VODIČ ZA ARISTOTELOVU ,,POLITIKU“

1.Zbog čega nastaje država i čemu ona teži?

-Država je nastala radi nekog dobra i održanja života a teži dobru najvišem od svih i srećnom životu.

2.Koji metod Aristotel koristi za proučavanje država i zašto?

-Analitički, jer kao što se i u nekim drugim oblastima složeno treba rastaviti na proste delove, budući da su to
najmanji delovi celine,tako posmatrajući državu videćemo njene sastavne delove i saznaćemo više o njima, po
čemu se razlikuju kao i to da li se nešto od onog što je o svakom rečeno može uzeti kao značajno sa gledišta
nauke.

3.Kako Aristotel opravdava robovlasništvo?

-Treba spojiti ono što jedno bez drugog ne može, kao što su muškarac i žena zbog rađanja, tako se spajaju i
onaj koga je priroda odredila da se pokorava radi zaštite sa onim ko je predodređen da vlada i gospodari, a
onaj ko je u stanju samo telom da radi je predodređen da bude rob.

4. Po čemu se razlikuje položaj žena i robova kod varvara u odnosu na Helene?

-Žena se po prirodi razlikuje od roba jer priroda ne stvara ništa sa višestrukom namenom, kao kovač delfijski
nož, već svako biće ima 1 svrhu.Svako oruđe najbolje ispunjava svoju namenu ako ne služi za mnoge poslove
već samo za jedan. Kod varvara žena i rob imaju isti položaj. Razlog leži u tome što nemaju ljudi koji su po
prirodi određeni da vladaju, te tako njihova zajednica nastaje od robinje i roba. Stoga kažu pesnici da »s
pravom Heleni vladaju varvarima«kao da su varvarin i rob po prirodi isto.

5. Kako nastaje domaćinstvo (porodica)? Objasniti.

- Od zajednice muškarca i žene i zajednice gospodara i roba nastaje prvobitno domaćinstvo. Porodica tj
domaćinstvo je zajednica sastavljena za celi život.

6. Kako nastaje selo? Objasniti.

- Prva zajednica od više domaćinstava nastala radi trajne potrebe jeste selo. Izgleda da je selo uglavnom
nastalo prirodnim raseljavanjem porodice. Stanovnike sela neki nazivaju decom po mleku ili decom dece.

7. Zbog čega su u početku polisima upravljali kraljevi?

- U početku su gradovi-države bili pod vlašću kraljeva, a iz-vesni narodi su to još i sada, jer su obrazovani od
elemenata koji su bili pod vlašću sličnom kraljevskoj. Naime, u svakom domaćinstvu kraljuje najstariji, pa tako i
u rodovskim zajednicama zbog međusobnog srodstva.

8. Šta Aristotel podrazumeva kada kaže da je „čovek po prirodi državotvorno biće“?

- Ljudska zajednica stvara porodicu i državu. A država je po svojoj prirodi iznad porodice i svakog od nas
pojedinačno, jer je celina nužno važnija od delova.

9.Šta čoveka razlikuje od životinja?

-Razum koji pokazuje šta je pravedno a šta nije, šta je korisno a šta štetno. I u odnosu na ostale životinje jedino
je ljudima svojstveno da imaju osećanje dobra i zla, pravde i nepravde i druga osećanja istoga reda

10.Koji delovi čine domaćinstvo i koje su vrste odnosa među njima? (1253b 2)

- Potpuno domaćinstvo sastoji se od robova i slobodnih ljudi. Kako svaku stvar treba ispitivati počev od njenih
najmanjih delova, a osnovni i najmanji delovi domaćinstva su gospodar i rob, muž i žena, otac i deca. To su:
odnos gospodara i roba, bračni odnos (jer veza muža i žene nema posebnog imena) i, treći, roditeljski (jer ni on
nema posebnog imena).

11.Kako Aristotel razume veštinu sticanja? U čemu je razlika između živih i mrtvih oruđa? Objasniti

- Kako je imanje deo domaćinstva (jer bez neophodnih stvari se ne može živeti, a pogotovu ne dobro živeti),
onda je i veština sticanja imanja deo veštine vođenja domaćinstva. Za taj posao su potrebna i odgovarajuća
oruđa kao što su i u drugim veštinama za određene poslove potrebna određena oruđa da bi se posao uradio.
Od tih oruđa jedna su živa a druga mrtva (na primer za zapovednika broda krma je mrtvo oruđe, a potkrmar
živo). Naime, u obavljanju zanata i pomoćnik je jedna vrsta oruđa. Tako je i imanje sredstvo za život, a
bogatstvo je mnoštvo tih sredstava. Rob je pak neka vrsta žive stvari, a svaki pomoćnik predstavlja jedno oruđe
mesto mnogih.

12. U čemu je razlika između oruđa za proizvodnju i oruđa za upotrebu? Objasniti.

-Razlika je u tome sto oruđa za proizvodnju proizvode uvek nesto novo a za upotrebu se samo koriste, nema
stvaranja nečeg novog.

13. Ko je po prirodi rob?

-Onaj ko po prirodi nije svoj već tuđ, on je od prirode rob, iako je čovek. Tuđ je čovek onaj koji je, mada je
čovek, nečije imanje a imanje je oruđe za delanje koje se može otuđiti.

14. Kako Aristotel opravdava podelu na vladare i podanike?

-Vladanje i pokoravanje ne samo da su nužni već su i korisni. Jedni su odmah od rođenja predodređeni da se
pokoravaju, a drugi da vladaju. I jednih i drugih ima više vrsta. Međutim, uvek je bolja vlast nad boljim
podanicima, na primer, bolja je vlast nad ljudima nego nad zverima, jer je uvek bolji posao koji urade bolji, a
tamo gde jedni vladaju a drugi se pokoravaju, i jedno i drugo je neka vrsta njihova posla.

15.Kako Aristotel vidi odnos duše i tela, razuma i osećanja?

- Duša po prirodi vlada a telo se pokorava. Duša ima nad telom vlast kao vlast gospodara nad robom, a razum
nad nagonom vlast koja se može uporediti sa ustavnom i kraljevskom. Prema tome, jasno je da je za telo
prirodno i korisno da se pokorava duši, a za osećajni deo našeg bića da se pokorava umu i onom delu našeg
biča koji raspolaže razumom. Jednak ili obrnut odnos snaga između ovih elemenata štetan je za sve.

16.Kakav je odnos muškarca i žene?

- Muškarac je u odnosu na ženu po prirodi bolji a ona gora, i on vlada a ona se pokorava.

17. Po čemu se robovi razlikuju od (domaćih) životinja, a po čemu su slični?

- Rob po prirodi je onaj čovek koji može da pripada drugome, pa mu stoga i pripada, i koji ima samo toliko
zajedničkog s razumom da može da zapaža, ali sam nema razuma. Ostale životinje ne mogu da zapažaju
razumom već se služe nagonima. A korist od domaćih životinja i od robova je gotovo ista jer i od jednih i od
drugih, tj. i od robova i od domaćih životinja dobijamo pomoć za najnužnije telesne potrebe.
18.Po čemu se robovi razlikuju od slobodnih ljudi, a po čemu su slični?

- Tela robova su snažna za obavljanje svakodnevnih poslova, a tela slobodnih ljudi su uspravna i nesposobna za
takve poslove, ali su sposobna za život u državi koji se deli na službu u ratu i na službu u miru. Slični su samo
po duši.

19.Kako nastaju robovi po zakonu i po čemu se oni razlikuju u odnosu na prirodne robove?

- Robovi po zakonu nastaju kada u ratu pobeđeni bivaju pokoreni, oni onda služe pobednicima kao robovi a
oni se razlikuju od prirodnih robova po tome što su oni primorani da robuju a ne određeni za to.

20.Koji su argumenti navedeni u Politici protiv ropstva koje potiče od rata

(argumenti protivnika ropstva)?

- Oni uzimaju kao moguće da uzrok rata bude nepravedan, i za onog ko ne zaslužuje da robuje ne može se reći
da je rob. Inače će se desiti da ljudi „najplemenitija roda" budu smatrani robovima i da vode poreklo od robova
ako slučajno kao zarobljenici budu prodati u ropstvo.

21.Kako se razlikuje shvatanje plemenitog porekla kod Helena i varvara?

- Ljudi plemenita porekla smatraju sebe takvima ne samo u domovini već svuda, dok varvare smatraju
plemićima samo u njihovoj zemlji, kao da su oni sami apsolutno plemeniti i slobodni, a da su varvari to samo
pod izvesnim uslovima.

22. Kakav je odnos gospodara i roba? Da li postoji razlika između odnosa gospodara sa prirodnim robom i
gospodara sa robom koji je to postao zakonom?

- Između roba i gospodara, koje je sama priroda takvima stvorila, postoji zajednički interes i međusobno
prijateljstvo. Ali kod onih koje nije priroda, već zakon ili sila učinila robovima i gospodarima nema ni interesa a
ni prijateljstva.

23.U čemu je razlika između ustavne vlasti i vlasti gospodara nad robom?

- Ustavna vlast po prirodi važi za slobodne ljude, a gospodarska za robove. I dok vlast u kući pripada jednom
čoveku, jer svakom kućom upravlja samo jedan čovek, dotle vlast u ustavnoj državi pripada ljudima slobodnim i
jednakim.

24.Kakva nauka postoji za robove, a kakva za gospodare?

- Nauka za robove je, na primer, ona koju je predavao učitelj u Sirakusi. On je za platu poučavao male robove
uobičajenim domaćim poslovima; a mogli su da steknu i veće znanje u poslovima te vrste, na primer, u
kuvarskoj veštini i drugim domaćim poslovima, jer se neki od tih poslova više cene, dok su drugi opet
potrebniji, i, kako kaže poslovica, postoji nad gospodarem gospodar i nad robom rob. To je otprilike sve što
robovi treba da znaju, a gospodar treba da zna kako da iskorišćava robove. Jer biti gospodar ne znači sticati
robove, već znati ih upotrebiti. Ta vrsta znanja nema u sebi ničeg ni velikog ni uzvišenog. Ono, naime, što rob
treba da zna da radi, to gospodar treba da zna da naredi

25.U čemu se razlikuju veština sticanja i veština vođenja domaćinstva?

- Veština sticanja nije isto što i veština vođenja domaćinstva, jer zadatak prve je da pribavi, a druge da
upotrebi.

26. Kako Aristotel gleda na rat i lov? Koji rat je po prirodi opravdan?
- Rat je prirodna veština sticanja, a i lov je jedna njena grana, kojom se treba služiti protiv divljih životinja i
protiv onih ljudi koji se, mada su od prirode stvoreni da se pokoravaju, ipak tome protive. Takav rat je po
prirodi opravdan.

27. Šta Aristotel podrazumeva pod veštinama sticanja i bogaćenja

- Mnogi smatraju da je jedina veština sticanja - veština bogaćenja, i da je to jedno te isto. Činjenica je,
međutim, da se te dve veštine ne mogu svesti na jednu, ali nisu ni daleko jedna od druge, jer jedna je prirodna
a druga nije, već je pre rezultat izvesnog iskustva i sposobnosti.

28. Kako je nastala razmena i da li ona služi kao veština bogaćenja?

- Razmena je nastala prvobitno u zajednici gde su jedni imali više neophodnih stvari nego što im je potrebno a
drugi manje. Prema tome, jasno je da trgovina ovakve vrste po prirodi ne spada u veštinu bogaćenja, jer su
ljudi bili prinuđeni na razmenu samo da bi zadovoljili svoje potrebe.

29. U čemu je razlika između trgovine i razmene?

- U tome što se razmena vrši između stvari a trgovina stvari u zamenu za novac i obrnuto.

30.Kako je nastala trgovina?

- Pojavom novca neophodna razmena preobražava se u trgovinu, i to je drugi vid veštine bogaćenja.

31.Kako je nastao novac? Odakle potiče vrednost novca? Koji način bogaćenja je najviše protivan prirodi?

- Kada se razmena neophodnih namirnica prošilrila i na ostale zemlje, došlo je do upotrebe novca jer se sve
stvari koje su neophodne nisu tako lako mogle prenositi, pa je novac bio zamena za to. Novac je , sam po sebi,
predmet bez vrednosti i vrednost mu je dala konvencija a ne priroda, jer kada ga promene oni koji ga
upotrebljavaju, on gubi svaku vrednost i nije u stanju da zadovolji osnovne potrebe. To je način bogaćenja
putem trgovine.

32.Kako Aristotel gleda na bogatstvo i veštinu bogaćenja?

- Aristotel uviđa da se prirodno bogatstvo, kojeg vodi veština upravljanja domaćinstvom može ograničiti, dok
bogatstvo koje se stiče veštinom bogaćenja-trgovinom tj. upotrebom novca, se vrti samo oko novca i moze biti
neogranicena.

33.Koje dve veštine sticanja postoje i u čemu je njihova razlika?

- Trgovina, s jedne, i veština vođenja domaćinstva, s druge strane. Ova druga je neophodna i dostojna hvale,
dok se trgovina s pravom potcenjuje jer nije prirodna, već tu ljudi zarađuju jedni na drugima.

34. Šta je svrha vojne i lekarske veštine?

- Svrha vojne i lekarske veštine takođe nije zarađivanje novca, već prva treba da donese pobedu, druga
zdravlje.

35.Da li je sticanje dobara zadatak domaćina ili državnika?

- Kao što veština vođenja države ne stvara ljude nego ih uzima od prirode i služi se njima, tako i priroda treba
da pruži ljudima izvor hrane — zemlju, more ili nešto drugo, a dužnost domaćina je da se time posluži kako
treba. Zadatak tkačke veštine nije da stvori vunu nego da ume da je upotrebi i da razlikuje koja je vuna dobra i
pogodna, a koja rđava i neupotrebljiva.

36.Da li je lekarska veština deo veštine vođenja domaćinstva?

-Nije.

37. Da li je zelenaštvo opravdano omraženo? Zašto?

- Sasvim je opravdano omraženo zelenaštvo, jer se tu dobit postiže pomoću samog novca i novac ne služi svrsi
kojoj je namenjen. Novac je, naime, nastao radi razmene, a kamata ga umnožava pa je otuda i dobila ime, jer
deca liče na roditelje, a kamata je novac rođen od novca. Stoga je od svih načina bogaćenja ovaj najviše
protivan prirodi.

38. Šta spada u praktičnu veštinu sticanja?

- Praktične strane veštine sticanja: treba znati, na osnovu iskustva, koje imanje donosi najveću korist, na kom
mestu treba da bude i kako treba to postići; treba, isto tako, znati, ako je u pitanju gajenje konja ili goveda ili
sitne stoke ili drugih životinja, koje od njih donose najveću korist u odnosu na druge i koje vrste na kom mestu
najbolje uspevaju, jer ne uspevaju sve podjednako dobro svuda. Treba, isto tako, biti iskusan u zemljoradnji,
kako u gajenju žitarica tako i u voćarstvu, zatim i u pčelarstvu i u poznavanju ostalih životinja koje žive u vodi ili
vazduhu,a koje mogu da donesu neku korist.

39.Koje tri grane trgovine postoje?

-Pomorska, kopnena i trgovina na malo, razlikuju se po riziku i dobitu.

40. Koji su drugi i treći elementi veštine sticanja zasnovane na razmeni?

- Drugi elemenat veštine sticanja zasnovane na razmeni jeste zelenaštvo, a treći je najamni rad. U najamni rad
spadaju, s jedne strane, zanati a, s druge, nekvalifikovani rad koji zahteva samo telesnu snagu.

41.Koji je treći vid veštine sticanja?

- Treći vid veštine sticanja stoji na sredini između ove, koja se zasniva na razmeni, i one prve jer je delimično
prirodna, a delimično se zasniva na razmeni. Ona obuhvata sve ono što je u zemlji i one zemljine proizvode
koji, doduše, nemaju plodova, ali su korisni. To su, na primer, eksploatacija šuma i rudarstvo, a ono ima mnoge
grane jer su i vrste rudarskih proizvoda veoma mnogobrojne.

42. Kako je Talet iz Mileta iskoristio opšte pravilo bogaćenja? Navesti i koje je to tačno pravilo.

- Taj pronalazak koji mu je doneo bogatstvo pripisivali su njegovoj mudrosti, ali ipak ima u tome nečeg opšteg.
Jer kada su ga prekorevali zbog njegovog siromaštva i govorili kako je filosofija nekorisna, pričaju da je on,
saznavši pomoću astronomije da će masline dobro roditi, sa ono malo novca koliko je imao kaparisao sve
uljane prese u Miletu i na Hiju još dok je bila zima i uzeo ih pod zakup veoma jeftino, jer nije bilo ponuda. A
kako su mnogi, kada je došlo vreme berbe, iznenada i u isto vreme stali tražiti prese, on ih je izdavao pod zakup
kako je hteo i, sakupivši mnogo novca, pokazao da je filosofima lako da se obogate, ali da to nije ono za čim oni
teže. Opšte pravilo za bogaćenje: moći osigurati za sebe monopol.

43.Koja su tri elementa veštine vođenja domaćinstva?

- Prvi je vlast gospodara nad robovim, drugi je vlast oca nad decom, i treći je vlast muža nad ženom.

44. Kako Aristotel razume vlast muškarca nad ženom i decom?

- Vlast nad ženom je kao nad sebi ravnim, a vlast nad decom slična je kraljevskoj vlasti.

45.Da li robovi imaju neke vrline?

-Rob je koristan za svakodnevne potrebe. Prema tome, jasno je da mu je potrebno malo vrline, toliko da ne
zanemari svoje dužnosti zbog nediscipline ili lenjosti.

46. Da li žene treba da imaju vrlinu?

-Treba da imaju vrline jer u ovom slučaju ne treba praviti razliku između onih nad kojima se vlada I onima koji
vladaju, tj. Muškaraca I žene. I jedni I drugi treba da imaju vrlina ali te vrline treba da se razlikuju isto onako
kako se ljudi, od prirode određeni da vladaju, razlikuju od onih koji se pokoravaju.

47. Da li deca treba da imaju vrlinu?

-Pošto je ono nepotpuno razvijeno, jasno je da njegova vrlina nije vrlina u odnosu na njega samog već u odnosu
na njegov puni razvoj i u odnosu na onog ko ga vodi i vaspitava. Ista je takva vrlina roba u odnosu na
gospodara. Utvrdili smo da je rob koristan za svakodnevne potrebe. Prema tome, jasno je da mu je potrebno
malo vrline, toliko da ne zanemari svoje dužnosti zbog nediscipline ili lenjosti.

48.Kako Aristotel gleda na moralne vrline?

-Svi treba da ih imaju ali ne u istom smislu, već svako prema nameni za koju je stvoren. Stoga onaj ko vlada
treba da raspolaže savršenom moralnom vrlinom (jer je njegova dužnost ista kao dužnost graditelja, a graditelj
je ovde razum). Ostali treba da raspolažu vrlinama u onoj meri koju zahteva njihov zadatak

49.Da li zanatlije i radnici treba da imaju vrline? Kakve to posledice ima po učešće u političkom životu?

-Rob direktno učestvuje u našem životu, dok radnik stoji van njega i potrebno mu je samo toliko vrline koliko se
njegova uloga približava ulozi roba. Položaj običnog radnika liči na neku vrstu ograničenog ropstva. Priroda
stvara robove, ali ne i obućare i druge zanatlije. Jasno je da podstrekač takve vrline kod roba treba da bude
gospodar, ali to ne znači da gospodar treba da uči robove njihovim dužnostima. Stoga nisu u pravu oni koji
odriču robovima razum govoreći da jedini postupak u odnosu na roba treba da bude

zapovest. Robove treba više opominjati nego decu.

50. Šta Aristotel kaže o vaspitanju žena I dece?

-Neophodno je uskladiti vaspitanje dece i žena s oblikom državnog uređenja, ako je, da bi država bila dobra,
važno da i žene i deca budu dobri. A to je svakako vrlo važno jer žene čine polovinu slobodnih ljudi, a od dece
će postati članovi državne zajednice.

51.Da li žene i deca treba da budu zajednički?

-Aristotel kritikuje Platonovu ideju o zajedničkoj ženi i deci, jer Platon želi putem njih da dođe do osećaja
zajedništva i pripadnosti.Aristotelu se ta ideja ne sviđa i kaže da to što će deca i žene biti zajedničke ne
garantuje dublja osećanja pripadanja i zajedništva. Aristotel kaže : mogo je bolje biti pravi rođak nego
platoničarski sin.
52. Kako Aristotel razlikuje savez, državu i narod?

-Država je po svojoj prirodi jedno mnoštvo i postajući sve više jedinstvena postaće od države porodica, a od
porodice čovek.Država se ne sastoji samo od mnogo ljudi već i od različitih vrsta ljudi, jer država ne nastaje od
jednakih ljudi. Savez i država su dve različite stvari. Korist od saveza leži u broju njegovih članova, pa makar bili
međusobno jednaki, jer savez nastaje radi pomoći i podseća na vagu gde uvek preteže tas na kome ima više
tereta.

53. Šta Aristotel misli o jedinstvu države

-Jedinstvo može da nastane samo od elemenata različitih po vrsti, smatra da nije dobro za državu da bude
jedinstvena jer ono što je označeno kao najveće dobro za državu, u stvari nju razara, a ono što je za nju dobro -
treba da obezbeđuje njeno postojanje + i porodica uživa veću ekonomsku nezavisnost nego pojedinac.Aristotel
kaže da bit države nije jedinstvo već plutalitet i to pluralitet različitog.

54. Kako Aristotel vidi odnos ljudi prema ličnim i zajedničkim stvarima?

- O onome što pripada mnogim ljudima vodi se vrlo malo računa. Ljudi se najviše staraju ο onome što je
njihovo, a ο onome što je zajedničko manje, odnosno samo toliko koliko se to tiče svakog pojedinačno (primer
imovina).

55.Kako Aristotel vidi zajedničko staranje o deci?

-Svakom će se građaninu roditi hiljadu sinova, ali ne svakom pojedinačno, već će bilo koje dete biti
podjednako sin bilo koga građanina, tako da će se svi podjednako malo starati ο njima. Uz to, svaki
građanin će рге nazvati svojim dete koje je dobro nego ono koje je rđavo, bez obzira da li to
odgovara računu [o vremenu začeća], reći će, na primer, »to je moj sin«, ili »sin toga i toga« i isto
tako će govoriti za svakoga od hiljadu građana, ili već od koliko se građana država sastoji, i uvek će
postojati neizvesnost. U tom slučaju neće biti jasno kome će se roditi dete i ko će ga očuvati.

56. Kako se ljudi odnose prema zajedničkoj, a kako prema ličnoj svojini?

-Platon je smatrao da stabilnost države počinje na jedinstvu i smatrao je da ne treba da bude

privatne svojine, Aristotel se tome protivio. Smatra da reč „moja“ nije pravilna jer onda će svi za sve
govoriti da je njihovo. Oni koji imaju zajedničku ženu,decu ili imanje govoriće da je to njihovo
zajedničko - reč „svi“ navodi na pogrešan zaključak. Stoga, ako svi za istu stvar kažu da je njihova, to
je, s jedne strane, lepo, ali je nemoguće, a, s druge strane, to ne znači da su svi oni jednodušni.

57.Zašto je bolje da zemljoradnici imaju zajedničku decu nego čuvari?

- Premeštanje dece rođene od zemljoradnika i zanatlija u klasu čuvara i obrnuto, kao i način na koji
će se to izvoditi, dovodiće do velike zbrke. I oni koji daju i premeštaju decu moraju znati koju decu
daju i kome je daju. Najzad, ovde će već ranije pomenuta zla, zlostavljanje, ljubavni odnosi, ubistva,
morati da se događaju češće, jer deca, data drugim građanima, neće više čuvare nazivati braćom,
decom, očevima i majkama i, obrnuto, oni koji su kod čuvara neće tako nazivati druge građane, te
neće moći da paze da, zbog srodstva, ne urade nešto tako.

58. Kako Aristotel gleda na građansko prijateljstvo?

- Smatra prijateljstvo [među građanima] najvećim dobrom u državama, jer tada bi bilo vrlo malo
pobuna, pa i sam Sokrat naročito hvali jedinstvenost države, a ona je, kako i on sam kaže, delo
prijateljstva.

59.Kakav je Aristotelov odnos prema zajedničkim i privatnim posedima?

-Na pitanje poseda da li bi bilo bolje da, i kad bi posed bio u privatnim rukama, kao što je sada
uglavnom slučaj, da li bi, dakle, bilo bolje da pravo posedovanja i korišćenja bude zajedničko, na
primer da komad zemlje bude privatan, ali da se plodovi sakupljaju i dele, kao što rade neki narodi,
ili, naprotiv, da zemlja bude zajednička i da se obrađuje zajedničkim snagama, a da se plodovi dele
prema individualnim potrebama, ili da i zemlja i plodovi budu zajednički.

60.Zašto je teško ljudima da imaju zajedničke posede?

