1

MONTESKJE

O ZAKONIMA I SLOBODI
Izbor iz Duha zakona
 2

Pi{~eva uvodna napomena b)

Da bi se razumele prve ~etiri knjige ovoga dela, treba voditi ra~una da je ono
{to nazivam vrlinom, u republici ljubav prema otadžbini, to jest ljubav prema
jednakosti. To nipo{to nije moralna ili hri{}anska, ve} politi~ka vrlina, a ona je
pokreta~ koji stavlja u dejstvo republikansku vladavinu, kao {to je ~ast pokreta~ koji
stavlja u dejstvo monarhiju. Politi~kom vrlinom nazvao sam, dakle, ljubav prema
otadžbini i jednakosti. Imao sam novih ideja pa je trebalo na}i nove re~i, ili pak onim
starima podariti novo zna~enje. Oni koji to nisu razumeli, stavili su mi u usta besmislice
koje bi u svim zemljama sveta bile nepodno{ljive, jer se u svim zemljama sveta zahteva
nekakav moral.
2° Treba obratiti pažnju na ~injenicu da postoji velika razlika izme|u tvrdnje da
neko svojstvo, stanje du{e ili vrlina nisu pokreta~i koji stavljaju u dejstvo jednu
vladavinu i tvrdnje da toga svojstva, stanja du{e ili vrline u doti~noj vladavini uop{te
nema. Ho}e li se, ako bih kazao da neki to~ki} ili zup~anik nije pokreta~ koji stavlja u
dejstvo ~asovnik, zaklju~iti da toga to~ki}a ili zup~anika u ~asovniku uop{te nema?
Daleko je od istine re}i da su moralne i hri{}anske vrline isklju~ene iz monarhije, jer u
njoj ima ~ak i politi~ke vrline. Jednom re~ju, u republici ima ~asti, mada je njen
pokreta~ politi~ka vrlina. Politi~ke vrline ima i u monarhiji, iako je njen pokreta~ ~ast.
Najzad, ~astan ~ovek o kome je re~ u petoj glavi tre}e knjige nije hri{}anski
ve} politi~ki ~astan ~ovek, zadojen politi~kom vrlinom o kojoj sam govorio. To je
~ovek koji voli zakone svoje zemlje i deluje vo|en ljubavlju prema zakonima svoje
zemlje. Utvr|uju}i jo{ bolje svoje ideje, u ovom izdanju bacio sam novo svetlo na sve o
~emu govorim pa sam, na ve}ini mesta na kojima sam se služio re~ju vrlina, stavio
izraz politi~ka vrlina.

Predgovor

Ako se, u beskrajnom broju stvari kojima se u ovoj knjizi bavim, na|e ne{to {to
bi, protivno mom o~ekivanju, moglo da uvredi, ostaje bar da nisam bio vo|en zlom
namerom. Mom duhu nije uro|eno da zanoveta. Platon je zahvaljivao nebu {to je ro|en u
Sokratovo vreme, a ja mu pak blagodarim {to sam ro|en za vladavine pod kojom živim i
{to je htelo da se pokoravam onima koje je u~inilo da volim.
Zahtevam milost za koju se bojim da mi ne}e biti udeljena: da se, naime, posle
samo nekoliko ~asaka ~itanja ne donosi sud o dvadesetogodi{njem radu ve} da se
odobri ili osudi cela knjiga, a ne tek nekoliko re~enica. Plan pi{~ev – želi li se on
doku~iti – mogu}e je jasno razabrati jedino u planu celoga dela.
Ispitao sam najpre ljude i pomislio da, u onoj beskrajnoj raznovrsnosti zakona i
obi~aja, oni nisu vo|eni jedino svojim hirovima.
Postavio sam na~ela i uvideo da im se pojedina~ni slu~ajevi podvrgavaju
gotovo sâmi od sebe, jer su istorije sviju nacija c) samo njihove posledice, a svaki
pojedina~ni zakon povezan je s nekim drugim zakonom, ili pak stoji u zavisnosti od
nekog op{tijeg zakona.
Kada sam se obra}ao drevnoj starini, nastojao sam da otkrijem njen duh kako ne
bih smatrao sli~nima stvarno razli~ite slu~ajeve i kako mi ne bi promakle razlike me|u
slu~ajevima koji izgledaju sli~ni.
Svoja na~ela nisam izvodio iz vlastitih predube|enja ve} iz prirode stvari.
 3

Ovde }e se mnoge istine ukazati tek po{to se uvidi lanac koji ih povezuje s
drugim istinama. [to se vi{e bude razmi{ljalo o pojedinostima, lak{e }e se uvideti
izvesnost na~ela. Nisam izneo sve te pojedinosti, jer ko bi mogao da kaže sve a da ne
bude smrtno dosadan.
Ovde se ne}e nai}i na one smele dosetke koje kao da odlikuju dana{nja dela.
^im se stvari sagledaju na iole {iri na~in, uzleti duha i{~ezavaju; oni se obi~no ra|aju
samo zato {to se duh sav ustremljuje na jednu stranu a zapostavlja sve ostalo.
Ne pi{em da bih kudio ono {to je ustanovljeno u bilo kojoj zemlji. Svaka nacija
na}i }e ovde razloge pravilima kojima se rukovodi, pa }e se otuda prirodno izvu}i
zaklju~ak da predlagati promene mogu samo oni koji su dovoljno sre}no ro|eni da bi,
pogledom genija, bili u stanju da proniknu celokupno ure|enje jedne države.
Nije svejedno ho}e li narod biti prosve}en. Predrasude magistrata bile su isprva
predrasude cele nacije. U doba neukosti ne sumnja se ni u {ta, ~ak i kada se ~ine
najve}a zla; u doba prosve}enosti drhti se ~ak i kada se ~ine najve}a dobra. Ose}aju se
drevne zablude i razabire na~in na koji se one mogu ispraviti; ali uvi|aju se i zablude
koje se javljaju u sâmom tom ispravljanju. U zlo se ne dira ako ima bojazni da }e se
u~initi jo{ gore; u dobro se ne dira ako se sumnja da }e biti bolje. Pogled se svra}a na
delove samo zato da bi se sudilo o celini; svi se uzroci razmatraju da bi se uo~ile sve
posledice.
Ako bih mogao u~initi da svi ljudi na|u nove razloge za ljubav prema svojim
dužnostima, svome vladaru, svojoj otadžbini i svojim zakonima, da svako bolje oseti
svoju sre}u u svakoj zemlji, u svakoj vladavini, na svakom mestu na kojem se nalazi,
smatrao bih sebe najsre}nijim me|u smrtnicima.
Ako bih mogao u~initi da oni koji zapovedaju uve}aju svoja znanja o onome {to
moraju da propisuju, i da oni koji se pokoravaju na|u u pokoravanju novo zadovoljstvo,
smatrao bih sebe najsre}nijim me|u smrtnicima.
Smatrao bih sebe najsre}nijim me|u smrtnicima i kada bih bio kadar u~initi da se
ljudi uzmognu izle~iti od svojih predrasuda. Predrasudama ovde nazivam ne ono {to
~ini da se ne znaju neke stvari, ve} ono {to ~ini da ~ovek ne poznaje sâma sebe.
Nastojanjem da se ljudi podu~e može se upražnjavati ona op{ta vrlina koja
podrazumeva ljubav prema svima. ^ovek, to savitljivo bi}e koje se u dru{tvu priklanja
mislima i utiscima drugih, podjednako je sposoban i da upozna sopstvenu prirodu kada
mu se na nju ukaže, i da izgubi ~ak i ose}aj za nju kada mu se ona prikrije.
Ovo sam delo vi{e puta zapo~injao i vi{e puta od njega dizao ruke; hiljadu sam
puta u vetar razbacivao1 listove koje sam ispisivao; svakoga sam dana ose}ao kako
klonu o~inske ruke;2 sledio sam svoj cilj bez ikakvog plana; nisam znao ni za pravila ni
za izuzetke, a istinu sam nalazio samo zato da bih je odmah gubio. Ali kada sam
prona{ao svoja na~ela, sve {to sam tražio kazalo mi se samo, pa sam u toku dvadeset
godina video kako se moje delo ra|a, raste, napreduje i privodi kraju.
Bude li ovo delo imalo uspeha, dugova}u ga pre svega uzvi{enosti njegova
predmeta; ne verujem, me|utim, da mi nadarenosti posve nedostaje. Kada sam video {ta
su toliki velikani u Francuskoj, Engleskoj i Nema~koj napisali pre mene, bio sam
zadivljen ali nisam gubio hrabrost. „I ja sam slikar”,3 rekoh sebi zajedno s Kore|om.

Knjiga prva

1
Ludibria ventis. d)
2
Bis patriae cecidere manus. e)
3
Ed io anche son pittore
 4

O zakonima uop{te

Glava 1
O zakonima u njihovom odnosu prema raznim bi}ima

U naj{irem zna~enju, zakoni su nužni odnosi koji proizlaze iz prirode stvari, pa

u tom smislu sva bi}a imaju svoje zakone; božanstvo1 ima svoje zakone, materijalni svet
ima svoje zakone, duhovna bi}a vi{a od ~oveka imaju svoje zakone, zveri imaju svoje
zakone, ~ovek ima svoje zakone.
Oni koji su kazali da je slepa sudba proizvela sve pojave koje vidimo u svetu,
izrekli su veliku besmislicu, jer ima li i~eg besmislenijeg nego {to je slepa sudba koja bi
proizvela razumna bi}a.
Postoji, dakle, jedan prvobitan um, a zakoni su odnosi koji se nahode izme|u
njega i razli~itih bi}a, kao i me|usobni odnosi tih razli~itih bi}a.
Bog stoji u odnosu s univerzumom, kao stvoritelj i ~uvar; zakoni u skladu s
kojima je stvarao isti su oni u skladu s kojima ~uva. On dela u skladu s tim pravilima
zato {to ih poznaje; poznaje ih zato {to ih je stvorio; stvorio ih je zato {to oni stoje u
odnosu s njegovom mudro{}u i mo}i.
Budu}i da vidimo da svet, obrazovan kretanjem materije i li{en razuma, ve~ito
opstaje, treba da i ta kretanja imaju nepromenljive zakone; a ako bi mogao da se zamisli
jedan drugi svet, i on bi imao postojana pravila, ili bi bio uni{ten.
Stoga stvaranje, koje izgleda kao proizvoljan ~in, pretpostavlja pravila
nepromenljiva poput sudbe na koju se pozivaju ateisti. Bilo bi besmisleno kazati da
Stvoritelj može svetom upravljati bez tih pravila, jer bez njih svet ne bi opstao.
Ta pravila su postojano utvr|eni odnosi. Izme|u dva tela koja se kre}u, sva
kretanja se uzajamno podsti~u, uve}avaju, smanjuju i potiru u skladu s odnosima mase i
brzine; svaka raznolikost je jednoobraznost, svaka promena postojanost.
Pojedina~na razumna bi}a mogu imati zakone koje su sama stvorila, ali i one
koje nisu stvorila. Pre nego {to je bilo razumnih bi}a, ona su bila mogu}a; imala su,
dakle, mogu}e odnose, pa otuda i mogu}e zakone.Pre nego {to je bilo ustanovljenih
zakona, bilo je mogu}ih odnosa pravi~nosti. Kazati da nema ni~eg pravi~nog niti
nepravi~nog izuzev onoga {to nalažu ili zabranjuju pozitivni zakoni, zna~i re}i da pre
nego {to se opi{e krug svi polupre~nici nisu jednaki.
Treba, dakle, priznati da odnosi jednakopravnosti postoje i pre pozitivnog
zakona koji ih ustanovljuje: kao {to bi, na primer, pod pretpostavkom da ljudska
dru{tva postoje, pravi~no bilo saobražavati se njihovim zakonima; kao {to bi, ako ima
razumnih kojima neko drugo razumno bi}e ~ini kakvo dobro~instvo, ona prva trebalo
da mu budu zahvalna; kao {to bi, ako je jedno razumno bi}e stvorilo neko drugo
razumno bi}e, stvoreno bi}e trebalo da ostane u svojoj prvobitnoj zavisnosti; kao {to bi,
najzad, ako je jedno razumno bi}e nanelo zla nekom drugom razumnom bi}u, ono prvo
zaslužilo da podnese isto zlo, i tako redom.
Ali, daleko od toga da svet razumnih bi}a podleže onako skladnom upravljanju
kao fizi~ki. Jer, iako i onaj prvi ima zakone koji su po svojoj prirodi nepromenljivi, ne
sledi ih postojano kao {to fizi~ki svet sledi svoje zakone. Razlog je u tome {to su
pojedina~na razumna bi}a ograni~ena po svojoj prirodi i otuda podložna zabludi; s

1
Zakon je, kaže Plutarh, kralj svima, i smrtnima i besmrtnima. U spisu Neobrazovanom vo|i. a)
 5

druge pak strane, u njihovoj je prirodi da delaju sâma od sebe. Ona, dakle, ne slede
postojano svoje prvobitne zakone; {tavi{e, ne slede uvek ~ak ni one koje sâma donose.
Ne zna se da li zverima upravljaju op{ti zakoni kretanja ili pak neko posebno
kretanje. Bilo kako bilo, one s Bogom održavaju bliskiji odnos negoli ostatak
materijalnog sveta; a ose}anje im služi samo u odnosima koje imaju me|u sobom, ili s
drugim pojedina~nim bi}ima, ili pak sa sâmima sobom.
Sklono{}u prema užitku one ~uvaju svoje pojedina~no bi}e, a istom sklono{}u
~uvaju i svoju vrstu. One imaju prirodne zakone, jer su sjedinjene ose}anjem;
pozitivnih zakona nemaju, jer nisu sjedinjene saznanjem. Svoje prirodne zakone ipak ne
slede nepromenljivo: biljke, u kojih ne opažamo ni saznanja ni ose}anja, ~vr{}e ih
slede.
Zveri nemaju onih vrhunskih prednosti kojima mi raspolažemo, ali poseduju
neke kojih u nas nema. One nemaju na{ih nada, ali ni na{ih bojazni; podležu smrti kao i
mi, ali za nju ne znaju; ve}ina ih se ~ak ~uva bolje negoli mi i ne zloupotrebljava u toj
meri svoje strasti.
^ovekom kao fizi~kim bi}em, ba{ kao i drugim telima, upravljaju nepromenljivi
zakoni. Kao razumno bi}e, on neprestano kr{i zakone koje je Bog ustanovio i menja
one koje sâm donosi. On treba da upravlja sobom, a ipak je ograni~eno bi}e; izložen je
neznanju i zabludi, poput svih kona~nih duhovnih bi}a; slaba{na znanja kojima
raspolaže stalno iznova gubi: kao ~ulni stvor, postaje podložan hiljadama strasti. Takvo
bi}e moglo je u svakom trenutku da zaboravi svoga stvoritelja; Bog ga je na nj
podse}ao zakonima vere. Takvo bi}e moglo je u svakom trenutku da se zaboravi;
filozofi su ga na to upozoravali zakonima morala. Stvoreno da bi živelo u dru{tvu, ono
je u njemu moglo da zaboravi na druge; politi~kim i gra|anskim zakonima zakonodavci
su ga privoleli njegovim dužnostima.

Glava 2
O zakonima prirode

Pre svih tih zakona stoje zakoni prirode, nazvani tako jer izviru jedino iz
ustrojstva na{ega bi}a. Da bismo ih dobro upoznali, treba posmatrati ~oveka pre nego
{to su ustanovljena dru{tva. Zakoni prirode bi}e oni koje bi ~ovek primio u takvome
stanju.
Onaj zakon koji nas, utiskuju}i nam ideju o stvoritelju, nosi k njemu, prvi je me|
u prirodnim zakonima, i to zahvaljuju}i svome zna~aju a ne mestu u redosledu tih
zakona. U prirodnom stanju ~ovek bi pre raspolagao sposobno{}u da saznaje negoli
saznanjima samim. Jasno je da njegove prve ideje ne bi nipo{to bile spekulativne: on bi
pomi{ljao pre na o~uvanje svoga bi}a negoli na traganje za njegovim poreklom. Takav
bi ~ovek isprva ose}ao samo svoju slabost; njegova bi bojažljivost bila bezmerna: a ako
je u tom pogledu bilo potrebno navesti kakvo iskustvo, ono je na|eno u {umama
divljaka2 koje sve navodi na strepnju i bekstvo.
U takvom stanju svak se ose}a slabijim; jedva da se iko ose}a jednak drugima.
Ljudi, dakle, nipo{to ne bi težili da se me|usobno napadaju, mir bi bio prvi prirodni
zakon.
@elja da podjarmljuju jedni druge, koju Hobs najpre pripisuje ljudima, nije
razumna. Ideja o vlasti i gospodarenju je toliko složena i zavisi od tolikih drugih ideja
da ~ovek ne bi mogao najpre na nju do}i.
2
O tome svedo~i divljak na|en u hanoverskim {umama i prikazan u Engleskoj za vladavine Džordža I.
 6

Hobs se pita: „Za{to, ako prirodno nisu u stanju rata, ljudi uvek idu naoružani i
za{to imaju klju~eve da bi zabravljali svoje ku}e?” a) Ali ne uvi|a se da se na taj na~in,
pre nego {to je dru{tvo ustanovljeno, ljudima pripisuje ono {to im se može dogoditi tek
po{to je ono ustanovljeno, naime ono {to ih nagoni da na|u povoda me|usobnom
napadanju i branjenju.
Ose}anju svoje slabosti ~ovek bi pridružio ose}anje svojih potreba. Tako bi
drugi prirodni zakon bio onaj koji ~oveka navodi da potraži sebi hranu.
Rekoh da bi strah podsticao ljude da beže jedni od drugih: ali znakovi
uzajamnogo straha uskoro bi ih sklonili da se jedni drugima približe. Uostalom, na to bi
bili podstaknuti i zadovoljstvom koje životinja ose}a u blizini druge životinje svoje
vrste. Osim toga, onaj ~ar koji dva pola pobu|uju svojom razli~ito{}u pove}ao bi
pomenuto zadovoljstvo, pa bi prirodni zov koji oni uvek upu}uju jedno drugom bio
tre}i zakon.
Osim ose}anja koje isprva imaju, ljudi jo{ uspevaju da steknu i saznanja; tako ih
spaja jo{ jedna veza koje u drugih životinja nema. Oni, dakle, imaju jo{ jedan povod da
se sjedine, pa je želja da žive u dru{tvu ~etvrti prirodni zakon.

Glava 3
O pozitivnim zakonima

^im se na|u u dru{tvu, ljudi gube ose}anje svoje slabosti; jednakosti koja je me|u
njima vladala nestaje, otpo~inje stanje rata.
Svako pojedino dru{tvo po~inje da ose}a svoju snagu, {to dovodi do stanja rata
me|u nacijama. Pojedinci, u svakom dru{tvu, po~inju da ose}aju svoju snagu i nastoje
da na vlastitu korist okrenu glavne prednosti toga dru{tva, {to me|u njima stvara stanje
rata.
Ove dve vrste stanja rata vode ustanovljenju zakona me|u ljudima. Posmatrani
kao stanovnici jedne planete tako velike da je nužno da na njoj bude razli~itih naroda,
oni imaju zakone koji se ti~u me|usobnog odnosa tih naroda, a to je me|unarodno pravo.
Posmatrani kao žitelji jednog dru{tva koje mora da se održi, oni imaju zakone koji se
ti~u odnosa izme|u onih {to vladaju i onih nad kojima se vlada, a to je politi~ko pravo.
Oni imaju i zakone koji se ti~u me|usobnog odnosa sviju gra|ana, a to je gra|ansko
pravo.
Me|unarodno pravo je prirodno zasnovano na na~elu da razne nacije moraju u
miru da ~ine jedna drugoj {to je mogu}e vi{e dobra, a u ratu {to je mogu}e manje zla,
ne nanose}i {tetu svojim istinskim interesima.
Cilj rata je pobeda; cilj pobede je osvajanje; cilj osvajanja je o~uvanje
osvojenog. Iz ovog, kao i iz prethodnog na~ela moraju da proisteknu svi zakoni koji
~ine me|unarodno pravo.
Sve nacije, ~ak i Irokezi koji jedu svoje zarobljenike, imaju neko me|unarodno
pravo. Oni oda{ilju i primaju poslanstva, poznaju pravo rata i mira; nevolja je jedino {to
to me|unarodno pravo nije zasnovano na ispravnim na~elima.
Osim me|unarodnog prava koje se ti~e svih dru{tava, za svako od njih postoji i
jedno politi~ko pravo. Dru{tvo ne bi moglo da opstane bez vlade. Sjedinjenje sviju
pojedina~nih sila, vrlo dobro kaže Gravina, a) tvori ono {to se naziva politi~kim stanjem.
Op{ta sila može da po~iva u rukama jednoga ~oveka, ili pak u rukama vi{e njih.
Neki su mislili da je, po{to je priroda ustanovila o~insku vlast, vladavina jednoga
~oveka najprimerenija prirodi. Ali primer o~inske vlasti ne dokazuje ni{ta. Jer ako vlast
 7

oca odgovara vladavini jednoga ~oveka, posle smrti oca vlast bra}e, ili posle smrti
bra}e vlast bratu~eda, odgovaraju vladavini vi{e njih. Politi~ka vlast nužno
podrazumeva sjedinjenje vi{e porodica.
Bolje je kazati da je prirodi najprimerenija ona vladavina ~ije osobeno ustrojstvo
najbolje odgovara ustrojstvu naroda za koji je ustanovljena.
Pojedina~ne sile ne mogu se sjediniti ako se ne sjedine sve volje. Sjedinjenje tih
volja, opet vrlo dobro kaže Gravina, jeste ono {to se naziva gra|anskim stanjem.
Zakon, uop{te uzev, jeste ljudski um, ukoliko upravlja svim narodima na Zemlji,
a politi~ki i gra|anski zakoni svake nacije moraju da budu samo posebni slu~ajevi
primene tog ljudskog uma.
Oni moraju da budu u toj meri primereni narodu za koji su stvoreni da }e veoma
redak slu~aj biti da zakoni jedne nacije mognu odgovarati nekoj drugoj naciji.
Oni treba da se slažu s prirodom i na~elom vladavine koja je ustanovljena, ili
koja se želi ustanoviti, bilo da je tvore, kao {to ~ine politi~ki zakoni, bilo da je
održavaju, kao {to ~ine gra|anski zakoni.
Oni treba da stoje u odnosu s fizi~kim izgledom zemlje: s hladnim, vrelim ili
umerenim podnebljem, sa svojstvima zemlji{ta, njegovim položajem, veli~inom, s
na~inom života narodâ, ve} prema tome jesu li ovi zemljoradnici, lovci ili pastiri; oni
moraju da odgovaraju stepenu slobode koju ure|enje može da podnese, religiji
stanovnika, njihovim sklonostima, bogatstvima, njihovom broju, njihovoj trgovini,
obi~ajima, navikama. Najzad, zakoni stoje u odnosima jedni s drugima, sa svojim
poreklom, ciljem zakonodavca i poretkom stvari na kojima su ustanovljeni. Zakone
treba posmatrati u svim ovim vidovima.
Upravo to preduzimam da u~inim u ovome delu. Razmotri}u sve te odnose: svi
zajedno, oni ~ine ono {to nazivam duhom zakona.
Politi~ke zakone nisam razdvojio od gra|anskih. Jer, budu}i da se ne bavim
zakonima ve} duhom zakonâ, i po{to se taj duh sastoji u raznim odnosima u kojima
zakoni mogu da stoje prema raznim stvarima, morao sam manje da sledim prirodni
poredak zakonâ negoli poredak tih odnosa i stvari.
Razmotri}u najpre odnose koje zakoni imaju s prirodom i na~elom svake
vladavine, a budu}i da to na~elo ima na zakone najve}i uticaj, prionu}u da ga dobro
upoznam; a ako ga uzmognem ustanoviti, iz njega }e, kao iz svoga izvora, pote}i i
zakoni. Pre}i }u potom na druge odnose, koji su, ~ini se, posebniji.

Knjiga druga

O zakonima koji proizlaze neposredno iz prirode vladavine

Glava 1
O prirodi triju raznih vladavina

Tri su vrste vladavina: republikanska, monarhijska i despotska. Da bi se otkrila

njihova priroda, dovoljna je predodžba koju o njima imaju najmanje obrazovani ljudi.
Pretpostavljam tri definicije, ili radije tri ~injenice: da je republikanska vladavina ona u
kojoj ceo narod, ili samo jedan njegov deo, ima suverenu vlast; da je monarhijska ona u
kojoj samo jedan vlada, ali pomo}u ustaljenih i ustanovljenih zakona, umesto da, kao u
despotskoj vladavini, samo jedan, bez zakona i pravila, sve vodi svojom voljom i
hirovima.
 8

Eto {ta nazivam prirodom svake vladavine. Treba videti koji zakoni neposredno
slede iz te prirode, pa su, prema tome, prvi osnovni zakoni.

Glava 2
O republikanskoj vladavini i zakonima koji odgovaraju demokratiji

Kada u republici ceo narod ima suverenu vlast, to je demokratija. Kada je

suverena vlast u rukama jednog dela naroda, to se naziva aristokratijom. U demokratiji
je narod, u izvesnim pogledima, monarh; u nekim drugim pogledima on je podanik.
On može da bude monarh jedino pomo}u svojih glasova, koji izražavaju
njegovu volju. Volja suverena je suveren sâm. Zakoni koji ustanovljuju pravo glasa u
toj su vladavini, dakle, osnovni. U stvari, tamo je isto toliko važno urediti kako, od
koga, kome i za {ta se glasovi moraju dati, koliko je u monarhiji važno znati ko je
monarh i na koji na~in on ima da vlada.
Libanije a) kaže1 da je u Atini stranac koji bi se uplitao u rad narodne skup{tine
bivao kažnjen smr}u. Jer takav je ~ovek uzurpirao pravo suvereniteta.
Bitno je utvrditi broj gra|ana koji imaju da obrazuju skup{tine; bez toga se ne bi
moglo znati da li je govorio narod ili samo jedan njegov deo. U Lakedemonu je bilo
potrebno deset hiljada gra|ana. U Rimu, ro|enom u sku~enosti a kasnije sve ve}em, u
Rimu stvorenom da bi isku{ao sve nestalnosti sudbine, u Rimu koji je gotovo sve svoje
gra|ane imao ~as izvan, ~as celu Italiju i jedan deo Zemlje unutar svojih zidina, u Rimu,
dakle, taj broj nije bio utvr|en2 – {to je bio jedan od glavnih uzroka njegove propasti.
Narod koji ima suverenu vlast mora sâm da ~ini sve {to može dobro da u~ini, a
ono {to ne može dobro da u~ini, treba da u~ini preko svojih ministara.
Njegovi ministri nisu njegovi ako ih on ne imenuje: osnovno je, dakle, pravilo te
vladavine da narod imenuje svoje ministre, to jest magistrate.
Kao i monarsima, a možda i vi{e negoli njima, narodu je potrebno da ga vodi
savet ili senat. Ali da bi u nj imao poverenja, treba da bira njegove ~lanove: bilo da ih
bira sâm, kao u Atini, ili preko kakvog magistrata koga je postavio da bi ih izabrao, kao
{to se u nekim prilikama postupalo u Rimu.
Narod je izvrstan kada bira one kojima mora da poveri neki deo svoje vlasti. On
ima da se odlu~i jedino na osnovu stvari koje ne može ne znati i ~injenica koje mu stoje
pred o~ima. On vrlo dobro zna da je neki ~ovek ~esto odlazio u rat i požnjeo ove ili one
uspehe: dakle, sasvim je sposoban da izabere generala. On zna da je neki sudija
revnostan, da mnogi ljudi odlaze sa suda zadovoljni njime i da nije osu|ivan zbog
primanja mita: to je dovoljno da bi izabrao pretora. Narod je zablesnut sjajem ili
bogatstvom nekog gra|anina, {to je dovoljno da bi mogao izabrati edila. Sve su to
~injenice o kojima se on obave{tava na javnom mestu bolje negoli monarh u svojoj
palati. Ali ho}e li on umeti da vodi kakav javni posao, ho}e li znati da raspozna
povoljna mesta, prilike, trenutke i otuda izvu~e korist? Ne, on to ne}e umeti.
Ako je dopu{teno posumnjati u prirodnu sposobnost naroda da razabere zaslugu,
dovoljno je baciti pogled na onaj neprekinuti niz za~u|uju}ih izbora koje su ~inili
Atinjani i Rimljani, a to se bez sumnje ne}e pripisati slu~aju.
Poznato je da se u Rimu, iako je pribavio pravo da plebejce uzdiže u visoka
zvanja, narod nije mogao odlu~iti da ih i izabire; i mada su se u Atini, na osnovu
Aristidovog zakona, magistrati mogli birati u svim razredima, nikada se nije dogodilo,
1
Besede, 17 i 18.
2
Videti Razmatranja o razlozima veli~ine Rimljana i njihove propasti, b) gl. IX, Pariz 1755.
 9

kaže Ksenofont,3 da je prost narod iskao one magistrate koji su mogli da koriste
njegovom blagostanju ili slavi.
Kao {to je ve}ina gra|ana dovoljno ta{ta da bi birala ali ne i da bi bila izabrana,
tako ni narod, koji ima dovoljno sposobnosti da stekne uvid u upravljanje drugih, nije u
stanju da sâm upravlja.
Poslovi treba da se obavljaju, i to odre|enim ritmom, ni presporim ni prebrzim.
Ali, narod je uvek ili odve} ili pak nedovoljno žustar. Katkad, stotinama hiljada ruku,
sve isprevrne; drugi put, stotinama hiljada nogu mili kao puž.
U narodnoj državi narod se deli na odre|ene razrede. Veliki zakonodavci isticali
su se upravo na~inom na koji su vr{ili ovu podelu, a od nje su uvek zavisili trajnost
demokratije i njen procvat.
U sastavljanju svojih razreda Servije Tulije sledio je duh aristokratije. Kod Tita
Livija4 i Dionisija Halikarna{kog5 vidimo kako je izborno pravo dao u ruke
najuglednijim gra|anima. Rimski narod podelio je u sto dvadeset tri centurije, koje su
obrazovale {est razreda. Staviv{i bogate, ali u manjem broju, u prve, a manje bogate, ali
u ve}em broju, u naredne centurije, gomilu siroma{nih bacio je u poslednju centuriju; a
budu}i da je svaka centurija imala samo po jedan glas,6 glasove su davala osrednja i
krupna bogatstva pre negoli pojedinci.
Atinski je narod Solon podelio u ~etiri razreda. Vo|en duhom demokratije,
razrede je stvorio ne zato da bi odredio one koji moraju da biraju, ve} one koji mogu da
budu birani; a ostaviv{i svakom gra|aninu izborno pravo, hteo je 7 da se sudije uzmognu
birati u svakom od ova ~etiri razreda; ali magistrati su se mogli uzimati samo u trima
prvim razredima, u kojima su bili imu}ni gra|ani.
Budu}i da je razvrstavanje onih koji imaju pravo glasa u republici c) osnovni
zakon, na~in na koji se ono dodeljuje jedan je drugi osnovni zakon.
Biranje žrebom je priro|eno demokratiji a izbor glasanjem aristokratiji.
@reb je na~in biranja koji nikog ne vre|a; on svakom gra|aninu ostavlja razumnu
nadu da }e služiti svojoj otadžbini.
Ali budu}i da je žreb sam po sebi manjkav, veliki zakonodavci su se
nadma{ivali ne bi li ga uredili i popravili.
Solon je u Atini utvrdio da se izborom imenuju sve vojni~ke službe a da senatori
i sudije budu birani žrebom.
Hteo je da se izborom podeljuju gra|anske magistrature ~ije obavljanje iziskuje
velike tro{kove, a da se ostale dodeljuju žrebom.
Ali, da bi ispravio manjkavosti žrebanja, uredio je da se može birati samo me|u
onima koji bi se predo~ili na izborima, da onog koji bude izabran ispitaju sudije 8 i da
svako može da ga optuži da je nedostojan izbora: 9 to se u isti mah odnosilo i na žreb i na
izbor. Kada bi vreme magistrature isteklo, trebalo je podneti jo{ jedno su|enje u pogledu

3
Str. 691. i 692, Veheliusovo izdanje iz godine 1596.
4
Knj. I.
5
Knj. IV, ~l. 15 i sled.
6
Videti u Razmatranjima o razlozima veli~ine Rimljana i njihove propasti, gl. IX, kako se taj duh Servija
Tulija o~uvao i u republici.
7
Dionisije Halikarna{ki, Pohvala Izokratu, str. 97, tom II, izdanje Veheliusovo. Poluks, knj. VIII, gl. X,
~l. 130.
8
Videti besedu Demostenovu, De falsa legat, kao i besedu protiv Timarha.
9
Za svako mesto izvla~ile su se ~ak dve cedulje; jedna, koja je obezbe|ivala doti~no mesto, i druga, s
imenom onoga koji treba da nasledi prvog u slu~aju da on bude odba~en.
 10

na~ina na koji se izabrani pona{ao. Mora da su nesposobni ljudi dobrano zazirali da

svoje ime istaknu kako bi se podvrgli žrebanju.
Zakon koji odre|uje na~in na koji se daju glasa~ki listi}i jo{ je jedan osnovni
zakon u demokratiji. Veliko je pitanje da li glasanje treba da bude javno ili tajno.
Ciceron10 pi{e da su zakoni11 koji su potkraj rimske republike glasanje u~inili tajnim bili
jedan od krupnih uzroka njene propasti. Budu}i da se u raznim republikama glasanje
upražnjava na razli~it na~in, evo {ta o njemu, ~ini mi se, valja misliti.
Bez sumnje, kada narod daje svoje glasove, oni moraju da budu javni, 12 pa to
treba smatrati osnovnim zakonom demokratije. Prost puk treba da prosvetle prvaci i da
ga obuzda ozbiljnost pojedinih li~nosti. Stoga, kada je u rimskoj republici glasanje
postalo tajno, sve je bilo razoreno; vi{e nije bilo mogu}e prosvetliti svetinu koja se
izgubila. Ali kada, u aristokratiji, glasove daje plemi}ko telo,13 ili to u demokratiji ~ini
senat,14 glasanje ne bi smelo da bude odve} tajno budu}i da je tamo na stvari jedino da
se spre~e spletke.
Spletka je opasna u senatu, opasna je i u plemi}kom telu, ali nije u narodu kojem
je u prirodi da dela vo|en stra{}u. U državama u kojima nema nimalo udela u vlasti,
on }e se zagrejati za jednog ~oveka, ba{ kao {to bi u~inio i u javnim poslovima.
Republiku stiže nevolja kada u njoj vi{e nema spletki, a to se doga|a kada se narod
potkupi novcem: on postaje ravnodu{an, mari samo za novac, ne vi{e i za javne
poslove; ne vode}i ra~una o vlasti i o onome {to ona smera, on mirno o~ekuje svoju
nagradu.
Jo{ jedan osnovni zakon demokratije glasi: narod sâm donosi zakone. Ukazuje
se, me|utim, hiljadu prilika kada je nužno da senat može da odlu~uje; ~esto je ~ak
zgodno isku{ati neki zakon pre nego {to se on ustanovi. Rimsko i atinsko ure|enje bilo
je vrlo mudro. Odluke senata15 imale su snagu zakona godinu dana, trajne su postajale
tek voljom naroda.

Glava 3
O zakonima koji odgovaraju prirodi aristokratije

U aristokratijia) je suverena vlast u rukama izvesnog broja osoba. One donose i

sprovode zakone, a preostali deo naroda je u odnosu na njih jedva ne{to vi{e nego {to
su podanici u odnosu na monarha.
Tamo se glasovi nipo{to ne smeju davati žrebom jer bi to donelo samo neprilike.
Naime, kada bi u jednoj vladavini koja je ve} ustanovila najžalosnije razlike, neko bio
izabran žrebom, ne bi zato bio manje omražen: zavidi se plemi}u, magistratu ne.
Kada je plemi}a mnogo, potreban je senat da bi obavljao poslove o kojima
plemi}ko telo ne može da odlu~uje, te pripremao one o kojima ono odlu~uje. U tom
slu~aju, može se kazati da je aristokratija na neki na~in u senatu, demokratija u
plemi}kom telu, a da narod nije ni{ta.

10
I i III knj. Zakona.
11
Zvali su se zakoni plo~ica; svaki gra|anin dobijao je dve plo~ice: jednu ozna~enu slovom A, {to je
zna~ilo antiquo, i drugu obeleženu slovima U i R, naime uti rogas.
12
U Atini se glasalo podizanjem ruku.
13
Kao u Veneciji.
14
Tridesetorica atinskih tirana zahtevali su da glasanje areopagita bude javno, kako bi njime upravljali po
svojoj volji.
15
Videti Dionisije Halikarna{ki, knj. IV i IX.
 11

Bila bi velika sre}a kada bi se u aristokratiji, nekakvim posrednim putem, narod

izvukao iz svog uniženog položaja: tako u \enovi banka Svetoga \or|a, kojom velikim
delom upravljaju prvaci naroda,16 prepu{ta ovom potonjem izvestan uticaj u vladavini,
{to ura|a njenim punim procvatom.
Senatori nipo{to ne smeju imati pravo da zamenjuju one koji u senatu
manjkaju;ni{ta ne bi bilo kadrije da ovekove~i zloupotrebe. U Rimu, koji je isprva bio
neka vrsta aristokratije, senat nije sâm dopunjavao svoje ~lanstvo: nove senatore
imenovali su17 cenzori.
Prekomerna vlast, koja u republici biva odjednom podarena nekom gra|aninu,
stvara monarhiju ili vi{e nego monarhiju. U ovoj potonjoj zakoni su se postarali o ure|
enju, ili su se ure|enju prilagodili pa na~elo vladavine obuzdava monarha; ali kada u
republici neki gra|anin prigrabi18 prekomernu vlast, njena zloupotreba je ve}a, jer
zakoni, koji je nisu predvideli, nisu ni{ta u~inili da bi je obuzdali.
Izuzetak u odnosu na ovo pravilo javlja se kada je ure|enje države takvo da joj je
potrebna neka magistratura koja bi imala prekomernu vlast. Takav je bio Rim sa svojim
diktatorima, takva je Venecija sa svojim državnim inkvizitorima; to su stra{ne
magistrature koje državu silom vra}aju slobodi. Ali otkuda to da su te magistrature
toliko razli~ite u ovim dvema republikama? To je zato {to je ostatke svoje aristokratije
Rim branio protiv naroda, dok se svojim državnim inkvizitorima Venecija služi da bi
svoju aristokratiju održala protiv plemi}a. Otuda je sledilo da je u Rimu diktatura smela
da traje samo kratko, jer narod dela vo|en žestinom a ne planovima. Trebalo je da se
pomenuta magistratura obavlja na ble{tav na~in jer je narod valjalo zastra{iti a ne
kazniti;diktator je trebalo da bude postavljen da bi obavio samo jedan posao a
neograni~enu vlast je mogao imati samo s obzirom na taj posao, jer je uvek bio
postavljan samo za re{avanje nekog nepredvi|enog slu~aja. U Veneciji je, naprotiv,
potrebna trajna magistratura, jer tamo se planovi mogu za~eti, slediti, odga|ati i ponovo
preduzimati; tamo slavoljublje jednoga ~oveka postaje slavoljublje jedne porodice, a
slavoljublje jedne porodice slavoljublje mnogih. Potrebna je tajna magistratura, jer se i
zlo~ini koje ona kažnjava, uvek nedoku~ivi, pripremaju u tajnosti i ti{ini. Ta
magistratura mora da sprovodi sveop{tu istragu jer na njoj nije da suzbija zla za koja se
zna ve} da spre~ava ~ak i ona za koja se ne zna. Najzad, ta magistratura je u Veneciji
ustanovljena da bi svetila zlo~ine na koje se podozreva, dok je ona u Rimu pribegavala
vi{e pretnjama negoli kaznama za zlo~ine, ~ak i kada su ih njihovi po~inioci priznavali.
U svakoj magistraturi veli~inu njene mo}i treba izravnati kratko}om njenog
trajanja. Godina dana je vreme koje je utvrdila ve}ina zakonodavaca; duže bi vreme bilo
opasno, kra}e protivno prirodi stvari. Ko bi na taj na~in hteo da vodi svoje doma}e
poslove? U Raguzi19 se glavar republike smenjuje svakog meseca, ostali službenici
svake nedelje, upravitelj tvr|ave svakoga dana. To se može slu~iti jedino u kakvoj maloj
republici20 okruženoj velikim silama koje bi lako potkupile niže magistrate.
Najbolja je ona aristokratija u kojoj je deo naroda li{en bilo kakvog udela u
vlasti tako mali i siroma{an da vladaju}i deo nema nikakve koristi da ga ugnjetava.
Stoga, kada je utvrdio da oni koji nemaju dve hiljade drahmi budu li{eni izbornog

16
Videti gospodin Adison, Putovanje u Italiju, str. 16.
17
Isprva su ih imenovali konzuli.
18
To je sru{ilo rimsku republiku. Videti Razmatranja o razlozima veli~ine Rimljana i njihove propasti,
Šgl. XIV i XVI¹, Pariz 1755.
19
Turnforova Putovanja. b)
20
U Luki se magistrati postavljaju samo na dva meseca.
 12

prava, Antipater21 je u Atini stvorio najbolju mogu}u aristokratiju, jer taj je cenzus bio
tako nizak da je isklju~ivao neznatan broj ljudi i nikog ko je u gradu uživao bilo kakav
ugled.
Dakle, aristokratske porodice treba da se, u {to je mogu}e ve}oj meri, izjedna~e
s narodom. Aristokratija }e biti utoliko savr{enija ukoliko se vi{e bude približila
demokratiji, a ukoliko bude bliža monarhiji, bi}e manje savr{ena.
Najnesavr{enija od sviju jeste ona aristokratija u kojoj deo naroda {to se
pokorava stoji u gra|anskom ropstvu onog dela koji zapoveda, kao {to je slu~aj s
poljskom aristokratijom u kojoj su seljaci robovi plemstva.

Glava 4
O zakonima u njihovom odnosu prema prirodi monarhijske vladavine

Prelazne, podre|ene i zavisne vlasti sa~injavaju prirodu monarhijske vladavine,

to jest one u kojoj samo jedan vlada pomo}u osnovnih zakona. Kazao sam prelazne,
podre|ene i zavisne vlasti: naime, u monarhiji je vladalac izvor svekolike politi~ke i gra|
anske vlasti. Osnovni zakoni, pak, nužno pretpostavljaju postojanje me|uprovodnka
kojima te~e mo}; jer, ako u državi postoji samo trenutna i hirovita volja jednoga
~oveka, ni{ta ne može da bude ustaljeno, pa prema tome nijedan zakon nije osnovni.
Najprirodnija podre|ena prelazna vlast jeste vlast plemstva. Ona, na neki na~in,
~ini su{tinu monarhije, ~ija je osnovna maksima: bez monarha nema plemstva, bez
plemstva nema monarha. U protivnom, na vlasti je despot.
U nekim državama Evropea) ima ljudi koji su namislili da ukinu sva sudska
ovla{}enja vlastele. Oni nisu uvideli da su hteli da u~ine ono {to je uradio engleski
parlament. Ukinite u monarhiji prerogative vlastele, sve{tenstva, plemstva i gradova
pa }ete uskoro imati narodnu ili pak despotsku državu.
Sudovi jedne velike države u Evropi udaraju neprestano, ve} nekoliko vekova,
na patrimonijalnu sudsku nadležnost vlastele i na sve{tenstvo. Ne želimo da kudimo
tako mudre magistrate, ali ostavljamo neka se prosudi u kolikoj meri ure|enje može time
da bude izmenjeno.
Nije da tvrdoglavo branim povlastice sve{tenstva, ali želeo bih da se ve} jednom
utvrdi njegova sudska nadležnost. Nije na stvari saznati je li bilo razloga da se ona
ustanovi, ve} da li je ustanovljena, ~ini li deo zakona zemlje i da li im posvuda
odgovara; ne mora li i položaj dveju vlasti koje se priznaju kao nezavisne biti podjednak
i nije li dobrom podaniku svejedno ho}e li braniti pravdu vladara ili pak granice koje
ona odvajkad sebi postavlja.
Koliko je vlast sve{tenstva opasna u republici, toliko je pogodna u monarhiji,
naro~ito u onim monarhijama koje teže despotizmu. Gde bi, nakon gubitka svojih
zakona, bile [panija i Portugal da nije bilo one vlasti koja jedina obuzdava samovoljnu
mo}? Vlast sve{tenstva je uvek dobra brana kada nema nikakve druge ustave: jer
budu}i da ljudskoj prirodi despotizam nanosi užasna zla, i sâmo zlo koje ga ograni~ava
jeste dobro.
Kao {to more, koje kao da bi prekrilo vascelu Zemlju, obuzdavaju rastinje i
najsitniji {ljunak na obali, tako i monarhe, ~ija vlast izgleda bezgrani~na, sputavaju i
najmanje prepreke i njihovu prirodnu gordost podvrgavaju žalopojki i molitvi.

21
Diodor, knj. XVIII, str. 601, Rodomanovo izdanje.
 13

Da bi poduprli slobodu, Englezi su odstranili sve prelazne vlasti koje su tvorile

njihovu monarhiju. Oni doista imaju razloga da tu slobodu ~uvaju, jer ako bi je izgubili,
bili bi jedan od najropskijih naroda na Zemlji.
Zahvaljuju}i podjednakom nepoznavanju republikanskog i monarhijskog ure|
enja, gospodin Loub) bio je jedan od najve}ih zagovornika despotizma koji su u Evropi
ikad vi|eni. Osim promena koje je sproveo – onako naglih, neuobi~ajenih i ne~uvenih –
hteo je da odstrani prelazne rangove i uni{ti politi~ka tela: rasto~io je 22 monarhiju
svojim varljivim isplatama i izgledalo je kao da ho}e da otkupi i sâmo ure|enje.
Nije dovoljno da u monarhiji postoje prelazni rangovi; u njoj treba da bude i
jedna zaloga zakonâ. Ona može da po~iva jedino u politi~kim telima koja obznanjuju
zakone kada se ovi donose, i podse}aju na njih kada se oni zaborave. Neznanje priro|
eno plemstvu, njegova nebudnost, njegov prezir prema gra|anskoj vladavini, zahtevaju
postojanje jednog tela koje bi zakone neprestano izvla~ilo iz pra{ine u koju bi utonuli.
Vladao~ev savet nije pogodna zaloga. On je, po svojoj prirodi, zaloga trenuta~ne volje
vladaoca koji izvr{ava zakone, ali ne i zaloga osnovnih zakona. Osim toga, monarhov
savet se neprestano menja, nije stalan i ne bi smeo da bude brojan; on ne uživa u
dovoljnoj meri poverenje naroda i nije, dakle, u stanju da u te{kim vremenima narod
prosvetli niti da ga privoli na poslu{nost.
U despotskim državama, u kojima nema nkakvih osnovnih zakona, nema ni
zaloge zakona. Otuda u tim zemljama religija obi~no ima toliku snagu, jer ona ~ini
neku vrstu zaloge i trajnosti. A ako ne religija, tamo se umesto zakona obožavaju
obi~aji.

Glava 5
O zakonima koji odgovaraju prirodi despotske države

Iz prirode despotske vlasti proizlazi da je jedan koji je sprovodi prepu{ta opet

jednome da bi je obavljao. ^ovek kome njegovih pet ~ula neprestano govore da je on
sve a da ostali nisu ni{ta, prirodno je lenj, neznalica i pohotljivac. On, dakle, zapu{ta
poslove. Ali, ako bi ih poverio ve}em broju ljudi, me|u njima bi do{lo do prepirki; plele
bi se spletke ne bi li se osvojilo mesto prvog roba a vladar bi bo prinu|en da se vrati
upravljanju. Jednostavnije je, dakle, da vlast prepusti kakvom veziru 23 koji }e odmah
imati istu mo} koju i on. Postavljanje vezira je u toj državi osnovni zakon.
Kažu da je jedan papa, nakon {to je izabran, duboko ube|en da nije dorastao tom
položaju, isprva stvarao beskrajne pote{ko}e. Najzad je prihvatio vlast a svome ne}aku
prepustio sve poslove. Bio je zadivljen i govorio: „Nikada ne bih bio ni pomislio da je
to tako lako.” Isto je i s isto~nja~kim vladarima. Kada ih, iz onog zato~eni{tva u kojem
su im evnusi raslabili i srce i duh, a ~esto ih ostavili u neznanju ~ak i u pogledu sâmog
njihovog položaja, izvuku da bi ih posadili na presto, oni su u po~etku zapanjeni; ali
kada ustoli~e kakvog vezira i u svom se saraju prepuste najže{}im strastima, kada se,
sred utu~enog dvora, povedu za svojim najglupljim hirovima, nikako ne mogu da
poveruju da je vladati tako lako.
[to je carstvo prostranije, saraj je ve}i, a vladar, prema tome, opijeniji užicima.
Stoga, {to je u tim državama vi{e naroda kojima ima da vlada, vladar manje misli na
vladanje; {to su poslovi obimniji, manje se o njima odlu~uje.

22
Aragonski kralj Ferdinand proglasio se vrhovnim gospodarem staleža, {to je bilo dovoljno da ure|enje
bude promenjeno.
23
Isto~nja~ki kraljevi uvek imaju vezire, kaže gospodin [arden.a)
 14

Knjiga tre}a

O na~elima triju vladavina

Glava 1
Razlika izme|u prirodne vladavine i njenoga na~ela

Po{to smo ispitali koji zakoni odgovaraju prirodi svake vladavine, treba da
razmotrimo one koji odgovaraju njihovim na~elima.
Izme|u prirode vladavine i njenoga na~ela razlika 1 je u tome {to je njena priroda
ono {to je ~ini takvom kakva jeste, dok je njeno na~elo ono {to je stavlja u dejstvo.
Prvo je njena osobena struktura, drugo su ljudske strasti koje je pokre}u.
No, zakoni ne smeju da odgovaraju na~elu svake vladavine manje nego {to
odgovaraju njenoj prirodi. Treba, dakle, istraživati koje je to na~elo. Upravo }u to
u~initi u ovoj knjizi.

Glava 2
O na~elu raznih vladavina

Kazao sam da se priroda republikanske vladavine sastoji u tome {to u njoj

suverenu vlast ima ceo narod ili neke porodice; priroda monarhijske vladavine je u tome
{to u njoj suverenu vlast ima vladar, ali je vr{i prema ustanovljenim zakonima; priroda
despotske vladavine je pak u tome {to u njoj vlada samo jedan ~ovek prema svojoj volji
i hirovima. To mi je dovoljno da bih izna{ao i njihova tri na~ela, koja otuda prirodno
proizlaze. Zapo~e}u s pepublikanskom vladavinom i govori}u najpre o demokratiji.

Glava 3
O na~elu demokratije

Nije potrebno mnogo ~estitosti da bi se održala ili poduprla monarhijska ili

despotska vladavina. Snaga zakona u jednoj, uvek prete}a ruka vladara u drugoj,
upravljaju svime i zauzdavaju sve. Ali u narodnoj državi potreban je jo{ jedan pokreta~,
a to je vrlina.
Ovo {to kažem potvrdila je svekolika istorija i sasvim je u skladu s prirodom
stvari. Jer jasno je da je u monarhiji, gde onaj koji izvr{ava zakone smatra da je iznad
njih, potrebno manje vrline negoli u narodnoj vladavini, gde onaj koji izvr{ava zakone
ose}a da im je i sâm podvrgnut i da }e podneti njihov teret.
Tako|e je jasno da monarh koji, zbog r|avog saveta ili nemara, prestane da
izvr{ava zakone, zlo može lako da popravi: dovoljno je da promeni savet ili da se okane

1
Ovo razlikovanje je veoma važno i iz njega }u izvesti mnoge posledice; ono je klju~ za razumevanje
bezbrojnih zakona.
 15

svoga nemara. Ali kada zakoni prestanu da se izvr{avaju u narodnoj vladavini, budu}i
da se to može zbiti jedino zbog izopa~enja republike, država je ve} izgubljena.
Prili~no lep primer pružili su u pro{lom veku nemo}ni napori Engleza da u
svojoj zemlji uspostave demokratiju. Budu}i da su oni koji su imali udela u javnim
poslovima bili potpuno li{eni vrline, da se njihovo slavoljublje raspaljivalo uspehom
onoga koji je bio najsmeliji, 2 da je duh jedne stranke bio suzbijan samo duhom druge,
vladavina se neprestano menjala: za~u|eni narod tražio je demokratiju a nigde je nije
nalazio. Najzad, nakon mnogo kome{anja, udara i potresa, valjalo mu je uspokojiti se
pod samom onom vladavinom koju je bio žigosao.
Kada je Sula hteo da mu vrati slobodu, Rim vi{e nije mogao da je podnese;
ostalo mu je bilo jo{ sasvim malo vrline, a budu}i da je ove bivalo sve manje, umesto
da se posle Cezara, Tiberija, Kaja, Klaudija, Nerona i Domicijana trgne, padao je sve
dublje u ropstvo; svi su se udarci zadavali tiranima, nijedan tiraniji samoj.
Gr~ki politi~ki pisci, koji su živeli pod narodnom vladavinom, nisu priznavali
druge snage koja bi mogla da je podrži doli vrlinu. Dana{nji politi~ki pisci govore nam
samo o manufakturama, trgovini, finansijama, bogatstvima, ~ak i o luksuzu.
Kada vrline nestane, u srca koja ga mogu primiti uvla~i se slavoljublje, a u sve
duhove {krtost. Želje menjaju predmete: ono {to se volelo vi{e se ne mari; ~ovek je bio
slobodan pod zakonima, sada traži da bude slobodan mimo njih. Svaki gra|anin je poput
roba uteklog iz ku}e svoga gospodara. Ono {to je bila maksima naziva se strogo{}u, ono
{to je bilo pravilo naziva se smetnjom, ono {to je bilo obzirnost naziva se strahom.
Tamo se skromnost, a ne želja da se ima, smatra tvrdi~lukom. Neko} je imovina
privatnih lica tvorila državnu blagajnu; sada pak državna blagajna postaje ba{tina
privatnih lica. Republika je sada plen, a njena je snaga jo{ samo u vlasti nekolicine gra|
ana i raspu{tenosti sviju.
Atina je u svome krilu nosila iste snage i dok je s onolikom slavom vladala i
kada je onako sramno robovala. Imala je dvadeset hiljada gra|ana 3 kada je Grke branila
od Persijanaca, kada se s Lakedemonom borila o prevlast i kada je napala Siciliju. Imala
ih je dvadeset hiljada i kada ih je Demetrije Faleranin prebrojao 4 kao {to jse broje
robovi na pijaci. Kada se Filip odvažio da zavlada Gr~kom, kada se pojavio pred
kapijama Atine,5 ona jo{ nije bila izgubila ni{ta, osim na vremenu. Kod Demostena se
može videti koliko je muke trebalo da bi se probudila: Filipa se njeni gra|ani nisu bojali
kao neprijatelja slobode ve} kao neprijatelja užitaka. 6 Taj grad, koji je odoleo tolikim
porazima, koji se prepora|ao posle svojih razaranja, bio je pobe|en kod Heroneje, i to
zanavek. [ta je vredelo {to je Filip vratio sve zarobljenike kada nije vratio muževe! Bilo
je uvek podjednako lako odneti pobedu nad snagama Atine kao {to je bilo te{ko
nadvladati njenu vrlinu.
Kako je Kartagina i mogla da se održi? Nisu li Hanibala, po{to je postao pretor,
magistrati pred Rimljanima optužili kada je hteo da ih spre~i da plja~kaju republiku?
Nevoljni li su oni koji htedo{e da budu gra|ani kada grada vi{e nije bilo, i da svoja
bogatstva održe rukama svojih ru{itelja! Uskoro im Rim zatraži kao taoce tri stotine
njihovih najuglednijih gra|ana; prisili ih da mu isporu~e oružje i brodove, a zatim im
2
Kromvel.
3
Plutarh, in Pericle; Platon, in Critia.
4
Bude na|eno dvadeset hiljada gra|ana, deset hiljada stranaca i ~etiri stotine hiljada robova. Videti Atenej,
knj. VI.
5
Imala je dvadeset hiljada gra|ana. Videti Demosten, in Atistog.
6
Doneli su zakon po kojem bi na smrt bio osu|en onaj ko predloži da se novac namenjen pozori{tu
upotrebi za ratne potrebe.
 16

objavi rat. Na osnovu svega {to u razoružanoj Kartagini 7 po~ini o~aj, može se suditi {ta
je ona mogla da u~ini sa svojom vrlinom dok je raspolagala svojim snagama.

Glava 4
O na~elu aristokratije

U aristokratskoj vladavini vrlina je potrebna jednako kao i u demokratskoj.

Istina, ona se u njoj ne zahteva tako bezuslovno.
Narod, koji je u odnosu na plemi}e ono {to su podanici u odnosu na monarha,
zauzdan je njihovim zakonima. Vrlina mu je, dakle, potrebna manje negoli narodu u
demokratiji. Ali kako }e plemi}i biti zauzdani? Oni koji moraju da izvr{avaju zakone
protiv svojih bližnjih, oseti}e odmah da rade i protiv sebe sâmih. Potrebno je dakle da,
po prirodi ure|enja, u tom telu bude vrline.
Aristokratska vladavina ima po sebi izvesnu snagu koje u demokratiji nema.
Plemi}i u njoj ~ine jedno telo koje, na osnovu svoje prerogative i za ra~un svog
posebnog interesa, suzbija narod: dovoljno je da tamo bude zakona kako bi se u tom
pogledu izvr{avali.
Ali koliko je tom telu lako da suzbija druge, toliko mu je te{ko da obuzda sâma
8
sebe. Priroda toga ure|enja je takva da izgleda kao da iste ljude podvrgava mo}i zakona
i iz nje je izuzima.
No, takvo telo može da obuzda sebe samo na dva na~ina: ili velikom vrlinom,
koja ~ini da se plemi}i na izvestan na~in izjedna~e sa svojim narodom, {to može
stvoriti veliku republiku; ili pak osrednjom vrlinom, to jest umereno{}u, koja plemi}e
~ini jednakima bar me|u sobom, {to omogu}uje njihovo održanje.
Umerenost je, dakle, du{a ovih vladavina. Mislim na onu umerenost koja je
zasnovana na vrlini, ne na onu koja proizlazi iz kukavi~luka ili lenosti duha.

Glava 5
Vrlina nije na~elo monarhijske vladavine

U monarhijama politika ude{ava da se velike stvari obavljaju pomo}u {to je

mogu}e manje vrline. Kao kod najskladnijih ma{ina, ve{tina pribegava {to je mogu}e
manjem broju pokreta, snage i to~kova.
Država opstaje nezavisno od ljubavi prema otadžbini, želje za istinskom slavom,
samoodricanja, žrtvovanja najdragocenijih interesa i svih onih juna~kih vrlina koje
nalazimo kod starih, a o kojima smo samo slu{ali.
Zakoni ovde stoje namesto svih tih vrlina za kojima nema nikakve potrebe;
država vas njih osloba|a; delo koje se obavi bez buke, ovde na izvestan na~in ostaje bez
posledica.
Iako su svi zlo~ini po svojoj prirodi javni, razlikuju se ipak istinski javni zlo~ini
od onih privatnih, nazvanih tako jer poga|aju vi{e pojedinca negoli dru{tvo u celini.
No, u republikama su privatni zlo~ini vi{e javni, to jest povre|uju ure|enje
države vi{e negoli pojedince; a u monarhijama su javni zlo~ini vi{e privatni, to jest
udaraju vi{e na pojedina~na bogatstva negoli na ure|enje sâme države.

7
Taj je rat trajao tri godine.
8
Javni zlo~ini tamo }e mo}i da se kažnjavaju, jer su stvar sviju, a zlo~ini upravljeni protiv pojedinaca
ne}e biti kažnjavani, jer je stvar sviju da ne budu kažnjeni.
 17

Molim da ovo {to kažem pro|e bez uvrede, jer govorim na osnovu svih
istorijskih saznanja. Veoma dobro znam da nije retkost nai}i na vladare pune vrlina, ali
velim da je u monarhiji vrlo te{ko da narod bude krepostan.9
Neka se samo pro~ita {ta istori~ari odvajkad govore o dvorovima monarha;
neka se samo dozovu u se}anje govorkanja ljudi svih zemalja o bednoj naravi dvorjana:
to uop{te nisu puka umovanja nego žalosno iskustvo.
Slavoljublje u dokolici, niskost u oholosti, želja da se stekne bogatstvo bez rada,
odbojnost prema istini, ulizi{tvo, izdajni{tvo, prepredenost, odricanje od svih obaveza,
prezir prema dužnostima gra|ana, bojazan od vladareve vrline, uzdanje u njegove
slabosti i, vi{e negoli sve ostalo, neprestano izrugivanje vrlini – sve to, verujem, ~ini
narav najve}eg broja dvorjana, koja se može opaziti posvuda i oduvek. A vrlo je mu~no
kada su prvaci jedne države nevaljalci a pot~injeni po{ten svet, kada su oni prvi varalice
a ovi potonji pristaju da budu samo budale.
U svom politi~kom testamentu kardinal Ri{elje daje naslutiti da se monarh, na|e
li se u narodu kakav nesre}an ~astan ~ovek, 10 mora ~uvati njegovih usluga.11 Su{ta je
istina da vrlina nije pokreta~ ove vladavine! Zacelo, ona iz monarhije nikako nije
isklju~ena, ali njen pokreta~ nije.

Glava 6
^ime se u monarhijskoj vladavini nadome{ta vrlina

@urim i hitam krupnim koracima kako se ne bi pomislilo da monarhijsku vlast

izvrgavam poruzi. Ne, ako joj nedostaje jedan pokreta~, ona ima drugi: ~ast, to jest
predrasuda u pogledu svake osobe i svakog položaja, staje namesto politi~ke vrline o
kojoj sam govorio, i posvuda je zastupa. Ona ovde može da nadahne najsjajnija dela;
udružena sa snagom zakona, ona može voditi cilju vladavine ba{ kao i sâma vrlina.
Stoga }e, u dobro ure|enim monarhijama, gotovo svi biti dobri gra|ani a retko }e
se na}i koji ~estit ~ovek; jer, da bi neko bio ~estit ~ovek,12 treba da želi da to bude13 i
da državu voli vi{e zbog nje nego zbog sebe sâma.

Glava 7
O na~elu monarhije

Kao {to rekosmo, monarhijska vladavina pretpostavlja prvenstva, rangove, pa

~ak i nasledno plemstvo. U prirodi je ~asti zahtev za prednostima i povlasticama; ona
je, dakle, samim tim ugra|ena u ovu vladavinu.
Slavoljublje je pogubno u republici, ali u monarhiji ura|a dobrim posledicama:
udahnjuje život toj vladavini, a prednost mu je {to nije opasno jer se bez prestanka
može suzbijati.
Rekli biste da je ovde kao u svemirskom sistemu, u kojem ima jedna sila {to sva
tela neprestano udaljuje od sredi{ta, i jedna druga sila teže koja ih u nj vra}a. ^ast
pokre}e sve delove politi~kog tela, povezuje ih sâmim svojim delovanjem pa ispada da
9
Govorim ovde o politi~koj vrlini, koja je moralna vrlina u tom smislu {to stremi op{tem dobru; vrlo
malo govorim o pojedinim moralnim vrlinama, a nimalo pak o onoj vrlini koja se odnosi na objavljene
istine. To }e se jasno videti u knj. V, gl. 2.
10
To valja razumeti u smislu na koji ukazuje prethodna napomena.
11
Ne treba se, kaže se tamo, služiti ljudima niska položaja; suvi{e su kruti i }udljivi ŠTestament, gl. IV¹.
12
Ova re~, ~estit ~ovek, shvata se ovde samo u politi~kom smislu.
13
Videti napomenu 9, na str. 35.
 18

se svako kre}e prema zajedni~kom dobru misle}i da hodi za svojim pojedina~nim

interesima.
Istina je, filozofski govore}i, da sve delove države vodi jedna lažna ~ast; ali i ta
lažna ~ast je javnoj stvari korisna koliko bi i ona prava bila korisna pojedincima koji bi
je mogli imati.
I nije li ve} mnogo prisiliti ljude da sva te{ka dela koja zahtevaju snagu
izvr{avaju bez ikakve druge nagrade osim {to je glas o njima?

