https://www.youtube.com/watch?

v=aY1Za8Pfwf4Nastanak i razvoj Novih

olimpijskih igara

Na medjunarodnom konkresu 1894 godine u Parizu (u amfiteatru Sobrone), prisustvovalo je 79

delegata,49 sportskih organizacija iz 12 zemalja i predstavnici iz jos 21 zemlje.

16.6.1894 osnovan je MOK sa izvornim nazivom COMIETE INTERNATIONAL OLIMPIQUES (CIO)

23.6.1894 izabrana je prva uprava od 15 clanova iz 12 zemalja osnivaca.

Prvi predsednik Mok –a je grk Demetrijus Vikelis, a generalni sekretar baron Pjer de Kuberten.

Prve igre modernog doba odrzane su u Atini 1896sa 484 ucesnika.

Na ovim igrama je prvi put svirana olimpijska himna.

Na kongresu su usvojena i olimpijska pravila (danas Olimpijska povelja)

1. Clan – da je u intresu Medjunarodnog kongresa i svih zemalja da Olimpijske igre u modernom

obliku,pridrzavajuci se klasnih okvira, ozive
2. Da na igre treba da budu pozvani sportski savezi svih “kulturnih zemalja” i da zemlje mogu da
predstavljaju samo njihovi drzavljani
3. Da ce na olimpijskim igrama biti zastupljene: atletik (trcanje, skakanje, bacanje i dizanje tereta),
sportovi na vodi (plivanje, veslanje, jedrenje), gimnastika, klizanje, macevanje, rvanje, boks,
streljastvo, biciklizam, konjicki sport
4. Da na olimpijskim igrama sem u macevanju mogu da ucestvuju samo oni kojima sport nije
profesija.
5. Da organizacioni komitet moze da iskljuci sa takmicenja sve one koji povrede olimpijske norme.

Zanimljivost: otac Didon, je tvorac olimpijske devize: CITIUS, ALTIUS, FORTIUS (brze, vise, snaznije), koju
je prihvatio Kuberten

Kubertenove reci koje se i danas navode kao olimpijsko geslo: “Smisao olimpijskih igara nije da se
pobedi nego da se ucestvuje”

Olimpijska povelja,zvanican ustav olimpijskog pokreta, proklamuje da olimpijske igre nisu takmicenja
izmedju nacija, vec izmedju pojedinca.

Od pocetka OI muskarcima, amaterima, svih rasa, religija i nacionalnosti je bilo moguce da ucestvuju.

Kuberten se protivio ucescu zena tako da se zene nisu takmicile na OI 1896, a na igrama 1900
ucestvovalo je nekoliko zena na takmicenjima u golfu i tenisu.

MOK bira grad u kome ce se odrzati buduce olimpijske igre i to mora da se zna najmanje 6god pre
pocetka igara.

Od 1924 odrzavaju se zimske olimpijske igre. Odrzavaju se iste kalendarske godine kad i letnje.

1
Letnje igre traju najvise 15 a zimske najvise 10 dana s timo sto se igre ne odrzavaju nedeljom.

Olimpijske nagrade su medalje (na medaljama je oznacena sportska grana,olimpijski simbol i redni broj
olimpijskih igara) i diplome.

1976 u ekipnim takmicenjima svaki clan pobednicke ekipe koji je ucestvovao dobija medalju i diplomu.

Imena pobednika moraju se uklesati u zidove stadiona na kome su igre odrzane.

Na glavnom stadionu istaknuta je na posebnom mestu Olimpijska zastava, koja se dize kada igre pocnu a
spusta se u momentu kada se igre zatvaraju.

Zasluge i kritike barona Pjera de Kubertena

Na zahtev Milanskog biskupa Ambrozija igre je 394 ukinuo Teodosije II zbog njihovog paganskog porekla.

Pjera de Kuberten je rodjen 1863 u plemickoj porodici u Parizu.

Na zahtev roditelja pohadjao je Jezuitski koledz “Sveti Ignjacije”

Nakon mature upisao je pesadijsku vojnu akademiju u San Siru 1880, koju je napustio i upisao Skolu
politickih nauka.

1883 kao 20-ogodisnjak odlazi u Englesku da upozna tajne britanskog nacina vaspitanja mladih ljudi.
Veliki uticaj na njega ostavila su dela Tomasa Arnolda i koledz u Ragbiju.

Posle povratka iz Engleske upisao se na Pravni fakultet.

1890 postao je clan Francuskog atletskog sportskog saveza. Ovaj rad krunisao je tako sto je uveo sport u
skole. Ustanovio je nagradu ”Pjer de Kuberten” koja je dodeljivana najboljem sportisti u svakom
sportskom drustvu.

Na sednici Unije francuskih sportskih drustava za atletiku, potstaknut iskopavanjima u drevnoj Olimpiji,
1892 u Sobroni,prvi put se zalozio za obnavljanje olimpijskih igara.

Dve godine kasnije 1894 osnovao je Medjunarodni Olimpijski komitet (MOK).

1921 je doneo odluku daostavku na mesto predsednika MOK- a a ta odluka je stupila na snagu1924
nakon zavrsetka olipmijskih igara u Parizu.

U Lozani je proglasen za pocasnog gradjanina.

2.12.1937 u Zenevi dobio je srcani udar, njegovo srce je preneto i cuva se u Olipiji.

Jedan od njegovih poznatih kriticara je nas bivsi vrhunski sportista, drzavni reprezentativac i olipijac u
kosarci Ljubodrag Duci Simonovic. (vrhinski sport kao sistematski obracun sa zdravljem, rana
specijalizacija i besposten trening sakate coveka i stvaraju od njega invalida, stimulativna sredstva –

2
unistavaju ljude, sport kao prvorazredno politicko sredstvo za ostvarivanje strateskih intresa
kapitalistickog poretka)

1. On tvrdi da Kubertenovo nastojanje da obnovi olimpijske igre predstavlja sled doktrine koja u
sportu vidi orudje vladajuce klase za ostvarivanje njegovih politickih i ekonomskih ciljeva
2. On tvrdi da Olimpijski pokret nije nastao radi ujedinjavanja covecanstva na humanistickim
osnovama, vec kao rezultat angazovanja aristokratije, vodecih kapitalistickih i vojnih krugova koji
nastoje da dodju do novih sirovinskih i energetskih izvora.
3. Kuberten ne trazi obnavljanje olimpijskih igara zbog razvoja sporta, vec da bi doprineo razvoju
nacionalne snage francuske i njenih kolonijalnih snaga.

