PLATON

DRŽAVA
IV i V
KNJIGA

Lamija Palić

This Photo by Unknown author is licensed under CC BY-SA.

IV KNJIGA-O sreći pojedinca, staleža i države

• Počinje raspravom o sreći

• Država se ne osniva zbog sreće jednog staleža, nego cijela država mora biti
sretna.
• "Tako ćemo, naime, kazati da ne bi bilo nimalo čudnovato kad bi oni i ovako
bili veoma srećni. Ali mi nismo sagradili svoju državu zato da u njoj samo
jedan stalež (ethnos) bude naročito srećan, nego da ćela država bude to u
najvećoj meri. " 420(b)
• Državom se upravlja razumom
• Glede veličine države nju treba povećavati «dokle, dok može sačuvati svoju
jedinstvenost»
• — Ne, tako mi Zevsa — reče Adeimant. — A sada — rekoh — moramo pokazati
našim poglavarima koja je veličina države i njene teritorije najbolja i dokle se ona
može širiti, napuštajući svaku pomisao ο osvajanju. — Kakvo je to ograničenje?
— upita on. — Ovako, mislim — rekoh — trebalo bi je povećavati sve donde, dok
ona, i tako uvećana, može da bude jedinstvena, a preko toga ne. — To je dobro
tako. — Onda ćemo svojim čuvarima narediti da se svim mogućim sredstvima
trude da naša država ne bude ni mala, ni velika, već onolika kolika treba, i da uz to
bude jedinstvena. 423(c)
• Država se javlja kao jedinstvo raznolikoga u kojoj svatko obavlja svoj posao najbolje što može.
• Država se javlja kao jedinstvo raznolikoga u kojoj svatko obavlja svoj posao najbolje što može.

• Pravednost se izvodi iz stroge podjele uloga u državi.

• Zamisli, ako možeš, da smo mi radili nešto slično, kad smo izabrali vojnike i vaspitavali ih
muzikom i gimnastikom. Nemoj misliti da smo to radili sa nekom drugom namerom, nego da ih
osposobimo da, kao što vuna prima boju, i oni što potpunije prime u sebe zakone, i da njihovo
mnenje ο strašnome i ο drugim stvarima zadrži svoju boju, jer su oni po prirodi sposobni, a i
primili su pravilno vaspitanje; ceđ, koji inače tako dobro pere, neće moći isprati ovu boju, mislim
na zadovoljstvo koje je jače od svake sode i peska, i na b bol, strah i žudnju, sredstva jača nego što
su svi ostali sapuni. Eto, dakle, to je ta sposobnost da se zaštiti ispravno mnenje i zakonom
ustanovljeno mnenje ο stvarima kojih se treba i kojih se ne treba plašiti. A upravo tu sposobnost ja
nazivam hrabrošću i mislim da sam je dobro odredio, osim ako ti nisi sklon da ο tome nešto
drugo kažeš. 430
• A kad bi se, mislim, neki zanatlija, ili kakav drugi poslovni čovek od prirode,
istakao bogatstvom ili razgranatošću poslova, telesnom snagom ili nečim sličnim,
pa onda pokušao da se uvrsti u ratnike; ili ako bi ko od ratnika pokušao da se
uvrsti među savetnike i čuvare, a nedostojan je toga, i kad bi oni međusobno
zamenili svoja oruđa i ugled koji uživaju; ili ako bi jedan te isti pokušao da sve to
praktikuje, onda će se, mislim, i tebi činiti da takva razmena i takva mnogostruka
delatnost moraju biti ubitačne po državu. 434
• Gdje se može ostvariti pravednost?
• Pravednost se može ostvariti samo u dobroj državi.
• A sada ćemo završiti svoje ispitivanje kojim smo mislili da ćemo lakše saznati šta
je pravičnost za pojedinca, ako najpre pokušamo da tu osobinu posmatramo na
nekoj većoj stvari, e a taj veći predmet činilo nam se da je država, pa smo je
sagradili što smo bolje mogli, znajući dobro da će se pravičnost svakako nalaziti
samo u dobroj državi. 434(e)
• U raspravi o duši Platon ističe prednost razuma, kao «vladara duše» koji brine za
cijelu dušu
• Sledi, dakle, da razumnosti pripada vodstvo, i to zato što je mudra i zato što se ona
najviše brine ο celoj duši. 441 (e)
• Dijelovi duše su:
• hrabrost – djelovanje u skladu s nalozima razuma
• mudrost - vladar svih dijelova duše
• trijeznost – sklad između vladara i podložnika tj. među dijelovima duše
• pravednost – djelovanje u skladu znanja za posao koji se najbolje može obaviti
• Dijelovi duše ocrtavaju ustroj države i staleža 422 (b), (c), (d)
• Nasuprot pravednosti stoji nepravednost.
Po Platonu nepravednost je «nekakva nesloga ovih triju sposobnosti i obavljanje više
poslova i uplitanje u tuđe poslove i ustanak nekog dijela protiv cijele duše».

