Seminarski rad iz predmeta: MENADŽMENT DOGAĐAJA

TEMA:

OLIMPIJSKE IGRE - NEKADA I SAD

Beograd, novembar 2013.

Sadržaj:

UVOD.................................................................................................................................2
DREVNE OLIMPIJSKE IGRE............................................................................................3
MODERNE OLIMPIJSKE IGRE........................................................................................4
JUGOSLAVIJA NA OLIMPIJSKIM IGRAMA.....................................................................5
ZAKLJUČAK......................................................................................................................6
LITERATURA....................................................................................................................7
Olimpijske igre.................................................................................................................8
Sadržaj..........................................................................................................................9
Antičke olimpijske igre................................................................................................9
Oživljavanje olimpijskih igara...................................................................................10
Moderne olimpijske igre............................................................................................11
Zimske olimpijske igre...........................................................................................12
Razvoj......................................................................................................................13
Politički uticaj.........................................................................................................13
Olimpijski pokret........................................................................................................15
Kritike......................................................................................................................15
Olimpijska znamenja.................................................................................................15
Olimpijski sportovi.....................................................................................................16
Amaterizam i profesionalizam..................................................................................17
Doping.........................................................................................................................19
Nagrađivanje pobednika...........................................................................................20

1
UVOD

Olimpijske igre (grč. Ολυμπιακοί Αγώνες) su jedan od najznačajnijih sportskih

događaja današnjice. To je skup takmičenja u različitim disciplinama koje su
podeljene na letnje i zimske. Učestvovati na njima je san svakog sportiste. Na svetu
postoje 259 nezvaničnih zemalja (195 nezavisnih zemalja) 1 a na poslednjim
Olimpijskim igrama u Londonu učestvovalo je 205 država. Taj podatak nam govori o
popularnosti Olimpijskih igara. Igre okupljuju sportiste iz celog sveta bez obzira na
rasu, pol, veru i nacionalnost.

Za Olimpijske igre vezujemo sve pozitivne pojmove. Tu se takmičenja

zasnivaju na fer-play borbi, a moto "Nije važno pobediti, važno je učestvovati", kao i
"brže, više, jače" (lat. Citius, altius, fortius), stavljaju akcenat na fizičku spremnost
sportista.

U vreme antičke Grčke za vreme održavanja Olimpijskih igara prekidane su

sve razmirice i borbe među državama, dok to ne možemo reći za novo doba.
Olimpijske igre koje su trebale da se održe u Berlinu 1916., Helsinkiju 1940. i
Londonu 1944. nisu održane zbog Prvog ili Drugog svetskog rata.

Svakako je velika čast biti država u kojoj se održavaju Igre, ali to je sa druge
strane i ogromna prilika da se taj grad i njegovo okruženje naglo razviju. Grade se
nove saobraćajnice, niču hoteli, a naravno i sportska borilišta koja kasnije mogu da
se koriste za veća takmičenja. Iako su ulaganja velika, investitora je uvek dovoljno jer
se tokom samih Igara, a i kasnije, te investicije mnogostruko vrate.

1
http://www.virtualnigrad.com/Koliko_drzava_ima_na_svetu-156-14976

2
DREVNE OLIMPIJSKE IGRE

Istorija Olimpijskih igara je veoma duga, one potiču još iz antičke Grčke. Po
karakteru bile su svegrčke (panhelanske). Postoje dve teorije o nastanku prvih Igara.
Jedna legenda kaže da je igre započeo sam Zevs kao proslavu svoje pobede, u bici
za vlast nad ocem Hronom. Druga kaže da je Herakle pobedio u jednoj trci u Olimpiji,
pa je odlučio da se u spomen na to svake 4 godine održavaju takve trke. Vreme
između prošlih i budućih igara nazvano je Olimpijadom. Stari Grci su te periode —
Olimpijade koristili i kao jednu od metoda računanja vremena. Igre su održavane u
Olimpiji, verskom sedištu Peloponeza. Olimpija nije bila naseljen grad već svetilište.
Olimpijske igre su imale veliki verski značaj. Prvi zapis o igrama govori da su antičke
olimpijske igre prvi put održane 776. p.n.e. ali većina istoričara smatra da se se igre
održavale i mnogo ranije, čak u 13. veku p.n.e..