Za Kubertena tvrdi da je bio nacisticki agent jer je bio slepo i iskreno odan nacistima i odusevljen
Hitlerom.

Kada je antifasisticka svetska javnost pozvala sportske saveza i sportiste da bojkutujeu nacisticke
olimpijske igre on je stao u odbranu Hitlera, nazvavsi ga jednim od najvecih graditelja modernog dobai
rekavsi da sport nema veze sa politikom.

Hitler, neposredna veza izmedju helenske civilizacije i Treceg Rajha, planovi za pravljenje Nemackog
stadiona u Nirnbergu na kome ce se odrzavati nacisticke olimpijske igre pod nazivom “Nemacke
borilacke igre”

Paraolimpijske igre

Parolimpijske igre su promocija sporta koja pomaze hendikepiranim ljudima da shvate da je moguce
kvalitetno ziveti i posle licne nesrece koju su doziveli.

Parolimpijske igre su najveca takmicenja za svetsku klasu sportista sa hendikepom i vezana su za

odrzavanje Olimpijskih igara svake cetvrte godine.

Sportisti koji se takmice na ovim igrama teze da ostvare svoje snove o osvajanju zlatne medalje, pa se
zato podvrgavaju nemilosrdnim treninzima, da bi ispunili normu i bili u nacionalnom timu.

Ne treba poistovecivati Paraolimijske igre i Specijalnu olipijadu (nema norme i ukljucuje sve sportiste od
8 – 80 godina sa mentalnim poremecajem,svi ucesnici se smatraju pobednicima i dobijaju medalje)

Nakon II svetskog rata, engleski neurolog ser Ludvig Gutman je u rehabilitacionoj bolnici Stouk
Mendevilu pokrenuo niz programa oporavka za veterane iz rata koji su zadobili povrede kicmenog stuba.
Tako je dosao na ideju da organizuje i takmicenja.

Na dan otvaranja olimpijskih igara u Londonu 1948 pokrenute su i igre u Stouk Mendevilu na kojima je
odrzano i prvo takmicenje sportista u invalidskim kolicima (ucestvovalo je 130 takmicara iz Velike
Britanije i Amerike)

Cetiri godina kasnije 1952se osnovao “Medjunarodni parolimpijski komitet”

3
OI za sportiste sa hendikepom prvi put se organizovalo 1960 u Rimu, odmah posle OI. Na njima je
ucestvovalo oko 400 sportista.

1976 su odrzane Prve zimske parolimpijske igre U Svedskoj. (alpsko skijanje, nordijsko skijanje, hokej na
sankama, od 2006 karling u kolicima)

JUGOSLOVENSKI PAROLIMPIJSKI KOMITET OSNOVAN JE 1999 NA INICIJATIVU TAKMICARA I

SELEKTORA.

Srpsi olimpizam - znacajne godine

1865 – u Srbiji se osnivaju prva sportska drustva

1878 – od sticanja nezavisnosti Srbije, pocinje i stvaranje drugih sportsih drustava

16.6.1894 – formiranje Medjunarodnog olimpijsog komitetata u Parizu, odmah posle toga i Srbija
podnosi zahtev za uclanjenje u Medjunarodni olimpijsi komitet

Tadasnji sekretar MOK–a, Ferenc Kemelji, nije podrzao uclanjenje Srbije u MOK, jer se tome protivio
Madjarsi olimpijsi komitet

1906 – u Valjevuje tamosnje gimnasticko drustvo “Dusan Silni” svake godine priredjivalo neku vrstu
olimpijskih takmicenja , nazvanih PESACKE TRKE.

1908 – priredjivanje “Srpske olimpijade” u Beogradu na Adi Ciganliji,takmicenja u veslanju, plivanju,

macevanju i trka na 3000m

Sve brze prihvatanje olimpijske ideje dovelo je do toga da se sirom Srbije osnivaju drustva i klubovi koji
su u svoj naziv stavljali i ime OLIMPIJSKI, kao sto je to ucinilo u Beogradu jedno drustvo koje se nazvalo
‘’Srpska Olimpija”koje je organizovalo takmicenja svake godine pod nazivom olimpijske igre.

1910 – osnivanje “ Srpskog olimpijskog kluba” u Beogradu, u redakciji lista ‘’Novo Vreme”, u
prostorijama hotela Moskva.

SOK je imao upravu od 6 clanova od gojih su 4 bili oficiri srpske vojske.

Izvrsni odbor Srpskog olimpijskog kluba:

1. Direktor – kapetan Svetomir Djukic

2. Sekretari – potporucnik Milos Ilic i student Aleksandar Bodin
3. I dva blagajnika

10 clanova SOK –a moglo je u svakom mestu u Srbiji da formira poseban Mesni olompijski klub, koji je
mogao da organizuje svoje olimpijske igre.

Takmicenja koja je SOK organizovao u 1910 su:

4
 1. Velika pesacka utakmica
2. Konjicka takmicenja u preskakanju prepona
3. Takmicenja u plivanju na Savi
4. Olimpijske igre
5. Moto trke
6. Takmicenja u klizanju
7. Takmicenja u boksu i borenju

1910 povecano je clanstvo uprava sa 6 na 55 clanova.

1911 – SOK je promenio ime u “CENTRALNI OLIMPIJSKI KLUB”zbog operativnije koordinacije rada sa
mesnim olimpijskim klubovima.

Centralni olimpijski klub je uputi pismo MOK –u radi prijema u ovu organizaciju. 1912, SOK je primljen u
MOK, a Svetomir Djukic je izabran za clana Medjunarodnog olimpijskog komiteta.

Odmah nakon prijema u MOK srpski olimpijski klub je promenio ime u SRPSKI OLIMPIJSKI KOMITET

Za njihov nesmetani rad formirana je SREDISNA SAVEZNA UPRAVA1912 - SOK organizuje

predtakmicenja za odlazak na Pete olimpijske igre u Stokholmu:

1. Trcanje na 100 metra ( odrzana je u Kosutnjaku a pobednik je DUSAN MILOSEVICsa vremenom

od 12s, pritom trceci u fudbalskoj opremi)
2. Maratonsko trcanje (takmicilo se ukupno 40 takmicara, trka je odrzana na stazi od Obrenovca
do Kosutnjaka a pobedio je DRAGUTIN TOMASEVIC- clan drustva Dusan Silni)

DUSAN MILOSEVIC je stigao treci u grupi u predtakmicenju i nije se plasirao u finalna takmicenja.