Glava 8
^ast nije na~elo despotskih država

Na~elo despotskih država nije ~ast: budu}i da su tamo svi ljudi jednaki, ~ovek
sebe ne može pretpostaviti drugima; po{to su tamo svi ljudi robovi, ~ovek se ne može
ni~emu pretpostaviti.
Osim toga, budu}i da ima svoje zakone i pravila i da se ni~emu ne sme
pokoravati, budu}i da zavisi samo od svoje vlastite }udi a ne od tu|ih hirova, ~ast se
može na}i jedino u državama u kojima je ure|enje postojano a zakoni pouzdani.
Kako bi despot trpeo ~ast? Ona se di~i prezirom prema životu, a despot ima
snagu samo zato {to život može da oduzme. Kako bi ona trpela despota? Ona ima
pravila koja sledi i }udi koje podržava; despot ne mari ni za kakvo pravilo, njegovi
hirovi poni{tavaju sve ostale.
Nepoznata despotskim državama u kojima ~ak nema ni re~i koja bi je
izražavala,14 ~ast vlada u monarhijama; ona tamo udahnjuje život celom politi~kom
telu, zakonima i samim vrlinama.

Glava 9
O na~elu despotske vladavine

Kao {to je u republici potrebna vrlina a u monarhiji ~ast, u despotskoj vladavini

je potreban strah: {to se vrline ti~e, ona tamo nije nimalo nužna, a ~ast bi u njoj bila
opasna.
Ogromna vlast vladara tamo u celosti prelazi na one kojima je on poveri. Ljudi
kadri da sebe visoko cene bili bi u stanju da izvode prevrate. Potrebno je, dakle, da strah
sase~e svekoliku hrabrost i ugu{i ~ak i najneznatnije ose}anje slavoljubivosti.
Jedna umerena vladavina može, koliko joj drago i bez opasnosti, da raspojasa
sile koje je pokre}u. Ona se održava pomo}u svojih zakona i sâmom svojom snagom.
Ali kada, u despotskoj vladavini, vladar makar i na ~asak prestane da preti, kada ne
uzmogne da namah uni{ti one koji drže najuglednija mesta,15 sve je izgubljeno: jer kada
pokreta~a vladavine, naime straha, vi{e nema, narod ostaje bez za{titnika.
Kadije su o~igledno u tom smislu tvrdili da sultan nije obavezan držati se svoje
re~i ili zakletve ako bi na taj na~in ograni~io svoju vlast.16
Narodu treba da bude su|eno po zakonima, a velika{ima po vladao~evoj volji;
glava najnižeg podanika treba da bude bezbedna, a glave pa{a uvek izvrgnute pogibelji.
Ne može se bez jeze govoriti o tim ~udovi{nim vladavinama. Persijski {ah, koga je

14
Videti kod Perija, str. 447.
15
Kao {to ~esto biva u vojni~koj aristokratiji.
16
Riko, O otomanskom carstvu, Šknj. I, gl. II¹.
 19

nedavno s prestola svrgnuo Miriveis, video je kako njegova vladavina propada i pre
nego {to je osvojena jer nije prolio dovoljno krvi.17
Istorija nam kazuje da su užasne surovosti Domicijana u toj meri ustra{ile
njegove namesnike da se za njegova carevanja narod tek malo povratio. 18 Tako i bujica,
koja s jedne strane sve pusto{i, s druge ostavlja polja na kojima se izdaleka jo{ vidi
nekoliko netaknutih ledina.

Glava 10
Razlika u poslu{nosti u umerenim i despotskim vladavinama

U despotskim državama priroda vladavine zahteva krajnju poslu{nost, a volja

vladara, kada se jednom upozna, mora isto tako nepogre{ivo proizvoditi svoje dejstvo
kao {to kugla ba~ena prema drugoj kugli mora proizvesti svoj u~inak.
Tamo se nikad ni{ta ne ublažava, ne preina~uje, prilago|ava, odga|a ili
zamenjuje ne~im drugim; tamo se ne pregovara i ne prigovara; nema ni~eg sli~nog ili
boljeg {to bi se moglo predložiti: ~ovek je stvor koji se pokorava volji drugoga stvora.
Vlastite bojazni u pogledu nekog budu}eg doga|aja tamo se ne mogu iznositi,
ba{ kao {to se ni za njegov r|av ishod ne mogu okrivljavati }udi sudbine. Tamo ljudima,
ba{ kao i zverima, dopadaju samo nagon, poslu{nost i kazna.
Ni~emu ne služi suprotstavljati se pozivanjem na prirodna ose}anja, po{tovanje
prema ocu, nežnost prema ženi i deci, zakone ~asti, zdravstveno stanje: nare|enje je
primljeno, i to je dovoljno.
Kada u Persiji kralj nekoga osudi, vi{e mu se niko ne može obratiti niti iskati
milost. Ako je bio pijan ili van sebe, presuda ipak ima da se izvr{i, 19 jer bi ima~e
protivre~io sebi, a zakon sebi ne može da protivre~i. U despotiji se odvajkada mislilo na
taj na~in: po{to nare|enje da se istrebe Jevreji, koje je izdao Hasor, a) nije moglo da bude
opozvano, odlu~i{e da im dozvole neka se brane.
Ima, me|utim, ne{to {to je volji vladara katkad mogu}e suprotstaviti, a to je
religija.20 Ako vladar naredi, ~ovek se može odre}i oca, može ga ~ak i ubiti; ali, vino
ne}e piti ako to ovaj ho}e ili naredi. Zakoni vere su pravila vi{eg reda jer se odnose
kako na vladare tako i na podanike. S prirodnim pravom nije tako: za vladara se smatra
da vi{e i nije ~ovek.
U monarhijskim i umerenim državama vlast je ograni~ena onim {to je njen
pokreta~, naime ~a{}u koja, poput monarha, vlada i nad vladarem i nad narodom.
Vladaru se ne}e navoditi zakoni vere, jer bi se tada dvorjanin smatrao sme{nim;
navodi}e mu se neprestano zakoni ~asti. Otuda slede nužne razlike u oblicima
poslu{nosti: ~ast je prirodno podložna nastranostima, a poslu{nost }e ih sve slediti.
Iako je oblik poslu{nosti u ovim dvema vladavinama razli~it, vlast je ipak
istovetna. Ma na koju se stranu okrenuo, monarh preteže na vagi, i ljudi ga slu{aju.
Razlika je jedino u tome {to je u monarhiji vladar prosve}en, a njegovi službenici
neuporedivo sposobniji i vi~niji javnim poslovima negoli oni u despotskoj državi.

17
Videti istoriju toga prevrata, od oca Dikersoa.a)
18
ŠSvetonije, Domit., gl. VIII.¹ Njegova vladavina bila je vojni~ka, a to je jedna vrsta despotske
vladavine.
19
Videti kod [ardena.
20
Ibid.
 20

Glava 11
Razmi{ljanje o svemu ovome

Takva su na~ela triju vladavina. Ovo ne zna~i da je u nekoj odre|enoj republici

~ovek krepostan, ve} da bi to trebalo da bude. To jo{ manje dokazuje da je, u nekoj
odre|enoj monarhiji, ~ovek ~astan a da u nekoj pojedina~noj despotskoj državi živi u
strahu, ve} da bi tako trebalo da bude, jer bi vladavina ina~e bila nesavr{ena.

Knjiga peta

Zakoni koje zakonodavac donosi moraju da odgovaraju na~elu vladavine

Glava 1
Zamisao ove knjige

Upravo smo videli da zakoni vaspitanja moraju da odgovaraju na~elu svake

vladavine. Takvi su i zakoni koje zakonodavac daje celome dru{tvu. Ovaj odnos zakona
prema tom na~elu napinje sve pokreta~e vladavine, a njeno na~elo dobija time novu
snagu. Isto tako, u fizi~kim kretanjima, dejstvu uvek sledi protivdejstvo.
Razmotri}emo taj odnos u svakoj vladavini; zapo~e}emo s republikanskom
državom, ~ije je na~elo vrlina.

Glava 2
[ta je vrlina u politi~kom stanju

Vrlina je u republici stvar sasvim prosta: to je ljubav prema republici, ose}anje a

ne niz saznanja; i poslednji ~ovek u državi, ba{ kao i prvi, može da bude prožet tim
ose}anjem. Kada jednom usvoji valjane maksime, narod ih se drži duže negoli oni koji
se nazivaju ~estitim ljudima. Iskvarenost se retko za~inje u narodu. Iz svoje osrednje
prosve}enosti on ~esto izvla~i ~vr{}u privrženost onome {to je ustanovljeno.
Ljubav prema otadžbini vodi valjanosti obi~aja, a valjanost obi~aja vodi ljubavi
prema otadžbini. Ukoliko manje možemo zadovoljavati svoje pojedina~ne strasti,
utoliko se spremnije predajemo op{tim strastima. Za{to kalu|eri toliko vole svoj red?
Nepodno{ljiv im je upravo zbog mesta koje im dodeljuje.Njegova regula li{ava ih svega
o {ta se obi~ne strasti oslanjaju: ostaje, dakle, strast prema sâmoj toj reguli koja ih
mu~i. [to je ona stroža, to jest {to im vi{e sklonosti uskra}uje, utoliko vi{e snage uliva
onim sklonostima koje im ostavlja.

Glava 3
[ta u demokratiji zna~i ljubav prema republici
 21

Ljubav prema republici zna~i, u demokratiji, ljubav prema demokratiji, a ljubav

prema demokratiji jeste ljubav prema jednakosti.
Ljubav prema demokratiji jeste i ljubav prema skromnosti. Budu}i da tamo
svako mora da uživa istu sre}u i iste prednosti, svako mora da okusi i ista zadovoljstva i
da gaji iste nade, a to se može o~ekivati jedino od op{te skromnosti.
U demokratiji ljubav prema jednakosti ograni~ava samoljublje jedino na želju,
jedino na sre}u da se vlastitoj otadžbini u~ine usluge ve}e negoli su one koje joj pružaju
drugi gra|ani. Svi joj oni ne mogu u~initi iste usluge, ali ih svi podjednako moraju
~initi. Ra|aju}i se ~ovek se kod nje bezmerno zadužuje i toga se duga nikad ne može
re{iti.
Tako se razlike tamo ra|aju iz na~ela jednakosti, ~ak i kada ona izgleda
uklonjena uspe{nim uslugama ili ve}im sposobnostima.
Želju da se ima, ljubav prema skromnosti ograni~ava na brigu koju iziskuje
zadovoljavanje najnužnijih potreba vlastite porodice i, ~ak, suvi{nih potreba otadžbine.
Bogatstvo daje mo} koju gra|anin ne može da koristi za svoj ra~un jer ne bi bio ravan
drugima. Ono pribavlja slasti u kojima on jo{ manje sme da uživa jer bi i one povredile
jednakost.
Zato su, ustanovljuju}i skromnost u ku}i, dobre demokratije otvorile vrata
javnim rashodima, kao {to je bilo u Atini i Rimu. Tada su se rasko{ i obilje ra|ali iz
dubina sâme skromnosti: i kao {to religija zahteva ~iste ruke da bi se bogovima prinele
ponude, tako su i zakoni zahtevali ~edne obi~aje da bi se moglo doprinositi otadžbini.
Zdrav razum i sre}a pojedinaca sastoje se najve}ma u osrednjosti njihovih
sposobnosti i imanja. Republika u kojoj zakoni budu stvorili mnogo osrednjih ljudi
mudro }e upravljati sobom jer }e je ~initi mudri ljudi; ako je budu ~inili sre}ni ljudi,
bi}e vrlo sre}na.

Glava 4
Kako se pobu|uje ljubav prema jednakosti i skromnosti

Ljubav prema jednakosti i ljubav prema skromnosti u najve}oj meri izazivaju

sâma jednakost i skromnost, kada se živi u dru{tvu u kojem su obe ustanovljene
zakonima.
U monarhijama i despotskim državama niko ne žudi za jednako{}u; niko na nju
i ne pomi{lja, jer tamo svako teži nadmo}i nad drugima. Ljudi najnižeg položaja žele da
se otuda izbave samo zato da bi gospodarili drugima.
Isto je i sa skromno{}u: da bi se volela, treba u njoj uživati. Skroman život
nikako ne}e voleti oni koji su iskvareni užicima; a da je to bilo prirodno i uobi~ajeno,
Alkibijadu se nikad ne bi divio vasceli svet. Skromnost }e jo{ manje voleti oni koji
zavide ili se pak dive tu|oj rasko{i: ljudi koji pred o~ima imaju jedino bogata{e ili pak
siromahe kao {to su i sâmi, gnu{aju se svoje bede i ne vole, ili ne poznaju ono {to je
može dokraj~iti.
Sasvim je, dakle, ta~na maksima koja kaže da – ne bi li se jednakost i skromnost
u republici zaista volele – zakoni treba da ih ustanove.

Glava 5
Kako u demokratiji zakoni uspostavljaju jednakost
 22

Neki stari zakonodavci, poput Likurga i Romula, izdelili su zemlju na ravne

delove. To se moglo u~initi jedino kod osnivanja kakve nove države, ili pak kada je
stara bila u toj meri iskvarena a duhovi se nalazili u takvom stanju da su se siromasi
osetili obaveznima da zatraže, a bogati prinu|enima da podnesu takav lek.
Ako, kada pribegne takvoj razdeobi, ne donese i zakone da bi se ona održala,
zakonodavac stvara samo prolazno ure|enje; nejednakost }e se uvu}i s one strane koju
zakoni nisu za{titili i republika }e propasti.
U tom cilju, dakle, treba odrediti miraz žena, darivanja, nasle|ivanja, testamente,
re~ju – sve na~ine sklapanja ugovora. Jer, kada bi bilo dozvoljeno da se imanje ustupa
bilo kome i na ma koji na~in, svaka pojedina~na volja naru{avala bi odredbu osnovnog
zakona.
Solon, koji je u Atini dopustio da se putem testamenta imanje ostavi bilo kome
pod uslovom da vlasnik nema dece, 1 protivre~io je drevnim zakonima koji su nalagali
da dobra ostanu u porodici zave{taoca.2 Ali, protivre~io je i zakonima koje je sâm
doneo jer je, ukidanjem dugova, nastojao da ostvari jednakost.
Po demokratiju je bio dobar onaj zakon koji je zabranjivao da se dobiju dva
nasledstva.3 On je poticao iz ravnopravne podele zemlje po kojoj je svakom gra|aninu
dopala jednaka ~estica. Zakon nije hteo da jedan ~ovek ima vi{e ~estica.
Zakon koji je nalagao da se naslednicom oženi njen najbliži ro|ak vodi poreklo
iz sli~nog izvora. Kod Jevreja je on donet posle jedne sli~ne podele zemlje. Platon, 4 koji
svoje zakone zasniva na takvoj podeli, tako|e ga daje, a takav je bio i jedan atinski
zakon.
U Atini je važio zakon ~iji duh, ~ini se, niko nije spoznao. Bilo je dopu{teno
oženiti se polusestrom po ocu ali ne i po majci. 5 Taj obi~aj vukao je koren iz država ~iji
je duh zahtevao da na istu glavu ne do|u dve ~estice zemlji{nog poseda i, prema tome,
dva nasledstva. Kada bi se ~ovek oženio sestrom po ocu, mogao je imati samo jedno
nasledstvo, naime ono njegova oca; ali kada bi se oženio sestrom po majci, moglo se
dogoditi da otac te sestre, po{to nema mu{ke dece, nasledstvo njoj ostavi pa da, prema
tome, njen polubrat, koji se njome oženio, dobije dva nasledstva.
Neka mi se ne prigovori ono {to kaže Filon, 6 naime da, ako se u Atini ženilo
sestrom po ocu a ne i po majci, u Lakedemonu se moglo oženiti sestrom po majci ali ne
i po ocu. Jer kod Strabona7 nalazim da je, kada bi se u Lakedemonu udala za brata,
sestra u miraz dobijala polovinu njegovog dela zemlje. Jasno je da je ovoj potonji zakon
bio donet ne bi li se predupredile r|ave posledice onog prvog zakona. Kako bi se
spre~ilo da imanje sestrine porodice pre|e u bratovljevu, u miraz joj se davala polovina
njegova imanja.
Govore}i o Silanu koji se oženio svojom sestrom, Seneka 8 kaže da se u takvim
slu~ajevima dozvola u Atini davala retko, a u Aleksandriji uvek. U vladavini jednoga
~oveka nije bilo ni govora o tome da se održi podela imanja.

1
Plutarh, @ivot Solonov.
2
Ibid.
3
Filolaj Korin}anin odredi da broj zemlji{nih parcela u Atini a) uvek bude ravan broju o~evina. Aristotel,
Politika, knj. II, gl. XII. b)
4
Država, knj. VIII.
5
Cornelius Nepos, in praefat. Bio je to pradavni obi~aj. Zato Avram kaže za Saru: Ona je moja sestra, }
erka moga oca a ne moje majke.c) Iz istih razloga jedan je isti zakon ustanovljen kod razli~itih naroda.
6
De specialibus legibus quae pertinent ad praecepta Decalogi.
7
Knj. X.
8
Athenis dimidium licet, Alexandriae totum. Seneka, De morte Claudii.
 23

Da bi se u demokratiji održala podela zemlje, donet je jedan dobar zakon koji je

zahtevao da otac ve}eg broja dece odabere jedno koje }e naslediti njegov deo, 9 a da
ostale, kako bi broj gra|ana mogao uvek da ostane jednak broju ~estica zemlje, dâ na
usvojenje nekom ko nema nijedno dete.
Faleja iz Halkedona10 smislio je kako da se izjedna~e bogatstva u državi u kojoj
ona nisu jednaka. Zahtevao je da bogati daju miraz siroma{nima a da ga sâmi ne
primaju, i da siroma{ni primaju ali ne i da daju novac za svoje k}eri. Ipak nije mi
poznato da se ijedna država prilagodila sli~noj uredbi. Ona gra|ane stavlja u položaje
koji su tako upadljivo nejednaki da bi ovi omrzli i sâmu jednakost koju bi se poku{alo
uvesti. Katkad je dobro da izgleda kao da zakoni ne teže onako neposredno cilju koji
sebi postavljaju.
Iako je u demokratiji stvarna jednakost du{a države, toliko ju je te{ko
uspostaviti da krajnja strogost u tom pogledu ne bi uvek ni bila pogodna. Dovoljno je
ustanoviti cenzus11 koji razlike smanjuje ili u~vr{}uje na odre|enom stupnju; docnije je
na posebnim zakonima da porezima koje name}u bogatima i olak{icama koje daju
siroma{nima, ako tako može da se kaže, ujedna~uju nejednakosti. Jedino osrednja
bogatstva mogu da pruže ili podnesu takva izravnanja; jer, {to se neumerenih imanja
ti~e, na svu mo} ili ~ast koja im se ne dodeli ona gledaju kao na nepravdu.
U demokratiji svaka nejednakost treba da bude izvedena iz prirode demokratije i
iz sâmog na~ela jednakosti. Na primer, može se javiti bojazan da bi ljudi kojima je
potreban stalan posao da bi živeli bili suvi{e osiroma{eni magistraturom koju obavljaju,
ili pak da bi zapostavili svoje funkcije, da bi se zanatlije uzoholili i da bi odvi{e brojni
oslobo|enici postali mo}niji negoli stari gra|ani. U tim slu~ajevima jednakost me|u gra|
anima12 može u demokratiji da bude uklonjena u ime sâme demokratije. Ipak, na taj se
na~in odstranjuje samo prividna jednakost, jer bi ~ovek upropa{}en kakvom
magistraturom bio u gorem položaju negoli ostali gra|ani; a taj isti ~ovek koji bi bio
prinu|en da zapostavi svoje funkcije, doveo bi ostale gra|ane u gori položaj negoli je
njegov, i tako redom.

Glava 6
Kako zakoni moraju da održavaju skromnost u demokratiji

U valjanoj demokratiji nije dovoljno da ~estice zemlje budu jednake, ve} treba
da budu i male, kao {to je bilo kod Rimljana. „Ne dao bog”, govorio je Kurije svojim
vojnicima,13 „da gra|anin pomisli da mu je malo onoliko zemlje koliko je dovoljno da bi
se prehranio jedan ~ovek.”
Kao {to jednakost imanja održava skromnost, tako i skomnost podržava
jednakost imanja. Ove dve stvari, iako razli~ite, takve su da ne mogu jedna bez druge:
svaka je i uzrok i posledica; ako u demokratiji jedne nestane, druga je uvek sledi.
Istina, kada je demokratija zasnovana na trgovini, može se lako dogoditi da se u
rukama privatnika na|u velika bogatstva a da se naravi ne iskvare. To je zato {to duh
9
Platon se zalaže za sli~an zakon, V knj. Zakona, Šcol. 740 b i c¹.
10
Aristotel, Politika, knj. II, gl. VII.
11
Solon je ustanovio ~etiri razreda: prvi, od onih koji su imali pet stotina mina, bilo suva ili te~na
prinosa; drugi, od onih koji su ubirali tri stotine mina i mogli da hrane konja; tre}i, od onih koji su imali
samo dve stotine mina, i ~etvrti, od sviju koji su živeli od svojih ruku. Plutarh, @ivot Solonov.
12
Sve one iz ~etvrtog razreda Solon oslobodi pla}anja poreza.
13
Oni su zahtevali da njihov udeo u osvojenoj zemlji bude ve}i. Plutarh, Eti~ki zbornik, Mudre izreke
kraljeva i vojvoda.
 24

trgovine povla~i za sobom duh skromnosti, {tedljivosti, umerenosti, radi{nosti,

razboritosti, spokoja, reda i zakonitosti. Stoga, sve dok taj duh opstaje, bogatstva koja
on proizvodi ne ura|aju nikakvim r|avim posledicama. Zlo se javlja kada prekomernost
bogatstva razori duh trgovine: namah se ra|aju razdori nejednakosti koji se dotad nisu
ose}ali.
Da bi se duh trgovine održao, njome moraju da se bave i najugledniji gra|ani; on
mora da vlada sâm, ne sme se ukr{tati s nekim drugim duhom; treba da ga podsti~u svi
zakoni i da, svojim odredbama, raspodeljuju}i bogatstva u meri u kojoj ih trgovina
uve}ava, dovedu svakog siroma{nog gra|anina u blagostanje dovoljno veliko da bi
mogao da radi kao i ostali, a svakog bogatog gra|anina u takvu osrednjost da mu je
sopstveni rad potreban ne bi li ~uvao ili sticao.
U trgova~koj je republici veoma dobar onaj zakon koji svoj deci daje jednak
udeo u o~evom nasledstvu. Tako se de{ava da su, ma koliko bogatstvo otac stvorio,
njegova deca – uvek manje bogata nego on – primorana da izbegavaju rasko{, i da rade
kao {to je i on radio. Govorim samo o trgova~kim republikama; u onima, pak, koje to
nisu, zakonodavac ima da donosi mnoge druge uredbe.14
U Gr~koj su postojale dve vrste republika. Jedne su bile vojni~ke, kao
Lakedemon, druge pak trgova~ke, poput Atine. U jednima se htelo da gra|ani budu
dokoni, u drugima se nastojalo da im se usadi ljubav prema radu. Solon je doneo zakon
protiv lenosti i zahtevao da svaki gra|anin ispostavi ra~un o na~inu na koji zara|uje za
život. U stvari, u valjanoj demokratiji, u kojoj se sme tro{iti samo za najnužnije potrebe,
svako mora da ima dovoljno da bi ih zadovoljio; ko bi mu ih ina~e podmirivao?

Glava 7
Drugi na~ini da se podupre na~elo demokratije

Podjednaka podela zemlje ne može se ustanoviti u svim demokratijama. U

nekim okolnostima takvo bi ustrojstvo bilo neizvodivo i opasno, a moglo bi da ugrozi
~ak i sâmo ure|enje države. Nismo uvek prinu|eni da prihvatamo krajnja re{enja. Ako se
u nekoj demokratiji uo~i da pomenuta podela, koja ima da održi valjane obi~aje, nije
prikladna, treba pribe}i drugim sredstvima.
Ako se ustanovi jedno stalno telo koje sâmo po sebi služi kao moralni uzor,
naime senat kojem pristup obezbe|uju životna dob, vrlina, ozbiljnost i usluge u~injene
državi, senatori }e, izloženi pogledu naroda kao prikaze bogova, nadahnuti ose}anja
koja }e biti utkana u krilo sviju porodica.
Taj senat se, iznad svega, mora držati drevnih ustanova i izdejstvovati da se
narod i magistrati od njih nikad ne odbiju.
U pogledu morala mnogo se može dobiti o~uvanjem starih obi~aja. Budu}i da
iskvareni narodi retko ~ine velika dela, da nisu ustanovili dru{tva, zasnovali gradove,
doneli zakone, a da su, naprotiv, oni narodi koji su imali jednostavan i strog moral
stvorili ve}inu ustanova, podse}ati ljude na drevne maksime obi~no zna~i privoditi ih
vrlini.
[tavi{e, ako se i zbio kakav prevrat i državi bio podaren nov oblik, to se moglo
izvesti samo mukotrpno i uz beskrajne napore, a retko pak u dokolici i uz iskvaren
moral. I sami oni koji su prevrat izveli hteli su da ljudi uživaju u njegovim plodovima, a
u tome su mogli uspeti jedino pomo}u dobrih zakona. Drevne ustanove, dakle, obi~no

14
Miraz žena tamo valja strogo ograni~iti.
 25

popravljaju stvari, nove ih kvare. U toku jedne duge vladavine u zlo se klizi neosetnom
padinom a dobru se vra}a samo uz veliki napor.
Postavljalo se pitanje da li ~lanovi senata o kojem govorimo moraju da budu
imenovani doživotno ili pak da budu izabrani na odre|eno vreme. Nema sumnje da se
moraju birati doživotno, kao {to se ~inilo u Rimu, 15 Lakedemonu,16 pa i u Atini. Jer ne
treba brkati ono {to se u Atini nazivalo senatom, naime telo koje se menjalo svaka tri
meseca, s areopagom ~iji su se ~lanovi postavljali doživotno, kao trajni uzori.
Op{te pravilo glasi: u senatu koji je stvoren da bi bio merilo i, tako re}i, zaloga
morala, senatori moraju da budu izabrani doživotno. U senatu pak koji je stvoren da bi
pripremao poslove, senatori mogu da se smenjuju.
Duh, kaže Aristotel, slabi kao i telo. Ova misao važi samo za pojedina~nog
magistrata i ne može se primeniti na skup{tinu senatora.
Osim areopaga, u Atini su postojali i ~uvari morala i ~uvari zakona. 17 U
Lakedemonu su svi starci bili cenzori. U Rimu su dvojica posebnih magistrata obavljali
cenzuru. Budu}i da senat bdije nad narodom, cenzori treba da nadgledaju i narod i
senat. U republici oni treba da poprave sve {to se iskvarilo, da žigo{u mlitavost, osude
nemar, ispravljaju gre{ke ba{ kao {to zakoni kažnjavaju zlo~ince.
Rimski zakon, koji je nalagao da optužba za preljubu bude javna, bio je izvrstan
za o~uvanje ~istote morala; zastra{ivao je žene, ali i one koji su na njih morali da paze.
Ni{ta moral ne održava bolje negoli krajnja podre|enost mladih ljudi starcima. I
jedni i drugi bi}e na taj na~in obuzdani: prvi, po{tovanjem koje }e gajiti prema
starcima, drugi pak po{tovanjem koje }e ose}ati prema sebi sâmima.
Zakonima ni{ta ne uliva vi{e snage do krajnja pot~injenost gra|ana
magistratima. „Velika razlika koju je Likurg na~inio izme|u Lakedemona i drugih
država”, kaže Ksenofont,18 „sastoji se u tome {to je uredio da se gra|ani povinuju
zakonima: oni tr~e kada ih magistrat pozove. U Atini, pak, bogat bi ~ovek bio o~ajan
kada bi se pomislilo da zavisi od magistrata.”
O~inska vlast je tako|e veoma korisna za o~uvanje morala. Ve} smo kazali da u
republici nema onako represivne sile kao u ostalim vladavinama. Zakoni, dakle, treba da
nastoje da je zamene, a oni to ~ine pomo}u o~inske vlasti.
U Rimu su o~evi imali pravo života i smrti nad svojom decom. 19 U Lakedemonu
je svaki otac imao pravo da ukori tu|e dete.
O~inska je vlast u Rimu i{~ezla s republikom. U monarhijama, u kojima ne
znaju {ta bi s tako ~istim moralom, zahteva se da svako živi pod vla{}u magistrata.
Rimski zakoni, koji su mlade ljude svikli na zavisnost, ustanovili su dugotrajno
nepunoletstvo. Možda smo pogre{ili {to smo preuzeli taj obi~aj: u monarhiji nema
potrebe za tolikom prinudom.

15
Magistrati su se tamo imenovali na godinu dana, senatori doživotno.
16
Likurg je, kaže Ksenofont, De republ. Lacedaem., Šcap. X, § 1 i 2¹, naložio „da se senatori biraju me|u
starcima, eda ih se ne bi zanemarilo ~ak ni potkraj života; a postavljaju}i ih da budu sudije u pogledu
sr~anosti mladi}a, njihovu je starost u~inio ~asnijom negoli je bila snaga ovih potonjih”.
17
I sâm je areopag bio podvrgnut cenzuri.
18
Država lakedemonska, Šgl. VIII¹.
19
U rimskoj istoriji može se videti koliku je korist republika imala od ove mo}i. Govori}u samo o dobu
najve}e izopa~enosti. Aulo Fulvije se zaputi za Katilinom, ali ga njegov otac pozva da se vrati i usmrti.
Salustije, De bello Catil., Šcap. XXXIX¹. I mnogi drugi gra|ani postupi{e na isti na~in. Dion, knj.
XXXVII, Šgl. XXXVI¹.
 26

Ova ista podre|enost mogla bi u republici zahtevati da otac ostane doživotno

gospodar nad dobrima svoje dece, kao {to je bilo propisano u Rimu. Ali, to nije u duhu
monarhije.

Glava 8
Kako u aristokratiji zakoni moraju da se odnose prema na~elu vladavine

Ako je narod ~estit, u aristokratiji }e se uživati bezmalo ista sre}a kao u

narodnoj vladavini, a država }e postati mo}na. Ali budu}i da se retko de{ava da vrline
ima tamo gde su bogatstva ljudi tako nejednaka, zakoni treba da teže, koliko god mogu,
da uliju duh umerenosti i da poku{aju da ponovo uspostave onu jednakost koju ure|enje
države nužno oduzima.
Ono {to se u aristokratiji naziva vrlinom jeste duh umerenosti; on u njoj
zamenjuje duh jednakosti koji vlada u narodnoj državi.
Ako su rasko{ i sjaj koji okružuju kraljeve deo njihove mo}i, skromnost i
jednostavnost u pona{anju ~ine snagu aristokratskih plemi}a. 20 Kada ne teže nikakvoj
povlastici, kada se me{aju s narodom, kada se odevaju poput naroda, kada s njim dele
sva svoja zadovoljstva, narod zaboravlja svoju nemo}.
Svaka vladavina ima svoju prirodu i svoje na~elo. Aristokratija, dakle, ne treba
da uzima prirodu i na~elo monarhije, {to bi se zbilo kada bi plemi}i imali neka li~ne i
posebne prerogative, razli~iite od onih koje ima njihovo telo: povlastice mora da ima
senat, a senatori treba da uživaju obi~no po{tovanje.
Dva su glavna izvora razdora u aristokratskim državama: krajnja nejednakost
izme|u onih koji vladaju i onih kojima se vlada, i ista takva nejednakost me|u pojedinim
~lanovima tela koje vlada. Iz ovih dveju nejednakosti proizlaze mržnja i zavist koje
zakoni treba da spre~e ili suzbiju.
Prva nejednakost naj~e{}e nastaje kada se povlastice prvaka {tuju samo zato {to
su u o~ima naroda sramotne. Takav je u Rimu bio zakon koji je patricijama zabranjivao
da se brakom oro|uju s plebejcima; 21 to je, s jedne strane, patricije u~inilo smo
jo{ oholijima a, s druge, jo{ omraženijima. Neka se samo pomisli na prednosti koje su
otuda izvla~ili tribuni u svojim hu{kanjima.
Nejednakost o kojoj govorimo nasta}e i ako je položaj gra|ana u pogledu
pla}anja prireza razli~it, do ~ega dolazi na ~etiri na~ina: kada plemi}i pribave
povlasticu da prireze uop{te ne pla}aju; kada pribegavaju prevarama ne bi li se
oslobodili pla}anja;22 kada ove prireze traže za sebe, pod izgovorom da im za službe
koje obavljaju treba nagrada ili plata; najzad, kada narod pretvore u obveznike i me|u
sobom podele poreze koje od njega ubiru. Ovaj je poslednji slu~aj redak – tada
aristokratija postaje najokrutnija od sviju vladavina.
Kada je naginjao aristokratiji, Rim je vrlo dobro izbegavao pomenute neprilike.
Magistrati nisu iz svoje magistrature nikad izvla~ili platu. Prvaci republike bili su
oporezivani kao i ostali gra|ani, ~ak i vi{e nego oni, a katkad su jedino oni i pla}ali
poreze. Najzad, ne samo {to prihode nisu delili me|u sobom nego su sve {to su uzmogli
izvu}i iz državne blagajne i sva bogatstva koja im sudbina udeli, delili narodu ne bi li

20
Venecijanci, koji se u mnogom pogledu pona{aju vrlo razumno, odlu~i{e nedavno, u sporu povodom
prvenstva u crkvi izme|u jednog tamo{njeg plemi}a i nekog vlastelina s kopna, da izvan Venecije
mleta~ki plemenita{ nema nikakve prednosti u odnosu na drugog gra|anina.
21
Decemviri ga une{e u dve poslednje tablice. Videti Dionisije Halikarna{ki, knj. X.
22
Kao u nekim dana{njim aristokratijama: ni{ta toliko ne slabi državu.
 27

izdejstvovali da im budu opro{tene ~asti koje su uživali. 23 Osnovna maksima glasi:

koliko su posledice deljenja novca pogubne u demokratiji, toliko su dobre u
aristokratskoj vladavini. U prvom slu~aju ono vodi slabljenju duha gra|anina, u drugom
njegovom vaspostavljanju.
Ako se prihodi narodu uop{te ne dele, treba mu pokazati da se njima dobro
upravlja; pokazati mu ih, zna~i na neki na~in u~initi da u njima uživa. Onaj zlatan lanac
koji se razapinjao u Veneciji, blago koje se u Rimu pronosilo za trijumfa, riznice koje su
se ~uvale u Saturnovom hramu – sve su to bila istinska bogatstva naroda.
U aristokratiji je pre svega bitno da plemi}i ne ubiru danak. Prvi stalež države
nije se u Rimu u taj posao uop{te uplitao, za nj je bio zadužen drugi stalež, pa je ~ak i to
kasnije stvaralo velike neprilike. U aristokratiji u kojoj bi plemi}i ubirali danak, svi bi
pojedinci bili izloženi na milost i nemilost zakupaca; ne bi bilo vi{e nikakvog vi{eg
suda koji bi ove potonje kažnjavao. Plemi}i nadležni za otklanjanje zloupotreba radije
bi i sâmi u njima uživali. Bili bi kao vladari despotskih država, koji plene dobra ~ija mu
drago.
Uskoro bi se na dobit koja na taj na~in nastaje gledalo kao na o~evinu koju je
gramzivost po svojoj }udi uve}ala. Gazdinstva bi bila upropa{tena a državni prihodi
iscrpljeni.a) Eto na koji na~in neke države, iako nisu pretrpele vidljiv poraz, zapadaju u
nemo} koja ~udi njihove susede i iznena|uje i sâme njihove gra|ane.
Zakoni treba da plemi}ima zabrane i bavljenje trgovinom jer bi tako ugledni
trgovci izdejstvovali svakojake monopole. Trgovina je zanimanje jednakih ljudi; me|u
despotskim državama najbednije su one u kojima je vladar trgovac.
Venecijanski zakoni24 zabranjuju plemi}ima da se bave trgovinom, koja bi, ~ak i
mimo njihove volje, mogla da im donese prekomerna bogatstva.
Zakoni moraju da pribegavaju najdelotvornijim sredstvima kako bi plemi}i
ispravljali nepravdu nanesenu narodu. Ako i nisu postavili kakvog tribuna, sâmi treba
da obavljaju njegovu ulogu.
Svaki poku{aj da se izvrda izvr{avanje zakona upropa{}ava aristokratiju, a
tiranija ve} kuca na vrata.
Zakoni moraju da u svakom trenutku umrtvljuju oholost gospodarenja. U
aristokratiji je potrebno da, na neko vreme ili za stalno, postoji magistrat pred kojim bi
plemi}i drhtali, kao {to su efori u Lakedemonu i državni inkvizitori u Veneciji, naime
magistrature koje nisu podvrgnute nikakvim formalnostima. Toj vladavini potrebni su
vrlo snažni pokreta~i. Pred svakim dostavlja~em u Veneciji zjape kamena usta: 25 rekli
biste da su to ~eljusti tiranije.
Ove tiranske magistrature u aristokratiji nalikuju cenzuri u demokratiji, koja po
svojoj prirodi nije manje nezavisna. U stvari, cenzori se ne smeju ispitivati o stvarima
koje su ~inili za svoje cenzure; treba im ukazivati poverenje i nikad ih ne
obeshrabrivati. Rimljani su bil izvanredni: od sviju magistrata 26 moglo se zatražiti da
navedu razloge svojih postupaka, od cenzora27 ne.

23
Videti kod Strabona, knj. XIV, na koji su se na~in Ro|ani vladali u ovom pogledu.
24
Amlo de la Use,b) O venecijanskoj vladavini, deo III. Klaudijev zakon zabranjivao je senatorima da na
moru drže brod nosivosti ve}e od ~etrdeset akova. Tit Livije, knj. XXI, Šgl. LXIII¹.
25
U koju potkaziva~i bacaju svoje cedulje.
26
Viideti Tit Livije, knj. XLIX. Cenzora nije mogao da ometa ~ak ni neki drugi cenzor: svaki je ulagao
svoju primedbu ne uzimaju}i u obzir mi{ljenje svoga kolege, a kada se postupalo druga~ije, cenzura je
bivala, tako re}i, oborena.
27
Logisti u Atini, koji su od svih magistrata zahtevali da im polažu ra~una.
 28

Dve su stvari pogubne u aristokratiji: krajnje siroma{tvo plemi}a i njihova

prekomerna bogatstva. Da bi se spre~ilo da padnu u siroma{tvo, treba ih, pre svega, na
vreme obavezati da pla}aju svoje dugove. Da bi se njihova bogatstva umerila, treba
doneti mudre i neosetne odredbe: ne pribegavati plenidbi, zemlji{nim zakonima,
ukidanju dugova – merama koje donose beskrajna zla. Zakoni moraju plemi}ima da
oduzmu pravo prvorodstva28 kako bi se, neprestanom razdeobom nasledstava, imanja
uvek iznova ujedna~avala.
Ne treba da bude postavljanja panaslednika, c) prava pre~e kupovine,d) neotu|ivih
nekretnina ili pak usvojenja. Svim onim sredstvima koja se u monarhijskim državama
smi{ljaju ne bi li se veli~ina porodica ovekove~ila, u aristokratiji ne bi smelo da se
pribegava.29 Kada porodice izjedna~e, zakonima preostaje jo{ da održe njihovo
jedinstvo. Razmirice izme|u plemi}a moraju se re{avati brzo jer se, u protivnom,
prepirke me|u pojedincima pretvaraju u prepirke me|u porodicama. Sudije mogu da
okon~avaju sporove, ili pak da spre~avaju njihovo izbijanje.
Najzad, zakoni ne treba da podsti~u razlike koje ta{tina, pod izlikom da su jedne
porodice starije ili plemenitije od drugih, me|u njih unosi – to se mora prepustiti
uskogrudosti pojedinaca.
Dovoljno je baciti pogled na Lakedemon da bi se videlo kako su efori umeli da
umrtve slabosti kraljeva, e) velika{a i naroda.

Glava 9
Kako u monarhiji zakoni odgovaraju svome na~elu

Budu}i da je na~elo ove vladavine ~ast, zakoni treba da budu s njom u skladu.
Ovde oni treba da se trude da podupru ono plemstvo za koje je ~ast, tako re}i,
sve i svja.
Oni plemstvo treba da u~ine naslednim, ali ne zato da bi ono bilo me|a{ izme|u
mo}i vladara i slabosti naroda, ve} da bi bilo spona.
U toj }e vladavini postavljanje panaslednika, kojim se imanja zadržavaju u
porodicama, biti vrlo korisno, mada u drugim vladavinama nije prikladno.
Pravo pre~e kupovine vrati}e plemenita{kim porodicama posede koje je
rasipni{tvo roditelja otu|ilo.
Plemi}ki posedi ima}e povlastice, ba{ kao i plemi}i sâmi. Dostojanstvo
monarha ne može se razdvojiti od dostojanstva kraljevine, a jo{ se teže dostojanstvo
plemi}a dâ razdvojiti od dostojanstva njegova lena.
Sve pomenute prerogative pa{}e u deo jedino plemstvu – ne}e pre}i na narod
ako se na~elo vladavine ne želi povrediti, ako se snaga plemstva i snaga naroda ne žele
umanjiti.
Postavljanje panaslednika ometa trgovinu; pravo pre~e kupovine pokre}e svu
silu neizbežnih parnica, a svi prodani posedi kraljevstva ostaju, na odre|eni na~in,
godinu dana bez gospodara.a) Prerogative koje idu uz lena daju vlast {to te{ko
optere}uje one koji ih podnose. To su posebne nezgode s plemstvom, ali one i{~ezavaju
pred op{tom kori{}u koju ono pribavlja. No, kada se prenesu na narod, bespotrebno se
povre|uju sva na~ela.

28
Tako je utvr|eno u Veneciji. Amlo de la Use, str. 30 i 31.
29
Izgleda da je cilj nekih aristokratija ne toliko da održe državu koliko da sa~uvaju ono {to nazivaju
svojim plemstvom.
 29

U monarhijama se može dozvoliti da se najve}i deo dobara ostavi jednom

detetu, {to je ~ak i dobro, i to jedino u toj vladavini.
Zakoni treba da podsti~u svakojaku trgovinu30 koju ure|enje te vladavine može
da pruži ne bi li podanici, bez opasnosti da }e propasti, mogli da zadovoljavaju stalno
rastu}e potrebe vladara i njegova dvora.
Zakoni treba da unesu odre|eni red u na~in na koji se ubiru porezi kako taj red
ne bi pritiskivao teže negoli nameti sâmi.
Težina nameta podsti~e isprva na rad; rad izaziva utu~enost, a utu~enost razvija
duh lenosti.

Glava 10
O pravovremenosti izvr{avanja odluka u monarhiji

Monarhijska vladavina ima jednu veliku prednost nad republikanskom: po{to

javne poslove u njoj vodi samo jedan ~ovek, odluke se izvr{avaju brže. Ali budu}i da bi
se ova pravovremenost mogla izvrgnuti u brzopletost, zakoni }e je na izvestan na~in
usporiti. Oni ne samo {to moraju da idu naruku prirodi svakog ure|enja, ve} moraju i da
dosko~e zloupotrebama koje bi mogle da ishode iz re~ene prirode.
Kardinal Ri{elje31 zahteva da se u monarhijama potkre{u krila raznim
udruženjima koja u svemu stvaraju te{ko}e. Iako tom ~oveku despotizam nije ležao na
srcu, krio se, ipak, u njegovu umu.
Tela koja služe kao zaloga zakona nikad se ne pokoravaju bolje nego kada ne
brzaju i kada u poslove vladara unose onu promi{ljenost koja se te{ko može o~ekivati
od oskudne prosve}enosti dvora u pogledu državnih zakona, niti pak od brzopletosti
njegovih saveta.32
[ta bi bilo od one najdivnije monarhije na svetu a) da magistrati, svojom
odmereno{}u, žalbama i molbama, nisu zauzdavali kraljeve ~ak i u njihovim vrlinama,
kada su ti monarsi, slu{aju}i glas samo svoje uzvi{ene du{e, hteli da bez mere naplate
usluge koje su s podjednako bezmernom hrabro{}u i verno{}u pružali?

Glava 11
O izvrsnosti monarhijske vladavine

Monarhijska vladavina ima jednu veliku prednost nad despotskom. Kako joj je
priro|eno da u njoj pod vladarem bude vi{e staleža koji podupiru ure|enje, država je
~vr{}a, ure|enje postojanije a li~nosti onih koji vladaju bezbednije.
Ciceron33 misli da je ustanovljenje tribuna u Rimu donelo spas republici. „U
stvari”, kaže on, „snaga naroda koji nema vo|e jo{ je gora. Vo|a ose}a da je no{en
okolnostima i misli o tome; ali narod, u svojoj plahovitosti, nije svestan opasnosti u
30
Ona je dozvoljena samo narodu. Videti tre}i zakon u kodeksu De comm. et mercatoribus, koji odi{e
zdravim razumom.
31
Politi~ki testament.
32
Barbaris cunctatio servilis; statim exequi regium videtur. Tacit, Anali, knj. V, Šgl. XXXII¹.
33
Knj. III Zakona, Šgl. X. Nimia potestas est tribunorum plebis? Quis negat? Sed vis populi multo
saevior multoque vehementior, quae, ducem quod habet, interdum lenior est quam si nullum haberet. Dux
enim suo se periculo progredi cogitat; populi impetusperuculi notionem sui non habet¹.
 30

koju srlja.” Ova misao može se primeniti i na despotsku državu, koju ~ini narod bez
tribuna, i monarhiju, u kojoj narod, na izvestan na~in, ima svoje tribune.
Posvuda se, naime, vidi da, u nemirima pod despotskom vladavinom, povode}i
se samo za sobom, narod stvari uvek gura onoliko daleko koliko one mogu da idu; svi
razdori koje po~ini preterano su duboki. U monarhijama, naprotiv, stvari retko odlaze u
krajnosti. Vo|e strepe za sebe sâme, strah ih je da }e biti ostavljeni, a zavisne prelazne
vlasti34 ne žele da se narod odve} osili. Retko se de{ava da su državni staleži posve
iskvareni. Vladar se oslanja na svoje staleže, a pobunjenici, jer nemaju ni volje ni nade
da }e sru{iti državu, niti mogu niti žele da sru{e vladara.
U takvim okolnostima posreduju mudri i uticajni ljudi: traži se prava mera,
sklapaju se sporazumi i ispravljaju vlastite gre{ke – zakoni ponovo dobijaju na snazi i
ljudi im se pokoravaju.
Sve su na{e istorije stoga pune gra|anskih ratova koji ne ura|aju prevratima;
istorije despotskih država, pak, obiluju prevratima izvedenim bez gra|anskih ratova.
Oni koji su pisali istorije gra|anskih ratova nekolikih država, pa i oni koji su te
ratove izazivali, dovoljno jasno dokazuju koliko malo vladarima mora da bude sumnjiva
vlast koju pojedinim staležima ostavljaju kao naknadu za njihove usluge; jer ~ak i u
pometnjama ovi su potonji vapili samo za zakonima i svojom dužno{}u, i žestinu i
plahovitost pot~injenih pre obuzdavali nego {to su joj mogli služiti. 35 Misle}i valjda da
je suvi{e unizio staleže države, kardinal Ri{elje se, da bi ovu podupro, obratio vrlinama
vladara i njegovih ministara36 i od njih zahtevao toliko da bi uistinu samo an|eo mogao
da bude obdaren takvom obazrivo{}u, razborito{}u, odlu~no{}u i znanjem – te{ko bi se
~ovek mogao pohvaliti da }e, odsad pa sve dok je monarhijâ, mo}i da se na|u takav
vladar i takvi ministri.
Kao {to su narodi koji žive pod dobrim poretkom sre}niji negoli oni koji, bez
pravila i vo|â, lutaju {umama, tako su i monarsi koji žive pod osnovnim zakonima
svojih država sre}niji od despotskih vladara koji nemaju ni~eg {to bi moglo da upravlja
srcem njihovih naroda i njih sâmih.

Glava 12
Nastavak istog predmeta

Neka se u despotskim vladavinama ne traga za plemenito{}u – vladar tamo ne

može da podari uzvi{enost jer je ni sam nema.
Jedino u monarhijama }e se oko vladara videti podanici obasjani njegovim
zracima; jedino tamo svako može – zauzimaju}i, ako tako može da se kaže, ve}i prostor
– da upražnjava one vrline koje du{i pribavljaju ne nezavisnost ve} uzvi{enost.

Glava 13
Pojam despotizma

Kada divljaci u Lujzijani ushtednu vo}a, seku stablo u korenu i beru njegove
plodove.37 Takva je i despotska vladavina.

34
Videti gore, prva napomena u knjizi II, gl. 4.
35
Memoari kardinala od Reca, a) kao i druge istorije.
36
Politi~ki testament.
37
Pou~na pisma, b) zbirka XI, str. 315.
 31

Glava 14
Kako zakoni odgovaraju na~elu despotske vladavine

Na~elo despotske vladavine je strah: bojažljivim, neznala~kim i utu~enim

narodima ne treba mnogo zakona.
Tamo sve treba da po~iva na dvema ili trima idejama, pa zato i nema potreba za
novima. Kada obu~ite životinju, dobro }ete paziti da joj ne promenite gospodara, obuku
i na~in pona{anja; utuvi}ete joj u glavu dve ili tri kretnje, i ni{ta vi{e.
Kada je zato~en, vladar vi{e ne može da iza|e iz zamka naslade a da ne razo~ara
sve one koji ga u njemu drže. Oni ne mogu podneti da njegova li~nost i njegova vlast
pre|u u tu|e ruke. Stoga on retko li~no vodi rat, a te{ko se odvažuje da ga povede i uz
pomo} svojih namesnika.
Takav se vladar, sviknut da u svojoj palati ne nailazi ni na kakav otpor, rasr|uje
kada mu se usprotive s oružjem u rukama: obi~no se, dakle, rukovodi besom ili
osvetom. Uostalom, on i ne može imati pojma o pravoj slavi. Ratovi, prema tome,
moraju da se odvijaju u svoj svojoj prirodnoj žestini a me|unarodno pravo mora tamo da
bude sku~enije negoli drugde.
Takav vladar ima toliko mana da bi trebalo da zazire od javnog izlaganja svoje
prirodne gluposti. On se krije pa stanje u kojem se nalazi ostaje nepoznato. Na sre}u, u
tim zemljama ljudi su takvi da im je potrebno samo ime koje njima vlada.
Kada je Karlo XII b) boravio u Benderu i saznao za izvestan otpor koji mu je
pružen u {vedskom senatu, otpisao je da }e im poslati jednu svoju ~izmu da bi
zapovedala. Ta bi ~izma zapovedala kao despotski kralj.
Ako vladar padne u zato~eni{tvo, smatra se da je mrtav i drugi se penje na
njegov presto. Sporazumi koje zato~enik sklopi su ni{tavni, njegov ih naslednik ne}e
priznati. Naime, budu}i da je on u isti mah zakon, država i vladar, a po{to, ~im prestane
da bude vladar, nije vi{e ni{ta, ako se ne bi smatrao mrtvim, država bi propala.
Jedan od glavnih razloga {to su Turci sklopili separatni mir s Petrom I bio je taj
{to su Moskoviti kazali veziru da je u [vedskoj na presto postavljen drugi kralj.38
O~uvanje države isto je {to i o~uvanje vladara, ili – bolje re~eno – palate u
kojoj je on zato~en. Sve {to neposredno ne preti toj palati ili glavnom gradu, na neuke,
ohole i predrasudama prožete duhove ne ostavlja nikakav utisak; {to se sleda doga|aja
ti~e, oni ne mogu da ga prate, predvi|aju, pa ~ak ni da misle o njemu. Politika, njeni
pokreta~i i zakoni moraju u despotiji da budu vrlo ograni~eni a politi~ka vlast
jednostavna, ba{ kao i gra|anska.39
Sve se svodi na mirenje politi~ke i gra|anske vlasti s dvorskom, i državnih
~inovnika s ~inovnicima saraja.
Takva država bi}e u najboljem položaju kada sebe bude mogla smatrati jedinom
na svetu, kada bude bila okružena pustinjom i razdvojena od narodâ koje }e nazivati
varvarskim. Budu}i da ne može da ra~una na narodnu vojsku, bi}e dobro da uni{ti
jedan deo sebe sâme.
Po{to je na~elo despotske vladavine strah, njen cilj je spokoj; ali to nije mir ve}
mûk gradova koje je neprijatelj spreman da zauzme.
Budu}i da snaga ne po~iva u državi ve} u vojsci koja je državu zasnovala, da bi
se odbranila država, trebalo bi o~uvati vojsku; ali, vojska vladaru uliva strah. Kako,
dakle, pomiriti sigurnost države s bezbedno{}u vladareve osobe?
38
Pri kraju Pufendorfove Istorije sveta, c) spis o [vedskoj.
39
Prema gospodinu [ardenu, u Persiji nema državnog saveta.
 32

Pogledajte, molim vas, s kakvom ume{no{}u moskovitska vladavina poku{ava

da se oslobodi despotizma koji joj pada teže nego sâmom narodu. d) Velike vojne jedinice
su razbijene, kazne za zlo~ine smanjene, ustanovljeni su sudovi, zna se ve} i za zakone,
narod se obrazuje. Ali ima i posebnih uzroka koji }e tu vladavinu možda ponovo baciti
u nesre}u kojoj je htela da umakne.
U tim je državama religija uticajnija nego u bilo kojoj drugoj: ona je strah dodat
strahu. U muhamedanskim carstvima upravo iz vere narod jednim delom crpe za~u|
uju}e po{tovanje prema svome vladaru.
Tursko ure|enje donekle popravlja upravo religija. Za slavu i veli~inu države
podanici nisu vezani ~a{}u nego snagom i na~elom vere.
Me|u svim despotskim vladavinama nema nijedne koja sebe satire gore nego ona
u kojoj se vladar progla{ava vlasnikom svih poseda i naslednikom sviju svojih
podanika. Iz toga uvek sledi zapu{tanje zemljoradnje; a ako je vladar uz to i trgovac,
sve proizvodne ve{tine bivaju upropa{}ene.
U tim se državama ni{ta ne popravlja, ni{ta ne unapre|uje. 40 Ku}e se grade samo
za jedan ljudski vek; kanali se ne kopaju, drve}e se ne sadi, iz zemlje se izvla~i sve a
ni{ta joj se ne vra}a; sve je neobra|eno, sve pusto.
Mislite li da }e zakoni koji oduzimaju zemlji{ne posede i nasle|ivanje dobara
smanjiti gramzivost i pohlepu velika{a? Ne, oni }e ih samo jo{ vi{e raspaliti. ^ovek }e
biti sklon da druge zlostavlja na hiljade na~ina jer }e držati da je njegovo jedino
vlasni{tvo zlato ili novac koji se mogu ukrasti ili sakriti.
Kako sve ne bi bilo izgubljeno, dobro je da lakomost vladara bude ublažena
kakvim obi~ajem. Tako se u Turskoj vladar obi~no zadovoljava oduzimanjem tri
procenta od nasledstva41 ljudi iz naroda. Ali budu}i da najve}i deo zemlje sultan daje
svojoj vojsci i njome raspolaže po svom }efu, budu}i da prigrabljuje sva nasledstva
službenika carstva i budu}i da, kada ~ovek bez mu{ke dece umre, njegova svojina
pripada sultanu a k}eri dobijaju samo pravo plodouživanja, ispada da je nad ve}inom
dobara u državi vlasni{tvo samo privremeno.
Prema zakonu koji važi u Bantamu,e) kralju pripada nasledstvo, ~ak i žena, deca i
ku}a umrlog podanika.42 Da bi izigrao najokrutniju odredbu toga zakona, otac je
primoran da decu ženi u osmoj, devetoj ili desetoj godini, katkad i ranije, kako se ne bi
na{li u položaju da im zapadne bedan deo njegove ostav{tine.
U državama u kojima nema nikakvih osnovnih zakona, na~in nasle|ivanja
carstva ne može da bude ustaljen. Nosioca krune bira sâm vladar, u porodici ili izvan
nje. Zalud bi bilo odrediti da je nasle|uje najstariji sin – vladar bi uvek mogao da izabere
nekog drugog. Naslednika progla{ava sâm vladar, ili njegovi ministri, ili pak na nj
ukazuje ishod gra|anskog rata. Tako ova država ima, u odnosu na monarhiju, razlog vi{e
da se raspadne.
Budu}i da svaki princ kraljevske porodice ima iste izglede da bude izabran,
de{ava se da onaj koji se popne na presto najpre podavi svoju bra}u, kao u Turskoj, ili
ih oslepi, kao u Persiji, ili ih pak izludi, kao kod Mongola: a ako se ove mere
predostrožnosti ve} ne preduzimaju, kao {to je u Maroku, svaki put kada se presto
uprazni, dolazi do užasnog gra|anskog rata.
40
Videti Riko, Stanje Otomanskog carstva Šizdanje iz 1678, in–12¹.
41
O nasle|ivanju kod Turaka videti Drevni i moderni Lakedemon. Videti tako|e Riko, O Otomanskom
carstvu.
42
Zbirka izve{taja o putovanjima koja su poslužila osnivanju Indijske kompanije, f) tom I. U Pegiju g) je
zakon manje okrutan: ako ~ovek ima dece, kralj nasle|uje samo dve tre}ine njegova imanja. Ibid., tom III,
str. 1.
 33

Prema konstitucijama Moskovije,43 car za svoga naslednika može odabrati koga

ho}e,h) bilo u svojoj porodici, bilo izvan nje. Takvo postavljanje naslednika uzrokuje
hiljade prevrata, a presto ~ini isto onako klimavim kao {to je i sâmo nasle|ivanje
proizvoljno. Po{to je redosled nasle|ivanja jedna od stvari koja je za narod najvažnija,
najbolji je onaj koji najvi{e upada u o~i, kao {to su ro|enje i redosled ra|anja.
Takva odredba suzbija spletke i otklanja slavoljubivost: vi{e se ne truje duh
kakvog slaba{nog princa niti se umiru}ima razvezuje jezik.
Kada je na~in nasle|ivanja ustanovljen nekim osnovnim zakonom, naslednik je
samo jedan princ; njegova bra}a nemaju nikakvo niti stvarno niti prividno pravo da mu
osporavaju krunu. Vi{e se ne može naslu}ivati niti iskori{}avati pojedina~na volja oca.
Vi{e, dakle, nema potrebe da se kraljev brat ili bilo koji drugi podanik zato~i ili usmrti.
Ali u despotskim državama, u kojima su vladareva bra}a u isti mah i njegovi
robovi i njegovi takmaci, opreznost nalaže da se na njih motri; to je potrebno naro~ito u
muhamedanskim zemljama u kojima na pobedu ili uspeh religija gleda kao na božji sud:
tamo niko nije suveren de jure, samo de facto.
Slavoljublje je mnogo raspaljenije u državama u kojima prin~evi kraljevske krvi
uvi|aju da }e, ne uspnu li se na presto, biti zato~eni ili pogubljeni, negoli kod nas gde
prin~evi kraljevske krvi uživaju položaj koji, ako ve} ne zadovoljava samoljublje,
možda potpunije zadovoljava umerene želje.
Vladari despotskih država uvek su zloupotrebljavali brak. Oni obi~no uzimaju
vi{e žena, naro~ito u onom delu sveta gde je despotizam tako re}i odoma}en, kao {to je
u Aziji. Oni imaju toliko dece da prema njima i ne mogu ose}ati ljubav, ba{ kao {to
ljubavi nema ni me|u bra}om.
Vladaju}a porodica nalikuje državi: suvi{e je slaba, a poglavar joj je odve} jak;
izgleda velika a stvarno je ni{tavna. Artakserkso44 je posmicao svu svoju decu jer su
kovala zaveru protiv njega. Malo je verovatno da pedesetoro dece sneva urotu protiv
svoga oca, a jo{ manje da su se urotili zato {to svoju prilježnicu nije ustupio najstarijem
sinu. Pre }e biti da je ovde na stvari neka spletka onih isto~nja~kih saraja, onih mesta
gde smicalica, pakost i lukavstvo caruju u ti{ini i zaklanjaju se mrklim mrakom, onih
saraja u kojima je ostareli vladar, svakim danom sve gluplji, prvi zato~enik svoje palate.
Posle svega {to rekosmo moglo bi se u~initi da ljudska priroda neprestano ustaje
protiv despotske vladavine. Ali uprkos ljubavi koju ljudi gaje prema slobodi, uprkos
njihovoj mržnji prema nasilju, ve}ina se naroda nasilju pokorava. Da bi se stvorila jedna
umerena vladavina, valja složiti sile, srediti ih, ublažiti i staviti u dejstvo: jednu, da tako
kažemo, u~initi okretnijom kako bi bila u stanju da odoli drugoj; to je remek–delo
zakonodavstva koje slu~aju retko polazi za rukom a razboritosti se retko ostavlja da ga
izvede. Despotska vladavina, naprotiv, ako tako može da se kaže, bode o~i; ona je
posvuda jednoobrazna: kako su, da bi bila ustanovljena, dovoljne strasti, svi mogu
podjednako dobro da obave taj zadatak.

