Гимназија ,,Жарко Зрењанин'' , Врбас

Матурски рад из Философије

ПЛАТОНОВА ИДЕАЛНА ДРЖАВА

Ментор: Ученик:

Нађа Дабовић Алекса Загорац IV5

 САДРЖАЈ
Страна
1. Увод...........................................................................................3
2. О Платону..................................................................................4
3. Платонов концепт државе.......................................................5
3.1 Класе и подела народа………………………………………………….5
3.2 Образовање и васпитање..................................................7
3.3 Платонов мит о пећини......................................................8

4. Платон и демократија..............................................................10

5. Закључак (Критика)..................................................................12

6. Литература................................................................................13

2
 1. УВОД:

Концепт Платонове идеалне државе најбоље је описан у његовом капиталном делу

,,Држава''. ,,Држава'' је била много битна за развој политичке филозофије старог а касније
и средњег века. Њен утицај осећамо и данас јер су проблеми и решења истих које Платон
износи , итекако релеватни.

Платонова идеална држава је у својој суштини утопијска јер је Платон био идеалистички
утописта. Аристотел је критиковао овакакв поглед на друштво говорећи како ни једно
уређење не може бити савршено.

Да би смо разумели Платоново дело , морамо разумети време у којем је настало и дух
тадашњег друштва. Стари Грци су веровали да је човек друштвено и политичко биће које
има обавезу да суделује у политичким дешавањима у својој околини. Особа коју није
интерсовала политика и која је била равнодушна према збивањима у држави , називана је
идиотом. Данас, сваки вид политичког активизма бива демонизован од стране друштва
као губљење времена и учествовање у лоповлуку и преварама. Треба такође узети у
обзир да је тадашња Стара Грчка , у овом контексту град Атина, била под демократијом.

Демократија као таква , и даље је налазила свој идентитет који ни данас није потпуно
дефинисан. Такав систем, и даље у стању развитка, није могао бити просперитетан и
успешан.

Политичка криза и лутање Старих Грка у циљу да пронађу апсолутно решење, довело је до
разних филозофија које су обликовале касније доба . Да ли су њихове идеје биле
злоупотребљене или искоришћене на начин на који су и намењене, и даље је предмет
расправе.

У овом матурском раду, покушаћу да објасним Платонове идеје и ставове и њихову

паралелу са данашњим временом.

3
 2. О ПЛАТОНУ:

Платон(427-347.п.н.е) је једна од најзначајнијих филозофа Старе Грчке. Сматра се првим

политичким филозофом. Рођен је Атини у аристократској породици. Имајући услове за
образовање, није штедео на томе и зато постаје свестрано образован. Његово право име
је заправо било Аристокле , а име Платон добија јер је био плећат (platis). У најбурнијем
добу Атине , успео је да стекне сазнање о филозофији , односу човека и државе , права и
дужности грађана и моралу. Када је као младић упознао Сократа, био је опчињен
његовом мудрошћу и знањем. Постаје његов најбољи ученик и пријатељ. Након
Сократове смрти погубљењем , Платон бива разочаран у државу и почиње лутати по
Јужној Италији и Египту трагајући за знањем.

Платон је своја дела писао у облику дијалога што их чини занимљивим за читање и лаким
за разумевање. У скоро свим делима се јавља Сократ као лик. За разлику од Сократа
Платонје све своје мисли записивао у својим делима давајући нам изворе његове
филозофије из прве руке.

Платон је сам уочио недостатке и олигархијске и демократске владавине. Под првим,

атински народ био је потлачен и подложан суровим и опаким казнама. А под
демократијом, његов ментор (Сократ) - човек чији је интелект и мудрост сматрао изнад
свих осталих - био је убијен. Ови трагични догађаји навели су Платона да верује да мора
постојати бољи облик владавине, онај у коме би грађани могли живети заједно срећно и
складно, а који је изграђен на старогрчким врлинама правде, мудрости и храбрости.
,,Држава'' представља његову потрагу за тим новим политичким поретком.

4
 3. ПЛАТОНОВ КОНЦЕПТ ДРЖАВЕ:

3.1 Класе и подела народа:

Као што смо већ рекли , Стари Грци су валоризвали политику и човека као политичко
биће. После повратка демократије и Сократове насилне смрти , Платон се повлачи из
политике са познатим речима: ,,Полтиком се треба бавити само док ти живот није у
опасности.'' Сурова и олигархијска власт Тридесеторице навела је Платона да изађе из
политичког живота али да се и даље бави политичком теоријом.