DRAGUTIN TOMASEVIC od 62 takmicara stigao je 37.

Pocetak prvog svetskog rata je zaustavio dalji razvoj svetskog a samim tim i srpskog olimpijskog pokreta.

Stvaranjem nove drzave posle I svetskog rata, Kraljevine SHS stvorena je potreba za novim jedinsvenim
Olimpijskim komitetom.

U Zagrebu je odrzana sedmiva 1919I NA TOJ SEDMICI JE FORMIRANA JUGOSLOVENSKI OLIMPIJSKI

ODBOR.

Za predsednika je izabran Franjo Bucara potpredsednik je bio Svetomir Djukic.

5
 Prvi srpski olimpijci

1. MOMCILO TAPOVICA

Kao gimnazijalac a narocito kao student Momcilo Tapovica je pokazao da poseduje svestrani sportski
talenat, odlican student i jos bolji sportista, pritom miran i povucen mladic ucestvovao je na raznim
takmicenjima na raznim sportskim disciplinama gde je postizao odlicne sportske rezultate.

Na jednom takmicenju koje je odrzano 1895, u cast ministra vere, kulture i sporta osvojio je prva mesta
u:skoku sa motkom, skoku u dalj i bacanju kugle.

Ti rezultati su ga i preporucili da postane clan Madjarskog olimpijskog tima koji je ucestvovao na prvim
olimpijskim igrama u Atini 1896.

Bio je prijavljen za takmicenjima u sledecim dsciplinama:

1. skoku sa motkom
2. skoku u dalj
3. bacanju kugle
4. dizanje tegova (obema rukama 5. mesto)
5. rvanje (4. mesto)
6. vezbe na spravama
7. tenis (3. mesto)

Posto je bio prijavljen u vise disciplina bio je u startu hendikepiran, jer su se pojedina takmicenja
razlicitih disciplina odrzavala u istom danu

Posto je sa olimpijskih igara vratio u Novi Sad, ne samo kao sportista vec i kao arhitekta i stipendista
Matice srpske, prestaje da prica o sportskim uspesima i pocinje da projektuje. U Novom Sadu je
projektovao zgrade: Matice srpske i Sabornu crkvuu Novom Sadu.

2. DUSAN MILOSEVIC

Jedan je od osnivaca BSK-a 1911 i njegovih prvih igraca. Posle pobede sa vremenom od 12s na
kvalifikacionom takmicenju u trci na 100m, 20. maja 1912 u organizaciji srpskog olimpijskog kluba
zajedno sa Maratoncem Dragutinom Tomasevicem ucestvovao je na V olimpijskim igrama u Stoholmu.

U kvalifikacijaskoj trci na 100m u svojoj grupi stigao je kao 3. pa se tako nije plasirao na finalno
takmicenje. Usled prolaska kroz cilj pao je i onesvestio se usled trovanja arsenom.

6
Nakon zavrsetka olimpijskih igara vise se nije bavio atletikom i trkackim disciplinama, samo je nastavio
da igra fudbal i bio jedan od najboljih igraca BSK-a.

3. DRAGUTIN TOMASEVIC(maratonska trka i trka na 10 000m)

U Beogradu je postao i clan gimnastickog drustva Dusan Silni i kao vojnik 18-og pesadijskog puka.
Komandat njegove cete bio je kapetan Svetomir Djukic.

Na kvalifikacijskoj trci koja se odrzala 27. maja 1912 za odlazak na olimpijske igre, pobedio je sa
vremenom 2h 52min.

Zajedno sa Dusanom Milosevicem predstavljao je Srbiju na Volimpijskim igrama u Stoholmu.

Na igrama je startovao u grupi sa 62 takmicera i zavrsio je kao 37, mada njegov trener tvrdi ta je bio 36
sa vremenom 2h 47min.

4. ZIVKO NASTIC (maratonska trka).

Na igre nije otisao zato sto je rekao da mu je to zabranio Kralj Petar I, jer je bio seljak i ne bi mogao da
zastupa svoju zemlju na najbolji nacin.

Etnocentrizam

Predstavnici: Franc Nahtegal, Per Henrih Ling, Fridrih Ludvig Jan i Miroslav Tirs

Danska je bila u konfliktu sa Engleskom i sve jacom Nemackom nacijom. Zbog sve izrazenije spoljnje
pretnje fizicko vaspitanje se u njoj veoma brzo razvijalo pod rukovodstvom Franca Nahtegala

Franc Nahtegal je osnovao prvi gimnasticki zavod u Evropi.

Ubrzo je u Kopenhagenu otvorio vojnu – gimnasticku skolu.

Kada su uocene i prakticne koristi ovog rada, svakodnevno telesno vezbanje je uvedeno kao obavezan
predmet u skolama.

Per Henrik Lingje 5 godina proveo u Nahtegalovoj skoli u Kopenhagenu, a po povratku u Svedsku
formirao je nov sistem gimnastike.

Ling je 1814 pod kraljevskim patronom osnovao – Kraljevski centralni gimnasticki institut u Stoholmu.

Ling je proklamovao 4 vida gimnastike:

1. Vojnu
2. Pedagosku
3. Medicinsku

7
 4. Estetsku

Fridrih Ludvik Jan je bio nemac.Takodje je verovao da gimnastika ima pozitivne efekte na jacanje drzave.

Posto je bio protiv svega sto nije nemacko, umesto reci gimnastika koja je bila poznata u celom svetu ,
Jan je pronasao drugu rec – TURNER (koju je pronasao iz srednjevekovnih riterskih nadmetanja)

Nemacki studenti su poceli da se izdvajaju i da formiraju turnerska drustva.

Miroslav Tirsje formirao cesko gimnasticko drustvo. Tirs je organizovao vezbe ceskih studenata.

Kasnije je njegov sistem dobio ime SOKO,kao simbolsrcanosti,junastva i plemenitosti.

Osnova Tirsovog sistema su vezbe podeljene u 4 grupe:

1. Vezbe bez sprava

2. Vezbe pomocu sprava
3. Grupne vezbe
4. Borilacke vezbe

SOKO je dobijao razne sadrzaje u pojedinim zemljama. Dok se ceski SOKO borio za prava nacionalnih
manjina, dotle je u carskoj Rusiji bio sredstvo za ugnjetavanje nacionalnih manjina.

Biocentrizam

Predstavnici:Zan Zak Ruso, Johan Hajnrih Pestaloci, Bezedov, Johan Fridrih Guts Muts, Rudolf Laban

Francuz, Zan Zak Ruso, se borio za mesto fizickog vaspitanja u skolskim programima.

