O duhu i telu i pisanju istorije

1 Svi ljudi, koji nastoje da nadvise ostala iva bia, valja da zapnu svim
silama da ivot ne provode u muku, poput stoke to je priroda stvori pognutu
i trbuhu pokornu. Sva naa snaga jest u duhu i telu. Duh je, uglavnom,
gospodar, a telo sluga: jedno nam je zajedniko sa bogovima, drugo sa
ivotinjama. ato mi se ini ispravnijim traiti slavu u snazi duhovnoj nego
telesnoj i, poto je ovaj ivot koji uivamo kratak, ostaviti o sebi to trajniji
spomen. !gled zasnovan na prijatnoj spoljanjosti ili na bogatstvu troan je i
loman, a vrlina je slavna i vena.
"judi su se nadugako i naveliko prepirali je li vojnoj vetini prea
snaga telesna ili mo duhovna. #er pre no to se ega prihvati, valja
razmisliti$ a kad si razmislio, valja ti biti hitar na delu. nai, po sebi je
oboje nedovoljno, pa jedno drugo treba da dopunjava.
% ! poetku su se kraljevi & jer to je bio prvi naziv za vladare na zemlji
& razliito ponaali: jedni su vebali duh, drugi telo. 'ada su ljudi jo iveli
bez pohlepe, svak je svojim bio zadovoljan. (li do)nije, *ir u (ziji,
"akedemonjani i (tinjani u +rkoj podjarmljuju gradove i narode, udnju za
moi uzimaju kao razlog za rat i najveu slavu vide u najveoj vlasti. 'ek se
tada iskusilo i shvatilo da u ratu najvie moe duh. *ad bi moral kraljeva i
vladara bio isti u ratu i u miru, skladnije, postojanije bile bi prilike ljudske, i
ne bi se videlo kako vlast prelazi sa jednog na drugog, kako se sve menja i
komea. ,last se lako zadrava onim sredstvima kojima je steena. (li, kad
se umesto radinosti nametne lenjost, umesto umerenosti i pravinosti pohota
i obest, zajedno sa ponaanjem menja se i srea. ,last sa manje valjanog
vazda prelazi na najboljeg.
! zemljoradnji, brodarstvu, gra-evinarstu sve se povodi za vrlinom.
( mnogi ljudi, posveeni stomaku i snu, neuki i neugla-eni, proiveli su
svoj ivot kao da je tu-i. .jima je, izvesno, telo bilo za uivanje, a duh,
protivno prirodi, na teret. .jihov ivot ja jednako )enim jer se o oboma uti.
/ini mi se da ivi i u ivotu uiva samo onaj ko, predan nekom poslu, trai
slavu svetlim inom ili plemenitom vetinom. ( u obilju stvari, priroda
jednom pokazuje jedan, drugome drugi put.
0 "epo je sluiti dravi delom, ali ni sluiti reju nije naodmet. 1oe
se postati slavnim i u miru i u ratu. 1nogi su na glasu: oni koji su dela
izvrili i oni koji su ta dela opisali. 2 premda ista slava ne prati pis)a i tvor)a
podviga, ini mi se da je istoriju izuzetno teko pisati. 3rvo, jer za dela treba
nai primerene rei, a potom to veina misli da si zloban i zavidan ako
nekog za greke prekori. Spomene li veliku vrlinu i slavu odlinika, svako
1
prima ravnoduno ono to misli da bi i sam lako uinio, a ono to ga
prevazilazi smatra za izmiljotinu i la.
#a sam se u poetku, kao mladi, strastveno prihvatio bavljenja
politikom i tu me je ekalo mnotvo neprijatnosti. !mesto ednosti,
odri)anja i vrline, gospodarile su drskost, podmitljivost i lakomost. 2 premda
sam, nenaviknut na poroke, ovo prezirao, ipak mi je, me-u tolikim
nevaljalstvima, tatina iskvarila slabaku mladost. 1ada se nisam slagao sa
r-avim navikama ostalih, udnja za poastima muila me je kao druge ljude
slava i zavist.
4 *ad sam se oporavio od mnogih nedaa i odluio da ostatak ivota
provedem daleko od politike s)ene, nisam kanio da drago)eno slobodno
vreme traim u dangubi i dokoli)i, a ni da se bavim ropskim poslovima
kakvi su obra-ivanje zemlje ili lov. 5eio sam da se vratim onom poduhvatu
i tenji od koje me je runo astoljublje odvratilo i da, deo po deo, napiem
istoriju naroda rimskog. 'ome sam pristupio jo ornije, jer mi je duh bio
oslobo-en od nade, straha, stranake ogranienosti. Stoga u ukratko, to
istinitije budem mogao, opisati *atilininu zaveru. #a taj doga-aj smatram
naroito znaajnim zbog neuvenog zloinstva i opasnosti. 3re nego ponem
sa priom, moram saeto prikazati karakter toga oveka.

Katilina
6 "u)ije *atilina bio je potomak plemenita roda
1
, veoma snana
duha i tela, ali zle i naopake udi. 7d mladistva su mu bili mili gra-anski
ratovi, ubistva, otimaine
%
, politika nesloga i u tome je proveo svoje
mladike dane. 'elo
0
mu je podnosilo glad, stud, nesan bolje nego bi iko
mogao poverovati. 8ud smela, podmukla, prevrtljiva, u svemu bee
li)emerna i pritvorna$ pohlepnik na tu-e, rasipnik svoga$ vatren u strastima$
vrlo reit, al9 premalo mudar. .ezasit njegov duh teio je vazda
neumerenom, neverovatnom, nedostinom.
1
5o-en je 1:;. g. pre n. u plemikoj porodi)i Sergija, koja je tvrdila da potie od
<nejinog druga Sergeste =Enejida, , %1>.
%
a Suline vladavine ubio je pretora 1arka 1arija +raditijana i vie vitezova, a me-u
njima i svog zeta *vinta ?e)ilija: pripao mu je deo njihove imovine. Do)nije je zbog
plena smakao i svog odraslog sina.
0
7vaj kratki a jezgroviti opis priziva u seanje "ivijevog @anibala: nullo labore aut
corpus fatigari aut animus vinci poterat. Caloris ac frigoris patientia par =AA2 4, 6BC>.
%
3osle Suline vladavine
4
, obuzela ga je silna elja da uzurpira
dravu i niega se nije libio da bi stekao kraljevsku vlast. 2z dana u dan, sve
vie i vie, obest mu podsti)ahu nemanje imovine i svest o zloinima$ a
oboje je bio uveao onim svojstvima koje sam maloas pomenuo.
3odstrekavala ga je, osim toga, moralna iskvarenost gra-ana, koje su
razdirala dva najgora a me-usobno suprotna za: rasko i gramzivost.
3oto me je ovo opomenulo na moral drave, sama tema, ini se,
zahteva da se vratim u prolost i ukratko raspravim o tome kakva su naela
pre)i primenjivali u miru i ratu, kako su upravljali dravom, koliku su je
ostavili, i kako se ona, maloBpomalo, izmenila i, od najlepe i najbolje,
postala najgora i najsramnija.
Istorija i moral Rima
C +rad 5im su, kako sam ja
6
doznao
C
, u poetku sagradili i nastanili
'rojan)i koji su se, kao begun)i pod <nejinim vo-stvom, potu)ali bez
stalnih prebivalita. S njima su bili (borigini, pleme divlje, bezakono,
bezvlasno, nepokorno i razobrueno. 3oto su se okupili unutar jednih
zidina, a bili raznolikog porekla, razliitih jezika i iveli svako svojim
nainom ivota, zvui neverovatno kad se spomene kako su se lako stopili:
tako je, za kratko, od rasute i tumarajue gomile, sloga stvorila dravu. 3oto
se njihova drava uveala gra-anima, ure-enjem, teritorijom, i inila se
prilino napredna i politiki jaka, bogatstvo, kako to najee kod ljudi biva,
pobudi zavist. Susedni kraljevi i narodu stanu da prete ratom
D
, a malo im
prijatelja priskae u pomo: ostali se, zaplaeni, dre podalje. (li su
5imljani budni i u ratu i u miru: hitaj, spremaj se, me-usobno hrabri,
dumanima se suprotstvljaj, slobodu, otadbinu i roditelje orujem brani.
3osle, kad bi hrabrou otklonili opasnosti, i-ahu u pomo savezni)ima i
prijateljima i sti)ahu prijateljstva vie inei nego primajui dobroinstva.
4
"u)ije *ornelije Sula =10;BD;. g. pre n. e.>, obrazovan ovek, epikureja) i skeptik, uao
u politiki ivot kao 1arijev kvestor, kad je sa aErikim kraljem Fokhom pregovarao o
#ugurtinoj predaji. 3osle etiri godine ratovanja, ;0, primorao je na kapitula)iju pontskog
kralja 1itridata. 2ste godine, po povratku u 5im, pobe-uje 1arijeve demokrate i zavodi
strane proskrip)ije. 3roglaava se diktatorom sa neogranienim ovlaenjima. ,lasti se
odrie DG, odlazi u 3uteole i za godinu dana umire.
6
2sti)anjem line zameni)e ego Salustije pokazuje kako nudi vlastito vi-enje stvari
kojom se bavi. .jegova verzija se doga-aja se uistinu razlikuje od svih ostalih.
C
Fez sumnje preuzeto od *atona: agrum quem Volsci habuerunt campestris plerus
Aboriginum fuit =Historia, Erg. D>.
D
*ao to su Sabinjani =Sabini>, <kvi =Aequi>, 5utuli =Rutuli> i ,ols)i =Volsci>.
0
2mali su zakonitu vlast i to kraljevsku. 7 dravi su se brinuli
izabrani ljudi ije su telo oslabile godine, ali im je duh bio moan od
mudrosti. 7ni su, bilo zbog ivotne dobi, bilo zbog roditeljske brinosti, bili
nazivani o)i. Do)nije, kad se kraljevska vlast, koja je u poetku uvala
slobodu i uveavala dravu, izvrgla u despotiju
;
, promenili su dravno
ure-enje i birali po dva vladara
G
sa vlau od godinu dana. 1islili su da e
tako ljudski duh biti najmanje u prili)i da se izobesti samovoljom.
D ! to doba svi su poeli da se sve vie istiu i da vidnije iskazuju
svoje sposobnosti. *raljevi, naime, vie sumnjaju u dobre nego u r-ave i oni
vazda strepe od tu-e vrline. 'eko je poverovati koliko je drava ojaala
stekavi slobodu: tolika je udnja za slavom nastala. 3re svih mlade, im je
stasala za rat, u logoru se praktino uila vojnoj vetini i vie je udela za
svetlim orujem nego za kurvama i gozbama. 'akvim ljudima nikakav napor
nije bio stran, nijedno mesto nepristupano ili vrletno, nijedan neprijatelj
straan: vrlina je bila iznad svega. a slavu su se najvie takmiili
me-usobno: svak se trudi da ubije neprijatelja, pentra se na bedem, a sve da
pri tome bude vi-en. 'o su oni smatrali bogatstvom, dobrim glasom i
velikom slavom. Fejahu eljni hvale, izdani nov)em$ hteli su golemu slavu
i poteno steeno bogatstvo. *ad me to ne bi udaljilo od teme, mogao bih
navesti mesta gde je rimski narod ai)om ljudi razbio silne neprijateljske
ete i na juri uzeo prirodno utvr-ene gradove.