-Ako u uživanjima i radu nema jednakosti, onda će se, neizbežno, oni koji više rade a manje dobijaju
žaliti na one" koji malo rade a mnogo uživaju i dobijaju. Uopšte uzev, teško je ljudima da žive zajedno
i da imaju sve stvari zajedničke, a pogotovo takve.

61. Na koji način je moguće spojiti najbolje iz poredaka gde je sve zajedničko i sve privatno? Gde je
tako uređeno pitanje poseda i svojine?

-Posed treba, u izvesnom smislu, da bude zajednički, ali, opšte uzev, treba da bude privatan. Naime,
kad je nadležnost podeljena, neće više biti mesta uzajamnim optužbama i imanje će bolje
napredovati jer će se svako starati ο njemu kao ο svom sopstvenom. A što se korišćenja tiče, vrlina će
učiniti da bude kao u poslovici „među prijateljima je sve zajedničko“. Tako u Lakedajmonu svako
može da se koristi robovima svakog drugog čoveka kao svojim sopstvenim, a isto tako i konjima i
psima pa i plodovima sa polja, ako mu negde na putu kroz zemlju ustrebaju. Jasno je, prema tome,
da je bolje da posedi budu privatni ali da, putem upotrebe, postanu zajednički.

62. Kako Aristotel razume sebičnost?

-Veliko je zadovoljstvo koje čovek ima kada zna da je nešto njegovo, jer ne voli uzalud svako sebe
sama. Ta ljubav je prirodna, a samo sebičnost s pravom zaslužuje osudu. Jer biti sebičan nije samo
voleti sebe, već voleti sebe više nego što treba, kao što i srebroljubac voli novac, pošto tako reći svi
ljudi vole sebe i novac.

63. Šta je neophodno da zakonodavac uradi kako bi stvorio državu sa zajedničkim posedima?

-- Treba da se primenjuju dve vrline – uzdržljivost u odnosu na žene i darežljivost u odnosu na

imanje. Takvo zakonodavstvo može da izgleda lepo i čovekoljubivo, jer onaj ko za njega čuje rado će
ga prihvatiti smatrajući da će nastati neko čudesno prijateljstvo među svim ljudima, pogotovu kada
neko smatra da trenutna zla u državi potiču otuda što imovina nije zajednička; mislim pri tome na
parnice ο ugovorima, na lažne zakletve i laskanje i povlađivanje bogatašima. Sve to, međutim, ne
nastaje zbog toga što imovina nije zajednička već zbog nepošten ja.

64.Šta je najopasnije kod uvođenja zajedničke svojine?

- Mi primećujemo da se oni koji imaju zajedničko imanje i zajedno žive mnogo manje slažu nego oni
koji imaju svoja odvojena imanja. Broj onih koji se ne slažu zbog toga što imaju zajedničko imanje
izgleda mali samo u poređenju s velikim brojem onih koji imaju svoja sopstvena imanja. Uz to nije
pravo govoriti samo ο tome kolikih su zala već i kolikih su dobara lišeni oni koji imaju zajednička
imanja.Štaviše, takav način života izgleda potpuno nemoguć.

65.Zbog čega Aristotel upućuje kritiku Sokratu po pitanju stvaranja države sa jasnom podelom na
ratnike?

- On deli masu stanovništva na dve klase, na zemljoradnike i ratnikebranioce; treća, koju čini jedan
deo ovih posled-njih, predstavlja savetodavno i upravno telo. Sokrat nije ništa rekao da li
zemljoradnici i zanatlije treba ili ne treba da učestvuju u nekoj vlasti i da li treba da ratuju zajedno sa
čuvarima ili ne. On misli, međutim, da zajedno s njima treba da ratuju i žene i da one treba da dobiju
isto vaspitanje kao čuvari.

66. Koje dve stvari prvo treba zakonodavac da ima na umu kada donosi zakone? Objasniti.

- Misli se da zakonodavac, prilikom donošenja zakona, treba da ima u vidu dve stvari: zemlju i ljude.
Dobro je, uz to, obratiti pažnju i na susedne krajeve, ako država treba da ima i spoljnopolitički život.
Država mora da se za vođenje rata služi ne samo takvim oružjem koje je korisno na njenom zemljištu
već i takvim koje je korisno u spoljnim krajevima. Pa ako se i ne prihvati takav način života ni za
pojedinca ni za državu kao celinu, ipak građani treba da zadaju strah neprijateljima, ne samo kad ovi
napadnu zemlju nego i kad se iz nje povuku.

67. Kolika bi trebalo da bude veličina imanja u državi?

- Sokrat kaže da imanje treba da bude toliko da se može umereno živeti, a to je otprilike tako kao kad
bi neko rekao »da se može dobro živeti«, jer to je odveć opšte rečeno. Uz to, može se živeti
umereno, ali ipak bedno. Bolje bi bilo reći »umereno i darežljivo« jer će darežljivost, sama za sebe, ići
uz raskoš, a umerenost uz naporan život. Jer, u rukovanju imanjem to su jedine odgovarajuće vrline.
Imanjem se ne može rukovati blago ili hrabro, već umereno i darežljivo, pa stoga rukovanje imanjem
mora da bude takvo.

68.Šta Aristotel misli o ograničavanju rađanja dece?

- Moglo bi se pomisliti da je pre potrebno uvesti ograničenja za rađanje dece nego za imanja, tako da
se deca ne rađaju preko određenog broja. A taj broj treba određivati vodeći računa ο tome da može
da se desi da neka deca umru i da neke porodice budu bez dece. Neograničeno rađanje dece, kao što
je u većini država, nužno postaje uzrok siromaštva građana, a siromaštvo donosi pobune i
nevaljalstva.

69. Kako Aristotel vidi Platonovo uređenje u Zakonima? Koji je to oblik vladavine?

- On hoće da celo to uređenje ne bude ni demokratija ni oligarhija, već na sredini između ovih. To
uređenje naziva se politejom i sastoji se od teško naoružanih građana. Ako, dakle, on tu državu
uređuje tako da ona ima, u većoj meri nego druge, zajedničke crte s već postojećim državama, onda,
možda, ima pravo. Ali ako ova država treba da bude najbolja, posle one prve, onda nije u pravu. Jer
bi u tom slučaju možda više pohvale zaslužila lakonska država ili neka druga, u većoj meri
aristokratska, država.

70.Kako je Faleja iz Halkedona uredio pitanje imovinske (ne)jednakosti? Šta

Aristotel misli o tome?

- Postoje i neki drukčiji oblici državnog uređenja, koje su zamislili bilo obični građani bilo filosofi i
državnici i koji se više nego obe Platonove države približavaju već postojećim oblicima prema kojima
se danas upravlja državama. Jer nijedan od njih nije uveo novine, kao što su zajedničko posedovanje
žena i dece ili ženske sisitije, već počinju od

važnijih stvari. Neki smatraju da je najvažnije dobro urediti ono što se tiče imovine i kažu da se sve
pobune podižu zbog toga. Stoga je Faleja iz Halkedona prvi na to ukazao i rekao da imanja građana
treba da budu jednaka. On je smatrao da to nije teško uspostaviti odmah pri osnivanju države i da je
teže kad država već postoji, ali da bi se imanja mogla najbrže izjednačiti na taj način što bi bogataši
davali kćerima miraz, a ne bi ga uzimali, a siromasi ne bi davali, ali bi ga uzimali.

71. Kako Aristotel gleda na imovinsku jednakost?

- Može postojati i takva imovinska jednakost da imanja budu odveć velika, tako da se živi raskošno, ili
da budu suviše mala tako da se živi bedno. Jasno je, dakle, da nije dovoljno da zakonodavac
uspostavi imovinsku jednakost, već treba da u tome nađe sredinu. Pa čak ako neko i odredi umerenu
veličinu imanja za sve, opet to ništa ne koristi. Jer pre treba izjednačiti prohteve i želje nego imanja, a
to se ne može postići ako građani nisu dovoljno vaspitani pomoću zakona.

72.Koji su uzroci pobuna kod mase, a koji kod obrazovanih ljudi?

- Masa se buni zbog imovinske nejednakosti, a obrazovani ljudi nezadovoljni su ako su počasti
jednako raspoređene.

73. Zašto ljudi čine nepravde?

- Najveće nepravde ljudi čine zbog želje da prevaziđu druge, a ne zbog potreba.

74. Kako Aristotel gleda na količinu zemlje koju bi trebalo da ima jedna država, u kontekstu pitanja
imovinske jednakosti?

- Ona moraju biti dovoljna ne samo za unutrašnje potrebe države već i u slučaju spoljne opasnosti.
Stoga imanja ne treba da budu tako velika da kod suseda i jačih država probude želju, pa da oni koji
imaju ta imanja ne budu u stanju da odbiju napadače, niti tako mala da država ne bude u stanju da
izdrži rat ni sa sebi jednakim neprijateljem. Možda je najbolje da država ima toliko da se jačim
neprijateljima ne isplati da ratuju da bi dobili više, ali da se ne isplati ni onima koji nemaju toliko.

75.Kako je najbolje sprečiti pobune?

- Imovinska jednakost građana je, dakle, u izvesnoj meri korisna da bi se izbegle međusobne pobune,
ali, kratko rečeno, nije od velike koristi. Manje se treba obazreti u izjednačavanju imanja, a više u
tome da se oni koji su po prirodi plemeniti vaspitavaju tako da ne žele da imaju više, a oni koji su zli
da ne mogu da imaju više. A to biva ako njih ima manje i ako im se ne čini nepravda.

76. Kako izgleda idealna država Hipodama Milećanina?

- Njegova država brojala bi deset hiljada građana podeljenih na tri klase: klasu zanatlija, klasu
zemljoradnika i klasu ratnika pod oružjem. A i zemlju je podelio na tri dela: svetu, zajedničku i
privatnu. Sveta zemlja davala bi sredstva za uobičajene službe bogovima, zajednička za život ratnika,
dok bi privatna pripadala zemljoradnicima. On je mislio da postoje samo tri vrste zakona, jer ima tri
vrste stvari zbog kojih dolazi do parnica. To su: uvreda, oštećenje i smrt. Uspostavio je i 1 vrhovni sud
gde se glasalo uz pomoć tablice,dao je i zakon o pronalazačima stvari korisnih za državu.

77. Zbog čega Aristotel kritikuje idealnu državu Hipodama Milećanina kada je reč o podeli građana?

- Рге svega, mogli bi se naći neki problemi u njegovoj podeli građana jer svi, tj. zanatlije,
zemljoradnici i oni u čijim je rukama oružje, učestvuju u državnoj upravi. Zemljoradnici, međutim,
nemaju oružja, a zanatlije nemaju ni zemlje ni oružja, tako da gotovo postaju robovi onih koji imaju
oružje. Nemoguće je, dakle, da učestvuju u svim počastima jer će oni u čijim je rukama oružje
neizbežno postati vojskovođe i čuvari građana, jednom reči zauzeće najvažnije položaje.

78. Zbog čega Aristotel kritikuje idealnu državu Hipodama Milećanina kada je reč o donošenju sudske
odluke?

- Ni zakon ο donošenju sudske odluke nije dobar jer traži da sudije podele mišljenja, mada je konačna
presuda jedna, i na taj način od pravog sudije postaje arbitražni sudija. To je moguće u arbitražnim
sudovima i onda kada odlučuje više njih jer se oni međusobno dogovaraju ο presudi, ali u pravim
sudovima to nije moguće, pa su, nasuprot tome, mnogi

zakonodavci uredili to tako da se sudije međusobno ne dogovaraju.

79. Zbog čega Aristotel kritikuje idealnu državu Hipodama Milećanina kada je reč o zakonu prema
kojem onome koji pronađe nešto pripada počast?

- Zakon po kome onima koji pronađu nešto korisno za državu treba da pripadne izvesna počast
primamljiv je, ali nije bez opasnosti, jer pruža mogućnost za spletke i možda za potrese u državi. Ali
ovo spada u drugi problem i drugo ispitivanje. Jer su neki ljudi u nedoumici da li je za države štetno ili
korisno menjati očinske zakone ako su neki drugi bolji. Stoga, ako nije korisno menjati ih nije lako
odmah se složiti sa ovim predlogom. Može da se desi da neki predlažu ukidanje zakona ili ustava kao
opšte korisnu stvar.

80. Kada treba menjati zakone?

- Prema tome, jasno je da neke zakone treba katkad menjati, ali ako se stvar posmatra s druge
strane, onda je potrebna velika opreznost. Jer ako je korist od promene zakona mala, a navikavanje
građana na lako ukidanje zakona rđavo, onda je jasno da treba dopustiti poneke greške
zakonodavaca i vlasti. Jer promena neće doneti toliko koristi koliko će štete vlastima doneti građani
naviknuti na nepokornost.

81. Zbog čega se ljudi potčinjavaju zakonima?

- Zakon nema nikakve moći da učini da mu se ljudi pokoravaju; ta moć potiče od običaja, a običaj se
stvara tek dugim nizom godina, tako da lako menjati već postojeće zakone u druge, nove, znači
slabiti snagu zakona
82. Zašto, za razliku od Spartanaca, kod Krićana nikada nije došlo do pobune robova?

- Uzrok možda leži u tome što nijedna od susednih država,mada su Krećani inače ratovali protiv njih,
nije bila saveznik ustanicima zato što to ni njima samima ne bi bilo od koristi, jer su i one imale
perijeke.

83.Zbog čega Aristotel kritikuje kako su Spartanci uredili položaj žena u državi?

- Popustljivost prema ženama takođe je protivna principima lakedajmonske države i nanosi štetu
dobrom poretku u državi. Jer kao što su delovi porodice čovek i žena,

jasno je da treba smatrati da se i država slično deli na dva dela, na muško i žensko stanovništvo.
Stoga treba smatrati da u svim onim državama u kojima je rđavo regulisano ono što se odnosi na
žene, polovina stanovništva nema zakona. A to se desilo i u Lakedajmonu. Zakonodavac je hteo da
celu državu učini krepkom i muževnom i, što se tiče muškaraca, uspeo je, ali je potpuno zanemario
žene. One žive raskalašno u svakom pogledu a uz to i raskošno.

84.Kako je Likurg gledao na ulogu žena u Sparti?

- Kažu da je Likurg pokušao da žene potčini zakonu, ali da je pošto su se one usprotivile, ponovo
odustao od toga.

85.Šta Aristotel prigovara spartanskom uređenju po pitanju veličine imanja?

-Moglo bi se prigovoriti i nesrazmeri u imanjima, jer jedni među njima imaju odveć veliko, a drugi
sasvim malo imanje. Tako se zemlja našla u rukama malog broja ljudi a i zakoni u vezi s tim su rđavi.
Kupovanje i prodavanje poseda Likurg je s punim pravom proglasio nečasnim, ali je vlasnicima
ostavio punu slobodu da ga poklanjaju i ostavljaju kome hoće. Tako gotovo dve petine celokupne
zemlje pripada ženama, zato što mnoge postaju naslednice i zato što dobijaju velike miraze, mada je
bolje ne davati nikakav miraz ili sasvim mali ili umeren. Danas svako može svoju kćer da da kome
hoće, ali ako umre ne odredivši to, onda onaj koga on ostavi kao svog naslednika može da je da
kome hoće.

86. Zašto je propala Sparta?

- Same činjenice su pokazale da im je ovo uređenje rđavo, jer država nije mogla da podnese ni jedan
jedini udaraac, već je propala zato što nije imala dovoljno ljudi. Kažu da su za vreme ranijih kraljeva
davali i drugima građansko pravo da ne bi, zbog dugotrajnih ratovanja, ostali bez dovoljno ljudi. Kažu
da je nekada bilo deset hiljada Spartanaca. Bilo to tačno ili ne, bolje je popunjavati državu ljudima
izjednačavanjem imanja.

87.Šta Aristotel zamera eforatu?

- I eforeja je isto tako rđava ustanova. Jer to je kod njih vlast koja ima pravo odluke u najvažnijim
pitanjima, a svi efori biraju se iz naroda, tako da često u upravno telo ulaze vrlo siromašni ljudi, koji
su upravo zbog tog siromaštva potkupljivi. To se pokazalo nekoliko
puta u prošlosti.Nekoliko efora, podmićenih novcem, upropastili su celu državu onoliko koliko su
mogli. A zato što je eforska vlast bila suviše velika i slična tiranskoj, i kraljevi su bili prinuđeni da im se
ulaguju, tako da se državno uređenje i na taj način kvarilo, jer je od aristokratije postala demokratija.

88. Šta Aristotel zamera vlasti geronata?

- Ni vlast geronata nije im dobra. Jer ako su to valjani ljudi, dovoljno vaspitani u duhu vrline, moglo bi
se reći da su korisni državi. Ipak je pitanje da li je dobro da oni do kraja života odlučuju ο tako važnim
stvarima Jer i um stari upravo kao i telo. Ali ako su oni tako vaspitani da ni sam zakonodavac nema u
njih poverenja kao u dobre ljude,onda je to opasno.

89.Šta Aristotel zamera ustanovi sisitija kod Spartanaca?

- Onaj ko je prvi ustanovio sisitije ili takozvane fi-ditije nije ni to dobro uredio. Trebalo je, naime, da
država snosi troškove te zajednice kao što je na Kreti. Međutim, kod Lakonaca svako mora da donese
svoj deo, mada su neki vrlo siromašni i nisu u stanju da podmire taj trošak. Tako se dešava suprotno
od onoga što je zakonodavac želeo. On je želeo da ustanova sisitija bude demokratska, ali, ovako
kako je uređena, ona je vrlo malo demokratska. Jer onima koji su jako siromašni nije lako da
učestvuju, a to im je uobičajeni uslov za građansko pravo, i onaj ko nije u stanju da donosi svoj udeo,
gubi građansko pravo.

90. Koje su sličnosti između kritskog i lakonskog poretka?

- Između kretskog i lakonskog poretka ima sličnosti. Jer Lakoncima zemlju obrađuju heloti a
Krećanima perijeci, a i Lakonci i Krećani imaju sisitije. U staro vreme Lakonci sisitije nisu nazivali
fiditijama već andrijama kao i Krećani, pa je jasno da su otuda došle. Isto to važi i za uređenje države.
Jer efori imaju istu vlast kao na Kreti takozvani kozmi, samo što efora ima pet a kozma deset.
Spartanski geronti jednaki su gerontima na Kreti koje tamo zovu Većem. Ranije su i Krećani imali
kraljevstvo, a zatim su ga ukinuli i zapovedništvo u ratu imaju kozmi.

91. Zbog čega su Krićani gore uredili položaj kozmi nego Spartanci položaj efora?

- Kozmi nemaju prilike da se bogate kao efori, jer žive na ostrvu, daleko od onih koji bi ih mogli
pokvariti. A sredstvo koje oni primenjuju protiv ovoga nedostatka u državnom uređenju nije
celishodno i ne odgovara ustavnoj državi, već nasilnoj vlasti.Kozme često zbacuju njihove kolege ili
obični građani,pošto se prethodno udruže. Kozmima je dopušteno da se odreknu vlasti za vreme
njena trajanja. Ali najgore od svega je zbacivanje kozma od strane moćnih ljudi, do čega često dolazi
kada ovi neće da se povinuju presudi.

92. Zbog čega Aristotel kritikuje geronte na Kritu?

- Problem je jer ne polažu nikome računa, da je njihova doživotna vlast veća čast no što je zaslužuju i
da je opasno što ne vladaju po pisanim odredbama već po svom nahođenju. To što narod miruje,
mada nema učešća u vlasti, nije nikakav dokaz da je država dobro uređena.

93.Koja je najveća prednost Krita?

- Geografski položaj,Krećani inače ne dolaze u dodir ni s kakvom spoljnom vlašću i nedavno je spoljni
rat koji se proširio i na ostrvo obelodanio.
94. Po čemu je karhedonski poredak sličan sa lakonskom?

- Sličnost s lakonskom državom ogleda se s jedne strane, u sisitijama prijatelja koje su bliske
fiditijama i, s druge strane, u vlasti Stočetvorice koja je slična eforskoj vlasti, samo što je ovde bolje
uređena.

95. Po čemu karhedonski, kritski i spartanski poredak odstupaju od osnovnog načela dobrog
poretka?

- Odstupanja od načela aristokratije idu u pravcu oligarhije, a odstupanja od načela politeje u pravcu
demokratije.

96.Po čemu karhedonski poredak skreće iz aristokratije u pravcu oligarhije?

- Karhedonski poredak skreće od aristokratije najviše u pravcu oligarhije, prema jednom mišljenju
koje mnogi dele. Oni smatraju da nosioce vlasti ne treba birati samo po vrlini i zasluzi nego i po
bogatstvu, jer je, po njihovu mišljenju, nemoguće da jedan siromašan čovek dobro upravlja državom
i da ima dovoljno vremena. Ako je, dakle, izbor po bogatstvu oligarhijski a po vrlini aristokratski,
onda bi ovaj poredak prema kome su Karhedonci

uredili državu bio nešto treće, jer pri izboru obraćaju pažnju na te dve stvari, a naročito pri izboru
kraljeva i stratega.

97. Šta Aristotel misli o tome što u Karhedonu jedan čovek može zauzimati više funkcija?

- I to što jedan isti čovek ima nekoliko funkcija uvlasti može se smatrati rđavim. Jedan čovek najbolje
radi samo jedan posao, a zakonodavac treba da se pobrine da se to izvede i da ne propiše jednom
istom čoveku da svira u frulu i da pravi cipele. Stoga tamo gde država nije mala više odgovara načelu
politeje i demokratije da što više građana uzme udela u vlasti. To je, naime, kao što smo rekli, više u
duhu zajednice, i svako će bolje i brže uraditi svoj posao. To se jasno vidi u ratu i u moreplovstvu,, jer
tu svi ljudi prođu kroz zapovedanje i poslušnost.

98. Kako u Karhedonu ispravljaju nedostatke oligarhije?

- A kako je njihovo državno uređenje oligarhijsko, oni izbegavaju rđave posledice na taj način što
uvek šalju jedan deo naroda u kolonije da se obogati. Na taj način uklanjaju nedostatke državnog
uređenja i čine ga trajnim.

99.Koje su zamerke navedene na račun Solononih reformi?

- Neki smatraju da je Solon bio ozbiljan zakonodavac jer je ukinuo oligarhiju koja je bila otišla u
krajnost, učinio kraj robovanju naroda i uspostavio staru demokratiju spojivši na zgodan način
različita državna uređenja.Oni misle da Veće na Areopagu predstavlja oligarhijski, izbornost organa
vlasti aristokratski a sudovi demokratski elemenat. Čini se da Solon nije ukinuo ranije
postojećeustanove, Veće i način izbora organa vlasti, ali da je uspostavio demokratiju time što je
sudove obrazovao od svih građana. Zbog toga su mu neki prigovarali da je, davši članovima suda, koji
se biraju kockom, vrhovnu vlast, uništio moć Veća i izbornih organa vlasti.

100. Kako Aristotel definiše građanina ? Ko je građanin u najboljem uređenju?

-Građanin jedne države je onaj ko može da učestvuje u savetodavnoj i sudskoj vlasti, a država, da jednostavno
kažem, skup takvih građana sposobnih za ekonomski nezavisan život. Obično se smatra da je građanin čovek
čiji su i jedan i

drugi roditelj, tj. i otac i majka, građani, a ne samo jedan. Drugi to proširuju i zahetvaju da mu ded i
baba ili praded i prababa ili čak još dalji preci budu građani.

101. Ko su meteci i da li su imali građanska prava?

-Građanin, naime, nije građanin na osnovu toga što negde živi, jer i meteci1 i robovi žive zajedno s
građanima, niti zato što može da učestvuje u pravosuđu na taj način što je i sam podložan osudi i što
ima pravo da sudi, jer to pripada i onima koji učestvuju u pravosuđu preko pravnog zastupnika;
međutim, često meteci ne učestvuju u tome potpuno, već moraju da uzimaju zastupnika, tako da, u
izvesnom smislu, nepotpuno učestvuju u takvoj zajednici.

102.Da li su deca i starci građani?

-Za njih se, kao i za decu, koja zbog mladosti nisu još upisana u spiskove građana, kao i za starce, koji
su oslobođeni građanskih dužnosti, mora reći da su ipak, u izvesnom smislu, građani, ali ne građani u
pravom smislu, već uz napomenu da su jedni nedorasli a drugi isluženi, ili nešto tome slično.

103. Na osnovu čega treba procenjivati da li se država promenila?

-Prema tome da li se Ustav promenio.

104. Kako Aristotel vidi odnos države i vrline građana?

-Vrlina građanina mora da bude vrlina u odnosu na oblik državnog uređenja. Ako, dakle, ima više oblika
državnog uređenja, jasno je da ne može jedna vrlina valjana građanina da bude potpuna vrlina, a mi smatramo
da je dobar čovek onaj koji poseduje potpunu vrlinu. Jasno je, dakle, da građanin može da bude dobar i ako
nema one vrline koja čini čoveka dobrim.

105.Da li je vrlina dobrog građanina isto što i vrlina dobrog čoveka?

-Nije.