Iz njegovogstavada je sve dobro sto izlazi iz ruku tvorca, a da se u ljudskim rukama kvari vidimo da se
zalaze za nov pristup vaspitanju i povratak prirodi. Zato i njegov Emil vise voli da se vere po stenju kao
koza nego da skace u salonu kao majmun po uputstvima gospode.

Z. Z. Ruso je medju prvima koji su pokrenuli pitanje vaspitanja devojcica.

Veliku paznju posvetio je i igri.

Johan Hajnrih Pestaloci, izgradio je stav kojim je gimnastiku usmerio ka podizanju zdravlja i celicenju
tela.

Posebnu paznju posvetio je jacanju aparata za kretanje, zato se kod njega prvi put pojavljuju proste
zglobne vezbe.

Pestaloci , dosavsi iz grada u selo, poceo je da se bavi vaspitanjem siromasne dece.

8
Bezedov je otvorio skolu pod nazivom FILANTROPINUM, savremenici su ovu skolu nazivali srednjom
skolom za humanost.

Osnova fizickog vaspitanja u Filantropinumu sastojao se od: trcanja, skakanja, nosenja tereta, penjanja ,
balansiranja

Johan Fridrih Guts Muts

Principi na kojima pociva njegova teorija i metodika su i danas aktuelni:

1. Covek je fizicko i duhovno jedinstvo

2. Slabost tela vodi slabosti duhu
3. Najvisa intelektualna kultura, bez fizickog vaspitanja, daje samo nepotpunu licnost
4. Treba pojacati brigu o higijeni i treba davati vezbe na cistom vazduhu
5. Prirodna vezbanja treba zameniti gimnastickom vestinom

Rudolf Labanje razvio drugi sistem u okviru biocentrizma koji je bio poznat pod imenom “vaspitanje
pokretom”

Nemac po rodjenju, emigrirao je u Englesku gde i pocinje njegov pedagoski rad.

Ubrzo je termin pokret postao najvazniji u Labanovom konceptu.

Sredinom naseg veka razvio je i treci programkoji je nazvao “vaspitanje pod vedrim nebom”u kome je
istakao znacaj prirode.

Egocentrizam

Tokom 19 veka u Engleskajje poceo da egzistira specifican sistem igara i sportova. Ovaj sistem je bio
narocito prihvacen u takozvanim narodnim skolama (public school)

Igre koje su bile popularne u engleskim narodnim skolama, kao sto su: ragbi, kriket, fudbal i atletika,
brzo su se rasirile svetom.

Igra i sport su se postepeno sirile iz Engleske i danas skoro da nema ni jednog programa fizickog
vaspitanja u svetu da nije na neki nacin pod uticajem egocentricne etike otelotvorene u igrama i
sportovima.

Razvoj sporta je veoma karakteristican. Posle engleske burzoaske revolucije, kada su novi drustveni
odnosi rezultirali klasnim kompromisom engleskog plemstva i burzoazije i to kako na politickom, tako i
na ekonomskom planu.

Ovo se odrazilo i na fizicko vaspitanje, a kao produkt tog kompromisa nastao je i moderan sport.

9
Moglo bi da se kaze da je sport nastao kroz 4 faze razvoja:

1. Patronizirajuci sport– plemstvo pomaze takmicenje svojih slugu koji pokusavaju da ih imitiraju.
Nadmetanja se organizuju u borilackim i zabavnim sportovima
2. Dzentlmen sport– karakterise se opkladama prilikom takmicenja. U ovim nadmetanjima
ucestvovali su clanovi burzoazije i feudalne klase, a omiljene discipline su im bile trcanje na duge
staze
3. Skolski ili univerzitetski sport– sinovi gradjana i plemica (dzentlmena) prihvataju oceve navike,
pa se sport pojavljuje i u skolama i u koledzima.
4. Gradjanski sport– je cetvrta faza razvoja savremenog sporta u Engleskoj. Mladi prihvataju sport
kao sastavni deo zivota. Oni su ti koji sport, po zavrsetku skolovanja vracaju ponovo u narod.

Antropocentrizam

Antropozentrizam je filozofski pogled na svet koji smatra da je covek srediste sveta i krajnja svrha
njegovog razvitka.

Osnovne karakteristike ovog programa su:

1. Razvoj fizickih sposobnosti i zdravlja

2. Povecanje nivoa znanja i vestina u sportovima i igrama
3. Povecanje mogucnosti saradnje sa drugima
4. Razvoj siroke osnove rekreativnih sposobnosti

Ovakva faza razvoja fizickog vaspitanja pocela je da se razvija u Skandinaviji i Severnoj Americi, a
neposredno su je inicirali revolucionari nase struke – Astrand i Kuper. Njihova su istrazivanja omogucila
nov pristup telesnom vezbanju.

Odgovarajuci drustveni i licni standard u ovim sredinama omogucio je da se ovakav pristup telesnom
vezbanju brze prihvati u sve programe fizickog vaspitanja za sve nove skole.

Paralelno sa skolskim programima razvijaju se i posebni programi telesnog vezbanja u organizacijama

koje omogucuju kolektivno i individualno vezbanje dece i odraslih van skole.

Aerobik vezbanje koje je 60-ih godina razvio Kuperznacajna je prekretnicau samom pristupu u fizickom
vaspitanju.

Posebni programi telesnog vezbanja na biciklu ergometru inicirani Astrandovim radovima, takodje su
se brzo sirili.

Skolski programi su bogatiji novim idejama koje se sve usmeravaju ka jednom – nauciti coveka da do
zdravlja dolazi vezbajuci i druzeci se, uz mnogo prijatnosti.

Zbog toga se casovi fizickog vaspitanja sve cesce organizuju sa mesovitim grupama, uz mnogo muzike i
prividne improvizacije.

10
Neki pokreti i ideje su se pojavili i u nasoj zemlji. U tome je ogromnu ulogu odigrao prevod knjige
americkog lekara – fiziologa Kupera “AEROBIK”.

Teoantropocentrizam

Teoantropocentrizam je pravac u kome se fizicka vezba nudi coveku kao blagodatna hrana njegovom
telu.

To je pravac koji nudi jedan Bogocovekocentrican pristup, u kome su Bog i covek u centru, u zagrljaju
vecne ljubavi i zajednice.

