Socijalna pravda

Ideja o pravednoj raspodeli veoma je stara - grčki filozof Aristotel (384-322 pre n. e.) bavio se
njome. Socijalna pravda je nešto drugo. To je relativno nova ideja, koja od 1850. sve više
zaokuplja našu pažnju, ali ne nailazi na opštu naklonost. Nastala je tek kada su filozofi pravim
predmetom moralnog i političkog proučavanja počeli da smatraju ključne društvene i ekonomske
institucije, koje bitno utiču na raspodelu koristi i obaveza. Nekim filozofima se to ne sviđa. Ljudi
se mogu ponašati pravedno ili nepravedno, ali šta znači ocena da je društvo pravedno ili
nepravedno? Ni neki političari nisu time oduševljeni. Smatraju da oni koji govore o socijalnoj
pravdi obično zastupaju pogrešno uverenje da je zadatak države da donosi odluke o načinu
raspodele, što znači da zadire u slobodu pojedinca i efikasno funkcionisanje tržišne ekonomije.
(Da ne bi došlo do uobičajene zabune, odmah moramo jasno istaći da se obično smatra da
socijalna pravda i pravedna raspodela nisu isto što i retributivna pravda. Retributivna pravda se
tiče obrazlaganja kazni, nastoji da kazna odgovara učinjenom prestupu. Mi se, dakle, nećemo
baviti onom vrstom pravde koja se odnosi na sistem krivičnog zakonodavstva, u kome je reč o
„pravnim pogreškama".)

Budući da je reč o ideji koja je podložna raspravi i relativno nova, zar se ne čini logičnijim njeno
razmatranje započeti slobodom ili zajednicom - drevnim idejama kojima svi pridajemo značaj?
Ja ću poći od socijalne pravde, iz dva razloga.

Pre svega, i najznačajnije, većina političkih filozofa saglasila bi se da je predmet njihovog

proučavanja izmenilo i oživelo objavljivanje jedne knjige o socijalnoj pravdi - Teorija pravde (A
Theory of Justice - 1971) američkog filozofa Džona Rolsa (1921-2002). Složio bih se s njima. U
dugom periodu pre Rolsa akademska politička filozofija svodila se ili na istorijat političke misli
ili na kvazitehničku lingvističku analizu značenja političkih ideja. Od pojave Rolsa u toku je
sistematska i sadržajna rasprava o tome kakva bi trebalo da budu društva u kojima živimo.
(„Sadržajna" u smislu da se bavi „suštinom ili sadržajem, a ne samo formom") Veliki deo od tada
nastalih spisa može se smatrati reagovanjem na Rolsovu teoriju - sviđalo im se to ili ne, svi koji
pišu posle njega moraju da upoređuju svoje tvrdnje s njegovim - te se izlaganje njegovih
osnovnih stavova na samom početku čini logičnim. Njegova teorija obuhvata i poziva se na ideje
slobode, jednakosti i zajednice. Te ideje su u bliskoj međusobnoj vezi i izlaganje njegovog
pristupa pravdi najbolji je način uvođenja u tu materiju.

Drugo, jedna od najpoznatijih Rolsovih tvrdnji je da je „pravda najznačajnija vrlina društvenih

institucija". To je, kao što ćemo videti, stvar za raspravu - postoje mišljenja da su drugi ciljevi,
oni koji se kose s pravdom, značajniji. No, većina ljudi doista veruje da se na ostvarivanju drugih
ciljeva može raditi jedino ako je to u skladu s načelima pravde. Uzmimo za primer situaciju u
kojoj neko ubistvom nedužne osobe može mnogo ljudi učiniti srećnim. (Recimo, oni tu osobu
pogrešno smatraju krivcem i zato se osećaju srećnim.) Većina ljudi smatra da bi to bilo pogrešno,
jer najvažnije je ne postupati nepravedno prema ljudima. Nešto slično izražava stav da je bolje
propustiti da se kazni krivac nego nepravedno kazniti nevinu osobu. Ako se rukovodimo takvim
stavom, pravda ograničava naše aktivnosti. Ona nije sveobuhvatna - setimo se da je reč o
vrlinama društvenih institucija, a ne o onim kojih se držimo u privatnom životu. No, kada je reč
o određivanju pravila življenja, ona nam ukazuje na to šta mora biti naš najveći prioritet.