Izvori prava materijalni i vrednosni

Terminologija: ta znai izvor prava?

Termin izvori upuuje na to da pojedinane pravne odluke koje reavaju jedan konkretan sluaj izviru iz optih pravnih akata (zakona, uredbi, itd) Smatra se da je Tit Livije prvi upotrebio ovaj izraz za Zakon o XII tablica, nazivajui ga izvorom celokupnog javnog i privatnog prava. Ovo je prvo i najvanije znaenje: FORMALNI izvor prava Formalni izvori prava su ono u emu se nalaze opteobavezne pravne norme (npr. ustav, zakon, podzakonski akti, sudski precedenti, itd). Formalni izvori prava su svojevrsni ZNAK pomou kojeg prepoznajemo pravni karakter norme.

Postoje jo dva znaenja rei izvor prava: materijalni i vrednosni izvori

Materijalni izvori

injenice koje proizvode vaee pravne norme Vrste injenica: (1) uzroci prava (2) drutveni iniocistvaraoci prava i (3) drutveni odnosi. Najoptiji pojam mat. izvora - uzroci koji izazivaju nastanak prava (drutvena meuzavisnost, um, priroda, nacionalni duh, bog, klasni sukobi, itd). Drutveni inioci to su stvaraoci prava, oni koji pod dejstvom uzroka neposredno stvaraju, proizvode pravo: drava, drutvo, drutvene organizacije, pojedinci... Drutveni odnosi odnosi za koje drutveni inioci tvorci prava, smatraju da treba da budu pravom ureeni! Uvek su to bili politiki, ekonomski i porodino-bioloki odnosi.

Vrednosni izvori

Vrednosti koje nadahnjuju i pokreu tvorce prava da drutvene odnose reguliu na odreeni nain idejni izvor. Vrednosti odluujue utiu na sadrinu formalnih izvora To mogu biti opte vrednosti : jednakost, sloboda, mir, bezbednost, imovinsko blagostanje, zdravlje...ali i specifine pravne vrednosti poput pravde, pravne sigurnosti i pravnog reda. To su i moralne norme, politiki principi, itd. Vrednosti nisu neposredan ni formalan izvor prava, osim ako to nije izriito navedeno kao u sluaju popunjavanja pravnih praznina:
Ako za neki osobiti posao ili sluaj ne bude ni u zakonima ni u obiajima odreena pravila, red se je vladati po podobju drugih slinih pravila, ili pak rijeiti sluaj po optim osnovama pravde i pravice.

Primer: javni red i mir kao vrednosti

Pravila o naruavanju javnog reda radno vreme kafana i barova javno okupljanje na odreenim mestima Uvoenje ivotinja u javne objekte (npr. restorane, pozorita, stanice...) Skitnja i prosjaenje Nasilniko ponaanje u grupi Neprikladno oblaenje na javnom mestu Zabrana sindikalnih protesta

Kako se na primer pravda kao vrednost reflektuje u formalnim izvorima dobro se vidi u pravilima sudskog postupka koja su vrlo rano nastala:

Jednakost stranaka Audiatur et altera pars Pravo na odbranu (slubena odbrana) Izuzee sudije

Vrste prava: prirodno i pozitivno pravo

Podela zasnovana na zamiljenom dvojstvu izmeu idealnog i realnog prava Pozitivno pravo (ius positum) realno postojee, postavljeno... Prirodno pravo idealno, zasnovano na prirodi, umu, bogu... Prirodni i ljudski zakoni

Pozitivno pravo - posebno,partikularno

- prolazno, promenljivo - nesavreno, ponekad nepravedno

Prirodno pravo
opte, univerzalno
veno,nepromenljivo savreno pravedno i moralno zasnovano na prirodi (razumu) vaenje NIJE vezano za efikasnost

obaveznost - poduprto dr. prinudom vaenje JE vezano za efikasnost

Kako se shvata odnos izmeu ove dve vrste prava?

-

Prirodno pravo kao osnova, kao ono to proima pozitivno (pozitivno pravo bez minimuma razumnih i pravednih normi nee biti efikasno)

Prirodno pravo i kao merilo valjanosti, ispravnosti pozitivnog. Prirodno pravo kao nain da se popune pravne praznine (ali samo pod uslovom da je kao takvo priznato normama pozitivnog prava npr. SGZ)

Vrste prava: dravno i drutveno pravo

Dravno i drutveno pravo razlika u stvaraocu Drutveno (autonomno) pravo (obiajno pre svega, ali i pravo koje stvaraju drutvene organizacije autonomno pravo) Smisao ovog razlikovanja Primeri drutvenog prava (kolektivni ugovori, statuti, poslovnici...) Socioloke teorije prava daju prednost drutvenom naspram dravnog prava drava i pravo su u slubi drutva.

Meunarodno i unutranje pravo

Razlikuju se prema subjektima, sadrini, izvorima Unutranje pravo obuhvata norme koje vae unutar jedne drave i regulie odnose izmeu pravnih subjekata u toj dravi Meunarodno pravo obuhvata norme koje se nalaze u meunarodnim konvencijama i ugorovima, kao i u obiajima a odnosi se pre svega na drave i meunarodne organizacije. Za razliku od unutranjeg, meunarodno pravo je manje centralizovano, u pogledu donoenja i primene normi i njihovih sankcija. Odnos meunarodnog i unutranjeg prava (monistika i dualistika teorija) danas ne postoji stroga odvojenost ali ni potpuni identitet dva prava.

Vrste prava: materijalno i formalno

Materijalno pravo sadri norme koje ureuju osnovna prava i drunosti subjekata prava, koje odreuju njihovo ponaanje u drutvu Na primer, norme koje odreuju prava i obaveze roditelja i dece, poslodavca i radnika, suprunika, kupca i prodavca, itd... Formalno (procesno) pravo treba da omogui stvaranje i ostvarivanje normi materijalnog prava (norme o normama) To su norme koje ureuju zakljuenje braka, formu ugovora, postupak za donoenje sudske presude ili zakonodavnu proceduru... Primeri

Javno i privatno pravo

Podela koja ima svoje poreklo jo u rimskom pravu (najstariji kriterijum interes - ono to titi interes politike zajednice i ono to se tie interesa pojedinaca) Kriterijum subjekata: javno pravo regulie pre svega odnose unutar drave, dok privatno odnose meu samim pojedincima. Kriterijum vlasti: javno pravo regulie odnose drave i pojedinaca u kojima se drava javlja kao vlast, dok privatno regulie odnose drave i pojedinaca u kojima se ona javlja bez upotrebe vlasti ili odnose meu samim pojedincima. Primeri