Темељ и суштина његове идеалне државе јесте била правда. Да не би дошло до забуне ,
Платон овде мисли на праведност односно праведно подељене улоге у складу са
способностима појединца.Ово значи да је за њега правда била: Свако ради свој посао. Ако
неко не мора да ради за другога, онда правда не постоји. Државу је делио на три дела са
симболичним терминима:

1. Глава – умни део

2. Прса - Вољни односно војни део (објаснићу шта ово значи)
3. Трбух – Корисни део

Као што умни део човека води тело , тако би и овде умни део односно владари
требали водити остала два дела. Владар мора бити врсни филозоф са што мање
мана и без икаквог порока. Као вечни трагач за иситном , владар-филозоф је уједно
и најправеднији. Владар има право да бира које особе ће имати дете и у ком
сталежу како би опстала стабилност и функционалност државе.

Вољни односно војни део чине војници (чувари). Њих красе

храброст,побожност,пожртвованост и воља да се одрекну свих уживања овог света

5
 ради опстанка нације. Дужни су да чувају државу од непријатеља према којима су
немилосрдни и да одржавају ред и мир у полису. Морају осигурати послушност
корисног дела (произвођача).

Корисни и највећи део државе јесу произвођачи. Њих чине сви занати и професије осим
наравно војника и владара. Дужни су да производе за државу,опет, у складу са својим
способностима. Не смеју се питати за политичка питања државе већ морају подржати и
слушати свог владара. Сваки произвођач се мора бавити оним што најбоље зна
(медицина , металургија , oбућарство,...). Иако изгледа као да су произвођачи у
најлошијем положају , то није нужно случај. За разлику од војника , они не ризикују свој
живот и дозвољено им је да имају породице. Платон овде иситче једну ману овог сталежа
а то је грамзљивост (желе више добара за себе него што им је реално потребно).

Платон истиче образовање као једну од најважнијих одговорности државе. Услов за

владара јесте пре свега добро образовање јер како нам он говори , врлина је етички
идеал који се достиже само знањем.

Та врлина мора бити идеја доброг ка којој тежи не само појединац већ и читава држава. По овоме,
он врлину дели по улогама појединца (врлина владaра:знање , врлина војника:храброст ,...)

Познавање добра јесте крајња врлина.

Идеја доброг мора бити апсолут и не сме се доводити у питање. Овако разумевање морала и
идеје доброг касније прихватају Хришћани и многи Неоплатонци. У суштини, Платон говори да
правда, истина, једнакост, лепота и храброст проистичуу из облика ,,добра''.

6
3.2 Образовање и васпитање:

Професори и учитељи имају такву моћ о којој премијери и министри могу само да
сањају.

--Платон--

Платон сматра да је образовање средство за постизање правде, како индивидуалне правде, тако и
социјалне правде. Према Платоновим речима, индивидуална правда се може добити када сваки
појединац развије своју способност до максимума. У том смислу, правда значи изврсност. За Грке
и Платона, изврсност је врлина. ,,Платонски'' циљ образовања је добробит појединца и
безбедност државе. Циљ образовања је, према Платоновим речима, добробит и појединца и
друштва. Његов водећи принцип је: "Ништа не сме ући у образовни систем што не погодује
промовисању врлина.''

Платон нас учи да се правда ,сама по себи, исплати и да је боље бити праведан него неправедан.
Платон каже да је праведан човек срећнији јер избегава сву беду живота. Он заговара образовање
под контролом државе , како за мушкарца , тако и за жену. Циљ образовања био је да унапреди
појединца и усмери га на живот у једној од три класе (владајућа , војничка и класа производње).

Платон је подразумевао да сваки грађанин мора бити музички образован (мора је знати да свира
лауту , харфу или шта год му је доступно...) , физички спреман и атлетске грађе. Образовање деце
је замишљао кроз митове , са тим да неки митови буду цензурисани јер дете не схвата суштину и
смисао мита већ разуме све што чује као буквално. Неспособна да разликују добро и лоше и,
самим тим, прикупљајући примере како да се не понашају из лоших прича, деца ће користити
само лоше примере да оправдају сопствено лоше понашање.

Музичка способност користи души , а гимнастика телу. На овај начин се правилно обликује
карактер чувара који их спречава да тероришу грађане. Тако је образовање чувара пре свега
моралне природе, наглашавајући слепо прихватање уверења и начина понашања, а не способност
да размишљају критички и независно. Они који су подобни за образовање једног чувара морају
по природи да буду ,,филозофи, продуховљени, брзи и јаки."

Платон не обавезује грађане на компликовану гимнастику већ каже да добра душа производи
добро тело. Због тога ће, једући и пијући умерено и предузимајући једноставан план физичког

7
вежбања од младости, тело бити у форми онолико колико је потребно. Гимнастика је углавном
одговорна за превенцију болести и потребу за лековима у граду. Иако је музика најважнија
компонента у образовању чувара, равнотежа између музике и гимнастике је важна за продукцију
моралних чувара. Пошто искључиво гимнастичко образовање изазива дивљаштво и искључиво
музичко образовање изазива мекоћу, оно мора бити уравнотежено.

