Kao zaetnik psihoanalize, Frojd se potvrdio kao intelektualni velikan.

Stvorio je sasvim nove tehnike za razumevanje ljudskog ponaanja i dosada najobuhvatniju teoriju linosti i psihoterapije. Sam Frojd je psihoanalizu kao metod leenja nie vrednovao u odnosu na znaaja tog metoda kao izvora naunog znaaja. On je takoe smatrao svoje uenje kao jedno od tri velike uvrede nanete ljudskom narcizmu: Kopernikova - ruenje uverenja da je Zemlja centar univerzuma, Darvinova - da je ovek ivotinjskog porekla, Frojdova - posmatranje ovekovog ponaanja kao upravljanog od strane nesvesnih sila, nad kojima se nema kontrola, i bacanja u senku oveka kao razumno bie.
Frojdova teorija licnosti

Frojdova teorija linosti predstavlja jednu od najobuhvatnijih teorija. Jedna od uvenih Frojdovih metafora kojom se sluio da bi opisao psihiki ivot jeste metafora o santi leda iji manji deo, koji izranja iznad povrine vode, predstavlja oblast svesti, dok mnogo vea masa ispod povrine vode, predstavlja oblast nesvesnog. On je smatrao da se u podruju nesvesnog nalaze nagoni, strasti, potisnute ideje i oseanja koji imaju kontrolu nad svesnim mislima i postupcima pojedinca. S obzirom da je u psihologiji na prelomu XIX i XX veka dominirala ideja da je ovekovo ponaanje uzrokovano svesnim faktorima, zamisao o nesvesnim korenima duevnog ivota bila je veoma revolucionarna. 3

Pored toga, ideja da je seksualni instikt delatan u osobi od samog roenja i da na presudan nain oblikuje psihiki ivot bila je prilino kontraverzna s obzirom na tadanji duh vremena. S obzirom da se na decu gledalo pre svega kao na nevinu i aseksualnu, ideja da razvoj tokom detinjstva podrazumeva faze pri emu je osnovna karakteristika svake faze odreena erogena zona, je bila neto to javnost nije mogla lako da prihvati. Prikaz Frojdove teorije moe se dati kroz tri osnovne perspektive. Frojdovo uenje prvo obuhvata topiku ili topoloku taku gledita, to je s vremenom preraslo u uenje o sklopu linosti. Druga perspektiva poznata je pod nazivomdinamika i tree stanovite se naziva ekonomskim.
Sklop linosti

U svojim radovima o psihologiji linosti Frojd je pre svega eleo da opie prostor (topos) koji je odgovoran za ovekovo psihiko funkcionisanje. Njegova osnova ideja je da svest ne gospodari svim duevnim zbivanjima, ve nekim od njih upravlja nesvesno. Prvobitno je, dakle, Frojd predloio topoloki model, koji se zasnivao na podeli mentalnog aparata na tri sistema: nesvesno, predsvesno i svesno. Vrlo brzo je uoio da je topoloki model manjkav u ocrtavanju ljudske linosti, i poeo da gradi obuhvatnije gledite koje je manje opisivalo prostor, a vie uesnike duevnog ivota koji na razliite naine nastanjuju prostor due i stupaju u sloene odnose. Re je o Frojdovom strukturalnom modelu i instancama linosti Id, Ego i Superego.
Id (Ono) Id, ili Ono,