Glava 15
Nastavak istog predmeta

U toplim podnebljima, gde despotizam obi~no vlada, strasti se raspiruju ranije,

ali se ranije i gase;45 duh je tamo napredniji, opasnosti od rasipanja dobara su manje,

43
Videti razne ustave, naro~ito onaj iz 1722.
44
Videti kod Justina.
45
Videti knjigu ŠXIV¹, o zakonima u njihovom odnosu prema prirodi podneblja.
 34

manje je prilika da se ~ovek istakne, manje je op{tenja me|u mladim ljudima jer su
zatvoreni izme|u ~etiri zida a brakovi se sklapaju vrlo rano: punoletstvo se, dakle, može
ste}i ranije negoli u na{im evropskim podnebljima. U Turskoj se ono dobija u
petnaestoj godini.46
Ustupanja dobara u despotiji ne može biti; u vladavini u kojoj ni~ije imanje nije
bezbedno, vi{e se daje na li~nost negoli na dobra.
Ustupanju dobara se prirodno pribegava u umerenim vladavinama, 47 naro~ito u
republikama, zahvaljuju}i ve}em poverenju koje se mora imati u po{tenje gra|ana i
blagosti {to je mora pobuditi jedan oblik vladavine koji kao da je svako sâm sebi
podario.
Da su u rimskoj republici zakonodavci ustanovili ustupanje dobara, 48 ne bi se
bilo zapalo o onolike pobune i gra|anske razmirice i ne bi se bile isku{avale opasnosti
zâla niti pogibelji lekova namenjenih njihovom otklanjanju.
Oskudnost i nesigurnost imetka u despotskim državama odoma}uju zelena{tvo,
jer svako uve}ava vrednost svoga novca srazmerno opasnosti koju nosi njegovo
uzajmljivanje. U tim nesre}nim zemljama, dakle, beda preti odasvud; sve je tamo oteto,
~ak i izvor pozajmica.
Otuda proizlazi da se tamo trgovac ne sme upustiti u trgovinu na veliko: on živi
od danas do sutra; ako se optereti s mnogo robe, izgubi}e zbog kamata koje mora dati
da bi je platio vi{e nego {to }e na robi zaraditi. Zato tamo skoro da i nema zakona o
trgovini: oni se svode na nekoliko prostih uredaba.
Vladavina ne bi mogla da bude nepravedna ako nema rukû kojima nanosi svoje
nepravde; no, nije mogu}e da se te ruke ne zauzmu i za sebe sâme. Pronevera je, dakle,
u despotskim državama prirodna.
Po{to je u njoj to zlodelo uobi~ajeno, zaplene dobara su korisne. Narod se njima
te{i a novac koji se na taj na~in oduzima zama{an je danak koji bi vladar te{ko ubrao
od upropa{}enih podanika: u takvim zemljama nema nijedne porodice koja se želi
po{tedeti.
U umerenim državama stvar je sasvim druga~ija. Plenidbe bi vlasni{tvo nad
dobrima u~inile nesigurnim, osiroma{ile bi nedužnu decu: kada bi trebalo kazniti samo
jednog krivca, uni{tile bu celu porodicu. Li{avaju}i gra|anina njegovih najnužnijih
potrep{tina, one bi republici nanele zlo jer bi ukinule jednakost, koja tvori njenu du{u. 49
Jedan rimski zakon50 nalaže da se dobra plene jedino u slu~aju kada je po~injen zlo~in
uvrede veli~anstva ili veleizdaje prvoga stepena. Bilo bi katkad veoma mudro slediti
duh toga zakona i plenidbe ograni~iti samo na neke zlo~ine. Boden 51 vrlo dobro kaže da
bi, u zemljama u kojima je lokalnim obi~ajnim pravom utvr|eno da je nasle|ene
nepokretnosti mogu}e otu|ivati, trebalo pleniti samo bra~nu te~evinu.

Glava 16
O preno{enju vlasti

46
La Gijetjer, a) Drevni i moderni Lakedemon.
47
Isto važi i za nadoknadu kod bona fide ste~ajeva.
48
Ono je ustanovljeno tek Julijevim zakonom, De cessione bonorum. Na taj na~in izbegavali su se zatvor
i sramno ustupanje dobara.
49
Izgleda mi da je zaplena dobara u atinskoj državi bila odve} omiljena.
50
Authentica, Bona damnatorum. Kod., De bon. Šproscript. seu¹ damn.
51
ŠO državi¹, knj. V, gl. III.
 35

U despotskoj vladavini vlast u celosti prelazi u ruke onoga kome je poverena.

Vezir je i sâm despot, a svaki pojedini službenik je vezir. U monarhijskoj vladavini vlast
se ne prenosi tako neposredno jer je monarh koji je podaruje istovremeno i ublažava. 52
Svoj autoritet on raspodeljuje tako da jedan njegov deo nikada ne ustupa ako nije
zadržao ve}i.
Stoga u monarhijskim državama pojedini upravitelji gradova nisu pot~injeni
toliko upravitelju provincije koliko sâmom vladaru, a pojedini zapovednici vojnih
jedinica nisu podre|eni toliko generalu koliko, opet, vladaru sâmom.
U ve}ini monarhijskih država mudro je ustanovljeno da oni koji imaju iole {ire
podru~je zapovedanja, nisu dodeljeni nijednoj vojnoj jedinici; na taj na~in, budu}i da
svoje zapovedni{tvo duguju jedino nekoj posebnoj vladarevoj volji, i po{to njihovim
uslugama ovaj može ali i ne mora da se posluži, oni su na neki na~in i u službi i van
službe.
To je nespojivo s despotskom vladavinom. Naime, kada bi oni koji trenutno
nemaju zaduženja ipak imali prerogative i zvanja, u državi bi bilo ljudi mo}nih ve} po
sebi, {to bi se kosilo s duhom te vladavine.
Ako bi upravitelj nekog grada bio nezavisan od pa{e, svakoga bi dana trebalo
donositi mere da bi se delovanje ove dvojice uskla|ivalo, {to je u jednoj despotskoj
državi besmisleno. A osim toga, kada bi pojedini upravitelj mogao da odbije poslu{nost,
kako bi pa{a mogao svojom glavom da jem~i za provinciju koja mu je poverena?
U takvoj vladavini vlast ne može da bude uravnotežena: vlast i najnižeg
magistrata podjednako je neuravnotežena kao i vlast despota. U umerenim zemljama
zakon je posvuda mudar, svuda poznat, pa i najniži magistrati mogu da ga slede. Ali u
despotizmu, gde je zakon puka vladareva volja, kako bi magistrat, ~ak i kada bi vladar
bio mudar, mogao da sledi volju koju ne poznaje? Zato on mora da sledi sopstvenu
volju.
[tavi{e, budu}i da je zakon samo ono {to vladar ho}e, a po{to vladar može hteti
samo ono {to poznaje, tamo doista treba da bude beskrajno mnogo ljudi koji ho}e
umesto njega i poput njega.
Najzad, po{to je zakon samo trenutna vladao~eva volja, nužno je da oni koji
ho}e umesto njega, odmah ho}e {to i on.

Glava 17
O poklonima

U despotskim je državama obi~aj da nikome ko je iznad njega, ~ak ni

kraljevima, ~ovek ne pristupa a da mu ne ponudi poklon. Mogulski car 53 ne usli{ava
molbe svojih podanika ako od njih ne{to ne dobije. Ti vladari odlaze tako daleko da
podmi}ivanjem truju i vlastitu milost.
Upravo tako i mora da bude u vladavini u kojoj niko nije gra|anin, u vladavini u
kojoj je svako prožet mi{lju da vi{i ni{ta ne duguje nižem, u vladavini u kojoj ljudi
smatraju da su me|usobno povezani jedino kaznama koje dosu|uju jedni drugima, u
vladavini u kojoj se odvija malo poslova i u kojoj ~ovek retko ima potrebe da se pojavi
pred kakvim velika{em da bi mu se obratio nekim zahtevom, jo{ manje tužbom.
Davanje poklona u republici je omraženo jer vrlini oni nisu potrebni. U
monarhiji je ~ast ja~a pobuda negoli su pokloni. Ali u despotskoj državi, gde nema ni
52
Ut esse phaebi dulcius lumen solet / Jamjam cadentis... a)
53
Zbirka izve{taja o putovanjima koja su poslužila osnivanju Indijske kompanije, tom I, str. 80.
 36

~asti ni vrline, ~ovek može biti ponukan da ne{to uradi imaju}i u vidu jedino udobnosti
života.
Kada je zahtevao da oni koji primaju poklone za obavljanje svoje dužnosti budu
kažnjeni smr}u,54 Platon je bio vo|en upravo republikanskim idejama. „Ne treba ih”,
govorio je, „uzimati ni za stvari dobre ni za stvari r|ave.”
R|av li je bio onaj rimski zakon55 koji je magistratima dopu{tao da primaju sitne
poklone56 pod uslovom da njihova godi{nja vrednost ne prema{uje sto talira? Oni
kojima se ni{ta ne daje, ni{ta i ne žele, a oni kojima se daje malo, uskoro požele malo
vi{e, a zatim mnogo. Uostalom, lak{e je ubediti onog koji, po{to ne mora da uzima
ni{ta, uzme ne{to, negoli onog koji uzima vi{e kada bi trebalo da uzme manje, i uvek za
to nalazi izgovore, izvinjenja, prihvatljive uzroke i razloge.

Glava 18
O nagradama koje udeljuje suveren

U despotskim državama, u kojima je – kao {to smo kazali – ~ovek ponukan da

ne{to uradi imaju}i u vidu jedino udobnosti života, vladar koji nagra|uje ima da dâ samo
novac. U monarhiji, gde vlada jedino ~ast, vladar bi nagra|ivao samo povlasticama kada
povlastice koje ~ast uspostavlja ne bi bile povezane s rasko{i {to nužno razvija potrebe:
tamo, dakle, vladar nagra|uje ~a{}u koja vodi pribavljanju imetka. Ali u republici, gde
vlada vrlina – pobuda sâmoj sebi dovoljna, pobuda koja isklju~uje sve druge pobude –
država nagra|uje jedino priznanjima {to se odaju sâmoj vrlini.
Op{te je pravilo da su velike nagrade – i u monarhiji i u republici – znak
propadanja tih vladavina jer dokazuju da su njihova na~ela iskvarena, da, naime, s jedne
strane, ideja ~asti vi{e nema toliko snage, a da je, s druge, zvanje gra|anina oslabljeno.
Najgori rimski carevi bili su oni koji su najvi{e davali – na primer Kaligula,
Klaudije, Neron, Oton, Vitelije, Komod, Heliogabal i Karakala. Najbolji pak – kao {to
su Avgust, Vespazijan, Antonin Pije, Marko Aurelije i Pertinaks – bili su {tedljivi. Pod
dobrim carevima država je obnavljala svoja na~ela; riznica ~asti zamenjivala je druge
riznice.

Glava 19
Jo{ neka posledice na~ela triju vladavina

Ne mogu se odlu~iti da zavr{im ovu knjigu a da ne ukažem na jo{ neka

podru~ja primene mojih triju na~ela.
Prvo pitanje. Treba li zakoni da sile gra|anina neka se prihvata javnih službi?
Velim da oni to moraju ~initi u republikanskoj, ali ne i u monarhijskoj vladavini. U
prvoj su magistrature svedo~anstva vrline, zaloge {to ih država poverava gra|aninu koji
mora da živi, dela i misli samo za nju; on ih, dakle, ne može odbijati. 57 U drugoj su one
svedo~anstva ~asti, a ~ast je neobi~na utoliko {to joj se dopada da magistraturu prihvati
samo kada ona ho}e i na na~in na koji ona ho}e.

54
Knj. XII Zakona.
55
L. 5, Š§ 2¹, Dig., ad leg. Jul. repet.
56
Munuscula.
57
U svojoj Državi, knj. III, Platon takvo odbijanje ubraja me|u znakove izopa~enja države. U svojim
Zakonima, knj. VI, zahteva da ono bude kažnjeno globom. U Veneciji se ono kažnjava izgnanstvom.
 37

Pokojni kralj a) Sardinije58 kažnjavao je one koji su odbijali dostojanstva i službe

u njegovoj državi, i na taj je na~in nesvesno sledio republikanske ideje. Uostalom,
na~in na koji je vladao dovoljno jasno dokazuje da to nije ~inio namerno.
Drugo pitanje. Je li dobro pravilo da se gra|anin može obavezati da u vojsci
prihvati mesto niže od onoga koje je dotad zauzimao? Kod Rimljana se ~esto de{avalo
da neko bude kapetan a da godinu dana kasnije služi pod svojim poru~nikom. 59 Jer u
republikama vrlina zahteva da državi ~ovek neprestano žrtvuje samoga sebe i svoje
negodovanje. U monarhijama, pak, istinska ili lažna ~ast ne može da podnese ono {to
smatra degradiranjem.
U despotskim državama, u kojima se podjednako zloupotrebljavaju ~ast,
položaji i rangovi, vladar se jednako lako srozava do sluge, a sluga uzdiže u vladara.
Tre}e pitanje. Ho}e li se istom ~oveku poveriti i vojni~ke i gra|anske službe? U
republici ih valja objediniti, u monarhiji razdvojiti. U republikama bi bilo vrlo opasno
pretvoriti vojni~ko zanimanje u poseban stalež, razli~it od onoga koji nosi gra|anske
funkcije, u monarhijama ne bi bilo ni{ta manje opasno obe funkcije dati istoj osobi.
U republici se ~ovek la}a oružja jedino kao branilac zakona i domovine; zato
{to je gra|anin on se, na izvesno vreme, pretvara u vojnika. Kada bi postojala dva
razdvojena staleža, onom koji bi se pod oružjem smatrao gra|aninom, davalo bi se na
znanje da je samo vojnik.
U monarhijama je ljudima od oružja cilj samo slava, ili bar ~ast, ili bogatstvo.
Dobro se treba ~uvati da se takvim ljudima povere gra|anske službe: naprotiv, gra|anski
magistrati treba da ih obuzdavaju; a isti ljudi ne smeju da u isto vreme uživaju
poverenje naroda i da raspolažu silom kojom bi to poverenje zloupotrebili. 60 Pogledajte
koliko se, u onoj naciji u kojoj se republika prikriva u obli~ju monarhije, b) strepi od
postojanja jednog posebnog staleža ljudi od oružja i na koji na~in ratnik ostaje uvek gra|
anin ili ~ak magistrat, kako bi ova zvanja bila jemstvo za otadžbinu i kako se to nikad
ne bi zaboravilo.
Ona podela magistratura na gra|anske i vojni~ke, kojoj su Rimljani pribegli
po{to su izgubili repubiku, nije bila proizvoljna. Ona je bila posledica promene rimskog
ure|enja i odgovarala je monarhijskoj vladavini. A ono {to je pod Avgustom tek bilo
zapo~eto,61 naredni carevi62 bili su primorani da zavr{e kako bi ublažili vojni~ku
vladavinu.
Tako Prokopije, koji se s Valentom nadmetao oko carskog prestola, nije u ovoj
stvari ni{ta shvatio – ako ve} nije imao posebnih razloga – kada je, poveriv{i
Hormizdu, persijskom princu kraljevske krvi, dostojanstvo prokonzula,63 vratio toj
magistraturi zapovedni{tvo nad vojskom, koje je ona neko} imala. ^ovek koji žudi za
suverenom vla{}u teži onome {to je korisno za državu manje negoli onome {to je
probita~no njegovoj stvari.

58
Vitorio Amadeo.
59
Po{to su se neki centurioni požalili narodu i zahtevali pre|a{nju službu, jedan od njih im re~e: Pravi~no
je, drugovi moji, da ~asnima smatrate sva mesta na kojima branite državu. Tit Livije, knj. XLII, Šgl.
XXXIV¹.
60
Ne importam ad optimos nobilium transferretur, senatum militia vetuit Gallienus, etiam adire
exercitum. Aurelije Viktor, De Viris Illustribus.
61
Senatorima, prokonzulima i namesnicima Avgust je oduzeo pravo da nose oružje. Dion, knj. XXXIII.
62
Konstantin. Videti Zosima, knj. II.
63
Amijan Marcelin, knj. XXVI. More veterum, et bella recturo.
 38

^etvrto pitanje. Da li je dobro da se zvanja mogu kupovati? U despotskim

državama, u kojima vladar mora trenutno da postavlja ili svrgava podanike, ona se ne bi
smela kupovati.
Mogu}nost da se zvanja kupuju dobra je u monarhijskim državama po{to
dozvoljava da se, kao porodi~no zanimanje, obavlja ono {to se ne bi preduzimalo u ime
vrline, i po{to svakog predodre|uje za odre|enu dužnost, a staleže države ~ini
postojanijim. Suda64 vrlo dobro kaže da je Anastasije, prodaju}i sve magistrature, od
carstva na~inio neku vrstu aristokratije.
Kupovanje zvanja Platon65 ne može da podnese. „Jer, zamisli {ta bi se desilo ako
bismo krmano{a na la|i postavljali prema proceni veli~ine njegove imovine, a siromahu,
~ak i kad bi bio spremniji krmano{, ne bismo dopustili da to bude.” c) Ali Platon govori o
državi zasnovanoj na vrlini, mi o monarhiji. A u monarhiji u kojoj bi se zvanja ipak
prodavala, zahvaljuju}i oskudici i gramzivosti dvorjana, ako ve} ne na osnovu neke
javne uredbe, slu~aj bi dao bolje podanike negoli vladarev izbor. Najzad, napredovanje
uz pomo} bogatstva podsti~e i održava marljivost koja je u toj vrsti vladavine veoma
potrebna.66
Peto pitanje. U kojoj su vladavini potrebni cenzori? Potrebni su u republici, gde
je na~elo vladavine vrlina. Vrlinu ne potkopavaju samo zlo~ini ve} i nemar, gre{ke,
izvesna mlakost u ljubavi prema domovini, opasni primeri, klice podmitljivosti, re~ju
ono {to zakone ne kr{i nego ih izigrava, ne ru{i ve} slabi: sve to cenzori treba da
ispravljaju.
^udi nas kazna dosu|ena onom areopagitu koji je ubio vrapca kada se ovaj,
beže~i pred kopcem, skrio u njegovo krilo. Iznena|uje nas {to je areopag dao da se
pogubi dete koje je iskopalo o~i svojoj ptici. Neka se obrati pažnja da ovde nije re~ o
osudi zbog zlo~ina nego o moralnom sudu izre~enom u republici zasnovanoj na moralu.
U monarhijama cenzori nisu potrebni; one su zasnovane na ~asti, a u prirodi je
~asti da joj je cenzor vasceli svet. Svako ko se o ~ast ogre{i izvrgnut je prigovorima
upravo onih kojima se nikakav prigovor ne može staviti.
Tamo bi cenzore kvarili ba{ oni koje bi cenzori imali da ispravljaju. Oni ne bi
bili dobra brana izopa~enju monarhije, ali bi izopa~enje monarhije bilo za njih suvi{e
tvrd orah.
Ve} se sluti da u despotskim vladavinama nema nikakve potrebe za cenzorima.
Primer Kine kao da odstupa od toga pravila, ali }emo u nastavku ovoga dela videti koji
su neobi~ni razlozi postojanja takve ustanove.d)

Knjiga {esta

Posledice na~ela raznih vladavina s obzirom na jednostavnost gra|anskih i

krivi~nih zakona, na~in dono{enja presuda i odmeravanje kazni

Glava 1
O jednostavnosti gra|anskih zakona u raznim vladavinama

Monarhijska vladavina ne podnosi onako jednostavne zakone kao despotska. U

njoj su potrebni sudovi. Ti sudovi donose odluke, a one moraju da budu zapam}ene

64
Fragmenti iz Poslanica Konstantina Porfirogeneta.
65
Država, knj. VIII.
66
[panska lenost: sve se službe tamo dele.
 39

kako bi se danas sudilo kao {to se sudilo ju~e i kako bi svojina i životi gra|ana bili
zajam~eni i postojani ba{ kao {to je i samo ure|enje države.
Deljenje pravde koja ne odlu~uje samo o životu i dobrima nego i o ~asti iziskuje
u monarhiji brižljiva ispitivanja. Obazrivost sudije mora da bude utoliko ve}a ukoliko je
na stvari ve}i ulog i ukoliko su interesi o kojima izri~e presudu ve}i.
Ne treba se, prema tome, ~uditi {to se u zakonima tih država nailazi na toliko
pravila, ograni~enja ili pro{irenja važenja, koja umnožavaju pojedina~ne slu~ajeve a
sâmo deljenje pravde kao da pretvaraju u umetnost.
Razlike u rangu, poreklu i položaju, koje su ustanovljene u monarhijskoj
vladavini, ~esto za sobom povla~e i razlike u prirodi dobara, a zakoni koji odgovaraju
ure|enju ove države mogu jo{ i da pove}aju njihov broj. Tako, kod nas imovina može
biti nepokretna, ste~ena teretno ili besteretno; miraz ili li~na dobra žene; nasle|ena od
oca ili majke; pokretna imovina razli~itih vrsta; slobodna ili dobijena supstitucijom;
dobijena na osnovu srodni~kog prava; plemi}ka alodijalna ili slobodnja~ka; u vidu
zemlji{ne ili nov~ane rente. Svaka vrsta imovine podleže posebnim propisima koje
treba po{tovati da bi se njome raspolagalo, {to zakone ~ini jo{ složenijim.
U na{im vladavinama lena su postala nasledna. Bilo je potrebno da plemstvo
ima odre|enu svojinu, to jest da leno bude na izvestan na~in postojano kako bi njegov
vlasnik bio u stanju da služi vladaru. To je moralo da proizvede dosta raznolikosti: na
primer, ima zemalja u kojima se leno nije moglo deliti me|u bra}om, dok su u drugim
zemljama mla|a deca mogla da dobiju vi{e sredstava za život.
Monarh, koji poznaje svaku svoju provinciju, može da ustanovi razne zakone, ili
pak da dopusti razli~ita obi~ajna prava. Ali despot ne zna ni{ta i ne može ni na {ta
obra}ati pažnju; potreban mu je samo na~elan stav; on vlada krutom voljom koja je
posvuda ista; pod njegovim nogama sve se poravnava.
U meri u kojoj se u monarhijama presude sudova umnožavaju, pravosu|e se
optere}uje odlukama koje katkad protivre~e jedna drugoj – ili zato {to sudije, koji se
smenjuju, razli~ito misle, ili zato {to se predmeti ~as dobro ~as lo{e brane, ili, najzad,
zbog beskrajnih zabluda koje se uvla~e u sve {to prolazi kroz ljudske ruke. To je nužno
zlo koje zakonodavac s vremena na vreme ispravlja kao ne{to {to je suprotno duhu
umerenih vladavina. Jer potreba da se obra}amo sudovima mora izvirati iz prirode ure|
enja, ne iz protivre~nosti i nesigurnosti zakona.
U vladavini u kojoj me|u ljudima nužno postoje razlike, moraju da postoje i
povlastice. To jo{ vi{e umanjuje jednostavnost zakona i stvara hiljade izuzetaka.
Jedna od povlastica koje najmanje optere}uju dru{tvo, a jo{ manje onoga koji je
dodeljuje, jeste mogu}nost da se parnica vodi pred jednim pre negoli pred drugim
sudom. Eto novih sporova, onih koji nastaju kada treba odlu~iti pred kojim sudom
parnica ima da se vodi.
Narodi u despotskim državama nalaze se u sasvim druga~ijem položaju. Ne
znam o ~emu bi u tim zemljama zakonodavac mogao da odlu~uje ili {ta bi sudija imao
da presu|uje. Iz ~injenice da zemlja pripada vladaru sledi da tamo gotovo i nema gra|
anskih zakona o zemlji{nom vlasni{tvu. Iz suverenovog prava da odre|uje naslednika
proizlazi da tamo nema ni zakona o nasle|ivanju. Trgovina koju u nekim zemljama
obavlja isklju~ivo on, ~ini nepotrebnim sve zakone o trgovini. Budu}i da se brakovi
tamo sklapaju s ropkinjama, nema ni gra|anskih zakona o mirazu i pravima žena. Iz
~injenice da je broj robova ogroman sledi, najzad, da tamo gotovo i nema ljudi koji bi
raspolagali vlastitom voljom i, prema tome, morali da pred sudijom odgovaraju za svoje
 40

pona{anje. O ve}ini moralnih ~inova – koji su samo hirovi oca, muža i gospodara –
prosu|uju sâmi o~evi, muževi i gospodari, a ne magistrati.
Zaboravio sam da kažem da, budu}i je ono {to mi nazivamo ~a{}u u tim
državama nepoznato, bilo kakvim sporovima u pogledu ~asti, koja je u nas tako
zna~ajna, tamo uop{te nema mesta. Despotizam je sâm sebi dovoljan; sve je oko njega
pusto. Zato nam, kada opisuju zemlje u kojima on vlada, putnici retko govore o gra|
anskim zakonima.1
Tamo su, dakle, oduzete sve prilike za vo|enje sporova i sudskih procesa. Zbog
toga se tamo, jednim delom, parni~ari onako žestoko zlostavljaju: po{to nije prikrivena,
ublažena i za{ti}ena sijasetom zakona, nepravi~nost njihovih zahteva ukazuje se u svoj
svojoj golotinji.

Glava 2
O jednostavnosti krivi~nih zakona u raznim vladavinama

Neprestano se govori da bi pravda svuda trebalo da se vr{i kao u Turskoj. Zna~i

li to da su najneukiji od sviju naroda najpronicljiviji u stvarima za koje su ljudi vi{e od
svega zainteresovani?
Ako razmotrite pravne formalnosti u odnosu na muke koje gra|anin ima da
podnese ne bi li izdejstvovao povra}aj svoga imetka ili pak dobio zadovolj{tinu za
nanesenu uvredu, na}i }ete, bez sumnje, da ih je previ{e; ako ih pak osmotrite u
njihovom odnosu prema slobodi i sigurnosti gra|ana, ~esto }ete na}i da ih je premalo i
vide}ete da su muke, tro{kovi, sporost pa ~ak i opasnosti koje pravda nosi, cena {to je
svaki gra|anin pla}a za svoju slobodu.
U Turskoj, gde se na imanje, život i ~ast podanika obra}a neznatna pažnja, svi
sporovi se, na ovaj ili onaj na~in, brzo okon~avaju. Na~in na koji se svr{avaju nije
važan, pod uslovom da se svr{e. Pa{a, kome je sve unapred jasno, daje da se
parni~arima podele udarci {tapom po tabanima, zatim ih otpu{ta.
Bilo bi vrlo opasno kada bi tamo ~ovek imao parni~arskih strasti: one
pretpostavljaju žarku želju da se ~uje glas pravde, mržnju, živ duh i postojanost u
sudskom gonjenju. Sve to valja izbegavati u vladavini u kojoj osim straha ne treba da
bude drugog ose}anja i u kojoj sve, odjednom i nepredvi|eno, dovodi do prevrata. Svako
mora znati da magistrat ne treba ni da ~uje za nj i da svoju sigurnost crpe jedino iz svoje
skru{enosti.
Ali u umerenim državama, u kojima se vodi ra~una o glavi ~ak i najnižeg gra|
anina, njegova mu se ~ast i dobra oduzimaju tek posle dugog ispitivanja; života on biva
li{en tek kada se sâma otadžbina na nj ustremi, a na nj se ona ustremljuje tek po{to mu
je obezbedila sva mogu}a sredstva da bi ga odbranio.
Zato, kada se proglasi neograni~enim gospodarem, 2 ~ovek najpre pomi{lja da
pojednostavi zakone. U takvoj državi on po~inje vi{e ra~una da vodi o sopstvenim
neprilikama negoli o slobodi podanika, za koju nimalo ne mari.
Jasno je da je u republikama potrebno bar isto toliko pravnih formalnosti koliko
i u monarhijama. I u jednoj i u drugoj vladavini one se umnožavaju zbog uvažavanja
koje se gaji prema ~asti, imetku, životu i slobodi podanika.
1
Nije se moglo otkriti ima li u Mazulipatanu a) pisanoga zakona. Videti Zbirku izve{taja o putovanjima
koja su poslužila osnivanju Indijske kompanije, tom IV, deo I, str. 391. Kada sude, Indijci se oslanjaju
samo na neke obi~aje. Vede i ostale sli~ne knjige ne sadrže gra|anske zakone nego verske propise. Videti
Pou~na pisma, ~etrnaestu zbirku.
2
Cezar, Kromvel i toliki drugi.
 41

U republikanskoj vladavini svi su ljudi jednaki; jednaki su i u despotskoj

vladavini: u prvoj zato {to su oni sve, u drugoj pak stoga {to nisu ni{ta.

Glava 3
U kojim se vladavinama i u kojim slu~ajevima mora suditi na osnovu preciznog
teksta zakona

[to se vladavina vi{e približava republici, na~in su|enja postaje ustaljeniji; mana
lakedemonske republike bila je {to su efori sudili proizvoljno, bez zakona koji bi ih
vodili. U Rimu su prvi konzuli sudili poput efora; kada su se nepogodnosti tog na~ina
su|enja osetile, doneti su precizni zakoni.
U despotskim državama zakona uop{te nema: sâm je sudija vlastiti propis. U
monarhijskim državama postoji zakon i, tamo gde je precizan, sudija ga sledi, a tamo
gde nije, on otkriva njegov duh. U republikanskoj vladavini je u prirodi ure|enja da
sudije slede slovo zakona. Nema nijednog gra|anina na ~iju bi se {tetu mogao
protuma~iti bilo koji zakon bez obzira da li je re~ o njegovim dobrima, ~asti ili životu.
U Rimu su sudije izricali samo da je optuženi kriv za neki prestup, a kazna se
nalazila u zakonima, kao {to se vidi iz razli~itih zakona koji su bili dono{eni. Tako je i
u Engleskoj: porotnici odlu~uju da li je optuženi kriv ili nije kriv za delo koje je pred
njih izneseno pa, ako se oglasi krivim, sudija izri~e kaznu zakonom predvi|enu za
doti~no delo, a za to mu je dovoljno da otvori o~i.

Glava 4
O na~inu dono{enja presuda

Otuda slede razli~iti na~ini dono{enja presuda. U monarhijama sudije postupaju

kao arbitri: odlu~uju zajedno, razmenjuju mi{ljenja, usagla{avaju stavove; jedan menja
svoje gledi{te ne bi li ga uskladio s gledi{tem drugog; gledi{ta koja imaju najmanje
pristalica svode se na dva najuticajnija. To nije svojstveno republici. U Rimu i gr~kim
gradovima sudije nisu jedan drugom saop{tavali svoje mi{ljenje: svaki je izricao svoj
sud i to na jedan od slede}a tri na~ina: osloba|am, osu|ujem, nisam siguran.3 To je zato
{to je tamo narod sudio, ili se smatralo da on sudi. Ali, narod nije pravni stru~njak; nisu
za nj sva ona preina~avanja i ublažavanja presuda kojima pribegavaju arbitri; treba mu
predo~iti samo jedan predmet, jednu i samo jednu ~injenicu i ostaviti mu da vidi mora li
da osudi, oslobodi ili pak da odloži su|enje.
Po ugledu na Grke, Rimljani uvedo{e tužbene formule4 i ustanovi{e da se svaki
spor mora voditi na osnovu tužbe koja mu je primerena. U njihovom na~inu su|enja to
je bilo neophodno: trebalo je ta~no utvrditi prirodu tužbe kako bi je narod uvek imao
pred o~ima. U protivnom, u toku kakvog složenog spora ona bi se neprestano menjala
da se na kraju vi{e ne bi mogla prepoznati.
Otuda je sledilo da su, kod Rimljana, sudije priznavali samo preciznu tužbu
kojoj se ni{ta nije smelo dodavati, oduzimati ili u njoj menjati. Ali, pretori smisli{e
druge tužbene formule koje budu nazvane u dobroj veri,5 a u kojima je na~in izricanja
presude bio ostavljen vi{e na volju sudije. To je bilo vi{e u skladu s duhom monarhije.

3
Non liquet.
4
Quas actiones ne populus prout vellet institueret, certas solemnesque esse voluerunt. Leg. 2, § 6,
Digest., de orig. jur.
5
U koje su se stavljale ove re~i: ex bona fide.
 42

Zato francuski pravni stru~njaci kažu: u Francuskoj se sve tužbe podnose u dobroj
veri.6

Glava 5
U kojoj vladavini suveren može da bude i sudija

Gubitak slobode u Firenci Makijaveli 7 pripisuje ~injenici da za zlo~ine

veleizdaje po~injene protiv naroda nije sudio ceo narod, kao {to je bilo u Rimu. U tu
svrhu bilo je postavljeno osam sudija. Ali, kaže Makijaveli, malobrojne potkupljuju
malobrojni. I sâm bih prihvatio izreku tog velikog ~oveka; ali, budu}i da u tim
slu~ajevima politi~ki interes vr{i tako re}i prisilu nad gra|anskim interesom (jer uvek je
nezgodno kada narod sâm sudi za uvrede koje su mu nanesene), potrebno je, ne bi li se
tome dosko~ilo, da se zakoni, onoliko koliko je na njima, postaraju za sigurnost
pojedinaca.
Vo|eni tom mi{lju, rimski zakonodavci uradi{e dve stvari: dozvoli{e optuženima
da odu u izgnanstvo8 pre nego {to im presuda bude izre~ena 9 i postavi{e zahtev da
dobra osu|enika budu sveta, kako ih narod ne bi mogao pleniti. U XI knjizi vide}e se
koja su druga ograni~enja bila stavljena sudskoj vlasti naroda.
Solon je zbilja umeo da spre~i narod u mogu}im zloupotrebama njegove vlasti
da sudi za zlo~ine: zahtevao je da areopag ponovo razmotri predmet, da optuženog
ponovo optuži pred narodom ako smatra da je bio nepravedno oslobo|en,10 a da
izvr{enje kazne ukine i o predmetu ponovo sudi ako smatra da je optuženi bio
nepravedno osu|en.11 Divnog li zakona koji je narod podvrgao cenzuri magistrature koju
je ovaj najvi{e po{tovao, i to njegovoj sopstvenoj cenzuri!
Bi}e dobro da se re{avanje ovakvih predmeta donekle uspori, naro~ito od
trenutka kada optuženi bude zatvoren, kako bi narod mogao da se smiri i hladnokrvno
presudi.
U despotskim državama vladar može i sâm da sudi. On to ne može u
monarhijama jer bi ure|enje bilo razoreno a zavisne prelazne vlasti uni{tene; sve bi
pravne formalnosti bile ukinute, sve bi duhove obuzeo strah a bledilo bi oblilo sva lica;
{to je vi{e poverenja, ~asti, ljubavi i bezbednosti, monarhija je ~istija.
Evo jo{ nekih razmi{ljanja. U monarhijskim državama vladar je stranka koja
goni optužene i daje da budu ili kažnjeni ili oslobo|eni: kada bi sâm sudio, bio bi i sudija
i stranka.
U tim državama zaplenjena dobra ~esto pripadnu vladaru: kada bi i sudio za
zlo~ine, opet bi bio i sudija i stranka.
Osim toga, izgubio bi najlep{i atribut svoje suverenosti – pravo da udeljuje
milost;12 bilo bi besmisleno da izri~e i pori~e svoje presude: on ne bi hteo da protivre~i
sâm sebi. Ne samo {to bi ovo zbrkalo sve ideje, nego se ne bi vi{e znalo da li je ~ovek
oslobo|en ili pomilovan.
6
Na pla}anje sudskih tro{kova osu|uje se ~ak i onaj od koga se traži vi{e nego {to duguje, ako nije
poklonio ili založio ono {to duguje.
7
Rasprava o prvih deset knjiga Tita Livija, knj. I, gl. VII.
8
To je dobro obja{njeno pri kraju Ciceronove besede Pro Caecina, Šgl. C¹.
9
Sude}i prema Demostenu, takav je bio i jedan atinski zakon. Sokrat je odbio da se njime posluži.
10
Demosten, O vencu, str. 494, frankfurtsko izdanje iz 1604. god.
11
Videti Filostrat, @ivot sofista, knj. I, @ivot Eshinov.
12
Platon ŠVIII pismo¹ ne misli da kraljevi – koji su, kao {to kaže, sve{tenici – mogu da prisustvuju su|
enjima na kojima se izri~e smrtna kazna, izgnanstvo ili zatvor.
 43

Kada je Luj XIII hteo da bude sudija u procesu vojvodi od Valete, 13 pozvao je u
svoj kabinet nekoliko ~inovnika parlamenta i državnih savetnika; po{to ih je kralj
prisiljavao da izreknu svoje mi{ljenje u pogledu naloga za hap{enje, predsednik De
Belijevr re~e „da u tom slu~aju vidi ne{to ~udno, naime da vladar izri~e svoj sud u
procesu jednom svom podaniku, da su vladari pridržali samo pravo da udeljuju milost, a
da su izricanje presuda prepustili svojim službenicima. A njegovo bi veli~anstvo na
optuženi~koj klupi rado videlo pred sobom ~oveka koji bi, zahvaljuju}i njegovoj
presudi kroz jedan ~as oti{ao u smrt! Lice vladara, koji udeljuje milost, to ne može
podnositi; sâm njegov pogled bio je dovoljan da se skinu crkvena prokletstva; od
vladara bi ~ovek morao da iza|e jedino zadovoljan.” A kada je presuda bila izre~ena,
pomenuti predsednik saop{ti svoje gledi{te: „U pro{losti nema primera da je jedan kralj
Francuske svojim mi{ljenjem u svojstvu sudije osudio jednog plemi}a na smrt.”14
Presude koje bi vladar izricao bile bi nepresu{an izvor nepravdi i zloupotreba, a
dvorjani bi ih iznu|ivali svojom nametljivo{}u. Nekoliki rimski carevi bili su obuzeti
stra{}u da sude – nijedna vladavina nije svet u toj meri zaprepastila svojim nepravdama.
„Kako je car”, veli Tacit 15 misle}i na Klaudija, „preuzeo na sebe sve prerogative
zakona, sve dužnosti magistrata, vrata plja~kama i prevarama bila su {irom otvorena.” b)
Zato Neron, koji je dospeo na vlast posle Klaudija, hote}i da pridobije duhove izjavi „da
ne}e on biti sudija u svemu, niti }e tužioci i tuženi biti odsad zatvoreni izme|u ~etiri
zida gde divlja obest nekolicine ljudi”.16
Pod vladavinom Arkadija, kaže Zosima,17 gomila se klevetnika umnoži, opsedne
i zatruje dvor. Kada bi neko umro, izna{lo bi se da nije ostavio dece 18 pa bi se njegovo
imanje razdalo reskriptom. Jer, budu}i da je vladar bio neobi~no glupav a carica krajnje
preduzetna, robovala je neutaživoj gramzivosti svojih dvorjana i pouzdanika u toj meri
da umerenim ljudima nije preostajalo ni{ta drugo nego da vape za smr}u.
„Neko} je”, veli Prokopije,19 „na dvoru bilo vrlo malo ljudi; ali pod
Justinijanom, budu}i da sudije vi{e nisu imali slobodu da dele pravdu, njihovi sudovi
opuste{e dok je vladareva palata odzvanjala od graje stranaka koje su se zauzimale za
svoje parnice.” Svima je poznato na koji su se na~in tamo prodavale presude, pa ~ak i
sâmi zakoni.
Zakoni su o~i vladareve; pomo}u njih on vidi ono {to bez njih ne bi mogao
videti. Ushtedne li da obavlja funkciju sudova, radi}e ne za sebe nego za svoje
zavodnike koji rade protiv njega.

Glava 6
U monarhiji ministri ne smeju da sude

Jo{ je jedna velika nezgoda u monarhiji {to vladarevi ministri sâmi sude u
spornim predmetima. Jo{ i danas vidimo države u kojima ima bezbroj sudija za
re{avanje poreskih sporova, a ministri – ko bi rekao! – jo{ ho}e da o njima presu|uju.
Misli mi prosto naviru, ali }u se zadržati samo na jednoj.
13
Videti izve{taj s procesa gospodinu vojvodi od Valete, koji je {tampan u Montrezorovim a) Memoarima,
tom II, str. 62.
14
Kazna je kasnije preina~ena. Videti isti izve{taj Štom II, str. 236¹.
15
Anali, knj. XI, Šgl. V¹.
16
Ibid., knj. XIII, Šgl. IV¹.
17
Istor., knj. V.
18
Isto rasulo vladalo je i pod Teodosijem Mla|im.
19
Tajna istorija.
 44

Po prirodi stvari ima neke protivre~nosti izme|u monarhovih saveta i njegovih

sudova. Kraljevski savet mora da bude malobrojan, sudska ve}a, pak, zahtevaju mnogo
osoba. Razlog je tome {to se u savetu poslovi moraju preduzimati i voditi s izvesnom
stra{}u, a to se može o~ekivati jedino od ~etiri ili pet ljudi koji stvar uzimaju na sebe.
Nasuprot tome, sudska ve}a treba da budu hladnokrvna i da prema svim predmetima
budu, na neki na~in, podjednako ravnodu{na.

Glava 7
O jednom jedinom magistratu

Takav magistrat može postojati samo u despotskoj vladavini. Iz rimske istorije

se vidi u kojoj meri jedan jedini sudija može da zloupotrebi svoju vlast. Kako Apije u
svom sudu ne bi prezirao zakone kada je pogazio ~ak i onaj koji je sam doneo? 20 Tit
Livije nas obave{tava o nepravi~noj povlastici decemvira. On je podmitio jednoga
~oveka koji je pred njim zahtevao Virginiju kao svoju ropkinju; ro|aci Virginije zatraže
da im, na osnovu njegovoga zakona, ona bude vra}ena do kona~ne presude. On tad
izjavi da je njegov zakon donet samo u prilog oca i da, po{to je Virginije odsutan, zakon
ne može da bude primenjen.21

Glava 8
O tužbama u raznim vladavinama

U Rimu22 je gra|aninu bilo dopu{teno da optuži drugog gra|anina. To je bilo

ustanovljeno u skladu s duhom republike, gde svaki gra|anin može biti neograni~eno
revnostan u pogledu javnog dobra i gde se smatra da svaki gra|anin u svojim rukama
drži sva prava otadžbine. Pod carevima su se republikanski propisi jo{ po{tovali pa se
uskoro pojavio jedan soj zlosre}nih ljudi – gomila potkaziva~a. Svako ko je bio
dovoljno poro~an i za tu rabotu nadaren, svako ~ija je du{a bila dovoljno niska a duh
slavoljubiv, tražio je zlo~inca ~ija bi se osuda mogla dopasti vladaru: bio je to put kojim
se dolazilo do ~asti i bogatstva,23 put kojega kod nas nema.
Danas imamo jedan divan zakon, onaj koji nalaže da vladar, postavljen da bi
izvr{avao zakone, u svako sudsko ve}e imenuje po jednog ~inovnika da bi u njegovo
ime tužio za sva zlodela, tako da je funkcija dostavlja~a kod nas nepoznata. A ako se
posumnja da ovaj javni osvetnik zloupotrebljava svoju službu, obaveza}e se da imenuje
svoga dostavlja~a.
U Platonovim Zakonima24 propisano je da oni koji propu{taju da obaveste
magistrate ili da im pruže pomo} moraju da budu kažnjeni. To danas nikako ne bi bilo
dobro. Javni tužilac bdije u ime gra|ana; on sudski goni, i oni su spokojni.

Glava 9
O strogosti kazni u raznim vladavinama

Strogost kazni vi{e pogoduje despotskoj vladavini, ~ije je na~elo strah, negoli
monarhiji i republici, ~iji su pokreta~i ~ast i vrlina.
20
Videti zakon 2, § 24, Dig. De orig. jur.
21
Quod pater puellae abesset, locum injuriae esse ratus. Tit Livije, dekada I, knj. III, Šgl. XLIV¹.
22
I u mnogim drugim državama.
23
Videti kod Tacita o nagradama koje su se dodeljivale tim potkaziva~ima ŠAnali, knj. IV, gl. XXX¹.
24
Knj. IX.
 45

Ljubav prema domovini, sram i strah od bruke pobude su koje mogu da suzbiju
dosta zlodela. Najve}a kazna za neko r|avo delo bi}e sâm dokaz krivice. Gra|anski }e
zakoni tamo, dakle, lak{e ispravljati gre{ke i ne}e im biti potrebna tolika sila.
U tim }e državama dobar zakonodavac manje nastojati da zlo~ine kažnjava
negoli da ih spre~ava; on }e prionuti da razvija dobre obi~aje pre nego da dosu|uje
kazne.
Kineski pisci neprestano upozoravaju25 na ~injenicu da ukoliko su u njihovom
carstvu kazne bile vi{e, prevrat je bio bliži. Jer kazne su se pove}avale u meri u kojoj je
uzmanjkavalo dobrih obi~aja.
Bilo bi lako dokazati da su se u svim, ili gotovo svim državama Evrope kazne
smanjivale ili pove}avale u meri u kojoj se država približavala slobodi ili se od nje
udaljavala.
U despotskim je državama ~ovek toliko nevoljan da se vi{e boji smrti nego {to
žali za životom; kazne, dakle, moraju tamo da budu strože. U umerenim državama on se
vi{e boji da ne izgubi život nego {to strepi od smrti kao takve; tamo su, prema tome,
dovoljne kazne kojima se život jednostavno oduzima.
Krajnje sre}ni i krajnje nesre}ni ljudi podjednako su skloni grubosti, o ~emu
svedo~e monasi i osvaja~i. Samo osrednjost i me{avina dobre i zle sre}e ura|aju
blago{}u i samilo{}u.
Ono {to se opaža kod ljudi pojedina~no uzev, nahodi se i u raznih nacija. Divlji
narodi, koji vode vrlo težak život, i narodi pod despotskim vladavinama, u kojima je
samo jednom ~oveku sudbina prekomerno sklona dok se o sve ostale ogre{ila,
podjednako su surovi. Blagost, pak, caruje u umerenim vladavinama.
Kada u istoriji nai|emo na primere užasne sultanove pravde, bolno ose}amo sva
zla ljudske prirode.
U umerenim vladavinama dobrom zakonodavcu sve može poslužiti za odre|
ivanje kazni. Nije li prili~no ~udno {to je u Sparti jedna od glavnih kazni bila da se
vlastita žena ne može pozajmiti drugom, niti pak da se može primiti tu|a žena i da se u
ku}i mora biti uvek samo sa devicama? Jednom re~ju, sve {to zakon naziva kaznom,
stvarno i jeste kazna.

Glava 10
O drevnim francuskim zakonima

U drevnim francuskim zakonima doista susre}emo duh monarhije. U

slu~ajevima nov~anih kazni neplemi}i se kažnjavaju blaže negoli plemi}i. 26 U pogledu
zlo~ina stvar je sasvim suprotna:27 plemi} gubi ~ast i glas na dvoru, dok vilan, c) li{en
~asti, trpi telesnu kaznu.

Glava 11
Kada je narod krepostan, malo je kazni potrebno

25
Kasnije }u pokazati da se, u tom pogledu, Kina nalazi u položaju kakve republike ili monarhije.
26
„Ako, na primer, da bi izbegao hap{enje, ~ovek niska roda mora da plati globu od ~etrdeset solida,
plemi} ima da isplati ~etrdeset livri.” Somme rurale, a) knj. II, str. 198, izdanje na gotici iz 1512. god., kao
i Bomanoar, gl. 61, str. 309.
27
Videti Savet Pjera Defontena, b) gl. XIII, naro~ito ~l. 22.
 46

Rimski narod bio je ~estit. Ta je ~estitost bila tako jaka da je zakonodavcu ~esto
bilo dovoljno da ljudima ukaže na dobro kako bi ga oni sledili. Izgledalo je kao da je,
umesto da mu se nare|uje, narod bilo dovoljno posavetovati.
Gotovo sve kazne propisane kraljevskim zakonima, kao i one sadržane u
Dvanaest tablica, bile su pod republikom ukinute, bilo zahvaljuju}i Valerijevom 28 bilo
Porcijevom29 zakonu. Nije se opazilo da je zbog toga republika bila lo{ije ure|ena, i to
nije dovelo ni do kakvog naru{avanja poretka.
Taj Valerijev zakon, koji je magistratima zabranjivao zlostavljanje gra|anina
kada bi ovaj uložio priziv narodu, dosu|ivao je prekr{iocu samo kaznu da bude smatran
zlim ~ovekom.30

Glava 12
O mo}i kazni

Iskustvo je pokazalo da u zemljama u kojima su kazne blage, duh gra|anina one

poga|aju jednako kao i tamo gde su teže.
Iskrsne li u državi kakva neprilika, nasilna vladavina želi odmah da je otkloni
pa, umesto da pomi{lja na izvr{avanje drevnih zakona, uvodi okrutnu kaznu koja
smesta suzbija zlo. Ali na taj se na~in iscrpljuje pokreta~ vladavine; ma{ta se navikava
na tu te{ku kaznu kao {to bi se bila svikla i na manju te je, budu}i da strah od ove
potonje slabi, zakonodavac uskoro primoran da onu prvu uvede za sve slu~ajeve.
Drumsko razbojni{tvo bilo je u nekim državama uobi~ajena pojava; da bi se ono
suzbilo, budu smi{ljene muke na to~ku; one ga na neko vreme obustave. A zatim se,
kao i ranije, po drumovima opet plja~kalo.
U na{e vreme dezertiranje je veoma u~estalo; za dezertere bude uvedena smrtna
kazna ali se dezertiranje ne proredi. Razlog tome je posve prirodan: svikao da svoj život
svakodnevno izlaže opasnosti, vojnik život prezire, ili se pak trsi da prezire opasnost.
On je navikao da svakodnevno strepi od sramote: trebalo je, prema tome, ostaviti na
snazi31 kaznu koja nanosi ljagu jo{ za života. Htelo se da se uvede stroža kazna, a ona je
u stvari bila umanjena.
Ljude ne treba voditi krajnjim putevima; moraju se {tedeti sredstva koja nam
priroda daje da bismo ih vodili. Razmotri li se uzrok sviju raspojasanosti, uvide}e se da
on po~iva u nekažnjenosti zlo~ina, ne u ublažavanju kazni.
Sledimo prirodu jer je ljudima podarila stid kao njihov bi~, i neka najve}i deo
kazne bude sramota {to se kazna mora podnositi.
Na|u li se zemlje u kojima stid nije pratilac kazne, uzrok tome je u tiraniji koja je
iste kazne dosudila i zlo~incima i valjanim ljudima.
Ako pak vidite druge zemlje u kojima su ljudi zauzdani jedino okrutnim
kaznama, ra~unajte opet da se to velikim delom duguje nasilni{tvu vladavine koja tim
kaznama pribegava ~ak i u slu~aju lakih prestupa.
Zakonodavac koji ho}e da popravi neko zlo, ~esto snuje samo o tom
popravljanju; njegove su o~i otvorene za taj cilj a slepe za nezgodne posledice toga
poduhvata. Kada se zlo jednom popravi, vidi se jo{ samo grubost zakonodavca, ali u
28
Doneo ga je Valerije Publikola, odmah posle izgona kraljeva; bio je obnavljan dva puta, a to su, kao {to
kaže Tit Livije, knj. X, Šgl. IX¹, u oba slu~aja sproveli magistrati iz iste porodice. Nije bilo na stvari da se
on poo{tri ve} da se usavr{e njegove odredbe. Diligentius sanctum, kaže Tit Livije, Šibid.¹.
29
Lex Porcia pro tergo civium lata. Donet je godine 454. od osnivanja Rima.
30
Nihil quam improbe factum adjecit. Tit Livije, Šibid.¹.
31
Rezao se nos, odsecale u{i.
 47

državi ostaje opa~ina koju je ta grubost proizvela: duhovi su se iskvarili i svikli na

despotizam.
Kada je Lisandar32 odneo pobedu nad Atinjanima, zarobljenici budu izvedeni
pred sud i optuženi da su sve sužnje s dveju galija pobacali u more te svi zajedno
odlu~ili da zarobljenicima koje budu uzeli odseku {ake. Svi budu pogubljeni, izuzev
Adimanta koji se bio usprotivio toj odluci. Pre nego {to }e smaknuti Filokla, Lisandar
mu prebaci da je izopa~io duhove i celoj Gr~koj pružio lekciju okrutnosti.
„Po{to su Argivci”, kaže Plutarh, 33 „smakli pet stotina svojih gra|ana, Atinjani
prineso{e žrtve okajnice kako bi bogovi dali da se njihova srca odvrate od tako okrutne
namisli.” b)
Ima dve vrste iskvarenosti: jedna, kada narod uop{te ne po{tuje zakone, i druga,
kada ga zakoni iskvare; ovo drugo zlo je neizle~ivo zato {to po~iva u leku sâmom.

Glava 13
Nemo} japanskih zakona

Prekomerne kazne mogu da iskvare i sâm despotizam. Bacimo pogled na Japan.

Tamo se skoro svi zlo~ini kažnjavaju smr}u34 jer je neposlu{nost onako velikom
caru kao {to je japanski užasan zlo~in. Nije na stvari da se krivac popravi ve} da se
vladar osveti. Te ideje izviru iz ropstva a duguju se pre svega ~injenici da, po{to je
vladar vlasnik sviju dobara, skoro su sva zlodela neposredno upravljena protiv njegovih
interesa.
Smr}u se kažnjavaju i laži izre~ene pred magistratima,35 {to je protivno pravu na
samoodbranu.
Tamo se strogo kažnjava i ono {to i ne izgleda kao zlo~in: na primer, ~ovek koji
se kocka u novac kažnjava se smr}u.
Istina je da ~udnovata narav toga tvrdoglavog, }udljivog, odlu~nog i nastranog
naroda, koji prkosi svim opasnostima i nevoljama, njegove zakonodavce na prvi pogled
kao da razre{ava odgovornosti za okrutnost njihovih zakona. Ali da li se ljudi koji
prirodno preziru smrt i rasecaju svoj trbuh ~ak i zbog najneznatnijeg hira, popravljaju ili
obuzdavaju neprestanim prizorima kažnjavanja, ili se pak na njih navikavaju?
U pogledu vaspitanja kod Japanaca, izve{taji nam kazuju da tamo prema deci
valja postupati s blago{}u po{to se uzjogune kada su kažnjena, a da se prema robovima
ne sme postupati suvi{e grubo jer odmah pružaju otpor. Ne bi li se na osnovu duha koji
vlada u doma}instvu moglo suditi i o duhu koji bi se morao uneti i u politi~ku i u gra|
ansku vladavinu?
Mudar zakonodavac nastojao bi da privoli duhove pravilnim uravnotežavanjem
kazni i nagrada, filozofskim, moralnim i religijskim na~elima koja su prilago|ena tim }
udima, pravi~nom primenom pravila ~asti, kaznom koja se ogleda u trpljenju sramote,
uživanjem u trajnoj sre}i i blaženom spokoju. Ako bi se bojao da duhovi, sviknuti da
budu obuzdani jedino okrutnom kaznom, ne}e vi{e mo}i da budu obuzdani blažom
kaznom, postupio bi36 na tupav i neosetljiv na~in; bilo bi bolje da, po~ev od

32
Ksenofont, Istorija, knj. II, Šgl. II, § 20–22¹.a)
33
Eti~ki zbornik.
34
Videti kod Kempfera.
35
Zbirka izve{taja o putovanjima koja su poslužila osnivanju Indijske kompanije, tom III, deo II, str. 428.
36
Neka ovo bude shva}eno kao prakti~na maksima u slu~ajevima kada su duhovi iskvareni odve}
strogim kaznama.
 48

pojedina~nih slu~ajeva koji su najvredniji pomilovanja, po~ne da ublažava kaznu za

kakav zlo~in sve dok ne uspe da je izmeni u svim slu~ajevima.
Ali despotizam ne zna za ove pokreta~e i ne vodi tim putevima. On može da
zavara sâma sebe, ali to je sve {to može da u~ini. U Japanu je despotizam preduzeo
jedan napor u tom smislu i sâmog sebe nadma{io u okrutnosti.
Du{e, posvuda zapla{ene i sve okrutnije, mogle su se voditi samo jo{ ve}om
surovo{}u.
Eto porekla i duha zakona u Japanu. Ali, oni su imali vi{e žestine negoli snage.
Uspeli su da uni{te hri{}anstvo, ali su tako ne~uveni napori bili dokaz njihove nemo}i.
Hteli su da ustanove dobar poredak, ali je time njihova slabost jo{ jasnije izbila na
videlo.
Treba ~itati izve{taj o susretu caraa) i dejra u Meaku.37 Broj onih koje su nasilnici
tamo podavili ili pobili bio je neverovatan: devoj~ice i de~aci bili su otimani i svakoga
dana su se mogli na}i izloženi na javnim mestima u nedoli~no doba, potpuno nagi,
u{iveni u platnene vre}e kako ne bi raspoznali mesta kroz koja su prolazili; kralo se {ta
se stiglo, konjima su rasecani trbusi ne bi li se na zemlju svalili njihovi jaha~i, kola su
prevrtana da bi se s njih svukle dame. Holan|ani, kojima reko{e da no} ne mogu
provesti na strati{tu a da i sâmi ne budu pobijeni, odo{e.
Brzo }u pre}i na jednu drugu crtu toga naroda. Sav predan sramnim užicima, car
se nikako nije ženio i izlagao se opasnosti da umre bez naslednika. Dejro mu posla dve
vrlo lepe devojke: car se jednom od njih oženio iz po{tovanja, ali ne imade s njom
nikakav odnos. Njegova dadilja naloži da se potraže najlep{e žene carstva. Sve bude
beskorisno. ]erka nekog oružara zadivi njegov ukus,38 on se odlu~i i dobije s njom sina.
Dvorske dame, ozloje|ene {to im je pretpostavio osobu tako niska roda, udavi{e dete.
Taj se zlo~in pred carem krio, jer bi ovaj bio prolio potoke krvi. Grozota zakona
spre~ava, dakle, njegovo izvr{avanje. Kada je kazna neumerena, ~ovek je ~esto
primoran da joj pretpostavi nekažnjivost.

Glava 14
O duhu rimskog senata

Da bi se spre~ile spletke, pod konzulatom Akilija Glabrija i Pizona bude

donesen Akilijev zakon.39 Dion kaže40 da je senat odredio konzule da ga predlože zato
{to je tribun K. Kornelije odlu~io da za to zlodelo ustanovi užasne kazne, ~emu je i
narod bio prili~no sklon. Senat je držao da bi neumerene kazne ljudima zbilja uterale
strah u kosti, ali da se vi{e ne bi na{lo nikog ni za tuženje ni za su|enje, dok bi, predlože
li se umerene kazne, bilo i sudija i tužilaca.

Glava 15
O rimskim zakonima, s obzirom na kazne

37
Zbirka izve{taja o putovanjima koja su poslužila osnivanju Indijske kompanije, tom V, str. 2.
38
Ibid.
39
Krivci su bili osu|ivani da plate globu; nisu se vi{e mogli primati u senatorski red niti imenovati ni za
jednu magistraturu. Dion, knj. XXXVI, Šgl. XXI¹.
40
Ibid.
 49

Moja pravila nalaze potvrdu kada uza se imam Rimljane pa, kada vidim da je u
tom pogledu ovaj veliki narod menjao gra|anske u meri u kojoj je menjao i politi~ke
zakone, verujem da kazne zavise od prirode vladavine.
Kraljevski zakoni, stvoreni za narod begunaca, robova i razbojnika, bili su vrlo
strogi. Duh republike nalagao bi da ih decemviri ne unesu u svojih Dvanaest tablica; ali,
ljudi koji su težili tiraniji, ~uvali su se da slede duh republike.
O kazni namenjenoj Meciju Sufetiju, diktatoru u Albi koga je Tul Hostilije
osudio da bude rastrgnut izme|u dvoja kola, Tit Livije 41 kaže da je bila prvo i poslednje
svedo~anstvo gubitka ose}anja ~ove~nosti. Ali on se vara: Zakon dvanaest tablica pun
je vrlo okrutnih odredaba.42
Ono {to ponajbolje otkriva nameru decemvira jeste smrtna kazna koja se izricala
piscima pamfleta i pesnicima. To nije nimalo u skladu s duhom republike, u kojoj narod
voli kada se velika{i ismevaju. Ali, ljudi koji su hteli da ukinu slobodu, bojali su se i
spisa koji bi mogli da podsete na njen duh.43
Posle izgona decemvira gotovo svi kazneni zakoni budu ukinuti. Oni nisu bili
izri~ito opozvani, ali budu}i da je Porcijev zakon zabranjivao da se rimski gra|anin
pogubi, vi{e se nisu primenjivali.
Eto doba s kojim se može dovesti u vezu ono {to Tit Livije 44 kaže o Rimljanima,
naime da narod nikad nije vi{e voleo {to su kazne ublažene.
Ako se blagosti kazni doda pravo optuženog da se udalji pre nego {to presuda
bude izre~ena, uvide}e se doista da su Rimljani sledili onaj duh za koji sam rekao da je
priro|en republici.
Sula, koji je sme{ao tiraniju, anarhiju i slobodu, doneo je Kornelijeve zakone.
^ini se da je svoje uredbe stvorio samo zato da bi pronalazio zlo~ine. Tako,
kvalifikuju}i sijaset dela kao ubistvo on je posvuda nalazio ubice te je, zahvaljuju}i
praksi koja se suvi{e dosledno sledila, postavio zamke, posejao trnje i otvorio provalije
na putu svakoga gra|anina.
Skoro svi Sulini zakoni predvi|ali su zabranu upotrebe vode i vatre. Cezar im je
dodao zaplenu dobara45 jer, budu}i da su i u izgnanstvu mogli da zadrže svoju ba{tinu,
bogati su se lak{e odvažavali na zlo~ine.
Po{to su uspostavili vojnu vladavinu, carevi su uskoro osetili da ona nije ni{ta
manje stra{na za njih negoli za njihove podanike; poku{a{e da je ublaže i pomisli{e da
su im potrebni znaci dostojanstva kao i po{tovanje koje oni pobu|uju.
Približi{e se na taj na~in donekle monarhiji i podeli{e kazne u tri razreda: 46 one
koje su se odnosile na prvake države47 i bile dosta blage; one koje su se dosu|ivale
ljudima nižeg ranga,48 a bile su strože; najzad, one koje su se odnosile samo na ljude
niska položaja,49 a bile su jo{ teže.

41
Knj. I, Šgl. XXVIII¹.
42
On predvi|a muke na loma~i, gotovo uvek smrtnu kaznu, ~ak i za kra|u, itd.
43
Vo|en istim duhom kojim i decemviri, Sula – ba{ kao i oni – pove}a kazne protiv satiri~ara.
44
Knj. I, gl. XXVIII.
45
Paenas facinorum auxit, cum locupletes eo facilius scelere se obligarent, quod integris patrimoniis
exularent. Svetonije, in Julio Caesare, Šgl. LXII¹.
46
Videti zakon 3, § 5, ŠLegis, Dig., XLVIII, 8¹, ad legem Cornel. de sicariis, kao i veliki broj drugih
zakona u Digesti i Kodeksu.
47
Sublimiores.
48
Medios.
49
Infimos. Leg. 3, § Š5¹, legis, ad leg. Cornel. de sicariis.
 50

Okrutni i bezumni Maksimin jo{ je vi{e poo{trio, ako tako može da se kaže,
vojnu vladavinu, koju je trebalo da ublaži. Senat je bio obave{ten, kaže Kapitolin, 50 da
su jedni raspeti na krst, drugi ba~eni zverima ili za{iveni u kože tek ubijenih životinja –
bez ikakva obzira na njihovo dostojanstvo. On kao da je hteo da sprovede vojni~ku
disciplinu a po ugledu na nju je kanio da uredi gra|anske poslove.
U Razmatranjima o razlozima veli~ine i propasti Rimljana 51 izloženo je na koji
je na~in vojni~ki despotizam Konstantin prometnuo u vojni~ki i gra|anski despotizam i
približio se monarhiji. Tamo se mogu slediti razni prevrati koje je doti~na država
doživela i videti na koji se na~in od strogosti pre{lo na nemar a s nemara na
nekažnjivost.

