29. Nacionalni gimnastički sistem u Evropi?

Francuska i engleska buržoaska revolucija su donele mnogo promene, kako društvene tako i političke.
Početkom 19. veka u Evropi se osnivaju četiri gimnastička sistema.

To su bili :

1. Nemačko tunersko fizičko vežbanje (kontinentalni sistem)

2. Švedsko zdravstveno fizičko vežbanje (severni sistem)

3. Engleski sistem sporta (ostrvski sistem vežbanja)

4. Skokolski sistem vežbanja (slovenski sistem vežbanja)

30. Pravci razvoja fizičke kulture?

- Biocentrizam

To je pokret koji u osnovu svega stavlja čoveka sa svojim potrebama, ističe da čovek otkriva sebe, potreba
za pokretom i igrom.

Žan Žak Ruso predstavnik biocentizma, francuz koji je napisao delo "Emil ili o vaspitanju" gde pored
pogleda na opšte vaspitanje, posvećuje pažnju i fizičkom vaspitanju.

Ostali predstavnici biocentrizma:

Johan Hajnrik Pestaloci

Johan Fridrih Gust-Musti

- Etnocentizam

To je pravac u fizičkoj kulturi koji je nastao u burnim vremenima 18.veka. U novonastaloj situaciji javila se
potreba gradjanstva za fizičkim vežbanjem.

Franc Nahtegal predstavnik ovog pravca koji se najviše isiticao. On je osnovao prvi gimnastički zavod u
Evropi .

Per Henrik Ling drugi predstavnik ovog pravca, koji je pet godina proveo u Nahtegalovoj školi u
Kopenhagenu, po povratku u Švedsku formira novi sistem gimnastike.

Ostali predstavnici:

Fridrih Ludvig Jan

Miroslav Tirš
- Egocentrizam

To je pravac koji je nastao u 19.veku u Engleskoj u narodnim školama kao poseban pravac igara i sporta.
Od igara najviše je bio zastupljen kriket, ragbi, fudbal i atletika.

Četri faze:

1. Patronizirajući sport

2. Dzentlmen sport

3. Univerzitetski ili školski sport

4. Gradjanski sport

- Antropocentrizam

To je filozovski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegovog razvitka. Ovo
je pravac koji je sjedinio etike egocentrizma, etnocentrizma i biocentrizma u savremeno školsko
vaspitanje.

- Teoantropocentrizam

To je pravac u kome se čoveku pristupa "golubijim nogama" a fizička vežba mu se nudi kao blagodetna
hrana tela. U centru je Bog i čovek.

31. Obnavljanje Olimpijskih igara, zasluge i kritike Pjera de Kubertena?

Pjer de Kuberten, rodjen 1.januara 1863.god u plemićkoj porodici u Parizu, jos kao dete se
isticao kao pametno dete.

-1884.god je doputovao u Englesku da se upozna sa tajnama britanskog načina vaspitanja. Svoj

rad je krunisao tako što je uveo sport u škole.

-1892.god u Sorboni, prvi put se založio za obnavljanje Olimpijskih igara.

-1896. god je i obnovio olimpijske igre

Umro je 2.decembra 1937.god u Ženevei, njegovo srce je preneto i čuva se u Olimpiji.

32. Karakteristike igara?

-Himna

Komponovana ta prve olimpijske igre 1896. godine.

Teks je napisao grčki pesnik Palamas, a muziku takodje radio grk Samaras.

-Zastava

Ona je bila bele boje sa 5 povezanih krugova u raznim bojama koje predstavljaju pet kontinenata
(plava,žuta,crna,zelena,crvena) i to su boje zastava svih nacija.

-Zakletva

Po pravilu izgovara je zaslužni sportista zemlje domaćina. Tekst zakletve napisao je lično Pjer de
Kuberten.

Takodje je izgovorio čuvene reči koje se i danas navode kao olipijsko geslo: "Smisao olimpijskih igara nije
da se pobedi nego da se učestuje"

-Moto

Citus, Altius, Fortius. (brže, više, snažnije)

33. Medjunarodni olimpijski komitet - MOK?

Antičke olimijske igre ukinuo je imperator Teodosije II 394. godine zbog njihovog paganskog pokreta.

Medjunarodni olimpijski komitet osnovan je 16.06.1894 u Sorboni. MOK je svetska, nevladina

organizacija koja objedinjuje 205 nacionalnih olimpijskih komiteta.