predstavlja najstariju instancu linosti i predstavlja onaj sadraj sklopa linosti sa kojim se osoba raa da bi se iz njega izdvojilo, u evolucionom smislu mlae Ja, Ego, a tek kasnije i Superego... Id je rezervoar duevne energije koji isporuuje snagu potrebnu za delovanje druga dva sistema. Id funkcionie po principu prijatnosti. Ne tolerie porast energije koji se doivljava kao nelagodno stanje napetosti. Kada god je stepen napetosti u organizmu povien, bilo kao rezultat spoljanjeg ili unutranjeg razdraenja, ono deluje tako da odmah prazni napetost i vraa organizam napetosti na nizak nivo energije. Da bi ostvarilo svoj cilj tj. izbeglo bol i steklo prijatnostId raspolae sa dva procesa. Prvi su refleksne radnje koje su uroene i automatske reakcije, kao to je kijanje na primer, one istog trena smanjuju napetost. Organizam raspolae brojnim refleksima kako bi savladao jednostavnije oblike razdraenja. Drugi nain sticanja prijatnosti i izbegavanja bola je kroz primarne procese koji podrazumevaju otklanjanje napetosti kroz obrazovanje predstave objekta koji e ukloniti napetost.. Na primer, primarni proces snabdeva gladnu osobu mentalnom slikom hrane. Najbolji primer za primarni poroces kod normalnih ljudi je san za koji je Frojd verovao da predstavlja ispunjenje ili pokuaj ispunjenja elja. ZaId se moe rei da je uvstveno i primitivno, ne poznaje kategorije uzronosti vremena i prostora, ne dri do protivrenosti i zahteva neposredno zadovoljenje elja.Id je iskljuivo stanar nesvesnog i nije dostupno svesnom prouavanju. Ono malo to saznajemo o njemu saznajemo primenom psihoanalitikog metoda (tumaenje snova) ili razotkrivamo u neurotskim simptomima. 4
Ego (Ja)

S obzirom da primarni procesi nisu dovoljni da bi se smanjila napetost organizma jer evidentno gladna osoba ne moe jesti mentalne predstave hrane, na scenu stupaju sekundarni psiholoki procesi i tada poinje da se oblikuje sklop drugog sistema linosti, Ego ili Ja. Ego nastaje zato to potrebe organizma zahtevaju odnos sa svetom stvarnosti.

Da bi gladna osoba redukovala svoju napetost ona mora da zna razliku izmeu slika hrane i aktuelnog opaanja hrane kakva postoji u spoljanjem svetu. Nakon ovog kljunog razlikovanja neophodno je pretvoriti sliku u opaanje, to se postie lociranjem hrane u okolini. Kljuna razlika izmeuIda iEga jeste to Id zna samo za subjektivnu stvarnost dok Ego pravi razliku izmedju subjektivnog i stvari u spoljanjem svetu.Ego funkcionie po principu realnosti i deluje pomou sekundarnog procesa. Cilj principa realnosti je da sprei pranjenje napetosti dok ne bude otkriven odgovarajui objekat za zadovoljenje potrebe. Sekundarni procesi podrazumevaju realistiko miljenje i pomou njihEgo pravi plan zadovoljenja potrebe koji testira nekom vrstom radnje da bi videlo hoe li delovati ili ne. Tako dakle, gladna osoba razmilja gde bi mogla nai hranu i trai je na tom mestu. To se zove testiranje realnosti. ZaEgo se moe rei da je razumsko i civilizovano. Posredstvom sekundarnih procesaEgo nastoji da zadovolji poriveIda, ali na takav nain koji e uzeti u obzir zahteve koje namee stvarnost.Ego pokuava da udovolji potrebama Id a i umanji napetost, ali na nain koji e u sebe ukljuiti procenu moguih posledica koje mogu da nastanu iz izvrene radnje. Pored toga, u realizovanju radnjeEgo ima na umu i zahteve unutranjeg glasa, savesti (Superego). Dakle, moe se zakljuiti daEgo ma tri gospodara: nastoji da sprovede potrebeIda u delo, udovoljava zahtevima spoljanje realnosti i mora da se povinuje zahtevima koji dolaze od tree instance linosti-Super ega.
Superego (Nad Ja) Superegoili Nad Ja,

je unutranji predstavnik tradicionalnih vrednosti i ideala

drutva protumaenih detetu i sprovedenih pomou sistema nagraivanja i kanjavanja deteta.Super ego predstavlja moralno oruje linosti i zastupa vie idealno nego realno, tei vie savrenstvu nego zadovoljstvu.
Superego