Glava 16
O pravi~noj srazmeri izme|u kazni i zlo~ina

Bitno je da kazne budu me|usobno uskla|ene jer je važnije izbe}i krupan negoli
manji zlo~in, ono {to na dru{tvo vi{e udara negoli ono {to se o njega manje ogre{uje.
„Neki varalica,52 koji se izdavao za Konstantina Duku, podiže u Konstantinopolju
veliki ustanak. Bude uhva}en i osu|en na {ibe; ali po{to je optužio ugledne ljude, kao
klevetnik bude osu|en na loma~u.” ^udno je na koji je na~in bila uspostavljena srazmera
izme|u kazne za zlo~in veleizdaje i klevetni{tva.
To podse}a na re~i ^arlsa II, engleskog kralja. On u prolazu opazi ~oveka
privezanog za stub srama i upita za{to je tu. „Sire”, reko{e mu, „zato {to je pisao
pamflete protiv va{ih ministara.” „Budala”, re~e kralj, „za{to ih nije pisao protiv mene?
Ne bi mu se ni{ta desilo.”
„Sedamdeset osoba uroti{e se protiv cara Vasilija:53 on dâ da se i{ibaju; spali{e
im kose i sve dlake. Po{to se jedan jelen svojim rogovima zapleo o carev pojas, neko iz
njegove pratnje izvadi ma~, prese~e pojas i oslobodi cara; ovaj naredi da mu se odrubi
glava jer je, re~e, potegao na nj ma~.” Ko bi rekao da su ove dve presude bile izre~ene
pod istim vladarem?
Veliko je zlo {to se kod nas ista kazna dosu|uje drumskom razbojniku i onome
koji i krade i ubija. Jasno je da bi, zbog javne bezbednosti, me|u kaznama trebalo
napraviti neku razliku.
Okrutne lopove u Kini seckaju na komadi}e, 54 ali ne i obi~ne kradljivce: ta
razlika ~ini da se tamo krade, ali ne i ubija.
U Moskoviji, u kojoj su za lopove i ubice kazne iste, prilikom kra|e uvek se i
ubija.55 Mrtva usta, kaže se tamo, ne govore.
Kada me|u kaznama nema razlike, valja je uneti u pogledu nade na pomilovanje.
U Engleskoj se ne ubija jer se lopovi mogu nadati da }e biti poslati u kolonije, a
ubicama ta nada nije ostavljena.
U ukazima o pomilovanju po~iva velika snaga umerenih vladavina. Ako se
sprovodi mudro, ta mo} da oprosti, kojom vladar raspolaže, može imati prekrasnih
posledica. Na~elo despotske vladavine, koja ne pra{ta i kojoj se nikada ne opra{ta,
li{ava je tih prednosti.
50
Jul. Cap., Maximini duo, Šgl. VIII¹.
51
ŠGl. XVII¹.
52
Istorija Ni}ifora, patrijarha Konstrantinopolja.
53
Ni}iforova Istorija.
54
Di Ald,a) tom I, str. 6.
55
Sada{nje stanje Velike Rusije.
 51

Glava 17
O torturi ili stavljanju zlo~inaca na muke

Budu}i da su ljudi zli, zakon je prisiljen da ih smatra boljima nego {to jesu. Zato
je prijava dva svedoka dovoljna za kažnjavanje svih zlo~ina. Zakon im veruje kao da
govore kroz usta istine. Smatra se, tako|e, da je svako dete koje je za~eto u braku
zakonito; zakon ima poverenja u majku kao da je ona su{ta nevinost. Stavljanje
zlo~inaca na muke, me|utim, nije u istoj meri neizbežno. Danas nam je pred o~ima
jedna vrlo civilizovana nacija56 koja je mu~enje odbacila bez ikakvih nepovoljnih
posledica. Ono, dakle, nije po prirodi nužno.57
Toliko je sposobnih ljudi i divnih umova pisalo protiv te prakse da se posle njih
ne usu|ujem da govorim. Umalo ne rekoh da bi stavljanje na muke moglo prili~iti
despotskim vladavinama u kojima se sve {to pobu|uje strah bolje uklapa u pokreta~e te
vladavine, tek {to ne rekoh da robovi kod Grka i Rimljana... Ali ve} ~ujem glas prirode
koji se diže protiv mene.

Glava 18
O nov~anim i telesnim kaznama

Na{i o~evi Germani dozvoljavali su samo nov~ane kazne. Ti ratoborni i

slobodni ljudi smatrali su da svoju krv mogu da proliju jedino s oružjem u rukama.
Japanci,58 naprotiv, takve kazne odbacuju pod izgovorom da bi na taj na~in bogata{i
izvrdavali kažnjavanje. Ali ne strepe li i bogata{i da }e izgubiti svoja dobra? I ne mogu
li se nov~ane kazne odre|ivati srazmerno imetku? Najzad, ne može li se tim kaznama
pridodati i gubitak ~asti?
Dobar zakonodavac traži zlatnu sredinu: on ne odre|uje uvek nov~ane i ne dosu|
uje stalno telesne kazne.
Glava 19
O talionskom zakonu

Despotske države, koje vole jednostavne zakone, rado se koriste talionskim

zakonom.59 I umerene države mu katkad pribegavaju, ali razlika je u tome {to ga prve
sprovode kruto, dok ga druge skoro uvek ublažavaju.
Zakon dvanaest tablica dopu{tao je dva talionska zakona; odmazdu je dosu|ivao
samo kada onog koji se žalio nije bilo mogu}e zadovoljiti. 60 Posle osude mogle su se
platiti {teta i kamata,61 a telesna kazna se pretvarala u nov~anu.62

56
Engleska nacija.
57
Atinske gra|ane nije bilo mogu}e stavljati na muke (Lisija, Orat. in Argorat.), izuzev u slu~aju zlo~ina
veleizdaje. Na muke su bacani trideset dana posle izricanja presude (Kurije Fortunat, Rhetor. scol., knj.
II). Nije bilo torture u prethodnom postupku. [to se Rimljana ti~e, zakoni 3 i 4 ad. leg. Juliam majest.
ŠKodeks, knj. IX, tit. VIII¹ pokazuje da su plemenito poreklo, dostojanstvo i vojni~ko zanimanje po{te|
ivali od stavljanja na muke, ako nije bila re~ o zlo~inu veleizdaje. Videti mudra ograni~enja koja su toj
praksi nametnuli vizigotski zakoni.
58
Videti kod Kempfera.
59
On je ustanovljen i u Kuranu. Videti glavu pod naslovom Krava.
60
Si membrum rupit, ni cum eo pacit, talio esto. Aulo Gelije, knj. XX, gl. I.
61
Ibid.
62
Videti i zakon Vizigota, knj. VI, tit. IV, § 3 i 5.
 52

Glava 20
O kažnjavanju o~eva umesto njihove dece

U Kini se za krivicu dece kažnjavaju o~evi. Taj obi~aj, koji je bio na snazi i u
Peruu,63 poti~e tako|e iz despotskih ideja.
Badava je re}i da se u Kini otac kažnjava zato {to nije upotrebio onu o~insku
vlast koju je priroda ustanovila a koju su i sâmi zakoni osnažili, jer to jo{ uvek
pretpostavlja da u Kineza ~asti nema. Kod nas su pak o~evi ~ija su deca osu|ena na
neku kaznu, ba{ kao i deca64 ~iji su o~evi doživeli istu sudbinu, kažnjeni sramotom kao
{to bi u Kini bili kažnjeni gubitkom života.

Glava 21
O milosti vladara

Udeljivanje milosti je svojstvo koje odlikuje monarha. U republici, ~ije je

na~elo vrlina, udeljivanje milosti je manje potrebno. U despotskoj državi, u kojoj vlada
strah, milosti se pribegava re|e jer velika{e države valja obuzdavati primerima strogosti.
U monarhijama, gde se ~ovek upravlja ~a{}u, koja ~esto zahteva ono {to zakon
zabranjuje, potrebnije je udeliti milost. Tamo stid obuzima sa sviju strana i stvara
posebne vrste kazni.
Tamo velika{e tako te{ko kažnjava padanje u nemilost i – ~esto umi{ljeni –
gubitak bogatstva, ugleda, navika i zadovoljstava, da je prema njima nepotrebno biti
strog; strogost može podanicima samo oduzeti ljubav koju neguju prema li~nosti
vladara i po{tovanje koje moraju da gaje prema visokim položajima.
Kao {to je despotskoj vladavini priro|ena nepostojanost velika{a, tako njihova
pouzdanost po~iva u prirodi monarhije.
Udeljuju}i milost monarsi mogu toliko da dobiju, nju prati toliko ljubavi, a oni
sâmi crpe iz nje toliko slave da je za njih skoro uvek sre}a kada se ukaže prilika da je
pokažu, a to na na{im stranama mogu gotovo uvek.
Monarsima }e se možda osporiti neki deo njihovog autoriteta, ali nikad autoritet
u celini; a ako se katkada i bore za krunu, ne zna~i da se bore i za svoj život.
Ali, upita}e neko, kada treba kazniti a kada pak oprostiti? To je stvar koja se
lak{e ose}a nego {to se propisuje. Kada udeljivanje milosti donosi opasnosti, one su
sasvim vidljive; a milost se lako razlikuje od one slabosti koja vladara izlaže preziru i
~ak onemogu}uje da kažnjava.
Car Mavrikije65 donese odluku da nikad ne prolije krv svojih podanika,
Anastasije66 nije zlo~ine uop{te kažnjavao,a) a Isak An|eo se zakle da za svoje vladavine
ne}e nikog pogubiti. Ti gr~ki carevi zaboravili su da ma~eve ne nose zalud.

Knjiga osma

O izopa~avanju na~ela triju vladavina

63
Videti Garsilaso,a) Istorija gra|anskih ratova kod [panaca.
64
Umesto da ih kažnajavate, govorio je Platon, treba ih hvaliti {to ne li~e na svoga oca. Knj. IX Zakona.
65
Evgarije, Istorija.
66
Fragmenti iz Sude, kod Konst. Porfirogeneta.
 53

Glava 1
Op{ta zamisao ove knjige

Izopa~avanje svake vladavine zapo~inje gotovo uvek izopa~avanjem njenih

na~ela.

Glava 2
O izopa~avanju na~ela demokratije

Na~elo demokratije se izopa~uje ne samo kada i{~ezne duh jednakosti ve} i

kada zavlada duh krajnje jednakosti, kada svako želi da bude jednak onima koje bira da
bi mu zapovedali. Tada narod, ne mogav{i da podnosi ~ak ni onu vlast kojoj je ukazao
poverenje, ho}e sve da radi sâm, da odlu~uje umesto senata, da vr{i vlast umesto
magistrata i da odbaci sve sudije.
Kada se to zbije, u republici vi{e ne može da bude vrline. Narod ho}e da obavlja
funkcije magistrata – oni se, dakle, vi{e ne po{tuju. Odluke senata vi{e nemaju nikakvu
težinu: prema senatorima, pa prema tome ni prema starcima, vi{e se nema obzira. Ako
se ne po{tuju starci, jo{ }e se manje po{tovati o~evi; muževi vi{e ne zavre|uju smernost
niti gospodari poslu{nost. Svi }e naskoro zavoleti ovu raspojasanost: muka koju donosi
zapovedanje zamara}e ba{ kao i ona koju podrazumeva pokoravanje. Žene, deca i
robovi nikom se ne}e pot~injavati. Vi{e ne}e biti morala, ljubavi prema radu, najzad –
vrline vi{e ne}e biti.
U Ksenofontovoj Gozbi možemo videti prili~no naivno sliku republike u kojoj
je narod zloupotrebio jednakost. Svaki uzvanik, kada na nj do|e red, izlaže razloge s
kojih je zadovoljan sobom: „Ja, dakle, u ovom gradu dok bejah bogat” re~e Harmida,
„isprva sam se bojao da mi ko u ku}u ne provali i blago ne uzme i meni sâmom kakvo
zlo ne u~ini. Zatim se ulagivah sikofantima znaju}i da bi lak{e oni meni zlo u~inili
nego ja njima. A vazda mi je nare|ivala država da {to tro{im, a od ku}e nije mi bilo
slobodno po}i nigde. A sada otkako Šsam¹ li{en poseda, od doma}eg koristi nemam i
poku}stvo mi je prodano, pružim se i slatko spavam, državi sam postao pouzdan i vi{e
mi ne prete nego ja pretim drugima i kao slobodnu ~oveku prosto mi je oti}i od ku}e i
biti kod ku}e; a ve} mi bogata{i ustaju sa stolica i uklanjaju se s puta. I sada sam nalik
gospodaru, a tada bejah o~ito rob.” a)
U tu nesre}u narod zapada kada oni u koje se pouzdaje, hote}i da prikriju
vlastitu iskvarenost, nastoje da iskvare i narod. Kako ne bi prozreo njihovu
slavoljubivost, govore mu samo o njegovoj veli~ini; kako ne bi zapazio njihovu
gramzivost, neprestano podilaze njegovoj lakomosti.
Iskvarenost }e se pove}ati me|u onima koji kvare druge, ba{ kao i me|u onima
koji su ve} iskvareni. Narod }e me|u sobom razdeliti sve državne prihode i, budu}i da }
e svojoj lenosti pridodati i vo|enje poslova, požele}e da svom siroma{tvu pridruži
razonodu koju pribavlja luksuz. Ali, razlenjen i utonuo u luksuz, mo}i }e da se ustremi
jedino na državnu blagajnu.
Ne treba se ~uditi ako se glasovi budu davali za novac. Narodu se ne može dati
mnogo ako mu se ne oduzme jo{ vi{e; ali, da bi mu se oduzelo, treba sru{iti državu. [to
se vi{e bude ~inilo da izvla~i koristi iz svoje slobode, brže }e se približiti ~asu kada je
mora izgubiti. U takvom stanju ra|aju se mali tirani koji pate od sviju mana jednog
jedinog tiranina. Sve {to je ostalo od slobode, uskoro postaje nepodn{ljivo; ustaje jedan
jedini tiranin i narod gubi sve, ~ak i koristi od svoje iskvarenosti.
 54

Demokratija, dakle, treba da umakne dvema krajnostima: duhu nejednakosti,

koji je vodi aristokratiji ili pak vladavini jednog ~oveka, i duhu krajnje jednakosti, koji
je vodi despotizmu jednog ~oveka, ba{ kao {to i despotizam jednog ~oveka zavr{ava
osvajanjem.
Istina je da oni koji su izopa~avali gr~ke republike nisu uvek postajali tirani. To
je zato {to su se vi{e odavali govorni{tvu negoli vojni~kom ume}u. Osim toga, u
srcima sviju Grka tinjala je neutaživa mržnja prema onima koji bi obarali republikansku
vladavinu; zato se bezvla{}e izopa~avalo u rasulo, umesto da se izvrgava u tiraniju
Ali Sirakuza, koja je po~ivala usred velikog broja malih oligarhija izvrgnutih u
tiranije,1 Sirakuza koja je imala senat2 o kojem u istoriji gotovo da i nema pomena,
Sirakuza je, velim, isku{ala nevolje {to ih obi~na iskvarenost ne donosi. Taj grad, koji
je uvek živeo ili u preteranoj slobodi3 ili pak pod jarmom ugnjetavanja, podjednako
pritisnut svojom slobodom i svojim sužanjstvom, grad koji je i jedno i drugo podnosio
kao oluju i kojem je, uprkos njegovoj spolja{njoj snazi, i najmanja strana sila uvek
pretila prevratom, taj grad je u svom krilu krio veliki narod pred kojim je uvek stajao
samo onaj okrutni izbor: predati se tiraninu ili pak sâm biti tiranin.

Glava 3
O duhu krajnje jednakosti

Koliko je nebo udaljeno od zemlje, toliko je istinski duh jednakosti daleko od

duha krajnje jednakosti. Prvi se nipo{to ne sastoji u nastojanju da svi zapovedaju ili da
se nikom ne zapoveda, ve} u tome da se ~ovek pot~injava sebi ravnima i da zapoveda
jednakima. Taj duh ne zahteva da ~ovek nema nikakva gospodara ve} da za gospodare
ima samo sebi ravne.
U prirodnom stanju ljudi se zaista ra|aju u jednakosti, ali u njoj ne bi mogli da
opstanu. Dru{tvo im je oduzima, a jednaki ponovo postaju tek zahvaljuju}i zakonima.
Razlika izme|u dobro ure|ene demokratije i one koja to nije jeste u tome {to je u
prvoj ~ovek jednak drugima samo kao gra|anin, dok im je u drugoj jednak i kao
magistrat, senator, sudija, otac ili gospodar.

Glava 4
Jedan poseban uzrok kvarenja naroda

Veliki uspesi, naro~ito oni kojima sâm znatno doprinosi, ulivaju narodu takvu
gordost da ga vi{e nije mogu}e voditi. Ljubomoran na magistrate, on postaje
ljubomoran i na magistraturu sâmu; neprijatelj onih koji vladaju, on naskoro postaje i
neprijatelj sâmoga ure|enja. Upravo je na taj na~in pobeda nad Persijancima kod
Salamine iskvarila atinsku republiku,4 ba{ kao {to je i poraz Atinjana razorio siraku{ku
republiku.5

1
Videti Plutarh, u životopisima Timoleona i Diona.
2
Onaj od {est stotina ~lanova, o kojem govori Diodor, knj. XIX, Šgl. V¹.
3
Po{to su izagnali tirane, gra|anima proglasi{e strance i najamnike, {to izazva gra|anske ratove. Aristotel,
Politika, knj. V, gl. III. Budu}i da je narod doprineo pobedi nad Atinjanima, državno ure|enje bude
promenjeno. Strast dvojice mladih magistrata, od koji jedan preote drugome nekog de~aka a ovaj mu
zavede ženu, izazove promenu oblika toga ure|enja. Ibid., knj. VII, gl. IV.
4
Aristotel, Politika, knj. V, gl. IV.
5
Ibid.
 55

Masilijaa) nikad nije doživela ove velike skokove iz poniženja u slavu i zato je
sobom uvek mudro upravljala i sa~uvala na~ela na kojima je po~ivala.

Glava 5
O izopa~avanju na~ela aristokratije

Aristokratija se izopa~ava kada vlast plemi}a postane samovoljna: tada vi{e ne

može da bude vrline ni u onih koji vladaju niti pak u onih kojima se vlada.
Kada vladaju}e porodice po{tuju zakone, aristokratija je poput monarhije koja
ima vi{e monarha i dobra je po prirodi; skoro svi ti monarsi vezani su zakonima. Ali,
kada vladaju}e porodice ne po{tuju zakone, aristokratija je nalik despotskoj državi koja
ima vi{e despota.
U tom slu~aju republika postoji samo za plemi}e i jedino me|u njima. Ona je u
telu koje vlada, a despotska država u telu kojim se vlada, te na taj na~in nastaju dva me|
usobno najnesložnija tela pod kapom nebeskom.
Vrhunac izopa~enosti dostiže se kada vlast plemi}a postane nasledna6 jer oni
tada te{ko mogu da ostanu umereni. Ako su malobrojni, njihova vlast je ve}a ali su
nesigurniji; ako su brojniji, vlast im je manja ali su bezbedniji: na taj na~in, {to je vlast
ve}a, manje je sigurnosti – sve do despota na ~ijim ple}ima po~iva i vi{ak vlasti i vi{ak
opasnosti.
U naslednoj aristokratiji veliki broj plemi}a u~ini}e, dakle, vladavinu manje
nasilnom; ali po{to }e u njoj biti malo vrline, zavlada}e duh nemara, lenosti i
zapu{tenosti koji }e državi oduzeti i snagu i polet.7
Snagu svog na~ela aristokratija može održati ako su zakoni takvi da plemi}ima
ukazuju vi{e na opasnosti i napore zapovedanja negoli na njegove draži, ako je država u
takvom stanju da se ima ~ega pla{iti i ako sigurnost izvire iz nje sâme a neizvesnost
dolazi spolja.
Ako slavi i bezbednosti monarhije doprinosi odre|eno pouzdanje, republika,
naprotiv, treba od ne~ega da strahuje.8 Strah od Persijanaca održao je zakone kod Grka.
Kartagina i Rim su se me|usobno zastra{ivali i na taj na~in ja~ali. ^udno! Ukoliko su te
države sigurnije, utoliko su, ba{ kao i suvi{e ustajale vode, podložnije kvarenju.

Glava 6
O izopa~avanju na~ela monarhije a)

Kao {to demokratije propadaju kada senatu, magistratima i sudijama narod

oduzme njihove funkcije, tako se i monarhije izopa~uju kada se, malo–pomalo, tela
li{avaju svojih prerogativa ili pak gradovi svojih povlastica. U prvom slu~aju ide se u
susret despotizmu sviju, u drugom pak, despotizmu jednog ~oveka.
„Dinastije Cin i Sui”, kaže jedan kineski pisac, „uni{tilo je to {to su vladari –
umesto da se, kao njihovi preci, ograni~e na op{ti nadzor, jedini dostojan suverena –

6
Aristokratija se pretvara u oligarhiju.
7
Venecija je jedna od republika koje su, svojim zakonima, na najbolji na~in otklonile nepovoljne strane
nasledne aristokratije.
8
I{~ezavanje vrline u Atini Justin pripisuje Epaminondinoj smrti. Po{to vi{e nije bilo nadmetanja,
Atinjani stado{e da tro{e svoje prihode na sve~anosti, frequentius saenam quam catra visentes. Tada iz
tame izroni{e Makedonci. Knj. VI, Šgl. IX¹.
 56

hteli da sâmi svime neposredno upravljaju.” 9 Kineski pisac ukazuje nam ovde na uzrok
izopa~avanja skoro svih monarhija.
Monarhija propada kada vladar misli da svoju mo} pokazuje vi{e menjaju}i
negoli slede}i poredak stvari, kada oduzima prirodne funkcije jednima da bi ih
proizvoljno dodelio drugima i kada mu je vi{e stalo do vlastitih hirova nego do odluka.
Monarhija propada kada vladar, upravljaju}i sve prema sâmome sebi, državu
svodi na svoju prestonicu, prestonicu na svoj dvor, a dvor na sâmoga sebe.
Najzad, ona propada i kada vladar potceni svoju vlast, svoj položaj i ljubav
svoga naroda i kada ne shvati krajnje jasno da se monarh mora ose}ati bezbednim
ba{ kao {to despot mora misliti da je u opasnosti.

Glava 7
Nastavak istog predmeta

Na~elo monarhije se izopa~uje kada najvi{a dostojanstva postanu znaci

najpotpunijeg sluganstva, kada se velika{i li{e po{tovanja naroda i u~ine prostim
sredstvima samovoljne vlasti.
Ona se izopa~uje jo{ i vi{e kada ~ast do|e u protivre~nost s po~astima i kada
~ovek može u isti mah da bude ukaljan sramotom10 i obasut znacima dostojanstva.
Ona se izopa~uje i kada svoju pravi~nost vladar izvrgne u strogost, kada, poput
rimskih careva, na svoje grudi stavi Meduzinu glavu, 11 kada uzme prete}i i zastra{uju}i
lik koji je Komod dao da bude utisnut na njegovim statuama.12
Na~elo monarhije se izopa~uje kada neobi~no niske du{e uobraze da je njihovo
sluganstvo uzvi{eno i poveruju da ono zbog ~ega se vladaru sve duguje, ~ini da se
vlastitoj otadžbini ne duguje ni{ta.
Ali ako je istina (kao {to je pokazalo iskustvo sviju doba) da u meri u kojoj
monarhova vlast raste njegova bezbednost opada, izopa~avati ovu vlast sve dok se
njena priroda ne promeni ne zna~i li po~initi protiv vladara zlo~in veleizdaje?

Glava 8
Opasnost od izopa~avanja na~ela monarhijske vladavine

Nije nevolja kada država prelazi iz jedne umerene vladavine u drugu – na

primer, iz republike u monarhiju ili pak iz monarhije u republiku – ve} kada pada i
sunovra}uje se iz umerene vladavine u despotizam.
Ve}inom evropskih naroda jo{ vladaju obi~aji. Ali ako bi se, dugotrajnom
zloupotrebom vlasti ili kakvim velikim osvajanjem, despotizam ustoli~io na jednoj
ta~ki, nema valjanih obi~aja niti podneblja koji bi mogli da mu odole pa bi na ovoj
lepoj strani sveta ljudska priroda, bar na jedno vreme, trpela uvrede koje joj se nanose i
na ostalim trima stranama.
9
Kompilacija dela nastalih pod dinastijom Ming, koje navodi otac Di Ald ŠOpis Kine, tom II, str. 648¹.
10
Pod Tibereijevom vladavinom potkaziva~ima podigo{e statue i dado{e trijumfalne ukrase, {to ove
po~asti u toj meri unizi da ih prezru oni koji su ih zasluživali. Fragment iz Diona, knj. LVIII, Šgl. XIV¹,
uzet iz Izvoda o vrlinama i porocima, od Konst. Porfirog. Videti kod Tacita kako je Neron, kada je jedna
tobožnja zavera otkrivena i kažnjena, trijumfalnim ukrasima okitio Petronija Turpilijana, Nervu i
Tigelina. Anali, Šknj. XV, gl. LXXII¹. Videti tako|e kako su generali zazirali da vode rat po{to su
prezirali po~asti koje on donosi. Pervulgatis triumphi insignibus. Tacit, Anali, knj. XIII, Šgl. LIII¹.
11
U toj je državi vladar dobro znao koje je na~elo njegove vladavine.
12
Herodijan.
 57

Glava 9
U kojoj je meri plemstvo spremno da brani presto

S ^arlsom I englesko je plemstvo pokopalo sebe ispod ostataka prestola; a) a pre

toga, kada je Filip IIb) pri{apnuo Francuzima re~ sloboda, krunu je jo{ uvek podržavalo
ono plemstvo koje smatra ~a{}u da se pokorava kralju, ali drži da je najve}a sramota
deliti vlast s narodom.
Austrijski dvor neumorno je radio na ugnjetavanju ma|arskog plemstva i nije
pomi{ljao od kakve }e mu koristi ono biti jednoga dana. Od naroda je iskao novac
kojega nije bilo a nije prime}ivao muževe kojima je zemlja obilovala. Kada je onoliko
vladara izme|u sebe podelilo ma|arske zemlje, svi deli}i te monarhije, uko~eni i mrtvi,
sru{i{e se tako re}i jedni na druge. Života ostade jo{ samo u onom plemstvu koje se
rasrdilo, zaboravilo sve nanesene uvrede, re{ilo da se bori i smatralo najvi{om slavom
da izgine i oprosti.c)
Glava 10
O izopa~avanju na~ela despotske vladavine

Na~elo despotske vladavine se izopa~uje neprestano jer je ve} po svojoj prirodi

izopa~eno. Ostale vladavine propadaju zato {to neke posebne slu~ajnosti naru{avaju
njihova na~ela; despotska vladavina propada, pak, zbog svojih unutra{njih mana,
odnosno kada neki uzgredni uzroci ne spre~e da se njeno na~elo izopa~i. Ona se, dakle,
održava samo kada je okolnosti koje izviru iz podneblja, religije, položaja zemlje ili
genija naroda ne prisile da sledi nekakav red i da podnese nekakvo pravilo. Te okolnosti
vr{e prinudu nad njenom prirodom, ali je ne menjaju: ona ostaje okrutna, mada na neko
vreme ukro}ena.

Glava 11
Prirodne posledice valjanosti i izopa~enosti na~ela vladavine

Kada se na~ela vladavine jednom izopa~e, najbolji zakoni postaju najgori i

okre}u se protiv države; kada su na~ela vladavine zdrava, r|avi zakoni deluju ba{ kao i
dobri, jer snaga na~ela za sobom sve povla~i.
Da bi glavne magistrate držali pod vla{}u zakona, Kre}ani su pribegavali
jednom dosta jednostavnom sredstvu: bio je to ustanak. Deo gra|ana bi se podigao,13
prognao magistrate i primorao ih da se vrate privatnom životu. Smatralo se da se to ~ini
u skladu sa zakonom. Moglo bi se u~initi da bi takva ustanova, koja je predvi|ala bunu
da bi se spre~ila zloupotreba vlasti, morala sru{iti bilo koju državu; ipak, kre}ansku ona
nije sru{ila. A evo za{to.14
Kada su stari hteli da govore o narodu koji najvi{e voli svoju domovinu,
navodili su Kre}ane. Država, govorio je Platon,15 ime tako drago Kre}anima. Oni su
državu nazivali imenom koje izražava ljubav majke prema deci. 16 Ljubav prema
domovini sve popravlja.

13
Aristotel, Politika, knj. II, gl. X.
14
Uvek su se brzo okupljali protiv spolja{njeg neprijatelja, {to se nazivalo sinkretizam. Plutarh, Eti~ki
zbornik, str. 88.
15
Država, knj. IX.
16
Plutarh, Eti~ki zbornik, u spisu Da li starac treba da se bavi državnim poslovima.
 58

I poljski zakoni sadrže ustanovu ustanka. Ali nevolje koje ona stvara jasno
pokazuju da je jedino kre}anski narod bio u stanju da uspe{no koristi jedan takav lek.
Gimnasti~ke vežbe ustanovljene kod Grka nisu ni{ta manje zavisile od
valjanosti na~ela vladavine. „Najpre Kre}ani a zatim Spartanci”, kaže Platon, 17 „po~eli
su da izvode igre goli... A kad je iskustvo pokazalo da je u svakom slu~aju bolje svu}i
se nego se obu}i, onda je to u o~ima ljudi prestalo da bude sme{no...” a)
U Platonovo su vreme te ustanove bile izvrsne: 18 smerale su jednom velikom
cilju – usavr{avanju vojni~ke ve{tine. Ali kada Grke vrlina ostavi, pomenute ustanove
uni{ti{e i sâmu vojni~ku ve{tinu: u arenu ljudi vi{e nisu ulazili da bi vežbali ve} da bi
se izopa~avali.19
Plutarh nam kaže20 da su, u njegovo vreme, Rimljani smatrali da su ove igre bile
glavni uzrok ropstva u koje Grci pado{e. Me|utim, upravo je ropstvo Grka izopa~ilo ove
vežbe. U Plutarhovo vreme21 vežbali{ta na kojima su se borili nagi, kao i rva~ka
takmi~enja, u~inila su mladi}e stra{ljivcima, sklonila ih sramnoj ljubavi i pretvorila u
obi~ne lakrdija{e. Me|utim, u doba Epaminonde, borila~ke ve{tine pomogle su
Tebancima da dobiju bitku kod Leuktre.22
Malo je zakona koji ne valjaju sve dok ne i{~eznu na~ela na kojima država
po~iva. I, kao {to je Epikur kazao govore}i o bogatstvu, „nije pokvarena teku}ina nego
sud”.

Glava 12
Nastavak istog predmeta

U Rimu su se sudije uzimale iz redova senatora. Ovu prerogativu Grci prene{e

na vitezove. Druz je dade senatorima i vitezovima; Kota je pak podari senatorima,
vitezovima i rizni~arima državne blagajne. Cezar isklju~i ove potonje a Antonije
obrazova dekurije sa~injene od senatora, vitezova i centuriona.
Kada je republika izopa~ena, nijednom od zâla koja se ra|aju ne može se na}i
leka doli uklanjanjem izopa~enosti i vaspostavljanjem naru{enih na~ela: svaka druga
popravka je beskorisna ili pak ura|a novim zlom. Dok je Rim uspevao da o~uva svoja
na~ela, izricanje presuda je – bez opasnosti od zloupotreba – moglo da bude u
nadležnosti senatora; ali kad se on izopa~i, ma na koje se telo izricanje presuda prenelo
– bilo na senatore, vitezove, rizni~are državne blagajne, na dva od tih tela, na sva tri
zajedno ili pak na neko drugo telo – uvek je bilo zlo. Vitezovi nisu bili kreposniji od
senatora, rizni~ari od vitezova, a ovi potonji od centuriona.
Kada je rimski narod izborio pravo da uzima udela u patricijskim
magistraturama, bilo je prirodno pomisliti da }e njegovi laskavci postati neograni~eni
gospodari vladavine. Ali ne, taj narod koji je magistrature u~inio dostupnim plebejcima,
birao je uvek patricije. Budu}i pun vrlina, bio je velikodu{an; budu}i slobodan, prezirao

17
Država, knj. V.
18
Gimnastika je bila podeljena u dva dela, ples i borbu. Na Kreti su se izvodili kuretski plesovi s oružjem,
u Lakedemonu plesovi Kastora i Poluksa, u Atini pak Paladini plesovi s oružjem, vrlo zgodni za one koji
jo{ nisu dovoljno odrasli da bi i{li u rat. Borba je slika rata, kaže Platon, Zakoni, knj. VII. On odaje hvalu
drevnoj starini {to je ustanovila samo dva plesa: mirnodopski i piri~ki. Videti na koji se na~in ovaj
potonji primenjivao u ratnoj ve{tini. Platon, ibid.
19
...Aut libidinosae / Ledaeas Lacedemonis palestras (Marcijal. lib. IV, epig. 55).
20
Eti~ki zbornik, u spisu Rimski obi~aji, ŠPitanje XL¹.
21
Ibid.
22
Plutarh, Eti~ki zbornik, Gozbeni razgovori, knj. II, ŠPitanje V¹.
 59

je vlast. Ali kada je izgubio svoja na~ela, {to je s vi{e vlasti raspolagao, imao je manje
obzira sve dok, najzad, po{to je postao vlastiti tiranin i sopstveni rob, nije izgubio snagu
slobode i zapao u nemo} raspojasanosti.

Glava 13
Dejstvo zakletve kod kreposnog naroda

Nije bilo nijednog naroda, kaže Tit Livije, 23 u ~ije se krilo razdor nije uvukao
kasnije negoli i kod Rimljana i u kojega se umerenost i siroma{tvo nisu duže po{tovali.
Zakletva je u toga naroda imala takvu snagu da ga za zakone ni{ta nije ~vr{}e
vezivalo. Da bi se držao zakletve, mnogo je puta ~inio ono {to nikad ne bi uradio za
slavu ili otadžbinu.
Kada je konzul Kvinkcije Cincinat hteo da u gradu podigne vojsku protiv Ekva i
Volska, tribuni se usprotivi{e. „Pa dobro”, re~e on, „neka se svi oni koji su se zakleli
pro{logodi{njem konzulu svrstaju pod moje stegove.” 24 Zalud trubuni povika{e da ljudi
nisu vi{e vezani tom zakletvom, da je – kada je dado{e – Kvinkcije bio privatan ~ovek:
narod je bio pobožniji negoli oni koji su se tiskali da ga vode, nije se obazirao ni na
odli~ja ni na tuma~enja tribuna.
Kada je isti taj narod hteo da se povu~e na Sveto brdo, osetio je da ga zadržava
zakletva koju je dao konzulima da }e sa njima po}i u rat. 25 Skuje zato plan da ih pobije,
ali mu stavi{e do znanja da }e zakletva i dalje biti na snazi. O predodžbi koja je u
narodu vladala u pogledu kr{enja zakletve može se suditi na osnovu zlo~ina koji je on
hteo da po~ini.
Ustra{en posle bitke kod Kane, narod htede da se povu~e na Siciliju, ali Scipion
izdejstvuje da mu se zakune da }e ostati u Rimu: bojazan da }e pogaziti zakletvu
nadvladala je svaki drugi strah. Rim je bio brod koji su u oluji održavala dva sidra: vera
i dobri obi~aji.

Glava 14
Kako i najmanja promena u ure|enju dovodi do ru{enja na~ela vladavine

O Kartagini nam Aristotel govori kao o vrlo dobro ure|enoj državi. Polibije nam
kaže da je za drugog punskog rata 26 nevolja bila {to je senat izgubio skoro svu svoju
vlast. Tit Livije nas obave{tava da je Hanibal, kada se vratio u Kartaginu, na{ao da su
magistrati i najugledniji gra|ani na svoju korist okrenuli državne prihode i zloupotrebili
svoju vlast. Vrlina magistrata srozala se, dakle, s autoritetom senata, a sve je poteklo od
istog uzroka.
Poznata su ~udesa koja je kod Rimljana ~inila cenzura. Do|e onda vreme kada
ona po~e da pritiska, ali je podupre{e jer je u Rimu bilo vi{e luksuza negoli
podmi}ivanja. Klaudije je oslabi, ali na taj na~in podmi}ivanje postade jo{ ve}e zlo
negoli luksuz, a cenzura27 bude ukinuta tako re}i sâma od sebe. Uzdrmana, ponovo
iskana, opet uvo|ena, odbacivana, ona bude sasvim zanemarena sve do vremena kada
postade beskorisna, naime za vladavine Avgusta i Klaudija.
23
Knj. I, ŠIn praefat.¹.
24
Tit Livije, knj. III, Šgl. XXX¹.
25
Tit Livije, knj. II, Šgl. XXXII¹.
26
Oko pet stotina godina kasnije.
27
Videti Dion, knj. XXXVIII; o životu Ciceronovu, kod Plutarha; Ciceron Atiku, knj. IV, pisma X i XV;
Askonije o Ciceronu, De divinatione.
 60

Glava 15
Vrlo delotvorna sredstva za o~uvanje triju na~ela

Ne}u mo}i da budem shva}en dok se ne pro~itaju ~etiri glave koje slede.

Glava 16
Osobena svojstva republike

U prirodi je republike da zauzima malu teritoriju, jer bi ina~e te{ko mogla da

opstane. U velikoj su republici i bogatstva velika pa je, prema tome, u duhovima malo
umerenosti: suvi{e su veliki ulozi koje treba staviti u ruke gra|anina; izdvajaju se
posebni interesi – ~ovek lako dolazi na pomisao da može biti sre}an, velik i slavan
mimo otadžbine te mu se ubrzo u~ini da se sâm može uzdi}i na njenim ru{evinama.
U velikoj se republici zajedni~ko dobro žrtvuje hiljadama razloga, podložno je
izuzecima i zavisi od slu~anih okolnosti. U maloj republici, pak, javno se dobro ose}a
življe, poznaje bolje i bliže je svakom gra|aninu: tamo su zloupotrebe re|e pa ih je,
prema tome, teže potpomagati.
Lakedemon je onako dugo opstao zahvaljuju}i ~injenici da je, posle svih svojih
ratova, zadržao istu teritoriju. Jedini njegov cilj bila je sloboda a jedina korist od
njegove slobode bila je slava.
U duhu gr~kih republika bilo je da budu zadovoljne svojom teritorijom ba{ kao i
svojim zakonima. Atinu je namah obuzelo slavoljublje, koje je potom pobudila i u
Lakedemonu, ali pre zato da bi zapovedala slobodnim narodima negoli da bi vladala
robovima, pre da bi stajala na ~elu saveza negoli da bi ga raskinula. Sve je bilo
izgubljeno kada se ustoli~ila monarhija, vladavina ~iji je duh vi{e okrenut uve}anju
države.
Ako se ne steknu sasvim posebne okolnosti,28 te{ko da bilo koja vladavina
izuzev republike može da opstane u granicama samo jednoga grada. Vladar tako male
države prirodno bi težio ugnjetavanju jer bi raspolagao velikom mo}i a oskudnim
sredstvima da u njoj uživa, ili pak da joj pribavi po{tovanje. Grdno bi, dakle, tla~io svoj
narod. S druge strane, takvog vladara lako bi potla~ila kakva strana, ili ~ak i unutra{nja
sila; narod bi u svakom trenutku mogao da se okupi i ujedini protiv njega. A kada vladar
jednoga grada bude otuda proteran, sve je svr{eno; ako pak ima vi{e gradova, stvar je
tek po~ela.

Glava 17
Osobena svojstva monarhije

Monarhijska država mora da bude osrednje veli~ine. Ako bi bila mala,

preobrazila bi se u republiku, a ako bi bila veoma prostrana, najvi{i uglednici u državi –
veliki ve} sâmi po sebi, daleko od vladarevih o~iju, raspolažu}i vlastitim dvorovima, a
protiv hitrog izvr{avanja odluka i ina~e obezbe|eni zakonima i obi~ajima – mogli bi da
uskrate poslu{nost jer ne bi strepeli od odve} sporog i iz daljine naloženog kažnjavanja.
28
Kao kada se kakav sitan suveren održava izme|u dveju velikih država zahvaljuju}i njihovoj uzajamnoj
ljubomori; ali, on opstaje samo privremeno.
 61

Zato je Karlo Veliki, tek {to je zasnovao svoje carstvo, morao da ga podeli: bilo
zato {to mu se namesnici provincija nisu pokoravali bilo pak zato {to je, da bi se
privoleli poslu{nosti, carstvo bilo nužno razdeliti na vi{e kraljevstava.
Posle Aleksandrove smrti njegovo carsvo bude podeljeno. Kako bi se oni gr~ki i
makedonski velmože – slobodni, ili bar postavljeni na ~elo osvaja~a rasutih u tom
velikom osvajanju – ikom mogli pokoriti?
Posle Atiline smrti njegovo se carstvo raspade: toliki kraljevi, koje vi{e niko nije
obuzdavao, nisu vi{e mogli da se zauzdaju.
Blagovremeno uspostavljanje neograni~ene vlasti je lek koji u ovakvim
slu~ajevima može da spre~i raspad države: ali, eto nove nesre}e koja državu poga|a
posle one {to ju je donelo njeno uve}anje.
Reke hitaju da svoje vode sme{aju u moru, monarhije }e se izgubiti u
despotizmu.

Glava 18
Poseban slu~aj {panske monarhije

Neka mi se ne navodi primer [panije, on upravo dokazuje ono {to rekoh. Da bi

zadržala Ameriku, u~inila je ono ~emu ni sâm despotizam ne pribegava: istrebila je
njene stanovnike. Da bi o~uvala svoju koloniju, trebalo je da je zadrži u zavisnosti ~ak i
u pogledu sredstava koja su joj bila potrebna za opstanak.
U Holandiji je isku{ala despotizam, a ~im ga se okanila, njene nevolje
postado{e jo{ ve}e. S jedne strane, Valonci ne htedo{e da se podvrgnu vlasti [panaca, a
s druge pak, {panski vojnici ne htedo{e da se pot~ine valonskim oficirima.29
U Italiji se ona održava samo po cenu njenog boga}enja a vlastitog
upropa{}avanja. Jer, oni koji bi hteli da se oslobode {panskog kralja, nisu raspoloženi
da se odreknu svoga novca.

Glava 19
Osobena svojsva despotske vladavine

Veliko carstvo pretpostavlja da onaj koji vlada raspolaže despotskom vla{}u.

Hitrina kojom se donose odluke treba da nadomesti udaljenost mesta u koje se one
upu}uju; strah treba da spre~i nemar udaljenog namesnika ili magistrata; zakon treba da
izvire iz samo jednoga uma i da se neprestano menja, ba{ kao i nepredvi|eni doga|aji
koji se u takvoj državi uvek umnožavaju srazmerno njenoj veli~ini.

Glava 20
Posledica koja sledi iz prethodnih poglavlja

Ako je prirodno svojstvo malih država da imaju republikansko ure|enje a velikih

carstava da budu pod vla{}u despota, sledi da je, kako bi se na~ela ustanovljene
vladavine o~uvala, državu potrebno zadržati u postoje}oj veli~ini a njen }e se duh
menjati u meri u kojoj se njene granice budu sužavale ili pak {irile.

Glava 21
O kineskom carstvu
29
Videti Istoriju Ujedinjenih provincija, od gospodina Le Klera. a)
 62

Pre nego {to ovu knjigu zavr{im, odgovori}u na jednu primedbu koja bi se
mogla staviti svemu {to sam dosad kazao.
Misionari nam govore o prostranom kineskom carstvu kao o izvrsnoj vladavini
koja je u svoje na~elo utkala strah, ~ast i vrlinu. Ja sam, dakle, uspostavio ispraznu
razliku kada sam utvrdio na~ela triju vladavina.
Ne znam u ~emu bi se mogla sastojati ~ast u narodâ koji sve {to ~ine, ~ine
jedino pod udarcem batine.30
Osim toga, na{i trgovci su daleko od toga da nam posvedo~e postojanje one
vrline o kojoj nam govore na{i misionari: dovoljno je upitati ih o plja~kama u koje se
upu{taju mandarini.31
Za svedoka uzimam i velikog milorda Ensona.a)
Osim toga, pisma oca Parenena b) o procesu kojem je car podvrgao novoobra}ene
prin~eve32 koji mu se nisu dopadali,c) ukazuju nam na jednu tiransku zamisao koja se
ustrajno sledi, kao i na nasilja koja se nad ljudskom prirodom vr{e kao po propisu, to
jest hladnokrvno.
Raspolažemo jo{ i pismima gospodina De Meranad) i ve} navedenog oca
Parenena o kineskoj vladavini. Posle njihovih veoma razboritih pitanja i odgovora, u
tom pogledu vi{e nema nikakvih tajni.
Možda bi moglo biti da je misionare zavarao prividan red, da je ono ustrajno
sprovo|enje volje samo jednog ~oveka, koje i sâmi trpe ali rado pronalaze na dvorovima
indijskih kraljeva, ostavilo na njih snažan utisak jer im je, budu}i da tamo odlaze samo
zato da bi sproveli krupne promene, mnogo lak{e uveriti vladare da mogu sve ~initi
negoli ubediti narod da može sve podnositi?33
Najzad, ~esto se i u sâmim zabludama krije zrnce istine. Zbog posebnih i,
možda, jedinstvenih okolnosti, kineska vladavina nije onako izopa~ena kao {to bi se
moralo o~ekivati. Možda su uzroci koji se najve}ma duguju podneblju u toj zemlji
poja~ali dejstvo moralnih uzroka i stvorili neku vrstu ~udesa.
Podneblje je u Kini takvo da na izvanredan na~in podsti~e razmnožavanje
ljudske vrste. Žene su tamo plodnije nego bilo gde drugde na Zemlji. Najokrutnija
tiranija nimalo ne obuzdava sve burnije razmnožavanje. Tamo vladar ne može da, poput
faraona, kaže: Ugnjetavajmo ih mudro. Svoje želje on bi pre sveo na Neronov zahtev da
ljudski rod ima samo jednu glavu. Uprkos tiraniji, kinesko }e stanovni{tvo, zahvaljuju}i
podneblju, biti sve brojnije i najzad }e nad tiranijom odneti pobedu.
Poput sviju zemalja u kojima uspeva pirina~,34 Kina je ~esto izložena gladi.
Kada skapava od gladi, narod se ra{trka u potrazi za hranom. Na sve strane stvaraju se
bande od tri, ~etiri ili pet lopova. Ve} prvih dana ve}ina ih biva istrebljena, dolaze
druge ali i one uskoro bivaju utamanjene. Može se, me|utim, dogoditi da u onako
brojnim i udaljenim provincijama nekoj družini po|e za rukom da se obogati. Ona se
održava, u~vr{}uje, prerasta u oružane odrede, zapu}uje pravo na prestonicu i – njen
vo|a se penje na presto.

30
Kinom vlada batina, kaže otac Di Ald ŠOpis Kine, tom II, str. 134¹.
31
Videti, izme|u ostalog, Lanžov izve{taj.
32
Iz porodice Surniama, Pou~na pisma, 18. zbirka.
33
Videti kod oca Di Alda na koji se na~in misionari posluži{e Kang–[ijevim e) autoritetom kako bi
u}utkali mandarine koji su stalno izjavljivali da, na osnovu doma}ih zakona, u carstvu ne može da bude
ustanovljen nikakav strani kult.
34
Videti niže, knj. XXIII, gl. 14.
 63

Priroda stvari je takva da r|ava vladavina biva u Kini vrlo brzo kažnjena. Tamo
se nered ra|a namah, jer tom silnom narodu nedostaju sredstva za opstanak. Druge se
zemlje od zloupotreba oporavljaju onako te{ko zato {to se njihove posledice ne ose}aju;
vladar o njima ne biva obave{ten onako hitro i bu~no kao u Kini.
Kineski car ne}e, poput na{ih vladara, osetiti da }e, bude li r|avo vladao, biti
manje sre}an u drugom, a bogatiji u ovozemaljskom životu. On zna da }e, ako je
njegova vladavina lo{a, izgubiti i carstvo i vlastiti život.
Budu}i da, uprkos izlaganju dece, stanovni{tvo u Kini neprestano raste,35 treba
ulagati neumoran rad da bi se iz zemlje izvuklo ono {to je potrebno za njegovu ishranu:
to od vladavine zahteva veliku brigu. U svakom joj je trenutku stalo da svi mogu raditi
bez bojazni da }e biti li{eni plodova svoga rada. Zato tamo vladavina mora da bude
manje gra|anska a vi{e doma}inska.
Eto za{to su u Kini donete uredbe o kojima se toliko govori. Htelo se da zakoni
vladaju uporedo s despotizmom, mada ono {to je s njim povezano vi{e nema snage.
Zalud je taj despotizam, pritisnut nevoljama, hteo sâma sebe da obuzda: on se
oboružava svojim lancima i postaje jo{ užasniji.
Kina je, dakle, despotska država ~ije je na~elo strah. Možda se, za prvih
dinastija, kada carstvo nije bilo toliko prostrano, vladavina donekle i udaljavala od toga
duha. Danas, me|utim, nije tako.

Knjiga jedanaesta

O zakonima koji oblikuju politi~ku slobodu u njenom odnosu prema ure|enju

Glava 1
Op{ta zamisao

Zakone koji oblikuju politi~ku slobodu u njenom odnosu prema ure|enju

razlikujem od zakona koji je oblikuju u njenom odnosu prema gra|aninu. Prvi }e biti
predmet ove knjige, drugima }u se baviti u slede}oj.

Glava 2
Razli~ita zna~enja re~i sloboda

Nema re~i koja je primala raznovrsnija zna~enja i na ljudski duh razli~itije

delovala od re~i sloboda. Jedni su joj pribegavali da bi lak{e svrgli onog kome su
poverili tiransku vlast; drugi, da bi mogli da izaberu onoga kome imaju da se pokore;
tre}i, da bi izborili pravo da idu naoružani i mogli da sprovode nasilje; ~etvrti pak, u
ime povlastice da stoje pod vla{}u jednoga ~oveka koji poti~e iz njihove nacije, ili pod
vla{}u vlastitih zakona.1 Jedan je narod slobodom dugo smatrao obi~aj da mu{karci
nose duge brade.2 Neki su pak ovu re~ povezivali s jednim oblikom vladavine a
isklju~ivali sve ostale. Oni koji su iskusili republikansku vladavinu, slobodu su videli u
njoj, oni koji su uživali u monarhijskoj vladavini, smestili su je u to ure|enje. 3 Najzad,
35
Videti naredbu jednoga congtua f) da se kr~i zemlja. Pou~na pisma, 21. zbirka.
1
„Ja sam”, kaže Ciceron, „prepisao Scevolin ukaz koji Grcima omogu}uje da svoje me|usobne prepirke
okon~aju u skladu s njihovim zakonima, {to im je dopustilo da sebe smatraju slobodnim narodom” ŠAd
Att., VI, 1¹.
2
Moskoviti nisu mogli da podnesu {to ih je car Petar naterao da podseku brade.
3
Kapado~ani odbi{e republikansko stanje koje im ponudi{e Rimljani.
 64

svako je slobodom nazivao vladavinu koja je bila u skladu s njegovim obi~ajima ili
sklonostima; a kako u republici ljudi nemaju uvek i onako živo pred o~ima sve uzroke
zâla na koja se žale i budu}i da u njoj izgleda kao da sâmi zakoni govore vi{e negoli
njihovi izvr{ioci, sloboda se obi~no pripisuje republikama a pori~e monarhijama.
Kona~no, budu}i da izgleda kao da u demokratijama narod ~ini skoro sve {to ho}e,
sloboda je bila povezivana s tom vrstom vladavina a vlast naroda brkana s njegovom
slobodom.

Glava 3
[ta je sloboda

Istina je da u demokratijama izgleda kao da narod ~ini {ta ho}e; politi~ka

sloboda se, me|utim, ne sastoji u tome da se radi {ta se ho}e. U jednoj državi, to jest u
dru{tvu u kojem ima zakona, sloboda se može sastojati samo u tome da se može ~initi
ono {to se sme hteti, a da se ne bude prinu|en ~initi ono {to se ne sme hteti.
Treba imati na umu {ta je nezavisnost a {ta sloboda. Sloboda je pravo da se ~ini
sve {to zakoni dopu{taju; kada bi gra|anin mogao ~initi ono {to zakoni zabranjuju,
slobode vi{e ne bi bilo jer bi i ostali imali tu vlast.

Glava 4
Nastavak istog predmeta

Demokratija i aristokratija nisu, po svojoj prirodi, slobodne države. Politi~ka

sloboda nahodi se samo u umerenim državama, ali ni tamo ne uvek ve} samo kada se
vlast ne zloupotrebljava; no ve~ito je iskustvo da je svaki ~ovek koji ima vlast sklon da
je zloupotrebi i zloupotrebljava je sve dok ne nai|e na granice. Ko bi rekao da su i sâmoj
vrlini potrebne granice!
Kako se vlast ne bi mogla zloupotrebiti, potrebno je da, rasporedom samih
stvari, jedna vlast obuzdava drugu. Ure|enje može da bude takvo da niko ne}e biti
prisiljen da ~ini ono na {ta ga zakon ne obavezuje, niti da se uzdržava da radi ono {to
zakon dopu{ta.

Glava 5
O ciljevima raznih država

Iako je, uop{te uzev, cilj sviju država isti, to jest da se održe, svaka ipak ima i
neki cilj koji joj je svojstven. Uve}anje teritorije bilo je cilj Rima; rat, cilj Lakedemona;
vera, cilj jevrejsih zakona; trgovina, cilj Marseja; spokoj naroda, cilj kineskih zakona;4
plovidba, cilj zakona Ro|ana; prirodna sloboda, cilj poretka kod divljaka; naslade
vladara su obi~no cilj despotskih država; cilj monarhije je slava vladara i države;
nezavisnost svakog pojedinca cilj je poljskih zakona, a otuda sledi ugnjetavanje sviju.5
Postoji na svetu i jedna nacija ~ije ure|enje ima za neposredan cilj politi~ku
slobodu.a) Razmotri}emo na~ela na kojima se ono zasniva. Ako su ona dobra, sloboda }
e se ukazati kao na dlanu.

4
Prirodan cilj države koja nema spolja{njih neprijatelja, ili smatra da ih je obuzdala svojim granicama.
5
Nepovoljna strana Liberum veto.
 65

Da bi se u ure|enju otkrila politi~ka sloboda, ne treba mnogo truda. Ako se ona

može videti tamo gde je ima, ako je prona|ena, za{to je tražiti?

Glava 6
O engleskom ure|enju a)

U svakoj državi ima tri vrste vlasti: zakonodavna vlast, izvr{na vlast u stvarima
koje spadaju u me|unarodno pravo i izvr{na vlast u stvarima koje spadaju u gra|ansko
pravo.
Pomo}u prve vlasti vladar ili magistrat donosi zakone na izvesno vreme ili
zauvek, te popravlja ili ukida one koji su doneti. Pomo}u druge on sklapa mir ili vodi
rat, oda{ilje iili prima poslanstva, uspostavlja bezbednost, predupre|uje napade. Pomo}u
tre}e kažnjava zlo~ine ili presu|uje u sporovima privatnih lica. Ovu poslednju vlast
nazva}emo sudskom, onu drugu, jednostavno, izvr{nom vla{}u države.
Politi~ka sloboda gra|anina jeste onaj spokoj duha koji poti~e iz uverenosti
svakoga ~oveka u vlastitu bezbednost; a da bi se pomenuta sloboda uživala, vladavina
treba da bude takva da se gra|anin ne može bojati drugog gra|anina.
Kada su zakonodavna i izvr{na vlast objedinjene u istoj osobi ili u istom
upravnom telu, slobode nema jer postoji bojazan da }e taj monarh ili senat donositi
tiranske zakone da bi ih izvr{avao na tiranski na~in.
Slobode nema ni kada sudska vlast nije odvojena od zakonodavne i izvr{ne
vlasti. Ako bi bila spojena sa zakonodavnom vla{}u, vlast nad životom i slobodom gra|
ana bila bi samovoljna jer bi zakonodavac bio i sudija. Ako bi, pak, bila spojena s
izvr{nom vla{}u, sudija bi mogao imati snagu ugnjeta~a.
Sve bi bilo izgubljeno ako bi isti ~ovek ili telo uglednika, bilo plemi}a bilo ljudi
iz naroda, vr{ilo pomenute tri vlasti, naime vlast dono{enja zakona, vlast izvr{avanja
javnih odluka i vlast su|enja za zlo~ine ili u sporovima privatnih lica.
U ve}ini evropskih kraljevstava vladavina je umerena jer vladar, koji raspolaže
prvim dvema vlastima, ostavlja svojim podanicima da vr{e onu tre}u. Kod Turaka, u
kojih su ove tri vlasti objedinjene u rukama sultana, vlada užasan despotizam.
U italijanskim republikama, u kojima su ove tri vlasti tako|e objedinjene,
slobode je manje negoli u na{im monarhijama. Zato su vladavini, da bi se održala,
potrebna sredstva nasilna koliko i ona kojima se pribegava u turskoj vladavini – o tome
svedo~e državni inkvizitori6 i sandu~i} u koji svaki dostavlja~ u svakom trenutku može
da ubaci listi} sa svojom optužbom.
Eto kakav je položaj gra|anina u tim republikama. Isto upravno telo, kao
izvr{ilac zakona, ima svu onu vlast kojom je sebe obdarilo kao zakonodavac. Svojim
op{tim odlukama ono može da upropasti državu a, budu}i da raspolaže i sudskom
vla{}u, svojim pojedina~nim odlukama može da uni{ti svakog gra|anina.
Tamo je svekolika vlast jedinstvena i, mada nema one spolja{nje rasko{i kojom
je zaodenut despotski vladar, njegovo se prisustvo ose}a u svakom trenutku.
Zato su vladari koji su hteli da postanu despoti u svojoj li~nosti uvek najpre
objedinjavali sve magistrature, a vi{e evropskih vladara i sva najvi{a zvanja u svojim
državama.
Dakako, mislim da ~ista nasledna aristokratija u italijanskim republikama ne
odgovara ba{ sasvim azijatskom despotizmu. Veliki broj magistrata katkad ublažuje
magistraturu; svi plemi}i ne smeraju uvek istim ciljevima, a obrazuju se i razna sudska
6
U Veneciji.
 66

ve}a koja se me|usobno umeravaju. Tako u Veneciji Veliko ve}e ima zakonodavnu,
Ve}e umoljenih izvr{nu, a Ve}e ~etrdesetorice sudsku vlast. b) Ali nevolja je {to ova
razli~ita sudska ve}a ~ine magistrati koji pripadaju istom telu pa izlazi da je re~,
bezmalo, o jednoj istoj vlasti.
Sudska vlast ne sme da bude poverena stalnom senatu, ve} valja da je vr{e lica
uzeta iz celog naroda,7 u odre|eno doba godine i na na~in propisan zakonom, kako bi
obrazovali sudsko ve}e koje ne zaseda duže nego {to zahteva potreba.
Budu}i da nije vezana ni za neki stalež niti pak za neko zanimanje, sudska vlast
– ljudima onako stra{na – postaje na taj na~in tako re}i nevidljiva i ni{tavna. ^ovek
nema neprestano pred o~ima sudije, i boji se magistrature a ne magistrata.
Kada je re~ o krupnim optužbama, potrebno je ~ak da zlo~inac, u sporazumu sa
zakonom, izabere sebi sudije, ili bar da može zahtevati njihovo izuze}e u tako velikom
broju da se oni koji ostanu imaju smatrati njemu po volji.
Druge dve vlasti pre bi se mogle poveriti magistratima ili stalnim telima jer se,
budu}i da je prva samo op{ta volja države a druga samo izvr{ilac te op{te volje, one ne
vr{e ni nad jednim privatnim licem.
Ali ako sudska ve}a ne smeju da budu stalna, presude moraju da budu u toj meri
ustaljene da uvek predstavljaju samo precizan tekst zakona. Ako bi izražavale
pojedina~no mi{ljenje sudije, živelo bi se u dru{tvu a da se ne bi ta~no znale obaveze
koje se u njemu preuzimaju.
Sudije ~ak treba da budu istoga položaja kao i optuženi, ili pak da mu budu
ravni, kako ovaj ne bi mogao uvrteti sebi u glavu da je pao u ruke ljudima koji su skloni
da mu nanesu zlo.
Ako zakonodavna vlast prepusti izvr{noj pravo da zatvara gra|ane koji mogu da
pruže jemstvo za svoje pona{anje, slobode vi{e nema, izuzev ako oni nisu uhap{eni da
bi bez odgode odgovarali na optužbu za koju zakon predvi|a smrtnu kaznu, u kojem
slu~aju su oni stvarno slobodni po{to su podvrgnuti jedino vlasti zakona.
Ali ako smatra da je ugrožena kakvom tajnom zaverom protiv države ili
dosluhom sa spolja{njim neprijateljima, zakonodavna vlast može, na kra}e i ograni~eno
vreme, dozvoliti izvr{noj da hapsi sumnjive gra|ane, koji slobodu gube nakratko samo
zato da bi je sa~uvali zauvek.
To je jedini razuman na~in da se odmene tiranska magistratura efora i
venecijanski državni inkvizitori, koji su tako|e despoti.
Budu}i da u slobodnoj državi svako ko se smatra slobodnom du{om mora
sobom sâm da upravlja, zakonodavnu vlast trebalo bi da ima ~itav narod. Ali kako je to
u velikim državama nemogu}e a u malima povezano s mnogim nezgodama, narod treba
da preko svojih predstavnika ~ini sve ono {to ne može da u~ini sâm.
Potrebe svoga grada ~ovek poznaje mnogo bolje negoli one drugih gradova i
mnogo bolje sudi o sposobnostima svojih suseda negoli o sposobnostima ostalih svojih
sunarodnika. Prema tome, ~lanovi zakonodavnog tela ne treba da se uzimaju iz nacije u
celini ve} je zgodno da u svakom glavnom mestu stanovnici izaberu sebi predstavnika.c)
Velika je prednost predstavnika {to su u stanju da raspravljaju o javnim
poslovima. Narod za to nikako nije sposoban, u ~emu se i sastoji jedna od velikih
nezgoda demokratije.
Nije nužno da predstavnici, koji su od svojih bira~a dobili op{te uputstvo, za
svaki posao dobijaju i posebno uputstvo, kao {to je uobi~ajeno u nema~kim saborima.
Istina je da bi na taj na~in re~ poslanika bila ta~niji izraz glasa naroda, ali to bi rasprave
7
Kao u Atini.
 67

beskrajno odužilo, svakog poslanika u~inilo gospodarem sviju ostalih, a u neodložnim

slu~ajevima svi napori naroda mogli bi da se na|u zauzdani kakvim hirom.
Kada poslanici, vrlo dobro kaže gospodin Sidni,d) predstavljaju ~itav narod, kao
{to je u Holandiji, oni moraju da polažu ra~una onima koji su im ukazali poverenje;
druga je stvar kada ih, kao u Engleskoj, iza{ilju gradovi.
Svi gra|ani, u pojedinim okruzima, moraju imati pravo da kod izbora
predstavnika daju svoje glasove, izuzev onih ~iji je položaj tako nizak da se smatraju
li{enim vlastite volje.
Mana ve}ine starih republika bila je {to je narod imao pravo da donosi
delotvorne odluke koje zahtevaju da budu izvr{ene, a narod za to nije bio nimalo
sposoban. U vladavini on sme da u~estvuje jedino da bi izabrao svoje predstavnike, a za
to je sasvim kadar. Jer, iako je malo ljudi koji mogu ta~no da odrede stupanj
sposobnosti drugih, svako je ipak u stanju da u op{tim crtama zna je li onaj koga bira
prosve}eniji negoli ve}ina ostalih.
Ni predstavni~ko telo ne sme da bude birano da bi donosilo delotvorne odluke,
{to ne bi radilo dobro, ve} da bi izdavalo zakone ili pak videlo jesu li oni koje je donelo
dobro sprovedeni, a to je ne{to {to ono – i ~ak jedino ono – može vrlo dobro da obavi.
U državi uvek ima ljudi koji se odlikuju svojim ro|enjem, bogatstvom ili
~astima; ali ako bi oni bili pome{ani s narodom i imali samo po jedan glas kao i ostali,
op{ta sloboda zna~ila bi njihovo ropstvo, oni ne bi imali nikakvog interesa da je brane
jer bi ve}ina odluka bila upravljena protiv njih. Prema tome, udeo koji oni imaju u
zakonodavstvu mora da bude srazmeran ostalim prednostima koje uživaju u državi,
{to }e se i doga|ati budu li obrazovali telo koje ima pravo da obuzdava poduhvate
naroda, ba{ kao {to i narod ima pravo da sputava njihove poduhvate.
Na taj }e na~in zakonodavna vlast biti poverena i plemi}kom telu i telu
izabranom da bi predstavljalo narod, a svako od njih ima}e svoje skup{tine i zasebna
ve}anja, kao i odvojena gledi{ta i interese.
Od triju vlasti o kojima smo govorili, sudska je na neki na~in ni{tavna. Preostaju
samo dve; a kako im je potrebna neka regulativna sila da bi ih umerila, deo
zakonodavnog tela koji ~ine plemi}i pokazuje se kao vrlo pogodan da proizvede taj
u~inak.
Plemi}ko telo mora da bude nasledno. Ono je takvo, pre svega, po svojoj
prirodi; osim toga, treba da mu bude veoma stalo da sa~uva svoje prerogative koje su
sâme po sebi mrske i u slobodnoj državi moraju uvek da budu ugrožene.
No, budu}i da bi nasledna vlast mogla biti sklona da sledi svoje posebne interese
i da zaboravi na interese naroda, potrebno je da u stvarima u kojima ima najvi{e interesa
da bude iskvarena – kao {to su zakoni koji se ti~u ubiranja novca – u zakonodavstvu
ona ima udela samo svojom mo}i spre~avanja, ne i odlu~ivanja.
Izrazom mo} odlu~ivanja nazivam pravo da sâmi odre|ujemo ili pak ispravljamo
ono {to je neko drugi odredio. Izrazom mo} spre~avanja nazivam, pak, pravo da se
poni{ti odluka koju je doneo neko drugi, u ~emu se sastojala vlast rimskih tribuna. I
mada onaj koji ima mo} spre~avanja može imati i pravo da odobrava, to odobravanje je
onda ipak samo izjava da ne}e upotrebiti svoju mo} spre~avanja, i ono proizlazi iz te
mo}i.
Izvr{na vlast mora da bude u rukama monarha jer tim delom vladavine, koji
gotovo uvek zahteva trenutno delovanje, bolje upravlja pojedinac negoli vi{e njih, dok
ono {to spada u zakonodavnu vlast ~esto bolje odre|uje nekolicina negoli pojedinac.
 68