105. Koje vrline treba da imaju dobar upravljač i dobar državnik?

-Valjan upravljač ujedno i dobar i razborit, a da državnik mora da bude razborit. Neki misle da upravljači treba
odmah od početka da dobijaju drukčije obrazovanje, kao što kraljevi sinovi uče veštinu jahanja i veštinu
ratovanja.

106.Šta je politička vlast?

-Vrsta vlasti kojom se upravlja slobodnim ljudima i jednakim po poreklu. Za takvu vlast kažemo da je politička.

107.Kako se ljudi uče sposobnosti vladanja?

-Prvo moraju da nauče kako da se pokoravaju da bi naučili kako da vladaju.

108.Koje je vrlina svojstvena upravljaču, a koja potčinjenih?

-Jedino je razboritost vrlina svojstvena baš upravljaču. Izgleda, naime, da ostale vrline treba da budu zajedničke
I upravljačima i potčinjenima, ali vrlina potči-njenoga nije razboritost već pravilno shvatanje.

109.Ko može da bude građanin u najboljem uređenju?

-Ali država koja ima najbolje uređenje neće dati radniku građanska prava. A ako je i radnik građanin, onda
treba reći da građanska vrlina - nije vrlina svakoga građanina, ni samo slobodnoga, već svih onih koji ne moraju
da rade za neophodne životne potrebe

110. U kojim državnim uređenjima radnici i robovi nisu građani? Zašto?

-Od ljudi koji se bave tim poslovima jedni su robovi — to su oni koji rade za jednog čoveka — a drugi, koji rade
za zajednicu su državni robovi i teti. I s malo razmišljanja jasno je odavde kakav je njihov položaj. Bliže
objašnjenje učiniće jasnijim ovo što smo rekli. Jer kako ima više oblika državnog uređenja, mora da bude I više
vrsta građana, pogotovu potčinjenih građana, tako da u nekom državnom uređenju radnik i tet moraju da budu
građani, a u drugom, ako je to ono koje se zove aristokratija i u kome se položaji dodeljuju po vrlini i po zasluzi,
to je nemoguće.

111. Zašto u oligarhiji radnik ne može da bude građanin?

-U oligarhijskim državama najamni radnik ne može da bude građanin zato što se učešće u vlasti određuje vrlo
visokim cenzom, ali zanatlija može jer su mnoge zanatlije bogati

112.Pod kojim uslovima nezakonito rođena deca (ne) mogu da budu građani?

-U mnogim državama isto tako stoji stvar s nezakonito rođenom decom. Ali takvi ljudi postaju građani samo u
nedostatku pravih građana, i takvi su zakoni na snazi zbog nedostatka ljudstva. Međutim, čim stanovništvo
počne da raste, postepeno se izuzimaju najpre oni čiji su i otac i majka bili robovi, zatim oni čija je samo majka
građanka i najzad građani ostaju samo oni kojima su i otac i majka bili građani.

113. Kako Aristotel definiše oblik državnog uređenja?

-Oblik državnog uređenja je organizacija svih vlasti a naročito organizacija vrhovne vlasti, jer je upravljanje
državom najviša vlast, a njena organizacija — oblik državnog uređenja.

114.Zbog čega se ljudi udružuju u države?

-Opšti interes sjedinjuje ljude utoliko ukoliko svako ima udela u srećnom životu. To je, dakle, najviši cilj kome
teže svi I zajedno i pojedinačno. Ali ljudi se združuju i radi samoga života, jer i u životu samom po sebi možda
ima nešto sreće, i drže se državne zajednice radi samog života da ih ne bi odviše zala snašlo u životu. Mnogi
ljudi podnose i velika zla iz strasne ljubavi prema životu, kao da u njemu vlada samo sreća i uživanje.

115. Na osnovu čega Aristotel, razlikuje ispravne državne oblike uređenja od izopačenih?

-Jasno je, prema tome, da su svi oni oblici državnog uređenja koji imaju u vidu opštu korist ispravni i apsolutno

pravedni; naprotiv, svi oni oblici državnog uređenja koji se staraju samo ο koristi onih koji su na vlasti izopačeni
su i odstupaju od ispravnih oblika državnog uređenja, jer u njima odnos upravljača I potčinjenih liči na odnos
gospodara i roba, dok je država zajednica slobodnih ljudi.

116.Koje ispravne oblike državnog uređenja navodi Aristotel i na osnovu čega ih razlikuje?

-Onu monarhiju koja ima u vidu opšte interese obično nazivamo basilejom [kraljevstvom], a vlast malog broja
ljudi, ali više od jednog, aristokratijom, bilo zbog toga što se vlast nalazi u rukama najboljih, bilo zbog toga što
je usmerena na najveće dobro I države i njenih stanovnika. Ali kada većina upravlja državom u opštem
interesu, onda se državno uređenje naziva politejom imenom zajedničkim za sva državna uređenja I to se s
pravom čini. Moguće je da se jedan covek ili malo njih odlikuje vrlinom, ali masa teško može da dostigne visoki
stepen savršenstva u svakoj vrlini sem u ratnoj, jer ona nastaje u masi. Zato u takvom državnom uređenju
najveću vlast imaju ratnici, i u njoj učestvuju oni koji imaju oružja

117.Koji su izopačeni oblici državnog uređenja i na osnovu čega ih razlikuje?

-Odstupanja od ovih oblika državnog uređenja su: tiranida od basileje, oligarhija od aristokrati je, demokratija
od politeje. Jer tiranida je monarhija koja ima u vidu samo interese monarha, oligarhija interese bogataša, a
demokratija interese siromaha. Nijedna od njih nema u vidu opšte interese. Potrebno je malo detaljnije
objasniti kakav je svaki pojedini od ovih oblika državnog uređenja, jer tu ima izvesnih teškoća. Onaj ko pri
svakom istraživanju postupa kao filosof i nema u vidu samo praktičnu primenu, ne sme ništa da previdi niti da
propusti, već treba da pokaže istinu ο svakoj stvari.Kao što sam rekao, tiranida je despotska vlast jednog
čoveka nad državnom zajednicom, oligarhija — kada vrhovnu vlast imaju bogataši, demokratija, naprotiv, kada
je nemaju posednici velikog bogatstva već siromasi. Prva teškoća tiče se same definicije. Jer ako bi bogataši,
kojih bi bilo više, imali vrhovnu vlast u državi, onda bi to bila demokratija, jer bi se vrhovna vlast nalazila u
rukama većine; a ako bi se, s druge strane, gde dogodilo da siromašnih bude manje nego bogatih ali da budu
jači i uzmu u svoje ruke vrhovnu vlast u državi, a takvo uređenje u kome vlast ima mali broj ljudi zove se
oligarhija, onda bi, prema tome, izgledalo da razgraničenja između pojedinih oblika državnog uređenja i
njihove definicije nisu dobre.

118. Kako Aristotel gleda na (ne)jednakost i pravednost?

-Izgleda da je jednakost pravedna — i jeste, ali ne za sve nego samo za jednake; isto tako se i nejednakost čini
pravednom ali ne svima nego samo nejednakima.

119.Kako Aristotel razume nepravedno vršenje vlasti? Objasniti na primerima tiranije,

demokratije i oligarhije.

- Sve ono što tiranin uradi moralo da bude pravedno, jer se on, budući jači, služi silom kao i masa u odnosu na
bogataše. Ali, da li bi bilo pravedno da upravlja manjina i bogataši? Ako i oni čine isto i grabe i otimaju imovinu
mase, da li je to pravedno? [Ako je ono prvo pravedno] onda je i ovo drugo. Očigledno je dakle, da je sve to
rđavo i nepravedno.Ne bi li trebalo da vladaju ljudi visoka morala i da oni imaju vrhovnu vlast nad svima? U
tom slučaju bi svi ostali morali biti bez počasti, jer bi bili lišeni počasti koju donosi vlast. Naime,

smatramo da je vršenje vlasti počast, a ako uvek vladaju jedni te isti, onda ostali moraju da budu bez počasti.

120. Da li je Aristotel više za vladavinu zakona ili vladavinu ljudi? Šta je potencijalni problem sa vladavinom zakona?

- Možda bi se moglo primetiti da nije dobro da vrhovna vlast uopšte pripada čoveku a ne zakonu, zato što je čovekova duša
podložna strastima, ali ako je zakon oligarhijski ili demokratski, kakva će onda biti razlika u odnosu na postojeće teškoće.

121. Kako Aristotel gleda na davanje vlasti masi?

- Shvatanje da vrhovna vlast pre treba da pripada masi nego najboljim malobrojnim ljudima možda bi moglo da bude
rešenje pa bi, iako i tu ima izvesnih teškoća, ipak u tome moglo biti i istine. Jer mnogi ljudi, od kojih svaki i nije na svom
mestu, ipak mogu, tako ujedinjeni, da budu bolji od onih, ne kao pojedinci već kao celina, kao što gozba pripremljena
zajedničkim doprinosom može da bude bolja od one koju ο svom trošku pripremi jedan čovek. Jer, pošto ih ima mnogo,
svako raspolaže jednim delom vrline i razboritosti i, kada se sjedine, onda masa naliči na čoveka sa mnogo nogu I ruku i
mnogo osećaja, mnogo karaktera i inteligencije. Stoga masa bolje ocenjuje muzička i pesnička dela jer jedni ocene jedan,
drugi drugi deo, a svi sve.
122.Koji problem sa demokratijom navodi Aristotel u vezi izbora organa vlasti?

-Izgleda, naime, besmisleno da prosti, obični ljudi odlučuju ο važnijim stvarima nego visoko moralni i obrazovani ljudi, a
polaganje računa od strane organa vlasti, izbor tih organa su stvari od najvećeg značaja, a one su, kako smo rekli, u nekim
državama poverene narodu, jer ο svemu tome odlučuje narodna skupština. Pa ipak, u narodnoj skupštini učestvuju,
saveteju I sude ljudi s malim cenzom i svih godina starosti, dok su blagajničke, strateške i ostale najviše funkcije u vlasti
poverene onima s velikim cenzom.

123. Da li je Aristotel više za vladavinu zakona ili vladavinu ljudi? Šta je potencijalni problem sa vladavinom zakona?

-Vlast treba da pripada mudro sastavljenim zakonima, a nosioci vlasti, bilo da je jedan ili više, treba da raspolažu tom vlašću
samo utoliko ukoliko zakoni nisu precizni, jer nije lako opštim odredbama obuhvatiti sve pojedinačne slučajeve. Ali još uvek
ne znamo kakvi treba da budu mudro sastavljeni zakoni i taj stari problem i dalje ostaje problem. Jer isto onako kao
državna uređenja i zakoni moraju da budu rđavi ili dobri, pravedni ili nepravedni. Pored toga, jasno je da zakone treba
donositi u skladu s državnim uređenjem. A ako je tako, onda je isto tako jasno da zakoni u dobrim državama moraju biti
pravedni a u izopačenim državnim uređenjima nepravedni.

124. Koja nauka se bavi državom i šta je njen glavni cilj?

-Krajnji cilj svih nauka i umetnosti jeste dobro, a najveće dobro je cilj najviše nauke, nauke ο državi [politike].

125.Ko opravdano polaže prava na političke počasti?

-Stoga ljudi plemenita porekla, slobodni ljudi i bogataši opravdano polažu pravo na prvenstvo u počastima

126. Bez kojih elemenata država ne može da opstane?

-U državi, naime, mora da bude slobodnih ljudi i ljudi koji plaćaju porez jer državu ne mogu da sačinjavaju samo siromašni
ljudi baš kao što ne mogu da je sačinjavaju samo robovi.

127.Bez kojih elemenata državom ne može dobro da se upravlja?

-Pravde I vojničke sposobnosti.

128. Koja je opšta vrlina iz koje proizilaze sve ostale?

-Pravednost.

129.Koji su mogući problemi ako se vlast zasniva isključivo na poreklu, vrlini ili bogatstvu?

-Oni koji zahtevaju vlast na osnovu bogatstva i plemenitog porekla nemaju na to nimalo prava,

jer ako je jedan čovek bogatiji od svih njih, onda će, jasno, biti potrebno da taj jedan čovek, na osnovu istog prava, vlada
nad svima. Isto tako bi onaj ko se odlikuje najplemenitijim poreklom trebalo da vlada onima koji pravo na vlast polažu na
osnovu slobode.

130.Šta je ostrakizam i zašto ga demokratske države uvode?

-Države koje najviše od svih idu za jednakošću, pa stoga na one, za koje im se učini da su se suviše izdigli bilo pomoću
bogatstva bilo pomoću mnogobrojnih prijatelja ili pomoću neke druge političke sile, primenjuju ostrakizam i udaljuju ih iz
države na određeno vreme. Ostrakizam, naime, ima otprilike dejstvo jer sprečava i progoni ljude koji se odveć ističu.

131. Šta nam govore primeri Herakla i Argonauta, te Perijandra i Trasibula?

-Priča kaže da su i Argonauti s istog tog razloga napustili Herakla jer on nije hteo da vesla na lađi Argo zajedno sa ostalima
zato što je bio daleko iznad njih. Stoga ne smemo misliti da oni koji napadaju tiranidu i Perijandrov savet Trasibulu imaju
apsolutno pravo da to osuđuju. Priča se, naime, da Perijandar poslatom glasniku nije ništa rekao ο savetu već da je,
uklanjajući klasje koje strci, izjednačio usev na njivi. Glasnik, mada nije razumeo smisao toga postupka, javi Trasibulu šta se
dogodilo, a Trasibul je iz toga razumeo da treba da ukloni istaknute ljude.
132. Da li problem zbog kojeg se uvodi ostrakizam u demokratijama postoji i u dobrim državama? Objasniti.

-Tako se postupa ne samo u onim državama koje su izopačene i u kojima [oni koji vladaju] gledaju samo svoju ličnu korist,
već i u onima u kojima [oni koji vladaju] imaju u vidu opšte dobro. A to se vidi i u ostalim veštinama i naukama. Jer niti će
slikar dopustiti da njegovo stvorenje ima jednu nogu nesrazmerno veću od ostalih delova tela, pa makar bila i mnogo lepša,
niti će brodograditelj dopustiti da krma ili neki drugi deo lađe bude nesrazmerno veći od drugih. Isto tako ni horovođa neće
dopustiti da s horom peva neko ko ima snažniji i lepši glas od svih u horu.

133.Šta bi, prema Aristotelu, trebalo raditi kada se neko u najboljem državnom uređenju ističe vrlinom i sposobnošću?

-Svakako se ne bi moglo reći da takva čoveka treba slati u progonstvo i udaljavati. Ali ne može se ni zahtevati da se takav
čovek potčinjava vlasti, jer to bi bilo kao kad bi ljudi pri deobi vlasti zahtevali da vladaju nad Divom. Ostaje, dakle, a to
izgleda i prirodno, da se svi od svoje volje potčinjavaju takvom čoveku, tako da takvi ljudi budu do kraja svog života kraljevi
u državama.

134. Kako izgleda basileja u lakonskom državnom uređenju (prva vrsta basileje)?

-Basileja u lakonskom državnom uređenju u najvećoj meri zakonita i kraljevi nemaju vrhovnu vlast u svemu, već su, pri
pohodu van zemlje, vrhovni zapovednici u ratu. Uz to je kraljevina poverena i služba bogovima. Ta basileja je, dakle, kao
neko neograničeno i doživotno vojno zapovedništvo jer kralj nema vlasti nad životom i smrću, sem u ratnom pohodu, kao
što je bilo u nekim starim basilejama gde je kralj imao pravo prekog suda.

135. Kako izgledaju basileje kod varvarskih naroda (druga vrsta basileje)?

-Pored ove postoji i druga vrsta monarhije. To su onakve basileje kao kod nekih varvarskih naroda. U svima njima kralj ima
vlast sličnu tiranskoj, ali su ipak zakonite i nasledne. I pošto su varvari ropskijeg karaktera nego Heleni, a azijski narodi
[podložniji ropstvu] od evropskih, oni podnose despotsku vlast bez roptanja. Zbog toga su te basileje tiranske, ali su
bezbedne zato što su nasledne i zakonite.

136.Po čemu se razlikuje straža kod tirana i kraljeva?

- Kraljeve oružjem čuvaju građani, a tirane najamnici, jer kraljevi vladaju po zakonu i uz saglasnost podanika, a tirani uprkos
volji podanika, pa stoga kraljevi imaju telesnu stražu sastavljenu od građana, a tirani protiv građana

137. Kakva je bila monarhija kod starih Helena (treća vrsta basileje)?

- Treća je ona kakva je postojala kod starih Helena i u kojoj su se kraljevi zvali ajsimneti. To je, da jednostavnije kažemo,
izborna tiranida koja se od varvarske basileje razlikuje ne time što nije zakonita, već samo time što nije nasledna. Jedni od
tih kraljeva dobijali su tu vlast doživotno, a drugi samo za određeno vreme ili za određene zadatke. Te monarhije bile su i
jesu despotske zato što su tiranske, ali su istovremeno basileje zato što su izborne i što počivaju na slobodnoj volji građana

138. Kako izgleda basileja iz herojskog doba (četvrta vrsta basileje)?

- Četvrtoj vrsti basileje pripadaju one koje su postojale u herojsko doba, zasnovane na slobodnoj volji građana, nasledne i
zakonite. Ti kraljevi postajali su po slobodnoj volji građana zato što su prvi učinili narodu neko dobro, bilo time što su
pronašli neku veštinu ili što su uspešno vodili rat, bilo time što su ujedinili narod i dali mu zemlju, a ta je basileja za njihove
potomke bila nasledna. Njihova vlast se prostirala na zapovedništvo u ratu i na prinošenje onih žrtava koje nisu spadale u
nadležnost sveštenika, a uz to su imali pravo da sude u svim parnicama. Jedni su to činili uz zakletvu a drugi bez, a zakletva
se sastojala u uzdizanju žezla.

139. Šta je pambasileja i kako ona izgleda?

- Peta je vrsta basileje ona u kojoj jedan čovek ima apsolutnu vlast, onako kao što svaki narod i svaka država raspolažu onim
što pripada zajednici. Ova basileja odgovara veštini vođenja domaćinstva. Jer kao što je domaćin neka vrsta kralja u
porodici, tako je ovaj kralj domaćin jedne države i jednog ili više naroda. Gotovo bi se moglo reći da postoje dve vrste
basileja koje treba uzeti u razmatranje, ova I lakonska. Većina ostalih stoji na sredini između ovih dveju, jer u njima kraljevi
imaju manju vlast nego u panbasileji [apsolutnoj monarhiji], a veću nego u lakonskoj basileji.

140. Da li bolje rasuđuje masa ili jedan čovek?

- Kada je jedan čovek obuzet gnevom ili nekim drugim sličnim afektom, on mora da pogreši u presudi, a mnogo teže može
da se dogodi da se svi istovremeno ljute i greše. Pretpostavimo da masu sačinjavaju slobodni ljudi koji ne čine ništa protiv
zakona, osim u slučajevima gde je zakon nedovoljan. Ali ako to nije lako ostvariti kod mase već ako ima nekoliko ljudi koji su
dobri i kao ljudi i kao građani, da li se onda može teže pokvariti jedan čovek, kao vladar, ili nekoliko njih ali koji su svi dobri.
Nije li očigledno da se teže može pokvariti više ljudi? Ali među njima može doći do cepanja na stranke i do stranačkih borbi,
a kod jednoga to nije slučaj. Na to se, međutim, može odvratiti da su i oni karakterni i moralni kao i onaj jedan.

141.Kako Aristotel definiše aristokratiju? Da li je bolja aristokratija ili basileja?

Objasniti.

- Ako aristokratijom treba smatrati vlast više ljudi koj su svi karakterni i moralni, a basilejom vlast jednog čoveka, onda je za
države bolja aristokratija nego basileja, bilo da je njena vlast spojena s izvršnom vlašću bilo da nije, ako je samo moguće
naći nekoliko podjednako dobrih ljudi.

142. Kako je od basileje nastala republiku?

- Razlog je što su ranije državama vladali kraljevi, jer su se retko mogli naći ljudi koji bi se naročito odlikovali moralom i
sposobnošću, pogotovo što je broj stanovnika u tadašnjim državama bio mali. Uz to su ljudi postajali kraljevi i zbog
dobročinstva, a dobročinstva čine samo dobri I moralni ljudi. Međutim, kada je broj podjednako visoko moralnih ljudi
porastao, nisu više ostali pri basileji, već su zahtevali zajedničko učešće u vlasti i uspostavili su republiku.

143. Kako aristokratija postaje oligarhija?

- Kada su se ovi izopačili i stali se bogatiti na račun zajednice, od aristokratije je, logično, morala nastati oligarhija, jer oni su
učinili da bogatstvo postane predmet poštovanja

144. Kako tiranida postaje demokratija?

- Najpre se oligarhija promenila u tiranidu a tiranida u demokrati ju, jer se vlast zbog sramne pohlepe vlastodržaca za
dobitkom stalno ograničavala na sve manji broj ljudi, dok je narod postajao sve jači, ustao protiv ovih i uspostavio
demokratiju. A kada su države postale veće, onda možda više nije moglo nastati ni jedno drugo uređenje sem demokratije.

145. Koliku moć treba da ima kralj?

- On treba da ima moć, a ta moć treba da bude tolika da bude jači od svakog pojedinca i nekolicine zajedno, a slabiji od
naroda kao celine.

146. Kako treba da izgleda poredak u kojem su svi ljudi po prirodi jednaki?

-Ljudi koji su po prirodi jednaki moraju isto tako po prirodi da imaju jednaka prava i jednako dostojanstvo. I kao što je za
tela štetno ako ljudi koji nisu jednaki drugima jedu istu hranu i nose isto odelo kao oni, tako isto stoji stvar i s počastima i
podjednako je štetno da jednaki ljudi nemaju jednake počasti. Stoga je pravedno da svi podjednako vladaju I podjednako se
pokoravaju, i to po redu i naizmenično.

147. Kako Aristotel vidi odnos pravde, zakona i običaja?

- Jasno je da oni koji tražepravdu traže u stvari sredinu, a zakon je sredina. Uz to su zakoni koji se zasnivaju na običajima
važniji i tiču se važnijih stvari nego pisani zakoni. Stoga je čovek kao vladar pouzdaniji nego pisani zakoni, ali nije pouzdaniji
od zakona koji počivaju na običajima

148. Koji se prigovori upućuju basileji?

- Izgledalo bi možda besmisleno da neko bolje vidi s dva oka, bolje čuje s dva uha i bolje radi s dve noge i dve ruke nego
mnogi ljudi s mnogim očima, ušima, nogama i rukama, jer danas I monarsi pribavljaju sebi mnoge oči, uši, ruke i noge time
što dele vlast s onim ljudima koji su prijatelji njihove vlasti i njih samih. Oni koji nisu prijatelji monarha neće raditi ono što
on želi. A ako su mu prijatelji, radi će u njegovom interesu i u interesu njegove vlasti jer prijatelji su međusobno jednaki i
isti. Stoga, ako vladar smatra da oni treba da vladaju, onda on time priznaje da treba da vladaju jednaki I isti. To su,
otprilike, prigovori koji se stavljaju basileji.

149. Koji narod je podložan basileji, koji aristokratiji, a koji politeji?

- Basileji je podložan onaj narod koji je od prirode u stanju da podnosi vlast jedne porodice koja se ističe sposobnošću za
vođenje države, aristokratiji je podložan takav narod koji je od prirode u stanju da podnosi vlast dostojnu slobodnih ljudi i
da se potčinjava onima koje njihove vrline i sposobnosti upućuju da vladaju državom. Narod podložan politeji je onaj u
kome su svi ratnici i koji je u stanju i da se potčinjava i da vlada po zakonu koji I bogatima i siromašnima prema zasluzi deli
funkcije u vlasti.

150.Koje je najbolje državno uređenje od ispravnih?

- Smatramo da ima tri ispravna državna uređenja i da najbolje od njih mora da bude ono kojim upravljaju najbolji ljudi.
Takvo je ono državno uređenje u kome se jedan čovek od svih ili cela jedna porodica ili cela masa ističe visokim stepenom
vrline i u kome su jedni u stanju da se potčinjavaju a drugi da vladaju sa ciljem da dostignu najbolji mogući život. U ranijim
izlaganjima pokazao sam da u najboljoj državi vrlina čoveka i građanina mora da bude ista. Jasno je, prema tome, da isto
ono što čini čoveka dobrim može da načini dobrom i celu državu, aristokratiju ili basileju.

151.Kako Aristotel vidi odnos idealnog uređenja i uređenja koje je praktično primenjivo?

- Za mnoge je, možda, nemoguće da dostignu najbolje državno uređenje. Stoga dobar zakonodavac i pravi državnik moraju
da znaju i koje je državno uređenje apsolutno najbolje i koje je najbolje za date okolnosti i, na trećem mestu, koje je
najbolje prema datim uslovima. Jer treba da budu u stanju da razmatraju i jedno dato državno uređenje, pod kojim
uslovima može da nastane i, kada već postoji, na koji način može da se najduže održi.