; Srea je, me-utim, stvarni gospodar svega. 7na vie iz hira nego
pravedno sve stvari ini slavnim ili beznaajnim. 3odvizi su (tinjana, kako
ja )enim, bili i znatni i sjajni, pa ipak neto manji nego to kae pria. (li
poto su odatle potekli veoma daroviti pis)i, dela (tinjana se po )elom svetu
slave kao najznaajnija. ,rednost dela velikih ljudi meri se reima onih
slavnih umova koji su ih umeli uzdii, a rimski narod nikad nije imao takvo
bogatstvo jer je najumniji bio i najuposleniji. .iko nije vebao duh a da ne
veba telo. .ajbolji ljudi su dela pretpostavljali reima i vie su voleli da
njihove podvige hvale drugi, nego da sami priaju o tu-im.
G 3rave vrednosti su se, dakle, negovale i u miru i u ratu. Sloga
bejae velika, lakomost neznatna. 3ravo i estitost poivali su kod njih pre
na prirodnom poretku nego na zakonima. Sa dumanima su bili u sva-i,
neslozi i neprijateljstvu, a gra-ani su se me-usobno takmiili u vrlini. !
slubi bogovima bili su uzvieni, kod kue tedljivi, prijateljima verni. 7vim
dvema osobinama & odvanou u ratu, pravednou kad do-e mir & brinuli
su se za sebe i za dravu. #a za ovo imam i neoborive dokaze: u ratu su ee
;
a vladavine poslednjeg rimskog kralja 'arkvinija 7holog.
G
*onzuli su, po tradi)iji, prvi put izabrani 6:G. g. pre n. e.
4
bili kanjeni oni koji bi se bez zapovesti borili sa neprijateljem
1:
, i koji bi,
pozvani natrag, prekasno izali iz bitke, nego oni to bi se usudili da napuste
bojne znakove ili da, pritenjeni, uzmaknu sa svog mesta. ( u miru su
vladali vie dobrotom no strahom i vema su voleli da primljene uvrede
oproste nego da se zbog njih svete.
1: *ad se drava uzdigla radinou i pravednou, moni kraljevi
bili savladani u ratu, divlja plemena i silni narodi pokoreni silom, kad je
*artagina, suparni)a rimska, do temelja satrta, a sva se mora i kopna
otvorila, tad je srea poela da besni i sve da vrtloi. "judima koji su lako
podnosili napore, opasnosti, tegobne i pogibeljne situa)ije, spokojstvo i
bogatstvo, kojima inae treba teiti, bili su na teret i nesreu. 3rvo je nastala
pohlepa za nov)em, potom za vlau: to kao da je bio izvor svih zala.
"akomost je unitila poverenje, potenje i ostale vrline. !mesto njih, nauila
je ljude oholosti, surovosti, nepotovanju bogova, pokazala da se sve moe
kupiti.
Slavoljublje je mnoge prislililo da budu pretvorni, da jedno
misli a drugo govore, da prijatelje i neprijatelje ne pro)enjuju po onome to
oni stvarno jesu nego kako im njihov interes nalae, i da im se dobrota
ogleda na li)u, ali da ne prebiva u sr)u. 'o je isprva lagano raslo, a do)nije,
kad je poast navalila poput kuge, drava se promenila i vlast, od
najpravinije i najbolje, postade okrutna i nesnosna.
11 "jude je, u poetku, vie podsti)alo slavoljublje nego lakomost.
'a mana ipak bee vie nalik na vrlinu, jer ugled, ast i vlast prieljkuju
jednako i estiti i r-avi & samo estit e pravim putem udariti, dok e r-av,
jer za estit nain ne zna, posegnuti za prevarama i spletkama. "akomost
podrazumeva sklonost nov)u, a to jo niko pametan poeleo nije. 3una
ljutog otrova, ona od oveka ini enu: vazda je bezgranina i nezasita, te ni
u obilju ni u oskudi)i nita manja ne biva. ,last koju je "u)ije Sula osvojio
orujem imala je, nakon dobrog poetka, zle posledi)e: svi se dadoe na
grabe i otimainu, poelee da uzmu od ovoga kuu, od onoga zemlju,
koristei se svojom pobedom preko svake mere i mimo svih obzira, te
poinie nad svojim sugra-anima nedela sramna i okrutna. !z to je "u)ije
Sula, protiv obiaja predaka, prema svojoj vojs)i u (ziji bio rastroan i
odve iroke ruke, samo da mu bude verna. 'e neustavljive ratnike zaas
razmeka neki ljubak kutak, stvoren za uivanje. Fee to prvi put da se
vojska rimskog naroda daje na ljubav i pijanke, da se veseli kipovima,
1:
'it 1anlije 'orkvat, sin "u)ijev i unuk (ulov, tri puta konzul, bio je poznat sa svoje
strogosti u "atinskom, 04:, a posebno u +alskom ratu, 0C1. g pre n. e, kad je naredio da
mu ubiju sina zato to se bez naredbe borio protiv neprijatelja. 3o "iviju =,222 D>, to je
bilo u "atinskom ratu.
6
slikama i )izeliranom posu-u, da ih otima, bilo privatno, bilo dravno, da
pljaka svetinje, da skrnavi i sveteno i svetovno. 2 otud Sulini vojni)i,
domogavi se pobede, nita ne ostavie pobe-enima. .ije za udo: srea je
iskuenje ak i za mudre, pa kako bi se ovi, ve iskvareni, znali umeriti u
svojoj pobediH
1% 3oto je bogatstvo poelo da slui za ast, a pratili su ga slava,
vlast i politika mo, vrlina stade da slabi, siromatvo da se smatra
sramotom, potenje pakou. bog bogatstva su mlade, zajedno sa obeu,
osvojili rasko i lakomost: otimaj, troi, svoje slabo )eni a za tu-im udi$
prezri stid i potenje, boansko i ljudsko$ ni na ta se ne obaziri, ni u em
nemaj mere.
3oto si video kue i vile sazidane poput gradova, vredno je
truda posetiti hramove bogova koje su sagradili nai pre)i, ti vrlo poboni
ljudi. (li, oni su hramove boje krasili pobonou, a svoje kue vlastitom
slavom$ pobe-enima nisu oduzimali nita sem samovolje da ine nepravdu.
.asuprot njima, ove bedne kukavi)e nisu prezale od najveeg zloina: da
grabe od saveznika sve ono to su im najhrabriji ostavili posle pobede, ba
kao da vlast poiva jedino na nepravdi.
10 .ato da pominjem da su mnogi privatni)i ravnali brda i zasipali
mora
11
, kad u to ne moe da poveruje niko ko nije videoH .jima je, ini mi
se, bogatstvo sluilo za porugu jer su hitali da sramotno potroe ono to su
mogli dostojno da upotrebe. ( nije ih obuzela manja elja za bludom,
pijanenjem i drugim raskalanostima: mukar)i, podajte se poput ena$
ene, javno prodajte svoju ednost$ radi naslada istrai sve & i kopno i more$
spavaj pre nego te obuzme elja za snom$ ne ekaj glad ili e-, hladnou ili
umor, nego sve to vetaki izazovi nadraujuim sredstvima.
1%
7vo je, kad je
ponestalo oevine, podsti)alo mlade na zloinstva. Sr)e otrovano poro)ima
nije moglo bez raspusnosti. 'im je neumerenije, na svaki nain, teilo
dobitku i troenju.
Katilina i njegovi pajtai
11
3oput perskijskog )ara *serksa. "ukul, koga 3ompej zove Xeres togatus, a i sam
3ompej prokopavali su brda da dovedu morsku vodu u svoje ribnjake i bazene, a vile
sagra-ene uz more postojale su u Salustijevo doba u Fajama. ,idi: @ora)ije =Carm. 222 1,
00>: Contracta pisces aequora sentiunt ! iactis in altum molibus =7seaju ribe & mora sve
je manje. I .asred mora silno podie se zdanje... 3reveo 1iroslav 1arkovi.>.
1%
2zazivali su glad i e- sredstvima za podsti)anje apetita =aperitivima>, ali i sredstvima
za povraanje. ,idi kod Seneke =Cons. ad Helv. 1:, 0, 6>: vomunt" ut edant" edunt" ut
vomant =bljuju da jedu, jedu da bljuju>.
C
14 ! tako velikoj i tako iskvarenoj dravi, *atilina se, to bejae
vrlo lako, okruio svim moguim gadovima i zloin)ima kao telesnom
straom. .jemu su najblii i najpoverljiviji bili svi ko)oi, alav)i, bludni)i,
koji su rukom, trbuhom i kitom spiskali oinski imetak. 'u su prezadueni
ljudi koji bi da se iskupe od sramote ili zloina$ tu su belosvetske ubi)e i
svetogrdni)i, oni ve osu-eni i oni prestraeni da ih ne osude$ sa njima oni
iji su jezik i ruke bili uprljani krivokletstvom ili krvlju gra-ana. 'u su,
napokon, i svi koje mui nevaljalstvo, siromatvo i gria savesti. /ak bi i
nedunik neki, ako bi se s njim sprijateljio, svagdanjim druenjem i
mamljenjem lako postao isti kao ostali. *atilina je ipak najvie teio
prijateljstvu sa mladiima iji, jo nejak i nestalan duh, nije bilo teko
namamiti u klopku. 3rema godinama i strastima, jednima pribavlja kurve,
drugima kupuje pse i konje, i ne ali ni troka ni vlastite asti samo da mu
budu posluni i odani. nam da je bilo nekih koji su smatrali da se mladii
koji poseuju *atilinu sramno iskoriavaju. 'e glasine su se irile iz nekih
drugih razloga, a ne zato to je bilo nesumnjivih dokaza.
16 #o od rane mladosti *atilina je mnogo i neuveno bludniio sa
nekom devojkom plemenita roda, pa sa ,estinom sveteni)om
10
i inio
slina dela protivu ljudskih i bojih zakona. .ajzad se zaljubio u (ureliju
7restilu, kojoj, osim lepote, estiti ovek nikad nita pohvalio nije. 7na je,
me-utim, oklevala da se uda bojei se njegovog odraslog pastorka. *atilina
onda & a to se smatra verodostojnim & ubivi sina, pravi u kui mesta za
zlokobni brak.
14
/ini se da je taj in bio glavni povod da pouri sa zaverom.