Ovakav pristup fizickom vezbanju, iz istocnohriscanskih gimnazija i univerziteta, sirise i ulazi u druge
skole i univerzitete. Taj novi duh govori da skolu, kao mesto gde se sticu nova znanja, ne cine njeni
zidovi i ucionice, vec oni koji su u njoj: nastavnici i ucenici.

Kada posmatramo coveka kao licnost, neponovljivu i jedinstvenu u svetu, moramo da se podsetimo reci
svetog vladike Nikolaja Velimirovica:

Duh je u dusi

Dusa je u telu

Telo je u svetu

Od vrste duha koji je u coveki zavisice ne samo njegovo mesto u svetu, vec i mogucnost dosezanja
slobode.

Mora se shvatiti da nije ista hrana za vuka i jagnje, cak i kada su na istom potoku. Nije iz prostog razloga
jer su njihove potrebe drugacije.

Tako i nase bice trazi najmanje dve vrste hrane, jedna koja je neophodna telu i druga koja je neophodna
dusi nasoj. Stavise ishrana duse utice na telo, kao sto i ishrana tela utice na dusu.

Za ovakav pristup neophodno je prihvatiti cinjenicu da nase bice nije sastavljeno jedino od tela, kao
neceg materijalnog, vec i od misli nasih, duse nase, kao neceg nematerijalnog.

Zbog toga i mozemo da kazemo da jedan cas fizickog vaspitanja nije samo:

1. Fizicko vezbanje veceg ili manjeg intenziteta

2. Vec i dozivljavanje tog vezbanja kao prijatnog ili neprijatnog

Cas fizickog vaspitanja i skolske sportske sekcije treba da se organizuju tako da privuku sve ucenike a ne
samo odabrane.

Treba da se isticu nastavnici – pedagozi koji uce svoje ucenike:

1. Kako da vezbaju i
2. Zasto da vezbaju

Jer nije dovoljno znati kako se izvodi neka fizicka vezba, vec i zasto se ona izvodi.

11
Treba da vezbamo, sto je moguce pravilnije zbog tela naseg, kome je ta vrsta hrane neophodna, ali i
mira u dusi nasoj, koji mozemo da ostvarimo.

Ovakav cilj vaspitanja zahteva sasvim drugacije nastavnike. Zahteva nastavnika koji nije ekonom,
dodavac lopte..., vec nastavnik – pedagog, onaj koji razgovara sa svojim ucenicima, svojom recju i svojim
primerom upucuje u tajne i lepote vezbanja, objasnjav KAKO i ZASTO.

Takvi casovi fizickog vaspitanja ostaju u secanju, dozivljavaju se i pamte.

Dosadasnje faze razvoja fizickog vaspitanja u svetumogu da se determinisu kao: etnocentricna,

biocentricna, egocentricna, antropocentricna, teoantropocentricnauslovljene su stepenom razvoja
pojedinih drustvenih sredina. Zbog postojecih drustvenih razlicitosti u svetu sve pobrojane faze razvoja
su prisutne.

1.Titule koje su imali Nemanjici su: zupan, kralj i car

2. Династија, која је још називана и Светородном, дала је једанаест владара, који су владали
Србијом од 1168. до 1371. године: Владари:

1. vелики жупан Стефан Немања 1168-1196.

2. краљ Стефан Првовенчани krunisan 1217
3. краљ  Радослав,
4. краљ  Владислав,
5. краљ Урош I,
6. краљ  Драгутин
7. краљ  Милутин.
8. краљ Владислав II
9. краљ Стефан Дечански
10. цар  Душан, краљ Србије 1346 proglasen za царa Срба, Бугара и Грка 
11. цар Урош II Нејаки, цар Србије 1355-1371.

Grb Nemanjica
Представљен је двоглавим белим орломна црвеном пољу, који је преузет од византијског
грба династије Палеолога. Двоглави орао је усвојен из византијске културе и убрзо је постао
симбол српских краљева као и српске државе. Челенка је била омиљени део грба српске
властелеи врло је присутна на новцу из тог периода, употребљавала се као грб, без штита.

12
Лаzар Хребељановић, познат и као Свети цар Лазар, био је српски кнезса престоницом
у Крушевцу. Погинуо је у бици на Косову 1389. и проглашен је за свеца. Он је у вези са
световном династијом Немањића преко његове зене књегиње Милице Хребељановић.

Кнегиња Милица Хребељановић пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац

био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан. Вратко је био
праунук Немањиног сина Вукана

Fizicko vaspitanje u skolama Kraljevine Srbije 1815 - 1882

Počeci vaspitanja u skolama Srbijedatiraju jos iz 1830 kada je Srbija i dobila pravo da otvara svoje skole.

1830- otvorena je u Beogradu “Velika skola”

1859- pokusaj uvodjenja nastave fizickg vaspitanja u skole

Djordje Natosevic- utemeljivac i reformator skolskog fizickog vaspitanja u Srbiji. On je prvi ozvanicio
da je fizicko vaspitanje obavezan skolski predmetkoji se opisno ocenjuje.

1868 – raspisom ministra prosveteje zvanicno uvedena nastava gimnastike(fizickog vaspitanja) u

Osnovne skole

Petar Predragovic – ucitelj gimnastike iz Kragujevacke gimnazije i Uciteljske skole, napisao je 1873
godina prva kratka uputstva za predavanje gimnastike u osnovnim skolama.

1882 – gimnastika se ponovo u gimnazijama spaja sa vojnim vezbama.

Kao profesori gimnastike radili su lica koja najcesce nisu imala odgovarajuce obrazovanje.

Fizicko vaspitanje u skolama Kraljevine Srbije 1882 - 1918

Dobijanjem samostalnostiberlinskim ugovorom 1878, u Srbiji je zavladao politicki, ekonomski, kulturni

i prosvetni razvoj, uporedno sa tim se razvijala i nastava fizickog vaspitanja u skolama.

13
Zakonom iz 1882 o Osnovnim skolama, nastava fizickog vaspitanja pod nazivom gimnastika je prvi put
stavljena u isti polozaj sa ostalim predmetima.

1883- doneta je odluka da se nastava gimnastike realizuje u svakom razredu sa po 2 casa nedeljno

Ovako zamisljen program gimnastike, nije do kraja sproveden u praksi iz vise razloga – nedostatak
strusnog kadra,sprava, rekvizita, ucila. To je delimicno ublazeno odlukom ministra prosvete iz 1885 da se
izrade uputstva za izradu sprava za gimnasticka vezbanja.

Da bi se uvela kontrola ministar prosvete je predvideo stalne skolske nadzornike, koji su imali zadatak
da prate rad skola i realizaciju nastave.