Antička Grčka je bila poznata po negovanju sporta i fizičke spremnosti. Pored

igara u Olimpiji održavale su se i druge slične igre. To su bile Panateneje, Pitijske,
Nemejske i Istmijske igre, ali su Olimpijske igre, spletom političkih okolnosti,
nadvladale. Tada je čak postojao izraz "olimpijsko primirje" jer su grčki polisi
prekidale međusobna neprijateljstva za vreme trajanja igara. Period Olimpijade je
počinjao igrama, koje su održavane na početku Olimpijske nove godine, koja je
padala na pun Mesec najbliži letnjoj dugodnevici.

Slika 1. Reljef koji prikazuje takmičare

Sofista Hipija je bio prvi pisac koji je objavio spisak pobednika na Olimpijskim
igrama a do Eratostenovog vremena je postignut opšti sporazum da su prve igre
održane u leto 776. pne. Ove prve igre su nazvane još i Korebove (Coroebus) igre,
po kuvaru iz Elide koji je pobedio u trčanju u jedinoj disciplini. Sekst Julije Afrikanac
je u 3. st. pne. sastavio listu olimpijskih pobednika do 217. pne., koja je sačuvana u
Euzebijevoj Hronici

Postoje razne zanimljivosti iz vremena antičkih Olimpijskih igara. Olimpija nije

mogla da pruži krov nad glavom svim posetiocima. Prenoćište je bilo obezbeđeno
samo službenicima Igara, takmičarima i njihovim trenerima, zvaničnim gostima,
predstavnicima grčkih gradova i ljudima čija je lava bila raširena po celom svetu 2.

2
Aleksandar Ćirić, Igre u Olimpiji, strana 123.

3
 Žene nisu smele da se takmiče, čak im nije bilo dozvoljeno ni da budu
gledaoci. Ipak, devojke su se smele takmičiti na Herajama, igrama u čast boginje
Here, koje su se takođe održavale u Olimpiji svake četiri godine.

U početku je postojala samo jedna disciplina, trka na jedan stadij, što je nešto
manje od 185 metara. Broj disciplina ubrzo je narastao do dvadesetak, a same igre
su se održavale nekoliko dana. Igre postaju sve važniji momenat u istoriji antičke
Grčke, dostižući svoj vrhunac tokom 6. i 5. veka p. n. e.

Takmičari koji su pobedili uživali su razne privilegije i bili su poštovani u

društvu. Čak su se nekima podizali spomenici, pisale ode, a bili su i materijalno
nagrađeni npr. oslobođeni od poreza.

Igre su polako gubile važnost tokom rimske vladavine nad Grčkom, iako su i
tada imale veliki ugled i značaj. postoji priča da je sam rimski car Tiberije maštao da
postane olimpijskog pobednika, a i car Neron je rado posećivao olimpijska borilišta i
učestvovao u takmičenjima. Neron je učestvovao u trci dvokolica, ali je pao i nije
završio trku. I pored toga, Grci su ga slavili kao pobednika, a Neron ih je zauzvrat
oslobodio poreza. Sa jačanjem hrišćanstva, a pogotovo kad je ono postalo državna
religija (391. godine) olimpijske igre su sve više smatrane slavljenjem paganskih
božanstava i ostacima paganskih rituala, pa je konačno 393. godine rimski car
Teodosije ukinuo olimpijske igre, prekinuvši tako gotovo 12-vekovnu istoriju ovog
sportskog događanja.

Slika 2. Statua Zevsa u Olimpiji

4
MODERNE OLIMPIJSKE IGRE

Na predlog francuskog barona Pjera de Kubertena, u Parizu 23. juna 1894.

osnovan je Međunarodni olimpijski komitet (MOK), a prvi predsednik tog tela bio je
Grk Demetrios Vikelas. Pjer de Kuberten, „otac“ modernih olimpijskih igara,
sahranjen je u Lozani, Švajcarska, gde je danas sedište MOK, a njegovo je srce, po
njegovoj vlastitoj želji, sahranjeno u drevnoj Olimpiji.

Te igre, odnosno „Prve olimpijske igre modernog doba“ održane su 1896.

godine u Atini, i od tada se održavaju svake četiri godine. Prve Zimske olimpijske igre
održane su u Šamoniju u Francuskoj, 1924. godine. Zimske olimpijske igre su se
nekada održavale iste godine kada i letnje, sve do 1992. godinom (letnje su se tada
održale u Barceloni, Španija a zimske u Albervilu u Francuskoj). Tada je zbog
obimnosti olimpijskog programa, ali i zbog zahteva moćnih TV kuća odlučeno da se
razdvoje termini letnjih i zimskih igara. Prve sledeće Zimske olimpijske igre su
održane 1994. godine u Lilehameru u Norveškoj.