kao moralni sudija vladanja razvija se kao odgovor na nagrade i kazne

roditelja. Da bi dobilo nagradu, a izbeglo kaznu, dete ui da upravlja svojim ponaanjem u skladu sa smernicama koje mu daju roditelji. Sve ono zbog ega ga kanjavaju, dete ugrauje u svoju savest, koja predstavlja jedan deo instanceSuper ega. Sve to roditelji odobravaju i nagrauju dete ugrauje uEgo-ideal, drugi deoSuperega. Mehanizam pomou kog se ovo deava zove se introjekcija ili unoenje. Dete unosi moralne standarde roditelja. Savest kanjava osobu tako to je navodi da osea krivicu, aEgoidealje nagrauje tako to je navodi da osea ponos. Glavne funkcijeSuperega su da koi impulseIda, naroito

one seksualne i agresivne prirode, jer izraavanje tih impulsa drutvo veoma osuuje, da navedeEgo da zameni realistike ciljeve moralistikim i da tei savrenstvu. nazivaju erogene zone. Erogena zona je deo koe ili sluzokoe izuzetno osetljive na nadraaj, koji kada se njime postupa na odreen nain otklanja podraaj i stvara oseanje prijatnosti. Usna duplja, analno podruje i seksualni organi su erogene zone. Sisanje stvara oralnu prijatnost, pranjenje analno zadovoljstvo, a trljanje genitalnu prijatnost. U detinjstvu seksualni instinkti su relativno nezavisni jedan od drugog, ali kada pojedinac stigne do puberteta oni tee da se spoje i da zajedno slue cilju reprodukcije. Instinkt smrti(Tanatos ) ili kako ga je Frojd zvao razaraki instinkt, deluje mnogo manje upadljivo od instinka ivota. injenica da svaka osoba jednog dana umre, podstakla je Frojda da formulie uvenu izjavu: Cilj sveg ivota je smrt. On je smatrao da ovek ima elju, naravno nesvesnu, da umre. Njegova pretpostavka je da se elja za smru zasniva na naelu postojanosti.

Prema ovom naelu, svi ivi procesi tee da se vrate u stabilnost neorganskog sveta. Vaan izdanak instinkta smrti je agresivni nagon. Pod njime se podrazumeva samounitavanje usmereno napolje. Pojedinac se bori sa drugim ljudima i destruktivan je zbog toga to je elja za smru blokirana snagama instinkta ivota, kao i drugim preprekama u linosti koje se suprotstavljaju smrti.
Ekonomsko stanovite

Frojd je smatrao da se psihika energija ponaa na slian nain kao to se to deava sa energijom unutar nekog fizikog sistema. Njegovo miljenje je da ovek raspolae ogranienom koliinom psihike energije koja omoguava funkcionisanje duevnog aparata na taj nain to energija utroena u jednu psihiku funkciju nee biti na raspolaganju nekoj drugoj. S obzirom da se psihika energija raspodeljuje i koristi od strane tri instance licnosti -Ida,Ega iSuperega, ove instance se zapravo takmie za energiju koja e im biti dostupna.
Odbrambeni mehanizmi

Sukobi izmeu tri osnovna sainitelja duevnog sklopa, kao i oni koji se odvijaju izmeu pojedinca i spoljanjeg sveta rezultiraju strepnjom. Strepnja moe biti izazvana strahom od odvajanja, gubitka, pred nekom opasnou, traumatinim iskustvima iz detinjstva ili neosveenim sadrajima kao to su rodoskrvne pomisli, agresivnost prema blinjima ili mrnja roditelja, dece ili partnera. Ukoliko je pritisak strepnje prekomeran,
Ego