#er poroni se duh, kivan i na bogove i na ljude, nije mogao skrasiti ni na
javi ni u snu$ tako je neista savest podbadala nemirno sr)e. 7datle mu
bledilo, izbuljene oi, hod as brz, as spor. 2 na li)u i u dranju ogledala se
mahnitost.
1C 1lade koju, kako rekoh, bejae privukao, poduavao je
raznorodnim zlodelima. 3ravi od njih lane svedoke i krivotvoritelje
16
$ ui ih
da preziru odanost, imovinu, opasnosti. 3osle, kad im je zatro dobar glas i
stid, zapovedao je krupnije stvari. (ko trenutno nema prilike za zlodela,
plete zamke i ubija nedune kao da su krivi. 2 bez povoda je zao i okrutan,
samo da se u dangubi ne omilitavi telo ili duh.
10
Jabijom, polusestrom ?i)eronove ene 'eren)ije$ *atilina je, me-utim, bio oslobo-en
optube.
14
7vaj britki izraz ima svoj uzor u ?i)eronu =?at. 2 14>: cum morte superioris uoris novi
nuptiis domum vacuefecisses$ i oponaatelja u "iviju =2 4C, G>: cum domos novo
matrimonio fecissent.
16
3rema #a$onima dvanaest tablica, krivotvoritelji su kanjavani smru.
D
!zdajui se u ove prijatelje i saveznike, a budui da su,
istovremeno, svi bili u pozamanim dugovima i da se veina Sulinih
vojnika
1C
, spiskavi svoj imetak, seala pljake i pobede i silno elela
gra-anski rat, *atilina odlui da kidie na dravu. ! 2taliji nema nikakve
vojske, +nej 3ompej ratuje u najudaljenijim krajevima
1D
, a on sam gaji
velike nade da e stei konzulat$ Senat potpuno nebudan$ sve je bezbedno i
mirno i ba zgodno za *atilinu.
1D ato oko junskih kalenda
1;
, za konzulovanja "u)ija ?ezara i
+aja Jigula, zove najpre pojedin)e. #edne sokoli, druge iskuava, dokazuje
svoju mo, nespremnost drave, veliku dobit od zavere. 3oto je doznao
tano ono to je hteo, okuplja zajedno sve one koji su bili najugroeniji i
najbezobzirniji. 'amo
1G
se sastaju senatori: 3ublije "entul Sura
%:
, 3ublije
(utronije
%1
, "u)ije *asije "ongin
%%
, +aj ?eteg
%0
, 3ublije i Servije Sula
%4
,
Servijevi sinovi, "u)ije ,arguntej
%6
, *vint (nije
%C
, 1arko 3or)ije "eka
%D
,
"u)ije Festija
%;
, *vint *urije
%G
$ osim njih, iz vitekog stalea: 1arko Julvije
.obilior, "u)ije Sta)ilije
0:
, 3ublije +abinije *apiton
01
, +aj *ornelije
0%
$
napokon, i mnogi vi-eniji ljudi iz kolonija i muni)ipija. !z tu zaveru su jo,
kradomi)e, bili brojni plemii koje je vie podsti)ala nada da e stei mo
nego oskudi)a ili neka druga nedaa. !ostalom, uz *atilinu je pristalo puno
mladia, uglavnom plemia. 7ni su mogli sjajno ili bar lagodno iveti u
dokoli)i, ali su vie voleli neizvesnost od izvesnosti, rat od mira. .eki su u
1C
1isli se na vojnike kolonije koje je Sula osnovao u "a)iju, <truriji i Samniju.
.jegovim su odredbama mnogi veterani doli do visokih poloaja.
1D
3ompej je tada boravio u Siriji, poto je pobedio 1itridata na 3ontu =CCBC0. g. pre n.
e.>.
1;
1. juna C4.
1G
,erovatno u *atilininoj kui na 3alatinu.
%:
*onzul god. D1, a C0. su ga )enzori zbog pljake izba)ili iz Senata.
%1
3ublije (utronije 3et bio je sa ?i)eronom kvestor D6. +odine C6, kao konzul, smenjen
je zbog podmiivanja.
%%
+od. CC. pretor sa ?i)eronom.
%0
! @ispaniji se borio protiv rimskog namesnika 1etela 3ija.
%4
3ublije i njegov brat Servije *ornelije Sula bili su sinov)i diktatora Sule.
%6
Fio je kvestor sa ?i)eronom. +od. C6. tuen je zbog lairanja izbora =%e ambitu>.
%C
Fio je u vezi sa !mbrenom. 1oda mu pravo ime nije (nije nego 1anlije.
%D
.arodni tribun.
%;
,idi glavu 40.
%G
,idi glavu %0.
0:
na se samo da su bili vitezovi.
01
.azvan ?imber. ?i)eron ga pominje u treem govoru &rotiv 'atiline =omnium
scelerum improbissimum machinatorem>.
0%
,idi glavu %;.
;
to vreme verovali da je za zaveru znao i 1arko "i)inije *ras
00
. .jemu mrski
+nej 3ompej komandovao je velikom vojskom, pa je eleo da se bilo ko
suprotstavi njegovoj moi, a istovremeno se nadao da e im sam lako postati
vo-a ako zavera uspe.
Prva zavera
1; 2 ranije se protiv drave zaverila nekoli)ina, a me-u njima
*atilina. 7 toj u zaveri govoriti to istinitije budem mogao. a konzulata
"u)ija 'ula i 1anlija "epida
04
, konzuli izabrani za sledeu godinu, 3ublije
(utronije i 3ublije Sula, bili su pozvani na sud zbog predizbornog
podmiivanja
06
i kanjeni. 1alo posle toga, i *atilina je optuen zbog
iznu-ivanja i time spreen da trai konzulat jer se nije mogao prijaviti u
zakonskom roku
0C
. 3ojavio se tada neki +nej 3izon
0D
, mladi plemi, vrlo
drzak, ubog i stranaki zaslepljen, koga su siromatvo i r-av karakter
podsti)ali na ruenje poretka. ! dogovoru sa njim, oko de)embarskih nona
0;
,
*atilina i (utronije spremali su se da na januarske kalende
0G
, na *apitolu
ubiju konzule "u)ija *otu i "u)ija 'orkvata i prigrabe konzulska odlija
4:
$
3izon bi sa vojskom poao da zauzme obe @ispanije. 3oto se za ovo
saznalo, odloili su zamisao o ubistvu za Eebruarske none
41
. 7ni su tada
radili o glavi ne samo konzulima nego i veini senatora. 2 da nije, pred
veni)om, *atilina sauesni)ima prerano dao znak, toga dana bi bio izvren
najgori zloin od osnivanja 5ima. Fudui da se jo nije bilo skupilo
dovoljno naoruanih ljudi, stvar je propala.
4%
00
#edan od najbogatijih ljudi u 5imu, god. D1. uguio je Spartakov ustanak. 3ompej je,
vraajui se iz @ispanije, unitio ostatke Spartakove vojske i sebi pripisao pobedu. 7d
tada su *ras i 3ompej neprijatelji.
04
+od. CC.
06
(e Calpurnia de ambitu iz god. CD. po kojem je kriva) mogao biti ne samo oglobljen,
ve i zauvek izgubiti pravo na traenje slube. Sledio je jo otriji (e )ullia *Ciceronis+
de ambitu, koji je dodao i kaznu o progonstvu.
0C
! roku od tri nedelje, trinundinum.
0D
+nej *ornelije 3izon, izabrani kvestor za god. C6.
0;
6. de)embra. 'oga dana su u slubu stupali kvestori =od Sulina vremena njih dvadeset>,
koji su sebi ko)kom odre-ivali mesta.
0G
*onzuli su primali dunost 1. januara. 'oga dana bi u sveanoj povor)i ili na *apitol u
#upiterov hram.
4:
Svenjeve prua =fasces>, sa sekirom koja stri iz njihove sredine, nosili su liktori ispred
viih magistrata. Sekire su uklanjane kad su magistrati bili unutar grada jer su bile simbol
imperiumBa, koji je vredeo samo izvan grada.
41
6. Eebruar.
4%
Svetonije neto drugaije prikazuje ovaj doga-aj. ,idi: ,ul. G.
G
1G *asnije je 3izon bio poslat u ovostranu @ispaniju kao kvestor
sa pretorskom vlau, a pod paskom *rasa koji je u njemu prepoznao ljutog
neprijatelja +neja 3ompeja. Senat mu je rado poverio provin)iju jer je hteo
da taj gnusnik bude daleko od drave. !jedno su i neki optimati raunali na
njegovu pomo, budui da je ve tada 3ompejeva mo bila zastraujua.
7vog 3izona na putu ubie hispanski konjani)i kojima je zapovedao. #edni
tvrde da varvari nisu mogli trpeti njegove nepravedne, obesne i surove
naredbe. Drugi opet kau da su ti konjani)i, stari i verni klijenti +neja
3ompeja
40
, nasrnuli na njegov mig. @ispan)i, inae, nikad nisu poinili
slian zloin, a i ranije su podnosili mnoge okrutne zapovednike. #a u to
ostaviti bez odgovora. 7 prethodnoj zaveri toliko.
Katilinin govor zaverenicima
%: 3remda se *atilina esto pojedinano sastajao sa onima koje
sam malopre pomenuo, ipak mu se, videvi ih na okupu, uini probitanim
da im se svima zajedno obrati i da ih osokoli. Skloni ih u zabaeni deo kue,
pa im tamo, odstranivi sve svedoke, otprilike ovako ree:
KDa nisam iskuao vau odlunost i odanost, povoljna prilika bi
se uzalud ukazala. !zaman nam velike nade, vlast u rukama. 3a ne bih ni ja
sa kukavi)ama i pustolovima iao u neizvesno, mesto da ostanem na
sigurnom. (li poto sam u mnogim i velikim opasnostima sagledao vau
hrabrost i privrenost meni, usudih se da zaponem najvee i najlepe delo.
'o inim i zato to sam uvideo da su moja srea i moja nesrea ujedno i
vae. #er pravo je prijateljstvo tek kad isto hoe i isto nee.
'o to sam smislio, vi ste, pojedinano, ve uli. ( moja
ozloje-enost svakim danom raste kad pomislim kakav e nam ivot biti ako
sami sebe ne oslobodimo. 7tkako je drava dola u apsolutnu vlast
malobrojnih monika, uvek su ovima kraljevi i tetrarsi plaali poraz, a
narodi i plemena danak. Svi ostali, mi valjani i estiti, plemii i neplemii,
postali smo rulja bez uti)aja i moi, podre-eni onima za koje bismo, da je
drava valjana, bili strah i trepet. 2 tako je sav uti)aj, mo, ast i bogatstvo u
njih ili u njihovih. .ama su ostavili pretnje, poraze
44
, sudske progone i bedu.
