Учење о држави

О држави и њеном уређењу пишу Платон и Аристотел. Платон је своју замисао

идеалне државе изнео у дијалозима О држави, Политичар и Закони.
У тој емпиријској држави значајно би биле присутне идеје добра, правичног и лепог.
Праведна држава била би она у којој би свако имао одрежено место рада.
Платон је настојао да пронаже начин да се одреди шта је добро за све, да би се то
записало у законима и и да би се на тај начин у држави остварило оно што је
најприближније апсолутној правди и доброти.
Једнакост људских душа је у томе што се у свакој налази пожудна, вољна и умна
способност.
Пожудна способност- нагон за храном, уживањем у јелу и пићу...- хране државу.
Вољна способност- тежња за моћи, владањем, славом, наградама, похвалама – бране
државу.
Умна способност –жуди за знањем као врлином – воде државу.
Платон се сматра оснивачем комунизма, фашизма и дечје педагогије. ( о овоме више
има у књизи)

Аристотел се више бави проблемом управљања државом.Друштво је настало из

породице као основне ћелије а са даљим ширењем породице настала је држава.
Праведност је законски поредак државне заједнице где свако заузима место које му по
природи ствари припада.
И Аристотел има тезу о природној неједнакости. ( више има у књизи)
Констатује да у свкој држави постоје 3 категорије људи: врло богати, врло сиромашни
и средњи слој.
Против је укидања породице и приватне својине. Сматра да је то будалаштина. (зашто?)
Не претпоставља себични, приватни инерес општем интересу, јер држава је много
важнија од појединца, она је нешто трајно за разлику од појединачих егзистенција.