je prisiljen da preuzme odgovarajue mere kako bi se oslobodio preplavljujueg

pritiska. U te svrheEgo nastoji da pretei materijal dri dalje od svesti i na taj nain umanji ili izbegne strepnju. ovekov Ego raspolae brojnim oruima koja mu slue da se odbrani od neeljenih misli, elja ili oseanja. Frojd ih je nazvao odbrambenim mehanizmima i ono to im je svima zajedniko jeste da je delovanje svakoga od njih nesvesno i da svi vie ili manje poriu, iskrivljuju, krivotvore ili preinauju stvarnost. Frojd je opisao sledee mehanizme: je mehanizam pomou koga se bolne misli i oseanja uklanjaju iz svesti. Frojd potiskivanje objanjava kao nevoljno uklanjanje neega iz svesti. Pretpostavljao je da veina bolnih dogaaja iz prvih pet godina ivota je uklonjena upravo na ovaj nain, ali da ti dogaaji svakako utiu na kasnije ponaanje.
Potiskivanje

je mehanizam koji se smatra najjednostavnijim. On deluje na presvesnom i nesvesnom nivou i predstavlja nain iskrivljivanja onoga to pojedinac misli i osea ili toga kako procenjuje traumatsku situaciju. Sastoji se od odbrane od napetosti zatvaranjem jednog oka pred preteom stvarnou. Reaktivna formacija je nain odbrane od preteeg poriva kroz aktivno
Poricanje

izraavanje suprotnog poriva. Razvojem svesnih stavova, uverenja i ponaanja dijametralno suprotnih uznemirujuim eljama, pojedinac se ne mora suoiti sa strepnjom koja bi se javila kao posledica prihvatanja preteeg poriva. Tako vrlo esto nailazimo na osobe koje svoju bazinu agresiju i mrnju prema drugima preobliavaju u ljubaznost.
Projekcija

je mehanizam samozavaravanja koji se sastoji od pripisivanja drugima

vlastitih neprihvatljivih elja i poriva. Pouda, agresivnost i drugi porivi tumae se kao da pripadaju drugima, a ne samom pojedincu. Tako umesto da pojedinac sebi prizna da nekoga mrzi on te agresivne porive pripisuje drugom i preobliava ih u uverenje da taj drugi zapravo mrzi njega.
Premetanje

predstavlja nain ublaavanja napetosti oslobaanjem poriva

njihovim usmeravanjem od preteeg objekta prema sigurnoj meti. Premetanje se sastoji od usmeravanja energije prema drugom objektu ili osobi, kada su prvobitni objekti ili osoba nedostupni ili kada je sasvim neprimereno ka njima usmeriti poriv. Tako na primer slabi koji se plai svog efa, svoju ljutnju ne moe da ispolji na efu pa se iskaljuje na svojoj eni i deci.
Racionalizacija

predstavlja osmiljavanja dobrih razloga kako bi opravdali

svoj oslabljeni ego. Racionalizacija pomae u opravdavanju odreenih postupaka i ublaavanju udaraca povezanih sa razoaranjem. Kada ljudi ne uspeju da se zaposle na radnom mestu na koje su pretendovali, uspevaju da uvere sebe da to mesto ionako nisu hteli.
Sublimacija

predstavlja mehanizam putem koga se seksualna ili agresivna

energija preusmerava na one aktivnosti koje su drutveno prihvatljive. Tako na primer, agresivni poriv moe biti preusmeren u atletske aktivnosti, ime osoba nalazi nain ispoljavanja agresivnih oseanja ali na drutveno prihvatljiv nain. Frojd je smatrao da su mnoga umetnika dostignua posledica sublimacije.
Regresija

podrazumeva okretanje ka postupcima koji su prevazieni i prerasli.