Sledeci korak bio je izdavanje ucbenika za gimnastikuiz 1898

Nadzor nad nastavom je bio poveren visim oficirimaiz kojih su bili postavljeni oficiri nastavnici.

Fizicko vaspitanje u kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji 1918 - 1941

Posle zavrsetka I svetskog rata i raspada austrougarske monarhije, formirana je nova drzavakoja se
zvala kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije 1929 formirana je Kraljevina Jugoslavija. Na celu
ovih drzava bio je Aleksandar Karadjordjevic.

1920 -Skolski plan i program je predvidjao nastavu gimnastike za srednje i strucne skole od 2 casa
nedeljno, a za uciteljske 3 casa. Odredjeno je da se nastava izvodi po Sokloskom planu vezbanja.

Pojavilo se veliko interesovanjeomladine za igre i sportove.

1924 – doneta je zabrana da ucenici pristupaju sportskim klubovima

Ekonomska kriza 1929 doprinela je smanjenju broja casova gimnastike u skolama

1932 – formira se Ministarstvo za fizicko vaspitanje naroda, koji preporucuje formiranje Djackih
sportskih drustava.

1934- donet je zakon o obaveznom fizickom vaspitanju za musku i zensku omladinu.Uporedno se

radilo i na osposobljavanje kadrova za rad u nastavi.

1937Ministarstvo je formiralo stalne komisije za polaganje strucnog ispita nastavnika gimnastike.

Fizicko vaspitanje posle 1945

Za vreme II svetskog ratanastava u skolama nije bila kontinuirano odrzavana i vrlo cesto po skracenim
programima.

Odmah posle ratanastavnim planovima i programima predvidjeno je za sve razrede osnovne skole
igimnazija da imaju nedeljno 2 casa od po 30 min

14
1945 – odrzan je i prvi Fiskulturni slet u Beogradu, sa takmicenjima u fudbalu, kosarci, odbojci,
plivanju, atletici, gimnastici, gadjanu i bacanju bombe. Iste godine1945pocela je da se organizuje i
Titova stafeta, povodom Titovog rodjendana.

1951- Gimnasticki savez Jugoslaavije, za sva gimnasticka drusta, organizovao je takmicenja pod nazivom
“Narodni viseboj”

1952 – formirana je organizacija za masovnu fizicku kulturu– Savez za telesno vezbanje “Partizan”Ova
organizacija organizovala je svoja takmicenja pod nazivom Partizanski viseboj

1968 i 1969 organizovane su Male olimpijske igre. Ciljpokretanja ovih igara bio je zblizavanje omladine
iz cele zemlje vezbanjem.

Nastanak i razvoj sokolskog pokreta u Ceskoj

Budjenje mnogih slovenskih naroda prouzrokovala je je Francuska burzoaska revolucija 1789, ona se
rasprostire i na zapadnei na severnedelove slovenskih naroda, narocito na Cehe, i ti narodi krecu u
borbu za ostvarivanje nacionalnih intresa i prava.

Svim slovenskim narodima pretila je opasnost od gubitka nacionalne samosvesti, kako u uzem
nacionalnom tako i u sirem slovenskom smislu.

Prosveceni ljudi slobodnog duha toga vremena uvidjaju ovu opasnost inicirali su akcije nemiranja i
pobuna.Kod narodnih prednjaka slovensih narodaucvrscuje se uverenje da samo sirokim
sveslovenskim frontommogu se ostvariti kako sveslovenske tako i nacionalne teznje.

Ceski narodbio je pod okupacijom Habzburske monarhije.

Nacionalne vodje u Ceskoju to vreme nisu samo tezili usko nacionalnim intresima vec i opstim
slovenskim ciljevima.

1848 godine na Slovenskom kongresu u Praguje odluceno da Ceski narod je odlucio da stupi u bratsku
zajednicu sa ostalim slovenskim narodima, isti kongres zavrsio se Praskom revolucijomkoga je
austrougarska ugusila.

Nacionalni prvaciu svom radu sve vise uvidjaju znacaj nemackog i svedskog gimnastickog sistemau
sferi fizicke kulture.

Po uzoru na nemacki i svedski gimnasticki sistem u Ceskoj se osniva “Prvo Prasko telovezbeno
drustvo”u Pragu 1862 kao zacece sokolskog gimnastickog sistema.

“Prvo Prasko telovezbeno drustvo”predvodili su intelektualci sa Miroslavom Tirsom na celu. U fizickom

vezbanju oni su prvenstveno videli sredstvo za jacanje fizickog zdravlja i morala naroda, sto je bilo
preko potrebno zbog nastupajucih rasprava sa Hazbzburskom monarhijom.

15
Ovo Prasko telovezbeno drustvo osniva se u jeku borbe za nacionalni preporod Ceskog naroda.

Ta borba za nacionalno oslobodjenje podrazumevala je fizicki zdrav narod, njegov visok moral a to je
razvijano putem telesnog vezbanja, sokolskim sredstvima i metodama.

Miroslav Tirs sa svojim istomisljenicima je sve svoje snage usmeravao na razvoj ceskog gimnastickog
drustva i konstituisanje jednog jedinstvenog slovenski orjentisanog gimnastickog sistema.

Nastanak i razvoj sokolskog pokreta u Srbiji

U drugoj polovini 19 vekadolazi do jacanja nacionalne svesti srpske omladinei do njenog okupljanja.

Tadasnja napredna srpska omladina je bila zaintresovana za neke oblike telesnog vezbanja, pa je na
Prvoj skupstini Ujedinjene omladine srpskeu programu rada skupstine ubacila i gimnastiku.

Na cetvrtoj skupstini, prisustvovao je i jedan izaslanik ceskog Sokola i licno se zalagao da se slicna
drustva otvaraju i u srpskim zemljama.

Medju omladinom se javila zelja za osnivanjem macevalackog, nogometnog ili nekog drugog drustva,
ovu ideju posebno je podrzao i pomogao jedan ceh Josif Kraus, koji je u to vreme boravio u Karlovcima i
igrom slucaja lecio se kod doktora Laze Popovica.

Predlozio mu je da osnuju sokolsko drustvo po uzoru na ceska drustva. Licno je pisao svom bratu i trazio
od njega da mu posalje uputstvo za osnivanje sokolskog drustva,sto je ovaj i ucinio.