Slika 3. Olimpijski krugovi - Simbol Olimpijskih igara

Pet olimpijskih prstenova su dizajnirani 1913. godine, usvojeni 1914., a prvi

put su korišćeni na igrama 1920 u Antverpenu, Belgija.

Nekoliko meseci pre olimpijskih igara trkači, uglavnom bivši sportisti, istaknuti
pojedinci, ali i mnogi građani, prenose štafetno olimpijsku baklju od drevne Olimpije
do mesta svečanog otvaranja na olimpijskom stadionu.

Olimpijska baklja "odletela" u svemir

24sata 07.11.2013.

5
Raketa Sojuz, ukrašena bledo plavim logom Igara u Sočiju, lansirana je iz Bajkonura
u Kazahstanu, poslata je na Međunarodnu svemirsku stanicu gde su i ruski
astronauti Oleg Kotov i Sergej Rjazanski.
 
Oni će u subotu baklju "prošetati" po svemiru, pre no što je u ponedeljak vrate na
Zemlju. Posada će nositi baklju po stanici, a onda će je izneti u svemir.
 
Olimpijski plamen međutim neće goreti, iz bezbednosnih razloga. Olimpijski plamen
će putovati 65.000 kilometara, avionom, vozom, kolima, čak će baklju i jeleni vući na
sankama. Baklja će obići 130 gradova, pre no što 7. februara stigne na ceremoniju
otvaranja Igara u Sočiju.
 
Zimske Olimpijske igre će trajati do 23. februara

Olimpijska baklja se vratila iz "šetnje" svemirom

24sata 11.11.2013.

Rus Fjodor Jurčihin, Italijan Lukas Parmitano i Amerikanka Karen Niberg sleteli su u
stepe Kazahstana u 2.49 po srednjo-evropskom vremenu, i to sa olimpijskom
bakljom, koja je bila izneta u svemir oko sat vremena u subotu, prvi put u istoriji
Olimpijade.
 
 
Astronauti su bili u kapsuli Sojuz zakačeni sa veliki beli padrobran kako bi se
amortizovalo sletanje na području Đezgazkana, pod vedrim nebom i na jutarnjem
mrazem, prenela je ruska televizija.
 
Baklja je bila u specijalnoj kutiji koju je jedan zaposleni iz ruske svemirske agencije
Roskosmos brzo otvorio.
 
- Evo baklje - rekao je on po dolasku iz svemira, a prenose ruske mediji.
 
 
Potom je predao baklju komandantu Sojuza Fjodoru Jurčihinu, koji je sa osmehom
na licu izašao u posebnom svemirskom sedištu i odmah baklju prekrio plavim
pokrivačem zbog hladnoće od minus tri stepena.
 
Kasnije su izašli i ostali astronauti. Svi su imali pored sebe zastave Rusije i
Olimpijskih igara u Sočiju, koji će biti održani od 7. do 23. februara 2014. godine.
 
 
Ta svemirska baklja će se koristi za paljenje plamena tokom ceremonije početka
Olimpijskih igara.
 
Tokom izlaska u svemir, kosmonauti su u skafanderima izašli sat vremena s bakljom,
koja je zbog vremenskih uslova morala da bude ugašena.
 
 
Pored svemira, baklja će biti spuštena i u dubine Bajkalskog jezera u Sibiru, biće na
vrhu planine Elbrus na Kavkazu, na nadmorskoj visini od 5.633. metara, a već je
posetila Severni pol.

6
JUGOSLAVIJA NA OLIMPIJSKIM IGRAMA

Sarajevo 1984

7
ZAKLJUČAK

8
LITERATURA

1. Aleksandar Ćirić, Igre u Olimpiji, 1996., Beograd, Piramida

2. Dragan Malešević, Olimpijske igre, 2008., Beograd-Zemun, IP JRJ

3. Dr Čedomir Ljubojević, Dr Aleksandar Andrejević, 2002., Novi Sad,

Menadžement događaja,Fakultet za uslužni biznis

Časopisi:

4. 24 sata, 06.11.2013., Olimpijska baklja prvi put u svemiru

Internet:

5. http://www.virtualnigrad.com/Koliko_drzava_ima_na_svetu-156-14976
6. http://sh.wikipedia.org/wiki/Olimpijada

9
10