Ako monarha ne bi bilo i ako bi izvr{na vlast bila poverena izvesnom broju lica
uzetih iz zakonodavnog tela, slobode bi{e ne bi bilo jer bi ove dve vlasti bile
objedinjene: ista bi lica katkad u~estvovala – i uvek mogla da u~estvuju – i u jednoj i u
drugoj vlasti.
Ako se zakonodavno telo ne bi okupljalo duže vremena, slobode vi{e ne bi bilo.
Desila bi se tada jedna od dveju stvari: ili vi{e ne bi bilo zakonodavnih odluka i država
bi zapala u bezvla{}e, ili bi ove odluke donosila izvr{na vlast i na taj bi na~in ona
postala apsolutna.
Bilo bi beskorisno da zakonodavno telo bude uvek okupljeno. To bi za
predstavnike bilo nezgodno i, osim toga, suvi{e bi zaokupljalo izvr{nu vlast koja ne bi
mislila na izvr{avanje odluka nego samo na odbranu svojih prerogativa i prava da
izvr{ava.
Osim toga, ako bi zakonodavno telo bilo neprestano okupljeno, moglo bi se
desiti da novi poslanici samo staju na mesta onih koji umiru; a u tom slu~aju, ako bi se
zakonodavno telo jednom iskvarilo, zlu vi{e ne bi bilo leka. Kada se razna zakonodavna
tela smenjuju, narod koji ima r|avo mi{ljenje o sada{njem, s razlogom polaže nade u
ono koje }e do}i kasnije; kada bi to, me|utim, bilo uvek isto telo, uvidev{i da se ono
jednom iskvarilo narod se od njegovih zakona vi{e ni~em ne bi nadao, razjario bi se ili
zapao u ravnodu{nost.
Zakonodavno telo ne sme sâmo sebe da okuplja, jer smatra se da jedno telo ima
volju tek kada je okupljeno; a ako se ne bi okupljalo jednoglasno, ne bi se moglo re}i
koji je njegov deo doista zakonodavno telo: onaj koji jeste ili pak onaj koji nije
okupljen. Ako bi ono imalo pravo da sâmo odlaže svoje zasedanje, moglo bi se dogoditi
da ga ne odloži nikad, {to bi bilo opasno u slu~aju kada bi htelo da ustane protiv
izvr{ne vlasti. Osim toga, neko je doba pogodnije negoli drugo za skup{tinu
zakonodavnog tela: vreme održavanja i trajanja tih skup{tina treba, dakle, da odre|uje
izvr{na vlast a s obzirom na prilike koje su joj poznate.
Ako izvr{na vlast nema pravo da spre~ava poduhvate zakonodavnog tela, ono }e
postati despotsko; naime, budu}i da }e mo}i da prigrabi svu vlast koju može zamisliti,
uni{ti}e sve ostale vlasti.
Ali, zauzvrat, zakonodavna vlast ne treba da ima pravo da obuzdava izvr{nu
vlast. Budu}i da izvr{enje ima svoje prirodne me|e, nepotrebno ga je ograni~avati; osim
toga, izvr{na vlast se uvek sprovodi u neodložnim stvarima. A vlast rimskih tribuna bila
je manjkava zato {to je obuzdavala ne samo dono{enje zakona nego i njihovo
izvr{avanje, {to je uzrokovalo velika zla.
Ali, ako u slobodnoj državi ne sme imati pravo da obuzdava izvr{nu vlast,
zakonodavna vlast ima pravo i mora imati mo} da ispita na koji su na~in zakoni koje je
donela sprovedeni, {to je prednost ove vladavine nad kre}anskom i lakedemonskom, u
kojima kozmi i efori e) nisu polagali ra~una o svojoj upravi.
Ali ma kakvo ovo ispitivanje bilo, zakonodavno telo ne sme imati vlast da sudi
osobi, pa prema tome ni pona{anju onoga koji vlast izvr{ava. Njegova osoba mora da
bude sveta jer, budu}i da je državi potrebna kako zakonodavno telo ne bi postalo
tiransko, ~im bi bila optužena ili osu|ena, slobode vi{e ne bi bilo.
U tom slu~aju država ne bi bila monarhija ve} neslobodna republika. Budu}i da
onaj koji izvr{ava ne može izvr{avati lo{e ako nema r|ave savetnike – koji, kao ministri,
mrze zakone iako im, kao ljudima, oni mogu da budu od koristi – ovi mogu biti pozvani
na odgovornost i kažnjeni. A u tome jeste prednost ove vladavine nad onom u Knidosu,
 69

gde narod, budu}i da zakon nije dozvoljavao da se amimoni8 izvode pred sud ~ak ni
po{to pro|e vreme njihove uprave,9 nikad nije mogao da dobije zadovolj{tinu za
nepravde koje su mu nanete.
Iako, uop{te uzev, sudska vlast ne sme da bude sjedinjena s bilo kojim delom
zakonodavnog tela, postoje tri izuzetka zasnovana na posebnom interesu onoga kome
ima da se sudi.
Velika{i su uvek izloženi zavisti pa, ako bi im narod sudio, mogla bi da im
zapreti opasnost te ne bi uživali povlasticu koju u slobodnoj državi uživa i najneznatniji
gra|anin, naime da mu sude njemu ravni. Plemi}i, dakle, ne treba da se izvode pred
redovna sudska ve}a nacije ve} pred onaj deo zakonodavnog tela koji ~ine plemi}i.
Moglo bi se desiti da narod, koji je u isti mah i vidovit i slep, bude u izvesnim
slu~ajevima suvi{e strog. Ali kao {to smo rekli, narodni sudije su samo usta koja
izgovaraju re~i zakona, beživotna bi}a koja ne mogu da mu ublaže ni snagu ni strogost.
Dakle, upravo onaj deo zakonodavnog tela o kojem smo rekli da je u drugoj prilici
nezaobilazno sudsko ve}e, nezaobilazno je i u ovoj prilici; na njegovom je najvi{em
autoritetu da, izri~u}i presude manje stroge nego {to zakon propisuje, zakon ublaži na
korist zakona sâmog.
Moglo bi se tako|e dogoditi da, u javnim poslovima, neki gra|anin povredi prava
naroda i po~ini zlodela koja postoje}i magistrati ne mogu ili ne žele da kazne. Uop{te
uzev, me|utim, zakonodavna vlast ne može da sudi, a jo{ manje u ovom posebnom
slu~aju u kojem ona predstavlja zainteresovanu stranu, to jest narod. Ona, dakle, može
da bude samo tužilac. Ali kome }e tužbu podneti? Ho}e li i}i da se ponižava pred
zakonskim sudskim ve}ima koja su od nje niža, a osim toga sastavljena od ljudi koji }e
se, budu}i da kao i ona poti~u iz naroda, povesti za autoritetom tako visokog tužioca?
Da bi se o~uvali dostojanstvo naroda i bezbednost pojedinca, zakonodavni deo koji
predstavlja narod treba da optužuje pred zakonodavnim delom koji predstavlja plemi}e
te nema ni iste interese ni iste strasti.
U tome se sastoji prednost ove vladavine nad ve}inom drevnih republika, u
kojima je ~injenica da je narod bio istovremeno i sudija i tužilac zna~ila zloupotrebu.
Kao {to smo kazali, izvr{na vlast mora da ima udela u zakonodavnom telu
svojom mo}i spre~avanja jer ina~e bi brzo bila li{ena svojih prerogativa. Ali ako
zakonodavna vlast uzima udela u izvr{avanju, izvr{na }e vlast tako|e propasti.
Ako bi u zakonodavnom telu monarh uzeo udela svojom mo}i odlu~ivanja,
slobode vi{e ne bi bilo. No budu}i da on ipak, kako bi se branio, u zakonodavnom telu
treba da ima udela, u njemu može da u~estvuje samo svojom mo}i spre~avanja.
Uzrok promene vladavine u Rimu bila je ~injenica da senat, koji je raspolagao
jednim delom izvr{ne vlasti, i magistrati, koji su raspolagali njenim drugim delom, nisu
imali mo} spre~avanja, kojom je raspolagao narod.f)
Eto, dakle, osnovnog ure|enja vladavine o kojoj govorimo. Budu}i da se u njoj
zakonodavno telo sastoji od dva dela, jedan }e sputavati drugoga svojom uzajamnom
mo}i spre~avanja. Oba }e biti vezana izvr{nom vla{}u, ova pak zakonodavnom.
Ove tri vlasti morale bi da stvore stanje mirovanja ili nepokretnosti. Ali budu}i
da su nužnim kretanjem stvari primorane da se kre}u, bi}e prisiljene da se kre}u
skladno.

8
To su bili magistrati koje je narod birao svake godine. Videti kod Stefana Vizantijskog.
9
Rimske magistrate bilo je mogu}e optužiti po isteku njihove magistrature. Videti kod Dionisija
Halikarna{kog, knj. XI, o slu~aju tribuna Genucija.
 70

Kako ~ini deo zakonodavnog tela samo svojom mo}i spre~avanja, izvr{na vlast
ne bi smela da se upu{ta u raspravu o javnim poslovima. Nije ~ak nužno ni da podnosi
predloge, jer s obzirom da se uvek može ne složiti sa zaklju~cima, vlasna je da odbaci i
odluke u pogledu predloga za koje bi htela da nisu ni podneseni.
U nekim starim republikama, u kojima je o javnim poslovima raspravljao narod
u celini, bilo je prirodno {to ih je predlagala i s njim raspravljala izvr{na vlast jer u
protivnom bi u zaklju~cima dolazilo do neobi~ne zbrke.
Ako o ubiranju državnih prihoda odlu~uje ne iz godine u godinu ve} jednom
zasvagda, zakonodavna vlast se izlaže opasnosti da izgubi sopstvenu slobodu jer izvr{na
vlast vi{e ne}e biti od nje zavisna; a kada se takvo pravo oduzme zauvek, prili~no je
svejedno oduzima li se ono sebi ili nekom drugom. Isto biva i ako o kopnenim i
pomorskim snagama, koje treba da poveri izvr{noj vlasti, zakonodavna vlast odlu~uje
ne iz godine u godinu nego jednom zasvagda.
Kako onaj koji izvr{ava ne bi mogao da ugnjetava, vojske koje su mu poverene
treba da budu sastavljene od naroda i prožete istim duhom kojim i narod, kao {to je bilo
u Rimu sve do Marijeva doba. A da bi to bilo tako, postoje samo dva sredstva: ili da oni
koji se zapo{ljavaju u vojsci imaju dovoljno imovine da bi za svoje držanje odgovarali
pred ostalim gra|anima i da u nju stupaju samo na godinu dana, kao {to je bilo
uobi~ajeno u Rimu, ili pak da, ako postoji staja}a vojska ~iji su vojnici iz najnižih
slojeva naroda, zakonodavno telo bude u stanju da je raspusti kad ushtedne, da vojnici
stanuju s gra|anima i da nemaju ni zasebna logora, ni kasarni, ni utvr|enja.
Jednom ustanovljena, vojska ne sme neposredno da zavisi od zakonodavnog tela
ve} od izvr{ne vlasti, i to po prirodi stvari jer je njeno vi{e da dela nego da odlu~uje.
Na~inu mi{ljenja ljudi svojstveno je da vi{e drže do hrabrosti nego do
bojažljivosti, vi{e do delanja nego do opreznosti, vi{e do snage negoli do saveta.
Vojska }e uvek prezirati senat a po{tovati oficire. Ne}e nimalo mariti za nare|enja {to
joj ih bude izdavalo telo sastavljeno od ljudi koje ona smatra pla{ljivim i stoga
nedostojnim da joj zapovedaju. Zato, ~im vojska bude zavisila jedino od zakonodavnog
tela, vladavina }e postati vojna. A ako se ikad zbivalo suprotno, bio je to plod nekih
izvanrednih okolnosti: ili se vojska držala uvek po strani, ili je bila sastavljena od vi{e
jedinica od kojih je svaka bila podre|ena svojoj provinciji, ili su se, pak, glavni gradovi
nalazili na izvrsnim mestima i branili se samim svojim položajem te stoga u njima nije
bilo ~eta.
Holandija je bezbednija nego Venecija: pobunjene trupe ona može da potopi ili
iznuri gla|u. Naime, budu}i da ne borave u gradovima koji bi ih mogli opskrbljivati,
njihovo je snabdevanje nesigurno.
Ako, u slu~aju kada vojskom upravlja zakonodavno telo, posebne okolnosti
spre~avaju da vladavina postane vojna, zapa{}e se u druge neprilike i desi}e se jedna
od ovih dveju stvari: ili }e valjati da vojska sru{i vladavinu, ili }e pak vladavina morati
da oslabi vojsku.
A uzrok tom slabljenju bi}e zbilja koban: ono }e poni}i iz slabljenja vladavine
sâme.
Uzme li se divno Tacitovo delo O obi~ajima Germana,10 vide}e se da su upravo
od Germana Englezi preuzeli zamisao o svojoj politi~koj vladavini. Taj krasan sistem
prona|en je u {umama.

10
ŠGl. XI¹. De minoribus rebus principes consultant, de majoribus omnes; ita tamen ut ea quoque
quorum penes plebem arbitrium est apud principes pertractentur. g)
 71

Kao {to svim ljudskim stvarima do|e jednom kraj, država o kojoj govorimo
izgubi}e svoju slobodu i propasti. Propali su ve} Rim, Lakedemon i Kartagina. Ona }e
pak propasti kada zakonodavna vlast postane iskvarenija od izvr{ne.
Nije na meni da ispitujem uživaju li zbilja Englezi slobodu o kojoj govorim.
Dovoljno mi je da kažem da je ona ustanovljena njihovim zakonima, ne tražim ni{ta
vi{e.
Time nikako ne nameravam da omalovažim druge vladavine niti pak kanim re}i
da ta krajnja politi~ka sloboda mora vre|ati one koji uživaju samo u umerenoj slobodi.
Kako bih to i mogao kazati, ja koji mislim da i sâm vi{ak uma nije uvek poželjan i da se
ljudi skoro uvek svikavaju bolje na osrednja re{enja negoli na krajnosti?
U svojoj Okeaniji Haringtonh) je tako|e istraživao koji je najvi{i stupanj slobode
do kojega ure|enje jedne države može da bude uzneseno. Ali za nj se može re}i da je tu
slobodu potražio tek po{to je nigde nije raspoznao i da je Halkedon i) izgradio imaju}i
pred o~ima obalu Carigrada.

Glava 7
O monarhijama koje mi poznajemo

Monarhije koje mi poznajemo nemaju, poput one o kojoj smo malo~as govorili,
za neposredan cilj slobodu; one teže samo slavi gra|ana, države i vladara. Ali iz te slave
izvire duh slobode koji u tim državama može stvoriti podjednako velika dela i sre}i
doprineti možda koliko i sloboda sâma.
Tri vlast nisu u njima podeljene i zasnovane po uzoru na ure|enje o kojem smo
govorili; svaka od tih država ima osobenu podelu vlasti zahvaljuju}i kojoj se manje ili
vi{e približava politi~koj slobodi; a ako joj se ne bi približavala, monarhija bi se izvrgla
u despotizam.

Glava 8
Za{to stari nisu imali sasvim jasnu predodžbu o monarhiji

Stari nisu znali za vladavinu zasnovanu na plemi}kom, a jo{ manje za onu

utemeljenu na zakonodavnom telu koje ~ine predstavnici naroda. Gr~ke i italijanske
republike bile su gradovi koji su imali svaki svoju vladavinu i svoje su gra|ane okupljali
me|u svojim zidinama. Pre nego {to su Rimljani progutali sve ostale republike, gotovo
nigde u Italiji, Galiji, [paniji ili Nema~koj nije bilo kralja; sve su to bili mali narodi ili
male republike; ~ak je i Afrika bila pot~injena jednoj velikoj republici a Malu Aziju
zaposele su gr~ke kolonije. Nije, dakle, bilo primera da postoje poslanici gradova ili
skup{tine staleža; da bi se prona{la vladavina jednog ~oveka, trebalo je i}i ~ak u
Persiju.
Istina, bilo je federativnih republika u kojima je vi{e gradova slalo poslanike u
jednu skup{tinu. Ali, velim, monarhije sazdane po tome uzoru nije bilo.
Evo kako je nastala prva zamisao o monarhijama koje mi poznajemo. Germanski
narodi koji osvoji{e rimsko carstvo uživali su, kao {to znamo, veliku slobodu. U tom
pogledu dovoljno je baciti pogled na Tacitove Obi~aje Germana. Osvaja~i se ra{trka{e
zemljom: živeli su vi{e po selima nego u gradovima. Dok su boravili samo u Germaniji,
~itava je nacija mogla da se okupi; kada se, za osvaja~kih pohoda, rasu{e na sve strane,
to vi{e nije bilo mogu}e. Nacija je ipak trebalo da odlu~uje o svojim poslovima, kao {to
je ~inila i pre osvajanja: zato pribegne predstavnicima. Eto otkuda poti~e na{ gotski
 72

oblik vladavine. Isprva on be{e me{avina aristokratije i monarhije. Ali nezgoda mu je

bila {to je prost narod ~amio u ropstvu. Bila je to dobra vladavina koja je u sebi nosila
sposobnost da postane jo{ bolja. Docnije se uvreži obi~aj da se dodeljuju povelje o
oslobo|enju i naskoro se gra|anska sloboda naroda, prerogative plemstva i sve{tenstva i
mo} kraljeva na|o{e u takvome skladu da ne verujem da je na zemlji ikad bilo tako
dobro uravnotežene vladavine kao {to be{e ona koja je, sve dok nije propala, postojala
u svim krajevima Evrope. ^udno kako je izopa~avanje vladavine jednog osvaja~kog
naroda stvorilo najbolju vrstu vladavine koju su ljudi mogli da smisle.

Glava 9
Aristotelov na~in mi{ljenja

Pote{ko}a s kojom se Aristotel susreo jasno izbija na videlo kada on raspravlja o

monarhiji.11 On utvr|uje da ima pet vrsta monarhije, ali ih ne razlikuje na osnovu oblika
ure|enja ve} pomo}u uzgrednih obeležja, kao {to su vrline ili mane vladara, ili pak na
osnovu spolja{njih obeležja, kao {to je uzurpiranje tiranske vlasti ili na~in njenog nasle|
ivanja.
U monarhije Aristotel ubraja i persijsko carstvo i lakedemonsko kraljevstvo. Ali,
kome nije jasno da je prvo bilo despotska država a drugo republika?
Stari, koji nisu znali za podelu triju vlasti u vladavini jednoga ~oveka, nisu ni
mogli da stvore ispravnu predodžbu o monarhiji.

Glava 10
Na~in mi{ljenja ostalih politi~kih pisaca

Sve {to je Aribaj, epirski kralj,12 smislio da bi ublažio vladavinu jednoga

~oveka, bila je republika.a) Ne znaju}i kako da ograni~e takvu vlast, Molosi postavi{e
dva kralja,13 te ne taj na~in vi{e oslabi{e državu negoli njeno zapovedni{tvo: hteli su da
ovi budu jedan drugome suparnici, a dobi{e neprijatelje.
Dva kralja bilo je mogu}e podnositi jedino u Lakedemonu – tamo oni nisu
tvorili ure|enje ve} su bili njegov deo.

Glava 11
O kraljevima gr~kog herojskog doba

Kod Grka se, u herojsko doba, uspostavi jedna vrsta monarhije koja ne opstade
zadugo.14 Oni koji bi prona{li kakvu ve{tinu, vodili rat u korist naroda, ujedinili ga ili
mu dali zemlju, dobijali su kraljevsku vlast, i prenosili je na svoju decu. Bili su kraljevi,
sve{tenici i sudije. To je jedna od pet vrsta monarhija o kojima nam Aristotel 15 govori i
jedina koja bi mogla uputiti na pomisao o monarhijskom ure|enju. Ali plan toga ure|enja
suprotan je onome na kojem po~ivaju na{e dana{nje monarhije.

11
Politika, knj. III, gl. XIV.
12
Videti Justin, knj. XVII, Šgl. III. Primus leges et senatum, annuosque magistratus, et reipublicae
formam composuit¹.
13
Aristotel, Politika, knj. V, gl. IX.
14
Ibid., knj. III, gl. XIV.
15
ŠIbid¹.
 73

Tri su vlasti u njoj bile podeljene tako da je narod imao zakonodavnu vlast, 16 a
kralj izvr{nu i uz nju sudsku, umesto da, kao {to je u monarhijama koje su nama
poznate, vladar ima izvr{nu i zakonodavnu, ili bar deo ove potonje, ali ne i sudsku vlast.
U vladavinama kraljeva iz herojskog doba tri su vlasti bile r|avo raspodeljene.
Te monarhije nisu mogle da opstanu jer, ~im bi se narod dokopao zakonodavne vlasti,
bio je u stanju da, vo|en i najneznatnijim hirom, sru{i kraljevstvo – kao {to se posvuda i
zbivalo.
Kod slobodnog naroda, koji je raspolagao zakonodavnom vla{}u i živeo me|u
zidinama jednoga grada u kojem sve {to je nesnosno postaje jo{ nesnosnije, remek–delo
zakonodavstva bilo je znati kome valja poveriti sudsku vlast. Ipak, ona se nije mogla
dati u gore ruke negoli su one me|u kojima je ve} po~ivala izvr{na vlast. Od toga ~asa
monarh bi postajao grozan. Ali, u isti mah, budu}i da u svojim rukama nije imao
zakonodavstvo, od njega se nije mogao braniti: imao je suvi{e vlasti a nije je imao
dovoljno.
Jo{ se nije bilo otkrilo da je prava funkcija vladara da postavlja sudije, ne da
sâm sudi. Suprotna politika u~inila je vladavinu jednog ~oveka nepodno{ljivom. Svi ti
kraljevi bejahu izgnani. Grci nisu mogli da u vladavini jednog ~oveka zamisle pravu
podelu triju vlasti; zami{ljali su je jedino u vladavini vi{e njih, pa tu vrstu ure|enja
naziva{e politejom.17

Glava 12
O vladavini rimskih kraljeva i o na~inu na koji su u njoj tri vlasti bile
raspodeljene

Ima neke sli~nosti izme|u vladavine rimskih kraljeva i vladavine kraljeva iz

herojskog doba kod Grka. Poput ovih drugih, i ona pade zbog svoje op{te manjkavosti,
iako je po sebi i u svojoj osobenoj prirodi bila vrlo dobra.
Da bih ~itaoca upoznao s tom vladavinom, razlikova}u razdoblje prvih pet
kraljeva, zatim doba Servija Tulija te, najzad, Tarkvinijevu vladavinu.
Kruna je bila izborna i, pod prvih pet kraljeva, senat je u izboru kralja imao
najvi{e udela.
Po kraljevoj smrti senat je razmatrao da li da se dotada{nji oblik vladavine
zadrži. Ako je ocenio da ga valja zadržati, iz svojih redova imenovao je jednog
magistrata18 koji je birao kralja; senat je morao da odobri, narod da potvrdi a auspiciji da
zajem~e izbor. Ako jedan od tih uslova ne bi bio ispunjen, trebalo je pristupiti novom
biranju.
Ure|enje je bilo monarhijsko, aristokratsko i narodno a vlast u takvom skladu da,
za prvih kraljevanja, nije bilo ni zavisti ni sva|e. Kralj je zapovedao vojskom i upravljao
prino{enjem žrtava; imao je vlast da sudi u gra|anskim19 i krivi~nim20 parnicama;
sazivao je senat, okupljao narod i neke parnice iznosio preda nj a druge re{avao uz
pomo} senata.21
16
Videti {to o tome kaže Plutarh, @ivot Tezejev, Šgl. VIII¹. Videti tako|e Tukidid, knj. I.
17
Videti Aristotel, Politika, knj. IV, gl. VIII.
18
Dionisije Halikarna{ki, knj. II, str. 120 i knj. IV, str. 242 i 243.
19
Videti Tanakvilov govor, kod Tita Livija, knj. I, dekada I, kao i uredbu Servija Tulija, kod Dionisija
Halikarna{kog, knj. IV, str. 229.
20
Videti Dionisije Halikarna{ki, knj. II, str. 118 i knj. III, str. 171.
21
Na osnovu jedne senatske odluke, Tul Hostilije poslao je da se razori Alba. Dionisije Halikarna{ki, knj.
III, str. 167 i 172.
 74

Autoritet senata bio je velik. Kraljevi su ~esto pozivali senatore da bi s njima

sudili, a pred narod nisu iznosili parnice o kojima se prethodno ne bi ve}alo22 u senatu.
Narod je imao pravo da bira23 magistrate, da odobrava nove zakone i da, kada je
kralj dozvoljavao, objavi rat ili zaklju~i mir. Ali on nije imao sudsku vlast. Kada je su|
enje Horaciju prepustio narodu, Tul Hostilije rukovodio se posebnim razlozima, koji se
mogu na}i kod Dionisija Halikarna{kog.24
Pod Servijem Tulijem ure|enje se promeni. 25 Senat nije u~estvovao u njegovom
izboru nego on izradi da ga narod proglasi za kralja. Odrekne se su|enja 26 u gra|anskim
parnicama a zadrži samo krivi~ne slu~ajeve; sve parnice iznosio je neposredno pred
narod, olak{ao mu poreze, a ceo njihov teret svalio na patricije. Na taj na~in, u meri u
kojoj je oslabio kraljevsku vlast i autoritet senata, oja~ao je vlast naroda.27
Tarkvinije nije dao da ga izaberu ni senat ni narod. Servija Tulija smatrao je
uzurpatorom i krunu uzeo kao nasledno pravo; ve}inu senatora je istrebio, a s onima
koji su ostali, nije se savetovao niti ih je pozivao ~ak ni na svoja su|enja. 28 Njegova se
mo} pove}a, ali ono {to je u njoj bilo mrsko, postade jo{ mrskije: uzurpirao je vlast
naroda, donosio zakone bez njega, ~ak i protiv njegove volje. 29 U svojoj osobi objedinio
bi sve tri vlasti da se narod u jednom trenutku nije setio da je on zakonodavac, pa s
Tarkvinijem bi svr{eno.

Glava 13
Op{ta razmi{ljanja o rimskoj državi posle izgona kraljeva

Rimljana se nikako ne možemo okaniti: i dan danas u njihovom glavnom gradu

zanemarujemo nove palate da bismo potražili ru{evine, kao {to pogled koji se odmorio
na {arenilu cvetnih livada voli da se svrati na stene i planine.
Patricijske porodice imale su odvajkad velike povlastice. Njihove ~asti, zama{ne
pod kraljevima, postado{e jo{ ve}e po{to ovi budu izgnani. To izazva zavist plebejaca
koji ushtedo{e da ih obore. Za|evice su udarale na ure|enje ali nisu oslabile vladavinu:
jer, sve dok su magistrature održavale svoj autoritet, bilo je prili~no svejedno iz kojih
porodica poti~u magistrati.
Izborna monarhija, kao {to je Rim bio, nužno pretpostavlja postojanje jednog
mo}nog aristokratskog tela koje je podupire, jer se ina~e brzo pretvara u tiraniju, ili pak
u narodnu državu. Narodnoj državi, pak, da bi se održala, ove porodi~ne ~asti nisu
potrebne. Zato patriciji, koji su u doba kraljeva ~inili neophodan deo ure|enja, u vreme
konzula postado{e suvi{ni: narod je mogao da ih obori a da sebe ne upropasti, i da ure|
enje izmeni a da ga ne izopa~i.
Kada je Servije Tulije srozao patricije, Rim je iz ruku kraljeva imao da padne u
ruke naroda. Ali, oboriv{i patricije narod se nije morao pla{iti da }e ponovo pasti u ruke
kraljeva.
22
Dionisije Halikarna{ki, knj. IV, str. 276.
23
Ibid., knj. II. Nije, me|utim, mogao da imenuje u sva zvanja po{to je Valerije Publikola doneo poznati
zakon kojim se svakom gra|aninu zabranjivalo da obavlja bilo koju službu ako je nije dobio glasovima
naroda.
24
ŠIbid¹., knj. III, str. 159.
25
Ibid., knj. IV.
26
Odrekao se polovine kraljevske mo}i, kaže Dionisije Halikarna{ki, knj. IV, str. 229.
27
Verovalo se da bi, da ga Tarkvinije nije spre~io, uspostavio narodnu vladavinu. Dionisije Halikarna{ki,
knj. IV, str. 243.
28
ŠIbid.¹, knj. IV.
29
Ibid.
 75

Država može da se izmeni na dva na~ina: ili zato {to se ure|enje popravlja ili
pak zato {to se ono izopa~uje. Ako na~ela na kojima po~iva ostaju ista a ure|enje se
menja, zna~i da se ono popravlja; ako pak na~ela i{~eznu kada se ure|enje promeni,
zna~i da se ono izopa~uje.
Posle izgona kraljeva Rim je morao da postane demokratija. Narod je ve} imao
zakonodavnu vlast: kraljevi su izgnani njegovom jednoglasnom odlukom, a da nije
ustrajao u svojoj volji, tarkvinijevci su svakoga ~asa mogli da se vrate. Tvrditi da je
hteo da ih progna ne bi li pao u ropstvo nekoliko porodica, nije razumno. Stanje stvari
iziskivalo je, dakle, da Rim bude demokratija; on to ipak nije bio. Da bi se zakoni
sklonili demokratiji, trebalo je ublažiti vlast prvaka.
Države ~esto bujnije cvatu za neosetnog prelaska iz jednoga ure|enja u drugo
negoli za vladavine jednoga ili drugog. Tada su svi pokreta~i vladavine u naponu snage,
svi gra|ani postavljaju zahteve, me|usobno se napadaju ili bratime i zapodeva se
plemenito takmi~enje izme|u branilaca ure|enja na umoru i zato~nika onog koje odnosi
prevagu.

Glava 14
Kako je raspodela triju vlasti po~ela da se menja posle izgona kraljeva

^etiri stvari su naro~ito ugrožavale slobodu Rima: patriciji su jedini dobijali sve
sve{teni~ke, politi~ke, gra|anske i vojni~ke službe; konzulatu je poverena prekomerna
vlast; narodu su se nanosile uvrede te mu, najzad, nije bio ostavljen gotovo nikakav
uticaj u glasanju. To su bile one ~etiri zloupotrebe koje je narod otklonio.
1° On ustanovi da plebejci mogu ra~unati na neke magistrature i, malo–pomalo,
izdejstvuje udeo u svim magistraturama, izuzev u interrexu. a)
2° Konzulat bude razložen i od njega obrazova{e vi{e magistratura. Uvedo{e
pretore,30 kojima bude dodeljena vlast da sude u privatnim parnicama; imenova{e
kvestore,31 da bi sudili za javne zlo~ine; ustanovi{e edile, kojima bude povereno da
održavaju javni red; postavi{e rizni~are,32 kojima pade u deo da upravljaju državnim
prihodima; najzad, postavljanjem cenzora konzulima bude oduzet onaj deo
zakonodavne vlast koji ure|uje moral gra|ana i neposredno nadzire razna tela u državi.
Glavne prerogative koje im ostado{e bile su da predsedavaju velikim 33 narodnim
skup{tinama, sazivaju senat i zapovedaju vojskom.
3° Svetim zakonima budu ustanovljeni tribuni koji su u svakom trenutku mogli
da suzbiju poduhvate patricija i spre~e nano{enje ne samo pojedina~nih ve} i op{tih
nepravdi.
Plebejci najzad pove}a{e svoj uticaj u dono{enju odluka od javnog zna~aja.
Rimski narod bio je podeljen na tri na~ina: po centurijama, kurijama i plemenima; kada
je glasao, bio je okupljen i obrazovan na jedan od ta tri na~ina.
Podela po centurijama bila je vi{e podela na osnovu cenzusa i imanja negoli
podela osoba. ^itav narod bio je razdeljen u sto dvadeset tri centurije, 34 a svaka je imala
po jedan glas. Patriciji i prvaci obrazovali su prvih devedeset osam centurija, ostatak
gra|ana bio je raspodeljen u preostalih devedeset pet. Patriciji su, dakle, na osnovu ove
podele imali prevagu u glasanju.
30
Tit Livije, dekada I, knj. VI.
31
Quaestores parricidii; Pomponius, leg. 2 Š§ 23¹, ff. de orig. jur.
32
Plutarh, @ivot Publikolin, Šgl. VI¹.
33
Comitiis centuriatis.
34
O tome videti Tit Livije, knj. I, Šgl. XVIII¹ i Dionisije Halikarna{ki, knj. IV i VII.
 76

U podeli po kurijama35 patriciji nisu imali istu premo}, mada su neke prednosti
imali. Za savet je valjalo pitati auspicije, kojima su rukovodili patriciji; narodu se nije
mogao predo~iti predlog koji prethodno ne bi bio iznet pred senat ili potvr|en nekom
senatskom odlukom. U podeli po plemenima, pak, nije bilo ni govora o auspicijima ili
senatskim odlukama i patricijima u njoj nije bilo mesta.
A narod je uvek nastojao da skup{tine, koje su se obi~no održavale po
centurijama, izvodi po kurijama, a da one koje su se održavale po kurijama, okupi po
plemenima, ~ime su se poslovi koji su bili u rukama patricija prenosili u nadležnost
plebejaca.
Stoga kada plebejci dobi{e pravo da sude patricijima, {to se zbilo za
Koriolanova slu~aja,36 oni htedo{e da im sude okupljeni po plemenima 37 a ne po
centurijama; a kada na korist naroda budu uvedene nove magistrature38 tribuna i edila,
ovaj izdejstvuje da se, radi toga imenovanja, okuplja po kurijama; a kada se njegova
vlast u~vrsti, izradi39 da se re~ene magistrature imenuju na skup{tini plemena.

Glava 15
Kako, u doba procvata republike, Rim odjednom izgubi svoju slobodu

U žaru rasprava izme|u patricija i plebejaca ovi potonji zaiska{e da se donesu

ustaljeni zakoni kako presude vi{e ne bi bile posledica hirovite volje ili pak samovoljne
vlasti. Posle dosta otpora, senat pristade. Da bi sastavili zakone, budu naimenovani
decemviri. Budu}i da su imali da donesu zakone gotovo nespojivim strankama, pomisli
se da im valja dodeliti veliku vlast. Ukine se imenovanje svih magistrata i oni, u
komicijama, budu izabrani kao jedini upravitelji republike. Na|o{e se zaodenuti
konzularnom i tribunskom vla{}u. Prva im je davala pravo da sazivaju senat, druga da
okupljaju narod; ali nisu sazivali ni senat ni narod. Samo deset ljudi u republici imalo je
svekoliku zakonodavnu, izvr{nu i sudsku vlast. Rim se na|e izvrgnut tiraniji okrutnoj
koliko i Tarkvinijeva. Kada ga je Tarkvinije kinjio, bio je ozloje|en vla{}u koju je ovaj
uzurpirao; kada su ga pak zlostavljali decemviri, bio je iznena|en koliku im je vlast
podario.
Ali, kakav li je bio taj tiranski sistem {to su ga stvorili ljudi koji su se politi~ke i
vojne vlasti domogli zahvaljuju}i jedino poznavanju gra|anskih parnica i kojima je, u
onda{njim okolnostima, u zemlji bio potreban kukavi~luk gra|ana da bi mogli da
vladaju, a u spoljnim stvarima njihova hrabrost da bi mogli da ih brane?
Prizor Virginijine smrti, koju je otac žrtvovao na oltaru stida i slobode, razvejao
je mo} decemvira. Svako je postao slobodan, jer je svako bio uvre|en: svi postado{e gra|
ani, jer su svi bili o~evi. Senat i narod zadobi{e ponovo slobodu koja je bila poverena
tiranima dostojnim podsmeha.
Rimski se narod, vi{e nego bilo koji drugi, uzbu|ivao prizorima. Slika
okrvavljenog Lukrecijinog tela stavila je ta~ku na kraljevstvo. Glasnik koji se na trgu
pojavio prekriven ranama, u~inio je da republika promeni oblik. Pogled na Virginiju bio
je dovoljan da decemviri budu izgnani. Da bi se Manlije osudio, narodu je trebalo
zapre~iti pogled na Kapitol. Krvava Cezarova odežda bacila je Rim ponovo u ropstvo.

35
Dionisije Halikarna{ki, knj. IX, str. 598.
36
Dionisije Halikarna{ki, knj. VII.
37
Protivno drevnom obi~aju, kao {to se vidi kod Dionisija Halikarna{kog, knj. V, str. 320.
38
ŠIbid.¹, knj. VI, str. 410 i 411.
39
ŠIbid.¹, knj. IX, str. 605.
 77

Glava 16
O zakonodavnoj vlasti u rimskoj republici

Pod decemvirima nisu se smele zapodevati razmirice; ali kada se sloboda vrati,
zavist se ponovo rodi: sve dok su patriciji uživali i najmanje povlastice, plebejci su im
ih oduzimali.
Bilo bi malo zla da su se plebejci zadovoljili time da patricije li{e njihovih
prerogativa i da ih nisu ugrozili u sâmom njihovom svojstvu gra|ana. Kada je bio
okupljen po kurijama ili centurijama, narod su ~inili senatori, patriciji i plebejci.
Plebejci u raspravama izvojeva{e40 da oni sami, bez patricija i senata, mogu da donose
zakone, koji budu nazvani plebisciti, a komicije na kojima su oni izglasavani budu
nazvane komicije po plemenima. Na taj na~in, bilo je slu~ajeva kada patriciji 41 nisu
imali nikakvog udela u zakonodavnoj vlasti42 ve} su bili podre|eni zakonodavnoj vlasti
nekog drugog tela u državi. Bilo je to mahnitanje slobode. Da bi uspostavio
demokratiju, narod je povredio sama njena na~ela. ^inilo se da tako prekomerna vlast
mora uni{titi autoritet senata; ali Rim je imao izvanredne ustanove, me|u kojima su se
isticale dve: pomo}u jedne, zakonodavna vlast naroda bila je ure|ena, a drugom je, pak,
bila ograni~ena.
Cenzori su, a pre njih konzuli,43 jednom u pet godina, da tako kažemo,
oblikovali i stvarali narod: zakonodavstvo su isku{avali na samom onom telu koje je
imalo zakonodavnu vlast. „Cenzor Tiberije Grah”, kaže Ciceron, „prebaci oslobo|enike
u gradska plemena ne snagom svoje re~itosti ve} jednom re~ju i jednim pokretom; a da
to nije u~inio, ove republike koju danas s mukom održavamo ne bismo vi{e imali.” a)
S druge je strane senat, progla{enjem diktatora pred kojim je suveren morao da
pogne glavu, imao vlast da republiku tako re}i otme iz ruku naroda, a najnarodskiji
zakoni ostajali su bez dejstva.44

Glava 17
O izvr{noj vlasti u toj republici

Ljubomoran na svoju zakonodavnu vlast, narod je manje držao do svoje izvr{ne

vlasti. Prepustio ju je gotovo u celosti senatu i konzulima; za se je zadržao jedino pravo
da bira magistrate i potvr|uje odluke senata i generala.
Rim, ~ija je strast bila da zapoveda, ambicija da sve pot~ini a želja da sve vi{e
uzurpira, bio je uvek upleten u krupne spletke: neprijatelji su protiv njega kovali zavere,
ili je on sâm kovao urote protiv svojih neprijatelja.
Budu}i da je bio prisiljen da postupa s jedne strane herojski odvažno a s druge
savr{eno mudro, stanje je stvari zahtevalo da poslovima upravlja senat. Senatu je narod
osporavao sve oblasti zakonodavne vlasti, jer je bio ljubomoran na svoju slobodu, ali
mu nije osporavao nijedno podru~je izvr{ne vlasti, jer je bio ljubomoran na svoju slavu.
40
ŠIbid.¹, knj. XI, str. 725.
41
Na osnovu svetih zakona, plebiscite su plebejci mogli da održavaju sami, bez prisustva patricija, na
svojim skup{tinama. Dionisije Halikarna{ki, knj. VI, str. 410 i knj. VII, str. 430.
42
Na osnovu zakona donetog posle izgona decemvira, i patriciji su podlegali plebiscitu, mada nisu mogli
da glasaju. Tit Livije, knj. III, Šgl. LV¹ i Dionisije Halikarna{ki, knj. XI, str. 725. A taj je zakon bio potvr|
en zakonom diktatora Publija File, godine 416. od osnivanja Rima. Tit Livije, knj. VIII, Šgl. XII¹.
43
Sude}i prema Dionisiju Halikarna{kom, knj. XI, izgleda da su godine 312. od osnivanja Rima konzuli
jo{ vr{ili cenzorsku službu.
44
Poput onih koji su dozvoljavali da se odluke svih magistrata iznose pred narod.
 78

Udeo koji je senat imao u izvr{noj vlasti bio je tako velik da Polibije 45 kaže kako
su svi stranci mislili da je Rim aristokratija. Senat je raspolagao državnim prihodima i
njihovo ubiranje davao u zakup; presu|uvao je u sporovima me|u rimskim saveznicima,
odlu~ivao o ratu i miru i u tom smislu davao uputstva konzulima; utvr|ivao je broj
rimskih i savezni~kih trupa, konzulima i pretorima dodeljivao provincije i vojske, a
kada bi godina njihovog zapovedni{tva minula, mogao je da im odredi naslednike;
dodeljivao je trijumfalne ~asti, primao i oda{iljao poslanstva; imenovao je kraljeve,
nagra|ivao ih i kažnjavao, sudio im i davao ili pak oduzimao naziv saveznika rimskog
naroda.
Konzuli su nova~ili trupe koje je trebalo da povedu u rat; zapovedali su
kopnenim i pomorskim snagama; raspore|ivali su snage saveznika a u provincijama
raspolagali svom vla{}u republike: pobe|enim narodima nudili su mir, nametali im
uslove ili ih upu}ivali na senat.
U prvo vreme, dok je jo{ imao nekog udela u poslovima koji se ti~u rata i mira,
narod je vr{io vi{e svoju zakonodavnu nego izvr{nu vlast. On je, bezmalo, samo potvr|
ivao ono {to su kraljevi, a posle njih konzuli ili senat, ve} obavili. Ne samo {to nije
odlu~ivao o ratu nego su konzuli ili senat ~esto vojevali uprkos protivljenju njegovih
tribuna. Ali, opijen uspesima, on uve}a svoju izvr{nu vlast. Tako, sâm po~e da
postavlja tribune legija,46 koje su dotad imenovali generali, i uo~i punskog rata, uredi da
jedini on ima pravo da rat objavi.47

Glava 18
O sudskoj vlasti u rimskoj vladavini

Sudska vlast bila je poverena narodu, senatu, magistratima i pojedinim sudijama.

Valja videti na koji je na~in ona bila raspodeljena. Po~e}u s gra|anskim parnicama.
Konzuli48 su sudili posle kraljeva, a pretori posle konzula. Servije Tulije se
odrekao su|enja u gra|anskim parnicama, u kojima nisu sudili ni konzuli, izuzev u vrlo
retkim slu~ajevima49 koji stoga budu nazvani vanrednim.50 Konzuli se zadovolji{e da
imenuju sudije i obrazuju tribunale koji su imali da sude. Na osnovu govora Apija
Klaudija, koji navodi Dionisije Halikarna{ki,51 ~ini se da se u Rimu posle 259. godine
ovo smatralo utvr|enim obi~ajem, pa nije odve} smelo njegovo uvo|enje pripisati
Serviju Tuliju.
Svake godine pretor je sastavljao spisak52 ili popis onih koje je izabrao da bi u
godini njegove magistrature obavljali sudijsku funkciju. Za svaku parnicu uzimao je
dovoljan broj sudija. Na gotovo isti na~in postupa se i u Engleskoj. A ono {to je veoma
pogodovalo slobodi53 bila je ~injenica da je sudije pretor uzimao uz saglasnost54

45
Knj. VI.
46
Godine 444. od osnivanja Rima. Tit Livije, prva dekada, knj. IX, Šgl. XXX¹. Po{to se u~inilo da je rat
protiv Persije pogibeljan, jednom senatskom odlukom bilo je nare|eno ukidanje toga zakona, na {ta je
narod pristao. Tit Livije, peta dekada, knj. II.
47
Oduzme ga senatu, kaže Frajnshemius, a) dekada II, knj. VI.
48
Nema mesta sumnji da su, pre ustanovljenja pretora, konzuli sudili u gra|anskim parnicama. Videti Tit
Livije, dekada I, knj. II, Šgl. I¹, str. 19. Dionisije Halikarna{ki, knj. X, str. 627 i, ista knjiga, str. 645.
49
Tribuni su ~esto sudili sami, i ni zbog ~ega nisu bili vi{e omrznuti. Dionisije Halikarna{ki, knj. XI, str.
709.
50
Judicia extraordinaria. Videti Institucije, knj. IV.
51
Knj. VI, str. 360.
52
Album judictum.
 79

stranaka u sporu. Veliki broj slu~ajeva u kojima je danas u Engleskoj mogu}e izuzeti
sudije svodi se gotovo u potpunosti na ovaj obi~aj.
Pomenuti sudije re{avali su samo ~injeni~ka pitanja:55 na primer, da li je neka
svota novca ispla}ena ili nije, da li je neko delo po~injeno ili nije. Pravna pitanja, me|
utim, budu}i da su zahtevala odre|enu stru~nost,56 iznosila su se pred tribunal
centumvira.57
Kraljevi su za se zadržali su|enje u krivi~nim parnicama, a u tome ih nasledi{e
konzuli. Upravo je u skladu s tim ovla{}enjem konzul Brut dao da se pobiju njegova
deca i svi koji su kovali zaveru za ra~un tarkvinijevaca. Ta vlast bila je ogromna.
Budu}i da su konzuli ve} imali vojnu vlast, oni po~e{e da je sprovode ~ak i u gra|
anskim sporovima, a njihovi procesi, li{eni pravnih formalnosti, nalikovali su vi{e
nasilni~kim delima negoli su|enjima.
Zato bude donesen Valerijev zakon, koji dopusti da se protiv svih konzulskih
odluka koje ugrožavaju život gra|anina može uložiti priziv na narod. Smrtnu kaznu
rimskom gra|aninu konzuli su odsad mogli da izreknu samo voljom naroda.58
U prvoj zaveri ~iji je cilj bio povratak tarkvinijevaca, vidimo da konzul Brut
sudi krivcima; u drugoj se pak sazivaju senat i komicije da bi im sudili.59
Zakoni koji dobiju ime sveti, doda{e plebejcima tribune, a ovi su ~inili telo koje
je odmah zaiskalo ogromna prava. Ne zna se {ta je bilo ve}e, da li bezo~na smelost
kojom su plebejci postavljali zahteve ili pak popustljivost i lako}a kojima im je senat
udovoljavao. Valerijev zakon dozvoljavao je ulaganje priziva na narod, koji su ~inili
senatori, patriciji i plebejci. Plebejci ustanovi{e da se prizivi iznose pred njih. Uskoro se
postavi pitanje mogu li plebejci suditi patriciju, {to bude predmet rasprave za~ete i
okon~ane Koriolanovim slu~ajem. Koriolan, koga su tribuni optužili pred narodom,
isticao je – protivno duhu Valerijevog zakona – da po{to je patricij, mogu da mu sude
jedino konzuli; plebejci su pak, opet protivno duhu tog istog zakona, tvrdili da moraju
da mu sude jedino oni i – presudi{e mu.
Zakon dvanaest tablica izmeni takvo stanje. On odredi da se o životu gra|anina
može odlu~ivati jedino na velikim narodnim skup{tinama. 60 Na taj na~in, plebejsko telo
– ili, {to izlazi na isto, komicije po plemenima – sudilo je otad jedino za prestupe koji
su povla~ili samo nov~anu globu. Da bi se dosudila smrtna kazna, bio je potreban
zakon; da bi neko bio osu|en na nov~anu kaznu, bio je dovoljan plebiscit.
Ova odredba Zakona dvanaest tablica bila je vrlo mudra. Ona stvori divan sklad
izme|u plebejskog tela i senata. Jer, budu}i da je nadležnost i jednih i drugih zavisila od
veli~ine kazne i prirode zlo~ina, trebalo je da se oni me|usobno usagla{avaju.

53
„Na{i preci nisu dopu{tali”, kaže Ciceron, pro Cluentio, Šgl. XLIII¹, „da ~ovek o kome se stranke ne bi
složile sudi ne samo o ugledu nekog gra|anina nego ni u najsitnijoj nov~anoj parnici.”
54
Videti u Fragmentima Servilijevog, Kornelijevog i ostalih zakona na koji su na~in ti zakoni odre|ivali
sudije za prestupe koje su imali da kažnjavaju. Oni su se ~esto birali, katkad odre|ivali žrebom, ili –
najzad – postavljali na me{ovit na~in, žrebom i izborom.
55
Seneka, De benef., knj. III, gl. VII, in fine.
56
Videti Kvintilijan, knj. IV, str. 54, in–fol., parisko izdanje, 1541.
57
Leg. 2, Š§ 24¹, ff. de orig. jur. Magistrati koji su se zvali decemviri predsedavali su su|enju, sve pod
upravom jednog pretora.
58
Quoniam de capite civis romani, injussu populi romani, non erat permissum consulibus jus dicere.
Videti Pomponije, I, 2, § 6, ff. de orig. jur.
59
Dionisije Halikarna{ki, knj. V, str. 322.
60
Komicije po centurijama. Zato je Manliju Kapitolinu su|eno u tim komicijama. Tit Livije, dekada I, knj.
VI, Šgl. XX¹, str. 68.
 80

Valerijev zakon odstranio je sve {to je u Rimu ostalo od vladavine koja je

nalikovala vladavini gr~kih kraljeva iz herojskog doba. Konzuli ostado{e bez vlasti da
kažnjavaju za zlo~ine. Iako su svi zlo~ini javni, valja ipak razlikovati one koji se vi{e
ti~u gra|ana u njihovim me|usobnim odnosima od onih koji se vi{e ti~u države u
njenom odnosu prema gra|aninu. Prvi se nazivaju privatnim, drugi javnim. Narod je sâm
sudio za javne zlo~ine; {to se privatnih ti~e, za svaki od njih imenovao je, preko
posebne komisije, jednog kvestora da bi ga gonio. To je ~esto bio neki magistrat, katkad
pak privatno lice koje je narod birao. Zvao se kvestor paricida, a pominje se u Zakonu
dvanaest tablica.61
Kvestor je imenovao takozvanog istražnog sudiju koji je kockom birao sudije,
obrazovao tribunal i predsedavao su|enju.62
Ovde je dobro ukazati na udeo koji je senat imao u imenovanju kvestora kako bi
se videlo na koji su na~in u tome pogledu vlasti bile uravnotežene. Katkad je senat birao
diktatora da bi obavljao funkciju kvestora,63 katkad je pak nalagao da neki tribun sazove
narod koji }e izabrati kvestora;64 najzad, narod je ponekad imenovao jednog magistrata
da bi pred senatom podneo izve{taj o nekom zlo~inu i zahtevao od njega da odredi
kvestora, kao {to je, po kazivanju Tita Livija,65 bilo za su|enja Luciju Scipionu.66
Godine 604. od osnivanja Rima neke od tih komisija postanu stalne. 67 Malo–
pomalo svi krivi~ni predmeti budu podeljeni na razli~ite delove, koji dobi{e naziv
quaestiones perpetuae. Uvedo{e razne pretore i svakome od njih dodeli{e nekoliko tih
quaestiones. Dado{e im vlast da godinu dana sude za zlo~ine koji spadaju u doti~ne
quaestiones, a potom su odlazili da upravljaju svojom provincijom.
U Kartagini su senat od stotinu ~lanova ~inili doživotno postavljeni sudije. 68 U
Rimu su se, me|utim, pretori smenjivali svake godine a sudije nisu svoj posao obavljali
~ak ni toliko, po{to su se birali za svaku parnicu. U {estoj glavi ove knjige videli smo u
kojoj je meri ova odredba, u pojedinim vladavinama, pogodovala slobodi.
Do Grahovih vremena sudije su se uzimali iz reda senatora. Tiberije Grah a)
naloži da se uzimaju iz reda vitezova, {to je zna~ilo tako krupnu promenu da se tribun
hvalio kako je, samo jednim zakonskim predlogom,b) sasekao mo} senatorskog reda.
Treba primetiti da tri vlasti mogu da budu dobro raspodeljene s obzirom na
slobodu ure|enja, a da to ne budu s obzirom na slobodu gra|anina. Kako je u Rimu narod
imao najve}i deo zakonodavne, jedan deo izvr{ne i jedan deo sudske vlasti, raspolagao
je velikom mo}i koju je trebalo uravnotežiti nekom drugom mo}i. Senat je, istina, imao
deo izvr{ne i izvesnog udela u zakonodavnoj vlasti, 69 ali to nije bila dovoljna protuteža
narodu. Trebalo je da ima nekakvog udela i u sudskoj vlasti, a dobio ga je kada su sudije

61
Kaže Pomponije, u zakonu 2, u Digestama, de orig. jur.
62
Videti jedan Ulpijanov fragment, u kojem se prenosi odlomak iz Kornelijevog zakona; on se nalazi u
Pore|enju mojsijevskih i rimskih zakona, gl. I, de sicariis et homicidiis.
63
To se zbivalo pre svega u slu~ajevima zlodela po~injenih u Italiji, {to je spadalo prvenstveno u
nadležnost senata. Videti Tit Livije, prva dekada, knj. IX, Šgl. XXVI¹, o zaverama u Kapui.
64
Tako je bilo u istrazi o Postumijevoj smrti, godine 340. od osnivanja Rima. Videti Tit Livije, Šknj. IV,
gl. L¹.
65
To su|enje održano je godine 567. od osnivanja Rima.
66
Knj. VIII.
67
Ciceron, in Bruto.
68
To dokazuje Tit Livije Šknj. XLIII, gl. XLVI¹, koji kaže da je Hanibal svoju magistraturu ograni~io na
godinu dana.
69
Senatske odluke bile su na snazi godinu dana, iako ih narod nije potvr|ivao. Dionisije Halikarna{ki, knj.
IX, str. 595 i knj. XI, str. 735.
 81

po~eli da se biraju me|u senatorima. Kada Grasi li{i{e senatore sudske vlasti, 70 senat
vi{e nije mogao da odoli narodu. Oni, dakle, zada{e udarac slobodi ure|enja kako bi
poduprli slobodu gra|anina, ali ove potonje nestade zajedno s onom prvom.
Otuda proisteko{e beskrajna zla. Ure|enje bude izmenjeno u vreme kada, u vatri
gra|anskih razdora, jedva da je i bilo ikakvog ure|enja. Vitezovi vi{e nisu bili onaj
srednji stalež koji je objedinjavao narod i senat pa je vezivno tkivo ure|enja bilo razdrto.
Bilo je ~ak i posebnih razloga s kojih je moralo da se spre~i preno{enje su|enja
na vitezove. Rimsko ure|enje bilo je zasnovano na na~elu da vitezovi treba da budu
vojnici koji imaju dovoljno imanja da bi za svoje pona{anje odgovarali republici. Kao
najbogatiji, oni su obrazovali konjicu legija. Kada se na|o{e obdareni vi{im
dostojanstvom, ne htedo{e vi{e da služe u tom rodu vojske pa je trebalo na}i drugu
konjicu. Marije uze u legije svakojake ljude i republika bude izgubljena.71
Osim toga, vitezovi su bili i zakupnici poreza u ime republike; bili su gramzivi,
svuda su sejali nesre}u i neprestano uve}avali op{tu bedu. Ne samo {to takvim ljudima
nije trebalo dati vlast nego ih je valjalo držati neprestano na oko sudijâ. Ovde treba
izre}i pohvalu drevnim francuskim zakonima koji su se prema poreznicima postavljali s
nepoverenjem koje se gaji prema neprijateljima. Kada je su|enje u Rimu preneseno na
zakupnike poreza, vi{e nije bilo ni vrlina, ni reda, ni zakona, ni magistrature, ni
magistrata.
Prili~no naivna slika o svemu ovome može se na}i u nekoliko fragmenata kod
Diodora Sicilijanskog i Diona. „Mucije Scevola”, kaže Diodor,72 „hteo je da obnovi
drevne obi~aje i da od svoga vlastitog dobra živi skromno i po{teno. Jer njegovi
prethodnici, po{to su se uorta~ili sa zakupnicima poreza koji su tada sudovali u Rimu,
preplavili su provinciju svakojakim zlo~instvima. Ali Scevola kazni poreznike i
utamni~i one koji su druge bacali u zatvor.”
Dion nam kaže73 da je Publije Rutilije, Scevolin zamenik, vitezovima ni{ta
manje mrzak, bio po svom povratku optužen da je primao poklone i potom osu|en da
plati globu. On na licu mesta ustupi celo svoje imanje. Njegova nevinost bude potvr|ena
~injenicom da se u nj na|e mnogo manje dobara nego {to se u optužbi tvrdilo da je
ukrao, i on pokaza isprave o svome vlasni{tvu. Vi{e ne htede da ostane u gradu sa
takvim ljudima.
„Italijani su”, kaže opet Diodor,74 „kupovali na Siciliji gomile robova da bi im
obra|ivali polja i ~uvali stoku. Ali po{to odbi{e da ih hrane, ovi nesre}nici budu
primorani da se, naoružani kopljima i toljagama, zaogrnuti životinjskim kožama i
okruženi psinama, upuste u drumsko razbojni{tvo. ^itava provincija bude opusto{ena a
stanovnici ne mogo{e re}i da im doista pripada bilo {ta osim onoga {to se nalazilo u
gradovima. Nije bilo ni prokonzula ni pretora koji bi mogao ili hteo da se usprotivi tome
rasulu i koji bi se usudio da kazni robove, po{to su ovi pripadali vitezovima koji su
sudili u Rimu.”75 To, me|utim, bude jedan od uzroka ustanka robova. Re}i }u samo ovo:
zanimanje koje nema niti može imati drugoga cilja osim dobitka, zanimanje koje je
neprestano postavljalo zahteve a da se od njega nije tražilo ni{ta, zanimanje gluvo i

70
Godine 630.
71
Capite censos plerosque. Salustije, Rat protiv Jugurte, Šgl. LXXXIV¹.
72
Fragment iz toga pisca, knj. XXXVI, u zbirci Konstantina Porfirogeneta, O vrlinama i porocima.
73
Fragment iz njegove istorije, preuzet iz Izvoda o vrlinama i porocima.
74
Fragment iz knjige XXXIV, u Izvodima o vrlinama i porocima.
75
Penes quos Romae tum judicia erant, atque ex equestri ordine solerent sortito judices eligi in causa
praetorum et proconsulum, quibus post administratam provinciam dies dicta erat.
 82

neumoljivo, zanimanje koje je u siroma{tvo bacalo ne samo bogatstva nego i bedu,

takvo zanimanje, velim, nije u Rimu smelo da sudi.

Glava 19
O upravljanju rimskim provincijama

Na taj su na~in tri vlasti bile podeljene u gradu, a) ali daleko od toga da je takvo
stanje vladalo i u provincijama . Sloboda je cvetala u sredi{tu države, tiranija na njenim
rubovima.
Dok je Rim gospodario samo Italijom, narodima se upravljalo kao
konfederativnim ~lanicama. Po{tovali su se zakoni svake republike. Ali, kada se
osvajanja pro{iri{e, kada senat vi{e nije mogao neposredno da nadgleda provincije i
kada magistrati koji su bili u Rimu vi{e nisu mogli da upravljaju carstvom, u provincije
je valjalo upu}ivati pretore i prokonzule. Tada nestade sklada izme|u triju vlasti.
Izaslanici su imali vlast koja je objedinjavala vlast sviju rimskih magistratura. [ta
kažem! Imali su vlast ~ak i senata pa i sâmoga naroda.76 Bili su to despotski magistrati,
sasvim pogodni s obzirom na udaljenost mesta u koja su oda{iljani. Vr{ili su sve tri
vlasti i bili, ako mogu da se poslužim tim izrazom, pa{e republike.
Na drugom mestu rekosmo77 da su, zahvaljuju}i prirodi stvari, u republici isti
gra|ani imali i gra|anske i vojni~ke službe. Stoga republika koja se upu{ta u osvajanje,
svoju vladavinu te{ko može da prenese drugamo i da osvojenom državom upravlja u
skladu s oblikom vlastitog ure|enja. Naime, po{to magistrat kojega oda{ilje da bi
upravljao ima izvr{nu vlast, gra|ansku i vojnu, mora da ima i zakonodavnu vlast, jer ko
bi mimo njega donosio zakone? On treba da ima i sudsku vlast, jer ko bi sudio
nezavisno od njega? Namesnik koga republika oda{ilje treba, prema tome, da ima sve
tri vlasti, kao {to je i bilo u rimskim provincijama.
Monarhija može svoju vladavinu lak{e preneti u provincije po{to me|u
službenicima koje oda{ilje jedni imaju gra|ansku a drugi vojnu izvr{nu vlast, {to za
sobom ne povla~i despotizam.
Rimski gra|anin uživao je jednu povlasticu s dalekosežnim posledicama: mogao
je, naime, da mu sudi samo narod. U protivnom bi u provincijama bio podvrgnut
samovoljnoj vlasti prokonzula ili propretora. Grad nije ose}ao tiraniju koja se
sprovodila samo nad potla~enim nacijama.
Tako su u rimskom svetu, ba{ kao i u Lakedemonu, oni koji su bili slobodni, bili
krajnje slobodni, a oni koji su robovali, ~amili u krajnjem ropstvu.
Dok su ih gra|ani pla}ali, dažbine su se ubirale vrlo pravi~no. Po{tovala se
uredba Servija Tulija koji je sve gra|ane podelio u {est razreda na osnovu veli~ine
njihovih imanja, i utvrdio da udeo poreza bude srazmeran udelu koji svako ima u
vladavini. Otuda je sledilo da su veliki teret dažbina jedni podnosili zbog velikog
poverenja koje su uživali, dok su utehu za ni{tavno poverenje drugi nalazili u
ni{tavnosti svojih poreza.
Bila je jo{ jedna izvanredna stvar: naime, budu}i da je podela na razrede koju je
uveo Servije Tulije bila, tako re}i, osnovno na~elo ure|enja, sledilo je da je pravi~nost u
ubiranju nameta po~ivala na osnovnom na~elu vladavine i mogla je da i{~ezne samo
zajedno s ovim potonjim.
76
Po dolasku u provincije izdavali su svoje ukaze.
77
Knj. IV, gl. XIX. Videti tako|e knj. II, III, IV i V.
 83

Ali kada je grad dažbine pla}ao bez muke, ili ih nije uop{te pla}ao, 78 vitezovi su
kao zakupnici poreza u ime republike pusto{ili provincije. Govorili smo o njihovim
zlostavljanjima, kojih je istorija puna.
„^itava Azija me o~ekuje kao svog oslobodioca”, govorio je Mitridat, 79 „toliku
su mržnju prema Rimljanima razgorele otima~ine prokonzula, 80 plenidbe poreskih
službenika i klevetanja po sudovima.”81
Eto za{to snaga provincija ne samo {to ne uve}a nego, naprotiv, ~ak i oslabi
snagu republika. Eto za{to su na gubitak slobode u Rimu provincije gledale kao na
trenutak uspostavljanja svoje vlastite slobode.