152. Koje državno uređenje je najgore i zašto? Koje od loših uređenja je najpodnošljivije?

- Stoga se tiranida, budući da je najgora, najviše udaljava od ovog državnog uređenja. Na drugo mesto dolazi oligarhija, jer
se aristokratija dosta udaljava od tog uređenja, a najpodnošljivija je demokratija.

153.Koji je razlog postojanja više oblika državnog uređenja?

- Razlog što ima više oblika državnog uređenja leži u tome što svaka država ima više delova. Mi vidimo da se sve države
sastoje pre svega od porodica, a zatim, jedni od tog mnoštva moraju da budu bogati, drugi siromašni, a treći srednje
imućni, a od bogatih i siromašnih jedni su naoružani, a drugi nisu. Vidimo da postoji i zemljoradnička masa i trgovačka i
zanatlijska. I među uglednim ljudima postoje razlike i u bogatstvu i u veličini imanja, na primer gajenjem konja ne mogu se
baviti oni koji nisu bogati.

154. Kako Aristotel definiše demokratiju, a kako oligarhiju?

- Prema tome, pre treba reći da demokratija postoji onda kada je vrhovna vlast u rukama slobodnih ljudi, a oligarhija onda
kada vrhovnu vlast imaju bogataši. Ali obično siromaha ima mnogo, a bogatih malo, jer mnogi su slobodni, a malo njih je
bogato.

155. Iz kojh delova se sastoji država?

- Jedan deo države čine ljudi koji proizvode hranu, tako zvani zemljoradnici, drugi deo su takozvane zanatlije, i oni se bave
zanatima bez kojih jedna država ne može da postoji; jedni od tih zanata su neophodni, a drugi postoje radi raskoši i
udobnog života. Treći deo su trgovci; pod trgovcima podrazumevamo one koji se bave kupovinom i prodajom, trgovinom
na veliko i na malo. Četvrti deo predstavljaju teti, a peti ratnici koji su državi isto tako potrebni kao i svi ovi, ako država ne
želi da padne u ropstvo napadača.
156 Koja su dva osnovna dela države i dva osnovna oblika državnog uređenja?

- Stoga izgleda da siromasi I bogataši predstavljaju dva osnovna dela države. A kako se najčešće dešava da bogatih ima
malo, a siromašnih mnogo, onda izgleda da ova dva dela države stoje u suprotnosti jedan prema drugom. Stoga se smatra
da, prema tome da li su u nadmoćnosti jedni ili drugi, postoje dva oblika državnog uređenja: demokratija i oligarhija.

157. Opisati prvu vrstu demokratije.

- Prva vrsta demokratije je ona čija je glavna karakteristika jednakost. Jednakost se, po zakonu ove demokratije, sastoji u
tome da siromasi ne polažu više prava na vlast nego bogataši i da vrhovna vlast ne pripada isključivo jednima ili drugima
već podjednako i jednima i drugima. Jer ako su u demokratiji, kako neki misle, najvažnije sloboda i jednakost, to se može
najpre postići ako svi imaju što je moguće više jednak udeo u upravljanju državom.

158. Opisati drugu vrstu demokratije.

- Druga vrsta demokratije je ona u kojoj su funkcije u vlasti uslovljene cenzom, i to malim cenzom. Svako ko poseduje
određeno imanje, samim tim ima pravo da učestvuje [u vlasti], a ko izgubi imanje nema prava da učestvuje.

159. Opisati treću vrstu demokratije.

- Treća vrsta demokratije je ona u kojoj učestvuju u vlasti svi građani koji ne moraju da polažu račune [o svome poreklu], ali
u kojoj vlada zakon.

160. Opisati četvrtu vrstu demokratije.

- Četvrta vrsta demokratije je ona u kojoj svi učestvuju u vlasti, ako su samo građani, ali u kojoj takođe vlada zakon.

161.Opisati petu vrstu demokratije.

- Peta vrsta demokratije je ona u kojoj je sve ostalo isto, ali vrhovna vlast pripada masi, a ne zakonu.

162.Zbog čega dolazi do pojave demagoga i kakve su posledice toga?

- Slučaj kada odlučujuću snagu imaju narodne odluke, a ne zakon. To prouzrokuju demagozi. Jer u onim demokratijama u
kojima vlada zakon nema demagoga, već su najbolji između građana na čelu države. Ali demagozi se javljaju tamo gde
zakon nema vrhovnu vlast. Tu narod postaje monarh, jedan vladar sastavljen od mnogih, jer vrhovnu vlast imaiu mnogi, ne
kao pojedinci već kao celina. Homer kaže da mnogo-vlašće nije dobro ali nije jasno da li on misli na ovakvo mnogovlašće ili
na ono kada ima više vladara koji vladaju kao pojedinci. Takav narod, pošto je monarh, zahteva da vlada sam, zato što se ne
potčinjava zakonu i njegova vlast postaje despotska, pa su kod njega laskavci na ceni. Takva vrsta demokratije je ono što je
tiranida među monarhijama. Stoga je karakter [tih dveju vlasti] isti, i jedna i druga ugnjetavaju bolje građane i, što su ovde
odluke naroda, to su tamo naredbe, što je ovde demagog, to je tamo laskavac. I jedni i drugi imaju vrlo veliki uticaj, laskavci
kod tirana, a demagozi kod takvih narod.Demagozi su krivi što narodne odluke imaju veću moć nego zakon, jer oni prenose
sva prava na narod. Na taj način i oni sami postaju moćni zbog toga što je vrhovna vlast u rukama naroda, a oni imaju
najveći uticaj na mišljenje naroda, jer narod njih sluša. Uz to oni, kada optužuju organe vlasti, govore da narod treba da
sudi, a narod rado prihvata taj poziv, i tako se ruše sve vlasti.

163. Opisati prvu vrstu oligarhije.

- Jedna vrsta oligarhije je ona u kojoj se funkcije u vlasti dobijaju na osnovu cenza tako velikog da siromašni ljudi, mada su u
većini, nemaju udela u upravljanju državom, ali onaj ko stekne [određeno imanje] može da učestvuje u upravljanju
državom.

164.Opisati drugu vrstu oligarhije.

- Druga vrsta oligarhije je ona u kojoj su funkcije u vlasti uslovljene velikim cenzom i u kojoj nosioci vlasti sami biraju
članove koji im nedostaju tj. kooptiranjem popunjavaju upravno telo]. Ako bi se taj izbor vršio između svih, onda bi to pre
bila aristokratija, a ako bi se vršio samo unutar određene klase, onda je to oligarhija.
165. Opisati treću i četvrtu vrstu oligarhije.

- Treća vrsta oligarhije je ona u kojoj sin nasleđuje [u službi] oca, a četvrta vrsta nastaje onda kada se desi ono ο čemu smo
maločas govorili i kada ne vlada zakon, već ljudi u čijim je rukama vlast Ova vrsta oligarhije je među oligarhijama ono što je
tiranida među monarhijama i demokratija ο kojoj smo poslednjoj govorili među demokratijama. Ova oligarhija naziva se
dinastejom.

166.Zašto se, kada najvišu vlast imaju zemljoradnici i srednja klasa, državom upravlja po zakonima?

- Kada najvišu vlast imaju zemljoradnici i ljudi srednjeg imovnog stanja, onda se državom upravlja po zakonima, jer ti ljudi
žive samo od svoga rada i ne mogu da žive ne radeći, pa stoga stavljaju zakon na čelo države i sazivaju narodnu skupštinu
samo onda kada je to neophodno. I ostali građani mogu da učestvuju kada dostignu cenz zakonom određen. Stoga mogu
svi koji poseduju toliko imanje da učestvuju [u upravljanju državom]. Jer ako ne mogu svi da učestvuju, onda je to oligarhija,
a ovi ljudi ne mogu da ne rade ništa jer nemaju prihoda. To je, dakle, jedna vrsta demokratije i razlozi zbog kojih nastaje.

167. Koje su tri vrste aristokratije?

- U onim državama gde vrlina nije predmet opšteg staranja, ipak ima ljudi koji uživaju dobar glas i koji važe kao valjani. Ono
državno uređenje u kome se vodi računa ο bogatstvu, vrlini I mišljenju naroda, kao u Karhedonu, jeste aristokratsko, a
države u kojima se uzimaju u obzir samo vrlina i mišljenje naroda, kao u Lakedajmonu, jesu mešavina demokratije I
aristokratije. To su, dakle, dve vrste aristokratije, pored onog prvog i najboljeg oblika državnog uređenja. Trećoj vrsti
pripadaju sve one koje više naginju oligarhiji nego takozvana politeja.

168. Kako Aristotel definiše politeju?

- Politeja je, kako bi se jednostavno reklo, mešavina oligarhije I demokratije. Obično se države koje naginju demokratiji
nazivaju politejama, a one koje naginju oligarhiji aristokratijama zbog toga što se obrazovanje i visoko poreklo češće nalazi
kod bogatijih ljudi. Uz to izgleda da bogataši već poseduju ono zbog čega čine nepravdu oni koji je čine i zbog čega bogataše
smatraju poštenim i uglednim ljudima.

169.Na osnovu koje tri stvari se traži politička jednakost?

-Slobode, bogatstva I vrline.

170.Od koja dva uređenja nastaje politeja? Za koji polis Aristotel kaže da je dobra mešavina?

- Od demokratije I oligarhije, mešavina te dve.

171. Koja je prva vrsta spajanja na osnovu koje nastaje politeja?

- Postoje tri moguća načina kombinovanja I mešanja: mogu da se spoje oligarhijski i demokratski zakoni, na primer, ο
sudstvu. Jer u oligarhijama se bogataši kažnjavaju ako ne učestvuju u suđenju a siromašni ne dobijaju za to nikakvu platu,
dok u demokratijama siromašni do-bijaju platu a bogataši se uopšte ne kažnjavaju. A kada se spoje oba ta zakona, oni
predstavljaju nešto što je zajedničko i jednom I drugom uređenju, nešto što stoji na sredini između ta dva uređenja i što je,
prema tome, svojstveno politeji. To bi bio jedan način spajanja.

172. Koja je druga vrsta spajanja na osnovu koje nastaje politeja?

- Drugi se sastoji u tome da se uzme sredina između onoga što propisuje jedno i onoga što propisuje drugo državno
uređenje. Na primer, u demokratiji mogu u narodnoj skupštini da učestvuju ljudi koji imaju sasvim mali cenz ili nemaju
nikakav, a u oligarhiji samo ljudi s velikim cenzom. Ni jedno ni drugo nije zajedničko obema državama, već je zajednička
sredina između oba ta cenza.

173. Koja je treća vrsta spajanja na osnovu koje nastaje politeja?

-Treći način je taj kada se uzmu dve ustanove, jedna iz oligarhijskog a druga iz demokratskog zakona. Mislim, naime, ovako:
smatra se, na primer, da je biranje organa vlasti kockom demokratski način a biranje glasanjem — oligarhijski, i da pri tome
u demokratiji cenz ne igra nikakvu ulogu, a da je u oligarhiji cenz vrlo važan. Prema tome, ako se uzme jedna institucija
iz:oligarhije, na primer da se organi vlasti biraju glasanjem, a jedna iz demokratije, na primer da se ne biraju premacenzu,
dobiće se nešto što je svojstveno aristokratiji i politeji.To bi bio, dakle, taj način spajanja.

174. Zbog čega je Sparta dobro uređena politeja?

-Demokratija i oligarhija su dobro pomešane onda kada se za takvu državu može reći da je i demokratija I oligarhija. Jasno
je da je to ono što se podrazumeva pod dobrom mešavinom. A to je istovremeno sredina, jer u njoj se javlja i jedna i druga
krajnost. To je slučaj sa Iakedajmonskom državom.

175.Opisati prvu i drugu vrstu tiranide.

-Ispitujući basileju izdvojili smo dva vida tiranide zato što se vlast u njima u izvesnom smislu približava kraljevskoj I zato što
se obe te vlasti zasnivaju na zakonu. Kod nekih varvarskih naroda biraju se monarsi samodršci, a u davnini su i kod starih
Helena postojali neki monarsi te vrste, i njih su nazivali ajsimnetima. Ova uređenja razlikuju se međusobno, ali su
istovremeno i basileje zato što se zasnivaju na zakonu i zato što se podanici od svoje volje potčinjavaju vlasti jednoga
čoveka, I tiranide zato što taj čovek vlada kako on hoće, kao gospodar.

176. Opisati treću vrstu tiranide.

-Treći je vid tiranide onaj koji, izgleda, s najviše prava nosi to ime, budući da odgovara panbasileji [apsolutnoj monarhiji].
Takva monarhija u kojoj monarh nikome ne polaže računa i vlada nad svima, i nad onima koji su mu jednaki i nad onima
koji su bolji, imajući u vidu samo svoje interese a ne I interese svojih podanika, mora da bude tiranida. Takva vlast je stoga
protivna volji podanika, jer nijedan slobodan čovek ne podnosi takvu vlast od svoje volje. To su svi vidovi tiranide i njeni
uzroci.

177. Šta je vrlina po Aristotelu i kakve ima veze sa državnim uređenjem?

-Ona državna uređenja poznata pod imenom aristokratija, ο kojima smo maločas govorili, ili ne odgovaraju uslovima u
većini država ili se približavaju takozvanoj politeji. Stoga moramo ο oba ta uređenja, tj. i ο aristokratiji i ο politeji, govoriti
kao ο jednom jer se sud ο svima njima zasniva na istim principima. Ako smo u Etici" tačno rekli da je srećan život onaj koji
počiva na ničim nesprečavanoj vrlini i da je vrlina sredina [između dve krajnosti], onda najbolji život mora da bude onaj koji
se drži sredine, i to takve sredine koju može svako da postigne.

178.Kakav odnos prema vladavini imaju ljudi koji su izuzetno bogati i izuzetno siromašni?

-Ljudi koji imaju preterano velika imanja, moć, bogatstvo, prijatelje i drugo tome slično, niti hoće niti umeju da se
pokoravaju, i tu osobinu stiču u kući još dok su deca, a zbog toga što su oholi i preziru druge, ni u školi se ne navikavaju da
se pokoravaju. Naprotiv, oni ljudi koji svega toga uopšte nemaju, veoma su jadni, tako da ne umeju da vladaju već samo da
se ropski pokoravaju, dok oni prvi ne umeju da se pokoravaju nijednoj vlasti već samo da vladaju kao gospodari nad svojim
robovima

179.Kako velike društvene nejednakosti utiču na građansko prijateljstvo?

-Država nije država slobodnih ljudi već robova i gospodara i u njoj jedni zavide drugima, a jedni preziru druge. A to je vrlo
daleko od prijateljstva i državne zajednice, jer zajednica počiva na prijateljstvu i ljudi ne žele da idu čak ni istim putem sa
svojim neprijateljima. Priroda države zahteva da država bude sastavljena od jednakih i što je moguće sličnijih ljudi, a takvi
su najčešće ljudi srednjeg stanja. Stoga najbolju upravu nužno ima ona država čije uređenje odgovara prirodi države.

180. U kom državnom uređenju je najmanja verovatnoća da će doći do pobune I zašto?

-Srednja građanska klasa se najlakše održava u državama jer niti oni sami žele tuđe imanje, kao siromasi, niti drugi žele
njihovo, kao što siromasi žele imanja bogataša. I zbog toga što niti oni napadaju druge niti drugi njih, oni žive sasvim
bezbedno

181. Iz koje klase su došli najbolji zakonodovaci? Navesti neke od njih koje spominje Aristotel.
-Najbolji zakonodavci bili iz srednje građanske klase. Solon je pripadao srednjoj klasi, što se vidi iz njegovih pesama, i Likurg,
jer nije bio kralj, i Haronda i gotovo većina ostalih.

182. Kakvi problemi nastaju kada su u državi velike društvene nejednakosti?

-Iz ovoga je jasno i to zašto su države većinom ili demokratije ili oligarhije: zbog toga što je u tim državama često srednji sloj
najmanji, uvek preovlađuju jedni ili drugi, bilo oni koji imaju imanja bilo narod i, pošto prevazilaze srednju
klasu, uzimaju upravu u svoje ruke, tako da nastaje ili demokratija ili oligarhija.

183.Šta je presudno za održanje poretka?

-Onaj deo države koji želi da se to uređenje održi treba da bude jači od onog dela koji to ne želi.

184. Šta Aristotel podrazumeva pod kvalitetom, a šta pod kvantitetom države i kakav treba da bude njihov
odnos?

- Svaka država sastoji se i od kvaliteta i od kvantiteta. Pod kvalitetom podrazumevam slobodu, bogatstvo,
obrazovanje, plemenito poreklo, a pod kvalitetom brojnu nadmoćnost

185.Koja stvar u vezi sa narodnom skupštinom i sudovima je izmišljena kako bi se prevario narod u
oligarhijama?

- Postoji pet stvari koje su izmišljene da se zavara narod. One se tiču narodne skupštine, funkcija u vlasti,
sudova, naoružanja i gimnastičkih vežbanja. S obzirom na narodnu skupštinu, to je odredba po kojoj je svima
dopušteno da učestvuju u skupštini, ali samo bogatašima preti kazna ako ne učestvuju ili, ukoliko kazna preti i
drugima, ona je za bogataše mnogo veća. S obzirom na funkcije u vlasti, to je sledeća odredba: oni koji imaju
viši cenz ne mogu da odbiju te funkcije, dok siromasi mogu. To važi i za sudove: bogataši plaćaju kaznu ako ne
učestvuju a siromasi ne, ili, ako je I plaćaju, onda je to neznatna kazna, dok je za bogataše velika, kao što stoji
u Harondinim zakonima.

186.Koja stvar u vezi sa upisivanjem u spiskove je izmišljena kako bi se prevario narod u oligarhijama?

- U nekim državama svi koji su upisani u spiskove građana imaju pravo da učestvuju u narodnoj skupštini I
sudovima, ali ako oni koji su upisani u spiskove građana ne učestvuju u narodnoj skupštini i sudovima, preti im
velika kazna. Time se postiže da ljudi izbegavaju da se upišu u spiskove, a zbog toga što nisu upisani nemaju
prava da učestvuju u narodnoj skupštini niti u sudovima.

187.Koja stvar u vezi sa naoružavanjem i gimnastikom je izmišljena kako bi se prevario narod u oligarhijama?

- Isti su takvi zakoni ο naoružanju i ο gimnastičkim vežba-njima. Siromašnima je dopušteno da ne budu

naoružani, dok se bogataši koji nemaju oružje kažnjavaju. I ako siromašni ne vežbaju, ne preti im nikakva
kazna, da ne bi, zato što nemaju čega da se boje, učestvovali u vežba-njima, dok je to za bogataše kažnjivo da
bi, upravo zbog te kazne, učestvovali u vežbanjima. To su oligarhijske zakonske ujdurme.

188.Koja stvar u vezi sa narodnom skupštinom i sudovima je izmišljena kako bi se prevario narod u
demokratijama?

- Siromasi za učešće u narodnoj skupštini i sudovima dobijaju platu, a za bogataše nije određena nikakva kazna.

189. Kako reštiti probleme sa varanjem naroda (učešće u skupštini, upisivanje u spiskove, nošenje oružja i
vežbanje) koji postoje u oligarhijama i demokratijama radi stvaranja dobrog poretka?
- Prema tome, jasno je da, ako hoćemo da mešavina bude pravedna, treba spojiti obe odredbe i siromasima
davati platu, ali i kažnjavati bogataše. Na taj bi način mogli svi da učestvuju u državnoj upravi, dok onakvo
upravljanje državom pripada isključivo jednoj klasi. Upravno telo treba da sačinjavaju samo oni koji nose
oružje. Visina cenza ne može se jednostavno odrediti i reći „cenz treba da bude toliki i

toliki", već treba ispitati koliki se najveći cenz srne propisati da bi broj onih koji imaju udela u državnoj upravi
bio veći od broja onih koji nemaju to pravo, i prema tome utvrditi cenz. Siromasi, i kad nemaju udela u
počasnim položajima, žele da imaju mira, ako ih niko ne vređa i ne otima im imanje.

190. Ko treba da čini upravno telo i koliki treba da bude cenz za učešće?

-Odgovor je u pitanju iznad.

191. Zašto su stara državna uređenja bila oligarhijska ili kraljevska?

- Stara državna uređenja bila su, prirodno, oligarhijska i kraljevska jer zbog malog broja stanovništva srednja
klasa nije bila velika, tako da su ljudi, budući da ih je bilo malo, a njihova vojna organizacija slaba, pre bili skloni
da se potčinjavaju.

192. O čemu odlučuje savetodavna vlast?

- Odlučuje ο stvarima koje se tiču svih, drugi obuhvata [izvršne] vlasti i pitanje koje vlasti treba da postoje,
kakva treba da bude njihova nadležnost, kakav treba da bude način izbora, i treći elemenat obuhvata sudsku
vlast. Savetodavna vlast odlučuje ο ratu i miru, ο sklapanju i raskidanju saveza, ο zakonima, ο smrtnoj kazni,
progonstvu I konfiskaciji i pred njom organi [izvršne] vlasti polažu račune

193. Koji je prvi način demokratskog odlučivanja u savetodavnoj vlasti?

- Odluke ο svim ovim stvarima moraju da budu poverene ili svim građanima ili samo nekima od njih (na primer,
da samo jedan organ vlasti ili više njih odlučuje ο svemu ili da jedni organi odlučuju ο jednim, a drugi ο drugim
stvarima), ili da ο izvesnim stvarima odlučuju svi građani, a ο izvesnim opet samo neki od njih. Ako svi odlučuju
ο svemu, onda je to demokratski princip jer narod zahteva takvu jednakost.

194. Koji je drugi način demokratskog odlučivanja u savetodavnoj vlasti?

- Drugi je način da svi zajedno оdlučuju, ali da se sastaju samo onda kada treba da biraju organe vlasti, da
donose zakone, da odlučuju ο ratu i miru i kada organi vlasti treba da im podnesu račune. U ostalim
slučajevima pravo savetovanja i odlučivanja imaju za to određeni organi vlasti, koji se biraju glasanjem ili
kockom između svih građana.

195. Koji je treći način demokratskog odlučivanja u savetodavnoj vlasti?

- Treći je način da se svi građani sakupljaju kada treba postavljati organe vlasti, kada ti organi treba da polažu
račune i kada treba odlučivati ο ratu i savezu. Ostale stvari rešavaju organi vlasti koji su, ukoliko je to moguće,
izborni. Jer ima takvih funkcija koje moraju da vrše samo oni koji to znaju.

196. Koji je četvrti način demokratskog odlučivanja u savetodavnoj vlasti?

- Četvrti je način da svi odlučuju ο svemu u narodnoj skupštini, a da organi vlasti nemaju prava ni ο čemu da
odlučuju, već samo prvi da predlažu. To je način na koji se danas upravlja u onoj poslednjoj vrsti demokratije za
koju smo rekli da odgovara dinastičkoj oligarhiji i tiranskoj monarhiji33. Svi ovi načini [da svi odlučuju] su
demokratski.

197.Koji je prvi način oligarhijskog odlučivanja u savetodavnoj vlasti?

- Ako se ti određeni ljudi biraju na osnovu umerenijeg cenza, ako ih, zbog toga što je cenz umereno visok, ima
više, ako ne menjaju ono što zakon propisuje već se drže toga i ako je svakom ko dostigne određeni cenz
omogućeno da uzme udela [u upravljanju državom] onda je takva oligarhija zbog svoje umerenosti bliska
politeji

198. Koji je drugi način oligarhijskog odlučivanja u savetodavnoj vlasti?

- Ako u savetovanju i odlučivanju ne učestvuju svi nego samo izabrani i ako oni vladaju po zakonu, ta je
oligarhija slična malopređašnjoj.

199. Koji je treći način oligarhijskog odlučivanja u savetodavnoj vlasti?

- Ali ako oni koji imaju pravo savetovanja i odlučivanja sami sebe biraju, ako sin dolazi na mesto oca i ako je
njihova moć iznad zakona, onda je taj poredak nužno oligarhijski

200. Koji način odlučivanja u savetodavnoj vlasti se primenjuje u aristokratiji?

- Ako ο izvesnim stvarima odlučuju svi, na primer ο ratu I miru, ο polaganju računa od strane organa vlasti, a ο
ostalim stvarima određeni organi vlasti koji se biraju glasanjem ili kockom, onda je to uređenje aristokratija.

201. Koji način odlučivanja u savetodavnoj vlasti se primenjuje u politeji?

- A ako ο izvesnim stvarima odlučuju organi izabrani glasanjem a ο izvesnim stvarima organi izabrani kockom (i
to ili između svih ili između predloženih kanditata), ili ako i jedni i drugi zajednički odlučuju, onda je takvo
uređenje napola aristokratija a napola politeja.