Povratkom na ranije razvojne faze, zahtevi vie nisu tako veliki. Ljudi suoeni sa jakim stresom mogu savladati svoju napetost dreci se nezrelih i neprikladnih postupaka. Ovo je esto primetno kod dece koja plaei se kole pribegavaju postpucima kao sto je plakanje, sisanje palca itd. Nastoje da se vrate u razdoblje ivota koje je bilo sigurno. 8
Introjekcija

je mehanizam usvajanja tj. unoenja u vlastitu linost vrednosti i

standarda drugih. Jedan od primera jeste nain savladavanja napetosti kod zatvorenika koncentracionih logora koji su prihvatali vrednosni sistem neprijatelja identifikujui se sa agresorom. Introjekcija meutim nije nuno negativna. Postoje i njeni pozitivni oblici kao to je usvajanje roditeljskih vrednosti.
Identifikacija

predstavlja mehanizam koji je sastavni deo razvojnog procesa.

Identifikujui se sa roditeljima, deca ue oblike ponaanja koji su prihvatljivi u sredini, stiu polne uloge Ovaj mehanizam meutim moe da se koristi i u funkciji odbrane. Primer toga jeste odbrana od oseanja manje vrednosti kroz identifikaciju sa uspenim ljudima.
Kompenzacija

je mehanizam koji se sastoji od prikrivanja opaenih slabosti ili

stvaranje odreenih pozitivnih osobina radi nadoknade ogranienja. Na primer, deca koja ne dobijaju pozitivnu panju i priznanje, mogu razviti ponaanja namenjena dobijanu bar negativne panje.
Razvoj linosti

Frojd je bio meu prvim psiholozima koji je tvrdio da u ovekovom razvoju detinjstvo igra kljunu ulogu. Poznata je njegova uvena reenica Dete je otac oveka. On je smatrao da su zbivanja u detinjstvu krucijalna za kasniji razvoj i da ostavljaju trajne posledice na njegovu linost. Iskustva iz prvih pet-est godina imaju presudnu ulogu u oblikovanju odrasle linosti. Pored toga, on je smatrao da je seksualni instinkt delatan u osobi od njenog roenja i da na presudan nain oblikuje psihiki razvoj. U skladu sa tim, njegova objanjenja razvoja linosti uglavnom su bila usresreena na seksualne teme. On je smatrao da svaka osoba tokom razvoja prolazi kroz nekoliko razvojnih faza. Odlika svakog je odreena erogena zona. Poto svaka od faza u znaajnoj meri utie na funkcionisanje odrasle osobe, one su nazvane psihoseksualne faze razvoja.
Oralna faza

Ovo je prva faza kroz koju svako dete prolazi i koja obino traje osamnaest meseci. Tokom ovog perioda usta, usne i jezik predstavljaju izvornu erogenu zonu. Aktivnosti poput sisanja, grienja, dojenja, hranjenja i ostalih oralnih radnji jesu glavni izvori detinje prijatnosti. Jako je vano da dete u ovom periodu dobije osnovnu negu. Ukoliko adekvatna nega izostane, kasnije se mogu razviti osobine kao to su gramzivost i pohlepa. Preveremeno ili odloeno odvajanje od dojke vodi oralnim frustracijama ili preteranom zadovoljstvu. Ovo moe dovesti do fiksacije psihike energije za ovu fazu i kasnije razvoja oralnog karaktera linosti. Ono to je svojstveno ovom karakteru jesu nepoverenje prema drugim ljudima, odbijanje tue ljubavi i strah ili nesposobnost uspostavljanja intimnih odnosa.
Analna faza