Краљ-филозоф мора бити научен о ,,добром''. Не сме имати мишљење о добром већ га мора
знати као апсолутну и непроменљиву истину. Поред тога , владар је учен да воли учење и
филозофију. Морају бити мирни, храбри, добри, племенити, чврсти и брзи ученици.

1.

3.3 Платонов мит о пећини:

--Можемо опростити детету што се боји мрака, али не можемо опростити мушкарцу који се
боји светлости—

-Платон-

Платонов мит о пећини настоји да нам покаже ефекат знања.Да би били ефикасни владари,
Платон је тврдио да ће Чувари морати да поседују највише облике знања како би могли да развију
чврста правила о ономе што је вредно дивљења, исправно или добро. Платон је веровао да оно
што људи виде око себе јесте само одраз онога што је стварно. Права суштина или природа
ствари, тврди он, постоји у одвојеном делу изван физичког света – стварности изван онога што би
нам наша чула могла показати – којој би се могло приступити само кроз филозофско
размишљање.

--Ево како он објашњава свој мит о пећини:

Замислимо људе чије су главе оковане тако да могу гледати само у зид испред себе. Иза њих се
налази зид ,а иза зида гори ватра. Поред ватре пролазе људи са фигурама ратника и животиња
чије се сенке оцртавају на зид испред окованих. Разговор људи поред ватре одзвања и оковани
људи добијају осећај да то причају сенке фигура. Пошто су оковани и немају шта да раде , они се
из досаде кладе на то која ће сенка поново проћи и која ће прва проговорити.

8
Платон нам затим поставља ово питање: ,,Шта би се догодило ако један од окованих изађе из
пећине и види сунце?''

Ако би један од окованих људи заиста изашао из пећине , био би заслепљен сунчевом светлошћу
јер је навикао на мрак у којем је био цео свој живот. После неког времена , привикао би се на
светлост и видео у којој је заблуди живео. Схватио би да је живот у пећини био бесмислен.

Пећина овде представља наше схватање света. Пећина је све оно материјално и телесно у свету,
док сунце и слобода представљају знање , истину и реалност. За људе у пећини, сенке фигура и
звукови пролазника јесу њихова реалност. Али , за човека ван пећине , реалност је оно што заист
јесте реално и истинито. Ако би се слободан човек вратио у пећину и покушао да објасни
окованим људима шта је видео , они би мислили да је полудео и да је реалност оно што они виде
у пећини (њихове сенке и сенке свега око њих). Ако би покушао да их ослободи и да им покаже
истину која се налази ван пећине , оковани би га сурово убили. Овде Платон поетично и
алегоријски представља Сократову смрт.

Људима је пријатно у њиховом незнању и непријатељски су настројени према свакоме ко покуша

да их ослободи тога. Затвореници су сковали заверу и убили онога који је видео истину и који се
вратио да им помогне, баш као што су Атињани осудили Сократа на смрт зато што је покушао да
их просветли. За Платона , већина нас живи као оковани људи из приче. Целог свог живота јуримо
сенке (статус , новац , телесно задовољење) уместо да тражимо светлост (знање , мудрост и
истина). Платон уводи овај пасус као аналогију о томе како је бити филозоф који покушава да
образује друштво.

--Сократова смрт—

-Жак Луј Давид-

9
4. Платон и Демократија:
Као што је опште познато , Платон је имао негативан став према демократији. Веровао је да
потпуна слобода коју демократија пружа доводи до лудости. Живот човека у демократији је
хаотичан. Он ради шта жели ,кад он жели.Нема никакав ред ни приоритет. Најбитнији му је новац
и његово тренутно материјлано стање док потпуно одбацује бригу о држави и својој улози у
очувању исте.

--Периклеов последњи говор—

-Филип Фолц-

Како он каже , демократија је анархијски систем који тежи да задовољи потребе поједница без
акцента на једниству народа. Ово данас најбоље видимо кроз грађански рат десетина политичких
партија које се боре за власт као чопор звери за плен. За Платона , демократија се своди на
политичко такмичење и игру моћи. Не постоји граница морала. Политичар (у овом случају владар)
не поседује државу и мора радити онако како непросвећена и немудра маса од њега захтева.

,,Претерана жеља за слободом на рачун свега осталог је оно што подрива демократију и
доводи до потражње за тиранијом.''