202. Kako bi trebalo da bude uređeno odlučivanje u savetodavnoj vlasti i sudovima u demokratiji u kojoj nema
zakona?

- Savetovanje i odlučivanje biće uspešniji ako u tome budu učestvovali svi zajedno, narod sa istaknutim
uglednim ljudima a ovi sa narodom. Ali bilo bi korisno I da se savetodavci biraju glasanjem ili kockom i to
jednak broj iz svih delova [države]. A u slučaju da su demokratski nastrojeni građani brojno mnogo jači od onih
koji su za politeju, ne treba svima davati platu već samo tolikom broju ljudi koliko ima I istaknutih građana, a
ostale isključiti putem kocke

203. Kako bi trebalo da bude uređeno odlučivanje u savetodavnoj vlasti i sudovima u oligarhijama?

- U oligarhijama bi bilo korisno unapred izabrati nekoliko ljudi iz naroda ili uspostaviti onakve organe vlasti
kakvi već postoje u nekim državama i koji se zovu probuli [prethodni savetnici] I nomofilaci [čuvari zakona] i
pred narodnu skupštinu treba iznositi samo ono ο čemu je taj prethodni savet već rešavao. Na taj će način
narod učestvovati u savetovanju, ali neće moći ništa da ukida u državnom uređenju. Uz to, narod može da
glasa ο tim istim predlozima, ali da ne glasa protiv njih. Najzad, svima se može dati pravo savetovanja, ali da
krajnja odluka bude u rukama organa vlasti.

204. Šta Aristotel kritikuje kod odlučivanja u savetodavnoj vlasti u politejama?

- Narod treba da ima pravo da glasanjem odbaci neki predlog, ali ne treba da ima prava do nešto pozitivno
odluči, već tu stvar treba ponovo izneti pred organe vlasti. U politejama se postupa upravo obrnuto: mali broj
ljudi ima pravo da nešto odbaci, ali nema prava da nešto pozitivno reši već se to uvek iznosi pred narod. Toliko
ο savetodavnoj i vrhovnoj vlasti u državi.

205. Ko ne spada u organe vlasti? Objasniti.

- Treba znati izložiti koliko ima mogućih rešenja za sva ova pitanja i primeniti na određeno državno uređenje
ono koje mu najviše koristi. Nije lako odrediti ni to šta treba podrazumevati pod organima vlasti, jer su
državnoj zajednici potrebni mnogi upravljači i stoga ne treba smatrati organima vlasti sve one koji su [za
vršenje izvesnih dužnosti] izabrani glasanjem ili kockom; sveštenike u prvom redu ne treba smatrati organima
vlasti, jer su oni nešto sasvim različito od državnih vlasti. Tu ne spadaju ni horezi ni glasnici pa ni poslanici,
mada se i oni biraju.

206. Kako Aristotel definiše organe vlasti?

-Organima vlasti treba u prvom redu smatrati sve one organe kojima je povereno da nešto odluče, reše i
narede, a naročito ovo poslednje, jer za organe vlasti je karakteristično da mogu da naređuju. Međutim, to
nema tako reći nikakvog značaja u praksi jer nigde ne dolazi do spora samo zbog naziva. Ovo pitanje spada u
čisto teorijsko raspravljanje.

207. Koliko bi trebalo da bude organa vlasti u velikim državama?

-U velikim državama moguće je i potrebno da jedan organ vlasti vrši samo jednu funkciju. Jer zbog toga što ima
mnogo građana mnogi mogu da dobiju funkcije u vlasti, tako da jedan isti čovek može ponovo da dobije istu
funkciju tek posle dugog vremenskog razmaka, a drugu samo jednom u životu. Za svaki posao je bolje ako ga
obavlja čovek koji se bavi samo tim poslom nego ako ga obavlja čovek koji se bavi mnogim poslovima.

208. Koliko bi trebalo da bude organa vlasti u malim državama?

- U malim državama moraju se mnoge funkcije preneti na malo ljudi, jer zbog malog broja stanovnika nije
moguće da mnogi obavljaju funkcije u vlasti.

209. Koja su dva demokratska načina postavljanja organa vlasti?

- Od svih načina postavljanja organa vlasti dva su demokratska — da se svi organi vlasti biraju između
svih građana bilo glasanjem bilo kockom, ili na oba načina, tj. neki organi kockom a drugi glasanjem.

210.Kako se organi vlasti postavljaju u politeji?

-Politeji su svojstveni sledeći načini: ako ne biraju sve istovremeno ali biraju između svih građana ili
između određenih građana bilo kockom ili glasanjem ili na jedan i na drugi način, ili ako se jedni
organi biraju između svih a drugi između određenih građana i na jedan i na drugi način tj. jedni
kockom a drugi glasanjem.

211.Kako se organi izvršne vlasti postavljaju u oligarhijski usmerenoj politeji?

- Ako se jedni organi vlasti biraju između svih a drugi između određenih građana, i to jedni glasanjem
a drugi kockom, onda je taj način svojstven aristokratski usmerenoj politeji.

212. Kako se organi vlasti postavljaju u oligarhiji?

-Ako određeni ljudi biraju organe vlasti takođe između određenih ljudi, onda je to čisto oligarhijski
način.

213. Kako se organi vlasti postavljaju u aristokratiji?

-Ako svi glasanjem biraju između određenih ljudi, onda je to aristokratski način.

214. U koje se tri tačke razlikuju sudovi? Objasniti.

-Tri su tačke u kojima se sudovi razlikuju: ko može da bude sudija, koja je nadležnost suda i na koji
način se biraju sudije. Kada kažem „ко može da bude sudija", mislim na to da li sudije mogu biti svi ili
samo određeni građani.

215. Koje vrste sudova navodi Aristotel

-Postoji osam različitih sudova: jedan koji rešava slučajeve pronevere, utaje ili primanja mita od
strane organa vlasti, drugi koji sudi za štetu nanesenu državnoj imovini, treći koji sudi za prestupe
protiv državnog uređenja, četvrti koji sudi u sporovima između organa vlasti i privatnih građana
povodom izrečenih kazni, peti koji sudi privatne parnice od većeg značaja. Pored ovih sudova postoji
sud za ubistva i sud za strance.

216.Koje moguće kombinacije postoje kada je reč o tome ko sudi o prestupima koje se tiču državnog
uređenja kada svi građani imaju pravo da sude?

-I u sudstvu postoje četiri mogućnosti: ili svi moraju da sude ο svim različitim slučajevima koje smo
naveli i da se pri tome sudije određuju ili glasanjem ili kockom, ili da svi sude ο svim slučajevima, ali
da se jedni biraju glasanjem a drugi kockom, ili da sude ο nekim od tih slučajeva i da se biraju jedni
glasanjem a drugi kockom.

217. Koje moguće kombinacije postoje kada je reč o tome ko sudi o prestupima koje se tiču državnog
uređenja kada samo jedan deo građana ima pravo da sudi?

-Tu mogu da ο svim slučajevima sude ljudi iz određene klase izabrani glasanjem ili kockom, ili da neki
sudovi koji sude ο istim tim slučajevima budu sastavljeni od sudija delom izabranih kockom a delom
glasanjem. Ove mogućnosti odgovaraju onima koje smo pomenuli.

218.Kako se razume jednakost u demokratijama?

-Demokratija se zasniva na shvatanju da je jednakost u odnosu na bilo koju stvar apsolutna

jednakost, pa su ljudi, zato što su svi bili podjednako slobodni smatrali da su svi apsolutno jednaki

219. Kako se razume (ne)jednakost u oligarhijama?

-Oligarhija se, međutim, zasniva na shvatanju da je nejednakost u odnosu na jednu stvar apsolutna
nejednakost, pa su ljudi kojima drugi nisu bili jednaki u imanju smatrali da im ovi ni u čemu nisu
jednaki

220.Šta Aristotel vidi kao osnovne uzroke pobune i prevrata?

-Pobune nastaju jer ni jedna ni druga suparnička strana ne učestvuje u državnoj upravi onako kako
ona želi. Postoje, međutim, ljudi koji se ističu nad drugima plemenitim poreklom i koji, samo zbog te
nejednakosti, smatraju da stoje iznad onih jednakih. Oni misle da vrlina i bogatstvo predaka i njih čini
plemenitima.

221. Koji su ciljevi pobuna i prevrata?

-I prevrati imaju dvojak cilj: u prvom slučaju ustaje se protiv samih principa državnog uređenja kako
bi se postojeće državno uređenje zamenilo drugim — na primer demokratija oligarhijom ili oligarhija
demokratijom, ili i demokratija i oligarhija politejom i aristokratijom, ili obrnuto; u drugom slučaju ne
ide se protiv postojećeg državnog uređenja već se ide za tim da se postojeće državno uređenje, na
primer, oligarhija ili demokratija učvrsti a prevratnici žele da to sami učine

222.Šta je jednakost po broju, a šta jednakost po vrednosti? Objasniti.

-Kad kažem identičnost i jednakost po broju, mislim na jednakost po mnoštvu i po veličini, a kad
kažem jednakost po vrednosti, mislim na jednakost po proporciji: na primer, po broju, tri je isto
toliko veće od dva koliko dva od jedan, ali, po proporciji, četiri je isto toliko veće od dva koliko i dva
od jedan — jer je dva pola od četiri a jedan pola od dva. I mada se ljudi slažu u tome da je apsolutno
pravo u stvari pravo po vrednosti, ipak se razilaze u tome što jedni, ako su u odnosu na jednu stvar
jednaki, misle da su u svemu jednaki, a drugi, ako su u jednoj stvari nejednaki, misle da su u svemu
iznad drugih

223. Zbog čega su demokratija i oligarhija dva najčešća oblika vladavine?

-Plemenitost i vrlina nalaze se samo kod malog broja ljudi, a suprotne osobine pripadaju većini. Jer u
jednoj državi nema ni sto plemenitih i valjanih ljudi, a siromašnih i bogatih ima svuda mnogo.
Pogrešno je, međutim, a to pokazuju i činjenice, uspostavljati jednakost jednostavno na osnovu
jednog od ova dva merila. Naime, ni jedna od takvih država nije stabilna. Uzrok leži u tome što greška
u principu mora da dovede do pogrešnog rezultata. Stoga kao merilo za jednakost treba uzeti i broj i
vrednost

224. Šta je prema Aristotelu stabilnije, oligarhija ili demokratija?

-Demokratija je sigurnija i manje podložna pobunama nego oligarhija. To je zato što u oligarhiji
postoje dve vrste borbi, borba među samim oligarsima i borba oligarha protiv naroda. A u
demokratiji postoji samo jedna borba, i to je borba protiv oligarhije; borbe unutar demokratije
nema, a ukoliko je i ima, ona nema te važnosti.

225. Kako osionost i želja za dobiti utiču na pobune?

-Prilično je jasno kakvu snagu imaju osionost i želja za dobiti kako ta dva uzroka dovode do pobuna.
Jer kada se ljudi na vlasti osile i dođu do najvećeg političkog uticaja, onda se bore i između sebe
protiv državnog poretka koji im je dao tu moć. A svoju želju za bogaćenjem oni zadovoljavaju na
račun pojedinih građana, s jedne, i na račun države, s druge strane. Jasno je, isto tako, kakav značaj
ima želja za položajima i kako ona deluje kao uzrok pobune. Jer oni koji nisu na položajima bune se
gledajući druge koji imaju te položaje. Pravedno je kada ljudi dobijaju, odnosno ne dobijaju položaje
prema svojoj ličnoj vrednosti, ali je nepravedno kada medio nije lična vrednost.

226. Kako nadmoć utiče na izazivanje pobune?

- Nadmoć takođe izaziva pobune kada jedan čovek, ili više njih, ima veću moć no što mu pripada u
skladu sa državnim uređenjem i ustavom. Obično otuda proizlazi monarhija ili vlast jedne
dinastije.Stoga u nekim državama postoji institucija ostrakizma, na primer u Argu i u Ateni. Ipak je
bolje starati se od samog početka ο tome da građani ne postanu tako moćni, nego im dopustiti da
postanu, pa kasnije primeniti to sredstvo.

227. Kako strah utiče na pobunu?

- Strah je uzrok pobune kod onih koji su skrivili, pa se boje kazne i kod onih kojima preti neka
nepravda, pa žele pobunom da je spreče.

228. Kako prezir utiče na pobunu?

- Preziranje je uzrok pobuna i napada na primer u oligarhijama, kada su u većini oni koji nemaju
učešća u državnoj upravi, a svesni su toga da su jači, i u demokrati jama gde bogataši preziru nered i
anarhiju.

229. Kako jačanje jedne klase utiče na stabilnost poretka?

- Promene državnog uređenja nastaju i zbog nesrazmernog jačanja [jedne klase]. Jer kao što se telo
sastoji od delova i kao što svaki deo treba da se srazmerno razvija da bi se sačuvala simetrija (inače bi
telo propalo kada bi veličina jednog stopala iznosila četiri lakta, a ostalog tela samo dva pedlja, ili bi
potpuno promenilo vrstu ako bi se razvijalo nesrazmerno ne samo kvantitativno nego i kvalitativno),
isto tako se i državno telo sastoji od delova od kojih jedan neprimetno ojača, pove1303a ća se, na
primer, broj siromašnih ljudi u demokrati jama i politejama.

230. Kako se postupno i neprimetno dolazi do promena u uređenju?

-Kada se dogode velike promene u zakonu.

231. Kako razlike u narodnosti utiču na stabilnosti poretka?

- I razlika u narodnosti može da bude uzrok pobune dotle dok se ljudi različitih narodnosti potpuno
ne stope. Jer država ne postaje od slučajno sakupljenog mnoštva i u slučajnom momentu. Stoga su
one države koje su primile nove stanovnike u svoju državnu zajednicu ili su dopustile strancima da se
nasele na njenoj teritoriji najčešće poprište pobuna

232. Kako položaj državne teritorije utiče na stabilnost poretka?

- Katkad pobune izbijaju i zbog položaja državne teritorije, kada ta teritorija nije podesna za jednu
jedinstvenu državu

233. Zbog kog sitnog povoda je nastala pobuna na Sirakuzi?

- Tu se državno uređenje рго-menilo zato što su se dva mladića na položajima posvađala, a uzrok
svađe bila je ljubav. Kada je jedan od njih otputovao, njegov kolega je uspeo da pridobije njegovog
ljubavnika i onaj, naljutivši se zbog toga, nagovori ženu ovoga da dođe k njemu. I pošto su i jedan i
drugi pridobili za sebe pojedine vlastodršce, prouzrokovali su opštu pobunu

234. Ko su, najčešće, izazivači poretka?

- Do promene državnog uređenja dovodi i međusobna jednakost snaga kod dveju protivničkih klasa u
državi, na primer jednakost snaga bogataša i naroda, i to onda kada srednje klase ili uopšte nema ili
je sasvim malobrojna. Ali ako je jedna od ovih klasa očigledno daleko nadmoćnija, ostali ne žele da
rizikuju. Eto zato ljudi koji se odlikuju ličnom vrednošću i vrlinom ne izazivaju pobune, jer su u
poređenju s većinom malobrojni

235. Kako se državni poredak menja pomoću sile i obmanjivanja?

- Sila se primenjuje ili odmah od početka ili kasnije, a obmanjivanje se izvodi na dva načina: prvi je
kada se građani obmanjivanjem pridobiju za promenu državnog uređenja i kasnije se silom ugušuje
njihov otpor.

236. Zbog čega najčešće propadaju demokratije? Navesti primere koje koristi

- Demokratije propadaju najčešće zbog bezobzirnosti demagoga48. S jedne strane, potajno

klevetama primoravaju bogataše da se udružuju jer zajednički strah udružuje i najveće neprijatelje, a
s druge strane, javno huškaju narod protiv njih. Iz mnogih primera se vidi da se upravo tako dogodilo.
(Kos,Megara..)

237. Koja je razlika u nastanku tirana u starom dobu i vremenu kada piše Aristotel?

- Razlog zašto se to tada dešavalo a danas se ne dešava leži u tome što su tada narodni vođi
proizlazili iz vojničkog staleža i nisu bili vični beseđenju, a danas, zahvaljujući napretku retorike,
narodni vođi postaju oni koji umeju dobro da govore, ali zbog nedostatka vojničkog znanja i iskustva
ne pokušavaju da uzurpiraju vlast, a ako gde i pokušaju, obično je to kratka veka.

238.Ko treba da bira organe vlasti, da bi se izbeglo uvođenje demokratije bez zakona?

-File, a ne ceo narod.

239. Kako dolazi do prevrata u oligarhijama? Navesti nekoliko primera.

- U oligarhijama dolazi do prevrata na dva načina koji naročito padaju u oči. Jedan je ako vlastodršci
ugnjetavaju narod; tada je dobrodošao svaki vođ, pogotovu ako je i sam jedan od oligarha, kao
Ligdamid na Naksu, koji se kasnije proglasio tiraninom. Ali i drugi uzroci pobune mogu da budu
veoma različiti. Kada je vlast pristupačna vrlo malom broju ljudi, onda sami bogataši, koji nemaju
učešća u vlasti, obaraju oligarhiju. To se desilo, na primer, i u Istru, Herakleji i u drugim državama.

240. Koje dve vrste demagogije postoje u oligarhijama?

- Jedna je demagogija među samim oligarsima, jer demagog se može biti i među malim brojem ljudi;
Druga je vrsta demagogije kada oligarsi pridobiju narod demagoškim metodima kao što su se.

241. Kako dolazi do promene/propasti oligarhije? Navesti nekoliko primera.

- Do promene oligarhija dolazi i u slučaju kada oligarsi potroše svoja imanja živeći raskošnim životom.
Takvi ljudi žele prevrat ili sami teže tiranidi ili gа pripremaju drugom. Tako je Hiparin u Sirakusi
pripremio tiranidu Dionisiju; isto tako je u Amfipolju čovek po imenu Kleotim poveo halkidske
naseljenike i, kada su došli, podstakao ih je na pobunu protiv bogataša. I u Ajgini je onaj što je
rovario protiv Hareta 74 pokušao da promeni državno uređenje iz istog tog razloga.

242. Kako dolazi do propasti oligarhije kada se jedna oligarhija stvara u krilu druge?

- Do propasti oligarhije dolazi i onda kada se u krilu jedne oligarhije stvara druga, tj. kada se upravno
telo sastoji od malog broja ljudi pa svi oligarsi ne mogu da učestvuju u vladi

243.Kako dolazi do propasti oligarhije u ratu?

- U ratu stoga što su oligarsi, zbog nepoverenja prema narodu, prinuđeni da uzimaju najamnike, jer
često onaj kome je poverena vojna komanda postaje tiranin

244. Kako dolazi do propasti oligarhije u miru?

- U miru dolazi do promene oligarhije zbog toga što se oligarsi, nemajući poverenja jedni u druge,
stavljaju pod zaštitu najamnika i jednog neutralnog arhonta posrednika, koji ponekad postane
gospodar i jednih i drugih

245. Kako dolazi do propasti oligarhije zbog (bračnih) afera i sudskih odluka?

- Pobune nastaju zbog toga što oligarsi potiskuju jedni druge, a i zbog bračnih afera i zbog sudskih
procesa. Već sam pomenuo te slučajeve kada su uzrok bile bračne afere. I u Eretriji83 je Dijagora
oborio oligarhiju vitezova jer mu je bila učinjena nepravda u vezi s brakom. U Herakleji84 je jedna
sudska odluka protiv Eutieona bila uzrok pobune a u Tebi kazna zbog preljube izrečena Arhiji, koja je
doduše bila pravedna, ali je izvršena na buntovnički način. Njihovi neprijatelji su bili toliko kivni na
njih da su ih vezali u jaram na samoj agori

246.Kako oligarhije propadaju zbog dobijanja pozicija na osnovu cenza?

- Cenz je u prvo vreme i prema tadašnjim prilikama određen tako da u oligarhiji manjina učestvuje u
vlasti, a u politeji srednja klasa. Međutim, kada mir ili neka druga srećna okolnost donesu napredak,
često se dešava da jedno te isto imanje dostigne vrednost mnogo većeg cenza, tako da svi građani
dobiju pravo učešća u svim položajima. Tada do promene dolazi ili postepeno i neprimetno, ili naglo.

247.Zbog čega nastaju pobune u aristorkatiji?

- U aristokratijama pobune nastaju, s jedne strane, zbog toga što samo mali broj ljudi zauzima
položaje koji donose počasti, a to, kao što smo rekli, izaziva potrese i u oligarhijama jer je i
aristokratija u izvesnom smislu oligarhija: i u jednoj i u drugoj vlast je u rukama malog broja ljudi, pa
upravo zbog toga izgleda da je i aristokratija oligarhija, iako oni nisu malobrojni na osnovu istog
merila

248.Zbog čega dolazi do propasti aristokratija i politeja?

- Do obaranja politeja i aristokratija dolazi najčešće stoga što sama država gazi načelo pravde. Uzrok
leži u tome što u politeji demokratski i oligarhijski elementi nisu dobro raspoređeni, dok u
aristokratiji nisu dobro raspoređeni ljudi od vrednosti, narod i oligarsi, a naročito ova dva poslednja
elementa. Mislim, naime, na demokratski i oligarhijski element, jer i politeje i većina takozvanih
aristokratija pokušavaju da slože ova dva element

249.Zbog čega su politeje dugovečnije od aristokratija?

- Politeje su dugotrajnije od aristokratija stoga što većina tu ima veću moć, a ljudi više vole uređenje
koje im daje jednakost. S druge strane, bogataši, ako im država da prevlast, postaju osioni i žele da
povećaju svoju moć.

250.Kako najčešće dolazi do promene u aristokratiji? Objasniti na primeru Turija.

- Jedan razlog je bio taj što je cenz, prema kome su se dobijale funkcije u vlasti i koji je bio vrlo visok,
bio smanjen i time broj funkcija povećan, a drugi, što su istaknuti građani protivzakonito prisvojili svu
zemlju jer je državno uređenje bilo više oligarhijsko, tako da su mogli da se bogate. Međutim narod,
prekaljen u ratu, postao je jači od vojnog garnizona i borba je trajala sve dok nisu uzeli zemlju od
onih koji su je imali previše

251. Koji su spoljašnji uzroci propadanja državnog uređenja? Ilustrovati na primerima Atine i Sparte

- Zbog spoljašnjih uzroka jedna država propada onda kada se neka država sa suprotnim državnim
uređenjem nalazi u njenoj blizini ili ako je jača od nje bez obzira na udaljenost. To se dogodilo kod
Atenjana i Lakedajmonjana97. Atenjani su svuda rušili oligarhije, a Lakedajmonjani demokratije.
Toliko ο uzrocima zbog kojih nastaju pobune i promene državnog uređenja.

252. Koje je najznačajnija mera protiv propadanja državnog uređenja?

-U dobro uređenim državama treba, kao i inače, paziti da se ništa ne čini protiv zakona, a naročito
treba izbegavati male izmene; jer kada se protivzakonitost polako uvlači ostaje neprimećena, kao
što mali izdaci koji se često ponavljaju upropašćuju imanja i ostaju neprimeće-ni zato što se ne izdaju
odjednom. Ti sitni izdaci i sitne promene obmanjuju misao kao sofistički sud: ako je svaki pojedini
deo mali, onda je i celina mala. To je delimično tačno, a delimično nije. Jer celina i sve nije malo,već
se sastoji od malih delova. Treba, dakle, obratiti naročitu pažnju na početak a, zatim, ne treba
verovati sofizmima izmišljenim za narod, jer činjenice dokazuju suprotno

253.Koji su razlozi očuvanja oligarhija?

-Ne zbog toga što su ta uređenja postojana, već zato što ljudi, koji se nalaze na vlasti, mudro
postupaju i sa onima koji se nalaze van državne uprave i sa onima koji imaju u njoj učešća. To postižu
time što ne čine nepravdu onima koji nemaju učešća u upravljanju državom i što onima među njima
koji su sposobni da upravljaju dopuštaju učešće u upravljanju državom; zatim time što ne vređaju
častoljubive ljude i što ne nanose štete imovinskim interesima mase; s druge strane, njihov
međusobni odnos i njihov odnos prema građanima koji imaju učešća u upravljanju državom je
potpuno demokratski. Jer ona jednakost koju demokrati traže za masu ne samo da je pravedna nego
je i korisna kada su u pitanju jednaki

254.Koje demokratske zakonske odredbe su korisne radi očuvanja poretka?

- Stoga su korisne mnoge demokratske zakonske odredbe ako ima više ljudi koji imaju učešća u
upravljanju državom, na primer odredba po kojoj je dužina trajanja vlasti ograničena na šest meseci,
da bi svi jednaki građani mogli da uzmu učešća u vlasti. Jer zajednica jednakih građana slična je
narodnoj zajednici, i zato se i među njima, kao što smo već rekli", pojavljuju demagozi

255.Zašto dolazi do pojave tiranida u demokratijama i oligarhijama?

-Smanjuje se mogućnost da oligarhije i aristokratije potpadaju pod vlast još manjeg broja ljudi, jer
oni koji su na vlasti kratko vreme ne mogu tako lako da zloupotrebe vlast kao i oni koji su dugo
vremena na vlasti. Zbog toga dolazi do pojave tiranida u oligarhijama i demokratijama, jer i u
oligarhijama i u demokratijama tiranidi teže ili najmoćniji i najuticajniji građani, a to su u demokratiji
demagozi a u oligarhiji članovi najmoćnijih oligarhijskih porodica, ili oni koji dugo vremena imaju
najvišu vlast

256.Da li vlastodršci trebalo da izazivaju osećaj straha kod građana?