Dokle ete vie to trpeti, vi, juna)i nad juna)imaH .ije li bolje hrabro
poginuti nego sramno izgubiti bedi i neasni ivot u kojem si igraka tu-e
ubestiH (li vere mi boije i ljudske, pobeda je ipak u naim rukamaL !
naponu smo snage, krepak nam je duh. 7ni su pak zanemoali od godina i
40
3ompej je god. DC. dovrio Sertorijev rat u @ispaniji.
44
Salustijeva brevitas je esto neuhvatljiva za prevodio)a, kome, kao jedino reenje ostaje
Eusnota. Repulsas mogu biti, vrlo konkretno, porazi na izborima.
1:
imetka. 'reba samo zapoeti, ostalo e se reiti samo od sebe. (ma koji
ovek sr)a junaka moe podneti da oni, prebogati, hare bogatstvo
pregra-ujui more i ravnajui gore, a mi da nemamo ni za najnunije stvariH
7ni da grade dve ili vie kua u nizu, a mi ni porodina ognjita da
nemamoH 2ako kupuju slike, kipove, umetniko posu-e
46
, rue nove pa
podiu druge zgrade, ba na svaki nain hare i erdaju nova), ipak, i pored
najveeg rasipnitva, nisu kadri da spiskaju svoj imetak. ( kod nas u kui
oskudi)a, napolju dugovi, jadna nam sadanjost, jo jadnija budunost. Mta
nam preostaje sem kukavnog ivotaH
ato se onda ne preneteH <vo one, ba one slobode koju ste
toliko prieljkivali. 3red oima su vam i bogatstvo, ast, slava. Sudbina je
sve ovo namenila kao nagradu pobedni)ima. ,ie nego moje rei bodre vas
okolnosti, vreme, rizik, beda, sjajan ratni plen. !zmite me za vo-u ili za
obinog vojnika & i duom i telom sam uz vasL 'aj u naum, nadam se,
ostvariti sa vama kao konzul, osim ako se nisam prevario, pa je vama dre
da robujete nego da vladate.N
Pripreme za zaveru i borba za konzulat
%1 7dsluae ovo oni u kojih bee na pretek svakojakih nevolja,
ljudi bez sadanjosti i budunosti. 3remda im se inilo da bi ruenjem
poretka mogli stei veliku dobit, ipak je veina njih zatraila da im se
objasni pod kojim uslovima bi se rat vodio, koje e nagrade stei orujem,
ko im je i gde im je podrka, emu se mogu nadati. 'ada *atilina stade da
obeava reviziju dunikih spiskova, proskrip)ije bogataa, slube dravne i
svetenike, i sve drugo to se stie ratom i to obest pobednika poeleti
moe. 7sim toga, ree da u ovostranoj @ispaniji ima 3izona, a u
1auretaniji, s vojskom, 3ublija Sitija .u)erina, koji su sa njim u dosluhu$
da je me-u kandidatima za konzule +aj (ntonije
4C
, njegov blizak prijatelj
pritenjen svakojakim nedaama. .ada se da e mu biti kolega, pa e uz
njegovu pomo svoje zamisli sprovesti u delo. 7nda stade da psuje asne
ljude
4D
, a da sve svoje poimen)e hvali: jednog podsea na sirotinju, drugog
46
)oreumata, upola ispupen vajarski rad, polureljeE u drvetu, kamenu, metalu.
4C
+aj (ntonije @ibrida, sin govornika 1arka (ntonija, ujak i tast trijumvira (ntonija$
god. C0. konzul sa ?i)eronom.
4D
-mnes bonos: omiljena re ?i)eronova i kod njega ona oznaava optimates, plemie ili,
mnogo bolje, optimate. (li kod Salustija, koji je )ezarova), stvar stoji mnogo
komplikovanije. Forba protiv *atiline je bila stvar suprotnog politikog tabora & upravo
optimata$ i kad Salustije optimate, o kojima ne misli nita dobro, naziva omnes boni,
onda je posredi drsko svojatanje i bezobrazluk.
11
na poudu, ovoga i onoga na pogibelj i sramotu, mnoge na Sulinu pobedu i
na plen koji im je donela. 3oto je vido da im je razigrao duhove, obodrio ih
je da se staraju za njegov izbor i raspustio sastanak.
%% .eki su u to vreme priali da je *atilina, poto je okonao
govor i naveo svoje sauesnike da se zakunu, dao da idu u krug rtvene kupe
u kojima je ljudska krv pomeana sa vinom. *ad su je posle zakletve svi
okusili, kako je to obiaj pri sveanim rtvovanjima, on je otkrio svoje
zamisli. 7vo je, kau, uradio zato da bi, kao sauesni)i u tolikom zloinu,
bili verniji jedan drugom. .eki su smatrali da su ovo i jo tota izmislili oni
koji su verovali da e do)niju mrnju prema ?i)eronu ublaiti surovost
zloina kanjenih zaverenika. Mto se mene tie, za ovako vanu stvar ima
premalo dokaza.
%0 1e-u zavereni)ima bio je i *vint *urije, ovek iz dobre
porodi)e, ogrezao u poro)ima i zloinima, koga su )enzori
4;
zbog nemorala
isterali iz Senata. Fejae on koliko lakoum, toliko drzak$ niti je utao o
onome to je uo, niti je skrivao vlastite zloine$ ukratko, nije merio ni rei
ni postupke svoje. Sa Julvijom, enom plemenita roda, bludniio je odavno.
2pak, gubio je njenu naklonost, jer joj zbog nematine nije mogao kupovati
skupe poklone. 7nda je odjednom poeo da joj, hvalei se, obeava kule i
gradove, a ponekad joj je pretio maem ako mu se ne potini. 3ostupao je sa
njom mnogo bezobzirnije nego ranije. ( Julvija, kad je saznala zato se
*urije udno ponaa, nije zatajila opasnost koja dravi preti. 7 *atilininoj
zaveri, onako kako je ona ula, govorila je mnogima. 'a okolnost je naroito
podstakla ljude da konzulat povere 1arku 'uliju ?i)eronu. 5anije je, naime,
vei deo plemstva kipeo od zavisti i smatrao da e konzulska vlast biti
oskvrnjena ako je stekne skorojevi
4G
, makar kako estit i izuzetan bio. (li
kad je zapretila opasnost, zavist i oholost ustuknue.
%4 .a komi)ijama su, dakle, za konzule izabrani 1arko 'ulije i
+aj (ntonije i to je bio prvi udara) zadat zavereni)ima. *atilinin bes se ipak
nije stiao. 7n je svakim danom sve aktivniji: skuplja oruje na zgodnim
mestima po 2taliji$ nova) uzajmljen na svoj ili na raun prijatelja alje u
Jezule nekom 1anliju
6:
, koji je do)nije prvi zaratio. *au da je u to vreme
okupio oko sebe masu svakojakih ljudi i nekolike ene koje su u poetku
ogromne trokove namirivala bludom, a posle se jako zaduile, kad je starost
uinila kraj prihodima, ali ne i rashodima. *atilina je mislio da preko njih
4;
,erovatno +nej "entul i "u)ije +elije, D:. g pre n. e.
4G
Homo novus, skorojevi, novajlija, novopeeni plemi$ ime za oveka iji pre)i nisu
obavljali kurulsku dunost, tj. .isu bili kurulski edili, pretori ili konzuli.
6:
+aj 1anlije ili 1alije, jedan od najboljih Sulinih vojskovo-a. a svoje zasluge dobio je
posed u Jezulama, koji je brzo spiskao skupim prohtevima.
1%
moe pobuniti gradske robove, zapaliti grad, njihove mueve za sebe
pridobiti ili ih pobiti.
Sempronija
%6 1e-u njima bejae Sempronija
61
koja je, s mukom
odvanou, poinila mnoga nedela. 7va ena imala je dosta da zahvali
srei: za lepotu i poreklo, za mua i de)u. 3oznavala je grku i latinsku
knjievnost, pevala uz kitaru i plesala slobodnije nego to to prilii potenoj
eni i razumevala se u jo tota to je oru-e raskalanosti. Sve joj je bilo
drae nego ast i stid$ ne bi lako razluio je li manje tedela imovinu ili
dobar glas$ poudom je tako plamtela da je ee traila mukar)e negoli je
traena bila. 7na je esto i pre toga gazila zadatu re, pod zakletvom
odri)ala dug, bila umeana u ubistva$ spoj rasipnosti i oskudi)e vukao ju je u
sunovrat. ( bila je vrlo darovita: umela da pie stihove, zbija ale, vodi bilo
smerne, bilo nene, bilo razuzdane razgovore. !kratko, mnogo je u nje bilo
duha i drai.
Neuspeh na izborima i krajnje mere
%C 3oto je izvrio sve te pripreme, *atilina se ipak kandidovao za
konzulat za sledeu godinu
6%
, nadajui se da e, bude li izabran, sa
(ntonijem lako raditi ta hoe. ! me-uvremenu nije mirovao, nego je
?i)eronu postavljao svakovrsne zamke. ( konzulu nije nedostajalo ni
umenosti ni lukavosti da se sauva. 7n je, im je stupio na dunost,
mnogim obeanjima izdejstvovao da mu, preko Julvije, *vint *urije, koga
sam malopre pomenuo, otkriva *atilinine planove. Sem toga, dogovorom o
pokrajini
60
, nagnao je svog kolegu (ntonija da ne snuje nita protiv drave.
7ko njega su, iz potaje, straarili prijatelji i klijenti.
3oto je doao dan izbora, a *atilini se ne posreie ni
kandidatura
64
ni zasede to ih je postavio konzulima na 1arsovom polju,
61
Oena De)ima #unija Fruta, konzula iz god. DD. i majka De)ima #unija Fruta (lbina,
jednog od ?ezarovih ubi)a.
6%
C%. g. pre n. e. 'o je bio trei *atilinin pokuaj da postane konzul.
60
3o Sempronijevom zakonu, koji je bio usvojen na predlog +aja +raha, konzulima su
pre izbora dodeljivane dve provin)ije. 7ni su ih posle izbora delili sporazumno ili
rebom. ! ovom sluaju, radilo se o ovostranoj +aliji i 1akedoniji. ?i)eron je dobio
1akedoniju, (ntonije +aliju. ?i)eron ustupa (ntoniju 1akedoniju, a sam se odrie
+alije =deposuit provinciam> da bi ostao u 5imu.
64
2zabrani su De)im #unije Silan i "i)inije 1urena.
10
odlui on da zarati i da upotrebi krajnja sredstva jer mu se ono to je kriom
pokuavao svrilo tako bedno i sramno.