Naon toga dr Laza Popovic se sasao sa Josifom Krausomi zajedno su sastavili pravila o radu sokolskog
drustva i poslali isti dokument vladi na razmatranje. Vlada je usvojila dokument i zatim je izabran odbor
drustva i tako je 19.1.1904 nastao SOKO U KARLOVCIMA
Sam pocetak sokolskog rada u Sremskim Karlovcima bio je dosta tezak.

Jedan od naprednijih koraka u to vreme u radu drustva bio je da se ono povezuje sa Sokolstvom u
Ceskoj, Hrvatskoj i Sloveniji.

Iako u Karlovcima gradjani jos uvek ne uzimaju za ozbiljno rad ovog drustva, Ceski , Slovenacki i Hrvatski
soko im uveliko nude saradnju i ukljucivanje u neke od njihovih aktivnosti kao sto su sletovi, javne
vezbe i osvecenje zastave.

Karlovacki Soko organizuje 1905godine za Vidovdan Prvi Srpski Vidovdanski slet u Ravnicisa javnim
vezbama, utakmicama i junackim igrama.

Za 3 godine sokolskog rada osnivaju se oko 30 drustva. Tako se javlja potreba i za zupskim
organizovanjem sokolskih drustva. Prva sokolska zupa bila je Fruskogorska.

Inicijativa za osnivanje srpske Sokolske zupepotekla je 1905a srediste zupe bilo je u Sremskim
Karlovcima. Brojala je tada 15 drustvai blizu 1000clanova.

16
U narednim godina dolazi do velike ekspanzije sokolske ideje koja se ogleda u osnivanju novih drustava i
zupa i tako se tehnicko vodjstvo srpskog SOKOLA seli u Beograd.

Steva Todorovic je osnovao u Beogradu Prvo Srpsko drustvo za gimnastiku i borenje.

До 1941. Савез Сокола је уз подршку државе постао најмасовнија организација у краљевини

Југославији са 384.000 чланова, чланица, нараштаја и деце.

После Априлског рата Савез Сокола је забрањен

Nastanak i razvoj moravske sokolske zupe Nis

Posle zavrsetka Isvetskog ratanastala je nova drzava Kraljevina SHS u kojoj je sokolstvo trazilo svoje
ravnopravno mesto.

Radilo se na ujedinjenju svih sokolski drustava u jedan savez.

1919godine u zgradi Narodnog veca drzave SHS u Zagrebu, formiran je sokolski savez SHS. Iste
godine u Novom Sadu organizovan je veliki sokolski saborna kome je usvojen Sokolski ustav i
Deklaracija ujedinjenog sokola.

Posle balkanskih ratova i I svetskog rata u Nisu je osnovana Moravska sokolska

zupa20.6.1920
Osnivanje zupe je ostvareno na osnovu statuta Sokolskog saveza SHS. Statut je predvidjao da osnovna
organizaciona jedinica u sokolskoj organizaciji bude sokolsko drustvo, a drustva treba da budu uclanjena
u zupe, zupe bi pak bili clanovi “Sokolskog saveza SHS”.

Prvi staresina Moravske sokolske zupe Nis bio je Jasa Nenadovic

Od 1920 do 1941 kroz upravu zupe prosli su mnogi , vidjeni gradjani Nisa, kao i vidjeni gradjani s celog
podrucja koga je zahvatala zupa.

Pod moravskom sokolskom zupom Nis spadala su sledeca drustva: Nis, Vranje, Aleksinac, Leskovac,
Pirot, Vlasotince, Bela Palanka..

Bila je to dobro organizovana i materijalno snazna zupa, u prilog tome idu i sletovi i takmicenja na kojima
je nastupala.

Prvi sletna kome se moravska sokolska zupa pojavila sa svojim clanovima bio je Pokrajinski slet u Osjeku
1921.

1922- ova zupa je odrzala svoj prvi slet u Nisu.

U sokolskoj organizaci postojala je hijerarhija koja se strogo postovala:

Zupe su skoro bez pogovora sprovodile odluku saveza, a drustva su sprovodila odluku zupe.

17
 Соколски слетови, јавни наступи и такмиценја

Sokolski sletovi, takmicenja i javni nastupi predstavljali su manifestacije sokolskog telovezbanja i

eksponiranja sokolske snage.

Ujedno su ove manifestacije imale i propagandno mobilizacioni karakter– u smislu sirenja sokolske
ideje

Sokolski sletovi, javni nastupi i takmicenja bili su obavezan vid sokolskog drustvenog, zupskog i
saveznog rada.

Svi sokolski javni nastupi odvijali su se po propisima o “Redu javnih nastupa”, koji su doneti na
sokolskim saborima.

U zavisnosti od manifestacije sokoli su bili u obavezi i da obuku odgovarajucu odecu: svecana odeca,
vezbace odelo ili gradjansko odelo sa sokolskim znakom.

U javnim sletovima, vezbanjima i takmicenjima nastupali su u vezabacem odelu.

U periodu od 1919 do 1929Jugoslovenski sokolski sletbio je izuzetno organizovan i realizovao je:

1. Sedam pokrajinskih
2. jedan svesokolski savezni slet
3. jednu medjusokolsku utakmicui
4. odlazak svojih svesokolskih vrsta na dva svesokolska sleta u Pragu.

U prvoj godini svoga rada Soko Kraljevine Jugoslavije, organizovao je najznacajniju javnu manifestaciju,
Prvi svesokolski slet koji je bio odrzan 1920 godine u Beogradu, na ovom sletu glavni sadrzaj
cinile su proste vezbe

Vremenom se u sokolstvu izdiferencirala:

1. opsta obavezna(njihov cilj i svrha bili su razvijanje snage i izdrzljivosti svih vezbaca)
2. opsta slobodna takmicenja(njihova je svrha bila da pojedincima i grupama pruzi priliku da se
afirmisu u onim granama koje su izabrali, da se u njima prema svojim sposobnostima
usavrsavaju iznad prosecnosti)

Соколска униформа
Соколска униформа створена је комбиновањем делова одеће из више словенских народа. За
капу је узета црногорска капа, за кошуљу руска народна црвена кошуља са руском крагном, за
горњи део униформе капут са гајтанима, или “сурка” пореклом из Пољске.

18
Свечано Соколско одело носи се на свечаним наступима или кад то одлучи управа.

Свечано соколско одело се састоји од:

КАПЕ – црна шајкача са црвеним теменом, напред на средини капе тробојка састављена у круг у
облику кокарде у бојама државне заставе (црвено, плаво, бела) и то тако да је бела боја у
средини. Преко „кокарде“ значка „соко у лету“ и соколово перо.