U uzrastu od 18 meseci do druge godine, deca prolaze kroz analnu fazu razvoja. Prema Frojdovim zapaanjima, u tom uzrastu analna oblast i drai koje su povezane sa pranjenjem debelog creva ili zadravanjem izmeta predstavljaju preovladajui izvor detinjeg zadovoljstva. Glavni razvojni zadaci u ovoj fazi jesu uenje nezavisnosti, prihvatanje vlastite moi i uenje izraavanja negativnih oseanja kao to su bes i agresija. U ovoj fazi deca se navikavaju na istou ( tj. ue da kontroliu rad i pranjenje debelog creva i beike), to neretko vodi sukobima detinje i roditeljske volje, a traume vezane za ovu aktivnost mogu proizvesti analne fiksacije ili u kasnijem razvoju analnu linost. Frojd je govorio o analno agresivnom i analno zadravajuem tipu linosti koje svoje izvore imaju u postupcima kojma su roditelji koristili prilikom obuavanja deteta na istou. Previe stroge metode obuavanja na istou mogu dovesti do razvoja osobina koje su svojstvene analno-agresivnom tipu linosti, kao to su okrutnost, neprikladno izraavanje ljutnje i krajnja neurednost. Nasuprot tome, pridavanje prevelike panje inu pranjena i preterano hvaljnje deteta svaki put kada obavi nudu, moe dovesti do pridavanja preterane vanosti ovoj aktivnosti. Kao posledica ovakvih roditeljskih postupaka dolazi do razvoja analano-zadravajue linosti kojoj su svojstvene osobine preterana urednost, tvrdoglavost, krtost i gomilanje stvari.
Falusna faza

U uzrastu od tree do etvrte godine deca ulaze u falusnu fazu razvoja, kada penis i klitoris postaju erogene zone koje priinjavaju najvie zadovoljstva, kao i razna oseanja i matanja koja imaju veze sa radom genitalnih organa. Osnovni sukob falusne faze jesu upravo incestouzne elje koje deca imaju prema roditelju suprotnog pola. Budui da su takvi oseaji ugroavajui, obino se potiskuju, meutim predstavljaju snane odrednice kasnijeg seksualnog razvoja. Uporedo sa eljom da se bude sa roditeljem suprotnog pola, javlja se i nesvesna elja za uklanjanjem roditelja istog pola.

Prema Frojdovoj teoriji, i deaci i devojice oseaju seksualnu elju i unutranje sukobe i potiskuju ih. Deaci eznu za majinom panjom, oseaju neprijateljstvo prema ocu i boje se da e ih on kazniti zbog incestnih oseanja koje imaju prema majci. Ova pojava se naziva Edipov kompleks koja vai za deake. Istu pojavu za devojice Frojd je nazvao Elektrin kompleks. Roditelj suprotnog pola postaje seksualni objekat u mati i u ponaanju deak i devojica pokazuju svoju seksualnu elju prema njima. U tom periodu kod deaka se javlja specifian strah povezan sa njihovim penisom, koji je Frojd nazvao kastracioni strah. U strahu da e mu otac vratiti milo za drago odsecanjem organa, deaci potiskuju svoju seksualnu elju prema majci i zamenjuju je prihvatljivim oblikom ljubavi. U tom periodu deaci poinju da se poistoveuju sa ocem, da usvajaju njegove vrednosti, osobine, postupke Kroz identifikaciju sa ocem i preuzimanjem njegovih vrednosti, zabrana i moralnih obrazaca, razvija se instanca licnosti Superego, tako da se kae da je Superego naslednik Edipovog kompleksa. 10 Ortodoksni Frojdov pogled na razvoj ena izazvao je velike nesuglasice i mnoge ene su negativno odreagovale na njega. Elektrin kompleks javlja se kod devojica i on je kopija Edipovog kompleksa. Prvi objekat ljubavi kod devojica je majka, ali se u ovoj fazi prenosi na oca. Kod devojica se u ovom periodu javljaju negativne emocije prema majci jer opaaju da nemaju penis. Isto tako se javlja zavist od penisa zbog svesti da ga deak ima, a ona ne. U ovom periodu devojice se takmie sa majkom za oevu panju. Nakon to shvate da ne mogu zameniti majku, zapoinje proces poistoveivanja, kada poinju da preuzimaju neke majine osobine. Ono to je svojstveno ovoj fazi psihoseksualnog razvoja jeste radoznalost koja se tie seksualnih pitanja, seksualna matanja, masturbacija, obrasci polnog poistoveivanja i seksualna igra.
Period latencije