%D ato odasla +aja 1anlija
66
u Jezule i tamonji deo <trurije,
nekog Septimija *amerin)a u pi)enski kraj, +aja #ulija
6C
u (puliju, a druge
drugamo, u mesta gde je mislio da e mu biti korisni. ! 5imu se, u
me-uvremenu, silno upinje: plete zamke konzulima, sprema poare, sa
oruani)ima zauzima zgodna mesta$ sam nosi oruje i zapoveda to i
drugima$ podstie ih da uvek budu budni i pripravni$ danju i nou hita, bdije,
ne umara ga ni nesan ni napor. .ajposle, kad mu od mnoga truda nita ne
uspe, u gluvo doba noi, poziva kolovo-e zavere u kuu 1arka 3or)ija
"eka. 'amo im, potuivi se opirno na njihovu nesposobnost, saoptava da
je 1anlija poslao napred, ka onoj sili to ju je za rat pripremio$ drugi, poslati
na druga pogodna mesta, tako-e e zaratiti$ on eli da se pridrui vojs)i, ali
bi prethodno uklonio ?i)erona koji je velika prepreka njegovim planovima.
%; Dok su ostali, uplaeni, oklevali, svoju pomo obeao je rimski
vitez +aj *ornelije, i sa njim senator "u)ije ,arguntej. 7ni su odluili da,
malo kasnije, iste noi, sa oruani)ima u-u kod ?i)erona da ga toboe
pozdrave
6D
i da ga, nespremnog, u njegovoj kui iznenada saseku. *ad je
*urije video kakva opasnost preti konzulu, breBbolje, preko Julvije, dojavi
?i)eronu ta mu se sprema. 'ako se ovima, budui da su zaustavljeni pred
vratima, zloin izjalovio.
! me-uvremenu, u <truriji, +aj 1anlije buni plebs, koji je
prevratu teio zbog siromatva i ozloje-enosti nepravdom to je za Suline
vladavine izgubio svu pokretnu i nepokretnu imovinu. 3obunjuje i
svakovrsne razbojnike, vrlo brojne u tom kraju, te neke Suline koloniste
kojima pouda i rasipnost ne ostavie ba nita od silnih otimaina.
%G *ad je ?i)eron o tome obaveten, on je bio vrlo uznemiren
dvostrukom opasnou to ne moe vie na svoju ruku da titi grad od ataka
i ne zna tano koliko vojske 1anlije ima i ta sa njom namerava. ato je
Senatu predoio stvar o kojoj je svet i ranije brujao.
6;
Senat, kako to obino
biva u kritinoj situa)iji, odluuje Kda konzuli paze da kakvo zlo ne sna-e
dravuN. 7vom odlukom, po rimskom obiaju, Senat ovlauje magistrata da
prikuplja vojsku i vodi rat, da na svaki nain zauzdava saveznike i gra-ane,
66
*atilina je pozvao +aja 1anlija u 5im da mu pomogne prilikom nadmetanja za
konzulat.
6C
.e zna se ko su Septimije i #ulije.
6D
Salutatio je )eremonijalni pozdrav, koji su tieni)i i prijatelji iskazivali ast svojim
zatitni)ima ili ugledni)ima. .a ovaj pozdrav se obino ilo ujutro, nakon izlaska sun)a.
6;
'o se dogodilo %:. avgusta C0. g. pre n. e. Salustije, za razliku od ?i)erona, izbore za
konzule stavlja pre ?i)eronovog sazivanja Senata =v. +l. %4>, a ovaj nije bio sazvan sve
do %;. avgusta.
14
da u ratu i u miru ima neogranienu vojnu i sudsku vlast. *onzul, inae, bez
odluke naroda, nema nijedno od ovih ovlaenja.
6G
0: 3osle nekoliko dana, senator "u)ije Senije proitao je u Senatu
pismo za koje je tvrdio da mu je doneseno iz Jezula. ! njemu je stajalo da
se +aj 1anlije, sa velikom masom ljudi, estog dana pre novembarskih
kalendi
C:
, latio oruja. ! isto su vreme jedni, kako to u takvim prilikama
obino biva, javljali o znamenjima i udima, a drugi o okupljanjima ljudi,
donoenju oruja i ustanku robova u *apui i (puliji.
ato je, odlukom Senata, *vint 1ar)ije 5eks
C1
poslat u Jezule,
a *vint 1etel *ritski
C%
u (puliju i oblinja mesta: oboji)a sa titulom
KimperatorN
C0
bejahu pred gradom jer im je slavljenje trijumEa branilo
spletkarenje nekoli)ine iji je obiaj da trguju svim i svaim & i asnim i
neasnim. 3retori *vint 3ompej 5uE i *vint 1etelo ?eler
C4
poslati su u
*apuu, odnosno u pi)ensku zemlju, sa doputenjem da prikupljaju vojsku
prema prili)i i potrebi. 2sto tako, odlueno je da e onaj ko otkrije neto o
zaveri protiv drave biti nagra-en: rob slobodom i sa sto hiljada sester)ija, a
slobodan ovek pomilovanje za uee u zaveri i sa dvesta hiljada sester)ija.
+ladijatorski timovi imaju se rasporediti u *apuu i druge muni)ipije prema
njihovoj vanosti i u 5imu postaviti strae kojima e komandovati nii
magistrati.
01 'e odluke uznemirile su gra-ane, pa se grad nije mogao
prepoznati: namesto silnoga veselja i oputenosti, to bee tekovina trajnog
mira, sad odjedared nastade opta utuenost. Svi poee koraati urno, u
strepnji, podozrivi svugde i prema svakome$ niti je rat niti mir, ve je vreme
kad svako odmerava opasnost veliinom svoga straha. * tome i ene obuze
strah od rata, dotad nepoznat poradi moi drave, pa se uzee busati, molei
iriti ruke prema nebesima, zakukavati nad dei)om, zapitkivati, )epteti.
7dba)ivi obest i naslade, one oajavahu i nad sobom i nad otadbinom.
6G
2zgleda da se ova odluka nije primenjivala pre kraja 'reeg punskog rata =14C. g. pre n.
e.>, jer se u ovakvim situa)ijama do tada birao diktator. Senat nema pravo da prihvati
takav zakljuak bez odobrenja naroda.
C:
%D. oktobra C0. g. pre n. e.
C1
*onzul god. C;, kasnije prokonzul na Si)iliji.
C%
*onzul god. CG, svoj nadimak duguje pobedi na *rianima, koju je izvojevao kao
prokonzul.
C0
3oasni naziv koji su vojska i Senat dodeljivali vojskovo-i za veliku pobedu. Stavljao
se obino iza imena.
C4
*vint 3ompej 5uE upravljao je do)nije, god. C1. provin)ijom (Erikom. *vint 1etel
?eler upravljao je god. C%. ovostranom +alijom. !mro je naglo, god. 6G, pa se verovalo
da ga je otrovala njegova ena, uvena *lodija, tj. *atulova "ezbija.
16
( svirepi je *tilina jednako terao po svome, mada se ve
pripravljahu strae, i mada je morao ii na sasluanje po tubi "u)ija 3aula
C6
,
a na osnovu 3lau)ijeva zakona
CC
. .aposletku & da bi se inio nevetim, ili da
istupio sebi u odbranu ako se ko obori na nje & on do-e u Senat. 'ad konzul
1arko 'ulije, da li zazirui od *atilinina prisustva, da li u nastupu gneva,
odra jednu sjajnu besedu & tu besedu do)nije je izdao u pismenom obliku
CD
.
( kada je on seo, *atilina, kako ve bee vet u igri prikrivanja, poe
oborenih oiju i moleivim glasom traiti od senatora da ne budu
nepromiljeni u svome stavu o njemu. 3orekao je, ree, iz takve porodi)e i
od mladosti je ivot sebi tako udesio da ne prieljkuje nita mimo dobra.
.eka ne misle da je njemu, patri)iju iji su pre)i uinili, kao i on sam,
nebrojena dobroinstva plebsu rimskome, potrebno da ova drava propadne,
a da tu istu dravu uva 1arko 'ulije, podstanar u gradu 5imu. ( kad je
tako nastavio sa pogrdama, stadoe ga svi nadvikivati i nazivati izdajnikom i
ubi)om. 'ad njemu pade mrak na oi pa ree: K< kad sam ve okruen
dumanima koji me guraju u bezdan, ja u svoj poar
C;
uguiti ruevinomLN
0% atim je iz veni)e
CG
odjurio kui. 'u mu se svata motalo po
glavi jer mu nisu uspevali napadi na konzula, a opazio je i da strae uvaju
grad od poara. !inilo mu se naj)elishodnijim da ojaa vojsku i da, pre
nego budu regrutovane legije
D:
, pripremi ta je potrebno za rat. ! gluvo doba
noi, sa jo nekoli)inom, poao je u 1anlijev tabor. ?etegu, "entulu i
ostalima u iju se odlunost i hitrinu uverio, zapovedio je da svim
raspoloivim sredstvima podupru zaveru, da to pre skleptaju konzula, da
sve spreme za pokolje, poare i ostale ratne strahote. 7n e se, ree, za koji
dan sa velikom vojskom pribliiti gradu.
Dok se ovo deavalo u 5imu, +aj 1anlije alje iz svog ljudstva
legate sa ovom porukom 1ar)iju 5eksu:
00 K.ama su, zapovednie, bogovi i ljudi svedo)i da se nismo
naoruali da vojujemo protiv otadbine niti da drugima nakodimo, nego da
C6
"u)ije <milije 3aul bio je jo 6:. g. pristali)a optimata, a kasnije je priao ?ezaru.
CC
akon =%e vi> koji je ;G. g. pre n. e. predloio narodni tribun 1arko 3lau)ije Silvan.
Fio je uperen protiv dela nasilja i krenja mira.
CD
5e je o prvom govoru &rotiv 'atiline.
C;
7dnosno Kpoar koji me unitavaN. !poredi sa ?i)eronovim govorom a 1urenu =61>:
cim ille... respondisset" si quod esset in suas fortunas incendium ecitatum" ide se non
aqua" sed ruina restuncturum. 7vo upuuje na postupak ruenja zgrada pri gaenju
velikih poara. *od ,alerija 1aksima =G.11.0>: incendium ab ipso ecitatum.
CG
! ovom sluaju iz hrama Sloge =Concordia>.
D:
5egrutovanje se vrilo svake godine u *apitolu. ,ojsku su bili duni da slue svi
gra-ani od estnaest do etrdeset pet godina. 7d 1arijevog vremena regrutuju se samo
ljudi bez imetka, proletarii.