-Da.

257. Kakva je uloga poreza u očuvanju poretka? Objasniti na primerima oligarhije i politeje.

- Da bi se sprečila promena državnog uređenja koja, u oligarhiji i politeji, nastaje zbog cenza, kada
prihodi porastu a visina poreza ostane ista, preporučljivo je revidirati poreze na novostečena
bogatstva poredeći ih s ranijim stanjem, i to jednom godišnje u onim državama u kojima se porez
razrezuje svake godine, odnosno jednom u tri ili pet godina u većim državama. I ako su prihodi
mnogo puta veći ili manji no što su bili u vreme kada je poreza bila osnova za dobijanje građanskih
prava, treba, na osnovu zakona, povećavati odnosno smanjivati poreze, i to, ako su prihodi porasli,
porez treba povisiti srazmerno povećanju prihoda, a ako su se smanjili, treba ga sniziti i smanjiti.

258. Kako bi trebalo urediti odnose između društvenih klasa (plemenito poreklo, bogatstvo) kako bi
se očuvao dobar poredak?

- Pošto novine mogu da se uvode i u privatan život, treba postaviti neku vlast da nadgleda one čiji je
način života štetan po državu, u demokratiji po demokratiju, u oligarhiji po oligarhiju, a isto to važi i
za ostala državna uređenja. Sa istih tih razloga ne treba dopustiti da jedna klasa u državi postane
preterano moćna. Da bi se to sprečilo, treba uvek poveravati vlast i vođenje poslova klasama čiji su
interesi suprotni, a pod tim pod-razumevam plemenite ljude nasuprot masi i siromahe nasuprot
bogatašima. I treba nastojati ili da se masa siromašnih pomeša s bogatima ili da se ojača srednja
klasa, jer to sprečava pobune zbog nejednakosti.

259. Šta je najvažnije uvesti u oligarhijama radi očuvanja poretka?

- A najvažnije je da se u svakom državnom uređenju .pomoću zakona i drugih mera udesi tako da
vršenje vlasti ne donosi nikakvu materijalnu korist. Toga se naročito treba čuvati u oligarhijskim
državama. Masa nije toliko nezadovoljna ako je isključena iz vlasti, čak je i zadovoljna ako ima
dovoljno vremena za svoje poslove, koliko je nezadovoljna ako smatra da visoki državni funkcioneri
kradu narodnu imovinu. Tada je ogorčena s oba razloga: zato što ne učestvuje ni u vlasti ni u
materijalnoj koristi.

260. Kako postići da jedna država bude istovremeno i demokratija i oligarhija?

- . Moguće je naime tako da i jedni i drugi, tj. i ugledni ljudi i masa imaju ono što žele. Demokratski je
princip omogućiti svima da vladaju, a aristokratski dati vlast zaslužnim građanima — a to će biti
moguće ako vršenje vlasti ne bude donosilo nikakvu dobit. Siromašni tada neće želeti da vladaju ako
time ne mogu ništa da zarade, nego će se više posvetiti svojim poslovima, a bogataši će moći da
vladaju upravo zbog toga što njima nije potrebna državna imovina. Time će se, s jedne strane, postići
da siromašni građani postanu bogati, jer će moći da se bave svojim poslovima, a, s druge strane,
ugledni ljudi neće morati da se povinuju vlasti bilo kakvih ljudi.
261. Kako se u demokratijama treba odnositi prema bogatašima?

-U demokratijama treba imati obzira prema bogatašima ne samo time što se neće dopustiti ponovna
podela imanja već ne treba dopustiti ni podelu proizvoda, kao što se to, u skrivenoj formi, radi u
nekim državama. Bolje je sprečiti bogataše čak i protiv njihove želje da primaju na sebe skupe a
nekorisne lejtur-gije, kao što su troškovi oko opremanja hora, oko pokroviteljstva u trkama s
buktinjama i druge tome slične

262.Kako se u oligarhijama treba odnositi prema siromašnima?

- U oligarhiji veliku brigu treba posvetiti siromasima i poveriti im one službe koje donose materijalnu
korist. I ako se neki od bogataša ogreše ο siromahe, kazna treba da bude veća nego ako se siromah
ogreši ο siromaha, a nasledstva ne treba da budu određena testamentom već prema srodstvu, i
jedan čovek ne treba da dobije više od jednog nasledstva. Na taj način bi imanja mogla da se
izjednače i vrlo veliki broj siromašnih bi došao do bogatstva.

263. Koje tri osobine treba da imaju oni koji hoće da vrše najvišu vlast?

- Prvo, ljubav prema postojećem državnom poretku, drugo, izvanrednu sposobnost za obavljanje
poslova koje iziskuje vršenje vlasti i, treće, vrlinu i pravednost koju zahteva odgovarajuće državno
uređenje, jer ako pravo nije isto u svim državama, onda i pravda mora da bude različita.

264. Kako treba da se ponašaju demagozi u demokratijama i oligarsi u oligarhijama prema

suprotnom taboru?

- U demokratijama, gde masa stoji iznad zakona, demagozi stalnim napadima na bogataše dele
državu na dva tabora, dok bi, nasuprot tome, trebalo da se čini da uvek govore u interesu bogataša,
a oligarsi u interesu naroda. I zakletve na koje se zaklinju oligarsi treba da budu baš suprotne no što
su sada. Jer danas se u ponekim državama oligarsi zaklinju ovakvom zakletvom: »I biću neprijatelj
narodu i radiću na njegovu štetu koliko god mogu«, a trebalo bi da misle i da izjavljuju upravo
suprotno i da u zakletvama kažu: »Neću činiti nepravdu narodu.«

265. Kako Aristotel vidi političko vaspitanje?

- Ali od svih mera za očuvanje državnog uređenja najvažnija je ona koju danas svi zanemaruju, a to je
vaspitanje u duhu državnog uređenja. Ni najkorisniji zakoni koje su građani jednodušno prihvatili
neće biti od koristi ako građani ne budu navikavani i vaspitavani u duhu državnog uređenja,
demokratskog, ako su zakoni demokratski, oligarhijskog, ako su oligarhijski. Jer ako su pojedinci
nedisciplinovani, onda ni u državi nema reda

266.Koje su dve stvari koje određuju demokratiju?

-Suverena vlast mase i sloboda.

267. Kako nastaje basileja i kako se postaje kraljem?

- Basileja je postala da bi se plemići zaštitili od naroda, a između samih plemića kralj postaje onaj ko
se odlikuje visokom ličnom vrednošću ili delima nadahnutim vrlinom ili istaknutim poreklom.
268. Kako se postaje tiraninom?

- Tiranin, međutim, postaje čovek iz naroda i iz mase da bi se suprotstavio plemstvu da narod ne bi

od njega trpeo nepravdu

269. Po čemu je basileja slična aristokratiji?

-Basileja po uređenju odgovara aristokratiji jer se zasniva na zasluzi, ili na ličnoj vrednosti, ili na
poreklu, ili na izvršenim delima, ili na tim osnovama i na moći.

270. Koja je osnovna razlika između kralja i tiranina?

- Kralj želi da bude čuvar, da oni koji su stekli imanja ne bi trpeli nikakvu nepravdu i da niko ne bi
nanosio uvrede narodu. S druge strane, tiranida, kako je više puta rečeno, nema u vidu opšte
interese, sem ako je u pitanju lična korist tirana. Tiraninu je cilj uživanje, a kralju je cilj dobro. Stoga
tiranin prvenstveno teži za novcem, a kralj za slavom. I telohranitelji kralja su građani, a tiranina
najamnici.

271. Koja je zajednička crta tiranije sa demokratijom i oligarhijom?

- Zajednička crta demokratije i tiranide jeste borba protiv istaknutih ljudi koje tiranida tajno i javno
uništava i proganja kao protivnike i prepreku za svoju vlast. Zato dolazi do sklapanja zavera onih koji i
sami žele da vladaju, s jedne strane, i onih koji ne žele da robuju, s druge.

272. Koji su osnovni uzroci prevrata u monarhijama?

-Mnogi podanici dižu se protiv monarhije zbog nepravde, zbog straha, zbog zapostavljanja, a
nepravda je najčešće prouzrokovana osionošću a katkad i pljačkom građanske imovine. I ciljevi
ustanka protiv tiranide i basileje isti su kao kod ostalih državnih uređenja. Monarsi raspolažu
ogromnim bogatstvom i uživaju najveće počasti, a to žele svi

273. Zbog čega prijatelji sklapaju zaveru protiv tiranina?

-Jer tiranini veruju da su prijatelji slepi i zbog preziranja.

274. Kako nastaju zavere zbog želje za slavom?

- Oni koji stupaju u zavere iz želje za slavom ne izlažu se opasnosti sa istog razloga kao oni koje
pokreće velika dobit i velike počasti koje monarsi imaju. Njih pokreće taj pomenuti razlog, dok oni
koji žele slavu napadaju na monarhe ne zato što žele vlast već slavu, isto onako kao što bi pristupili i
nekom drugom opasnom poduhvatu koji bi im omogućio da postanu slavni i poznati drugima.

275.Kako tiranida propada zbog spoljnih uzroka?

-Ukoliko je sused jači od nje.

276. Koji je unutrašnji razlog propasti tiranide? Navesti nekoliko primera.

- Međutim, postoji jedan unutrašnji razlog propasti tiranide, a to je pobuna samih učesnika u vlasti;
tako je propala Gelonova tiranida kada su se pobunili njegovi ljudi, a u današnje vreme i Dionisijeva
zbog pobune njegovih ljudi. Gelonova tiranida propala je zato što je Trasibul, Hijeronov brat, zaveo
Gelonova sina i podsta-kao ga da se prepusti uživanjima da bi on sam mogao da vlada, pa su prijatelji
Gelonova sina sklopili zaveru sa ciljem da obore Trasibula, a ne tiranidu uopšte. Međutim, drugi koji
su im se pridružili iskoristili su priliku i zbacili su i Trasibula i Gelonova sina. Protiv Dionisija je ustao
Dion, njegov šurak, i, pozvavši narod u pomoć, zbacio je Dionisija i sam bio ubijen.

277. Koja su dva osnovna uzroka za sklapanje zavera protiv tiranide?

- Postoje dva uzroka zbog kojih se najčešće sklapaju zavere protiv tiranide — mržnja i preziranje;
jedan od ta dva, mržnju, tirani uvek zaslužuju, ali mnoge tiranide propale su i zbog preziranja. Dokaz
za to je sledeći: oni koji su se dočepali vlasti većinom su uspevali i da je sačuvaju, ali svi njihovi
naslednici su tako reći odmah propadali136. Naime, živeći raskošnim životom, oni zaslužuju
preziranje i pružaju mnogobrojne povoljne prilike za zavere

278. Kako gnev podstiče zaveru protiv tiranide?

- Često gnev igra važniju ulogu no mržnja jer gnev jače podstiče na zavere stoga što strast ne
razmišlja.

279. Zbog čega propadaju nasledne basileje?

- U naslednim basilejama treba već pomenutim uzrocima propasti dodati još jedan: mnogi nasledni
kraljevi bivaju brzo prezreni i zato što prekoračuju svoju vlast, mada vlast koju imaju nije moć
tiranina već dostojanstvo kralja. Tu lako dolazi do propasti: čim podanici prestanu da priznaju
njegovu vlast, kralj će prestati da bude to što jeste137; tiranin, naprotiv, vlada i protiv volje naroda.
Ti i njima slični uzroci dovode do propasti monarhija.

280. Kako je najbolje očuvati basileju?

- Monarhije mogu da se očuvaju proti vmerama koje otklanjaju uzroke propasti, a u pojedinačnom
slučaju basileje mogu da se održe ako je vlast kralja umerena. Jer ukoliko su ovlašćenja kralja manja
utoliko duže mora da se održi njegova vlast. U tom slučaju oni sami manje će težiti despotskoj vlasti i
više će se približiti građanima, pa će im građani manje zavideti.

281. Koji je osnovni uzrok očuvanja vlasti basileja u Sparti?

-Jer se vlast odmah podelila na 2 kralja i jer je Teomomp smanjio moć kraljeva.

282. Koja su dva načina na koja se mogu očuvati tiranide?

- Tiranide se mogu očuvati na dva načina koji su međusobno sasvim suprotni: jedan je tradicionalan i
njime se služi većina tirana da sačuva svoju vlast. Kažu da je većinu pravila za taj tradicionalni način
očuvanja tiranide postavio Perijandar iz Korinta, a mnoga takva pravila mogu se naći i u persijskom
sistemu vlasti. Postoje već davno izrečena pravila za očuvanje tiranide ukoliko je to moguće: da treba
uklanjati istaknute ljude i ljude čvrsta karaktera; treba zabraniti zajedničke obede i udru- ženja, zatim
školovanje i drugo tome slično, treba sprečiti sve ono što ljudima može da ulije dve stvari, samosvest
i poverenje, ne treba dopustiti ljudima da dokolice i treba sprečiti zajedničke zabave, i, uopšte, treba
učiniti sve da ljudi što manje upoznaju jedni druge, jer međusobno poznavanje rađa uzajamno
poverenje.
283.Ko su potagogide i koja je njihova uloga u očuvanju tiranije?

- Tiranin isto tako mora da zna šta njegovi podanici govore i rade, da ima uhode kao što su u Sira-kusi
bile žene špijuni takozvane potagogide

284. Zašto tirani osiromašuju građane? Koje primere navodi Aristotel?

- Jedno cd pravila tirana je i to da osiromašuju svoje podanike144, s jedne strane, zato da bi njihovi
telohranitelji živeli na račun građana, a, s druge strane, zato da građani, zauzeti svakodnevnim
brigama oko hrane, ne bi imali vremena da sklapaju zavere. Dokaz za to su piramide u Egiptu, zavetni
pokloni Kipselida, izgradnja Olimpiona od strane Pejsistratida i velike građevine Polikrata na
Samu145 . Svi ti radovi imaju jedan te isti cilj: da zaposle podanike i da ih osiromaše

285. Zašto tirani vole da vode ratove?

- Tiranin, isto tako, voli da vodi ratove da građani ne bi bili nezaposleni i da bi im nametnuo potrebu
za vojnim komandantom.

286. Koje metode ekstremne demokratije koriste i tirani radi ostanka na vlasti?

- Tiranida se služi metodima krajnje demokratije: davanje vlasti u kući ženama da bi odale šta rade
njihovi muževi i davanje veće slobode robovima sa istog tog razloga. Jer ni žene ni robovi ne sklapaju
zavere protiv tirana i prirodno je da su naklonjeni i tiranidama i demokratijama zato što im je dato da
žive po svojoj volji. I narod hoće da bude monarh, pa su stoga laskavci veoma cenjeni i kod jednih i
kod drugih, kod mase demagog, jer demagog laska narodu, a kod tiranina podli dvorani čija je jedina
dužnost laskanje. Tirani vole rđave ljude zato što uživaju u laskanju, a čovek slobodna duha ne ume
da laska. Plemeniti ljudi umeju da vole, ali ne i da laskaju. A rđavi ljudi mogu da se upotrebe za
nečasne poslove, jer »klin se klinom izbija«, kako kaže poslovica.

287. Zašto tirani ne vole plemenite i slobodne ljude?

- Tiranin, isto tako, ne trpi plemenita i slobodna čoveka jer smatra da samo on može da ima te vrline,
i da plemenitost i slobodoumnost smanjuje njegov autoritet i umanjuje njegovu vlast. Stoga tirani
mrze takve ljude jer smatraju da su opasni po njihovu vlast. Običaj je tiranina da poziva za svoj sto
strance i da se stalno druži sa njima, a ne sa svojim građanima, jer su njegovi građani za njega
neprijatelji, a stranci nemaju razloga da rade protiv njega. Ti i tima slični metodi kojima se tiranida
služi da bi se održala ne prezaju ni od kakvih nevaljalstava

288. Koje su tri metode koje koriste tirani radi ostanka na vlasti i koje ciljeve postiže tim metodama?

- Svi ti metodi mogu se, ukratko, klasirati u tri klase, jer je i cilj tiranide trostruk: prvo, učiniti
podanike poniznim, jer niske duše nikada nisu sposobne za zaveru, drugo, posejati nepoverenje
među građane, jer tiranide neće pasti pre no što građani steknu poverenje jedni u druge. Stoga tirani
progone plemenite ljude jer su oni neprijatelji njihove vlasti ne samo zato što oni nisu u stanju da se
pokoravaju despotskoj vlasti već i zato što imaju poverenja u sebe same i stiču poverenje drugih ljudi
i zato što nisu sposobni da izdaju ni sebe ni druge. Treći cilj tiranide je oslabiti građane i oduzeti im
mogućnost za neki poduhvat, jer ruko ne preduzima ono što je nemogućno, pa, prema tome, ni
rušenje tiranide, ako nema moći da je sruši
289. Kako tiranin može da očuva svoju vlast, ugledajući se na basileju?

-Kao što basileje propadaju ako se vlast u njima približi tiranskoj, tako se tiranida može održati ako se
vlast u njoj približi kraljevskoj. Pri tome tiranin treba da sačuva samo jedno, moć, da bi mogao da
vlada ne samo onima koji to hoće već i onima koji to ne žele. Jer ako se toga odrekne, onda se
odrekao i tiranide.

290.Kako tiranin treba da postupa sa novcem?

- Dalje, tiranin mora da se pretvara kao da zahteva dažbine i nameće novčane obaveze u opštem
interesu i ako, u slučaju rata, zatreba [novac], jednom reči treba da predstavi sebe kao čuvara i
blagajnika opštenarodne, a ne svoje imovine.

291. Da li tiranin treba, radi održanja na vlasti, da pošuje bogove? Objasniti.

- Treba uvek da se pokazuje naročito revnosnim u religioznim stvarima, jer ako podanici smatraju da
je vladar bogobojažljiv i da poštuje bogove, manje će se bojati da će on učiniti nešto protiv zakona i
teže će se odlučiti da sklope zaveru protiv njega, jer će misliti da su mu i bogovi saveznici. Međutim,
treba da se čuva da u tome ne ispadne glupo sujeveran. A onim ljudima koji se u nečemu ističu treba
da odaje počast, tako da oni veruju da im ni njihovi sugrađani, kad bi bili slobodni, ne bi ukazivali
veće poštovanje. I treba on lično da im ukazuje počast, a [brigu oko] kažnjavanja da prepusti drugim
službenicima i sudovima

292. Kako tiranin treba, radi održanja vlasti, da se odnosi prema bogatima i siromašnima?

- Onu klasu koja je jača tiranin treba da pri veže za svoju vlast, jer ako bude obezbedio tu zaštitu,
neće biti prinuđen da oslobađa robove niti da oduzima građanima oružje. Dovoljno je da se ta klasa
spoji s njegovim snagama da bi bili jači od onih koji su protiv njega

293. Koliko dugo je trajala najduža tiranida i zbog čega?

- Najduže vremena se održala tiranida Ortagorinih naslednika i samog Ortagore u Sikionu.148 Trajala
je sto godina. Razlog za to leži u tome što su se držali prave mere u ponašanju prema podanicima,
što su se u mnogim stvarima potčinjavali zakonima, što je Kleisten izbegao prezrenje svojim ratnim
zaslugama i što su pridobijali narod brinući se ο njemu. Priča se da je Kleisten darovao vencem
nekoga ko mu je osporio pobedu. Po jednoj verziji statua u sedećoj pozi koja se nalazi na agori
predstavlja upravo tog nepristrasnog kritičara. I za Pejsistrata se priča da je jednom dopustio da bude
optužen pred Areopagom.

294. Koja su dva uzroka zbog kojih postoje više vrsta demokratije?

-Postoje, naime, dva uzroka zbog kojih ima više vrsta demokratije: to je, na prvom mestu, onaj uzrok
koji sam već pomenuo5 , što je stanovništvo jedne države različito od stanovništva druge, jer u
jednoj ima najviše zemljoradnika, u drugoj zanatlija, u trećoj nadničara; ako se sada prva od ovih
klasa spoji s drugom i opet treća s obe prve, rezultat će biti ne samo bolja ili gora demokratija nego
sasvim nova vrsta demokratije. Drugi uzrok je onaj ο kome upravo govorimo. Jer kada se spajaju
institucije koje prate demokratiju i koje izgledaju karakteristične za tu vrstu uređenja, priroda
demokratije se menja. U jednoj državi mogu da budu te institucije zastupljene u manjoj, u drugoj u
većoj meri, a u trećoj mogu da budu zastupljene sve. Za onoga ko hoće da uspostavi bilo koje od tih
uređenja, ili da popravi već postojeće, korisno je da poznaje svako pojedino od njih. Oni koji hoće da
uspostavljaju neko državno uređenje trude se da spoje osnovni princip jednog uređenja sa svim
elementima karakterističnim za to uređenje. Međutim, oni greše u primeni, kako sam već rekao
govoreći ο uzrocima propasti i merama za održanje pojedinih državnih uređenja. Sada ćemo izložiti
osnovne principe na kojima se zasnivaju uređenja, njihove karakteristike i ciljeve.

295. Koji je osnovni princip demokratskog uređenja? Objasniti.

- Osnovni princip demokratskog državnog uređenja jeste sloboda ,Obično se tako misli kao da je to
jedino drržavno uređenje u kome građani uživaju slobodu, jer je sloboda, kažu, cilj svake
demokratije. Prva karakteristika slobode jeste naizmenično vladanje i potčinjavanje. U demokratiji se
pravo sastoji u jednakosti. Ali to nije jednakost prema vrednosti već prema brojnoj nadmoći. Pošto je
pravo tako shvaćeno, masa nužno postaje vrhovni gospodar i ono što većina odluči, to je najviši
zakon i najviša pravda. Kaže se da 3vi građani treba da budu jednaki, pa se stoga dešava da u
demokratijama siromašni građani imaju veću vlast no bogati, jer ih ima više a odluka većine
predstavlja vrhovni zakon.To je jedno obeležje slobode koje svi teoretičari demokratije unose u
definiciju tog državnog uređenja. Drugo obeležje je to da svako živi kako hoće, jer u tome se i sastoji
sloboda kao što se ropstvo sastoji u tome da niko ne može da živi po svojoj volji.U demokratijama,
naročito u onima čije uređenje izgleda najdemokratskije, dešava se ono što je suprotno interesima
države, a uzrok leži u tome što ljudi imaju pogrešno shvatanje ο slobodi.

296.Kakva je sloboda u demokratiji? Kakve to ima veze sa jednakošću?

- Prva karakteristika slobode jeste naizmenično vladanje i potčinjavanje. U demokratiji se pravo

sastoji u jednakosti. Ali to nije jednakost prema vrednosti već prema brojnoj nadmoći. Pošto je pravo
tako shvaćeno, masa nužno postaje vrhovni gospodar i ono što većina odluči, to je najviši zakon i
najviša pravda. Kaže se da 3vi građani treba da budu jednaki, pa se stoga dešava da u demokrati
jama siromašni građani imaju veću vlast no bogati, jer ih ima više a odluka većine predstavlja vrhovni
zakon

297. Koje je drugo obeležje slobode u demokratiji?

- Drugo obeležje je to da svako živi kako hoće, jer u tome se i sastoji sloboda kao što se ropstvo
sastoji u tome da niko ne može da živi po svojoj volji. To je, dakle, drugo obeležje.

298. Kako Aristotel opisuje demokratiju kada je reč o mogućnosti izbora na funkcije vlasti, načina
izbora organa vlasti, cenza, dužine trajanja funkcija i sl?

-Demokratija se sastoji u sledećem: svi građani mogu da budu birani za sve funkcije u vlasti; svi imaju
vlast nad svakim pojedincem i svaki pojedinac, naizmenično, nad svima. Organi vlasti biraju se
kockom, bilo svi, bilo svi oni za koje nije potrebno iskustvo i znanje; cenz nije uslov da se dobije neki
položaj, a ako i jeste, onda je to minimalni cenz; jedan isti čovek ne može dva puta da obavlja istu
dužnost, odnosno to je moguće samo u ogra- ničenom broju slučajeva, ili ako su u pitanju neki manje
važni položaji, izuzimajući pri tome položaje u vojsci; sve funkcije traju kratko vreme, a ako ne sve,
onda one kod kojih je to moguće; svi građani i iz svih društvenih redova su sudije u svim pitanjima, ili
bar u najvećem broju najznačajnijih i najvažnijih pitanja, kao što su, na primer, polaganje računa od
strane državnih službenika, politički procesi i privatni ugovori; narodna skupština ima vrhovnu odluku
u svim odnosno u najvažnijim pitanjima, i nijedan drugi organ vlasti nema pravo odlučivanja ni u
jednoj stvari ili samo u stvarima koje nemaju naročitog značaja
299.Kada je reč o plaćanju većnika, kada je veće najdemokratskije?

