Teorija države i prava 1

Uvod u pravo

Prof. dr Sanja Đurđić

 POJAM PRAVA

1. Šta je pravo?
 Iako na pojmu prava počiva celokupna pravna nauka, o
njemu i dalje postoje suprotna shvatanja medju pravnicima.
Usled toga, na pitanje: „Šta je pravo?“, nije dat definitivan niti
opšte prihvaćen odgovor.
 Zato i danas Kantova ironična primedba koja glasi: „Pravnici
još ne znaju šta je pravo, iako toliko raspravljaju o njemu!“,
još uvek nije izgubila od svoje aktuelnosti i istinitosti.
 Jedan od najznačajnihih savremenih pravnih mislilaca H.L.A.
Hart ističe: “Mali je broj pitanja o ljudskom društvu koja su
ozbiljni mislioci postavljali i na njih odgovarali sa takvom
upornošću, na tako različite, čudesne, pa čak paradoksalne
načine kao što je pitanje: Šta je pravo?“.
 U nastojanjima da definišu pravo autori daju različite
odgovore. Prva grupa autora koje nazivamo normativistima,
pravo svodi na specifičnu vrstu normi, pre svega one koje se
ostvaruju na prinudan način. Ovo predstavlja
najrasprostranjeniji način shvatanja prava. Njegov
najdosledniji predstavnik je Hans Kelzen koji pravo definiše
kao prinudni poredak.

 Veoma često je i svođenje prava na neku vrstu pravde, ili bar

pravedno odlučivanje u određenom slučaju. Dakle, ovde se
pored normativnog uključuje i vrednosni sadržaj. Predstavnik
ove grupe autora je Gustav Radbruh, on pojam prava vidi
kao „kulturni pojam“ tj. pojam jedne stvarnosti povezane sa
vrednošću. Pravo je ona stvarnost čiji je smisao da služi
nekoj vrednosti, ideji prava!
 Pravo se često svodi i na specifičan društveni odnos koji na
osnovu različitih ovlašćenja i obaveza nastaje. Pod pravom
se podrazumeva i određeni voljni akt, izjava volje različitih
subjekata, onih koji sklapaju neki pravni posao, ali i izjava
suverena, donošenje sudske odluke od strane sudije itd.

 Pravo se može posmatrati kao element društva vezan za

društveni poredak, posebno za državu, ali i kao vrsta
društvenih normi uz običaj i moral. Ono je sadržinski vezano
za državu, za prinudni poredak uređivanja društvenih
odnosa, ali je i vrsta duhovne tvorevine normativne
(preskriptivne) prirode. Pravo se definiše kao poredak
društvenih normi koje sankcioniše država svojim aparatom
fizičke prinude koji raspolaže monopolom fizičke sile.
 Od svih ovih potpuno različitih načina da se pravo definiše
najprihvatljivija tj. ona definicija koja pogađa samu suštinu
prava bila bi ova koja glasi:

Pravo je sistem pravnih normi koje regulišu društvene

odnose sa ciljem realizacije pravnih vrednosti (pravda,
sloboda, istina, dostojanstvo, pravna jednakost, pravna
sigurnost, red, mir…)!