1C
sebe zatitimo od nepravde. 1i, jadni i ubogi, zbog pomame i svireposti
zelenaa, mnogi ostadosmo bez otadbine, a svi bez asti i imetka. bog
surovosti zelenaa i pretora nikom od nas nije doputeno da se, po obiaju
predaka, pozove na zakon i da, poto smo izgubili oevinu, zadrimo bar
linu slobodu
D1
. .e jednom su se vai pre)i smilovali na rimski plebs i
svojim odlukama pritekli u pomo njegovoj nematini. 2 u nae vreme,
nedavno, asni su ljudi odredili da se bog velikih duhova srebrni nova)
isplati bakarnim
D%
. /esto se i sam plebs, podstaknut bilo eljom za vlau,
bilo obeu magistrata, naoruavao i odvajao od patri)ija. 1i ne traimo ni
vlast ni bogatstvo zbog kojih se zameu svi ratovi i kavge me-u ljudima, mi
zahtevamo slobodu, koju estit ovek brani do smrti. 'ebe i Senat
preklinjemo da se zauzmete za oja-ene sugra-ane, da povratite zatitu
zakona koju je otela pretorova nepravinost i da nas ne prisiljavate da
razmiljamo kako emo to skuplje prodati svoju kou.N
04 .a ovo je +aj 1ar)ije odgovorio
D0
: K(ko hoete neto da
molite Senat, poloite oruje i pokajniki do-ite u 5im. Senat naroda
rimskog uvek je bio blag i milostiv i niko nikada nije uzalud o njega traio
pomo.N
( *atilina je mnogim konzularima i uglednim optimatima sa
puta slao pisma sledee sadrine: K3ritisnut lanim optubama i nemoan da
se suprotstavim politikim protivni)ima, pokoravam se sudbini i odlazim u
progonstvo u 1asiliju. .e zato to se oseam krivim za toliki zloin, nego
da u dravi bude mir i da zbog moje line borbe ne bukne ustanak.N Sasvim
razliito pismo od ovog, koje mu je bilo urueno u *atilinino ime, proitao
je u Senatu *vint *atul
D4
. <vo prepisa tog pisma:
06 K"u)ije *atilina *vintu *atulu. 'voja izuzetna odanost,
dokazana
D6
i drago)ena u velikim nedaama koje su me snale, zaloga je
D1
3o starom rimskom pravu, dunik je jemio poverio)u svojom linou, tako da je
poverila), poto istekne rok plaanja, mogao dunika prodati ili kazniti smru. 'o je
izmenjeno 0%C. g. pre n. ere, kad je donesen "eP 3oetelia et 3apiria, ali je i do)nije bilo
jemstva duga linou.
D%
"u)ije valerije Jlak je god. ;C, kao konzul doneo zakon po koje se umesto )elog duga
plaa samo etvrtina. Fudui da je srebrni sester)ij vredeo etiri =bakrena> asa, govorilo
se da se srebro isplauje bakrom. ,alerije 3aterkul =22 %0, %> zove taj zakon
najsramotnijim zakonom =le turpissima>.
D0
Salustije ovde daje neupravni govor, a meni se uinilo eEektnijim da upotrebim upravni.
'ako sam inio i u glavama 04, 41, 40 i 4D.
D4
*vint "uta)ije *atul, ovek od velikog ugleda, sin pobednika nad ?imbrima, konzul sa
"epidom god. D;, bio je ?ezarov neprijatelj.
D6
*atul je branio i odbranio *atilinu od optube povezane sa vestalkom Jabijom, koju je
Salustije pomenuo u 16, 1.
1D
moje preporuke. .isam mislio da branim svoju neoekivanu odluku, ve
sam, budui da se ne smatram krivim, odluio da ponudim opravdanje koje,
bogami, moe uzeti za istinu. 5azdraen nepravdama i uvredama, lien
ploda svog rada i marljivosti, nisam dosegao dostojan poloaj, pa se, po
obiaju, javno zauzeh za nevoljnike. .e to ne bih mogao, prodajui svoje
stvari, da otplatim drug & jer bi dareljiva 7restila svojim i nov)em svojih
keri isplatila i tu-e dugove & nego to sam uvideo da nedostojne ljude
DC
obasipaju poastima i spoznao da mene odba)uju zbog neosnovane sumnje.
ato sam se predao nadi, dovoljno asnoj s obzirom na moju nesreu, da
spasem ostatke dostojanstva. @tedoh jo da ti piem, kad mi javie da se na
mene die vojska. Sada ti preporuujem 7restilu i stavljam je pod tvoje
okrilje. aklinjem te tvojom de)om, brani je od uvreda. 7staj mi zbogom.N
0C *atilina se nekoliko dana zadrao u aretinskoj oblasti kod +aja
Jlaminija
DD
snabdevajui ve ranije pobunjene susede orujem, a onda je, sa
svenjevima prua i ostalim obelejima vlasti
D;
, pohitao u 1anlijev tabor.
/im se za to saznalo u 5imu, Senat je proglasio *atilinu i 1anlija za
neprijatelje. 7stalom ljudstvu odre-uje rok do kojeg moe nekanjeno da
poloi oruje, sem onih to su ve osu-eni na smrt. 3ored toga, odluuje da
konzuli mobiliu trupe, da (ntonije pohita u poteru za *atilinom, a ?i)eron
da brani grad.
Jo malo o moralu i o politikim prilikama
! to doba je, ini mi se, rimska drava bila jadnija nego ikad.
3remda je sve, od istoka do zapada, bilo pokoreno orujem a kod kue
preti)ali mir i blagostanje, to je ljudima najvanije, ipak je bilo onih koji su
bandoglavo hteli da upropaste i sebe i dravu. 2 pored dve senatske odluke,
niko od tolike mase sveta nije, privuen nagradom, otkrio zaveru niti otiao
iz *atilinina tabora: takva je poast, poput kuge, napala due veine gra-ana.
0D (li nisu zaslepljeni bili samo zavereni)i, nego je i sav plebs,
teei prevratu, odobravao *atilinine namere. ( on je, ini se, radio po
svojoj udi. ! jednom dravi, naime, oni koji nemaju nita uvek zavide
dobrima i uzvisuju zle, mrze staro a ele novo. 1rze svoj usud, ude da se
sve promeni i bezbrino se hrane bunom i meteom jer siromah nema ta da
izgubi. +radski plebs je s mnogo razloga strmoglav)e hrlio u prevrat. !
5im, kao u kloaku, slie se prvo oni koji su se svuda isti)ali brukom i
raskalajem, potom oni koji su poradi poroka straili oevinu, i najzad svi
DC
(luzija na ?i)erona, 1urenu i Silana. 3rva dvoji)a su homines novi, a Silan je plebeja).
DD
*oji je, kao i 1anlije, bio Sulin veteran.
D;
*atilina se ponaa kao da je konzul.
1;
koje su sramota ili zloin izgnali iz kue. 1nogi su se, seajui se Suline
pobede, kad su obine vojnike vi-ali kao senatore, a neke druge tako bogate
da su iveli i gizdali se kao kraljevi, ponadali da e i oni, stupe li pod oruje,
tako neto stei pobedom. 1lade, koja je na selu ivotarila od nadni)e,
podstaknuta linim
DG
i javnim
;:
darivanjima, vie je volela gradsku
besposli)u nego nezahvalan rad. 7ni i svi ostali iveli su od dravne nesree.
'im se manje treba uditi to su se siromani ljudi, opake udi a puni nade,
podjednako loe starali o dravi i o sebi. 7sim njih i oni, kojima su roditelji
proskribovani posle Suline pobede, imovina im oteta a prava slobodnog
gra-anina umanjena, oekivahu ishod rata sa jednakim nestrpljenjem. 2 svi
lanovi stranaka, sem senatske, vie su voleli da se drava poremeti nego da
im mo opadne. 'ako se, posle dosta godina, zlo vratilo u dravu.
0; Fudui da je za konzulovanja +neja 3ompeja i 1arka *rasa
obnovljeno tribunstvo
;1
, mladi ljudi, drski srazmerno svojim godinama,
poee, stekavi tu najviu vlast, da o)rnjujui Senat pobunjuju plebs i da ga
raspaljuju poklonima i obeanjima, ime sami postaju slavni i uti)ajni.
.jima se svim silama opirao vei deo plemstva, toboe radi moi Senata, a u
stvari radi svoje sopstvene veliine. 2 da skratim, istina je da su svi tada
rovarili protiv drave pod asnim razlozima: jedni, navodno, brane prava
naroda, drugi diu ugled Senata, a svako se, toboe za narodnu sreu, borio
iskljuivo za svoju mo. ( u toj borbi ne bejae ni obzira ni mere: obe strane
su svirepo iskoriavale pobedu.
0G 3oto je +nej 3ompej poslat u rat sa gusarima i 1itridatom
;%
,
uti)aj plebsa je oslabio, a mo nekoli)ine porasla. 7ni su imali u rukama
magistrate, provin)ije i sve ostalo. Sami neranjivi, ivljahu u blagostanju i
bez straha, a ostale su, da ne bi za svog slubovanja suvie blago postupali
sa plebsom, plaili sudskim istragama. (li im se, u kritinom momentu,
rodila nada u prevrat, sr)a plebeja)a podjario je stari sukob. 2 da je u prvoj
bi)i *atilina pobedio ili da bar nije izgubio, drava bi, bez sumnje, pretrpela
teak poraz i nesreu. .e bi se ni pobedni)i, na due, mogli koristiti
steenom pobedom, ve bi im, iznurenima i iskrvavljenima, prvi jai
;0
oteo
vlast i slobodu. Filo je, ipak, mnogo ljudi koji su, mimo zavere, u poetku
uputili *atilini. 1e-u njima i Julvije, senatorski sin, koga je ota) uhvatio na
putu i naredio da se pogubi.
DG
7bino kandidata na izborima.
;:
Oito po snienoj )eni, gozbe i igre.
;1
Sula je ;1. g. pre n. e. ograniio prava tribuna, a 3ompej ih je, jedanaest godina kasnije,
D:, obnovio.
;%
3ompej je god. C0. pobedio pontskog kralja 1itridata.
;0
Salustije verovatno aludira na 3ompeja.
1G
!averenici" prevratnici" #lobro$ani

! isto vreme je u 5imu "entul, po *atilininoj naredbi,
pobunjivao, to sam, to preko drugih, sve one koje je po karakteru ili
imovnom stanju smatrao pogodnim za prevrat, i to ne samo gra-ane, nego
svaki soj ljudi, samo da su za rat korisni.
4: ato su uputili nekog 3ublija !mbrena
;4
da potrai poslanike
(lobroana
;6
, te da ih, ako moe, pridobije za saveznike u ratu. 1islili su da
se oni pritisnuti javnim i privatnim dugovima & a i inae je glaski narod po
prirodi ratoboran & lako mogu nagovoriti na tako neto. 3oto je u +aliji
trgovao na veliko
;C
, !mbren je poznavao veinu tamonjih prvaka. 2 tako, ne
oklevajui, im je spazio poslanike na trgu, obavestio se malo o situa)iji u
dravi, pa, kao da ih saaljeva, poeo da ispituje kako misle da se izvuku iz
tolikih nevolja. 3oto je video da se ale na gramzivost magistrata, da krive
Senat to im ne prua pomo, da za svoje nevolje ne vide drug lek sem
smrti, on ree: K<, ja u vam, ako ste samo kadri da budete juna)i, pokazati
kako da izbegnete sve te nevoljeLN
/im je to rekao, (lobroani ga, puni nade, mole da im se
smiluje. .ita, kau, nije tako muno ni tako teko to ne bi uinili da
dravu oslobode dugova. 7n ih vodi u kuu De)ima Fruta jer je bila blizu
trga, a zahvaljujui Semproniji, nije bila nesklona zaveri. 'ada, naime, Frut
nije bio u 5imu. Da bi svojim reima pridao veu vanost, poslao je i po
+abinija. 3red njih otkriva zaveru i zaverenike, a onda, da bi jo vie
pridobio poslanike, imenuje i razne neupletene ljude. 3oto su mu obrekli
pomo, on ih je otpustio kui.