СУРКЕ– капут са гајтанима прелази преко кукова, има напред 12 плетених дугмади, а на рукавима
4 плетена дугмета. Сурка се лети носи на левом рамену причвршћена преко десног рамена или
испод десне мишке украсним гајтаном. Боја соколска сива.

ПАНТАЛОНА– равне или бриџ панталоне. Боја соколска сива.

ЦРВЕНЕ КОШУЉЕ– са руском крагном.

ОПАСАЧА– од црне коже са месинганом шналом ( на којој је стилизована реч СОКОЛ )

Члан је могао бити сваки пунолетни држављанин, а постојала су и деца соколи и соколски
прираштај.

Соколске јединице су биле соколска друштва, соколске жупе и Соколски савез. Соколско друштво
је било основна месна организација која је непосредно вршила одгајивање свих соколских
припадника свога подручја. Соколска жупа је удруживала више соколских друштава, а Соколски
савез је био највиша соколска заједница која је удруживала све соколске жупе Краљевине
Југославије. Седиште је било у Београду.

Сви чланови Соколске организације називају се међусобно „брате“, а ословљавају се са „ти“.

Чланице се називају међусобно „сестро“, а ословљавају се са „ти“.Чланови Сокола се поздрављају
поздравом „Здраво!“ и то тако да најпре поздрављају млађи старије.

Сваки припадник соколске организације има право на ношење свечаног одела и соколске чланске
значке на цивилном оделу.

У соколском оделу или са значком на цивилном оделу забрањено је учешће или присуствовање на
политичким скуповима.

Сваки члан Соколског нараштаја (млади Соко) даје часну реч да ће бити веран отаџбини,
соколским законима и да ће свима који је у невољи помоћи.

19
 Nastanak i razvoj sporta u novom veku

Pocetkom 19 veka je Tomas Arnold je uvrstio sportska nadmetanja u skolski program.

U sirenju i popularisanju sportskog nadmetanja dosta su pomogli misionari, trgovci i moreplovci koji su
drzali takozvana vaspitna predavanja sirom Britanske imperije.

Medjutim za sam razvoj sporta i njegovo sirenje van Britanske granice doprineo je narocito Pjer de
Kuberten

Koji je Englesku poseti 1884. Po povratku u Francusku pokusao je da takav sistem nametne i u svojoj
zemlji. Mada su Francuzi bili odusevljeni ovim sistemom sam rad Kubertena je bio presudan za 12 godina
kasnije obnavljanjem olimpijskeih igara.

Danas je sport prisutan na svim kontinentima, u svim drzavama pa naravno i u svim skolama.

Moglo bi da se kaze da je sport prosao kroz 4 faze u svom razvoju:

1. patronizirajuci sport
2. dzentlmen sport
3. skolski ili univerzitetski sport
4. gradjanski sport

DRAGUTIN TOMASEVIC- BISTRICA KOD PETROVCA NA MLAVI

DUSAN MILOSEVIC– STRAGARI

MOMCILO TAPOVICA –NADALJU, Novi sad

Pojava i razvoj profesionalnog sporta

Gledaoci koji dolaze da posmatraju nadmetanje profesionalnih sportista jedan su od glavinh razloga
razvoja profesionalnog sporta.

Profesionalni sport podrazumeva profesionalno angazovanje mladih ljudi, koji za ispunjenje svojih
obaveza dobijaju odredjenu platu. Te obaveze kako sportista tako i poslodavca regulisu se ugovorom.
Posle isteka ugovora ukoliko se ne obnovi, prestaju obaveze i sportiste i poslodavca.

Oosnovni cilj profesionalnog sporta je novac.

20
Profesionalni sport moze da se podeli na:

1. zapadnu varijantu

Zapadna varijanta moze da se podeli na menadzerski sport( u kojom menadzeri svojim novcem kupuju
igrace i klubove da bi ostvarili dobit) i na univerzitetski profesionlan sport, koji je blaza forma
profesionalnog sporta i po karakteristikama veoma je blizu vrhunskom sportu

2. istocnu varijantu– to je takozvani drzavni profesionalizam, gde drzava investira u sport i

sportiste iz nekih politickih razloga, uglavnom radi menjanja slike o zemlji.
3. nasu varijantu– predstavlja kombinaciju predhodnih varijanti

Sistem skolskog sporta u Srbiji

Posle zavrsetka I svetskog rata i raspada austrougarske monarhije, formirana je nova drzavakoja se
zvala kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca

1920 -Skolski plan i program je predvidjao nastavu gimnastike za srednje i strucne skole od 2 casa
nedeljno, a za uciteljske 3 casa. Odredjeno je da se nastava izvodi po Sokloskom planu vezbanja.

Ekonomska kriza 1929 doprinela je smanjenju broja casova gimnastike u skolama , u uciteljskim
skolama smanjuje se na 2 casa.

1932 – formira se Ministarstvo za fizicko vaspitanje naroda , koji preporucuje formiranje Djackih
sportskih drustava.

1933 – u Beogradu se organizuje se stalna jednogodisnja skola za fizicko vasitanje.

1938 – ova skola se produzuje na 2 godine i dobija naziv Visa skola za fizicko vaspitanje

Nakon zavrsetka II svetskog ratavelika paznja poklanjana je vaspitanju i obrazovanju mladih, pa u

sklopu toga i fizickom vaspitanju.

Odmah posle ratanastavnim planovima i programima predvidjeno je za sve razrede osnovne skole
igimnazija da imaju nedeljno 2 casa od po 30 min

1945 – u Beogradu obnovljen je rad Vise skole za fizicko vaspitanje, iste godine pocinje sa radom i Visa
fiskultorna skola u Zagrebu.

1946 – vec sledece godine ove skole su ukinute jer je osnovan Drzavni institut za fizicku
kulturu.

21
 Fizicko vaspitanje studenata u Srbiji

Postojala je nastava fizickog vaspitanja na fakultetima, u prvoj godini studija sa dva casa nastave
nedeljno, medjutim ta nastava je ukinuta.

Drzavni institut za fizicku kulturu (DIF) je dobio rang fakulteta i od 1958dobio naziv visoke skole za
fizicko vaspitanje, koji ja sa trogodisnjeg presao na cetvorogodisnji studij

Kao fakultet za fizicko vaspitanje deluje od 1968.

Danas osim fakulteta za fizicku kulturu koji deluje u svim vecim centrima, nema drugihinstitucija koji
skoluju strucni kadar.

22