Osnovna odgovornost mu je nadgledanje organizovanja letnjih i timskih olimpijskih igara.

Pjer de Kuberten bio je jedan od predsednika komiteta.

34. Paraolimpijske igre?

Paraolimpijske igre su promocija sporta koja pomaže hendikepiranim ljudima da mogu kvalitetno da žive i
sa nekim teleskim nedostatkom.

Prvi put su održane u Rimu 1960.godine sa 400 takmičara iz 23 zemalja u 8 sportova.

Prve zimske olipijske igre održane su 1976.god u Švedskoj i na programu se nalaze 4 disciplini.

Ludvig Gutam pokretač paraompijskih igara.

35. Fizičko vaspiranje u Kneževini Srbiji (1815-1882)

1830. godine datiraju se počeci fizičkog vaspitanja u školama Srbije (posle potpisivanja "Hatišerifa"-
priznanje turskog sultana). Tada Srbija dobija pravo da otvara svoje škole.

Pokušaj uvodjenja fizičkog vaspitanja u škole bilo je 1853.god pa 1859.god

Nakon toga uvodi se i gimnastika u osnovne škole a kasnije i u srednje.

36. Fizičko vaspiranje u Kraljevini Srbiji (1882-1918)

Dobijanjem samostalnosti Berlinskim ugovorm 1878.godine u Srbiji je zavladao politički,ekonomski i

kulturni razvoj. Uporedo sa tim menjao se i školski sistem pa i nastava fizičkog vaspitanja.

Ministarstvo Kraljevine Srbije donosilo je više puta zakone, sve u cilju unapredjenja i poboljšanja nastave
i programa.

To su zakoni iz 1882,1891,1892,1898,1904. godine

37. Fizičko vaspiranje u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji

Obuhvata period od 1918.god do 1945.god

Posle završetka prvog svetskog rata, formiranja je višenacionalna država Kraljevina SHS.

Nova država uvela je u sve tadašnje školske programe nastavu fizičkog vaspitanja (Sokolski gimnastički
sistem - sokolski prednjaci, sale, sprave i rekviziti).

38. Fizičko vaspiranje u Srbiji posle 1945.

Nakon završetka drugog svetskog rata maja 1945. godine, velika pažnja se poklanjala vaspitanju i
obrazovanju mladih.

Nastava fizičkog vaspitanja, za sve razrede osnovne škole (1-4) sa po dva časa od 30min, (1-8) u
gimnazijama sa 2 ćasa nedeljno.

39. Srpski prosvetitelji i reformatori?

-Milovan Spasić

1845.godine bio glavni školski upravitelj. Napisao tri knjige koje predstavljaju prvu stručnu literaturu za
učitelje osnovnih škola do 4tog razreda. U tim knjigama navodi kako je telesno vežbanje dece mora biti
osnovni zadatak svih roditelja a i učitelja.

-Dr. Djordje Natošević

Bio direktor i profesor Srpske gimnazije u Novom Sadu. On je prvi označio da je fizičko vespšitanje bude
obavezan predmet koji se propisno ocenjuje.
-Dimitrije Mitić

On je bio doktor filozofije, ministar prosfete, ministar pravde, zastupnik ministra inostranih dela,
predsednik skupštine.

-Laza Popović

Studirao medicinu u Beču, radio na ujedinjavanju srpskog naroda i osnovao Srpsko Sokolsko društvo
1903. godine, koje je vlada priznala 1904. godine.

40. Srpski olimpizam i Srpski olimpijski klub?

U početku sport se razijao samostalno, bez sportskih društva prema iteresovanju omladine. To je trajalo
do 1865.godine kada se u Srbiji osnivaju prva srpska društva. Svega nekoliko meseci nakon formiranja
MOKA 26.06.1984, Srbija je podnela zahtev za učlanjenje.

U Beogradu 1910. godine osnovan je prvi Srpski olimpijski klub. Krajem 1911. godine menja ime u
Centralni olimpijski klub. On je organizovao razna takmičenja a neko od njih u trka na 100m ili maraton i
slično.

41.Život i delo Svetomira Lukića?

Svetomir Djukić (1882-1960) je rodjen 29.maja 1882.godine u selu Ražani. U kasnijem periodu Svetomir
se sa porodicom odselio u Užice. Sa 16.godina upisuje vojnu akademiju.