41 (lobroani dugo nisu znali koju odluku da donesu. .a jednoj
strani stajali su dugovi, sklonost ratovanju, nada u pobedu i veliku dobit. .a
drugoj su bila vea sredstva
;D
, sigurna odluka i izvesna nagrada umesto
varljive nade. 'a njihova vaganja su se najzad zavrila sreno po dravu. Sve
po redu, kako su znali, oni su ispriali *vintu Jabiju Sangi, oveku koji je
;4
!mbren je bio slobodnjak.
;6
+alsko pleme iz severnog dela .arbonske +alije.
;C
Fio je negotiator, ovek koji se bavi veletrgovinom, pozajmljivanjem nov)a uz
lihvarske kamate, ubiranjem poreza i sklapanjem javnih ugovora razliitih vrsta. !poredi,
?i)eron, a Jonteja =11, preveo #osip 1ikli>: K+alija je pretrpana vletrgov)ima, puna
rimskih gra-ana$ nitko od +ala ne obavlja nikakva posle bez rimskoga gra-anina$ nijedan
se novi u +aliji ne obrne bez raunskih knjiga rimskih gra-ana.N =referta .allia
negotiatorum est" plena civium Romanorum/ nemo .allorum sine cive Romano
quidquam negotii gerit/ nullus sine civium Romanorum tabulis commovetur.>
;D
<ngleski prevodila) kae Kthe senate9s greater resour)esN.
%:
esto istupao kao patron tog plemena
;;
. 3reko Sange je i ?i)eron doznao ta
je posredi. 3oslani)ima je naredio: K+lumite da ste vatreni zagovorni)i
zavere, pohodite ostale, dajte im lepa obeanja i trudite se da ovi prue to
vie dokaza o svojoj krivi)iLN
4% +otovo u isto vreme bio je nemira u ovostranoj i onostranoj
+aliji, u pi)enskoj i brutijskoj oblasti te u (puliji. 7ni, naime, koje je
*atilina ranije otpravio, poee nepromiljeno i skoro suludo da rade sve u
jedan mah. .onim sastan)ima, prenoenjem oruja i streljiva, jurnjavom i
optim meteom vie su zastraili nego nakodili. ,einu njih je *vint 1etel
?eler, pretor po senatskoj odlu)i, posle istrage ba)io u tamni)u, a isto je, u
onostranoj +aliji, uinio +aj 1urena
;G
, koji je tom provin)ijom upravljao
kao legat.
40 ( u 5imu su se "entul i ostali elni)i zavere, smatrajui da su
sakupili dovoljno ljudi, dogovorili da, im *atilina sa vojskom do-e u
Eezulsku oblast, narodni tribun "u)ije Festija sazove skuptinu i poali se na
?i)eronove postupke, pa da mrnju koja vlada zbog pogubnog rata usmeri
na vrlog konzula. .a taj znak, sledee noi, svaki od brojnih zaverenika
izvrie svoj zadatak. 7ni su, pria se, bili podeljeni ovako: Sta)ilije i
+abinije sa velikom etom treba istovremeno da podmetnu poar na
dvanaest pogodnih mesta, da bi se u tom meteu lake prilo ?i)eronu i
ostalima kojima se radilo o glavi. ?etegu je naloeno da zauzme ?i)eronova
vrata i da navali na njega. Svako je imao svoju rtvu: sinovima, uglavnom
plemiima, povereno je da poubijaju svoje oeve. 3a kad sve bude pometeno
od pokolja i palea, da se probiju do *atiline.
!sred ovih priprema i odluka ?eteg se stalno alio na tromost
svojih drugova: K.eodlunou i odga-anjem proputamo najbolje prilike.
! ovako rizinoj situa)iji treba delati a ne samo planirati. (ko mi nekoli)ina
pomogne, navaliu na veni)u i bez ostalih slabiaLN 3o prirodi divalj,
estok, gotov na boj, najvie se uzdao u hitrinu.
44 (lobroane, po ?i)eronovom uputstvu, +abinije upoznaje sa
ostalim zavereni)ima. 7ni od "entula, ?etega, Sta)ilija i *asija trae pisanu
i peatiranu zakletvu da je odnesu sugra-anima: u protivnom e ih teko
nagovoriti na takav in. 7stali, nita ne sumnjajui, pristaju, dok *asije
G:
obeava da e uskoro doi kod (lobroana i malo pre poslanika odlazi iz
;;
'j. zastupao njihove interese u 5imu. Sanga je tu dunost nasledio od svog o)a *vinta
Jabija 1aksima koji je dobio nadimak Allobrogicus, jer je taj galski narod prisilio na
pokornost.
;G
Frat lu)ija "i)inija 1urene koga je ?i)eron na sudu branio zbog podmiivanja =govor
#a 0urenu>.
G:
.e potpisavi.
%1
grada. "entul sa njima alje nekog 'ita ,oltur)ija *rotonjanina da
(lobroani, pre nego se upute kui, uz obostrano datu re, uvrste savez sa
*atilinom. Sam daje ,oltur)iju pismo za *atilinu. <vo prepisa tog pisma:
K7d mog glasnika saznae ko sam. 3romisli o nevolji u kojoj
si i opomeni se da si junak. 5azmisli o tome ta tvoj poloaj zahteva. 3omo
trai od svih, pa i od najneuglednijih.N !z to mu usmeno preporuuje da ne
odba)uje robove, kad ga je ve Senat proglasio za neprijatelja. ! 5imu je
spremno sve to je naredio$ neka ne okleva da se priblii gradu.
!aseda na %ulvijevom mostu i hvatanje elnika zavere
46 3oto su te stvari obavljene i poto je odre-ena no za
polazak
G1
, ?i)eron, koga su poslani)i o svemu izvestili, nare-uje pretorima
"u)iju ,aleriju Jlaku
G%
i +aju 3omptinu da iz zasede, na 1ulvijevom
mostu
G0
, pohvataju (lobroane i njihovu pratnju. 3otanko im objanjava
zato ih alje i doputa da ostalo rade prema prilikama. 7vi, iskusni vojni)i,
tiho su postavili strae i, prema nare-enju, neopazi)e zaposeli most. 3oto su
onamo doli poslani)i sa ,oltur)ijem i istovremeno se sa obe strane digla
graja, +ali se, shvativi brzo o emu se radi, bez oklevanja predaju
pretorima. ,oltur)ije se, u poetku, hrabrei ostale, maem branio od
brojnijeg neprijatelja. *ad su ga poslani)i napustili, on prvo preklinje
3omptina, koga je poznavao da ga spase. .apokon, uplaen i ne nadajui se
da e izvui ivu glavu, predaje se pretorima kao dumanima.
4C 3oto je ovo obavljeno, sve je preko glasnika brzo preneto
konzulu. ( njega istovremeno obuzee i velika briga i velika radost.
5adovao se videi da je, poto je zavera otkrivena, drava oslobo-ena
opasnosti. Sa druge strane, bio je uznemiren premiljajui ta mu je initi sa
tako uglednim gra-anima uhvaenim u tako stranom zloinu. Smatrao je da
e njihovo kanjavanje biti njemu na tetu, a nekanjavanje na propast
dravi. .ajzad, ohrabrivi se, nare-uje da mu se pozovu "entul, ?eteg,
Sta)ilije, +abinije i ?eparije 'era)injanin koji se spremao na put u (puliju
da pobuni robove. 7stali dolaze bez oklevanja, a ?eparije je, saznavi za
dojavu, malo ranije pobegao iz grada. "entula, budui da je bio pretor,
konzul sam uzima za ruku i vodi pred senatore$ zapoveda da se i ostali pod
straom sprovedu u hram Sloge
G4
. 'amo saziva sedni)u i, poto se Senat
G1
.o izme-u %. i 0. de)embra C0.
G%
!pravljao je kao propretor provin)ijom (zijom. +od. 6G. optuen je zbog iznu-ivanja,
a branio ga je ?i)eron.
G0
Danas &onte 0olle, nekada najseverniji most u 5imu, udaljen od grada etiri kilometra.
G4
+de se tom prilikom odravala sedni)a Senata.
%%
iskupio u punom sastavu, uvodi ,oltur)ija sa poslani)ima i nare-uje pretoru
Jlaku da donese kutiju sa pismima koja je dobio od poslanika.
4D ,oltur)ija pitaju za put, za pismo, za nameru i razloge. 7n prvo
svata izmilja i pravi se da ne zna za zaveru. 3oto mu je javno obeano da
mu se nee suditi
G6
, naloeno mu je da govori. ,oltur)ije otkriva sve to se
zbilo, kae da su ga nekoliko dana ranije vrbovali +abinije i ?eparije i da ne
zna nita vie od poslanika. +abinije mu je esto govorio samo to da su za
zaveru 3ublije (utronije, Servije Sula, "u)ije ,arguntej i mnogi drugi. 2sto
priznaju i +ali, a "entul taji. *rivi)u mu dokazuju pismom i reima koje je
esto ponavljao: KSibiline knjige proriu troji)i *ornelija da e vladati
5imom. #a sam, posle ?ine
GC
i Sule, trei kome je to odredila sudbina. Sem
toga, ovo je dvadeseta godina otkako je zapaljen *apitol
GD
, a haruspi)i su po
mnogim znamenjima prori)ali da e biti krvav od gra-anskog rata.N Fudui
da su proitana pisma, a prethodno je svako prepoznao svoj peat, Senat
odluuje da se "entul, poto se odrekne poloaja
G;
, i ostali stave u kuni
pritvor
GG
. 'ako "entula poveravaju 3ubliju "entulu Spinteru koji je tada bio
edil, ?etega *vintu *orniEi)iju, Sta)ilija +aju ?ezaru, +abinija 1arku
*rasu, a ?eparija & poto je malo pre toga
1::
uhvaen u begu & senatoru
+neju 'eren)iju.