Što znači davati pravednost? To znači «uspostaviti takav prirodni odnos u duši da
međusobno vladaju i slušaju, a nepravednost uspostaviti takav nepravedan odnos, da jedno
drugo protiv prirode vlada i pokori se»
Zato što zdrave radnje proizvode zdravlje, bolesne pak proizvode bolest. — Da. — Pa onda
valjda i pravični postupci proizvode d pravičnost, a nepravični nepravičnost? — Nužno. —
S druge strane, vršiti zdrave radnje znači dovoditi telesne elemente u takav prirodni
međusobni odnos da jedni vladaju, a drugi se pokoravaju; bolest se pak stvara tako što se
protivno prirodi od onog što vlada učini da se pokorava, i obratno. 444(d)
• Duša i ustavi državni.
• Oblika državnih ustavnih ima koliko i oblika duša 444 (c)
• Koliko? Platon kaže: «pet oblika ustava, a pet duša» 444 (d)
• Koji su to oblici?
• Kraljevstvo – vladavina jednog «ako bi se pojavio jedan osobit čovjek». Aristokracija –
vladavina «njih više»
• Koliko, dakle? — Pet modusa upravljanja državom, pet modusa duše — rekoh. —
Govori, koji su to — reče on. — Kažem da onaj modus upravljanja državom koji smo mi
izložili mora biti jedinstven, iako bi mogao imati dva imena: jedno, i to će biti kraljevstvo
(basileia), kada se među poglavarima naročito istakne jedan čovek koji se razlikuje od
drugih; drugo ime će biti aristokratija (aristokratia), kada je takvih više. — Istina je —
reče. — To je, kažem, jedan oblik (eidos), svejedno da li e državom upravlja jedan ili više
njih, jer ako su dobili vaspitanje i obrazovanje koje smo mi izložili, oni neće dirati u
značajnije zakone i način življenja ο kojem je bilo reci. 445 (d)
V KNJIGA-O pravima žena i o vladavini filozofa

• Počinje rasprava o tome kako treba da bude sve zajedničko i ravnopravno.

• Žena treba da bude jednaka i ona je sposobna da radi iste poslove kao i muškarci.
• Sve mora da bude zajedničko — reče on — samo što ženke upotrebljavamo kao
slabije, a mužjake kao snažnije. 451 (e)

• A ako bi se pokazalo — rekoh — da muški i ženski pol pokazuju različite

sposobnosti za neki zanat ili neki drugi poziv, onda ćemo reći da svakome od njih
moramo odrediti onaj za koji je sposoban. Ali ako se oni razlikuju samo u tome što
ženski rod rađa, a muški oploeđava, onda ćemo reći da time nije dokazano ništa što
bi bilo protivno smislu našeg tvrđenja ο različitosti između muškarca i žene, pa
ćemo i dalje verovati da naši čuvari i njihove žene treba da obavljaju iste poslove.
454(e)
• — Nema, prema tome, nikakvog posla u upravi države koji bi pripadao ženi zato
što je žena, niti muškarcu zato što je muškarac, nego su prirodne sposobnosti
podjednako podeljene među oba stvorenja, i u svima poslovima može po svojoj
prirodi učestvovati žena, i u svima poslovima muškarac, samo je žena u svima
slabija od muškarca. 455(e)
• Ko su po Platonu najbolji vladari? Odgovor filozofi – državni kraljevi
• Ako u državama ne postanu filozofi kraljevi — rekoh — ili, ako sadašnji kraljevi i
vlastodršci ne postanu pravi i dobri filozofi, i ako oboje: politička moć i filozofija
(ljubav prema mudrosti) ne postanu jedno, i ako se silom ne isključe one
mnogobrojne prirode koje teže samo za jednim, ili samo za drugim, onda, moj
dragi Glaukone, neće prestati nesreće ne samo za države nego, e kako mislim, ni
za ljudski rod, i državno uređenje koje smo sada recima opisali neće postati
moguće niti će ugledati svetlost sunca. 473(d), 473 (e)

• Njih vodi umni dio duše koji upravlja ostalima. Bez umnog upravljanja neće
«prestati zlo u državama a mislim i u rodu ljudskom»
• Platon primjećuje poteškoće glede ostvarivanja takvog vladateljstva: «to državno
uređenje…neće se zaista nikada prije moći ostvariti ni svijetlo sunčano ugledati».
• Razlikujemo one koji znaju/spoznaju od onih koji mniju po Platonu «znanje je
stvoreno za bitak ,naime da spozna,da bitak jest»

• A hoćemo li i mnenje ubrajati među sposobnosti, ili u neku drugu vrstu? —

Nikako u sposobnosti — reče on — jer mnenje nije ništa drugo nego ono čime
možemo da pomišljamo. — A malopre si se složio s time da znanje i mnenje nisu
isto. 477 (e)
• Mnijenje dakle ne bi bilo ni znanje ni neznanje» Ono bi bilo «između toga u
sredini»
• Ali nebiće nećemo nazvati „nečim", nego će biti c ispravnije ako kažemo da je ono ništa?
— Svakako. — Nebiće smo dakle po nužnosti označili kao neznanje (agnoia), a biće kao
znanje (gnosis)? — Ispravno — reče on. — Prema tome, mnenje ne pomišlja ni biće ni
nebiće? — Doista, ne. — Tada mnenje ne bi bilo neznanje, a ne bi bilo ni znanje. 478 (c)
• Za razliku od filozofa kao ljubitelja znanja i mudrosti filodoksi su ljubitelji mnijenja.
• Pa ako je tako, onda ćemo za ove reći da cene i vole ono što je predmet znanja, a za one
da cene i vole ono što je predmet mnenja? Ili se možda ne sećamo da smo već govorili ο
tome kako ovi poslednji vole lepe tonove i boje i slične stvari, ali da ne mogu podneti
lepotu po sebi kao ono što jest? — Sećamo se toga. — Onda nećemo pogrešiti ako ih
nazovemo filodoksima (prijateljima mnenja), pre nego filozofima55 (prijateljima
mudrosti)? I zar će se oni mnogo na nas ljutiti ako budemo tako govorili? — Neće, ako
poslušaju moj savet, jer liutiti se na istinu nije legitimno. — A one koji rado prihvataju
sve što istinski jest, moramo li imenovati filozofima, a ne filodoksima? — Na svaki
način.480 (a)