Glava 20
Kraj ove knjige

Hteo sam da istražim kakva je podela triju vlasti u svim umerenim vladavinama
koje su nam poznate i da na taj na~in izra~unam stupanj slobode koji svaka od njih
može da uživa. Ali ne treba uvek u toj meri iscrpsti neki predmet da se ~itaocu ni{ta ne
ostavi. Nije na stvari navesti ljude da ~itaju, treba ih podsta}i da misle.

Knjiga dvanaesta

O zakonima koji oblikuju politi~ku slobodu u njenom odnosu prema gra|aninu

Glava 1
Zamisao ove knjige

Nije dovoljno {to smo se politi~kom slobodom bavili u njenom odnosu prema
ure|enju; treba je prikazati i u odnosu u kojem ona stoji prema gra|aninu.
Rekoh da, u prvom slu~aju, slobodu oblikuje odre|ena podela triju vlasti; u
drugom je, me|utim, treba posmatrati u druga~ijem svetlu. Ona se sastoji u bezbednosti,
odnosno u uverenju ~oveka u pogledu sopstvene bezbednosti.
Može se dogoditi da ure|enje bude slobodno a da gra|anin to ne bude. Gra|anin,
isto tako, može da bude slobodan a da ure|enje ne bude slobodno. U tim slu~ajevima
ure|enje }e biti slobodno de jure ali ne i de facto, ili }e pak gra|anin biti slobodan de
facto ali ne i de jure.
U odnosu prema ure|enju, slobodu oblikuje samo ono {to propisuju zakoni, i to
osnovni zakoni. Ali, u odnosu prema gra|aninu, nju mogu poroditi obi~aji, navike i
usvojeni prmeri, a pogodovati joj, kao {to }emo videti u ovoj knjizi, izvesni gra|anski
zakoni.
Osim toga, budu}i da je u ve}ini država sloboda ome|ena, ugrožena ili suzbijena
vi{e nego {to to dato ure|enje zahteva, valja progovoriti i o posebnim zakonima koji, u
svakom ure|enju, mogu da podupru ili ugroze na~elo slobode koju je svako od njih
kadro da podnese.

78
Posle osvajanja Makedonije, u Rimu se vi{e nisu pla}ali porezi.
79
Govor uzet iz Troga Pompeja, koji se navodi kod Justina, knj. XXXVIII, Šgl. IV¹.
80
Videti Besede protiv Vera.
81
Poznato je da su se Germani pobunili upravo zbog Varovog tribunala.
 84

Glava 2
O slobodi gra|anina

U filozofskom smislu, sloboda se sastoji u sprovo|enju vlastite volje, ili bar (ako
treba govoriti s obzirom na sve sisteme) u uverenju da se sprovodi vlastita volja.
Politi~ka sloboda sastoji se u bezbednosti, ili bar u uverenju o vlastitoj bezbednosti.
Ta bezbednost nikad nije ugroženija negoli prilikom podizanja privatnih tužbi.
Sloboda gra|anina, prema tome, zavisi prvenstveno od valjanosti krivi~nih zakona.
Krivi~ni zakoni nisu bili usavr{eni odjednom. Slobode nije bilo uvek ~ak ni
tamo gde se ona najvi{e iskala. Aristotel 1 nam kaže da su u Kumi ro|aci tužioca mogli
da budu svedoci. Pod rimskim kraljevima zakon je bio u toj meri nesavr{en da je
Servije Tulije izrekao presudu deci Anka Marcija, optuženog da je ubio kralja, svoga
zeta.2 Pod prvim frana~kim kraljevima Klotar donese zakon 3 po kojem optuženi ne
može da bude osu|en bez saslu{anja, {to svedo~i o postojanju suprotne prakse u nekom
posebnom slu~aju, ili kod nekog varvarskog naroda. Haronda uvede su|enje za lažno
svedo~enje.4 Kada gra|anima nije zajem~ena nevinost, nije im zajem~ena ni sloboda.
Saznanja do kojih se u nekim zemljama do{lo,a) a u drugima }e se tek do}i, u
pogledu najsigurnijih pravila kojih se valja držati u krivi~nim procesima, ti~u se
ljudskoga roda vi{e negoli bilo {ta drugo pod kapom nebeskom.
Sloboda može da bude utemeljena jedino na upražnjavanju tih saznanja; a u
državi koja bi u tom pogledu imala najbolje mogu}e zakone, ~ovek izveden na sud i
osu|en da sutradan bude obe{en bio bi slobodniji negoli kakav pa{a u Turskoj.

Glava 3
Nastavak istog predmeta

Zakoni koji dopu{taju da ~ovek bude pogubljen na osnovu iskaza jednog

jedinog svedoka, po slobodu su pogubni. Razum zahteva da ih budu dvojica: jer jedan
svedok, koji optužbu potvr|uje, i optuženi, koji je pori~e, uspostavljaju ravnotežu, pa je
potrebno i tre}e lice da bi jedna strana prevagnula.
Da bi nekog osudili, Grci5 i Rimljani6 zahtevali su jo{ jedan glas. Na{i francuski
zakoni zahtevaju dva svedoka. Grci su tvrdili da su njihov obi~aj ustanovili bogovi,7 {to
se pre može re}i za na{ na~in su|enja.

Glava 4
Slobodi pogoduju priroda kazni i njihova srazmernost

Sloboda dostiže vrhunac kada svaku kaznu krivi~ni zakoni izvode iz osobene
prirode zlo~ina. Tada se gubi svaka samovolja: kazna ne izvire iz hira zakonodavca ve}
iz prirode stvari pa nije ~ovek taj koji vr{i nasilje nada drugim ~ovekom.

1
Politika, knj. II, Šgl. VIII¹.
2
Tarkvinije Prisk. Videti Dionisije Halikarna{ki, knj. IV.
3
Godine 560.
4
Aristotel, Politika, knj. II, gl. XII. Svoje zakone on obznani u Turiju, osamdeset ~etvrte olimpijade.
5
Videti Aristid, Orat. in Minervam.
6
Dionisije Halikarna{ki, povodom su|enja Koriolanu, knj. VII.
7
Minervae calculus.
 85

Ima ~etiri vrste zlo~inâ: prvi povre|uju veru, drugi moral, tre}i spokoj, a ~etvrti,
pak, sigurnost gra|ana. Kazne koje se dosu|uju moraju da proizlaze iz prirode svake od
tih vrsta zlo~ina.
U grupu zlo~ina koji se ti~u vere svrstavam samo one koji na ovu neposredno
udaraju, kao {to su sva obi~na svetogr|a. Naime, zlo~ini koji ometaju obavljanje verskih
obreda iste su prirode kao i oni koji naru{avaju spokoj gra|ana ili ugrožavaju sigurnost,
te se moraju svrstati u pomenute grupe.
Da bi bila izvedena iz prirode stvari, 8 kazna za obi~na svetogr|a mora se sastojati
u li{avanju sviju prednosti koje pruža religija: izgon iz hramova, privremeno ili trajno
isklju~enje iz zajednice vernika, izbegavanje njihovog prisustva, prokletstvo, izlaganje
mržnji, bacanje ~ini.
U stvarima koje ometaju spokoj ili bezbednost države, tajna dela podležu
ljudskoj pravdi. Ali, u stvarima koje vre|aju božanstvo, naime tamo gde nema otvorenog
dela, nema ni krivi~ne stvari: sve se zbiva izme|u ~oveka i Boga, a on zna meru i vreme
svoje osvete. Ako magistrat, brkaju}i stvari, istražuje i skriveno svetogr|e, pod istragu
stavlja vrstu dela za koja ona nije nužna: on naru{ava slobodu gra|ana upravljaju}i
protiv njih kako revnost bojažljivih, tako i revnost odvažnih du{a.
Zlo je do{lo otuda {to se pomislilo da božanstvo treba svetiti. Božanstvu, me|
utim, treba ukazivati po{tovanje i nikad ga ne svetiti. I zaista, ako bismo se rukovodili
ovom poslednjom mi{lju, gde bi kaznama bio kraj? Ako je na ljudskim zakonima da
svete jedno beskona~no bi}e, upravlja}e se prema njegovoj beskona~nosti a ne prema
slabostima, neznaju i }udima ljudske prirode.
Jedan provansalski istori~ar9 iznosi ~injenicu koja nam vrlo dobro ocrtava kakve
posledice na slaba{ne duhove može ostaviti misao da božanstvo valja svetiti. Neki
Jevrejin, optužen da je hulio na Devicu Mariju, bude osu|en da mu se odere koža. Zabra|
eni vitezovi, s noževima u rukama, pope{e se na strati{te i otera{e krvnika da bi sâmi
osvetili ~ast Device Marije... Neka ~italac o ovome sâm porazmisli.
U drugu grupu spadaju zlo~ini protiv dobrih obi~aja. Takvo je vre|anje javnog
morala ili morala pojedinca, to jest kr{enje pravila u pogledu na~ina na koji se sme
uživati u zadovoljstvima {to ih pribavlja povla|ivanje ~ulima i sjedinjavanje tela. Kazne
za ova zlodela moraju tako|e da budu izvedene iz prirode stvari. Uskra}ivanje koristi
koje je dru{tvo povezalo s ~istotom morala, globe, izvrgavanje sramoti, prinuda da se
po~inilac skriva, javna ljaga, izgon iz grada i dru{tva; najzad, sve kazne koje predvi|a
prekr{ajni sudski postupak dovoljne su da bi se suzbila preterana smionost dvaju
polova. Naime, sva ova dela nisu zasnovana toliko na zlonamernosti koliko na
nesmotrenosti i odsustvu po{tovanja vlastite li~nosti.
Ovde je re~ samo o zlodelima koja se ti~u morala, ne i o onima koja zadaju
udarac i javnoj sigurnosti, kao {to su otmica i kra|a, odnosno zlo~ini koji spadaju u
~etvrtu grupu.
Tre}u grupu zlodela ~ine ona koja ugrožavaju spokoj gra|ana. Kazne za njih
moraju da budu izvedene iz prirode stvari i da se odnose na taj spokoj, kao {to su
li{avanje slobode, progonstvo, popravne mere, kao i ostale kazne koje obuzdavaju
nemirne duhove i vra}aju ih u granice ustanovljenog poretka.

8
Sveti Luj je donosio tako neumerene zakone protiv hulitelja da se papa osetio obaveznim da ga
opomene. Taj vladar umeri svoju revnost i ublaži zakone. Videti njegove uredbe.
9
Otac Bužrel.
 86

Zlo~ine protiv spokoja ograni~avam na dela koja podrazumevaju obi~nu

povredu javnog reda, jer ona koja se, remete}i spokoj gra|anâ istovremeno ustremljuju i
na njihovu sigurnost, moraju se staviti u ~etvrtu grupu.
Kazne za ova potonja zlodela jesu ono {to se naziva telesnim mukama. To je
neka vrsta odmazde kojom dru{tvo uskra}uje sigurnost gra|aninu kada je ovaj li{io, ili
hteo da li{i sigurnosti drugog gra|anina. Ta kazna je izvedena iz prirode stvari, izvire iz
razuma i iz vrela razlikovanja dobra i zla. Gra|anin koji je povredio sigurnost drugog
~oveka u toj meri da mu je oduzeo život, ili je pak preduzeo da mu ga oduzme, zavre|
uje smrt. Smrtna kazna je ne{to kao lek za bolesno dru{tvo. Kada se povre|uje
bezbednost u pogledu imanja, može biti razloga da kazna bude smrtna, ali bi možda
bolje i prirodnije bilo da kazna za zlodela protiv sigurnosti imanja bude tako|e gubitak
dobara – tako bi i moralo da bude kada bi bogatstva bila zajedni~ka ili podjednaka; ali
budu}i da se na tu|e vlasni{tvo radije ustremljuju oni koji imanja uop{te nemaju,
nov~anu kaznu trebalo je zameniti telesnom.
Sve {to kažem izvedeno je iz prirode i veoma pogoduje slobodi gra|anina.

Glava 5
O nekim optužbama koje posebno zahtevaju umerenost i opreznost

Zna~ajno je pravilo da treba biti vrlo obazriv u proganjanju magije i jeresi. Ako
zakonodavac ne ume da je ograni~i, optužba za ova dva zlodela može slobodi veoma da
na{kodi i da bude izvor beskrajnih nasilja. Jer, budu}i da se ne odnosi neposredno na
dela gra|anina ve} pre na predodžbu o njegovoj naravi, ona postaje opasna srazmerno
neznanju naroda; a gra|anin je, u tom slu~aju, izložen stalnoj opasnosti po{to i najbolje
mogu}e pona{anje, naj~istiji moral i ispunjavanje svih dužnosti nisu jemstvo protiv
sumnji~enja za pomenuta zlodela.
Pod Manojlom Komninom protestator10 bude optužen da je kovao zaveru protiv
cara i da se u tom cilju poslužio izvesnim tajnama koje ~oveka ~ine nevidljivim. U
životopisu re~enog cara11 veli se da je Aron bio zate~en u listanju jedne Solomonove
kljige ~ije ~itanje izaziva pojavu legija demona. A ako se pretpostavi da magija ima
mo} da na oružje podigne paklene sile, ~ovek koji se naziva vra~em smatra}e se
osobom najpodobnijom da unese smutnju i razori dru{tvo i svi }e biti skloni da mu
dosude neodmerenu kaznu.
Srdžba je jo{ ve}a kada se magiji pripi{e mo} da uni{ti religiju. U istoriji
Konstantinopolja12 nalazimo da je, posle otkrovenja {to ga je doživeo jedan biskup,
najavljeno ~udo izostalo zbog magijskih radnji nekog ~oveka koji, zajedno sa svojim
sinom, bude osu|en na smrt. Od koliko li je samo neobi~nih okolnosti taj zlo~in zavisio!
Da otkrovenja nisu retka; da je biskup doživeo jedno od njih; da je ono bilo istinsko; da
se zbilo ~udo; da je ~udesan doga|aj obustavljen; da magija postoji; da ona može da
obori religiju; da je doti~an ~ovek bio vra~ i da je, najzad, obavio pomenutu magijsku
radnju.
Car Teodor Laskarisa) pripisivao je svoju bolest dejstvu magije. Oni koji su bili
optuženi kao krivci nisu imali drugog izlaza nego da uzmu u ruke užareno gvož|e a da
se ne opeku. Kod Grka je bilo dobro biti vra~ da bi se odbila optužba za magiju.

10
Nikita, @ivot Manojla Komnina, knj. IV.
11
Ibid.
12
Istorija cara Mavrikija, od Teofilakta, gl. XI.
 87

Njihova glupavost bila je tolika da su s najneizvesnijim zlodelom pod kapom nebeskom

povezivali najnesigurnije dokaze.
Optuženi da su uz pomo} gubavaca zatrovali bunare, pod Filipom Lepim b)
Jevreji budu prognani iz Francuske. Ova besmislena optužba mora zaista biciti sumnju
na sve one optužbe koje su zasnovane na mržnji svetine.
Ovde nisam kazao da jeres ne treba uop{te kažnjavati, nego velim da u tom
pogledu treba biti vrlo obazriv.

Glava 6
O zlo~inu protiv prirode

Bože sa~uvaj da mi je želja umanjiti užasavanje prema zlo~inu koji vera, moral i
politika redom osu|uju. Trebalo bi ga žigosati ako ni{ta drugo a ono zato {to jednom
polu name}e slabosti drugog i nedostojnu starost priprema sramotnom mlado{}u. Ono
{to }u o njemu re}i ne}e umanjiti svu njegovu odurnost ve} }e se samo usmeriti protiv
nasilja koje može zloupotrebiti sâmo užasavanje {to se prema doti~nom zlo~inu mora
ose}ati.
Budu}i da je u prirodi toga zlo~ina da se zbiva u tajnosti, ~esto se de{avalo da
su ga zakonodavci kažnjavali na osnovu dostave kakvog deteta. To je zna~ilo {irom
otvoriti vrata kleveti. „Justinijan je”, kaže Prokopije,13 „objavio zakon protiv toga
zlo~ina; dao je da se prona|u svi koji su ga po~inili, ne samo posle nego i pre dono{enja
zakona. Bila je dovoljna dostava jednog svedoka, ~esto deteta ili roba, naro~ito kada je
bila re~ o bogata{ima ili pripadnicima stranke 'zelenih'.” a)
^udno je da su se kod nas tri zlodela – magija, jeres i zlo~in protiv prirode – gde
se za prvi može dokazati da ne postoji, za drugi da podleže beskrajnim nijansama,
tuma~enjima i ogradama, za tre}i da je vrlo ~esto nejasan – kažnjavala spaljivanjem na
loma~i.
Rekao bih da zlo~in protiv prirode ne}e u jednom dru{tvu uzeti maha ako narod
ne bude na nj bio naveden kakvim obi~ajem, kao {to je bilo kod Grka kod kojih su
mladi}i zajedno vežbali goli, ili kao {to je kod nas, gde se doma}e vaspitanje
izobi~ajilo, ili pak kao {to je kod Azijata, gde pojedinci imaju veliki broj žena koje
preziru, dok ih drugi ne mogu imati. Neka se taj zlo~in ne priprema, neka se žigo{e
strogim javnim redom poput svih povreda morala, pa }e se naskoro videti kako priroda
brani ili povra}a svoja prava. Blaga, ljupka i dražesna, ona je zadovoljstva rasula
{irokom rukom i, ispunjavaju}i nas užicima, priprema nas, decom kroz koju se tako re}i
ponovo ra|amo, za zadovoljstva mnogo ve}a negoli su sâmi ti užici.

Glava 7
O zlo~inu uvrede veli~anstva

Kineski zakoni odre|uju da svako ko nedovoljno po{tuje cara ima da bude

kažnjen smr}u. Budu}i da ne kažu jasno u ~emu se taj nedostatak po{tovanja sastoji,
sve može poslužiti kao izgovor da se oduzme život bilo kome i da se zatre koja mu
drago porodica.
Dva ~oveka zadužena da izdaju dvorski list predstavili su neku ~injenicu u
okolnostima koje se pokaza{e neta~nim; lagati u jednom dvorskom listu, reko{e, zna~i

13
Tajna istorija.
 88

ne po{tovati dovoljno dvor, pa ih zato pogubi{e. 14 Jedan princ kraljevske krvi nehotice
je stavio neku bele{ku na spis koji je car potpisao crvenom ~etkicom; zaklju~i{e da nije
dovoljno po{tovao cara, {to njegovu porodicu izloži jednom od najužasnijih istrebljenja
za koja se u istoriji ikad ~ulo.15
Dovoljno je da zakon o uvredi veli~anstva bude nejasno sro~en pa da se
vladavina izvrgne u despotizam. O ovome }u op{irnije govoriti u knjizi posve}enoj
sastavljanju zakona. a)

Glava 8
O pogre{noj primeni naziva „zlo~in svetogr|a” i „uvrede veli~anstva”

Nazvati zlo~inom uvrede veli~anstva neko delo koje to nije, tako|e zna~i
po~initi grubu zloupotrebu. Jedan carski zakon16 progonio je kao oskvrnitelje sve one
koji su dovodili u pitanje vladarevo mi{ljenje i sumnjali u zasluge ljudi koje je ovaj
birao za neku službu.17 Taj zlo~in su, razume se, ustanovili carska kancelarija i
vladarevi miljenici. Jedan drugi zakon je progla{avao da su oni koji se ustremljuju na
vladareve ministre i službenike krivi za zlo~in uvrede veli~anstva, kao da napadaju
sâmog vladara.18 Taj zakon dugujemo dvojici vladara19 ~ija je slabost u istoriji postala
slavna, dvojici vladara koje su njihovi ministri vodili kao {to pastir predvodi stado,
dvojici vladara koji su na dvoru bili robovi, u carskom savetu deca, u vojsci stranci,
dvojici vladara, velim, koji sa~uva{e carstvo samo zato {to su ga svakodnevno
razdavali. Neki od pomenutih miljenika skova{e zaveru protiv svojih careva. Jo{ gore,
uroti{e se protiv carstva i pozva{e u pomo} varvare; a kada htedo{e da im se
suprotstave, država je ve} bila tako slaba da je, kako bi ovi bili kažnjeni, trebalo
povrediti njihov vlastiti zakon i izložiti se optužbi za uvredu veli~anstva.
Pa ipak, upravo na taj zakon pozvao se zastupnik tužbe na procesu gospodinu De
Senk–Marsu20 kada je, hote}i da dokaže njegovu a) krivicu za zlo~in uvrede veli~anstva
jer je bio namislio da svrgne kardinala Ri{eljea, kazao: „Zlo~in koji udara na li~nost
vladarevih ministara, carske konstitucije smatraju podjednako te{kim kao {to je i zlo~in
protiv njihove li~nosti. Ministar služi svome vladaru i svojoj državi: ako se on ugrozi, to
je kao da se oduzima oboma; to je kao kada bi se vladar li{io jedne ruke 21 a država
jednoga dela svoje mo}i.” Da su{to sluganstvo si|e na zemlju, ne bi druga~ije govorilo.
Jednim drugim Valentinijanovim, Teodosijevim i Arkadijevim 22 zakonom
kova~i lažnog novca progla{avaju se krivima za zlo~in uvrede veli~anstva. Ali, nije li
to zna~ilo pobrkati predodžbe o stvarima? Nazvati neko drugo zlodelo uvredom
veli~anstva ne zna~i li ublažiti grozotu sâmoga zlo~ina uvrede veli~anstva?

Glava 9
Nastavak istog predmeta

14
Otac Di Ald, tom I, str. 43.
15
Pisma oca Parenena, u Pou~nim pisimima.
16
Gracijan, Valentinijan i Teodosije. Re~ je o tre}em zakonu u kodeksu de crim. sacril.
17
Sacrilegii instar est dubitare an is dignus sit quem elegerit imperator. Ibid. Taj zakon poslužio je kao
uzor Rodžerovom zakonu, u napuljskim Konstitucijama, tit. IV.
18
Peti zakon, ad leg. Jul. maj. ŠKodeks IX, tit. VIII¹.
19
Arkadije i Honorije.
20
Montrezorovi Memoari, tom I, Šstr. 238, kelnsko izd., 1723¹.
21
Nam ipsi pars corporis nostri sunt. Isti zakon u kodeksu ad leg. Jul. maj.
22
Deveti u Teod. kodeksu, de falsa moneta.
 89

Kada je Paulin izvestio cara Aleksandraa) „da se sprema da kao zlo~inca kriva za
uvredu veli~anstva goni nekog sudiju koji je izricao presude protivne njegovim
zapovestima”, car mu odgovori da, „u njegovom veku, posrednim zlo~inima uvrede
veli~anstva nema mesta”.23
Faustinijan je pisao istome caru da se, po{to se zakleo životom vladara da
nikada ne}e oprostiti svome robu, ose}a obaveznim da podgreva svoj bes kako ne bi
skrivio zlo~in uvrede veli~anstva. „Va{ strah je bezrazložan”,24 odgovorio mu je car,
„moja na~ela vam nisu poznata.”
Jednom senatskom odlukom25 bilo je nare|eno da se oni koji pretapaju odba~ene
statue cara ne smatraju krivim za zlo~in uvrede veli~anstva. Carevi Sever i Antonin
pisali su Pontiju da onaj ko prodaje neosve}ene carske statue, ne upada u zlo~in uvrede
veli~anstva.26 Isti carevi pisali su Juliju Kasiju da onaj ko bi slu~ajno bacio kamen na
kakvu carsku statuu, ne sme da bude gonjen kao po~inilac zlo~ina uvrede veli~anstva. 27
Julijev zakon zahtevao je ovakve preinake jer je krivima za zlo~in uvrede veli~anstva
progla{avao ne samo one koji pretapaju carske statue ve} i one koji po~ine bilo kakvo
sli~no delo,28 {to je taj zakon ~inilo samovoljnim. Kada je utvr|en ve}i broj zlo~ina
uvrede veli~anstva, bilo ih je nužno na neki na~in me|usobno razlikovati. Zato, po{to je
kazao da optužba za uvredu veli~anstva ostaje na snazi i posle smrti krivca, pravni
stru~njak Ulpijan dodaje da se to ne odnosi na sve 29 zlo~ine uvrede veli~anstva koje je
ustanovio Julijev zakon, nego samo na onaj koji podrazumeva napad na carstvo ili carev
život.

Glava 10
Nastavak istog predmeta

Jedan engleski zakon donet pod Henrikom VIII progla{avao je krivima za

veleizdaju sve koji bi proricali kraljevu smrt. Taj je zakon bio prili~no neodre|en.
Despotizam je u toj meri užasan da se okre}e ~ak i protiv onih koji ga sprovode. Za
poslednje bolesti re~enoga kralja lekari se nikad ne usudi{e da kažu da je ovaj u
opasnosti te postupi{e, bez sumnje, na primeren na~in.30

Glava 11
O mislima

Neki Marsije sanjao je da je presekao grkljan Dionisiju. 31 Ovaj dâ da se on

pogubi rekav{i da no}u ne bi sanjao ono {to danju nije mislio. Bila je to te{ka tiranija:
jer ~ak i da je pomi{ljao na zlo~in, Marsije Dionisija nije napao. 32 Zakoni uzimaju na se
da kažnjavaju samo spolja{nje radnje.
23
Etiam ex aliis causis majestatis crimina cessant meo saeculo. L. I, Cod., Šlib. IX, tit. VIII¹, ad leg. Jul.
maj.
24
Alienam sectae meae sollicitudinem concepisti. L. 2, Cod., Šlib. III, tit. IV¹, ad leg. Jul. maj.
25
Videti zakon 4, Š§ 1¹, ff. ad leg. Jul. maj., Šknj. XLVIII, tit. IV¹.
26
Videti zakon 5, Š§ 2¹, ff. ad leg. Jul. maj.
27
Ibid., Š§ 1¹.
28
Aliudve quid simile admiserint. Leg. 6, ff. ad leg. Jul. maj.
29
U poslednjem zakonu, ff. ad leg. Jul. maj.
30
Videti Istoriju reformacije, od gospodina Barneta.
31
Plutarh, @ivot Dionisijev.
32
Misao treba da bude udružena s nekakvim delom.
 90

Glava 12
O neumesnim re~ima

Zlo~in uvrede veli~anstva ni{ta ne ~ini samovoljnijim nego kada se poda nj

podvode neumesne re~i. Re~i su u toj meri podložne raznovrsnom tuma~enju, izme|u
neumesnosti i zlobe razlika je tako velika, a me|u izrazima kojima se u ova dva slu~aja
služimo ona je tako mala da smrtnoj kazni zakon nipo{to ne može podvr}i zbog re~i,
izuzev ako izri~ito ne navede one koje je zavre|uju.33
Re~i nipo{to ne ~ine radnju dela jer ostaju samo u oblasti misli. One naj~e{}e
ni{ta ne zna~e same po sebi ve} po tonu kojim se izgovaraju. Kada se iste re~i
ponavljaju, ~esto se ne dobija isti smisao: on zavisi od veze u kojoj re~i stoje s drugim
stvarima. Katkad }utnja izražava vi{e negoli svekolik govor. Budu}i da nema ni~eg
dvosmislenijeg nego {to su re~i, kako ih proglasiti zlo~inom uvrede veli~anstva? Svuda
gde je taj zakon na snazi, ne samo {to vi{e nema slobode, nema ~ak ni njene senke.
U ukazu pokojne carice a) protiv porodice Dolgoruki,34 jedan od knezova osu|en je
na smrt zato {to je izgovorio nepristojne re~i koje su se na nju odnosile, drugi pak zato
{to je zlonamerno tuma~io njene mudre carske uredbe i nedoli~nim re~ima vre|ao njenu
svetu carsku osobu.
Nije mi namera da umanjim gnev {to se mora osetiti prema onima koji bi da
bace ljagu na slavu svoga vladara; ali želi li se despotizam ublažiti, rekao bih da bi u
takvim prilikama pogodnija bila obi~na popravna mera negoli optužba za uvredu
veli~anstva, koja uvek užasava ~ak i su{tu nevinost.35
Kažnjiva dela ne zbivaju se svakoga dana i stoga mnogima upadaju u o~i, a
lažna optužba koja se poziva na ~injenice može se lako rasvetliti. Re~i povezane s
kakvim delom zaodevaju prirodu sâmog tog dela. Tako, ~ovek koji izlazi na trg da bi
podanike podbunjivao, postaje kriv za zlo~in veleizdaje, jer su njegove re~i povezane s
delom i iste su prirode kao i ono. Ne kažnjavaju se re~i nego po~injeno delo u kojem se
one izgovaraju. One postaju zlo~in samo kada pripremaju, prate ili slede zlo~ina~ko
delo. Sve se izokre}e kada se, umesto da se smatraju znakom kapitalnog zlo~ina, re~i
progla{avaju sâmim kapitalnim zlo~inom.
Carevi Teodosije, Arkadije i Honorije pisali su Rufinu, pretorskom prefektu:
„Ako neko ružno govori o na{oj osobi ili na{oj vladavini, ne želimo da bude kažnjen: 36
ako je govorio iz lakoumnosti, treba ga prezreti; ako je to ~inio iz gluposti, treba ga
žaliti; ako je vre|ao, treba mu oprostiti. Stoga, ostavljaju}i stvari kakve jesu, upozna}ete
nas s njima kako bismo o re~ima sudili shodno osobama koje ih izgovaraju i dobro
odmerili moramo li ih podvrgnuti su|enju ili na njih ne obra}ati pažnju.”

Glava 13
O pisanoj re~i

33
Si non tale sit delictum, in quod vel scriptura legis descendit, vel ad exemplum legis vindicandum est,
kaže Modestin u zakonu 7, Š§ 3¹, ff. ad leg. Jul. maj.
34
Godine 1740.
35
Nec lubricum linguae ad paenam facile trahendum est. Modestin, u zakonu 7, Š§ 3¹, ff. ad leg. Jul.
maj.
36
Si id ex levitate processerit, contemnendum est; si ex insania miseratione dignissimum; si ab injuria,
remittendum. Leg. unica, Cod. si quis imperat. maled.
 91

U spisima ima ne~eg postojanijeg nego u re~ima; ali kada ne pripremaju zlo~in
uvrede veli~anstva, oni ne ~ine radnju toga dela.
Avgust i Tiberije, me|utim, poveza{e s njima kaznu za taj zlo~in: 37 Avgust,
povodom izvesnih spisa usmerenih protiv slavnih li~nosti, a Tiberije zbog onih za koje
je držao da su sro~eni protiv njega. Ni{ta nije bilo kobnije po rimsku slobodu.
Kremucije Kord bio je optužen zato {to je u svom letopisu Kasija nazvao poslednjim
me|u Rimljanima.38
Satiri~ni spisi jedva da su i poznati u despotskim državama, u kojima utu~enost
s jedne a neznanje s druge strane ne pružaju ni dara ni volje za pisanje. Satiri~nim
spisima se u demokratiji ne prave smetnje s istog onog razloga s kojeg se u vladavini
jednoga ~oveka oni zabranjuju. Budu}i da se obi~no sastavljaju protiv mo}nika, u
demokratiji oni laskaju zajedljivosti naroda koji vlada. U monarhijama se oni
zabranjuju, ali su tu pre predmet ukora nego {to bi se smatrali zlodelom. Oni mogu da
ugode op{toj zajedljivosti, da ute{e nezadovoljnike, umanje želju za položajima, uliju
narodu strpljenje u njegovoj patnji i u~ine da se podsmeva vlastitim nevoljama.
Aristokratija je vladavina koja satiri~na dela najodlu~nije proganja. Magistrati
su u njoj mali suvereni, nedovoljno veliki da bi prezirali uvrede. Ako se u monarhiji
neka satiri~na žaoka uperi protiv monarha, on stoji tako visoko da ga ona i ne poga|a.
Ali aristokratskog velika{a ona poga|a posred srca. Zato su decemviri, koji su tvorili
aristokratiju, satiri~ne pesme kažnjavali smr}u.39

Glava 14
Povreda stida prilikom kažnjavanja zlodela

Ima pravila stida koja po{tuju gotovo sve nacije sveta: bilo bi ih besmisleno
povre|ivati prilikom kažnjavanja zlodela, kojem cilj uvek mora da bude vaspostavljanje
reda.
Nisu li isto~njaci, koji su žene prepu{tali slonovima óbu~enim da izvr{avaju
jednu odvratnu vrstu kazne, hteli da zakon prekr{e zakonom sâmim?
Jedan drevni obi~aj Rimljana zabranjivao je pogubljenje devojaka nedoraslih za
udaju. Tiberije se sna|e i dade da ih krvnik siluje pre nego {to }e ih poslati na strati{te: 40
lukav i okrutan tiranin, on je upropa{}avao moral da bi sa~uvao obi~aje.
Kada je japanski sud nalagtao da žene budu gole izlagane na trgovima i
primoravao ih da hodaju poput životinja, sablaznio je stidljivost; 41 ali, kada je hteo da
prisili majku..., kada je hteo da prinudi sina – nisam u stanju da produžim – sablaznio je
i sâmu prirodu.42

Glava 15
O osloba|anju roba da bi optužio gospodara

37
Tacit, Anali, knj. I, Šgl. LXXII¹. Tako bude i pod narednim vladavinama. Videti prvi zakon u kodeksu
de famosis libellis.
38
Tacit, Anali, knj. IV, Šgl. XXXIV¹.
39
Zakon dvanaest tablica.
40
Svetonije, in Tiberio, Šgl. LXI¹.
41
Zbirka izve{taja o putovanjima koja su poslužila osnivanju Indijske kompanije, tom V, deo II.
42
Ibid., str. 496.
 92

Avgust utvrdi da robovi onih koji bi protiv njega kovali zaveru budu javno
prodani kako bi mogli da svedo~e protiv svojih gospodara. 43 Ne treba zanemariti ni{ta
{to vodi razobli~avanju kakvog velikog zlo~ina. Zato je u državi u kojoj ima robova
prirodno da oni budu potkaziva~i, ali ne bi smeli da budu svedoci.
Vindeks je ukazao na zaveru koja se spremala u korist Tarkvinija, ali nije
svedo~io protiv Brutove dece. Bilo je pravi~no dati slobodu nekome ko je svojoj
domovini u~inio tako veliku uslugu, ali ona mu nije data zato da bi svojoj domovini
re~enu uslugu u~inio.
Zato car Tacit naloži da robovi ne smeju da svedo~e protiv svojih gospodara ~ak
ni u slu~aju zlo~ina uvrede veli~anstva.44 Taj zakon nije uvr{ten u Justinijanovu
kompilaciju.

Glava 16
Kleveta za zlo~in uvrede veli~anstva

Budimo pravi~ni prema cezarima: nisu oni prvi smislili žalosne zakone koje su
doneli. Sula45 ih je nau~io da klevetnike ne treba kažnjavati. Uskoro do|o{e dotle da ih
nagra|uju.46

Glava 17
O odavanju zavera

„Ako bi te podbadao brat tvoj, sin matere tvoje, ili sin tvoj ili k}i tvoja, ili žena
tvoja mila, ili prijatelj tvoj koji ti je kao du{a tvoja, govore}i ti tajno: hajde da služimo
drugim bogovima, Š...¹ tvoja ruka nek se prva digne na nj da ga ubije{, pa onda ruka
svega naroda.” Ovaj zakon iz Pete knjige Mojsijeve47 u ve}ine naroda koje poznajemo
ne može da bude gra|anski zakon jer bi otvorio vrata svakojakim zlo~instvima.
Ni{ta manje surov nije ni onaj zakon koji, pod pretnjom smrtne kazne, u nekim
državama nalaže ~oveku da oda zaveru u koju nije ~ak ni upleten. Kada se takav zakon
prenese u monarhijsku vladavinu, veoma je uputno suziti njegovo važenje.
U svoj svojoj strogosti on ovde sme da se primenjuje samo na zlo~in uvrede
veli~anstva prvoga stepena. U tim državama veoma je važno ne pobrkati razli~ite
stepene toga zlo~ina.
U Japanu, gde zakoni izokre}u sve predstave o ljudskom razumu, zakon koji
nalaže odavanje tajni primenjuje se i na najobi~nije slu~ajeve.

43
Dion, kod Ksifilina, Šknj. LV, gl. V¹.
44
Flavije Vopisk, u svom @ivotu Šcara Tacita, gl. IX¹.
45
Sula donese zakon protiv uvrede veli~anstva, o kojem se govori u Ciceronovim Besedama, pro
Cluentio, ~l. 3; in Pisonem, ~l. 21; Druga protiv Vera, ~l. 5; Porodi~ne poslanice, knj. III, pismo II.
Cezar i Avgust uklju~i{e ove odredbe u Julijev zakon, a i drugi doda{e svoj obol.
46
Et quo quis distincitior accusator, eo magis honores assequebatur, ac veluti sacrosanctus erat . Tacit,
ŠAnali, IV, gl. XXXVI¹.
47
Gl. XIII, stihovi 6, 7, 8 i 9.
 93

Jedan izve{taj48 nam govori o dvema gospo|icama koje su, sve do svoje smrti,
bile zatvorene u sanduku iznutra na~i~kanom {iljcima, jedna zbog nekakve ljubavne
spletke a druga zato {to ovu nije otkrila.

Glava 18
Koliko je u republikama opasno odve} strogo kažnjavati za zlo~in veleizdaje

Kada republika uspe da uni{ti one koji su hteli da je sru{e, treba {to pre prestati
sa osvetama, kaznama, pa ~ak i s nagradama.
Te{ka kažnjavanja, pa prema tome ni krupne promene, ne mogu se sprovoditi a
da se neki gra|ani ne obdare velikom vla{}u. U tom slu~aju bolje je, dakle, mnogo
pra{tati negoli te{ko kažnjavati, prognati nekolicinu pre nego mno{tvo gra|ana, ne dirati
u dobra nego umnožavati plenidbe. Pod izgovorom da se sveti republika, uspostavila bi
se tiranija osvetnika. Nije na stvari uni{titi onog koji gospodari nego iskoreniti
gospodarenje. Treba se {to pre vratiti onoj svakodnevnoj vladavini u kojoj zakoni {tite
sve i ne ustremljuju se ni na koga.
Grci nisu stavljali ograda osveti namenjenoj tiranima ili onima koje su
sumnji~ili za tiraniju. Ubijali su njihovu decu,49 katkad petoro najbližih srodnika.50
Istrebili su ogroman broj porodica. To je potresalo njihove republike, a progonstvo ili
povratak iz progonstva padalo je uvek u doba koje je ozna~avalo promenu ure|enja.
Rimljani su bili mudriji. Kada je Kasije bio osu|en zato {to je težio tiraniji,
postavi se pitanje da li da se pogube i njegova deca; ipak, ona ne budu osu|ena ni na
kakvu kaznu. „Oni koji su”, veli Dionisije Halikarna{ki, 51 „potkraj rata s Marsima i gra|
anskog rata hteli da promene taj zakon i iz gra|anskih službi nameravali da isklju~e decu
koju je Sula progonio, bili su zaista zlo~inci.”
U Marijevim i Sulinim ratovima vidi se do koje su se mere du{e Rimljana
izopa~ile. Posle onako kobnih doga|aja poverova{e da se ovi vi{e ne}e ponoviti. Ali,
pod trijumvirima ushtedo{e da budu okrutniji a da izgledaju manje svirepi: žalosno je
videti sofizme kojima je okrutnost pribegavala. Kod Apijana 52 se može na}i formula
proskripcija koje su se izricale. Rekli biste da im je na umu jedino dobro republike, tako
su one hladnokrvno sro~ene, toliko se ukazuje na njihove koristi, toliko su sredstva za
kojima se seže poželjnija negoli druga, bogatima se obe}ava takva sigurnost a prostom
svetu takav spokoj, toliko je bojazni da se ugroze životi gra|ana, toliko se žele umiriti
vojnici, toliko se, najzad, obe}ava sre}e.53
Rim je bio natopljen krvlju kada je Lepid odneo pobedu u [paniji te, zahvaljuju}i
besprimernoj ludosti, pod pretnjom proskripcije54 naložio narodu da se raduje.

Glava 19
Kako se u republici ukida uživanje slobode

48
Zbirka izve{taja o putovanjima koja su poslužila osnivanju Indijske kompanije, str. 423, tom V, deo II.
49
Dionisije Halikarna{ki, Rimske starine, knj. VIII.
50
Tyranno occiso, quinque ejus proximos cognatione magistratus necato. Ciceron, De inventione, lib. II,
Šgl. XXIX¹.
51
Knj. VIII, str. 547.
52
Rimski gra|anski ratovi, a) knj. IV.
53
Quod felix faustumque sit.
54
Sacris et epulis dent hunc diem: qui secus faxit, inter proscriptos esto.
 94

U državama u kojima se sloboda najvi{e ceni, ima zakona koji je oduzimaju

jednome da bi je o~uvali za sve. Takvi su u Engleskoj takozvani zakoni o oduzimanju
gra|anskih i ~asnih prava.55 Oni odgovaraju onim atinskim zakonima koji su bili
upravljeni protiv nekog pojedinca56 pod uslovom da ih izglasa {est hiljada gra|ana. Oni
odgovaraju i onim zakonima koji su se u Rimu izdavali protiv pojedinih gra|ana, a zvali
se privilegije.57 Donosili su se samo na velikim narodnim skup{tinama. Ali ma na koji
ih na~in narod donosio, Ciceron je zahtevao da budu ukinuti jer se snaga zakona sastoji
samo u tome {to se on odnosi na sve. 58 Priznajem ipak da me obi~aj najslobodnijih
naroda koji su ikad postojali u~vr{}uje u uverenju da ima slu~ajeva kada je, na ~asak,
preko lica slobode potrebno prebaciti veo, kao {to se prekrivaju kipovi bogova.

Glava 20
O zakonima koji u republici podupiru slobodu gra|anina

U narodnim državama ~esto se de{ava da se optužbe javno iznose i da je

svakom ~oveku dopu{teno da optuži koga mu volja. Zato su ustanovljeni zakoni kojima
je svrha da odbrane nevinost gra|ana. U Atini je tužilac koji uza se nije imao petinu
glasova pla}ao globu od hiljadu drahmi. Takva je kazna stigla Eshina koji je optužio
Ktesifonta.59 U Rimu je krivokletnik bivao izvrgnut sramoti: 60 na ~elo su mu udarali
slovo K.a) Na tužioca se motrilo kako ne bi mogao da podmiti sudije ili svedoke.61
Ve} sam govorio o onom atinskom i rimskom zakonu koji je optuženom
dozvoljavao da se udalji pre nego {to presuda bude izre~ena.

Glava 21
O svireposti zakona koji se u republici odnose na dužnike

Jedan gra|anin sti~e ve} prili~no veliku nadmo} nad drugim pozajmljuju}i mu
novac koji je ovaj posudio samo zato da bi ga potro{io pa ga, prema tome, vi{e nema.
[ta bi bilo kada bi u republici tu zavisnost zakoni jo{ i pove}ali?
U Atini i Rimu62 isprva je bilo dopu{teno prodavati dužnike koji nisu bili u
stanju da isplate dug. U Atini je taj obi~aj ispravio Solon: 63 on naredi da niko svojim
telom ne bude obavezan da jem~i za privatne dugove. Ali u Rimu pomenuti obi~aj
decemviri64 nisu preina~ili na isti na~in, i mada su pred o~ima imali Solonovu uredbu,

55
Da bi se ubedile sudije, na sudovima kraljevstva nije dovoljno dokaz izneti, ve} je potrebno da taj
dokaz bude i formalan, to jest zakonit; a zakon nalaže da protiv optuženog svedo~e dva svedoka –
druga~iji dokaz nije dovoljan. No ako ~ovek koji se smatra krivim za ono {to se naziva veleizdajom na|e
na~ina da otkloni svedoke tako da ga nije mogu}e osuditi po zakonu, protiv njega se može izdati poseban
bill o oduzimanju gra|anskih i ~asnih prava, to jest može se doneti jedan naro~it zakon koji se odnosi na
njegovu osobu. U tom slu~aju postupa se kao i u pogledu svih drugih bills: on treba da pro|e kroz oba
doma i da ga kralj odobri; u protivnom, bill nije donet, to jest nema su|enja. Preko svojih advokata
optuženi može da ustane protiv toga bill, a ~lanovi Doma mogu se za nj založiti.
56
Legem de singulari aliquo ne rogato, nisi sex millibus ita visum. Andocide de mysteriis. To je
ostrakizam.
57
De privis hominibus latae. Ciceron, De leg., knj. III, Šgl. XIX¹.
58
Scitum est jussum in omnes. Ciceron, ibid.
59
Videti kod Filostrata, knj. I, @ivot sofista, @ivot Eshinov. Videti tako|e Plutarha i Fotija.
60
Na osnovu zakona Remnia.
61
Plutarh, u spisu O koristi neprijatelja.
62
Mnogi su prodavali svoju decu kako bi isplatili dugove. Plutarh, @ivot Solonov.
63
Ibid.
 95

ne htedo{e da je slede. To nije jedino mesto u Zakonu dvanaest tablica koje otkriva
nameru decemvira da udare na duh demokratije.
Ti svirepi zakoni protiv dužnika rimsku republiku vi{e puta dovedo{e u
opasnost. Neki ~ovek, sav u ranama, utekne iz ku}e svoga poverioca i pojavi se na
trgu.65 Narod se uzbudi tim prizorom. Ostali gra|ani, ~iji se poverioci ne usudi{e da ih
zadrže, iza|o{e iz svojih tamnica. Dado{e im obe}anja, ali ih ne održa{e; narod se tad
povu~e na Sveto brdo. Nisu izdejstvovali ukidanje pomenutih zakona, ali dobi{e jednog
magistrata da bi ih branio. Bezvla{}u do|e kraj, ali se ukaže opasnost tiranije. Da bi
omilio narodu, Manlije po|e da iz ruku poverilaca izbavi gra|ane koje su ovi bacili u
ropstvo.66 Njegovi planovi budu predupre|eni ali zlo ostade. Posebni zakoni dado{e
dužnicima olak{ice u pogledu pla}anja,67 a godine 428. po osnivanju Rima konzuli
doneso{e zakon68 koji poveriocima oduzme pravo da u svojim ku}ama drže dužnike u
ropstvu.69 Neki lihvar po imenu Papirije ushtedne da iskoristi ~ednost mladi}a po imenu
Publije, koga je držao u okovima. Sekstov zlo~in a) podari Rimu politi~ku, Papirijev gra|
ansku slobodu.
Sudbina toga grada bila je da su novi zlo~ini potvr|ivali slobodu koju su mu pre|
a{nja zlodela pribavljala. Apijev nasrtaj na Virginiju ponovo baci narod u ono gnu{anje
prema tiranima koje je u njemu bila pobudila Lukrecijina nesre}a. Trideset sedam
godina70 posle zlodela besramnog Papirija, sli~an zlo~in71 nagna narod da se povu~e na
Janikul72 i u~ini da zakon donet u korist sigurnosti dužnika dobije ponovo na snazi.
Otada dužnici po~e{e vi{e da proganjaju poverioce zbog kr{enja zakona protiv
lihvarenja nego {to su sami bivali progonjeni zbog nepla}anja dugova.

Glava 22
O pojavama koje u monarhiji udaraju na slobodu

Ne{to {to je vladaru najbeskorisnije pod kapom nebeskom ~esto je u

monarhijama znalo da oslabi slobodu: re~ je o poverenicima koji se katkad imenuju da
bi sudili nekom pojedincu.
Od poverenika vladar ima tako malo koristi da mu ne vredi truda zbog njih
menjati poredak stvari. U moralnom pogledu, on je siguran da je duhom po{tenja i
pravi~nosti obdareniji negoli njegovi poverenici, koji uvek ose}aju da ih u dovoljnoj
meri pravdaju njegova nare|enja, nejasan državni interes, ~injenica da su upravo oni
izabrani, pa ~ak i sâme njihove bojazni.
Kada je pod Henrikom VIII na sud bio izveden jedan per, sudili su mu
poverenici izabrani u domu lordova: na taj na~in bude pogubljeno perova koliko se
htelo.
64
Istorijski gledano, ~ini se da je u Rimu taj obi~aj bio na snazi i pre nego {to je donet Zakon dvanaest
tablica. Tit Livije, dekada I, knj. II, Šgl. XXIII i XXIV¹.
65
Dionisije Halikarna{ki, Rimske starine, knj. VI.
66
Plutarh, @ivot Furija Kamila, Šgl. XVIII¹.
67
Videti niže, gl. 22, knj. XXII.
68
Dvadeset pet godina posle Zakona dvanaest tablica. Eo anno plebi romanae velut aliud initium
liberattis factum est, quod necti desierunt. Tit Livije, knj. VIII, Šgl. XXVIII¹.
69
Bona debitoris, non corpus obnoxium esset. Ibid.
70
Godine 465. od osnivanja Rima.
71
Zlo~in Plautija, koji nasrne na Veturijevu ~ednost. Valerije Maksim, knj. VI, Šgl. I, ~l. IX¹. Ta dva
doga|aja ne smeju se brkati: nije re~ ni o istim osobama, niti pak o istom dobu.
72
Videti jedan fragment iz Dionisija Halikarna{kog, u Izvodima o vrlinama i porocima Epitoma Tita
Livija, knj. XI, kao i Frajnshemius, knj. XI.
 96

Glava 23
O uhodama u monarhiji

Jesu li uhode potrebne u monarhiji? To nije uobi~ajeno kod dobrih vladara.

Kada je ~ovek veran zakonima, udovoljio je onome {to duguje vladaru. Potrebno je da
kao pribeži{te ima svoju ku}i i da u svome pona{anju ne bude uznemiravan. Uho|enje
bi možda bilo podno{ljivo kada bi se njime bavili po{teni ljudi; ali na osnovu neizbežne
besramnosti takvoga ~oveka, lako je suditi i o besramnosti sâmog tog dela. Prema
svojim podanicima vladar mora da postupa prostodu{no, iskreno i s poverenjem. Vladar
razdiran tolikim brigama, sumnjama i bojaznima nalikuje glumcu kome je te{ko da igra
svoju ulogu. Kada vidi da su, uop{te uzev, zakoni na snazi i da se po{tuju, može se
smatrati bezbednim. Op{te pona{anje govori mu i o pona{anju sviju pojedinaca. Neka
se nimalo ne pla{i: ne može ni zamisliti koliko je omiljen. A za{to i ne bi bio voljen?
Izvor je skoro sveg dobra koje se uživa, a gotovo sve kazne idu na ra~un zakona. Pred
narodom se uvek pokazuje samo ozbiljna izraza lica: i sâma njegova slava prenosi se na
nas, a njegova nas mo} podržava. Dokaz da je voljen jeste poverenje koje mu se
ukazuje i ~injenica da se, kada neki ministar odbije kakvu molbu, uvek misli da bi je
vladar usli{io. ^ak i kada zavlada op{ta beda, njegova se li~nost ne optužuje: ljudi se
žale da nije obave{ten, ili pak da je okružen pokvarenjacima. Kada bi vladar samo
znao, kaže narod. Te re~i su neka vrsta molitve i dokaz poverenja koje se u nj ima.

Glava 24
O anonimnim pismima

Tatari su obavezni da na svojim strelama ispi{u ime kako bi se znalo ~ija ih ruka
odapinje. Po{to je za opsade jednoga grada Filip Makedonski bio ranjen, na koplju na|
o{e natpis: Ovaj smrtni udarac Filipu zadao je Aster.73 Kada bi oni koji optužuju nekog
~oveka ~inili to imaju}i u vidu javno dobro, ne bi ga optuživali pred vladarem, koji o
svemu može lako da bude obave{ten, nego pred magistratima, kojima stoje na
raspolaganju uredbe užasne jedino u o~ima klevetnika. To {to ne žele da izme|u sebe i
optuženog stave zakone, dokaz je da ih se imaju razloga pla{iti; a najmanja kazna koja
im se može dosuditi jeste da im se ne veruje. Pažnja im se može pokloniti jedino u
slu~ajevima koji ne smeju da trpe sporost redovne pravde i ti~u se dobrobiti vladara.
Tada se može verovati da je tužilac u~inio napor koji je razvezao njegov jezik i nagnao
ga da govori. Ali, u ostalim slu~ajevima, treba re}i zajedno s carem Konstancijem: „Ne
bismo smeli da sumnjamo na onoga kome je nedostajao tužilac kada mu nije manjkao
neprijatelj.”74

Glava 25
O na~inu vladanja u monarhiji
73
Plutarh, Eti~ki zbornik, Upore|enje nekoliko gr~kih i rimskih istorija, tom II, str. 487.
74
Leg. 6, Teod. kodeks, de famos libellis.
 97

Kraljevski autoritet je snažan pokreta~ koji mora delati lako i bez buke. Kinezi
hvale jednoga od svojih careva koji je vladao, vele, kao nebo, to jest svojim primerom.
Ima slu~ajeva kada mo} mora delovati svom svojom ja~inom, a ima ih i kada se
mora sprovoditi u odre|enim granicama. Srž upravljanja jeste dobro znati kojem se delu
vlasti, velikom ili malom, u raznim okolnostima mora pribe}i.
U na{im se monarhijama sva sre}a sastoji u mi{ljenju koje narod ima u pogledu
blagosti vladanja. Nespretan ministar neprestano ho}e da vas ubedi da ste robovi. Ali,
ako i jeste tako, morao bi nastojati da toga ne budete svesni. Sve {to ume da vam kaže
ili otpi{e jeste da je vladar rasr|en, iznena|en i da }e uneti reda. U zapovedanju ima
izvesne lako}e: vladar treba da hrabri, na zakonima je da prete.75

Glava 26
Vladar u monarhiji mora da bude dostupan

To }e se mnogo lak{e uvideti na jednom suprotnom primeru:

„Car Petar I”, kaže gospar Peri,76 „izdao je nov ukaz kojim se zabranjuje da mu
bude podnesena molba ako se njegovim službenicima prethodno ne podnesu dve molbe.
U slu~aju da je pravda uskra}ena, može mu se podneti tre}a molba; ali molilac koji nije
u pravu, ima da izgubi život. Caru vi{e niko nije podnosio molbe.”

Glava 27
O monarhovoj naravi

Narav vladareva doprinosi slobodi koliko i zakoni: poput ovih potonjih, i on

može ljude u~initi zverima a zveri ljudima. Voli li slobodne du{e, ima}e podanike; voli
li niske du{e, ima}e robove. Želi li da spozna veliku umetnost vladanja, neka primakne
sebi ~ast i vrlinu i neka podsti~e li~nu zaslugu. Katkad ~ak može da svrati pogled i na
darovite ljude. Neka nimalo ne strahuje od svojih suparnika, takozvanih zaslužnih ljudi:
bi}e im ravan ~im ih zavoli. Neka pridobija srce, ali neka ne sputava duh. Neka u~ini da
bude omiljen u narodu. Mora mu laskati ljubav ~ak i poslednjeg podanika, jer i on je
~ovek. Narod zahteva tako malo obzirâ da mu ih je pràvo ukazivati: beskrajna
razdaljina izme|u suverena i naroda spre~i}e da se vladaru dosa|uje. Milostiv prema
molbama, neka bude nepopustljiv prema zahtevima i neka zna da njegov narod uživa
kada mu on odbija molbe, a njegovi dvorjani kada im udeljuje milosti.

Glava 28
O obzirima koje monarsi duguju svojim podanicima

U {ali monarsi treba da budu krajnje suzdržani. Ona laska kada je umerena, jer
omogu}uje da se uspostavi prisan odnos; ali gruba {ala dopu{tena im je mnogo manje
negoli poslednjem njihovom podaniku, jer jedino oni uvek smrtno povre|uju.

75
Nerva, kaže Tacit, olak{a carevanje.
76
Stanje Velike Rusije, str. 173, parisko izdanje, 1717.
 98

Jo{ manje smeju da nekog svog podanika otvoreno uvrede: postavljeni su da

pra{taju i kažnjavaju, nikad da vre|aju.
Kada vre|aju svoje podanike, postupaju prema njima okrutnije negoli {to Tur~in
ili Moskovit postupa prema svojim podanicima. Kada ovi potonji nanose uvrede, oni
ponižavaju ali ne obe{~a{}uju; monarsi, me|utim, i ponižavaju i obe{~a{}uju.
Predrasuda je Azijata da na sramotu koju vladar nanese gledaju kao na posledicu
o~inske dobrote; na{em je na~inu mi{ljenja svojstveno da okritnom ose}anju sramote
pridružujemo o~aj {to se nikad ne možemo oprati.
Monarsima mora biti milo {to imaju podanike kojima je ~ast draža od života i
{to ona pobu|uje vernost isto onoliko koliko je pobu|uje i sr~anost.
Setimo se samo nevolja koje su stizale vladare zato {to su vre|ali svoje podanike,
setimo se Herejine osvete,a) osvete evnuha Narzesa,b) grofa Hulianac) i, najzad,
vojvotkinje od Monpansjead) koja je, besna na Anrija III zato {to je otkrio neku njenu
skrivenu manu, celoga života tome kralju stvarala neprilike.

Glava 29
O gra|anskim zakonima podobnim da u despotsku vladavinu unesu malo
slobode

Iako je despotska vladavina po svojoj prirodi posvuda ista, neke okolnosti –

kakvo versko mi{ljenje, neka predrasuda, ugledanje na tu|e primere, neka nova misao,
navike ili obi~aji – mogu u nju uneti znatnu raznovrsnost.
Dobro je da u njoj neke predodžbe budu ukorenjene. Tako se u Kini vladar
smatra ocem naroda, a u prvo vreme arapskog carstva vladar je bio propovednik.77
Zgodno je da u njoj postoji kakva sveta knjiga koja služi kao pravilnik, poput
Korana kod Arapa, Zoroastrinih knjiga kod Persijanaca, Veda kod Indijaca, drevnih
knjiga kod Kineza. Verski zakonik zamenjuje gra|anski i ograni~ava samovolju.
Nije lo{e da se, u sumnjivim slu~ajevima, sudije savetuju s verskim
službenicima.78 Tako u Turskoj kadije pitaju za savet mule.a) Ako slu~aj zaslužuje smrt,
može biti zgodno da nadležni sudija, ima li takvog, upita za mi{ljenje i namesnika, kako
bi gra|anska i sve{teni~ka vlast bile ublažene jo{ i politi~kom vla{}u.

Glava 30
Nastavak istog predmeta

Despotski bes ustanovio je da nemilost u koju zapada otac sustiže i njegovu decu
i žene. Oni su ve} dovoljno nesre}ni, iako nisu krivi, a osim toga izme|u optuženog i
sebe vladar treba da ostavi molioce ne bi li ovi ublažili njegov gnev ili pak rasvetlili
slu~aj u kojem on sudi.
Dobar je obi~aj Maldivljana,79 koji velika{u, kada padne u nemilost, nalaže da
svakodnevno odlazi na poklonjenje kralju sve dok mu ovaj ne povrati milost: njegovo
prisustvo razoružava vladarev gnev.

77
Kalifi.
78
Istorija Tatara, III deo, str. 277, u napomenama.
79
Videti kod Fransoa Pirara.
 99

Ima despotskih država80 u kojima se misli da zalagati se kod vladara za nekog ko

je pao u nemilost zna~i ne ukazivati mu dužno po{tovanje. Ti vladari kao da se upinju
da se li{e vrline koja se zove milostivost.
U zakonu81 o kojem sam toliko govorio,82 Arkadije i Honorije izjavljuju da ne}e
pra{tati onima koji se budu drznuli da za krivce i{tu milost. Taj je zakon bio zbilja r|av
jer je r|av ~ak i s gledi{ta sâmog despotizma.83
Persijski obi~aj, koji svakom ko to ho}e dopu{ta da napusti kraljevstvo, vrlo je
dobar; i mada je tome suprotan obi~aj potekao iz despotizma, u kojem se na podanike
gleda kao na robove84 a na one koji napu{taju zemlju kao na odbegle robove, persijsko
iskustvo je vrlo korisno despotizmu, vladavini u kojoj strah od bekstva ili nestanka
dužnika obuzdava ili ublažuje progone {to ih sprovode pa{e ili gulikože.

Knjiga devetnaesta

O zakonima, u njihovom odnosu prema na~elima koja tvore op{ti duh, obi~aje i
navike jedne nacije

Glava 1
O sadržaju ove knjige

Ovaj predmet je vrlo obiman. U mno{tvu misli koje obuzimaju moj duh, vi{e
pažnje obrati}u poretku stvari negoli stvarima sâmim. Valja mi da razgr}em levo i
desno, prodirem napred i kr~im sebi put.

Glava 2
Koliko je, kada je o najboljim zakonima re~, nužno da duhovi na njih budu
pripravljeni

Ni{ta se Germanima1 nije u~inilo nepodno{ljivijim negoli je bio Varov tribunal.

Lazijcimab) je sud koji Justinijan ustanovi 2 da bi sudio ubicama njihovog kralja izgledao
užasan i varvarski. Kada je hu{kao protiv Rimljana, Mitridat 3 im je, pre svega,
prigovarao zbog formalnosti u sudskom postupku.4 Par}ani ne mogo{e da podnesu
onoga kraljac) koji, budu}i odgojen u Rimu, postade ljubazan 5 i svima pristupa~an. ^ak
80
Kao danas u Persiji, prema izve{taju gospodina [ardena: taj obi~aj je vrlo star. „Zatvori{e Kavadu”,
kaže Prokopije, „u zamak zaborava; postoji zakon koji zabranjuje da se govori o onima koji su u njemu
zato~eni, pa ~ak i da im se ime izgovori.”
81
Zakon 5, u Kod., ad leg. Jul. maj.
82
U glavi 8 ove knjige.
83
Frederik a) je taj zakon prepisao u napuljskim Konstitucijama, knj. I.
84
U monarhijama obi~no postoji zakon koji nosiocima javnih zvanja zabranjuje da napu{taju kraljevstvo
bez vladareva dopu{tenja. Taj zakon mora da bude ustanovljen i u republikama. Ali u onima ~ije su
ustanove sasvim osobene, pomenuta zabrana mora da bude op{ta, kako se u njih ne bi unosili tu|i obi~aji.
1
Braniocima su ~upali jezik i govorili: Zmijo, prestani da sik}e{. Tacit.a)
2
Agatija, knj. IV.
3
Justin, knj. XXXVIII.
4
Calumnias litium. Ibid.
5
Prompti aditus, nova comitas, ignotal Parthis virtutes, nova vitia. Tacit, ŠAnali, knj. II, gl. II¹.
 100

se i sâma sloboda ~inila nepodno{ljivom narodima koji nisu bili svikli da je uživaju.
Tako i onima koji su živeli u mo~varnim zemljama, svež vazduh katkad {kodi.
Zatekav{i se u Peguu, neki Venecijanac po imenu Balbi bude predstavljen
tamo{njem kralju. Kada ovaj sazna da u Veneciji nema kralja, prsne u takav smeh da ga
obuzme ka{alj i s mukom se obrati svojim dvorjanima. 6 Koji li bi zakonodavac takvim
narodima mogao da predloži narodnu vladavinu?