- Od svih organa vlasti veće je najdemokratskije tamo gde ne dobijaju svi većnici velike novčane
naknade.Ukoliko svi dobijaju velike dnevnice, onda se moć te vlasti veoma smanjuje, zato što narod,
bogateći se od tih dnevnica, želi da donosi odluke ο svim pitanjima, kako sam već rekao u knjizi koja
je prethodila ovoj

300. Da li se demokratijama dobija plata za obavljanje javnih funkcija? Objasniti.

-U demokratiji se za obavljanje gotovo svih dužnosti dobija plata, na primer za učestvovanje u

skupštini, sudovima, za obavljanje drugih službi, a ukoliko i ne dobijaju platu svi, svakako dobijaju
arhonti, članovi suda, članovi veća, učesnici narodne skupštine ako je sazvana zbog vanredno
značajnih pitanja, a takođe i oni organi vlasti kojima je propisano da zajedno obeduju. I dok su glavna
obeležja oligarhije visoko poreklo, bogatstvo i obrazovanje, demokratija, kako se čini, ima upravo
suprotna obeležja: nisko poreklo,siromaštvo, neobrazovanost.

301. Da li u demokratiji postoje doživotne funkcije? Ako postoje, kako se vrši njihov izbor

U demokratiji ne može nijedna funkcija da bude doživotna, a ako je neka takva funkcija i preživela
staro uređenje, njena moć je ograničena i, umesto glasanjem, bira se kockom

302. Kakvo je pravo u demokratijama?

- Demokratija i narodna zajednica u pravom smislu reči zasniva se na pravu koje važi kao
demokratsko. To je pravo svih ljudi da budu ravnopravni srazmerno njihovom brojnom odnosu u
državi. Ravnopravnost znači da siromasi nemaju veću mcć no bogataši i da ne budu samo oni
suvereni, već vrhovnu vlast treba da imaju svi gra- đani srazmerno njihovom broju. Samo u tom
slučaju moglo bi se smatrati da je u državi obezbeđena sloboda i jednakost.

303.Zašto ni demokratska ni oligarhijska načela nisu u skladu sa pravednošću?

- Ni jedno ni drugo uređenje nije u skladu s jednakošću i pravednošću. Oligarhijska načela, naime,
vode u tiranidu, jer ako je jedan čovek najbogatiji među bogatašima, onda bi, držeći se oligarhijskog
načela, on imao prava da sam vlada. S druge strane, demokratsko načelo većine izazvaće nepravdu,
jer će većina, kako sam već rekao, hteti da podeli imanja bogate manjine.

304. Kakva treba da bude jednakost koja će zadovoljiti oba dela države?

- Da bismo pronašli kakva treba da bude ta jednakost koja će zadovoljiti i jednu i drugu stranu, treba
poći od njihovih definicija prava. Jedni kažu da volja većine treba da bude [najviši] zakon. Slažem se s
tim, ali ne potpuno. Pošto se država sastoji od dva dela, bogatih i siromašnih, neka zakon bude ono
što odluče i jedni i drugi, ili većina i jednih i drugih. Ako se njihova mišljenja razilaze, onda neka zakon
bude volja većine i onih s većim cenzom. Na primer, ako imamo deset bogataša a dvadeset
siromaha, pa od bogataša šestorica zastupaju jedno a petnaestorica siromašnih drugo mišljenje,
onda treba četiri preostala bogataša spojiti s petnaest siromaha, odnosno pet preostalih siromaha sa
šest bogataša. Zakon treba da bude volja one strane čiji je ukupni cenz, kada se sabere, veći. Ali ako
je cenz i na jednoj i na drugoj strani jednak, onda nastaje teškoća iste prirode kao i sada kada je u
skupštini ili poroti broj glasova i na jednoj i na drugoj strani jednak. Tada odluku treba prepustiti
kocki ili primeniti neku drugu sličnu meru. Ma kako da je teško Pronaći istinu ο tome šta je jednakost
i pravda, ipak je lakše to postići nego u to ubediti one koji su dovoljno moćni da sprovedu svoju volju.
Uvek slabiji traže jednakost i pravdu, dok se jači ο tome nimalo ne brinu.

305. Zašto je zemljoradnički narod dobar za demokratiju?

- Najbolja klasa jeste zemljoradnička, pa se zato demokratija i može uspostaviti tamo gde većina
stanovništva živi od zemljoradnje ili stočarstva. Pošto nisu bogati, ti ljudi moraju stalno da rade, pa se
ni narodna skupština ne saziva često. Zbog toga što nemaju sve ono što im je potrebno za život, oni
rade svoj posao i ne žude za tuđim i, ukoliko prihodi od državnih službi nisu veliki, više vole da rade
nego da se bave državnim poslovima i da upravljaju državom. Jer većina ljudi više teži za zaradom
nego za slavom. Dokaz za to je taj što su ljudi od davnina trpeli tiranide i što i danas trpe oligarhije
samo ako ih niko ne sprečava u njihovu radu i ako im niko ne oduzima ono što je njihovo. Na taj
način jedni se brzo bogate, a ni ostali ne oskudevaju.

306.Zašto je stočarski narod dobar za demokratiju?

-Pitanje iznad.

307.Šta Aristotel misli o preteranoj slobodi i zavisnosti od drugih?

- Korisna je stvar biti zavisan od drugih i ne moći sve raditi po svojoj volji. Jer preterana sloboda da
svako radi šta hoće neće biti u stanju da zadrži zlo koje postoji u svakom čoveku. Otuda nužno
proizlazi da je za državu najbolje da vlast bude u rukama valjanih ljudi koji ne dopuštaju sebi da
greše, ali da narod ne bude zapostavljen. Jasno je, dakle, da je to najbolja od demokratija, a jasno je i
zašto je to tako: zato što su osobine zemljo- radničkog naroda takve.

308. Zašto zanatlije, trgovci i nadničari nemaju veze sa vrlinom?

- Gotovo sve ostale vrste stanovništva gore su od zemljoradnika i stočara i nijedan posao kojim se
bave zanatlije, trgovci i nadničari nema nikakve veze s vrlinom. Svi takvi ljudi rado se sastaju u
narodnoj skupštini zbog toga što se neprestano motaju tamo-amo po trgu i gradu. Zemljoradnici,
naprotiv, žive rasuti po poljima pa zato nemaju prilike da se viđaju i ne osećaju potrebu da se jedni s
drugima sastaju.

309. Zašto nije teško uspostaviti dobru demokratiju u slučaju kada su polja daleko od grada?-

-Tamo, međutim, gde je položaj zemlje takav da se polja nalaze daleko od grada, nije teško
uspostaviti dobru demokratiju i dobru upravu. Jer većina građana je primorana da se naseljava na
selu tako da, i ako postoji trgovački ološ, treba samo ustanoviti da se narodna skupština ne može
sazivati bez prisustva ljudi sa sela. Izložili smo, dakle, kako treba urediti prvu i najbolju demokratiju.
Samim tim jasno je kako treba urediti i ostale. Treba se samo, korak po korak, udaljavati od ove
najbolje I uvek postepeno izdvajati sve goru i goru vrstu stanovništva.

310. Zašto nije lak opstanak države koja je uređena po principima poslednje vrste demokratije?

- Onu poslednju vrstu demokratije, u kojoj svi građani imaju učešća u upravi, ne može da podnese
nijedna država i njen opstanak nije lak jer nema ni dobrih zakona ni čvrstog morala. Sto se tiče
uzroka koji dovode do propasti i to i ostala državna uređenja, ο tome sam ranije rekao uglavnom sve.
Da bi uspostavili takvu demokratiju i da bi ojačali narod, njeni pobornici obično uzimaju među
građane što veći broj ljudi i daju građansko pravo ne samo zakonitoj već i nezakonitoj deci i onima
čiji je samo jedan roditelj građanin, mislim naime ili otac ili mati. Sve to karakteristično je za takvu
vrstu demokratije
311. Da li Aristotel podržava Klistenove reforme?

- Da. Za takvu demokratiju korisne su i one mere kojima su se poslužili Kleisten u Ateni21, kada je
hteo da ojača demokratiju, i osnivači demokratije u Kireni: treba stvoriti više novih fila i fratrija,
ograničiti broj privatnih svetinja i učiniti ih javnim i izmisliti sve što je moguće da se svi građani što
više međusobno izmešaju i da se prvobitne zajednice raskinu.

312.Kako treba definisati zakone o konfiskaciji?

- Današnji demagozi, da bi stekli naklonost naroda, sprovode mnoge konfiskacije preko sudova.
Stoga oni kojima na srcu leži očuvanje države, treba da se suprotstave tome na taj način što će
doneti zakon po kome imanja osuđenih na konfiskaciju i novčane kazne neće pripasti narodu već
hramovima. Time prestupnici neće biti manje kažnjeni, jer će njihova kazna ostati ista, ali će svetina
rede osuđivati optužene, jer od toga neće imati nikakvih koristi. Uz to broj sudskih procesa treba
svesti na minimum na taj način što će se neosnovane optužbe sprečiti velikim kaznama. Obično se
optužbe podnose protiv istaknutih ljudi, a ne protiv ljudi iz naroda, ali i takvoj državi je potrebno da
joj svi građani budu naklonjeni, a ako ne to ono bar da ne smatraju vlastodršce svojim neprijateljima.

313. Kako se treba odnositi prema broju sudskih procesa u državi?

- Uz to broj sudskih procesa treba svesti na minimum na taj način što će seneosnovane optužbe
sprečiti velikim kaznama. Obično se optužbepodnose protiv istaknutih ljudi, a ne protiv ljudi iz
naroda, ali i takvoj državi je potrebno da joj svi građani budu naklonjeni, a ako ne to ono bar da ne
smatraju vlastodršce svojim neprijateljima.

314. Kako treba raspodeljivati novac u dobrim demokratijama?

-Ako nije moguće dati svima pojedinačno, novac treba deliti po filama ili nekim drugim jedinicama
srazmerno broju stanovnika. Novac za neophodne skupštine i dalje treba da daju bogataši koji se
tada mogu osloboditi nekorisnih lejturgija.

315. Kako treba da bude uređena najbolja oligarhija?

- Svaka oligarhija treba da se sastoji od institucija suprotnih demokratskim, pri čemu jednoj vrsti
oligarhije odgovara, u suprotnom smislu, jedna vrsta demokratije. To važi u prvom redu za
onu oligarhiju u kojoj je sve najbolje usklađeno i koja stoji na prvom mestu — a to je ona
koja je najbliža takozvanoj politeji. U njoj cenz treba da bude različito određen, za jedne
manji, za druge veći. Manji za one koji će učestvovati u nižim i neop- hodnim organima vlasti,
viši za više organe vlasti. Onaj ko postigne određeni cenz treba da dobije učešće u državnoj
upravi. Pri tome treba uvoditi u državnu upravu, na osnovu cenza, toliko ljudi iz naroda da
njihov broj bude veći od broja onih koji nemaju prava na učešće. Ali uvek treba te učesnike u
vlasti uzimati iz boljeg dela naroda.

316. Zbog čega su zemlje u kojima se gaje konji pogodni za oligarhiju? Da li isto važi za tešku i laku
pešadiju?

- Kao što se masa deli uglavnom na četiri klase25, zemljoradničku, zanatlijsku, trgovačku i
nadničarsku, isto tako postoje četiri glavna roda vojske konjica, teška pešadija, laka pešadija i
mornarica. Tamo gde je zemlja pogodna za gajenje konja postoje prirodni uslovi da se stvori snažna
oligarhija. Ta snaga [konjica], s jedne strane, garantuje bezbednoststanovništva a, s druge strane,
gajenjem konja mogu da se bave samo posednici velikih imanja. Tamo gde [snaga zemlje počiva] na
teškoj pešadiji može da se učvrsti druga po redu vrsta oligarhije, jer teška pešadija sastoji se više od
bogatih nego od siromašnih. Naprotiv, laka pešadija i mornarica su potpuno demokratski element.
317. Da li u oligathijama treba stvarati vojsku iz naroda?

-Stvarati vojsku od naroda znači stvarati je protiv sebe. Pošto ih ima različitog uzrasta i pošto su jedni
stariji a drugi mlađi, oligarsi treba svoje sopst-vene sinove, dok su još mladi, da poučavaju taktici lake
pešadije tako da, kada izađu iz dečaštva, budu za to osposobljeni. Učešće u vrhovnoj upravi treba
davati ljudima iz naroda kada, kao što sam već rekao, dostignu određeni cenz ili kada za izvesno
vreme prestanu da se bave nižim poslovima, kao što je u Tebi, ili, kao što je u Masaliji, treba
određivati one koji su zaslužni bilo da već učestvuju u upravi ili ne.

318. Koji je prvi organ vlasti koji bi trebalo da postoji i čime se on bavi?

- Od neophodnih organa vlasti potreban je na prvom mestu jedan koji će se brinuti ο agori, voditi
računa ο trgovačkim ugovorima i održavati red. Gotovo u svim državama postoji potreba za
prodajom i kupovinom da bi se zadovoljile uzajamne potrebe građana, i to je najbolje sredstvo da se
postigne ekonomska nezavisnost zbog koje su se, kako izgleda, ljudi sjedinili u jednu državu

319.Šta je astinomija?

- Druga dužnost koja je srodna i bliska ovoj jeste briga ο državnim i privatnim zgradama, da bi se
očuvao lep izgled i red, ο održavanju i popravljanju kuća i pu-teva i granica imanja da ne bi zbog toga
izbijale svađe, uopšte, briga ο svemu drugom što spada u ovaj delokrug. Takva se vlast zove
astinomija [komunalna služba] i ona ima više nadležnosti za koje, u državama sa velikim sta-
novništvom, postoje posebni službenici, na primer čuvar zidova i izvora i lučka straža.

320. Ko su agoranomi i hilori?

- Postoji još jedna neophodna služba bliska ovoj, s istim zadacima, ali na poljskom i vangradskom
području. Te službenike jedni nazivaju agronomima [nadzornicima polja], a drugi hilorima
[nadzornicima šuma]. To su, dakle, te tri službe

321. Ko su apodekti?

- Dalje, dolazi služba koja ima zadatak da prima državne prihode, da ih čuva i da ih raspode-ljuje
narazličite grane uprave. Njih nazivaju apodektima [primaocima] i blagajnicima.

322.Koja služba (organ vlasti) je najpotrebnija, ali i najteža, izuzetno omražena i zašto?

- Posle ove dolazi služba možda najpotrebnija od svih, ali i najteža; ona se stara ο izvršavanju
sudskihkazni, ο isticanju spiskova osuđenih i ο čuvanju zatvorenika. Ta je službateška zbog toga što je
veoma omražena tako da, tamo gde ne donosi veliku dobit, niti ko želi da je uzme na sebe, niti, ako
je i uzme, želi da radi po zakonima. A ta služba je neophodna zato što sudske presude ničemu
nekoriste kada ne mogu da se izvrše i zato što ljudi ne mogu da žive umeđusobnoj zajednici bez
presuda i izvršenja tih presuda.

323. Zašto je bolje da presude donose jedni organi, a izvršavaju drugi?

- Ponekad kazne treba da izvršava druga vlast, a neona koja je donela presudu i kazne koje su
propisali stari organi vlasti treba da izvršavaju novi i da jedna vlast donese presudu a druga da je
izvrši. Naprimer, astinomi treba da izvršavaju kazne koje propišu agoranomi, a kazne koje propišu
agoranomi treba da izvršavaju neke druge vlasti. Jer ukoliko su izvršioci kazni manje omraženi utoliko
će kazne biti bolje izvršene. Ako ista vlast koja donosi presudu izvršava kaznu, ona će biti dvostruko
omražena, a ako su još svi slučajevi u nadležnosti te vlasti, ona će svima biti neprijatelj.

324.Čime se bave stratezi i polemarsi?

- Odbranom države. Brane kapije... (Vojni komandanti)

325.Koje tri vrste dobra postoje prema Aristotelu, kada govori o najboljem načinu života?

- U jednoj stvari svakako niko neće moći da protiv-reči, da postoje naime tri vrstedobra: ono koje
stoji van nas, telesno dobro i duševno dobro i da usrećnu čoveku treba da budu sjedinjena sva tri.
Niko ne može rećida je srećan čovek onaj koji nema nimalo hrabrosti ni razboritosti nipravednosti ni
mudrosti8, koji se uplaši kad mušica proleti, koji nemože da se uzdrži ni od najnižih postupaka ako
samo zaželi da jedeili pije, koji je u stanju da za četvrt obola upropasti najdražeprijatelje i koji je, u
pogledu inteligencije, toliko nerazuman ilakoveran kao kakvo dete ili lud čovek.

326.Kako Aristotel gleda na odnos vrline i spoljašnjih dobara?

- Ljudi naime smatraju da je dovoljno imati ma koliko malo vrline dok, s druge strane, žele da besko
načno uvećaju bogatstvo, imanje, moć, slavu i sve što je tome slično. Tim ljudima reći ću da na
osnovu činjenica lako mogu da se uvere u ovo ako uvide da se vrline ne mogu sticati i očuvati
pomoću spoljašnjih dobara već da se, naprotiv, ta spoljašnja dobra mogu sticati pomoću vrlina, i da
srećan život, bilo da se on za ljude sastoji u uživanju ili u vrlini ili u jednom i u drugom, pre pripada
onima koji se odlikuju karakterom i inteligencijom a koji su umereni u sticanju spoljašnjih dobara,
nego onima koji su stekli više tih dobara no što im treba, ali kojima nedostaju prave unutrašnje
vrednosti.

327. Kako Aristotel gleda na duševna dobra?

-Spoljašnja dobra imaju određenu granicu kao bilo koje sredstvo, a svako sredstvo korisno je samo za
određenu svrhu. Ako ima previše tih sredstava, onda ona nužno nanose štetu svojim sopstvenicima,
ali im ništa ne koriste

328. Da li postoji razlika u količini spoljašnjih i duševnih dobara koja su neophodna ljudima?
Objasniti.

-Svako duševno dobro je utoliko korisnije ukoliko je veće, ako je uopšte ovde potrebno govoriti i ο
koristi a ne samo ο lepoti. Uglavnom, jasno je da savršenstvo svake stvari koju, u pogledu prednosti,
poredimo s drugima stoji u istoj srazmeri s rastojanjem koje deli te stvari ο čijem je savršenstvu reč.
Prema tome, kako je duša i po sebi i za nas dragocenija i od bogatstva i od tela, onda mora i
savršenstvo svake ove stvari da stoji u odgovarajućem odnosu. Jer ta spoljašnja dobra po prirodi
treba želeti zbog duše i samo zbog nje treba svi mudri ljudi da ih žele, a ne treba želeti dušu zbog tih
dobara.

329. Kakav je odnos srećnog pojedinca i srećne države?

-Saglasimo se, dakle, u tome da svakom čoveku pripada toliko sreće koliko ima vrline i pameti i
sposobnosti da se po njima upravlja i uzmimo kao dokaz boga5 koji nije srećan i blažen zbog
spoljašnjih dobara već zbog sebe sama i zbog suštine svoje prirode. Zbog toga mora da postoji razlika
između sreće i blaženstva, jer slučaj i sreća mogu da donesu spoljašnja dobra, ali niko ne postaje
pravedan i razborit slučajem ili pomoću slepe sreće. Iz ovoga proizlazi mišljenje da je najbolja država
srećna i da se u njoj pošteno radi. Jer nemoguće je da pošteno rade oni koji nisu pošteni. Nijedno
dobro delo pojedinca ili države ne biva bez vrline ili mudrosti. Hrabrost, pravednost i razboritost
jedne države ima istu vrednost i javlja se u istom obliku u kome se javlja kod pojedinca za koga se,
zato što ima udela u tim vrlinama, kaže da je pravedan, umeren i mudar

330.Koje je najbolje državno uređenje za pojedinca?

-Jasno je da najbolje državno uređenje mora da bude ono u čijem poretku svaki građanin, ma ko on
bio, može da dela u skladu s vrlinom i da živi srećno

331.Šta je životni poziv ljudi kojima je stalo do vrline?

-Izgleda da su se ljudi kojima je najviše stalo do vrline, i u prošlosti i u sadašnjosti, najviše odlučivali
za ova dva pravca u životu; kad kažem dva mislim na politički i filosofski

332.Kada despotizam nije nezakonit?

-Despotizam je nezakonit osim u slučaju ako je jedan narod po prirodi predodređen za takvu vrstu
vlasti, a drugi nije. Stoga, ako stvari tako stoje, ne treba pokušavati vladati nad svima despotski nego
samo nad onima koji su za to predodređeni, kao što za gozbu ili žrtvu ne treba loviti ljude već bića
koja su predodređena za lov. A za lov je predodređena divlja životinja ili životinja za jelo. Ali jedna
država mogla bi sama za sebe da bude srećna ako se njome dobro upravlja, ukoliko uopšte može da
postoji država s dobrim zakonima odvojena od ostalih, čije uređenje neće biti usmereno na rat i na
pobedu nad neprijateljima. Ali tako nešto ne može biti

333.Šta je dužnost dobrog zakonodavstva?

-Dužnost dobrog zakonodavca jeste da pronađe kako će država, ljudi i svaka druga zajednica moći da
ostvare dobar život i sreću koja je za njih ostvarljiva. Pri tome će svakako postojati razlike između
pojedinih institucija. I, ako država ima susede, zakonodavstvo treba da predvidi kakve odnose treba
sa kojima da održava i kakve obaveze treba prema svakome od njih da ispunjava. Međutim, to
pitanje, kome cilju treba da teži najbolje državno uređenje, biće predmet kasnijeg ispitivanja

334.Koja dve struje mišljanja navodi Aristotel u vezi razumevanja značenja života u vrlini?

-Dužnost mi je da onima koji se slažu s tim da je život u saglasnosti s vrlinom najbolji, ali koji se
razilaze u tome kojim pravcem treba poći — jedni, naime, odbacuju javne funkcije i smatraju da
najbolji način života za slobodna čoveka nije život državnika; drugi opet smatraju da je baš taj način
života najbolji jer je po njihovu mišljenju nemoguće delati dobro ne delajući ništa, a postupanje u
saglasnosti sa vrlinom i sreća jedno je te isto — kažem da i jedni i drugi u ponečem imaju prava, a u
ponečem nemaju. Istina je da je život slobodna čoveka bolji no život robovlasnika. Jer služiti se
robom kao robom nema u sebi ničeg iole plemenitog13, a zapovedanje [gospodara] u vezi sa
svakodnevnim potrebama nema u sebi ničeg lepog.

335.Kako Aristotel razume srećan život?

-Međutim, ako je to istina i ako srećom treba smatrati postupanje u duhu vrline, onda bi i za svaku
državu kao celinu i za pojedinca najbolji život bio život u delanju. Ali aktivan život ne mora da bude
upravljen na druge ljude, kao što neki misle, niti su za delo sposobne samo one misli koje se bave
pozitivnim rezultatima, proizišlim iz aktivnosti, nego su to u mnogo većem stepenu misli nastale radi
sebe samih i ispitivanja i razmišljanja nastala radi sebe samih. Jer njihov je cilj delatnost u dobru,
prema tome i one same predstavljaju neku delatnost. Za duhovne tvorce kažemo da su u najvećoj
meri tvorci dela ostvarenih u spoljašnjem svetu.

336.Koliko država trebalo da ima stanovnika da bi bila srećna?

-Većina misli da zemlja treba da bude velika da bi bila srećna. Ako je to tačno, onda oni [koji to misle]
ne znaju šta čini jednu državu velikom odnosno malom. Oni sude ο veličini države prema broju
stanovnika; ne treba međutim, gledati na broj već na snagu. Država ima svoj zadatak, pa stoga
najvećom državom treba smatrati onu koja je u stanju da taj zadatak izvrši.

337. Koliko bi država trebalo da ima zemlje da bi bila srećna?

-Pitanje iznad.

338. Kakva je veza broja stanovnika i ekonomske nezavisnosti države?

-Ako ima premalo stanovnika neće moći da bude ekonomski nezavisna (a država mora da bude
ekonomski nezavisna), a ako ima previše stanovnika moći će, doduše, da bude nezavisna, ali to će
biti narod a ne grad-država21, jer uspostaviti državu nije lako. Ko će biti vojskovođa tom ogromnom
mnoštvu, ko može da bude njihov glasnik sem neki drugi Stentor. Prema tome, prvi uslov za državu
jeste da ima toliko stanovnika koliko je dovoljno za srećan život u državnoj zajednici. Može da postoji
i veća država koja prevazilazi ovu prvu po broju stanovnika ali, kao što smo rekli, tu postoje granice.
Dokle ta granica ide može se lako videti iz činjenica. Delatnost jedne države sastoji se od delatnosti
onih koji vladaju i delatnosti onih kojima se vlada. Zadatak prvih jeste da izdaju naređenja i da sude.
A da bi se donela odluka u spornim pitanjima i da bi se položaji razdelili po zasluzi potrebno je da se
građani međusobno poznaju, da znaju kakav je ko, jer tamo gde to nije slučaj i vlast i sudstvo postaju
rđavi. Jer vlast i sudstvo zahtevaju da se s njima ozbiljno postupa, a ne olako kao što se dešava u
državi s prevelikim stanovništvom.