Prestankom nemirnog stanja i stresova iz oralne, analne i falusne faze psihoseksualnog razvoja, dolazi period mira koji se naziva period latencije. Odnosi izmeu instanci Id, Ego i Superego su oblikovani i relativno stabilni. U ovom periodu detetove seksualne porive zamenjuju novi interesi. Odvija se socijalizacija i decu poinje da zanima iri svet. U ovom periodu javlja se usmerenost na kolu, hobije, sport i prijateljstva s pripadnicima istog pola. Oralna, analna i falusna faza zajedno nazivaju se pregenitalno razdoblje. Glavno svojstvo ovih faza psihoseksualnog razvoja jeste narcistika orijentacija tj. usmerenost prema unutra, odnosno na sebe. Tokom srednjeg detinjstva, u latentnoj fazi, deca poinju da se okreu prema odnosima sa drugim ljudima. Decu u tom periodu jednako zanimaju stvari iz spoljnjog kao i iz unutranjeg sveta. Latencija se protee do puberteta, kada dete ulazi u genitalnu fazu, poslednju fazu psihoseksualnog razvoja.
Genitalna faza

Tokom ove faze, koja se protee i kasnije u zrelo doba, ponovo oivljavaju erogeni porivi, sada usresreeni na genitalnu oblast. Raniji sadraji iz falusne faze ponovo se oivaljavaju i ponavljaju i adolescenti oseaju zanimanje za suprotni pol, ukljuuju se u odreene seksualne eksperimente i poinju da preuzimaju

odgovornost. Po izlasku iz adolescencije i prelaskom u zrelost odrasle dobi, sklapaju intimna prijateljstva, oslobaaju se roditeljskog uticaja i razvijaju interes za druge ljude. Ukoliko pojedinac dostigne u svom razvoju ovaj nivo, a da nije fiksirao prilinu koliinu libida u nekoj ranijoj fazi, onda moe da se razvije normalan seksualni ivot, zadovoljavajui, dugotrajan odnos u kome e uvaavati potrebe i elje partnera. Frojd je govorio o genitalnom karakteru mislei na sposobnost osobe da voli i radi. 11
Psihoanaliza i umetnost