Glava 3
O tiraniji

Ima dve vrste tiranije: jedna stvarna, koja se sastoji u nasilni{tvu vladavine, i
druga, koja je stvar mnenja a ose}a se kada vladaoci i uspostave ne{to {to vre|a na~in
mi{ljenja jednog naroda.
Dion veli da je Avgust hteo da ponese ime Romula ali da je, kada je saznao da
narod strahuje ne}e li se proglastit kraljem, promenio svoju nameru. Drevni Rimljani
nisu hteli kralja po{to nisu mogli da podnesu njegovu mo}; Rimljani Avgustova doba
kralja nisu hteli zato da ne bi trpeli njegove navike. Jer, iako su Cezar, triumviri i
Avgust bili pravi kraljevi, sa~uvali su sva spolja{nja obeležja jednakosti, a njihov
privatni život stajao je na neki na~in u opreci prema rasko{i tada{njih kraljeva; kada
pak Rimljani nisu hteli kralja, zna~ilo je da žele da o~uvaju sopstvene navike, a ne da
preuzmu navike afri~kih i isto~nja~kih naroda.
Dion7 nam kaže da je rimski narod bio ozloje|en na Avgusta zbog nekih odve}
krutih zakona koje je doneo, ali da nezadovoljstvo utihne ~im ovaj dade da se u grad
vrati glumac Pilad koga su stranke bile izagnale. Takav narod življe je ose}ao tiraniju
kada bi bio proteran kakav lakrdija{ nego kada bi mu oduzeli sve njegove zakone.

Glava 4
[ta je op{ti duh

Mnoge stvari vladaju ljudima: podneblje, vera, zakoni, na~ela vladavine, primeri
proteklih zbivanja, obi~aji i navike, {to sve uti~e na op{ti duh koji otuda proizlazi.
U meri u kojoj, u svakoj naciji ponaosob, jedan od tih uzroka deluje ja~e, drugi
mu ustupaju mesto. Divljacima gospodare gotovo jedino priroda i podneblje, navike
vladaju Kinezima, zakoni tirani{u Japan, moral je neko} davao ton Lakedemonu a
na~ela vladavine i drevni obi~aji Rimu.

Glava 5
Koliko treba paziti da se op{ti duh jedne nacije ne izmeni

Kada bi na svetu bilo nacijea) koju krase druželjubivost, otvorenost srca, životna
radost, ukus, lako}a izražavanja vlastitih misli, nacije koja bi bila živahna, prijazna,
dobre volje, katkad brzopleta, ~esto neumesna, nacije koja bi, uz to, bila odvažna,
velikodu{na, iskrena i osetljiva na pitanje ~asti, kada bi bilo takve nacije velim, nipo{to

6
Taj susret je opisan 1596. Zbirka izve{taja o putovanjima koja su poslužila osnivanju Indijske kompaije,
tom II, deo I, str. 33.
7
Knj. LIV, Šgl. XVII¹, str. 532.
 101

ne bi trebalo, kako se ne bi povredile njene vrline, nastojati da se zakonima poremete

njene navike. Ako je, uop{te uzev, }ud dobra, {ta je važno onih nekoliko mana koje se u
njoj mogu na}i?
U toj naciji žene bi se dalo obuzdati i mogli bi se doneti zakoni kako bi se
popravio njihov moral i ograni~ila rastro{nost, ali ko zna ne bi li se na taj na~in izgubili
odre|eni ukus, koji je izvor bogatstva doti~ne nacije, i izvesna ugla|enost, kojom ona
privla~i strance?
Na zakonodavcu je da sledi duh nacije kada on nije opre~an na~elima vladavine,
jer ni{ta ne ~inimo bolje nogo kada postupamo slobodno i slede}i svoj prirodni genij.
Ako se jednoj po prirodi veseloj naciji namente duh sitni~avosti, država time
ne}e dobiti ni{ta ni unutar ni izvan svojih granica. Ostavite joj da bezna~ajne stvari
obavlja ozbiljno, a ozbiljne radosno.

Glava 6
Ne treba ba{ sve ispravljati

Kakvi smo takvi smo, govorio je jedan plemi} iz nacije koja veoma nalikuje
onoj malo~as opisanoj. Priroda sve le~i. Obdarila nas je živahno{}u koja može da
uvredi i kadra je da nas li{i svih obzira; ali ta ista živahnost ublažena je u~tivo{}u
kojom nas ona obdaruje bude}i u nama sklonost prema svetu, a naro~ito prema
ženskom dru{tvu.
Neka nas ostave takve kakvi smo. Zahvaljuju}i na{oj neumesnosti, udruženoj s
na{om bezazleno{}u, zakoni koji bi ometali na{u druželjubivost ne bi nam nimalo
odgovarali.

Glava 7
O Atinjanima i Lakedemonjanima

Atinjani su, nastavljao je pomenuti plemi}, bili narod koji je donekle nalikovao
na{em. U poslove su unosili veselje a odre|ena crta podrugljivosti dopadala im se kako
za govornicom tako i u pozori{tu. Ona živahnost kojom su ve}ali ose}ala se i u
izvr{avanju odluka. Lakedemonjani su, pak, bili ozbiljne, staložene, osorne i }utljive
naravi. Bilo bi jednako te{ko pridobiti Atinjanina dosa|ivanjem koliko
Lakedemonjanina zabavljanjem.

Glava 8
Posledice druželjubivosti

Ukoliko narodi me|usobno vi{e op{te, lak{e im je da menjaju svoje navike,

po{to je svaki vi{e izložen pogledima drugog a osobenosti pojedinaca lak{e se
uo~avaju. Podneblje koje u jednoj naciji budi ljubav prama op{tenju s drugima, budi u
njoj i sklonost prema promenama; a ono {to ~ini da jedna nacija voli da se menja, ~ini i
da ona izgra|uje ukus.
 102

Dru{tvo ženâ kvari dobre obi~aje, ali razvija ukus: želja da se dopadnemo vi{e
nego drugi udoma}uje doterivanje, a želja da se drugima svi|amo vi{e negoli sebi
sâmima razvija potrebu za pomodnom robom. Pomodna roba je zna~ajna stvar:
zahvaljuju}i lakomislenosti neprestano se umnožavaju grane trgovine.8

Glava 9
O ta{tini i oholosti pojedinih nacija

Za jednu vladavinu ta{tina je isto toliko dobar koliko je oholost opasan

pokreta~. Dovoljno je pomisliti, s jedne strane, na bezbrojna dobra koja izviru iz
ta{tine: otuda rasko{, radi{nost, umetnosti, pomodna roba, u~tivost, ukus; pomislimo, s
druge strane, na bezbrojna zla {to se ra|aju iz oholosti nekih nacija: lenost, siroma{tvo,
op{ti nemar, uni{tavanje ne samo narodâ koji su im nekim slu~ajem pali u ruke ve} i
vlastitog naroda. Lenost9 je posledica oholosti, rad produžetak ta{tine. Oholost }e
[panca skloniti da ne radi, ta{tina }e Francuza podsta}i da nau~i da radi bolje nego
drugi.
Svaka lena nacija drži se važno, jer oni koji ne rade, smatraju da su gospodari
onih koji rade.
Osmotrite dobro sve nacije i vide}ete da, kod ve}ine, važnost, oholost i lenost
idu ruku pod ruku.
Narodi na Ahimu10 ponosni su i leni: oni koji nemaju robova iznajmljuju bar
jednog, ako ni{ta drugo a ono zato da bi stotinak koraka nosio dve pinte pirin~a:
smatrali bi se obe{~a{}eni kada bi taj tovar nosili sâmi.
Žene u Indiji11 veruju da je za njih sramotno ako nau~e da ~itaju: to je, kažu one,
posao robova koji u pagodama pevaju crkvene pesme. U jednoj kasti ne pletu, u drugoj
izra|uju samo korpe i asure a ne smeju da mlate pirina~; u nekoj tre}oj ne valja da idu
po vodu. Oholost je tamo ustanovila svoje zakone i zahteva da se oni po{tuju. Ne treba
ni re}i da pojedina moralna svojstva imaju razli~ite posledice, ve} prema tome s kojim
su drugim svojstvima udružena: tako je oholost, udružena s neizmernim slavoljubljem,
uzvi{eno{}u misli, itd. proizvela kod Rimljana posledice koje su nam poznate.

Glava 10
O }udi [panaca i Kineza

Razne }udi pojedinih nacija me{avina su vrlina i manâ, dobrih i lo{ih svojstava.
Sre}ne su one me{avine iz kojih ishode velika i ~esto neo~ekivana dobra; ima, me|utim,
i me{avina iz kojih proizlaze velika, jo{ manje o~ekivana zla.
[panci su odvajkad bili poznati po svom po{tenju. Justin 12 nam govori o njihovoj
pouzdanosti kada ~uvaju ne{to {to im je povereno: ~esto su bili spremni da žrtvuju i
život ne bi li sa~uvali tajnu. Njihova negda{nja pouzdanost krasi ih i danas. Svi narodi
koji trguju u Kadiksu svoj imetak poveravaju [pancima, i nikad se jo{ nisu zbog toga
8
Videti Basnu o p~elama.a)
9
Narodi kojima je na ~elu kan od Malakambera, oni iz Karnatake i s Koromandelske obale, gordi su i
leni; malo tro{e jer su siroma{ni, za razliku od Mogula i hindustanskih naroda koji vode ra~una o
udobnostima života i u njima uživaju ba{ kao i Evropljani. Zbirka izve{taja o putovanjima koja su
poslužila osnivanju Indijske kompanije, tom I, str. 54.
10
Videti Dampjer, tom III.
11
Pou~na pisma, dvanaesta zbirka, str. 80.
12
Knj. XLIV, Šgl. II¹.
 103

pokajali. Ali to divno svojstvo, udruženo s njohovom leno{}u, stvara sme{u iz koje
proizlaze po njih pogubne posledice: pred njihovim o~ima evropski narodi obavljaju
svekoliku trgovinu njihove monarhije.
]ud Kineza sazdana je od jedne druga~ije me{avine, opre~ne }udi [panaca. Zbog
kratkotrajnosti svoga života13 oni su izvanredno preduzetni i u toj meri željni zarade da
se nijedan trgova~ki narod u njih ne može pouzdati. 14 Ta priznata nepouzdanost
pomogla im je da o~uvaju svoj povla{}eni položaj u trgovini s Japanom: nijedan
evropski trgovac nije se usudio da je u njihovo ime preduzme, ma koliko mu lako bilo
da je obavlja iz njihovih primorskih provincija na severu.

Glava 11
Jedno razmi{ljanje

Sve ovo nisam kazao da bih umanjio beskrajnu razdaljinu izme|u manâ i vrlina.
Ne dao Bog! Hteo sam samo da dam na znanje kako sve politi~ke mane nisu i moralne
mane i kako sve moralne mane nisu i politi~ke, a to nipo{to ne bi smeli da smetnu s
uma tvorci onih zakona koji vre|aju op{ti duh.

Glava 12
O navikama i obi~ajima u despotskoj državi

Osnovno je na~elo da obi~aje i navike u despotskoj državi nikad ne treba

menjati: nema ni~eg {to bi pre dovelo do prevrata. Jer u tim državama zakona tako re}i
i nema; tamo postoje samo obi~aji i navike, a ako njih izokrenete, sve ste izokrenuli.
Zakoni su ustanovljeni, obi~aji udahnuti; ovi potonji zavise vi{e od op{teg duha,
oni prvi, pak, vi{e od kakve posebne ustanove; no, podjednako je opasno – ako ve} ne i
opasnije – izokrenuti op{ti duh koliko i promeniti neku posebnu ustanovu.
U zemljama u kojima ljudi me|usobno manje op{te nego u zemljama u kojima
sloboda vlada u svim dru{tvenim položajima, svako – bio vi{i ili niži – istovremeno i
sprovodi i podnosi samovoljnu vlast. Tamo se, dakle, navike i obi~aji teže menjaju; {to
su navike ustaljenije, vi{e se približavaju zakonima. Zato je potrebno da obi~aje i
navike vladar ili zakonodavac tamo povre|uje manje nego u bilo kojoj drugoj zemlji na
svetu.
Žene su tamo obi~no pod klju~em i nemaju nikakvog uticaja. U drugim
zemljama, u kojima žive zajedno s mu{karcima, zahvaljuju}i njihovoj želji da se
dopadnu kao i žudnji mu{karaca da im se svide, navike se neprestano menjaju. Dva pola
kvare jedan drugog, a oba gube svoja osobena i bitna svojstva; u ono {to je bilo
bezuslovno propisano uvla~i se proizvoljnost i navike se svakodnevno menjaju.

Glava 13
Navike kod Kineza

13
Zbog prirode podneblja i zemlji{ta.
14
Otac Di Ald, tom II.
 104

Ali u Kini su navike neuni{tive. Ne samo {to su tamo žene potpuno odvojene od
mu{karaca, nego se navike, ba{ kao i obi~aji, u~e u {kolama. U~en ~ovek prepoznaje
se po lako}i kojom se klanja.15 Kada se takve stvari jednom postave kao pravila i kada
ih propi{u ozbiljni u~itelji, ustaljuju se kao moralna na~ela i vi{e se ne menjaju.

Glava 14
Koja su prirodna sredstva da se promene obi~aji i navike jedne nacije

Rekosmo da su zakoni posebne i precizne ustanove zakonodavca, a obi~aji i

navike ustanove nacije uzete u celini. Otuda sledi da, žele li se obi~aji i navike izmeniti,
ne treba ih menjati zakonima – to bi moglo izgledati kao odve} tiransko sredstvo; bolje
ih je menjati drugim obi~ajima i drugim navikama.
Tako, kada kakav vladar ho}e da u svojoj naciji izvr{i velike promene,
zakonima treba da preustroji ono {to je zakonima i ustanovljeno, a da navikama izmeni
ono {to je navikama i uspostavljeno; veoma je r|ava politika da se zakonima menja ono
{to mora da bude promenjeno navikama.
Zakon koji je Moskovite obavezao da potkre{u bradu i skrate ode}u, kao i
nasilni{tvo Petra I koji je naložio da se prilikom ulaska u gradove do kolena skra}uju
duge haljine, bili su znaci tiranstva. Ima sredstava da se spre~e zlo~ini: to su kazne; ali,
ima ih i da se promene navike: to su primeri.
Lako}a i brzina s kojima je ta nacija bila ulju|ena jasno pokazuju da je pomenuti
vladar imao o njoj vrlo r|avo mi{ljenje i da ti ljudi nisu bili zveri kao {to je on govorio.
Nasilna sredstva kojima je pribegao bila su nepotrebna jer bi svoj cilj bio isto tako
ostvario i blago{}u.
On je i sâm isku{ao lako}u s kojom su pomenute promene izvr{ene. Žene su
bile zato~ene i živele, na neki na~in, poput robova; on ih pozva na dvor, naloži da se
odenu po nema~ki i posla im tkanine. Taj pol odmah okusi jedan na~in života koji
snažno polaska njegovom ukusu, ta{tini i strastima, te dade da ga i mu{karci ku{aju.
Ono {to promenu jo{ vi{e olak{a jeste ~injenica da su onda{nji obi~aji bili
strani tom podneblju a bili su uvedeni zahvaljuju}i me{anju narodâ i osvajanjima.
Podariv{i evropske obi~aje i navike jednoj evropskoj naciji, Petar I nai|e na olak{ice na
koje ni sâm nije ra~unao. Mo} podneblja ve}a je od svih drugih mo}i. Nisu mu, dakle,
bili potrebni zakoni da bi promenio obi~aje i navike svoga naroda; bilo mu je dovoljno
da pobudi druge obi~aje i druge navike.
Uop{te uzev, narodi su vrlo privrženi svojim obi~ajima; nasilno ih im oduzeti
zna~i naneti im nesre}u: ne treba ih, prema tome, menjati ve} ih valja ponukati da ih
sâmi promene.
Svaka kazna koja ne izvire iz nužnosti jeste tiranska. Zakon nije puki ~in mo}i a
stvari ravnodu{ne po svojoj prirodi ne spadaju u njegovu nadležnost.

Glava 15
Uticaj vlasti u ku}i na politiku

Pomenuta promena obi~aja kod žena izvr{i}e bez sumnje veliki uticaj na
moskovitsku vladavinu. Sve je krajnje ~vrsto povezano: despotizam vladara prirodno se
povezuje s ropstvom žena, sloboda žena s duhom monarhije.

15
Kaže otac Di Ald.
 105

Glava 16
Kako su neki vladari pobrkali na~ela koja upravljaju ljudima

Obi~aji i navike su na~ini pona{anja koje zakoni nisu utvrdili, bilo zato {to nisu
mogli ili pak zato {to nisu hteli da ih utvrde.
Razlika izme|u zakona i obi~aja je u tome {to zakoni vi{e ure|uju postupke gra|
anina a obi~aji vi{e postupke ~oveka. Razlika izme|u obi~aja i navika je u tome {to se
prvi ti~u vi{e unutra{njeg a drugi spolja{njeg pona{anja.
Katkad se u nekoj državi ove stvari16 brkaju. Likurg je na~inio isti zakonik za
zakone, obi~aje i navike, a i kineski zakonodavci postupili su na isti na~in.
Ne treba da nas ~udi {to su zakonodavci Lakedemona i Kine brkali zakone,
obicaje i navike, jer obi~aji izražavaju zakone a navike ukazuju na obi~aje.

Kineskim zakonodavcima bio je glavni cilj da svome narodu obezbede spokojan

život. Oni su hteli da se ljudi me|usobno veoma po{tuju, da svako neprestano ose}a da
drugima mnogo duguje i da ne bude gra|anina koji, u bilo kom pogledu, ne zavisi od
drugog gra|anina. Pravilima pristojnosti dado{e, dakle, najve}i zna~aj.
Tako se u kineskom narodu može videti da se seljaci 17 u me|usobnom opho|enju
pridržavaju ceremonija poput ljudi vi{eg dru{tvenog položaja, {to je sredstvo vrlo
prikladno da se pobudi blagost, u narodu održi mir i suzbiju svi poroci koji proizlaze iz
neotesana duha. I doista, osloboditi se pravila pristojnosti ne zna~i li potražiti na~ina da
se vlastitim nedostacima dâ vi{e na volju?
U ovom je pogledu pristojnost bolja negoli u~tivost. U~tivost laska manama
drugih, pristojnost nas spre~ava da svoje vlastite mane iznosimo na videlo; to je ograda
koju ljudi postavljaju me|u se ne bi li spre~ili da se me|usobno kvare.
Kada je Likurg, ~ije su ustanove bile krute, utvrdio pravila pona{anja, nije
smerao pristojnosti ve} je na umu imao onaj ratni~ki duh koji je hteo da udahne svome
narodu. Ljudi koji su uvek korili druge ili pak sâmi trpeli ukore, koji su uvek
podu~avali druge ali i sami bili podu~avani, podjednako jednostavni i kruti, svoj
nedostatak obzira iskupljivali su vrlinama.

Glava 17
Jedna osobenost kineske vladavine

Kineski zakonodavci uradi{e jo{ i vi{e: 18 oni pobrka{e veru, zakone, obi~aje i
navike; sve je to bio moral, sve je to bila vrlina. Propisi koji su se odnosili na ove ~etiri
stvari tvorili su ono {to se nazivalo obredima. Kineska vladavina odlikovala se upravo
vernim ispunjavanjem tih obreda. ^ovek je provodio ~itavu mladost u njihovom u~enju,
a vasceli život u njihovom upražnjavanju. U~eni ljudi su ih podu~avali, magistrati na
njih opominjali. A budu}i da su oni obuhvatali i najneznatnije postupke u životu, kada
je na|en na~in da se iznudi njihovo verno po{tovanje, Kinom se dobro upravljalo.
Dve su stvari mogle lako da urežu obrede u srce i duh Kineza: najpre, njihov
krajnje složen na~in pisanja, zahvaljuju}i kojemu je, u velikom delu života, ~ovekov

16
Mojsije je dao isti kodeks i za zakone i za veru.
17
Videti otac Di Ald, ŠOpis Kine, tom II¹.
18
Videti Klasi~ne knjige iz kojih nam je otac Di Ald dao tako lepe izvode.
 106

duh bio zaokupljen jedino tim obredima 19 jer je valjalo nau~iti da se ~itaju knjige, i to
one koje su te obrede sadržavale; potom, budu}i da u obrednim propisima nije bilo
ni~eg spiritualnog ve} oni su sadržavali samo pravila za op{tu upotrebu, bili su
podobniji negoli ~isto duhovne stvari da duhove ubede i na njih ostave utisak.
Vladari koji su, umesto da vladaju pomo}u obreda, vladali silom kazni, htedo{e
da pomo}u kazni u~ine ono {to nije u njihovoj mo}i, naime da uvedu dobre obi~aje?
Kazne }e iz dru{tva doista isklju~iti gra|anina koji, po{to je zanemario dobre obi~aje,
kr{i zakon; ali ako su svi zanemarili dobre obi~aje, ho}e li ih kazne vaspostaviti? Kazne
}e doista spre~iti mnoge posledice op{teg zla, ali sâmo zlo ne}e ispraviti. Zato, kada su
na~ela kineske vladavine napu{tena, kada u njoj nestade morala, država zapade u
bezvla{}e i zahvati{e je prevrati.

Glava 18
Posledica koja sledi iz prethodne glave

Otuda proizlazi da Kina svoje zakone ne gubi osvajanjem. Budu}i da su tamo

navike, obi~aji, zakoni i vera jedno te isto, sve se to ne može promeniti odjednom. A
po{to neko mora da se promeni – ili pobednik ili pobe|eni – Kini je uvek bilo potrebno
da to bude pobednik: jer, po{to njegovi obi~aji nisu odgovarali njenim navikama,
njegove navike njenim zakonima, njegovi zakoni njenoj veri, bilo je lak{e da se
pobednik malo–pomalo povinuje pobe|enom narodu negoli pobe|eni narod njemu.
Otuda sledi i ne{to prili~no žalosno: naime, skoro je nemogu}e da se u Kini
hri{}anstvo ikad ustoli~i.20 Zaveti ~ednosti, okupljanje žena u crkvama, njihovo
neizbežno op{tenje s verskim službenicima, njihovo u~estvovanje u svetotajstvu,
usmeno ispovedanje, posledna pomast, ven~anje samo jednom ženom – sve to izokre}e
obi~aje i navike doti~ne zemlje i istim udarcem poga|a i veru i zakone.
Svojom ustanovom milosti, javnim kultom, u~estvovanjem u istom svetotajstvu,
hri{}anska vera kao da zahteva da se sve združi; kineski obredi, pak, kao da nalažu da
se sve me|usobno razdvoji.
A po{to smo videli da to razdvajanje21 obi~no stoji u vezi s duhom despotizma,
u tome }emo na}i i jedan od razloga s kojih se monarhijska i, uop{te, svaka umerena
vladavina lak{e miri22 s hri{}anskom verom.

Glava 19
Kako je kod Kineza uspostavljeno jedinstvo vere, zakona, obi~aja i navika

Kineskim je zakonodavcima glavni cilj vladavine bio spokoj carstva.

Pot~injenost im se u~inila najprikladnijim sredstvom da se on održi. U skladu s takvom
zami{lju, poverova{e da moraju pobuditi po{tovanje prema o~evima, te sve svoje snage
usmeri{e u tom pravcu. Ustanovi{e beskrajan broj obreda i ceremonija da bi se ovima
ukazivala po~ast i za života i posle smrti. Bilo je nemogu}e u tom meri po{tovati mrtve
o~eve a da im se uvažavanje ne ukazuje i za života. Ceremonije namenjene mrtvim
19
Otuda je poteklo takmi~enje, izbegavanje dokoli~enja i uvažavanje znanja.
20
Videti razloge {to ih kineski magistrati navode u ukazima kojima osu|uju hri{}ansku religiju.ŠPou~na
pisma, zbirka XVII¹.
21
Videti knj. IV, gl. 3 i knj. XIX, gl. 13.
22
Videti niže, knj. XXIV, gl. 3.
 107

o~evima bile su povezane vi{e s religijom; one koje su se obra}ale živima, imale su
vi{e veze sa zakonima, obi~ajima i navikama; i jedne i druge, me|utim, bile su deo istog
zakonika, a taj je bio vrlo op{iran.
Po{tovanje prema o~evima nužno se prenosilo na sve one koji predstavljaju
o~eve: na starce, gospodare, magistrate i sâmoga cara. Ono je pretpostavljalo uzvratnu
ljubav o~eva prema deci i, prema tome, ljubav staraca prema mladima, magistrata
prema pot~injenima, cara prema podanicima. Sve je to sa~injavalo obrede, a ti su obredi
tvorili op{ti duh nacije.
Ukaza}emo na odnos u kojem na izgled najravnodu{nije stvari mogu stajati s
osnovnim ure|enjem Kine. To carstvo zasnovano je na ideji vladavine jedne porodice.
Ako umanjite o~insku vlast, ili ~ak ako ukinete ceremonije koje izražavaju po{tovanje
prema njoj, oslabi}ete po{tovanje prema magistratima, koji se smatraju o~evima;
magistrati tada vi{e ne}e pokazivati istu brigu prema narodu na koji moraju da gledaju
kao na svoju decu; onaj odnos ljubavi koji postoji izme|u cara i podanika tako|e }e
malo–pomalo i{~eznuti. Ukinete li jedan od pomenutih obi~aja, uzdrmali ste državu. Po
sebi je sasvim svejedno {to neka snaha svako jutro ustaje da bi ukazala ove ili one
po~asti svojoj svekrvi; ali ako se obrati pažnja na ~injenicu da te spolja{nje radnje
neprestano podse}aju na jedno ose}anje koje je nužno utisnuti u sva srca i koje }e
obrazovati duh {to upravlja carstvom, vide}e se da je ovu ili onu posebnu radnju nužno
obaviti.

Glava 20
Obja{njenje jednog paradoksa kod Kineza

Neobi~no je da su Kinezi, ~ijim vascelim životom upravljaju obredi, ipak

najlukaviji narod na zemlji. To se ispoljava naro~ito u trgovini, koja u njima nikad nije
mogla da pobudi priro|eno joj po{tenje. Po{to svaki trgovac ima po tri vage – za
kupovanje jednu, koja pokazuje ve}u težinu, za prodavanje drugu, koja meri manje i,
najzad, jednu ta~nu za one koji u nj nemaju poverenja – kupac sa sobom mora da nosi
sopstveni kantar.23 Mislim da ovu protivre~nost mogu da objasnim.
Kineski zakonodavci imali su dva cilja: s jedne strane, hteli su da narod bude
pot~injen i miran a, s druge, da bude marljiv i ve{t. Zbog prirode podneblja i zemlji{ta
život Kineza je nesiguran, pa ~ovek može da preživi samo ve{tinom i radom.
Kada su svi pokorni i ne{to rade, država se nalazi u sre}nom položaju. Nužda i,
možda, priroda podneblja probudili su u svih Kineza nepojmljivu lakomost za
dobitkom; zakoni nisu ni pomislili da je obuzdaju. Sve se zabranjivalo kada se htelo
sticati nasilnim putem, a sve je bilo dozvoljeno kada je na stvari bilo sticati lukavstvom
i ve{tinom. Nemojmo, prema tome, porediti moral Kineza i Evropljana. Svako je u Kini
morao da vodi ra~una o svojoj koristi: ako je lupež gledao na svoj interes, i nasamarena
strana je morala da pazi na svoj. U Lakedemonu je bilo dozvoljeno krasti, u Kini je
dopu{teno varati.

Glava 21
Kako zakoni moraju da odgovaraju obi~ajima i navikama

23
Lanžov Dnevnik iz 1721. i 1722; tom VIII Putovanja na sever, str. 363.
 108

Samo ~udnovate ustanove na taj na~in brkaju prirodno razdvojene stvari:

zakone, obi~aje i navike; ali, iako su one razdvojene, me|u njima ipak ima ~vrstih
odnosa.
Solona upita{e da li su zakoni koje je dao Atinjanima najbolji: „Dao sam im”,
odgovori, „najbolje koje mogu da podnesu.”a) Lepih li re~i koje bi trebalo da poslu{aju
svi zakonodavci. Kada božanska mudrost re~e jevrejskom narodu: „Dao sam vam
propise koji nisu dobri”, zna~i da su oni bili samo srazmerno valjani, {to otklanja sve
te{ko}e koje je mogu}e na}i u Mojsijevim zakonima.

Glava 22
Nastavak istog predmeta

Kada narod ima valjane obi~aje, zakoni postaju jednostavni. Platon 24 kaže da je
Radamant,b) koji je vladao jednim krajnje pobožnim narodom, sve parnice re{avao brzo,
odre|uju}i jedino da se za svaki navod parni~ari zakunu. Ali, nastavlja Platon, 25 kada
narod nije pobožan, zakletvi se može pribe}i jedino kada onaj koji je polaže nema
nikakvog interesa, kao {to je u slu~aju sudije i svedoka.

Glava 23
Kako zakoni slede obi~aje

U doba kada su obi~aji Rimljana bili neiskvareni, nije bilo posebnog zakona
protiv pronevere. Kada to zlodelo po~e da se javlja, na|o{e da je ono u toj meri sramno
da se presuda kojom se nalagao povra}aj oduzetog 26 smatrala te{kom kaznom: o tome
svedo~i su|enje L. Scipionu.27

Glava 24
Nastavak istog predmeta

Zakoni koji starateljstvo poveravaju majci vode vi{e ra~una o održanju osobe
maloletnika, a oni koji ga poveravaju najbližem nasledniku vi{e ra~una vode o
o~uvanju dobarâ. U naroda ~iji su obi~aji iskvareni, starateljstvo je bolje poveriti majci.
U onih pak u kojih zakoni moraju imati poverenja u obi~aje gra|ana, starateljstvo se
poverava nasledniku imanja, ili majci, a katkad oboma.
Ako se porazmisli o rimskim zakonima, na}i }e se da je njihov duh u skladu s
ovim {to kažem. U vreme kada je donet Zakon dvanaest tablica, obi~aji su u Rimu bili
izvrsni. Starateljstvo je poveravano najbližem ro|aku maloletnika, po{to se smatralo da
ga mora podneti onaj ko može imati koristi od nasle|a. Nije se držalo da je život
maloletnika ugrožen iako je stavljen u ruke onoga kome bi njegova smrt morala biti od
koristi. Ali kada se obi~aji u Rimu promeni{e, i zakonodavci izmeni{e na~in mi{ljenja.
„Ako se”, kažu Gaj28 i Justinijan,29 „u pupilarnoj supstituciji testator boji da }e supstitut
maloletniku raditi o glavi, on može javno da odredi vulgarnu supstituciju 30 i da ono
{to }e maloletnik naslediti odredi u jednom delu testamenta koji sme da bude otvoren
24
Zakoni, knj. XII.
25
Zakoni, knj. XII.
26
In simplum.
27
Tit Livije, knj. XXXVIII, Šgl. LII¹.
28
Instit., knj. II, tit. VI, § 2; Ozelova kompilacija, izdata u Lajdenu, 1658.
29
Instit., knj. II, o pupilarnoj supst., § 3.
 109

tek posle izvesnog vremena.”a) Eto bojazni i mera predostrožnosti za koje drevni
Rimljani nisu znali.

Glava 25
Nastavak istog predmeta

Rimski zakon davao je slobodu da se pokloni primaju pre ven~anja, a posle

ven~anja ih vi{e nije dozvoljavao. To je bilo zasnovano na obi~ajima Rimljana, koje je
braku sklanjala jedino umerenost, jednostavnost i skromnost, ali su lako mogli da budu
zavedeni dražima ku}nih briga, zadovoljstvima i doživotnom sre}om.
Vizigotski zakon31 nalagao je da onoj kojom }e se oženiti, muž ne može dati
vi{e od desetine svoga imanja, a da joj ni{ta ne sme dati prve godine braka. I to je
izviralo iz obi~aja doti~ne zemlje. Zakonodavci su hteli da obuzdaju onu hvalisavost
[panaca kojoj je jedini cilj bila neobuzdana razmetljivost u~injena na blistav na~in.
Svojim zakonima Rimljani su otklanjali neke nezgodne strane onog carstva
najstarijeg na svetu, naime vrline; [panci pak svojim zakonima htedo{e da preduprede r|
ave posledice najlomnije tiranije pod kapom nebeskom, to jest lepote.

Glava 26
Nastavak istog predmeta

Razloge za raskid braka Teodosijev i Valentinijanov32 zakon crpao je iz drevnih

obi~aja i navika Rimljana. Me|u te razloge ubrajao je pona{anje muža 34 koji svoju
33

ženu kažnjava na na~in nedostojan osobe slobodna roda. Taj razlog ispu{ten je u
potonjim zakonima35 jer su se obi~aji u tom pogledu izmenili: namesto evropskih,
uvrežili su se isto~nja~ki. Predanje kaže da prvi evnuh žene Justinijana II zapreti toj
carici kaznom koja se u {koli dosu|uje deci. Tako {ta može se smisliti samo pod
uticajem uvreženih obi~aja, ili pak onih koji tek nastoje da se uvedu.
Videli smo kako zakoni slede obi~aje; pogledajmo sada kako obi~aji slede
zakone.

Glava 27
Kako zakoni mogu doprineti obrazovanju obi~aja, navika i }udi jedne nacije

Obi~aji ropskoga naroda deo su njegova sužanjstva, obi~aji slobodnog naroda

deo su njegove slobode.
U knjizi XI govorio sam o jednom slobodnom narodu; a) izneo sam na~ela
njegova ure|enja; razmotrimo posledice koje su otuda morale da slede, }ud koja je na toj
osnovi morala da se obrazuje, te navike koje iz nje proizlaze.
Ne kažem da podneblje nije, velikim delom, proizvelo zakone, obi~aje i navike
te nacije, ali velim da bi njeni obi~aji i navike morali da stoje u bliskoj vezi s njenim
zakonima.
30
Vulgarna supstitucija glasi: ako se taj i taj ne primi nasledstva, ja ga zamenjujem, itd. Pupilarna
supstitucija kaže: ako taj i taj umre pre svoje zrelosti, ja ga zamenjujem, itd.
31
Knj. III, tit. I, § 5.
32
Leg. 8, Cod. de repudiis.
33
Kao i Zakon dvanaest tablica. Videti Ciceron, druga filipika, Šgl. LXIX¹.
34
Si verberibus, quae ingenius aliena sunt, afficientem probaverit.
35
U Noveli CXVII, gl. XIV.
 110

Budu}i da bi u toj državi postojale dve vidljive mo}i – zakonodavna i izvr{na

vlast – te da bi svaki gra|anin u njoj bio obdaren vlastitom voljom i po svojoj }udi
ispoljavao svoju nezavisnost, ve}ina ljudi vi{e bi bila naklonjena jednoj negoli drugoj
od tih vlasti, jer mno{tvo obi~no nije niti dovoljno pravi~no niti pak ima dovoljno sluha
da bi bilo podjednako naklonjeno obema.
A budu}i da bi izvr{na vlast, po{to raspolaže svim službama, mogla buditi
velike nade a nikad bojazni, svi koji bi od nje mogli imati kakve koristi bili bi skloni da
se obrate na njenu stranu, a ona bi pak mogla biti izložena napadima sviju koji se od nje
ni~em ne bi nadali.
Po{to je tamo svim strastima ostavljeno na volju – mržnja, zavist, ljubomora,
ljubav prema boga}enju i odlikovanju ispoljavale bi se u svoj svojoj žestini; a kada bi
bilo druga~ije, država bi bila poput ~oveka skrhana bole{}u, koji je li{en strasti jer vi{e
nema snagâ.
Mržnja koja bi plamtela izme|u dveju strana ne bi nikad zgasnula, jer bi uvek
bila nemo}na.
Budu}i da pomenute dve strane ~ine slobodni ljudi, ona koja bi odve}
prevagnula bila bi oslabljena zahvaljuju}i slobodi, dok bi gra|ani, poput ruku koje
priti~u u pomo} telu, izdigli onu drugu. A po{to bi svaki pojedinac, vazda nezavisan,
rado sledio svoje }udi i hirove, strane bi se ~esto menjale: ~ovek bi napu{tao jednu, na
kojoj bi ostavljao sve svoje prijatelje, da bi se vezao za drugu, na kojoj bi na{ao sve
svoje neprijatelje; u toj bi se naciji ~esto s uma mogli smetnuti zakoni prijateljstva i
zakoni mržnje.
I monarh bi se nalazio u položaju privatnih osoba pa bi, protivno uobi~ajenim
na~elima opreznosti, ~esto bio primoran da svoje poverenje poklanja onima koji su ga
najteže uvredili, a da u nemilost baca one koji su mu najbolje služili: pritisnut nuždom
on bi ~inio ono {to drugi vladari rade po sopstvenoj volji.
Strahujemo da ne ostanemo bez dobra koje }utimo, koje jedva da i poznajemo a
koje nam mogu prikriti; bojazan uvek uve}ava predmete na koje se odnosi. Zabrinut za
svoj položaj, ~ak i u najbezbednijim trenucima, narod bi mislio da se nalazi u opasnosti.
Ovo utoliko pre {to bi oni koji bi se najživlje suprotstavljali izvr{noj vlasti, ne
mogav{i da priznaju sebi~ne pobude svoga protivljenja, uve}avali strah naroda koji
nikad ne bi bio na~isto preti li mu opasnost ili ne. Ali, upravo bi mu to pomoglo da
umakne pravim opasnostima kojima bi kasnije mogao da bude izložen.
Zakonodavno telo bi, budu}i da uživa poverenje naroda i po{to je prosve}enije
od njega, moglo taj narod da povrati od r|avih utisaka kojima bi ovaj bio izložen i da
sti{a njegovu uznemirenost.
Bila bi to velika prednost ove vladavine nad drevnim demokratijama, u kojima
je narod imao neposrednu vlast; jer, kada su ga govornici raspaljivali, to nikad nije
prolazilo bez posledica.
Kada, dakle, ne bi imao odre|enog predmeta, probu|eni strah mogao bi da
proizvede samo isprazna negodovanja i pogrde; njegovo dejstvo bilo bi ~ak i
blagotvorno jer bi napinjalo sve pokreta~e vladavine i sve gra|ane ~inilo opreznim. Ali,
ako bi se strah ra|ao zbog ru{enja osnovnih zakona, bio bi slep, zlokoban, grozan i
vodio bi u katastrofu.
Uskoro bi zavladao jeziv mir za kojega bi se sve ujedinilo protiv sile {to je
povredila zakone.
 111

Ako bi, u slu~aju da nespokojstvo nema odre|enog predmeta, državi zapretila

neka strana sila i ugrozila je u njenom bogatstvu ili slavi, budu}i da bi sitni interesi
ustuknuli pred krupnijim, sve bi se ujedinilo u prilog izvr{ne vlasti.
Neka se razmirice za~nu povodom kr{enja osnovnih zakona i neka se pojavi
kakva strana sila, zbio bi se prevrat koji ne bi izmenio oblik vladavine niti njeno ure|
enje: prevrati koje izaziva sloboda samo su potvrda slobode.
Slobodna nacija može imati oslobodioca, potla~ena samo drugog ugnjeta~a.
Jer, svako ko ima dovoljno snage da izagna onoga ko je ve} apsolutni gospodar
u jednoj državi, ima je dovoljno da bi i sâm postao isto.
Budu}i da je, kako bi se uživala sloboda, potrebno da svako uzmogne re}i ono
{to misli, te po{to je, kako bi se ona o~uvala, isto tako potrebno da svako uzmogne re}i
ono {to misli, u toj državi bi gra|anin govorio i pisao sve {to mu zakoni nisu izri~ito
zabranili da kaže ili napi{e.
Ta nacija, uvek zagrejana, mnogo bi se lak{e mogla povesti za svojim strastima
negoli za razumom, koji na ljudske duhove nikad nema znatnije dejstvo, pa bi onima
koji njome vladaju bilo lako da je sklone na poduhvate protivne njenim pravim
interesima.
Ta bi nacija neobi~no volela svoju slobodu, jer bi ona bila istinska: i moglo bi se
dogoditi da, ne bi li je odbranila, ona žrtvuje svoje imanje, blagostanje i interese, moglo
bi se, velim, slu~iti da se optereti najtežim porezima koje se ni najapsolutniji vladar ne
bi usudio nametnuti svojim podanicima.
Ali, budu}i da bi ona raspolagala pouzdanim znanjem da joj je nužno podvrgnuti
se tim nametima, te po{to bi ih pla}ala u opravdanoj nadi da ih vi{e ne}e pla}ati, oni bi
u njoj bili teži negoli ose}anje s kojim se podnose, dok ima država b) u kojima je ovo
potonje beskrajno teže negoli sâmo zlo.
Ona bi imala siguran kredit jer bi pozajmljivala sâmoj sebi i sâma bi ispla}ivala
dug. Moglo bi se desiti da preduzme stvari koje bi bile iznad njenih prirodnih mo}i da
se pred svojim neprijateljima razme}e ogromnim fiktivnim bogatstvima c) koja bi
poverenje i priroda njene vladavine u~inili stvarnim.
Da bi o~uvala svoju slobodu, ta bi nacija pozajmljivala od svojih podanika, a ti
podanici, koji bi uvi|ali da }e njihov kredit propasti bude li ona osvojena, imali bi
pobudu vi{e da ulože napore ne bi li odbranili njenu slobodu.
Ako bi ova nacija nastanjivala ostrvo, ne bi bila nimalo zavojeva~ka d) jer bi je
izdvojene osvojene zemlje oslabile. Ako bi zemlji{te na tom ostrvu bilo dobro, ona bi
bila jo{ manje zavojeva~ka jer joj rat ne bi bio potreban da bi se obogatila. A po{to
nijedan gra|anin ne bi zavisio od drugog gra|anina, svako bi vi{e cenio svoju slobodu
negoli slavu nekolicine, ili pak jednog gra|anina.
Tamo bi se na vojnike gledalo kao na ljude ~iji zanat može da bude od koristi i
~esto je opasan, kao na ljude, velim, ~ije usluge naciji tegobno padaju, pa bi se gra|
anske sposobnosti vi{e cenile.
Ta nacija kojoj bi mir i sloboda doneli blagostanje, li{ena ru{ila~kih predrasuda,
bila bi sklona da se posveti trgovini. Ako bi raspolagala nekima od onih sirovina {to
služe za izradu stvari kojima ruka radnika daruje visoku cenu, mogla bi da stvori
ustanove kadre da joj pribave uživanje u tom daru neba u svoj njegovoj veli~ini.
Ako bi ležala ne severu i raspolagala velikim vi{kom namirnica, a budu}i da bi
joj nedostajala roba koju bi joj njeno podneblje uskra}ivalo, upu{tala bi se u nužnu ali
obimnu trgovinu s južnja~kim narodima pa bi, izabiru}i države koje bi podupirala
probita~nom trgovinom, s nacijom koju odabere sklapala uzajamno korisne ugovore.
 112

U državi u kojoj bi, s jedne strane, vladalo krajnje izobilje, a s druge, pak, porezi
bili prekomerni, te{ko da bi se s ograni~enim imetkom moglo živeti bez radi{nosti.
Mnogi bi se ljudi, tobože zbog putovanja ili zdravlja, iseljavali i odlazili da potraže
obilje ~ak i u zemljama u kojima vlada sužanjstvo.
U jednoj trgova~koj naciji ogroman je broj sitnih posebnih interesa; ona, prema
tome, može da povredi, ili pak da bude povre|ena na bezbroj na~ina. Naciju o kojoj
govorimo u najve}oj bi meri obuzimala ljubomora i vi{e bi se žalostila zbog tu|eg
negoli {to bi uživala u vlastitom procvatu.
A njeni zakoni, ina~e blagi i lako podno{ljivi, u pogledu trgovine i pomorstva
koji bi se odvijali unutar njenih granica, mogli bi da budu tako kruti da bi izgledalo kao
da ona trguje samo s neprijateljima.
Ako bi u dalekim krajevima ova nacija osnivala kolonije, ~inila bi to vi{e zato
da bi pro{irila svoju trgovinu negoli svoju premo}.
Budu}i da se drugde rado ustanovljuje ono {to je ve} ustanovljeno kod ku}e,
narodima u njenim kolonijama ona bi podarila oblik svoje sopstvene vladavine; a po{to
ta vladavina sobom nosi blagostanje, u {umama koje bi htela da naseli obrazovali bi se
veliki narodi.
Moglo bi biti da je ona neko} pot~inila jednu susednu naciju e) koja je – svojim
položajem, izvrsno{}u svojih luka i prirodom svojih bogatstava – izazvala u njoj
ljubomoru; zato bi je, mada joj je podarila vlastite zakone, držala u te{koj zavisnosti
tako da bi gra|ani u njoj bili slobodni a sâma država ropska.
Osvojena država imala bi vrlo dobru gra|ansku vladavinu, ali bi je satiralo me|
unarodno pravo; jedna bi nacija nametnula drugoj takve zakone da bi blagostanje ove
potonje bilo samo privremeno i prepu{teno na volju gospodaru.
Po{to nastanjuje veliko ostrvo i obavlja obimnu trgovinu, vladaju}a nacija
raspolagala bi svakojakim pogodnostima da bi izgradila svoje pomorske snage; a budu}i
da bi o~uvanje njene slobode zahtevalo da nema ni upori{tâ, ni tvr|avâ, ni kopnene
vojske, bila bi joj potrebna mornarica da je {titii od najezdi; a njena flota bila bi mo}nija
od flote svih drugih silâ koje, prisiljene da svoje prihode upotrebljavaju za rat na kopnu,
vi{e ne bi imale dovoljno sredstava za vo|enje pomorskog rata.
Narodima koji su njome raspolagali, prevlast na moru uvek je ulivala prirodnu
gordost jer, ose}aju}i se sposobnima da posvuda napadaju, oni veruju da njihovu mo}
ograni~ava jedino okean.
Ta nacija mogla bi imati velikog uticaja na poslove svojih suseda. Jer, po{to
svoju mo} ne bi upotrebljavala za osvajanje, vi{e bi se iskalo njeno prijateljstvo i vi{e
bi se strahovalo od njene mržnje nego {to bi se dalo o~ekivati na osnovu nepostojanosti
njene vladavine i unutra{njih razmirica.
Zato bi sudbina njene izvr{ne vlasti bila da je u zemlji gotovo uvek ophrvana
brigama a da na strani uživa po{tovanje.
Ako bi se desilo da ta nacija nekom zgodom postane sredi{te evropskih
pregovora, u njih bi ona unela vi{e ~estitosti i dobronamernosti negoli druge zemlje; jer,
po{to su njeni ministri ~esto prinu|eni da svoje postupke pravdaju pred jednim
narodnim ve}em,f) pregovori im ne bi mogli biti tajni, pa bi bili primorani da, u tome
pogledu, budu bar malo po{teniji.
[tavi{e, po{to bi na izvestan na~in bili odgovorni za zbivanja koja mogu da
iskrsnu zbog tajnovitog postupanja, najsigurnije bi im bilo da se zapute {to je mogu}e
pre~im putem.
 113

Ako su plemi}i u toj naciji neko} imali neumerenu vlast pa monarh na{ao puta
da je, izdižu}i narod, umanji, ta~ka krajnjeg sužanjstva nalazila bi se izme|u trenutka
kada velika{i budu uniženi i ~asa kada narod po~ne da ose}a svoju mo}.
Moglo bi biti da ta nacija, po{to je neko} bila pot~injena samovoljnoj vlasti, u
mnogim prilikama zadrži njen stil: tako bi se, na pozadini jedne slobodne, ~esto
razabirao lik apsolutne vladavine.
A {to se religije ti~e, po{to bi u toj državi svaki gra|anin raspolagao sopstvenom
voljom te se, stoga, povodio za vlastitom razborito{}u ili pak hirovima, de{avalo bi se
ili da svako bude prili~no ravnodu{an prema svim religijama, ma kakve one bile, tako
da bi svi bili skloni da prigrle onu koja preteže, ili pak da svi pokazuju revnost u
pogledu religije uop{te uzev, tako da bi se umnožavale sekte.
Nije nemogu}no da u toj naciji bude ljudi koji ne bi ispovedali nikakvu religiju a
ipak ne bi podneli da budu prisiljeni promeniti onu za koju bi se odlu~ili kada bi
verovali; jer, odmah bi osetili da im sopstveni život i imanje ne pripadaju ni{ta vi{e
negoli na~in mi{ljenja te da onaj ko može da im oduzme jedno, jo{ lak{e može da im
otme i drugo.
Ako bi se, me|u razli~itim religijama, na{la jedna koju bi se poku{alo uvesti
pomo}u ropstva,g) ona bi bila do~ekana s gnu{anjem zato {to se, budu}i da o stvarima
sudimo na osnovu veza koje im pripisujemo s drugim stvarima i uzgrednim pojavama,
duhu nikad ne bi ukazala zajedno s predodžbom o slobodi.
Zakoni protiv onih koji bi takvu religiju propovedali nipo{to ne bi bili krvavi, jer
na takve kazne sloboda i ne pomi{lja, ali bili bi u toj meri strogi da bi nanosili sve zlo
koje se može hladnokrvno naneti.
Na hiljadu bi se na~ina moglo slu~iti da sve{tenstvo po~ne da uživa manje
poverenja ~ak i od ostalih gra|ana. Zato, umesto da se izdvoji, ono bi vi{e volelo da
podnese iste namete kao i laici i da u tom pogledu tvori jedno telo; no budu}i da bi ono
uvek nastojalo da pribavi po{tovanje naroda, odlikovalo bi se povu~enijim životom,
uzdržanijim pona{anjem i ~istijim moralom.
Budu}i da religiju ne bi moglo za{tititi niti bi njome moglo biti za{ti}eno, li{eno
snage da prinudi, to bi sve{tenstvo nastojalo da ubedi; ispod njegovog pera izlazila bi
vrlo dobra dela namenjena dokazivanju otkrovenja i providnosti Velikog bi}a.
Moglo bi se desiti da se održavanje njegovih sabora izvrdava, da mu se ne
dozvoljava da ispravlja vlastite zablude te da se, zahvaljuju}i preteranoj slobodi,
njegova obnova radije ostavi nedovr{enom nego {to bi se podnelo da ono sâmo bude
obnovitelj.h)
Visoka zvanja, koja ~ine deo osnovnog ure|enja, bila bi postojanija negoli
drugde; ali, s druge strane, u toj zemlji slobode velika{i bi bili bliži narodu; rangovi bi,
dakle, bili odse~nije razdvojeni a pojedinci vi{e izme{ani jedni s drugima.
Po{to raspolažu mo}i koja se, tako re}i, svakodnevno napaja novim sokovima i
obnavlja, oni koji vladaju imali bi vi{e obzira prema onima koji su im od koristi negoli
prema onima koji ih razono|uju: zato bi se tamo susretalo malo dvorjana, laskavaca,
sluganskih duhova – re~ju, svih onih svakojakih ljudi koje velika{i pla}aju zbog
ispraznosti svoga duha.
Tamo se ljudi ne bi cenili toliko po bezna~ajnim darovima i osobinama koliko
po stvarnim svojstvima, a takva su jedino bogatstvo i li~na zasluga.
Tamo bi rasko{ bila postojana i zasnovana ne na istan~anosti ta{tine ve} na
istan~anosti stvarnih potreba, a u stvarima bi se tražila samo ona zadovoljstva kojima ih
je priroda obdarila.
 114

Tamo bi se uživalo u mnogo ~emu nepotrebnom, ali bi se pomodne sitnice ipak

odbacivale; zato bi ve}ina onih koji imaju vi{e dobara negoli prilika za tro{enje,
upotrebljavali svoj imetak na pomalo ~udan na~in: u toj bi naciji bilo vi{e duha negoli
ukusa.
Budu}i da bi uvek bili zaokupljeni svojim interesima, ne bi ih krasila ona
u~tivost koja proisti~e iz dokolice; i, zaista, za nju oni ne bi imali vremena.
Doba kada su Rimljani veoma polagali na pravila pristojnosti poklapa se s
razdobljem kada je uspostavljena samovoljna vlast. Apsolutna vladavina proizvodi
lenost, a iz lenosti se ra|aju pravila pristojnosti.
Ukoliko je u jednoj naciji vi{e ljudi koji imaju potrebu za uzajamnim obzirima i
želju da se jedni drugima svide, vi{e je i pravila pristojnosti. Ali, od varvarskih naroda
mora nas razlikovati pre ulju|enost obi~aja negoli u~tivost u pona{anju.
U naciji u kojoj svaki ~ovek, na svoj na~in, uzima udela u upravljanju državom,
žene skoro da i ne bi smele da žive zajedno s mu{karcima. One bi, dakle, bile skromne,
to jest stidljive, a iz te stidljivosti izvirala bi njihova vrliina; s druge pak strane,
mu{karci bi se, li{eni ugla|enosti, bacali u razvrat koji bi im ostavljao svu njihovu
slobodu i dokolicu.
Budu}i da zakoni tamo ne bi bili doneseni za jednog pojedinca vi{e negoli za
drugog, svako bi sebe smatrao monarhom; ljudi bi u toj naciji bili jedni drugima pre
saveznici negoli sugra|ani.
Ako mnogim ljudima podneblje udahnjuje radoznao duh i {iroke vidike, u
zemlji u kojoj bi ure|enje svima dalo udela u vladavini i razvilo politi~ke interese, o
politici bi se mnogo govorilo; bilo bi ljudi koji bi ceo svoj vek provodili prave}i ra~une
o doga|ajima koji su, imaju}i u vidu prirodu stvari i }ud sudbine, to jest sâmih ljudi,
te{ko podležni prora~unavanju.
U jednoj slobodnoj naciji ~esto je svejedno rasu|uju li pojedinci dobro ili r|avo,
dovoljno je da rasu|uju; otuda ishodi sloboda koja jem~i za posledice tih rasu|ivanja.
Isto tako, u despotskoj je vladavini podjednako opasno rasu|uje li se dobro ili r|
avo: dovoljno je rasu|ivati pa da na~elo vladavine bude povre|eno.
Dosta ljudi koji ne bi marili da se ikom svide prepustili bi se svome
raspoloženju. Ve}inu ljudi od duha morio bi sâm njihov duh: ispunjeni prezirom ili ga|
enjem prema svemu, bili bi nesre}ni uprkos tolikim razlozima da budu sre}ni.
Po{to nijedan gra|anin ne strahuje od drugoga, ta bi nacija bila ponosna, jer je
gordost kraljeva zasnovana jedino na njihovoj nezavisnosti.
Slobodne nacije su ohole, ostalima je lak{e da budu ta{te.
Ali, ti toliko ponosni ljudi, žive}i uglavnom sâmi za sebe, ~esto bi se zaticali
me|u neznancima; bili bi stidljivi i naj~e{}e bi se u njih opažala ~udna me{avina ružnog
stida i gordosti.
]ud nacije ispoljavala bi se najve}ma u delima njihova duha, u kojima bi se
raspoznavali pribrani ljudi {to razmi{ljaju u samo}i.
Život u dru{tvu u~i nas da zapažamo sme{ne strane drugih ljudi, povu~enost
nas osposobljava da uo~avamo tu|e poroke. Njihovi satiri~ni spisi poga|ali bi do srži i,
pre nego {to bismo u njih na{li jednog Horacija, susreli bismo mnogog Juvenala.
U krajnje apsolutnim monarhijama istori~ari izneveravaju istinu zato {to nemaju
slobode da je saop{te; u krajnje slobodnim državama oni istinu izneveravaju zbog sâme
svoje slobode; jer, po{to ova potonja neprestano proizvodi razdore, svako robuje
predrasudama svoje stranke isto onoliko koliko bi robovao kakvom despotu.
 115

Njihovi pesnici imali bi ~e{}e onu iskonsku grubost domi{ljatosti negoli

izvesnu istan~anost koju daruje ukus: tamo bismo na{li ne{to {to je bliže snazi Mikelan|
ela negoli ljupkosti Rafaela.i)

Knjiga dvadeset deveta

O na~inu na koji zakone valja sastavljati

Glava 1
O duhu zakonodavca

Velim da zakonodavca mora da vodi duh umerenosti i ~ini mi se da ovo delo

napisah samo zato da bih to dokazao; politi~ko dobro, ba{ kao i moralno, po~iva uvek
izme|u dveju krajnosti. Evo primera.
Prave formalnosti neophodne su da bi se sa~uvala sloboda. Ali broj im može biti
toliki da }e ugroziti cilj sâmih zakona kojima su one ustanovljene: parnicama ne bi bilo
kraja, svojinsko pravo bi ostalo neizvesno, jednoj stranki dala bi se imovina druge bez
ispitivanja, ili bi pak obe bile upropa{}ene suvi{nim ispitivanjem.
Gra|ani bi izgubili svoju slobodu i bezbednost, tužioci vi{e ne bi imali na~ina da
dokažu krivicu niti optuženi da se oslobode optužbe.

Glava 2
Nastavak istog predmeta

Govore}i o Zakonu dvanaest tablica, koji je poveriocu dozvoljavao da na

komade ise~e dužnika nesposobna da vrati dug, Cecilije – kao {to navodi Aulo Gelije 1 –
taj zakon opravdava sâmom njegovom krvolo~no{}u koja je2 spre~avala da se novac
uzajmljuje iznad vlastitih mogu}nosti. Zna~i li to da }e najokrutniji zakoni biti i
najbolji? Zna~i li da }e dobro biti krajnost i da }e svi odnosi me|u stvarima biti
poreme}eni?

Glava 3
Zakoni koji na izgled odstupaju od namera zakonodavca ~esto su s tim
namerama saglasni

Solonov zakon, koji je na gubitak ~asti osu|ivao sve one koji se za pobune ne bi
svrstali ni na jednu stranu, bio je na izgled vrlo ~udan; ali, valja obratiti pažnju na
prilike koje su vladale u Gr~koj onoga doba. Ona je bila podeljena na niz državica i bilo
je mesta bojazni da }e se, u republici razdrtoj gra|anskim trzavicama, najrazboritiji ljudi
držati po strani, a stvari na taj na~in oti}i u krajnost.
U pobunama koje su u tim državicama izbijale ve}i deo grada zapodevao je
kavgu ili u njoj uzimao u~e{}a. U na{im velikim monarhijama stranke ~ini malo ljudi a
narod bi da ga ostave na miru. U ovom potonjem slu~aju, prirodno je buntovnike

1
Knj. XX, gl. I.
2
Cecilije veli da nikada nije ni video ni ~itao da je takva kazna bila dosu|ena, ali izgleda da ona nikad nije
ni bila utvr|ena. Mi{ljenje nekih pravnih znalaca da je Zakon dvanaest tablica govorio samo o podeli
novca dobijenog prodajom dužnika je, vrlo verovatno, ta~no.
 116

privu}i na stranu ve}ine gra|ana a ne ve}i deo gra|ana na stranu buntovnika; u prvom
slu~aju, pak, mali broj razboritih i miroljubivih ljudi valja privu}i buntovnicima,
ba{ kao {to vrenje jednog napitka može da bude zaustavljeno doda li mu se kap nekog
drugog pi}a.

Glava 4
O zakonima koji ugrožavaju namere zakonodavca

Ima zakona koje je zakonodavac tako r|avo upoznao da se oni suprotstavljaju

sâmome cilju koji je pred sebe postavio. Nema sumnje da su oni koji su u Francuskoj
ustanovili da, kada jedan od dvojice pretendenata na neki beneficij a) umre ovaj ostaje
preživelom, nastojali da zata{kaju mogu}e sporove. Ali, otuda sledi opre~no dejstvo:
vidimo sve{tenike kako se, poput engleskih doga, me|usobno glože i bore do smrti.

Glava 5
Nastavak istog predmeta

Zakon o kojem }u govoriti sadržan je u onoj zakletvi koju nam je sa~uvao

Eshin: „Zaklinjem se da nikada ne}u razoriti grada koji pripada savezu Amfiktionjana a)
3

i da ne}u skretati njegove vodene tokove; drzne li se neki narod da uradi ne{to sli~no,
objavi}u mu rat i razoriti njegove gradove.” Poslednji ~lan ovoga zakona, koji kao da
potvr|uje onaj prvi, u stvari mu protivre~i. Amfiktion zahteva da se gr~ki gradovi nikad
ne razaraju, ali njegov zakon tome razaranju otvara vrata. Da bi me|u Grcima bilo
ustanovljeno valjano me|unarodno pravo, trebalo ih je sviknuti na misao da je razaranje
gr~koga grada užasna stvar, pa, prema tome, ne treba na taj na~in kažnjavati ~ak ni
ru{itelje. Amfiktionov zakon bio je pravi~an ali ne i razborit, {to dokazuju njegove
zloupotrebe. Nije li Filip prigrabio pravo da razara gr~ke gradove pod izgovorom da su
povredili gr~ke zakone? Amfiktion je mogao da dosudi i druga~ije kazne: na primer, da
naredi da odre|eni broj magistrata iz grada koji je razorio drugi grad, ili pak glave{ine
ru{ila~ke vojske, budu kažnjeni smr}u, da narodu koji je razorio neki grad privremeno
bude oduzeto pravo da uživa povlastice Grka ili pak da plati globu koja }e omogu}iti
podizanje razorenog grada. Zakon je, pre svega, morao da smera popravljanju {tete.

Glava 6
Zakoni koji su na izgled isti, nemaju uvek isto dejstvo

Cezar4 zabrani da se kod ku}e drži vi{e od {ezdeset sestercija. U Rimu se

smatralo da je taj zakon vrlo prikladan ne bi li se izgladili odnosi izme|u dužnika i
poverilaca jer je, obavezuju}i bogate da pozajmljuju siroma{nima, ove potonje
osposobljavao da zadovolje bogate. Isti takav zakon, donet u Francuskoj u vreme
Sistema, bio je koban jer su okolnosti u kojima je donet bile užasne. Po{to su sve
3
De falsa legatione.
4
Dion, knj. XLI.
 117

mogu}nosti ulaganja novca bile uskra}ene, oduzeta je ~ak i ona da se novac ~uva kod
ku}e. Svoj zakon Cezar je doneo kako bi novac kružio u narodu a francuski ministar a)
doneo je svoj kako bi se sav novac stekao u jednim rukama. Prvi je za novac davao
zemlji{ne posede ili hipoteke na privatna lica a drugi je umesto novca nudio menice
koje nisu imale nikakvu vrednost, a nisu je, po prirodi, ni mogle imati po{to je pomenuti
zakon obavezivao da se one prihvataju.

Glava 7
Nastavak istog predmeta. Za{to je nužno da zakoni budu dobro sro~eni

Zakon o ostrakizmu važio je u Atini, Argosu i Sirakuzi. 5 U Sirakuzi je on naneo

hiljade zala po{to je bio donet na nerazborit na~in. Najugledniji gra|ani izgonili su jedni
druge iz grada uzimaju}i smokvin list u ruku,6 tako da su se iole zaslužni gra|ani
ostavljali javnih poslova. U Atini, gde je zakonodavac uvideo {irinu i granice koje
svome zakonu mora da odredi, ostrakizam je bio divna stvar: uvek bi mu bila
podvrgnuta samo jedna osoba, a broj potrebnih glasova bio je tako velik da je bilo te{ko
izagnati nekog ~ije odsustvo ne bi bilo nužno.
U progonstvo se moglo slati samo svakih pet godina: i zaista, ~im se mogao
primeniti samo protiv kakve velike li~nosti koja bi svojim sugra|anima mogla uterati
strah u kosti, ostrakizam nije smeo da bude ne{to svakodnevno.