Bio je učesnik oba balkanska rata (1912-1913) i prvog svetskog rata (1914-1918). Za svoje zasluge
nagradjen je raznim medaljama za hrabrost.

42.Sprski olimpijci?

-Momčilo Tapavica

Na OI u Atini odlazi kao član Madjarskog olimpijskog tima. Prijavio se za 7 disciplina: skok u dalj, skok s
motkom, bacanje kugle, dizanje tegova, rvanje, gimnastika i tenis. 3. mesto u Tenisu, 4. mesto u rvanju, 5.
mesto u dizanju tegova. Povredio se kod dizanja tegova jednom rukom i nije izasao na ostale discipline.

-Dušan Milošević

Učestvovao je na OI u Stokholmu 1912.godine. Na kvalifikacionoj trci na 100m u svojoj grupi bio je treći,
pa se tako nije plasirao za finalno takmičenje. Prilikom prolaska kroz cilj pao je u nesvest usled trovanja
hranom.

-Dragutin Tomašević

Takmičio se u maratonskoj trci, na OI je učestvovao sa 62 takmičara i zauzeo je 37 mesto, sa 11minuta

zaostaka od pobednika trke.

43. Nastanak i razvoj Sokolskog poredka u Češkoj?

Miroslav Tirš je 1862.godine u Pragu osnovao "Praško telovežbeno društveno" na koje je na 1862.godine
dodato reč "soko". Ta reč je bila specifična jer se koristila u našim narodnim junačkim pesmama.

44. Gimnastička,viteška i sokolska društva u Srbiji do 1918. godine?

Od 1830.godine posle potpisivanje Hatišerifa, Srbija je mogla da gradi škole. Prvo su se javile škole za
mačevanje u Kragujevcu i Beogradu i škola plivanja u Beogradu. 1833. godine uvodi se i gimnastika kao
obavezan predmet u školama.

45. Nastanak i razvoj Sokolskog pokreta u Srbiji?

Miroslav Tirš je 1862.godine u Pragu osnovao "Praško telovežbeno društveno" na koje je na 1862.godine
dodato reč "soko". Ta reč je bila specifična jer se koristila u našim narodnim junačkim pesmama. Ova
ideja sokolstva brzo je došla i do Balkana.

Laza Popović i Milan Teodorović su se zalagali za ujedinjenje naroda i 1903.godine osnovali su Sremskim
Karlovcima dimnastičko društvo "Srpski soko".

46. Sokolski sletovi, javni nastupi i takmičenja?

Sokolski sletovi, javni nastupi i takmičenja predstavljali su manifesstacije sokolskog rada i eksponiranje
sokolske snage. Svi sokolski javni nastupi odvijali su se po propisima "Radu javih nastupa".

47. Male olimpijske igre i Sportske igre školske omladine Srbije?

Male omipijske igre počele su da se održavaju još pre 40.god (1968-1969). Tada su sva školska društva i
organizacije organizovali takmičenje pod nazivom male OI. Cilj je bio promocija sporta, širenje humanih
ideja, zbližavanje školske omladine i sl.

1970. pokrenuto je i takmičenje pod nazivom "Sportske igre školske omladine Srbije" u skopu tog
takmičenja bila su uključena nekoliko sporta kao što su rukomet i atletika na četiri stepena (školska,
opštinska,regionalna i republička)

48. Olimpijske sportske igre učenike republike Srbije?

Ova takmičenja održavaju se punih 37.godina, sa ciljem razvoja sporta, otkrivanje talenata i slično.

Započeo je u tri odvojena sistema: Uža Srbija, Vojvodina, Kosovo

Takodje i u pet nivoa: školsko, opštinsko,okružno,regionalno i republičko

49. Savez za školski sport u Srbiji?

1920. godine predvidjena je obavezna nastava gimnastika, za srednje i stučne škole, 2 i 3 časa nedeljno.

1929. godine gimnastika se ukida u 7 i 8 razredu, a u 6. se ukida jedan čas nedeljno

50. Fizičko vaspitanje, sport i takmičenja studenata?

Postojala je nastava fizičkog vaspitanja na fakultetima, na prvoj godni studija sa dva časa nastave
nedeljno, medjutim ta nastava je ukinuta.