-Платон-

10
Демократија узима колективни идентитет од човека и самим тим нарушава јединство заједнице
једног народа. Окреће људе из истог народа једне против других , све под маском демократије и
борбе за једнакост и права. Платон оштро критикује слободу коју демократија даје појединцу. Он
каже да би у животу појединца морала бити пристуна држава како он не би застранио и
протраћио своје таленте и способности. Појединац бива одвојен од сваке врсте одговорности и
дужности. Оваква слобода од човека прави моралну и лењу наказу која настоји да што брже
задовољи своје потребе не бринући за будућност државе и заједнице. Човек прекрива своје очи у
позиву на оружје , позивајући се у одбрани на своја права која му демократија пружа. Не
интересује га колективан напредак и жртвовање зарад нечега већег од њега самог.

Платонова огорченост на демократију долази из његовог разочарења због Сократове смрти. Како
један тако племенит систем , пун племенитих и слободних људи , може тако хладнокрвно убити
највећег филозофа тог времена? Због главне демократске врлине која гласи квантитет изнад
квалитета , можемо употребити мит о пећини као објашњење.

Платон сматра демократију тиранијом већине. Ако се за неки предлог изгласа 59% напрема 41% ,
да ли је тај предлог заиста бољи за већну? У његовим речима: ,, Демократија је када три пастира
надгласају Сократа и мене.''

--Демократија је уметност и наука вођења циркуса из кавеза мајмуна.--

-Хенри Менкен-

--Брод будала—

-Хијероним Бош-

11
5. Закључак (Критика):
Највећа критика Платонове идеалне државе јесте њен тоталитаризам. Људи морају обављати оно
што најбоље знају и не смеју променити професију. Са оваквим системом неизбора , особа не
може у потпуности да развије своју личност. Констатни утицај државе у животу појединца , данас
је незамислив због слободе коју уживамо. Аристотел је критиковао Платонов теоријски приступ
политици и његово ,,маштање''( Аристотел овде представља емпиристу, а Платон рационалисту).
Али , Платонов вид идеалне државе су подржавали каснији филозофи од којих је најзначајнији
Хегел који је рекао да Платонова држава није пуко утопијско маштање већ ,,садржајно умовање''
које се заснива на већ посотјећим државама и системима.

Платоново мишљење о томе да су политика и морал нераздојиви , остало је популарно до краја

античког века. Стари Грци су веровали да не постоји морал изван полиса (државе) и самим тим је
држава била ,,морална установа''. Због поделе друштва на класе и обавеза појединца да ради шта
му се каже , Платон је био жртва критике социјалиста и марксиста 19. И 20. века. Оваква држава
види себе као организам и самим тим појединца као ћелију. Захтева да се што више смањи
индивидуализам и повећа колективизам . Овај колективизам није безличан као у комунизму где је
свако једнак и служи као шраф у машини, већ надахњује појединца да усаврши своје способности
ради бољитка заједнице. Самим тим се бира најбољи међу појединцима али се не губи осећај
заједнице и колективизма. Данашње егалитарно и демократско друштво , мислећи да помаже
појединцу , заправо га уништава и одваја од смислености живота. Појединац губи осећај
припадности који заступа Платонова држава (одговорност изнад права). Народ је сукобљен на
свим фронтовима: сукоб полова , сукоб класа , сукоб политичких партија,... Ефективност
демократије видимо у томе што демократска друштва не заживе више од 250 година док су
монархије и аристократске државе чувале народ и традицију и по 1000-1500 година.

Било би себично од нас да одбацујемо Платонове идеје као архаичне и тоталитаристичке. Од

таквог филозофа има много да се учи. Треба узети у обзир да је ,,Држава'' настала у време
политичке кризе Грчке. Неке идеје су екстремне , али можда су и морале бити. Тешка времена
захтевају тешке мере као решења. Наравно , Платон је само најбоље имао на уму за свој народ и
државу. Из наше перспективе , његова идеална држава заиста звучи као тоталитарно место , али
Платон је желео дугорочни просперитет који се тешко може остварити кроз демократију која на
сваке 4 године мења власт и присилно доводи политичке партије у грађански рат.

Са Платоном се донекле слажем. Његова борба против тадашњег зајтгајста заиста јесте за похвалу.
Његова замисао о оштром деловању државе као моралне установе има смисла ако узмемо у
обзир време у којем је дело писано (период олигархије Тридесеторице).

Надам се да сам успео да вам приближим и на најбољи начин објасним коцепт Платонове
идеалне државе.

12
6. Литература:
1.Платон : Држава

Интернет странице:
1. https://filozofionica.wordpress.com/2013/11/19/platonov-mit-o-pecini/
2. https://mom.rs/platonova-kritika-drmokratije-i-njegova-vizija-idealnog-
vladara/

13
Датум предаје:____________

Комисија:

Председник ___________________

Члан _____________________

Члан _____________________

Коментар :

Датум одбране : ________________

Оцена рада : ______________ ( )

Оцена за одбрану рада: ______________ ( )

Коначна оцена : ______________ ( )

14