Glava 8
Na izgled isti zakoni nisu uvek nastali iz istih pobuda

U Francuskoj je prihva}ena ve}ina rimskih zakona o supstitucijama, ali je

pobuda s koje su oni doneti sasvim druga~ija negoli je bila kod Rimljana. Kod ovih
potonjih, kada se primao nasle|a, naslednik je morao da prinese odre|ene žrtve 7
propisane prvosve{teni~kim zakonom. Rimljani su stoga držali da je sramota umreti bez
naslednika, pa su za naslednike uzimali svoje robove i smislili supstitucije. Ubedljiv
dokaz je vulgarna supstitucija, koja je bila prva smi{ljena, a zbivala se samo kada se
imenovani naslednik ne bi prihvatio nasle|a: cilj joj nije bio da produži nasle|e u
porodici istoga imena ve} da prona|e nekog ko }e se nasle|a prihvatiti.

Glava 9
Grci i Rimljani kažnjavali su za samoubistvo, ali ne iz istih pobuda

^ovek, veli Platon,8 koji ubije nekog veoma bliskog sebi, to jest sebe sâma, i to
ne po nare|enju magistrata niti da bi izbegao sramotu ve} iz slabosti, ima da bude
kažnjen. Rimski zakon kažnjavao je za taj ~in kada on ne bi bio izvr{en zbog du{evne
slabosti, zasi}enosti životom ili nemo}i da se podnese bol ve} u o~aju zbog po~injenog
zlo~ina. Rimski zakon re{avao je krivice u slu~ajevima koje je gr~ki zakon osu|ivao, a
osu|ivao je kada je ovaj potonji osloba|ao.
Platonov zakon bio je na~injen po uzoru na lakedemonske ustanove, u kojima su
nare|enja magistrata bila bezuslovna, u kojima je sramota bila najve}a nesre}a a slabost
5
Aristotel, Politika, knj. V, gl. VIII.
6
Plutarh, @ivot Dionisijev, Šgl. I¹.
7
Kada bi nasledstvo bilo preoptere}eno dugovima, pravo prvosve{tenika izvrdavalo se prodajom
njegovih delova: otuda izraz sine sacris haereditatis.
8
Knj. IX Zakona.
 118

najteži zlo~in. Rimski zakon odustao je od svih tih uzvi{enih ideja: bio je to samo
fiskalni zakon.
U doba republike u Rimu nije bilo zakona po kojem bi se kažnjavalo samoubice:
na taj ~in istori~ari su uvek gledali blagonaklono i kod njih ne nalazimo pomena o
kaznama namenjenim onima koji bi ga preduzeli.
Za prvih careva, velike rimske porodice bile su neprestano istrebljivane sudskim
progonima. Tada se uvreži obi~aj da se osuda spre~i dobrovoljnom smr}u. U tome se
nalazila velika korist. Dobijalo se9 pravo na ~asnu sahranu a testament bi bio izvr{en jer
u Rimu nije bilo gra|anskog zakona protiv samoubica. Ali, kada gramzivost careva
postade ravna njihovoj okrutnosti, onima kojih su hteli da se otresu nisu vi{e ostavljali
na~ina da sa~uvaju svoju imovinu, pa izjavi{e da je zlo~in oduzeti sebi život u grižnji
savesti zbog nekog drugog zlo~ina.
Da je ovo {to velim o pobudi careva ta~no svedo~i i ~injenica da oni dopusti{e
da imovina10 samoubica ne bude plenjena kada zlo~in zbog kojega su se ubili nije
podlegao plenidbi imanja.

Glava 10
Zakoni koji su na izgled me|usobno opre~ni, ~esto izviru iz istoga duha

Da bi danas ~ovek bio pozvan na sud odlazi mu se u ku}u, {to kod Rimljana nije
moglo da se desi.11
Pozivanje na sud bilo je nasilan ~in 12 i kao neka vrsta hap{enja; 13 ~oveku se nije
moglo do}i u ku}u da bi bio pozvan na sud ba{ kao {to se danas niko ne može uhapsiti
u svojoj ku}i ako je osu|en samo zbog privatnih dugova.
I rimski14 i na{i zakoni prihvataju na~elo da je svakom gra|aninu njegova ku}a
uto~i{te i da u njoj ne sme da trpi nikakvo nasilje.

Glava 11
Na koji je na~in mogu}e me|usobno porediti dva razli~ita zakona

Za razliku od Engleske, za lažno svedo~enje se u Francuskoj izri~e smrtna

kazna. Da bi se prosudilo koji je od ova dva zakona bolji, valja dodati da se u
Francuskoj zlo~inci stavljaju na muke, {to u Engleskoj nije slu~aj; i jo{ treba re}i da u
Francuskoj optuženi ne poziva svoje svedoke, a ono {to se naziva olak{avaju}im
okolnostima vrlo se retko prihvata; u Engleskoj se, pak, prihvataju svedo~enja i jedne i
druge strane. Pomenuta tri francuska zakona tvore ~vrsto povezan i dosledan sistem, za
kojim ne zaostaju ni tri navedena engleska zakona. Engleski zakon, koji za stavljanje
zlo~inaca na muke ne zna, gaji slabu nadu da }e se od optuženog izvu}i priznanje
njegova zlo~ina pa stoga odasvud pribavlja svedo~anstva drugih lica i ne usu|uje se da
ih obeshrabri strahom od smrtne kazne. Francuski zakon, koji raspolaže jo{ jednim
9
Eorum qui de se statuebant, humabantur corpora, manebant testamenta, pretium festinandi. Tacit
ŠAnali, knj. VI, gl. XXXIX¹.
10
Reskript cara Pijaa), u zakonu 3, § 1 i 2, ff. De bonis eorum qui ante sententiam mortem sibi
consciverunt.
11
Leg. 18, ff. De in jus vocando.
12
Videti Zakon dvanaest tablica.
13
Rapit in jus, Horat. Šlib. I¹, sat. IX. Eto za{to na sud nisu mogli biti pozivani oni kojima se dugovalo
odre|eno po{tovanje.
14
Videti zakon 18, ff. De in jus vocando.
 119

sredstvom, ne usteže se toliko da svedoke zastra{i; naprotiv, razum zahteva da ih

zastra{uje: on slu{a samo jednu stranu,15 naime svedoke koje poziva javna tužba, pa
sudbina optuženog zavisi samo od njihovog svedo~enja. U Engleskoj se prihvataju
svedoci obeju strana i parnica biva, tako re}i, raspravljena me|u njima. Prema tome,
lažno svedo~enje može tamo da bude manje opasno: optuženi raspolaže jednim
sredstvom protiv lažnog svedo~enja, dok mu francuski zakon takvo sredstvo ne daje.
Stoga, da bi se prosudilo koji su od tih zakona najvi{e u skladu s razumom, ne treba ih
porediti jedan po jedan ve} ih valja uzeti sve zajedno i porediti na taj na~in.

Glava 12
Zakoni koji su na izgled isti, katkad su u stvari razli~iti

Onoga koji bi kra|u prikrio, gr~ki i rimski zakoni kažnjavali su kao kradljivca, 16
a i francuski zakon postupa na isti na~in. Oni prvi bili su razumni, ovaj potonji to nije.
Po{to je kod Grka i Rimljana kradljivac bivao kažnjavan nov~anom kaznom, istom
kaznom valjalo je kazniti i utajiva~a, jer svako ko na bilo koji na~in doprinese
nano{enju kakve {tete mora da je i nadoknadi. Ali, po{to se kod nas za kra|u dosu|uje
smrtna kazna, utajiva~ ne može, a da mera ne bude prekora~ena, biti kažnjen poput
kradljivca. Onaj ko primi ukradenu stvar može je u hiljadu prilika dobiti na nedužan
na~in, dok je onaj koji je ukrade uvek kriv: jedan spre~ava dokazivanje ve} po~injenog
zlo~ina, drugi taj zlo~in ~ini; kod prvoga je sve pasivno, kod drugoga pak ima radnje:
kradljivac ima da prebrodi vi{e prepreka i njegova se du{a duže ogrubljuje da bi ustala
protiv zakona.
Pravni znalci oti{li su i dalje: utajiva~a su smatrali gnusnijim od kradljivca 17 jer
bez njega, reko{e, kra|a ne bi mogla dugo da se skriva. I to je moglo da bude dobro kada
je kazna bila nov~ana jer se radilo o {teti, a utajiva~ je obi~no bio kadriji da je
nadoknadi; ali, kada je kazna postala smrtna, valjalo se ravnati druga~ijim na~elima.

Glava 13
Zakone ne treba razdvajati od cilja s obzirom na koji su doneti. O rimskim
zakonima o kra|i

Kada bi kradljivac bio zate~en s ukradenom stvari pre nego {to je odnese na
mesto na kojem je re{io da je sakrije, to se kod Rimljana nazivalo o~iglednom kra|om;
kada bi bio otkriven tek kasnije, bila je to neo~igledna kra|a.
Zakon dvanaest tablica propisivao je da lopov uhva}en na delu bude i{iban i
ba~en u ropstvo, ako je maloletan, a ako nije maloletan, da bude samo i{iban; lopovu
koji nije uhva}en na delu taj je zakon dosu|ivao samo da isplati dvostruku vrednost
ukradene stvari.
Kada je Porcijevim zakonom bio ukinut obi~aj da se gra|ani {ibaju i bacaju u
ropstvo, lopov uhva}en na delu bivao je osu|ivan da plati ~etvorostruku,18 a onaj koji ne
bi bio uhva}en na delu, imao je i dalje da plati dvostruku vrednost ukradene stvari.
Izgleda ~udno {to su pomenuti zakoni napravili takvu razliku u kvalifikaciji tih
dvaju zlo~ina kao i u kaznama koje su za njih dosu|ivali: naime, to {to je kradljivac
15
Po starom francuskom pravosu|u, svedoke su preslu{avale obe stranke. Stoga u Ustanovama svetoga
Luja, knj. I, gl. VII, nalazimo da je kazna za lažno svedo~enje pred sudom bila nov~ana.
16
L. I, ff. De receptatoribus.
17
Ibid.
18
Videti {ta o Aulu Geliju veli Favorin, knj. XX, gl. I.
 120

zate~en pre ili nakon {to je svoj plen odneo na odre|eno mesto bila je slu~ajnost koja
nije menjala ni{ta na prirodi zlo~ina. Nimalo ne sumnjam da je celokupna teorija na
kojoj su po~ivali rimski zakoni o kra|i bila izvedena iz lakedemonskih ustanova. Da bi
svoje gra|ane obdario okretno{}u, lukavstvom i preduzetno{}u, Likurg je zahtevao da se
deca vežbaju lopovluku, a da se ona koja u kra|i budu zate~ena, grubo i{ibaju: eto ~emu
se ima zahvaliti {to je kod Grka, a kasnije i kod Rimljana, napravljena velika razlika
izme|u o~igledne i neo~igledne kra|e.19
Rob koji je ne{to ukrao bio bi u Rimu ba~en s Tarpejske stene. Ovde na stvari
nisu bile lakedemonske ustanove – Likurgovi zakoni o kra|i nisu bili doneseni za
robove: odstupiti od njih u ovom pogledu zna~ilo je, zapravo, slediti ih.
Kada bi u Rimu maloletnik bio zate~en u kra|i, pretor je po slobodnoj volji
odlu~ivao koliko }e ovaj {iba dobiti, ba{ kao {to se postupalo i u Lakedemonu. Sve to
poti~e iz jo{ davnijih vremena. Lakedemonjani su te obi~aje preuzeli od Kre}ana, a
Platon,20 koji ho}e da dokaže da su ustanove Kre}ana bile stvorene za rat, navodi
„sposobnost da se za dvoboja podnosi bol i ve{tinu da ne budemo zate~eni u kra|i”.
Budu}i da gra|anski zakoni zavise od politi~kih, jer su uvek stvoreni za odre|eno
dru{tvo, dobro bi bilo da se, kada se gra|anski zakon jedne nacije ho}e preneti drugoj,
prethodno ispita imaju li obe nacije iste ustanove i isto politi~ko pravo.
Tako, kada su Lakedemonjani preuzeli kretske zakone o kra|i, budu}i da su oni
preneti zajedno s oblikom vladavine i politi~kog ure|enja, u jednoga naroda bili su
razumni koliko i u drugoga. Ali kada iz Lakedemona oni behu preneseni u Rim, budu}i
da tamo ne nai|o{e na isto ure|enje, bili su Rimljanima uvek tu|i i nisu imali nikakve
veze s ostalim njihovim gra|anskim zakonima.

Glava 14
Zakone ne treba odvajati od okolnosti u kojima su doneti

Jedan atinski zakon nalagao je da, kada je grad posednut, svi njegovi nekorisni
stanovnici budu pogubljeni.21 Taj odvratan politi~ki zakon bio je posledica jednog
odvratnog me|unarodnog prava. Kod Grka su stanovnici osvojenog grada gubili gra|
ansku slobodu i bivali prodavani u roblje, a osvajanje grada je podrazumevalo njegovo
potpuno razaranje; iz toga poti~u ne samo one uporne odbrane i ne~ove~na dela ve} i
užasni zakoni koji su se katkad donosili.
Rimski zakoni22 zahtevali su da lekari mogu biti kažnjeni za svoj nemar ili
neume{nost. U takvom slu~aju, lekar malo boljeg položaja bio bi osu|en na progonstvo,
a ako je nižeg položaja, na smrt. Po na{im zakonima stvar stoji druga~ije. Okolnosti u
kojima su rimski zakoni bili doneti razlikuju se od prilika koje vladaju u na{e vreme; u
Rimu se medicinom bavio ko je hteo, kod nas su lekari dužni da studiraju i steknu odre|
ena zvanja, pa se dakle smatra da poznaju svoju ve{tinu.

Glava 15
Katkad je dobro da neki zakon sâm sebe ispravlja

19
Uporediti {ta o tome kaže Plutarh, @ivot Likurgov, sa zakonima u Digestama, titul De furtis; tako|e i
Institut., knj. IV, tit. I, § 1, 2 i 3.
20
Zakoni, knj. I.
21
Inutilis aetas occidatur, Syrian., in Hermog.
22
Kornelijev zakon, De sicariis; Instit., knj. IV, tit. III, De lege Aquilia, § 7.
 121

Zakon dvanaest tablica dozvoljavao je da lopov no}u zate~en u kra|i 23 bude

ubijen ba{ kao i onaj koji bi danju pružao otpor poteri; ali zakon je tako|e zahtevao i da
onaj ko ubije kradljivca vi~e i doziva gra|ane, 24 a to je ne{to {to zakoni koji dopu{taju
da ~ovek sâm deli pravdu moraju uvek zahtevati. To je krik nedužnosti koji, u trenutku
dela, doziva svedoke i sudije. Narod treba da sazna za delo, i to u ~asu kada je
po~injeno, naime u trenutku kada sve govori: držanje, izraz lica, strasti, mûk, u ~asu
kada svaka re~ osu|uje ili osloba|a krivice. Zakoni koji bezbednosti i slobodi gra|ana
može postati u toj meri opre~an mora da se izvr{ava u njihovom prisustvu.

Glava 16
O ~emu valja voditi ra~una prilikom sastavljanja zakona

Oni ~iji je duh dovoljno {irok da bi mogli davati zakone svojoj ili nekoj drugoj
naciji moraju da obrate izvesnu pažnju na na~in na koji }e zakone sro~iti.
Njihov stil treba da bude sažet. Zakoni dvanaest tablica su uzor preciznosti: deca
su ih u~ila napamet.25 Justinijanove Novele bile su u toj meri op{irne da ih je trebalo
skra}ivati.26
Stil zakona mora da bude jednostavan: neposredno izražavanje nailazi uvek na
bolje razumevanje negoli posredno. U zakonima poznog carstva nema nimalo
uzvi{enosti: vladarima je ostavljeno da u njima govore poput besednika. Kada im je stil
nadut, na zakone se gleda samo kao na kakvo razmetljivo delo.
Bitno je da re~i zakona u sviju ljudi bude iste ideje. Kardinal Ri{elje složio se da
ministar može da bude optužen pred kraljem,27 ali je zahtevao da tužilac bude kažnjen
ako ono {to dokazuje nije zna~ajno: to je ljude trebalo da spre~i da protiv ministara
izri~u bilo kakvu istinu, po{to je zna~enje onoga {to je zna~ajno krajnje relativno i jer
ono {to je zna~ajno za jednoga ~oveka nije zna~ajno i za drugoga.
Honorijev zakon je smr}u kažnjavao onoga ko bi oslobo|enika kupio kao roba ili
ushteo da ga uznemirava.28 Nije se trebalo poslužiti tako neodre|enim izrazom:
uznemirenosta) koja se izaziva u jednoga ~oveka u potpunosti zavisi od stupnja njegove
osetljivosti.
Kada zakon ima da odredi kakvu kaznu treba izbegavati, koliko je mogu}e vi{e,
da ona bude izražena u novcu. Vrednost novca menja se iz hiljadu razloga, pa njegova
ista nominalna vrednost ne izražava uvek istu stvar. Poznata nam je pri~a o onom
rimskom drzniku29 koji je svakome koga sretne udarao {amar i udeljivao mu dvadeset
pet nov~i}a na ime kazne predvi|ene Zakonom dvanaest tablica.
Kada su u jednom zakonu ideje o stvarima na koje se on odnosi dobro utvr|ene,
nipo{to se ne treba vra}ati neodre|enim izrazima. Po{to su u uredbi Luja XIV o
krivi~nim delima30 podrobno nabrojani slu~ajevi na koje se ona odnosi, dodaju se
slede}e re~i: „I oni za koje su kraljevski sudije oduvek sudili.” Na taj na~in vratilo se
samovolji kojoj se upravo umaklo.
23
Videti zakon 4, ff. Ad leg. Aquil.
24
Ibid. Videti Tasilov dekret, pridodat zakonu Bavaraca, De copularibus legibus, ~l. 4.
25
Ut carmen necessarium. Ciceron, De legibus, knj. II, Šgl. XXIII¹.
26
To je preuzeo Irnerije.
27
Politi~ki testament.
28
Aut qualibet manumissione donatum inquietare voluerit. Dodatak Teodosijevom kodeksu, i I tomu delâ
oca Sirmona, str. 737.
29
Aulo Gelije, knj. XX, gl. I.
30
U zapisniku o toj uredbi mogu se razabrati pobude kojima se njen tvorac rukovodio.
 122

Karlo VII31 veli da je ~uo kako, protivno obi~aju kraljevstva, u zemljama

obi~ajnog prava stranke ulažu žalbu tri, ~etiri ili {est meseci posle su|enja: on odredi da
se žalba ima uložiti smesta, osim ako tužilac 32 nije varao ili obmanjivao, ili pak ako
postoji ozbiljan i o~igledan razlog da se osu|enom dozvoli neka žalbu uloži i posle
isteka roka. Kraj toga zakona obara njegov po~etak, i to u toj meri da su se žalbe kasnije
ulagale i trideset godina posle su|enja.33
Ženi koja bi stupila u manastir, iako jo{ nije zare|ena, langobardski zakon nije
dopu{tao da se uda:34 „jer”, veli, „ako se suprug koji je vezao ženu za se samo jednom
karikom, ne može oženiti drugom a da ne po~ini zlo~in, s jo{ vi{e razloga supruga
Boga ili suprug Device...” Velim da se u zakonima mora zaklju~ivati od stvarnosti na
stvarnost, a ne od stvarnosti na sliku, ili pak od slike na stvarnost.
Jedan Konstantinov zakon35 odre|uje da je dovoljno svedo~enje biskupa, a da se
ostali svedoci ne moraju saslu{ati. Taj vladar zaputio se zbilja kratkim putem: o
parnicama je sudio u zavisnosti od li~nosti, a o li~nostima na osnovu njihovog
dostojanstva.
Zakoni ne smeju da budu sro~eni na istan~an na~in: donose se za ljude osrednje
pameti i nisu plod logi~ke ve{tine ve} zdravog razuma jednog oca porodice.
Kada u jednom zakonu nema potrebe za navo|enjem izuzetaka, ograni~enja i
bližih odre|enja, ne treba ih u nj ni unositi. Takve podrobnosti bacaju u nove
podrobnosti.
Promene u jedan zakon ne treba unositi bez dovoljnog razloga. Justinijan odredi
da, ukoliko za dve godine muž ne obavi svoju bra~nu dužnost, 36 žena može brak
jednostano raskinuti a da pri tom ne izgubi svoj miraz. Potom on svoj zakon izmeni i
nesre}niku dade tri godine.37 U takvom slu~aju, me|utim, dve godine vrede koliko i tri, a
tri ne vrede vi{e od dve.
Ako se ratio jednoga zakona ve} navodi, on treba da bude dostojan toga zakona.
Jedan rimski zakon odlu~uje da se slepac ne može parni~iti jer ne vidi sve~anu odoru
magistrata.38 Mora da je tako r|av ratio naveden namerno, ima li se u vidu da je pod
rukom stajalo toliko dobrih razloga.
Pravni znalac Pavle veli da je dete ro|eno u sedmom mesecu potpuno zdravo i da
to, izgleda, potvr|uje i Pitagorin ra~un.39 ^udno je {to se o takvim stvarima sudi na
osnovu Pitagorinog ra~una.
Neki francuski pravni znalci kazali su da, kada kralj stekne kakvu zemlju, njene
crkve imaju da potpadnu pod kraljevsko pravo, c) po{to je kraljeva kruna ovalna. Ne}u
ovde raspravljati o kraljevim pravima niti o tome da li u ovom slu~aju ratio gra|anskog
ili crkvenog zakona mora da ustukne pred ratiom politi~kog zakona, ali bih rekao da u
toj meri po{tovana prava moraju da budu odbranjena ozbiljnim na~elima. Je li se ikada
videlo da se na slici jednog znaka dostojanstva zasnivaju stvarna prava toga
dostojanstva?d)

31
U svojoj uredbi donetoj u Montel–le–Turu, godine 1453.
32
Tužioca je bilo mogu}e kazniti a da javni red ne bude nužno naru{en.
33
Uredba iz 1667. sadrži propise koji se na to odnose.
34
Knj. II, tit. XXXVII.
35
U dodatku koji je otac Sirmonb) priložio Teodosijevom kodeksu, tom I.
36
L. I, ff. De repudiis.
37
Videti autentiku sed hodie, u kodeksu De repudiis.
38
L. I, ff. De postulando.
39
U svojim Sentencijama, knj. IV, tit. IX.
 123

Davila40 velie) da je u ruanskom parlamentu Karlo IX bio progla{en punoletnim

na po~etku ~etrnaeste godine života, po{to zakoni zahtevaju da se, kada je re~ o
restituciji ili upravljanju maloletnikovom imovinom, vreme ra~una iz trenutka u
trenutak, a da se, kada je na stvari sticanje kakve ~asti, zapo~eta godina smatra
napunjenom godinom. Ne kanim da prekorevam jednu uredbu koja, ~ini se, dosad nije
imala r|avih posledica ve} bih samo da kažem da ratio koji je naveo kancelar De
l'Opitalf) nije bio ispravan: te{ko da je upravljanje narodima samo jedna ~ast.
Kada je re~ o pretpostavkama, bolja je ona koju izri~e zakon negoli ona koju
izri~e ~ovek. Sve radnje koje trgovac preduzme deset dana uo~i svoga pada pod ste~aj
francuski zakon smatra prevarom: to je zakonska pretpostavka. 41 Rimski zakon dosu|
ivao je kazne mužu koji bi posle preljube zadržao svoju ženu, osim ako se na to nije
odlu~io u strahu od ishoda sudskog procesa ili pak u odsustvu brige za vlastitu sramotu:
a to je ljudska pretpostavka. Trebalo je da sudija proceni pobude muževljevog
pona{anja i da se opredeli na osnovu vrlo nejasnog na~ina mi{ljenja. Kada sudija stvara
pretpostavke, presude postaju proizvoljne, a kada zakon ne{to pretpostavlja, sudiji
pruža ~vrsto pravilo.
Platonov42 je zakon, kao {to rekoh, nalagao da ~ovek koji se ubije ne zato da bi
izbegao sramotu ve} zbog slabosti, ima da bude kažnjen. Taj je zakon bio pogre{an
utoliko {to je, u jedinom slu~aju kada se od zlo~inca ne može izvu}i priznanje za
pobudu kojom se rukovodio, zahtevao da se sudija odlu~i na osnovu tih pobuda.
Kao {to nepotrebni zakoni slabe nužne zakone, tako i oni koje je mogu}e izbe}i
slabe zakonodavstvo. Zakon mora imati svoje dejstvo i ne treba dozvoliti da ono bude
poni{teno nekom posebnom odredbom.
Falkidijev je zakon u Rimljana nalagao da nasledniku ima uvek da pripadne
~etvrtina nasledstva, a jedan drugi zakon43 dozvoli testatoru da zabrani nasledniku da taj
~etvrti deo zadrži: to je zna~ilo poigravati se zakonima. Falkdijev zakon postao je
nepotreban jer, ako je testator hteo da ide naruku svom nasledniku, ovome potonjem
Falkidijev zakon nije bio potreban, a ako nije hteo da mu ide naruku, zabranjivao mu je
da se posluži Falkidijevim zakonom.
Valja voditi ra~una da zakoni budu sro~eni na taj na~in da ne vre|aju prirodu
stvari. U osudi na progonstvo princa od Oranža g) Filip II obe}ava onome ko ubije osu|
enika, ili pak njegovim naslednicima, dvadeset pet hiljada talira i plemi}ko zvanje. I to
na kraljevu re~ i kao sluga Božji! Plemstvo obe}ano za takvo delo! Takvo delo
naloženo u svojstvu sluge Božjeg! Sve to podjednako izokre}e predstave o ~asti, moralu
i veri.
Retko kad, izgovaraju}i se nekakvim zami{ljenim savr{enstvom, treba zabraniti
stvar koja nije r|ava.
U zakonima treba da bude izvesne prostodu{nosti. Stvoreni da bi kažnjavali
ljudsku zlo}u, oni sâmi moraju da budu krajnje bezazleni. U vizigotskom zakonu 44 se
može na}i onaj sme{ni zahtev kojim su Jevreji bili obavezani da jedu sva jela
zgotovljena od svinjetine, ali pod uslovom da sâmu svinjetinu ne jedu. Bilo je to vrlo
okrutno: podvrgnuti su bili zakonu opre~nom njihovom vlastitom, a od ovoga potonjeg
ostavljeno im je samo ono {to je moglo da posluži kao znak njihovog raspoznavanja.

40
Della guerra civile di Francia, str. 96.
41
Donet 18. novembra 1702.
42
Knj. IX Zakona.
43
To je autentika: Sed cum testator.
44
Knj. XII, tit. II, § 16.
 124

Glava 17
Jedan r|av na~in izdavanja zakona

Poput na{ih vladara, rimski su carevi svoju volju izražavali dekretima i

ediktima; ali, za razliku od na{ih vladara, dozvoljavali su da im sudije ili privatna lica u
svojim sporovima postavljaju pismena pitanja, a njihovi odgovori nazvani su
reskriptima. Lako je uvideti da je to r|ava vrsta zakonodavstva. Oni koji na taj na~in
zahtevaju zakone, za zakonodavca su lo{i vodi~i jer su ~injenice u tim pismima uvek r|
avo izložene. Trajan je, veli Julije Kapitolin, 45 ~esto odbijao da daje takve reskripte
kako se neka odluka, a ~esto i kakva posebna milost, ne bi pro{irila na sve slu~ajeve.
Makrin je odlu~io da sve te reskripte ukine46 jer nije mogao podneti da svi odgovori
Komoda, Karakale i svih onih ostalih nesposobnih vladara budu smatrani zakonima.
Justinijan je mislio druga~ije pa je svoju kompilaciju pretrpao tim reskriptima.
Hteo bih da ~itaoci rimskih zakona ovakve pretpostavke jasno razlikuju od
senatskih odluka, plebiscita, carskih op{tih konstitucija i sviju zakona zasnovanih na
prirodi stvari, krhkosti žena, slabosti maloletnika i javnoj koristi.

Glava 18
O idejama o jednoobraznosti

Ima izvesnih ideja o jednoobraznosti koje katkad obuzimaju i velike duhove (jer
dotakle su i Karla Velikog!), ali one nepogre{ivo uti~u na sitne duhove. Oni u njima
nalaze jednu vrstu savr{enstva koje raspoznaju, jer nemogu}e ga je ne otkriti: isti utezi
posvuda, iste mere u trgovini, isti zakoni u državi, ista vera u svim njenim delovima.
No, je li to uvek prikladno i važi li bez izuzetaka? Je li zlo koje donosi promena uvek
manje negoli je ono {to nastaje kada se stvari podnose? I ne sastoji li se veli~ina genija
pre u saznanju u kom je slu~aju potrebna jednoobraznost a kada su, pak, potrebne
razlike? U Kini se Kinezi upravljaju prema kineskom ceremonijalu a Tatari prema
tatarskom, pa ipak je to narod kojem je najvi{e na svetu stalo do spokoja. Kad gra|ani
po{tuju zakone, zar je važno po{tuju li jedan isti zakon?

Glava 19
O zakonodavcima

Aristotel je hteo da zadovolji ~as svoju ljubomoru na Platona, ~as svoju strast
prema Aleksandru. Platon je bio ozloje|en na tiraniju atinskog naroda. Makijaveli je bio
obuzet svojim uzorom, vojvodom Valentinom. Tomas Mor, koji je govorio vi{e o
onome {to je pro~itao negoli o onome {to je mislio, hteo je da se svim državama
upravlja u skladu s jednostavno{}u jednog gr~kog grada.47 Haringtona) je pred o~ima
imao samo englesku republiku u vreme kada je gomila pisaca nalazila rasulo svuda gde
ne bi videla krunu. Zakoni se uvek susre}u sa strastima i predrasudama zakonodavaca.
Katkad pro|u mimo tih predrasuda i samo ih okrznu; katkad, pak, zastanu i s njima
srastu.

Napomena prevodioca

45
Videti Julije Kapitolin, in Macrino, Šgl. XIII¹.
46
Ibid.
47
U svojoj Utopiji.
 125

Ovaj prevod Duha zakona ura|en je prema dosad najpotpunijem i

najpouzdanijem kriti~kom izdanju Monteskjeovih dela: Montesquieu, O Euvres
complètes, I–II, Edition établie et annotée par Roger Caillois, Galimard (Bibliothèque
de la Pléiade), Paris 1949–1951. Tekst Duha zakona koji je Rože Kajoa uvrstio u
Monteskjeova Sabrana dela odgovara posthumnom izdanju iz 1757. godine i na
mnogim mestima se razlikuje od verzija objavljenih za pi{~eva života. Ne zna~i, me|
utim, da ima mesta sumnji u autenti~nost izdanja kojim se prire|iva~ služio: u
Monteskjeovoj rukopisnoj zaostav{tini i prepisci ostali su nacrti i uputstva u pogledu
izmena koje u tekst valja uneti.
Kao {to je odavno uo~eno, Monteskjeove napomene ispod teksta su,
zahvaljuju}i njegovom prili~no nemarnom odnosu prema izvorima, ~esto nepotpune ili
nepouzdane. Dopune i ispravke koje je R. Kajoa uneo nalaze se u uglastim zagradama.
U ovom prevodu je numeracija Monteskjeovih napomena izmenjena u odnosu na
kriti~ko izdanje: umesto slovima unutar pojedinih poglavlja (a, b, c...), one su ozna~ene
brojevima (1, 2, 3...), kontinuirano kroz pojedine knjige. Ovo je potrebno ista}i kako bi
se otklonili mogu}i nesporazumi prilikom pore|enja prevoda i izvornika.
Slovima unutar pojedinih poglavlja upu}uje se na Obja{njenja koja smo dodali
doma}em prevodu, a nalaze se me|u Prilozima. Manji broj tih obja{njenja preuzet je u
izvornom ili dopunjenom obliku iz beležaka koje je R. Kajoa priložio kriti~kom
izdanju, ili pak iz starog, dosad jedinog prevoda Monteskjeovog dela na engleski jezik
(The Spirit of the Laws, by baron de Montesquieu, Hafner Press, New York 1975
ŠLondon 18781¹, translated by Thomas Nugent). U svojim bele{kama R. Kajoa ukazuje
uglavnom na razlike u tekstu izme|u izdanjâ koja je Monteskje odobrio za života i
posthumne verzije kojom se prire|iva~ služio. U pomenutom engleskom izdanju na
nekoliko mesta su samo dopunjene Monteskjeove napomene ispod teksta.
U Obja{njenjima priloženim ovom prevodu nastojali smo, me|utim, da
savremenom doma}em ~itaocu olak{amo pra}enje Monteskjeovog teksta. Valjalo je
dati bar osnovne podatke o manje poznatim istorijskim li~nostima koje Monteskje
pominje, ukazati na zna~enje aluzijâ kojima on ~esto pribegava, upozoriti na
materijalne gre{ke koje su se piscu potkrale, identifikovati anti~ke i, uop{te, zastarele
toponime koji su preuzeti iz razli~itih izvora, uputiti na doma}e prevode klasi~nih dela
koja Monteskje navodi i, najzad, pružiti obave{tenja o danas ~esto sasvim nepoznatim
piscima i putopiscima na koje se autor Duha zakona poziva. Razume se da nijedan od
ovih zadataka nije mogao da bude u potpunosti ostvaren. Zbog raznovrsnosti i
obimnosti materijala kojim se Monteskje služio, obja{njenja su morala da budu
selektivna, a ~esto nije bilo ni mogu}e utvrditi o kojim istorijskim li~nostima, piscima,
delima, doga|ajima ili geografskim pojmovima je re~. Nije moglo da bude u potpunosti
zadovoljeno ni na~elo da se Monteskjeovi navodi iz klasi~nih pisaca daju prema
doma}im prevodima. Ne samo zato {to mnogi istorijski izvori ili filozofski tekstovi nisu
jo{ prevedeni na na{ jezik, ve} i stoga {to pojedini fragmenti stavljeni me|u navodne
znake kod Monteskjea nisu doslovno preuzeti iz izvorâ ve} naprosto parafrazirani. No,
bez obzira na sve ove manjkavosti, nadamo se da }e Obja{njenja bar delimi~no
poslužiti svojoj svrsi.
Prevodilac duguje zahvalnost svima koji su mu pomogli u odgonetanju
raznovrsnih problema s kojima se suo~avao, a napose ostaje blagodaran Du{anu
Bo{kovi}u, bibliotekaru Studentskog kulturnog centra u Beogradu.
 126

Obja{njenja

a) Dete bez majke ro|eno (Ovidije, Metamorfoze, II, 553). Re~ je o Erihtoniju,
slu~ajno ro|enom sinu Majke Zemlje i Hefajsta. Atena je preuzela brigu o detetu, po{to
je Majka Zemlja odbila da se o njemu stara. Erihtonije je docnije vladao Atinom i u tom
gradu zaveo kult svoje pomajke. Te{ko je jednozna~no odrediti smisao koji Monteskje
pridaje navodu stavljenom ispred svoga dela. Ipak, ve}ina tuma~a smatra da je pisac na
taj na~in hteo da upozori na vlastito ube|enje da svome delu ne vidi ni prehodnika ni
uzora.
b) Ovu uvodnu napomenu, koje nema u prvim izdanjima Duha zakona,
Monteskje je uneo kasnije, kao odgovor na kritike kojima mu je preba~eno da u
monarhiji nije na{ao mesta za vrlinu.
c) Re~ nacija (nation) nema kod Monteskjea dana{nje, ili samo dana{nje
zna~enje: tim izrazom on ozna~ava, bez razlike, plemena, etni~ke grupe, narode, pa tek
onda i nacije u modernom smislu re~i.
d) Horacije, Ode, I, 14, 15.
e) Vergilije, Eneida, VI, 32.

KNJIGA I

Gl. 1

a) Naslovi kod nas neprevedenih Plutarhovih spisa iz Eti~kog zbornika dati su

prema: Milo{ N. \uri}, „O Plutarhu kao Beo}aninu, gra|aninu i piscu”, uvod u
Plutarhove Slavne likove antike, I–II, Matica srpska, Novi Sad 1978. Prema ovom
suženom izboru uporednih životopisa dati su i Monteskjeovi navodi iz Plutarha.

Gl. 2

a) U predgovoru dela De cive.

Gl. 3

a) Giovani–Vincente Gravina (1664–1718), italijanski pesnik i pravni znalac,

pisac dela De ortu et progressu juris civilis, na koje se Monteskje ovde poziva.

KNJIGA II

Gl. 2

a) Gr~ki govornik, ro|en u Antiohiji (314–391).

b) U prevodu na na{ jezik, Monteskjeovo delo Considération sur les causes de
la grandeur des Romains et de leur décadence iza{lo je davno, u dve verzije: najpre pod
naslovom Uzroci veli~ine Rimljana i njihovog opadanja (Državna {tamparija, Beograd
1866, prevodilac M. D. Milanovi}), a potom pod ta~nije prevedenim nazivom
Razmatranja o razlozima veli~ine Rimljana i njihove propasti (Hrvatski {tamparski
zavod, Zagreb 1917, prevodilac Ivan Ribar).
 127

c) Re~ republika (république) Monteskje upotrebljava u dva zna~enja: najpre u

onom {irem, izvornom smislu, u kojem se, sve do francuske revolucije 1789. godine, na
tragu latinskog jezika (res publica, javna stvar) pod tim izrazom naj~e{}e
podrazumevala svaka država, bez obzira na oblik svoga ure|enja, a potom u jednom
užem zna~enju koje upu}uje na vladavinu celog naroda (demokratija), ili pak jednog
njegovog dela (aristokratija). Iz konteksta }e biti lako zaklju~iti u kojem zna~enju je
ova re~ upotrebljena u svakom pojedinom slu~aju.

Gl. 3

a) Idealan tip aristokratske republike za Monteskjea je – ba{ kao i za Spinozu –

Venecija.
b) Joseph de Tournefort (1656–1708), francuski botani~ar i putopisac.

Gl. 4

a) Monteskje misli na Francusku.

b) John Law (1671–1729), finansijski stru~njak, ro|en u Edinburgu, generalni
kontrolor Uprave francuskih državnih prihoda, tvorac Indijske kompanije i osniva~
Kraljevske banke. Svojom reformom bankarskog sistema („Sistem”) prouzrokovao je
veliku monetarnu krizu u doba regentstva.

Gl. 5

a) Jean Chardin (1643–1713), francuski putopisac, autor dela Voyage en Perse

et aux Indes orientales kojim se Monteskje obilato služio kao izvorom obave{tenja.
b) Kliment X, papa od 1670. do 1676. godine.

KNJIGA III

Gl. 9

a) Jean–Antoine Ducerceau (1670–1730), francuski književnik, pisac dela

Historie des dernières révolutions de Perse (1728).

Gl. 10

a) Biblijsko ime jednog od persijikih kraljeva (Kserkso, Darije I ili

Artakserkso?) koji se oženio Jestirom, ne}akom Mordokajevom, docnije „spasiteljkom
Jevreja” (upor. Stari zavet, Jest., XVI, 7).

KNJIGA V

Gl. 5

a) Zapravo u Tebi, gradu kojem je on dao zakone.

b) Monteskjeov pogre{an navod: treba da stoji knj. II, gl. IX, tj. 1274 a.
c) Upor. Post., XII, 10–20.
 128

Gl. 8

a) To jest, zakupnici poreza bi za svoje pravo pla}ali državi manje.

b) Abraham–Nicolas Amelot de la Houssaye (1634–1706), francuski pisac, autor
dela Histoire du gouvernement de Venise (1676), zbog ~ijih je satiri~nih žaoka bio
ba~en u Bastilju.
c) Uredba kojoj je cilj bio da spre~i otu|ivanje plemi}ke zemlje.
d) Pravo po kojem je ro|ak pokojnika mogao, u odre|enom roku, zahtevati
nasledstvo od kupca i nadoknaditi mu ispla}enu svotu.
e) u Sparti, me|utim, nije bilo kraljeva u pravom smislu re~i: oni su bili podre|
eni eforima, istinskim nosiocima suverene vlasti.

Gl. 9

a) Pravo pre~e kupovine imalo se ostvariti u roku od godine i jedan dan.

Gl. 10

a) Monteskje aludira na funkciju parlamenta u francuskoj monarhiji.

Gl. 11

a) Paul de Gondi, cardinal de Retz (1613–1679), koadjutor pariskog nadbiskupa.

Odigrao zna~ajnu ulogu u gu{enju Fronde o ~emu izve{tava u svojim Mémoires, na
koje se Monteskje ovde poziva.

Gl. 14

a) Lettres éfidiantes et curieuses, periodi~na publikacija koja je objavljivala

izve{taje misionara i putopisaca. U Monteskjeovo doba ure|ivao ju je otac Di Ald (upor.
obja{njenje a, gl. 16, knj. VI).
b) [vedski kralj (1682–1718), ratoboran, ali u osvajanjima neuspe{an vladar
(upor. Monteskjeovu ocenu Karla XII u knj. X, gl. 13).
c) Pufendorfova Istorija sveta zapravo je njegovo delo Einleitung zu der
Historie der vornehmsten Reiche und Staaten in Europa (1683–1686), na koju se
nastavljaju, izme|u ostalih, i spisi De rebus Suecisis (1686) i De rebus a Carolo
Gustavo gestis (1688).
d) Monteskje cilja na reformatorske mere koje su, u njegovo doba, u Rusiji
preduzeli Petar Veliki i neki od njegovih naslednika.
e) Kraljevstvo na ostrvu Java koje su Holan|ani osvojili krajem XVII veka.
f) Re~ je o Isto~no–indijskoj kompaniji, u kojoj su i Francuzi imali udela.
g) Provincija burmanskog carstva u Bengalskom zalivu, istoimeni glavni grad.
h) Re~ je o carskim ukazima.

Gl. 15
 129

a) Monteskje verovatno misli na francuskog pisca Guilleta de Saint–Georgea

(oko 1625–1705), autora dela Lacédémone ancienne et nouvelle (1676).

Gl. 16

a) Seneka, Trojanke, ~in V, sc. 1.

Gl. 19

a) Misli se na Viktora Amadea II, vojvodu od Savoje (1675), potom kralja

Sicilije (1713) i, najzad, Sardinije (1720). Umro je 1732. godine.
b) Monteskje cilja na Englesku.
c) 551 c, prema prevodu naved. u obj. a, gl. 8, knj. IV.
d) Upor. ovde knj. VIII, gl. 21 i knj. XIX, gl. 21.

KNJIGA VI

Gl. 1

a) Indijska država koju su Englezi osvojili 1759. godine.

Gl. 5

a) Claude Bourdeille, comte de Montrésor (1606–1663), u~esnik u vi{e zavera

protiv Ri{eljea i, kasnije, Mazarena.
b) Ovo, kao i sva slede}a mesta koja Monteskje navodi iz Tacitovih Anala, dato
je prema prevodu Ljiljane Crepajac (Srpska književna zadruga, Beograd 1970).

Gl. 10

a) Najzna~ajniji spomenik francuskog zakonodavstva s kraja XIV veka, ~iji je

tvorac Jean Bouthillier (?–1395), kraljevski sudija. Ta zbirka svih u ono vreme važe}ih
zakonskih propisa, koju je sro~io jedan stanovnik sela (otuda naslov Somme rurale),
zapravo je kompilacija rimskog, kanonskog i obi~ajnog prava. Monteskje se na taj tekst
iscrpno poziva u knj. XXX i XXXI.
b) Pierre–François Désfontaines (1685–1745), jezuita, francuski književnik,
profesor retorike u Buržu, saradnik Journal des savants, jednog od prvih nau~nih
~asopisa u svetu, autor poznatog Dictionnaire néologique (1726).
c) Vilan (od vulg. lat. villa, odnosno villanus), u feudalnoj socijalnoj hijerarhiji i
lenskom pravu li~no slobodan seljak („~ovek obi~ajnog prava”), koji se, prema tome,
razlikuje od kmeta vezanog za zemlju i, naravno, roba. Re~ je ostavljana u neznatno
izmenjenom izvornom obliku u kojem se, uostalom, upotrebljavala i u na{im krajevima,
npr. u srednjovekovnom Dubrovniku.

Gl. 12

a) U stvari, VIII gl. I knj. Ksenofontove Helenske istorije (Matica srpska, Novi
Sad 1980).
 130

b) U Plutarhovom izvornom tekstu drugog dela navedene re~enice nema:

Monteskje se poveo za onda{njim prevodiocem Plutarha na francuski (Jacques Amyot,
1513–1593), koji je pomenuto prino{enje žrtava shvatio kao ~in okajanja, a ne naprosto
o~i{}enja.

Gl. 13

a) [ogun, to jest vojni zapovednik, ovde se naziva carem, jer je u ono doba imao
svu vlast. Dejro, naime verski poglavar, zapravo je mikado. Meako je dana{nji Kjoto,
nekad sedi{te mikada.

Gl. 16

a) Jean–Baptiste du Halde (1674–1743), francuski jezuita, tvorac jedne

kompilacije izve{taja misionara s Dalekog istoka (Description géographique,
historique, chronologique, politique de la Chine et de la Tartarie chinoise, 1735).

Gl. 20

a) Garcilasso de la Vega (1535–1568), {panski istori~ar, sin jednog od osvaja~a

Perua.

Gl. 21

a) Monteskjea je, verovatno, zaveo latinski prevod Sudinog teksta: izvornik

samo veli da je vizantijski car Anastasije II (vladao od 713. do 716. godine) delio službe
nedostojnim podanicima.

KNJIGA VIII

Gl. 2

a) Navedeno prema fototipskom izdanju prevoda Franje Petra~i}a (Platonov i

Xenophonov Symposion, Logos, Split 1981, IV, 30–32). Danas ve} pomalo zastareo
jezik izvornika (Zagreb, 18971) ovde je donekle osavremenjen i prilago|en varijanti
srpskohrvatskog jezika u kojoj je ura|en ovaj prevod.

Gl. 4

a) Anti~ki naziv za dana{nji Marsej.

Gl. 6

a) Tuma~i Monteskjeovog dela nalaze u ovoj glavi jedva prikrivenu pi{~evu

kritiku centralizatorske politike Luja XIV i njegovih prethodnika.

Gl. 9
 131

a) Monteskje cilja na pogubljenje engleskog kralja ^arlsa I 1649. godine.

b) Filip II, ili Filip Avgust (1165–1223), francuski kralj koji je tamo{nje zemlje
oslobodio engleske vlasti.
c) Aluzija na vernost ma|arskog plemstva Mariji Tereziji u doba rata za
nasledstvo austrijske krune.

Gl. 11

a) 452 d, prema prevodu naved. u obj. a, gl. 8, knj. IV.

Gl. 18

a) Najverovatnije J. Leclerc (1657–1736), protestantski teolog i pisac, profesor

filozofije u Amsterdamu.

Gl. 21

a) George Anson (1697–1762), engleski admiral, oplovio svet (1740–1744) na

brodu Centurion.
b) Dominique Parrenin (1665–1741), francuski jezuita, misionar u Kini, uživao
poverenje u doba Kang [ija. Izve{taje o Kini slao je francuskoj Akademiji nauka.
c) Bili su progonjeni jer su primili hri{}anstvo.
d) Jean–Jacques de Mairan (1678–1771), francuski fizi~ar i geometar.
e) Razdoblje vladavine kineskog cara ^eng Cua iz dinastije Cing (1662–1722).
Monteskje je o~ito pogre{no pomislio da je re~ o imenu toga vladara.
f) Generalni guverner ili potkralj u kineskim provincijama.

KNJIGA XI

Gl. 5

a) Engleska.

Gl. 6

a) U dosad jedinom doma}em prevodu ove glave Duha zakona (Danilo Pejovi},
Francuska prosvetiteljska filozofija, Matica hrvatska, Zagreb 1957, str. 164–173), koja
u izvorniku nosi naslov „De la constitution d' Angleterre”, kao i u odgovaraju}oj
sekundarnoj literaturi na na{em jeziku, govori se o „ustavu Engleske” ili o „engleskom
ustavu”. Iako ove varijante nisu pogre{ne, smatramo da je prevod koji predlažemo („O
ure|enju Engleske”) primereniji kako na{em jeziku tako i Monteskjeovoj osnovnoj ideji
izloženoj u ovom slavnom poglavlju, ali i na drugim mestima u knjizi. Za razliku od
francuskog ili, na primer, engleskog jezika (upor. klasi~an prevod Thomasa Nugenta,
The Spirit of the Laws, by baron de Montesquieu, Hafner Press, New York 1975
ŠLondon 18781¹), u srpskohrvatskom smo u stanju da dvema re~ima nedvosmisleno
lu~imo izme|u dvaju ovde relevantnih zna~enja modernog izraza constitution (lat.
 132

constitutio). Re~ „konstitucija” ozna~ava, naime, i ustav u jurisi~kom smislu, dakle

osnovni pravni akt jedne države, ali i njeno politi~ko ure|enje, tj. „gra|u”, „ustrojstvo”,
koje i ne mora da bude ustavno. Uostalom, Englezi i nemaju „ustava” u kontinentalnom
smislu re~i, pa Monteskje i govori o politi~kom ure|enju njihove države, koje je
zasnovano u zakonima. Ovu razliku, koja se ni u na{em jeziku dugo nije razabirala,
Monteskje ipak jasno podvla~i kada re~ constitution, upotrebljenu u juristi~kom smislu,
pi{e velikim (upor. njegov pozni spis „Mémoire sur la Constitution”, u O Euvres
complètes, I–II, Édition établie et annotée par Roger Caillois, Gallimard ŠBibliothèque
de la Pléiade¹, Paris 1949–1951, II, str. 1217–1221), a u sociolo{ko–politi~kom
zna~enju malim slovom (upor. O duhu zakona, knj. II, gl. 2 i 3; knj. XI, gl. 18; knj.
XIX, gl. 27, et passim).
b) Veliko ve}e ~inili su svi plemi}i; Ve}e umoljenih (Pregadi) bilo je zapravo
senat ~ijih je 120 ~lanova birano iz redova Velikog ve}a; tri ve}a ^etrdesetorice
(Quaranti) imala su najvi{u sudsku vlast u gra|anskim i krivi~nim parnicama.
c) Upor. Aristotelovu Politiku, III, 7.
d) Algernon Sidney (1617–1683), engleski republikanac, ~lan Donjeg doma
Parlamenta, upleten u veleizdajni~ku zaveru i nezakonito osu|en na smrt. Pisac
Discources on Governement.
e) O ogromnoj vlasti kozma i efora upor. Aristotelovu Politiku, II, 7.
f) Upor. ovde, knj. XI, gl. 14.
g) „O manje važnim stvarima ve}aju stare{ine, a svi se savetuju o zna~ajnim
stvarima; ali se ipak stare{ine dublje pozabave i onim slu~ajevima o kojima ina~e
odlu~uje narod” (prema srpskohrvatskom prevodu Darinke Neveni}–Grabovac: Publije
Kornelije Tacit, Germanija ili O poreklu i postojbini Germana, Rad, Beograd 1969.
Ovo izdanje koristimo i na drugim mestima).
h) James Harrington (1611–1677), engleski pisac republikanskih uverenja, autor
utopijskog dela Okeanija.
i) Halkedon je bio sme{ten naspram Carigrada. Upor. Herodot, IV, 144.

Gl. 10

a) Ali je ipak ostao na prestolu, na kojem ga je nasledio njegov sin. Izgleda da je

na ovome mestu Monteskjea zavelo ono dvostruko zna~enje re~i republika (upor. obj.
c, gl. 2, knj. II).

Gl. 14

a) Vr{ilac dužnosti kralja izme|u smrti prethodnog i izbora novog vladara. Birao
ga je senat iz svojih redova, a na funkciji je mogao da ostane najvi{e pet dana.

Gl. 15

a) Umakao iz dužni~kog ropstva (upor. ovde knj. XII, gl. 21).

Gl. 16

a) De oratore, I, 9.
 133

Gl. 17

a) Johan Freinsheim (1608–1660), nema~ki erudita i filolog, svojim dodacima

ispunio praznine u delima Kvinta Kurcija i Tita Livija.

Gl. 18

a) Taj je zakon, u stvari, doneo Gaj Grah.

b) Rogatio, predlog zakona iznet pred narod.

Gl. 19

a) To jest u Rimu.

KNJIGA XII

Gl. 2

a) U Engleskoj.

Gl. 5

a) Osniva~ Nikejskog carstva (1204–1222).

b) Francuski kralj (1268–1314, krunisan 1285).

Gl. 6

a) Jedna od dveju stranaka u Vizantiji. Justinijan se bio izjasnio za „plave”, ali

su se oni godine 532. podigli protiv cara.

Gl. 7

a) To jest, u knj. XXIX.

Gl 8

a) Henri de Cinq–Mars (1620–1642), miljenik francuskog kralja Luja XIII, osu|

en na smrt i pogubljen zbog svoje upletenosti u zaveru protiv Ri{eljea.

Gl. 9

a) Aleksandar Sever (208–235), rimski car, nasledio Heliogabala 222. godine.

Gl. 12
 134

a) Ana Ivanovna (1693–1740), ruska carica koja je u Sibir izgnala Ivana

Dolgorukog, miljenika cara Petra II, a potom dala da bude ubijen na to~ku. Svi njegovi
ro|aci bili su zatim prognani ili pobijeni.

Gl. 18

a) Upor. doma}i prevod Bogdana M. Stevanovi}a (Kultura, Beograd 1967).

Gl. 20

a) Prvo slovo re~i kalumnia, u staroj ortografiji.

Gl. 21

a) Sekst Tarkvin je napastvovao Lukreciju i tim ~inom izazvao bes naroda, {to
je urodilo svrgavanjem i izgonom kraljeva.

Gl. 28

a) Rimski tribun koji je godine 41. ubio cara Kaligulu.

b) Narzes (472–568), general cara Justinijana, egzarh Italije. Da bi se osvetio
Justinijanovoj ženi Sofiji za uvrede koje mu je nanosila, dopustio je Langobardima
prodor u Italiju.
c) Grof Huliano, guverner Andaluzije. Vele da je, kako bi kaznio vizigotskog
kralja Roderika {to mu je silovao k}er, godine 711. otvorio Maurima put u [paniju.
d) Catherine–Marie de Montpensier (1552–1596), sestra vojvodâ od Giza,
aktivno u~estvovala u ratovima Lige. Kažu da je uza se uvek nosila makaze kojima }e
Anriju III, kada bude progla{en nedostojnim prestola, odse}i kosu.

Gl. 29

a) Monteskje je pobrkao: u stvari, kadija ili mula, naime sudija, pita za savet
muftiju, verskog službenika koji tuma~i zakon.

Gl. 30

a) Frederik III Aragonski, kralj Dveju Sicilija (1469–1510).

KNJIGA XIX

Gl. 2

a) U stvari, kod Flora, IV, 12. Var je bio Avgustov general ~ije je tri legije iz
zasede uni{tio germanski poglavar Arminije, 9. godine n. e.
b) Narod koji je nastanjivao sever Jermenije.
c) Re~ je o Vononu koga je njegov otac Fraat, par}anski kralj, zajedno s
trojicom bra}e i njihovim porodicama, poslao Avgustu kao taoca. Kada je, posle
 135

Fraatove smrti, vra}en u otadžbinu i postavljan na presto, Par}ani su ga „nipoda{tavali

kao stranca” (upor. Tacit, Anali, II, 1–2).

Gl. 5

a) U ovom i slede}im poglavljima re~ je o Francuskoj.

Gl. 8

a) Filozofski roman Bernarda de Mandevillea, engleskog pisca (1670–1733),

veoma rado ~itan u XVIII veku.

Gl. 21

a) Upor. „Solon” (15), u Slavni likovi antike (prevod Milo{a N. \uri}a), I, Matica
srpska, Novi Sad 1978.

Gl. 22

a) Sin Zevsov, pravedan zakonodavac, uveo polaganje zakletve na sudu.

Zahvaljuju}i svojoj pravednosti, posle smrti postao je sudija u podzemnom svetu.

Gl. 24

a) Monteskje je i ovde, u skladu s onda{njim obi~ajem, klasi~an tekst

parafrazirao iako je stavio navodnike (upor. Gajeve Institucije, II, 181, u prevodu
Obrada Stanojevi}a, Nolit, Beograd 1982).

Gl. 27

a) To jest, o Engleskoj (knj. XI, gl. 6).

b) Francuska.
c) Fiktivnim bogatstvima Monteskje naziva zlato, srebro, novac ili vrednosne
papire, dok pod stvarnim bogatstvima podrazumeva sve {to ima neposrednu upotrebnu
vrednost.
d) Kolonije Monteskje ne smatra plodom osvajanja. Ovde ho}e da kaže da
Engleskoj nije potrebno zaratiti s nekom evropskom zemljom da bi na njen ra~un
uve}ala svoju teritoriju.
e) Irsku.
f) To jest, pred Parlamentom.
g) Aluzija na katoli~anstvo.
h) U Engleskoj je crkvene poslove re{avao Parlament a ne sve{teni~ko telo.
i) Monteskje misli na pesnika Miltona.

KNJIGA XXIX

Gl. 4
 136

a) Ovde se misli na sve{teni~ku službu koja donosi odre|eni prihod.

Gl. 5

a) Smatralo se da je Amfiktion, Deukalionov sin, osniva~ termopilske

Amfiktionije, naime saveza gradova i plemena koji se uspostavio oko zajedni~kog
kulta. Termopilska Amfiktionija je, posle saveza sklopljenog s Amfiktionijom Argosa,
tvorila Savet Amfiktionjana.

Gl. 6

a) Francuski ministar o kome je re~ bio je John Law (upor. obj. b, gl. 4, knj. II).

Gl. 9

a) Re~ je o rimskom caru Antoninu Piju, koji je vladao od 138. do 161. godine.

Gl. 16

a) Tuma~i smatraju da inquietare (uznemiravati) ovde zna~i oslobo|eniku pred

sudom osporavati slobodu koja mu je dodeljena.
b) Jacques Sirmond (1559–1651), jezuitski istori~ar i patristi~ki u~enjak,
ispovednik Luja XIII, otkrio i izdao crkvene konstitucije koje je priklju~io
Teodosijevom kodeksu.
c) Pravo francuskih kraljeva da ubiru prihode u biskupijama kada mesto biskupa
ostane upražnjeno.
d) Monteskje cilja na pariskog nadbiskupa Françoisa de Harlay de
Champvallona (1625–1695), koji je ovim heraldi~ki zasnovanim argumentom branio
prava apsolutne monarhije.
e) Enrico Caterino Davila (1576–1631), italijanski istori~ar, pisac radova o
verskim ratovima u Francuskoj.
f) Michel de l'Hospital, ili L'Hopital (1507–1573), francuski magistrat, pravni
znalac i državnik, zagovornik tolerancije u verskim sukobima izme|u katolika i
protestanata.
g) Princ d'Orange, odnosno Viljem I (1533–1584), zvani ]utljivi. Francuski kralj
Filip II raspisao je ucenu na njegovu glavu po{to je s katoli~ke strane pre{ao na
protestantsku i branio nezavisnost Holandije. Ubijen je u atentatu godine 1584.

Gl. 19

a) Vid. obj. h, gl. 6, knj. XI.

MONTESKJEOV @IVOT I DELA

1689. [arl–Luj de Sekonda ro|en je 18. januara u dvorcu La

Bred, nedaleko od Bordoa
 137

1700–1705. Srednjo{kolsko obrazovanje sti~e u znamenitom koledžu

u~enog reda oratorijanaca, u mestu @ili.
1708–1709. Studira pravo, najpre u Bordou, a potom u Parizu.
1709–1713. Prvi boravak u Parizu. Spis „O ve~itom prokletstvu
pagana” (izgubljen).
1714. U zvanju savetnika primljen je u Parlament Bordoa.
1715. @eni se @anom de Lartig, kalvinistkinjom, s kojom }e
imati troje dece.
1716. @an–Batist de Sekonda, o~ev brat, prepu{ta mu zvanje
predsednika sudskog ve}a Parlamenta u Bordou, kao i
baroniju Monteskje. Iste godine izabran je u Akademiju
Bordoa. Pi{e oglede „Politika Rimljana u verskim
stvarima” i „Sistem ideja”.
1717–1721. Izu~ava prirodne nauke i pi{e niz kra}ih rasprava o
najrazli~itijim predmetima: „O uzrocima odjeka” (1718),
„O radu bubrežnih resica” (1718), „O cvetu vinove loze”
(1718), „Projekt fizi~ke istorije negda{njeg i dana{njeg
kopna” (1719), „O uzrocima težine tela” (1720), „O plimi
i oseci” (1720), „Rasprava o prozirnosti tela” (1720), „O
prirodnoj istoriji” (1721).
1721. Anonimno objavljuje Persijska pisma, delo koje odmah
doživljava veliki uspeh.
1722–1725. Dolazi u Pariz, pose}uje dvor i salone. U u~enim
dru{tvima i klubovima ~ita svoje radove, napose „Dijalog
izme|u Sule i Eukrata”, koji }e biti {tampan 1745.
Objavljuje „Knidski hram” (1724). Primljen je u
Akademiju, ali kralj ne odobrava imenovanje pod
izgovorom da Monteskje nije nastanjen u Parizu. Pi{e
svoja „Razmatranja o bogatstvima [panije” (oko 1724),
koja }e poslužiti kao jedan od prvih pripremnih radova za
Duh zakona (upor. XX, XXI, XXII). U Akademiji u
Bordou ~ita prva poglavlja svoje „Op{te rasprave o
dužnostima” (1725).
1725. Vra}a se u Bordo, prodaje svoje zvanje u tamo{njem
Parlamentu i odlazi da se trajno nastani u Parizu.
1728. Izabran u Francusku akademiju.
1728–1731. Preduzima niz putovanja za kojih izu~ava zakone, obi~aje
i istoriju raznih zemalja: Nema~ke, Austrije, Ma|arske,
Italije, [vajcarske, Holandije i Engleske. Postaje ~lan
britanskog Kraljevskog dru{tva, prati tamo{nji
parlamentarni život i u~lanjuje se u slobodnozidarsku
ložu (1729–1730).
1731–1734. Boravi na svom imanju i istrajno radi na Duhu zakona. U
tom razdoblju nastaju, izme{u ostalih, spisi „Lizimah”
(1731, objavljen 1754), „Rasprava o rudnicima” (1731–
1732), „Razmi{ljanja o evropskoj univerzalnoj monarhiji”
({tampan, ali neobjavljen 1734), „Razmi{ljanja o
 138

suzdržanosti stanovnika Rima u pore|enju s

neumereno{}u drevnih Rimljana” (1732).
1734. Objavljuje „Razmatranja o uzrocima veli~ine Rimljana i
njihove propasti”, delo koje }e se gotovo u celosti na}i
me|u koricama Duha zakona.
1734–1748. Boravi naizmeni~no na imanju La Bred i u Parizu. Radi
na „Ogledu o uzrocima koji mogu uticati na duhove i }
udi”, „Istoriji Luja XI” (izgubljeno), „Istoriji Francuske”
(1738), itd. U Akademiji u Bordou ~ita pojedine delove
Duha zakona (1745).
1748. U @enevi objavljuje Duh zakona, bez imena autora. Delo
doživljava uspeh {irom Evrope, a za pi{~eva života izlazi
u 22 izdanja.
1750. Objavljuje „Odbranu Duha zakona”, kao odgovor na
optužbe jezuita i jansenista da je delo prožeto
bezbožni{tvom.
1751. Duh zakona je stavljen na Index librorum prohibitorum.
1753. Za Enciklopediju pi{e „Ogled o ukusu”.
1754. Sorbona definitivno cenzuri{e 19 odlomaka iz Duha
zakona.
1755. Monteskje umire u Parizu, 10. februara. Na samrtnoj
postelji jezuiti bezuspe{no nastoje da ga privole da se
odrekne Persijskih pisama.

A. M.
139
140