Ve u prvim fazama razvoja psihoanalize, Frojd i njegovi saradnici su svoj interes usmerili na oblast izraavanja i stvaralatva. Psihoanaliza je prodrla u oblasti knjievnosti, umetnosti i sve druge oblasti ljudske delatnosti gde su se ispitivali motivi stvaranja. Psihoanaliza je odavno stekla nauno i drutveno priznanje, a njene osnovne zakonitosti su primenjene na mnoga podruja savremenih kulturnih i naunih tekovina. Stvaralatvo kao jedna od njih, danas se ne moe tumaiti bez uenja o nesvesnom. Sprovedena su mnoga istraivanja koja za cilj imaju potvrdu postojanja subliminarnih procesa, tj. nesvesne percepcije. Oni imaju znaajan uticaj na mnoge vrste psiholokog funkcionisanja i procese kreativnog ina. Neosporno je da su ovekovo miljenje, delanje i oseanja nesvesno motivisani to je ujedno i potvrda za jednu od osnovnih psihoanalitikih pretpostavki. Frojd umetnost svrstava u delatnosti i aktivnosti pomou kojih na fiktivan nain pokuavaju da se zadovolje elje, ukljuujui i potrebu za sigurnou, a sve zarad smanjenja ili potpunog eliminisanja strahova. Tu spadaju i mitovi, magija, snovi pa i neuroze. Psihoanalitiki pristup umetnosti je istorijski. Na poetku, neophodna je rekonstrukcija prolosti: i stvaraoca i njegovog rada jer istraivanje istorije sluaja ili detinjstva je osnova svake psihoanalitike analize. Po Frojdu, umetnost slui psihikom arhetipskom statusu detinjstva i tako gledano, ona je igra. Funkcija umetnosti i stvaralatva je da stvaralac ponovo nae put do izvora zadovoljstva i deijeg smeha. Psihoanaliza kao filmska tema ili deo filmskog procesa neodvojiva je od opusa velikana sedme umetnosti poput Bergmana, Felinija, Langa, Bertoluija, Velsa, Hikoka, Bunjuela, Antonionija, Osime, Kjubrika, Pazolinija... ali ne treba da udi to se ona vezuje i za filmske blokbaster serijale kao to je Saut Park. S druge strane, nije malo onih koji smatraju da sam proces stvaranja filmskog dela spada u domen psihoanalize. Na stvaralatvo Federika Felinija veliki uticaj je imala i psihoanaliza. On je tokom ivota iao na psihoanalizu u dva navrata po nekoliko godina. U svojim delima obraivao je teme snova, imaginarnog, seanja, detinjstva, enske seksualnosti, odnosa crkve i seksualnosti, adolescencije, odnosa autoritarnog drutva i pojedinca, marginalnih pojedinaca itd... Sam Felini je govorio: "Nai snovi su na stvarni ivot. Moje fantazije i opsesije nisu samo moja stvarnost, ve stvari od kojih nastaju moji filmovi." Jo jedan filmski stvaralac na kojeg je psihoanaliza imala veliki uticaj je Vudi Alen. Taj uticaj je neretko veoma primetan u njegovim filmovima. Tokom tri decenije, Vudi Alen se podvrgavao psihoanalizi tri puta nedeljno. Jedan od filmova koji je uradio pod uticajem psihoanalize je Sve to ste eleli da znate o seksu, a niste smeli da pitate,

iz 1982. godine. O tome koliko je Frojdovo uenje imalo uticaja na Vudija Alena, govori i njegova uvena reenica Ne znam ta je pitanje, ali odgovor je seks. Strahovima, nagonima i snovima bavio se i Alfred Hikok. Neki filmski teoretiari gledaoca vide kao dete, kao posmatraa koji se identifikuje sa kamerom koja nema vremenska i prostorna ogranienja u okviru filmskog sveta. Samim tim gledalac ima pasivan oseaj nadmoi nad svetom koji se pred njim odvija sa mogunosti da vidi sve, a da opet ostane nevidljiv. 12 Vrlo esto je sam film, analiza linosti autora, a s druge strane smernica posmatraima ka identifikaciji sa likovima, prepoznavanju sebe u odreenim situacijama i distanciranje zarad jasnijeg sagledavanja sopstvene linosti. Sam Frojd se nije bavio analizom filma, ali je smatrao da umetnost i psihoanaliza imaju iste osnove, da se i umetnici i psihoanalitiari bave nesvesnim, fantazijom, snovima i igrom. Uporeivao je pesnike s neurotiarima, koji iznose svoje matarije psihoanalitiarima, dok umetnik svoje fantazije oblikuje i prikazuje u za sve prihvatljivu realnost. U novije vreme razvija se psihoanalitiki i filmski kriticizam, pa je 1986. godine u SAD osnovan "Forum za psihoanalitiku teoriju filma". Metoda uenja psihoanalize putem analize filma vrlo je korisna i za laike ali i za psihoanalitiare pruajui prvima da steknu osnovna znanja iz psihoanalize, a drugima da obogate i proire svoja iskustva jednim novim oblikom psihoanalitike prakse putem psihoanalitikog filmskog kriticizma. Za kritiare Frojda, psihoanaliza je samo zastarela praksa, ba poput leenja pijavicama, ali ni oni ne mogu da poreknu, da psihoanaliza, ili ono to se predstavlja kao psihoanaliza, ivi u literaturi, filmu, istoriji i drutvenim naukama.