339. Kakve probleme donosi velika država kada je reč o strancima i metecima?

-Stranci i meteci mogu lako da uzmu učešća u državnoj upravi jer, zbog prevelikog broja stanovnika,
to lako može da ostane neprimećeno. Jasno je, prema tome, da je za državu najbolje da ima najveći
mogući broj građana sposobnih da zadovolje sve životne potrebe, ali da taj broj ipak bude lako
saglediv. To neka bude odgovor na pitanje ο veličini države

340. Koliko zemlja treba da bude bogata i velika da bi obezbedila dobar život građana?

-Sasvim slično stoji stvar i sa zemljom. Jasno je da će svako, što se tiče kvaliteta zemlje pretpostaviti
onu koja u najvećoj meri može da zadovolji sve potrebe. Takva zemlja mora da rađa sve, jer onaj ko
ima sve i kome ništa nije potrebno, dovoljan je sam sebi. Bogatstvo i veličina zemlje treba da budu
takvi da omogućuju stanovnicima da žive ne radeći, slobodno ali i umereno.

341. Koji je najbolji položaj države u odnosu na neprijatelje i gde bi trebalo da se nalazi glavni grad?

-Za neprijatelje prilaz treba da bude težak, a izlazak za same stanovnike lak. Uz to, ono što smo rekli
za broj stanovnika da treba da bude toliki da se može lako sagledati, to isto važi i za zemlju. Pod lako
preglednom zemljom podrazumevamo onu čiji se svaki deo lako može braniti. A ako položaj glavnog
grada treba birati po želji, onda glavni grad treba da ima dobar položaj i prema moru i prema zaleđu.
Jedan uslov smo već pomenuli, da, zbog odbrane, sva mesta treba da budu dobro povezana. Zatim,
treba da bude lak transport proizvedenih plodova i drveća iz šuma i drugih proizvoda koje zemlja,
eventualno, ima.

342. Da li je blizina mora korisna ili štetna?

-Misli se da je kontakt sa strancima, odgajenim pod drugim zakonima, štetan za dobar zakonski
poredak kao i veliko stanovništvo obrazovano od gomile trgovaca koji putuju i dolaze morem. A
takvo stanovništvo nikako nije u skladu s dobrim uređenjem

343. Da li države treba da otvaraju svoja tržišta za druge narode? Objasniti.

-Države koje otvaraju u svojoj zemlji tržišta za sve narode čine to samo radi prihoda. Ona država koja
nema potrebe za takvim načinom bogaćenja ne treba ni da ima takvo tržište. Mi, međutim, vidimo
da i danas mnoge zemlje i gradovi imaju pristaništa i luke koje leže tako zgodno u odnosu na grad da
ne čine deo grada, ali nisu ni suviše daleko od njega i zaštićene su zidovima i drugim utvrđenjima.
Ako te komunikacije donose nekakvu korist, jasno je da će ta korist pripasti državi, a ako donese
štetu, država može lako da se zaštiti zakonima kojima će biti određeno ko sme a ko ne sme da stupa
u vezu sa strancima.

344. Da li država treba da ima pomorske snage? Objasniti.

-Sto se tiče pomorskih snaga, jasno je da je za državu najbolje da ih, u izvesnoj meri, ima, i to ne
samo zbog sebe same već i zbog svojih suseda treba da bude u stanju i da zada strah i da pruži
pomoć i na kopnu i na moru. Veličina i jačina pomorskih snaga treba da zavisi od načina života
stanovnika. Ako taj način života ide za prevlašću i političkim uticajem, onda država mora da raspolaže
snagama koje odgovaraju tim težnjama

345. Kako geografski položaj naroda utiče na njegove osobine?

- Narodi koji žive u hladnim krajevima i oni koji žive u Evropi vrlo su hrabri ali u manjoj meri
inteligentni i vesti. Zato su oni uvek slobodni, ali nemaju smisla za državnu zajednicu i nisu u stanju
da vladaju nad svojim susedima. Naprotiv, narodi koji žive u Aziji inteligentni su i imaju smisla za
umetnost, ali nemaju hrabrosti, pa stoga ostaju pod jarmom večitog ropstva. A grčki narod koji
zauzima sre-dišni geografski položaj spaja u sebi osobine i jednih i drugih. Hrabar je i inteligentan, pa
je stoga umeo da sačuva slobodu i stvori najbolje državno uređenje i, kad bi bio ujedinjen, bio bi u
stanju da vlada nad svima

346. Koji je osnovni uzrok postojanja različitih državnih uređenja?

-A kako je najviše dobro sreća koja se sastoji u delanju po zakonima vrline i u apsolutnoj primeni
vrline, i kako obično biva da jedni ljudi imaju vrlinu dok je drugi imaju u manjem stepenu ili nimalo,
jasno je da je to uzrok zašto postoje različite vrste država i mnoga državna uređenja

347. Koji elementi su neophodni svakoj državi?

-Na prvom mestu je hrana, zatim zanati, jer ljudski život zahteva mnoga oruđa, na trećem mestu je
oružje, jer oružje je potrebno članovima zajednice da bi učvrstili vlast među nepokornim građanima i
protiv spoljašnjih neprijatelja koji im smeraju zlo, zatim izvesna novčana sredstva da bi se zadovoljile
unutrašnje i ratne potrebe, na petom mestu, ali istovremeno na prvom po važnosti je staranje ο
kultu koje se naziva svešteničkom dužnošću, na šestom mestu, ali to je od svega najneophodnije,
jeste procenjivanje državnih interesa i uspostavljanje pravde među građanima.

348. Kako treba raspodeljivati dužnosti u državi i po kojim kriterijumima?

-A kako u državi postoje još i ratnici, savetnici za pitanja od opšteg interesa i sudije za pravne
sporove, i pošto i jedni i drugi sačinjavaju najvažnije delove države, postavlja se pitanje da li te
dužnosti treba davati raznim ljudima ili obe te dužnosti treba davati istim ličnostima. I na to pitanje
odgovor je jasan: u izvesnom smislu treba ih davati istim ljudima, a u izvesnom smislu različitim.
Ukoliko te dužnosti zahtevaju različito doba starosti, i ukoliko jedne zahtevaju mudrost a druge
snagu, onda ih treba davati raznim ljudima. UkoMko je, naprotiv, nemoguće da ljudi koji su u stanju
da teraju ili sprečavaju druge budu stalno u položaju podanika, onda te dužnosti treba davati istim
ljudima. Jer jedino od ljudi u čijim je rukama oružje zavisi hoće li se to uređenje održati ili neće.

349. Ko bi trebalo da obavlja funkciju sveštenika?

-Za sveštenike ne treba postavljati ni zemljoradnike ni zanatlije, jer su sami građani dužni da ukazuju
poštovanje bogovima. Kako se državno telo deli na dva dela, na one koji nose oružje i na one koji
imaju savetodavno pravo, onda je potrebno, da bi se bogovima odavalo dužno poštovanje i da bi se
obezbedio odmor onim građanima koji su se zbog starosti povukli, tim građanima poveriti
svešteničku službu

350. Na koja dva tela se deli državno telo?

-Rekao sam, dakle, bez čega država ne može da postoji i koji su njeni delovi, jer su zemljoradnici,
zanatlije i najamni radnici svake vrste doduše potrebni državi, ali delovi države su vojska i
savetodavno telo. Svaka od ovih klasa razlikuje se od druge i time što jedna ima doživotno istu
dužnost, a kod druge su dužnosti privremene.

351. Šta Aristotel misli o ustanovi sisitija?

-Sto se sisitija tiče, opšte je mišljenje da je, za države sa dobrim uređenjem, to jedna korisna
institucija. Kasnije ću reći48 zašto i ja tako mislim. Međutim, u njima treba da učestvuju svi građani, a
siromasima nije lako da od svojih sredstava odvajaju za to određeni doprinos i da, sa ostatkom
izdržavaju porodicu.

352. Kako treba podeliti zemlju u državi?

-Zemlju treba podeliti na dva dela, s tim da jedan pripadne zajednici, a drugi pojedincima. Svaki od
tih delova ponovo treba podeliti na dva, s tim da jedan deo zajedničke zemlje služi za troškove oko
božanskog kulta, a drugi za troškove sisitija, dok privatnu zemlju treba podeliti tako da jedan deo
bude bliže granici, a drugi bliže gradu. Zatim, svakom građaninu treba kockom dodeliti po jedan
posed u oba dela

353.Ko treba da obrađuje zemlju u državi?

-Inače je poželjno da zemlju obrađuju u prvom redu robovi, ali da ne budu iste narodnosti i da ne
budu odvažni jer će, pod tim uslovima, biti korisni na poslu i sigurno neće smerati prevrate. Na drugo
mesto dolaze peri jeci varvarskog porekla koji su slične prirode. Od 204 njih, oni koji su na imanju
privatnih posednika treba da budu privatni, a oni na državnom imanju državni. Kasnije ću reći na koji
način treba upotrebljavati robove i zato je bolje da se svim robovima kao nagrada stavi u izgled
sloboda

354. Kakav treba da bude geografski položaj države kako bi građani bili zdraviji?

-Sto se tiče samog položaja zemlje, poželjno je imati u vidu četiri stvari. Prvo, kao najpotrebnije,
treba imati u vidu zdravlje jer zdravija su ona mesta koja su okrenuta istoku i ona gde duvaju vetrovi
sa istoka, zatim dolaze mesta okrenuta severu jer su tamo zime mirnije

355. Kakav treba da bude geografski položaj države da bi mogla da efikasno ratuje i da se brani?

-U vezi s ratnim operacijama građanima treba da bude obezbeđen lak izlaz a neprijateljima otežan
prilaz i onemogućena opsada. Naročito je potrebno da grad ima dovoljno vode i sopstvenih izvora, a
ako ih nema, onda treba pribeći građenju mnogih velikih rezervoara za kiš-nicu, tako da građani ne
oskudevaju u vodi ako zbog rata budu odsečeni od zaleđa

356. Kako kom državnom uređenju odgovara mesto pogodno za odbranu?

-Sto se tiče mesta pogodnih za odbranu, nisu sva podjednako korisna za sva državna uređenja. Na
primer, oligarhiji i monarhiji odgovara akropola, demokratiji ravnica, a aristokratiji ni jedno ni drugo
već više utvrđenih mesta. Sto se tiče rasporeda građanskih kuća, misli se da je lepši i pogodniji za
obavljanje poslova ako su ulice skroz prosečene po novijem i po Hipodamovu sistemu52. Naprotiv, za
bezbednost u ratu bolji je raspored kao što je bio u staro doba. U takvom gradu stranci ne mogu lako
da nađu izlaz i neprijatelji teško mogu da se snađu

357. Da li je za odbranu grada važniji bedem ili ratnička hrabrost?

-Treba kombinovati oba ta sistema (a to je moguće ako se zida onako kao što zemljoradnici sade
vinovu lozu u takozvanim ukrštenim redovima)53, i ne treba ceo grad da bude prosečen, već samo
pojedini delovi i rejoni. Tako će sigurnost biti spojena s lepotom. Sto se bedema tiče, jedni smatraju
da gradovima koji mogu da suprotstave hrabrost [svojih građana] bedemi nisu potrebni. Međutim,
takvo shvatanje je sasvim zastarelo, jer i oni sami vide da činjenice pobijaju takva hvalisanja.

358. Kako priroda, navika i razum utiču na vrlinu?

-Da ljudi budu dobri i vrli, potrebne su tri stvari: priroda, navika i razum. Pre svega, čovek treba da se
rodi kao čovek a ne kao neko drugo biće, a zatim treba da poseduje izvesne prirodne osobine tela i
duše. Ali kod ponekih ljudi prirodni darovi nisu ni od kakve koristi jer navika može da ih promeni.
Navika je u stanju da neke prirodne osobine menja u oba pravca, da ih učini gorim odnosno boljim.

358. Kakav treba da bude odnos između onih koji vladaju i onih koji se potčinjavaju?

-Kako se svaka državna zajednica sastoji od onih koji vladaju i onih kojima se vlada, naš je zadatak da
ispitamo da li oni treba da se smenjuju ili jedni isti treba celog života da vladaju, a drugi da doživotno
budu potčinjeni. Jasno je, naime, da će i vaspitanje morati zavisiti od ovog rešenja. Kada bi se oni u
čijim je rukama vlast razlikovali od potčinjenih toliko koliko se, po opštem mišljenju, bogovi i heroji
razlikuju od ljudi, i kada bi prvi daleko prevazilazili druge, u prvom redu telesnim a zatim i duševnim
osobinama, tako da nadmoć onih koji vladaju bude neosporna i očigledna za potčinjene, jasno je da
bi, u tom slučaju, bilo bolje da jedni isti uvek vladaju, a drugi se uvek pokoravaju

359. Na koja dva dela Aristotel deli dušu?

-Duša ima dva dela, jedan koji sam po sebi raspolaže razumom i drugi koji sam po sebi nema razuma,
ali je u stanju da mu se povinuje. Mi smatramo da vrline koje čine čoveka dobrim pripadaju i jednom
i drugom tom delu duše. Oni koji se slažu s mojom podelom znaju šta treba odgovoriti na pitanje: u
kome je od ta dva dela duše sadržan cilj. Jer uvek gore postoji radi boljeg, i to se vidi i u delima koja
je stvorila umetnost i u onima koja je stvorila priroda; i svakako je bolji onaj deo duše koji raspolaže
razumom

360. Na koja dva dela Aristotel deli razum?

-Primenjujući uobičajeni [analitički] metod možemo i razum podeliti na dva dela: na praktični i
spekulativni razum. Kao što se, dakle, ova podela mora primeniti na taj deo duše, može se,
analogijom, primeniti i na njegovu delatnost. I oni koji imaju sposobnosti za sve ili za ove poslednje
dve vrste delatnosti treba da se odluče za delatnost onog dela duše koji je od prirode bolji. Jer svako
treba da se odluči za ono što je najuzvišenije i što je najteže postići.

361. Zbog čega Aristotel kritikuje spartansko uređenje?

-Izgleda da one helenske države za koje se danas misli da imaju najbolje uređenje i oni zakonodavci
koji su uspostaviU ta uređenja nisu imali pred očima najbolji cilj dok su uređivali države, a zakone, i
vaspitanje nisu usmerili prema svim vrlinama već prema onima za koje im se činilo da su korisne i da
donose više dobiti. Slično ovima neki kasniji pisci63 izrazili su isto mišljenje. Oni, naime, hvale
lakedajmonsko uređenje i dive se krajnjem cilju zakonodavca koji je prilikom donošenja zakona imao
pred očima samo osvajanje i rat.

362.Zbog čega građani treba da vežbaju ratnu veštinu?

-Građani ne treba da uvežbavaju ratnu veštinu zato da bi podjarmili one koji to ne zaslužuju, već, na
prvom mestu, zato da ne bi drugi njih podjarmili; dalje, da bi težnja za vlašću bila inspirisana
interesom podanika a ne željom da podvlaste sve druge i, na trećem mestu, da bi stekli vlast nad
onima koji zaslužuju da robuju.

363. O čemu zakonodavac treba da se stara kada je reč o braku?

-Zakonodavac treba odmah od početka da se brine ο tome kako da građani imaju što bolje telesne
osobine, onda treba, na prvom mestu, da vodi računa ο braku, tj. ο tome kakve osobine treba da
imaju i koje starosti smeju da budu ljudi koji stupaju u brak. Zakonodavac koji ozakonjuje tu vezu
mora da vodi računa ο samim tim ljudima i ο njihovoj starosti, da se slažu po godinama i da ne
postoji nesklad u njihovim sposobnostima, pa da muškarac bude u stanju da ima dece, a žena ne, ili
da ona bude sposobna, a on ne. To dovodi do svađe i međusobnog nerazumevanja

364. O čemu zakonodavac treba da se stara kada je reč o odnosu dece i roditelja?

-Na drugom mestu zakonodavac mora da vodi računa ο odnosu u godinama između dece i roditelja.
Razlika u godinama između dece i roditelja ne srne da bude ogromna (jer dečja zahvalnost ne može
da bude roditeljima ni od kakve koristi ako su previše stari a, s druge strane, roditelji nisu u stanju da
pruže deci potrebnu zaštitu), ali ne sme da bude ni premala, jer i to nosi sa sobom velike nezgode.
Takvim roditeljima deca ukazuju manje poštovanja, kao da su vršnjaci, a ta blizina u godinama
dovodi i do nesuglasica u vođenju domaćinstva. Dalje, i evo nas tamo odakle smo i počeli, na koji
način mogu telesne osobine rođene dece da odgovaraju zahte-vima zakonodavca

365. Da li mladi treba da stupaju u brak

-Da.

366. Koliko bi trebalo da budu stare osobe koje sklapaju brak i zašto?

- Ženama odgovara da stupaju u brak oko osamnaeste godine, a muškarcima oko trideset i sedme ili
nešto ranije. Jer, u tim godinama bračna veza će se ostvariti u naponutelesne snage i prestanak
sposobnosti rađanja pašće [i kod jednih i kod drugih] u isto vreme. Uz to, deca će smeniti roditelje u
doba kadapočinje njihova puna zrelost, ako do rađanja dece dođe, kao što jepravilo, odmah, dok će
roditelji tada, približivši se sedamdesetojgodini, biti već na izmaku života.

367. Da li broj dece treba da bude ograničen? Kako to obezbediti?

- Broj dece treba da bude ograničen i,ako neki bračni parovi prekorače tu granicu, onda ženatreba da
pobaci pre no što plod oživi. Da li se sme ili nesme pobaciti, odredivaće se prema tome da li je
plodživ.

368. Da li i kako Aristotel opravdava neverstvo?

- Sto se tiče neverstva muža prema ženi ili žene premamužu ako su zaista supružnici i ako nose to
ime, to se apsolutno nigde i nina koji način ne srne smatrati moralnim. I ako se za nekoga sazna da
jetako postupao, on za taj prestup treba da se kazni odgovarajućom kaznom— gubitkom časti.

369. Kakvu hranu treba davati deci?

- Treba imati na umu da, kada se deca već rode, velikiuticaj na njihovu telesnu snagu ima hrana
kakva im se daje. Posmatranježivotinja i onih naroda kojima je stalo da razviju ratničke telesne
osobine pokazuje da te-lima dece najbolje odgovara hrana koja sadrži što višemleka, a što manje
alkohola zato što prouzrokuje bolesti. 370. Šta Aristotel misli o učenju i teškim radovima prilikom
vaspitanja male dece?

370. Mišljenje o učenju za decu i teškom radu?

-Sve do pete, nije dobro terati decu na bilo kakvo učenje niti na teške radove koji bi mogli daspreče
rašćenje, ali deca treba da se kreću u tolikoj meri da nestane tromosti u telima. Decu treba podsticati
na kretanje različitimsredstvima, u prvom redu igrom. Igre treba da odgovaraju duhuslobodne dece,
ne smeju biti naporne niti raspuštene. -

371.U kakvoj su vezi vaspitanje i održanje državnog uređenja?

- U državama gde to nije slučaj državno uređenje trpi veliku štetu. Jer za svako državno uređenje
potrebno je posebno vaspitanje. I moral, karakterističan za svako pojedino državno uređenje, obično
uspostavlja dotično uređenje i čuva ga od propasti. Tako demokratski moral čuva demokratiju,
oligarhijski — oligarhiju, i bolji moral uvek stvara bolje državno uređenje
372. Kojim veštinama bi trebalo učiti mlade?

- Jasno je da omladina ne treba da uči sve korisne stvari, jer postoji razlika između poslova slobodnih
ljudi i ropskih poslova i da treba da uzme učešća samo u takvim korisnim poslovima koji je neće
ponižavati. Ponižavajućim poslom, veštinom i znanjem treba smatrati sve ono što telo, dušu ili duh
slobodnih ljudi čini nesposobnim za primenu vrline i za delanje u saglasnosti s vrlinom. Stoga takve
veštine koje telo čine gorim nazivamo niskim. Tu spada i najamni rad jer ne daje duhu slobodu i čini
ga niskim.

373.Šta je cilj rada? Čime čovek treba da se bavi u dokolici?

- Ako je, međutim, i jedno i drugo potrebno, ali ako pre treba izabrati dokolicu nego rad i ako je
dokolica cilj rada, ostaje da se ispita čime čovek treba da se bavi u dokolici. Svakako ne igrom, jer bi,
u tom slučaju, igra morala da bude cilj našeg života, a to je nemoguće. Igru pre treba primenjivati kao
prekid rada, jer čoveku koji radi potreban je odmor, a igra i postoji radi odmora. Pri radu, međutim,
čovek se muči i napreže, pa stoga pri uvođenju igara treba paziti da se primene u pogodnom
trenutku, jer one treba da služe kao lek. Prilikom takvih pokreta duša se opušta i uživanje joj pruža
odmor.

374. Koja je svrha muzike?

- Njena svrha zabava u slobodnom vremenu i u tome se, kako se čini, sastoji njena primena. Ona ima
svoje mesto među zabavama koje su, kako se misli, dostojne slobodna čoveka.

375. Zašto treba učiti veštinu crtanja?

- Veštinu crtanja, isto tako, ljudi treba da uče ne zato da ne bi pogrešili prilikom kupovine, već zato
da bi bili pošteđeni prevare prilikom kupovine i prodaje stvari i zato što ta veština izoštrava smisao
za lepotu tela.

376. Šta Aristotel misli o učenju gimnastike kod mladih?

-Gimnastika ljude čini hrabrima i utiče na zdravlje i na telesnu snagu. Deca treba da je vežbaju jer
daje snagu, lepotu telu i gipskost.

377.Da li muziku treba uvrstiti u program obrazovanja?

- Prvo pitanje jeste: da li muziku treba uvrstiti u predmete obrazovanja ili ne treba i koju ulogu od
ove tri, koje su došle u obzir, treba da ima. Da li treba da bude predmet obrazovanja, igra ili zabava.
Ona se, s pravom, svrstava u sve ove oblasti i izgleda da pripada svim tim oblastima. Igra je tu radi
odmora, a odmor mora da bude prijatan jer je on neka vrsta leka za muku rada, a zabava, po opštem
mišljenju, mora da bude i lepa i prijatna jer blaženstvo čine lepota i prijatnost. Svi mi smatramo da
muzika pruža jedno od najvećih uživanja bilo da je praćena pesmom ili bez nje.

378. Da li mladiće treba učiti da sami sviraju i pevaju?

- Nema sumnje da je, za sti-canje izvesnih osobina, velika razlika u tome da li neko sam ima udela u
muzici ili ne. Jer nemoguće je, ili je bar vrlo teško, da neko postane dobar sudija u nečem čime se
sam nije bavio. Ali i deca treba nečim da se zabavljaju i Arhitinu zvečku14 treba smatrati dobrim
pronalaskom. Nju daju maloj deci da bi se njome zabavljala i da ne bi razbijala stvari po kući, jer dete
ne može da miruje. Ta zvečka obično pristaje sasvim maloj deci, dok je učenje muzike umesto zvečke
starijoj deci. Jasno je, prema tome, da decu treba učiti muzici, tako da i sama mogu da je izvode.

379. Zašto ne treba uvoditi frule u muzičko obrazovanje?

- U muzičko obrazovanje ne treba uvoditi frule niti druge koje umetničke instrumente kao što su, na
primer, kitara i drugi njoj slični instrumenti, već one koji će stvoriti dobre slušaoce bilo u muzičkoj
bilo u nekoj drugoj nastavi. Uz to, frula nije etički instrument već pre orgijastički, pa stoga nju treba
upotrebljavati u takvim slučajevima gde slušanje može pre da utiče na prečišćavanje osećanja nego
što može da pouči. Dodajmo da frula nije pogodna za vaspitanje ni stoga što onemogućuje pratnju
recima i da su stoga naši preci s pravom ukinuli njenu upotrebu za omladinu i slobodne ljude, mada
su se pre toga njome služili

380. Zašto je Atina bacila frulu dok je svirala?

- Pričaju da je Atena bacila frulu koju je pronašla. Nije zgoreg pomenuti da je boginja učinila to
naljutivši se što joj je lice ružno [dok svira], ali verovat-nije je da je to učinila stoga što sviranje na
fruli nimalo ne doprinosi duhovnom razvitku, a mi upravo Ateni pripisujemo nauke i umetnosti

381. Zbog čega Aristotel odbacuje umetničko obrazovanje?

- Covek s takvim obrazovanjem ne posvećuje se muzici radi svog moralnog usavršavanja već radi
uživanja slušalaca, i to neobrazovanih slušalaca. Stoga smatramo da to nije zanimanje za slobodne
ljude, već pre za najamne radnike. Pored toga, takvo zanimanje stvara artiste po profesiji, a rđa ν je i
sam cilj kome oni teže. Neobrazovan slušalac, naime, obično menja muziku tako da unižava i same
umetnike koji pred njim sviraju a koji svojim telima daju pokrete [kakve on želi]

382. Kako se dele melodije?

- Što se tiče svrstavanja melodija, prihvatamo onu podelu koju su dali neki filosofi. Oni su podelili
melodije na etičke, na one koje podstiču na rad i na one koje bude strasti, smatrajući pri tome da
svakoj od ovih vrsta odgovara drukčija i njoj svojstvena priroda harmonije.