&ojave" politike spletke i pretnje dr$avi
4; *ad je zavera otkrivena, plebs koji je prvo, eljan prevrata, bio
sasvim sklon ratu, sad menja miljenje i proklinje *atilinine namere,
?i)erona kuje u zvezde, raduje se i veseli kao da se oslobodio ropstva. 7d
rata je oekivao vie koristi nego tete, ali je poar smatrao surovim,
nesavladivim i po sebe krajnje pogubnim, jer je svo njegovo bogatstvo bilo u
onom svakodnevnom & hrani i odei.
Dan kasnije pred Senat je doveden neki "u)ije 'arkvinije za
koga su govorili da je uhvaen na putu ka *atilini. 3oto je obrekao dostave
o zaveri ako mu drava zajemi imunitet, konzul mu naloi da kae ta zna.
G6
,oltur)ije ima status slian dananjem zatienom svedoku.
GC
"u)ije *ornelije ?ina, marijeva), konzul iz god. ;D, pao je u (nkoni kao rtva vojnike
pobune.
GD
C. jula ;0, s nepoznatog razloga.
G;
Fez svojevoljnog odustajanja od slube nije moglo biti kazne.
GG
*ao to se danas optueni puta na slobodu uz poloenu kau)iju, tako su tada okrivljene
osobe predavane na uvanje uglednim gra-anima koji su bili odgovorni za njihovo
pojavljivanje na sudu.
1::
'j. pre izvrenja senatske odluke.
%0
7n, poput ,oltur)ija, izvetava Senat o spremanju poara, ubistvu odlinika,
kretanju neprijatelja. 2 jo ree da ga je 1arko *ras poslao da javi *atilini
da ne strepi to su uhvaeni "entul, ?eteg i drugi: da se tim pre primakne
gradu i ohrabri ostale zaverenike, a da ove lake izbavi iz opasnosti.
*ad je 'arkvinije imenovao *rasa, oveka plemenita roda, vrlo
bogata i vrlo mona, neki su to smatrali neverovatnim, neki opet istinitim,
ali im se ipak inilo da je u takvom vremenu tako uti)ajnog oveka Kbolje
blaiti nego draitiN. ,eina njih je u privatnim poslovima zavisila od *rasa,
pa su povikali da potkaziva lae i zatraili da se o tome raspravlja. Senat u
punom sastavu, na ?i)eronovo pitanje, izglasava da je 'arkvinijeva dojava
lana$ da ne bi dalje dojavljivao, bie utamnien sve dok ne potkae onog po
ijem je nagovoru izrekao toliku la. .eki su u to vreme smatrali da je tu
dojavu izmislio 3ublije (utronije da bi *ras, ako bude optuen i ako se sam
na-e u istoj opasnostim, svojom moi zatitio ostale. Drugi su priali da je
'arkvinija na to nagovorio ?i)eron, da *ras, poto po svom obiaju preuzme
odbranu zlikova)a, ne bi uzbunio dravu. #a sam, do)nije, lino uo *rasa
kako pria da ga je to ?i)eron teko oklevetao.
4G ! isto vreme, *vint *atul i +aj 3izon
1:1
nisu ni molbama ni
linim uti)ajem ni mitom mogli naterati ?i)erona da preko (lobroana ili
preko nekog drugog potkazivaa lano optui +aja ?ezara. 7boji)a su,
naime, bili njegovi ljuti neprijatelji. 3izon, jer ga je, kad mu se sudilo zbog
primanja mita, ?ezar optuio da je pogubio nekog nedunog 'ranspadan)a.
*atul je plamteo mrnjom jo od izbora za pontiEika, kad ga je, u dubokoj
starosti
1:%
, ovenanog najveim poastima, pobedio mla-ani ?ezar. /inilo se
da je prilika zgodna jer se ?ezar, retko dareljiv i po svojoj prirodi i u slubi,
estoko zaduio. 3oto ne mogu naterati konzula na to nedelo, oni sami
obilaze pojedin)e i priaju ono to su toboe uli od ,oltur)ija ili
(lobroana. 'ako su na njega navukli toliku mrnju da su neki rimski
vitezovi koji su naoruani straarili oko hrama Sloge, bilo zbog postojee
opasnosti, bilo zbog line razdraljivosti, maem pretili ?ezaru pri izlasku iz
Senata, namerni da to upadljivije pokau svoju odanost dravi.
6: Dok se to zbivalo u Senatu i dok su se, poto je potvr-ena
njihova dojava, odre-ivale nagrade poslani)ima (lobroana i 'itu ,oltur)iju,
slobodnja)i i neki "entulovi klijenti su tumbali uli)e uzdu i popreko i
1:1
+aj *alpurnije 3izon, istaknuti optimat, konzul CD, prokonzul u onostranoj +aliji CCB
C6. g. pre n. e. (lobroani su ga C0. optuili zbog iznu-ivanja, a ?ezar je, kao patron
provin)ije, proirio optubu. 3izona je uspeno branio i odbranio ?i)eron. ,idi: #a 1la$a,
0G.G;.
1:%
?ezar je, u stvari, tada imao trideset sedam ili trideset devet, a *vint *atul dvadeset
godina vie.
%4
hukali zanatlije i robove da ga izbave. .eki drugi su traili one vo-e masa
koji su navikli da za nova) riju po dravi. ?eteg je, preko glasnika, molio
svoje izabrane i uvebane robove i slobodnjake da se okupe i da se,
naoruani, probiju k njemu.
/im je uo da se ovo sprema, konzul postavlja strae kako su
zahtevale prilike i vreme, saziva Senat i pita ta im je initi sa uhapenima.
1alo pre toga, Senat je, u punom sastavu, proglasio njihovo delovanje za
protivdravno. 'ada De)im #unije Silan, u to vreme izabrani konzul za
sledeu godinu pa stoga prvi upitan za miljenje, predlae da se okrivljeni,
ali i "u)ije *asije, 3ublije Jurije, 3ublije !mbren i *vint (nije, ako budu
uhvaeni, kazne smru. Do)nije, ganut besedom +aja ?ezara, ree da
podrava predlog
1:0
'iberija .erona da se strae pojaaju, pa da se tek onda
raspravlja o svemu. ( ?ezar, kad je na njega doao red, te ga konzul upitao
za miljenje, izree ovakav govor:
'ezarov govor
61 K7)i senatoriL Svi ljudi koji donose odluke u delikatnim
okolnostima treba da budu slobodni od mrnje i naklonosti, gneva i
milosr-a. *roz ova oseanja duh teko vidi istinu, pa jo niko nije u isto
vreme podmirio i stras i korist. ! pameti je snaga tek kad se na pamet
oslonimo, a ako se prepustimo oseanjima, tad ona vladaju i duh je
bespomoan. #a, o)i senatori, mogu da pomenem mnogo primera kako je
ovaj ili onaj kralj ili narod, iz besa ili iz saaljenja, odluio r-avo. 2pak vie
volim da navedem ono to su nai stari, mimo svojih oseanja i elja, uinili
sve po pravu i po zakonu. ! 1akedonskom ratu
1:4
protiv kralja 3erseja,
veliki i velelepni grad 5odos, koji je ojaao blagodarei rimskoj pomoi,
pokazao nam se nevernim i neprijateljskim. *ad se po zavretku rata vealo
o 5o-anima, ostavie ih nai stari nekanjene da se ne bi reklo kako
5imljani u taj rat idu ne radi osvete, ve radi bogaenja. 2sto je bilo i u svim
1:0
3oto uesni)i rasprave obrazloe svoj predlog =sententiam dicere>, ostali senatori
odlaze na jednu ili na drugu stranu dvorane =discessio>$ esto bi neko i tokom same
rasprave pokazao svoj stav tako to bi stao uz predlagaa =pedibus in sententiam alicuius
ire>.
1:4
.eposredno pre bitke kod 3idne =1C;. g. pre n. e.> 5o-ani su, plaei se posledi)a za
vlastitu trgovinu, zapretili 5imljanima ratom ako ne sklope mir sa 3ersijan)ima. *aton
Stariji, u govoru iji je jedan deo sauvan =+elije, ,2 0>, nagovara 5imljane da se ne
svete. 5o-ani su ipak kanjeni gubitkom teritorija u "ikiji i *ariji, koje su im 5imljani
dali kao nagradu za saveznitvo u ratu sa sirskim kraljem (ntiohom 222 ,elikim =bitka
kod 1agnetije, 1;G. g. pre n. e>.
%6
punskim ratovima
1:6
: premda su *artaginjani i u miru i za primirja mnogo
puta poinili svakakva zlodela, nai stari nisu, iako je prilike bilo, nikad
uinili nita slino. +ledali su ta e biti dostojno njih samih, a ne na ta sve
imaju pravo protiv *artaginjana. 'ako i vi, o)i senatori, treba da pazite da
vam zloin "entula i ostalih ne bude vaniji nego vae dostojanstvo i da
postupite u skladu sa svojom dobrom reputa)ijom. #er ako postoji primerena
kazna za njihova dela, onda podravam neobini predlog koji smo uli$ ali,
ako veliina zloina prevazilazi sve to smo kadri da smislimo, onda
smatram da se treba drati onoga to je zakonima propisano.
,eina onih koji su pre mene izrekli svoje miljenje
sistematino su i patetino oplakali udes drave. .abrojali su ta donosi
ratna svirepost, ta sleduje pobe-enima: grabe se devojke i dea)i, otimaju
de)a iz ruku roditelja, a udate ene zadesi ta se pobedni)ima prohte$
pljakaju sve hramove i kue$ ubija se i pali$ reju, svugde se ubija, svugde
su leevi, krv, suze. (li, ruku na sr)e, sa kojim su )iljem ovde drani takvi
govoriH Da vas razjare protiv zavereH 3a ako nekoga nije ganuo taj krupni i
strani doga-aj, svakako ga nee razjariti beseda na tu temuL #er niko na
ovom svetu ne pot)enjuje nepravdu koju je lino pretrpeo$ naprotiv, mnogi
ljudi doivljavaju i teima nego to jesu. Sa druge strane, o)i senatori,
razliitim ljudima doputene su razliite stvari. *o svoj ivot ivi kao
beznaajan i bezimen ovek, ak i ako u srditosti neto zgrei, to e znati tek
poneko. *oliki mu je poloaj, toliko je i poznat. ( za dela onoga ko ivi s
velikom vlau i u velikom dostojanstvu saznaju svi ljudi. 2 tako uz najvei
poloaj ide i najmanja sloboda. 'u ne dolikuje ni zauzimati se za nekoga ni
mrzeti ga, a ponajmanje dolikuje estiti se. Mto se kod jednih zove srditost,
to se kod onih na vlasti naziva oholost i surovost.
! ovom sluaju, o)i senatori, ja smatram da bi svaka kazna bila
manja od uinjenog zlodela$ me-utim, veini ljudi ostaje u seanju ono
poslednje to se nekom dogodi, pa kad su u pitanju zlotvori, ljudi
zaboravljaju njihova nedela, a razglabaju o kazni, ako je ova bila iole
svirepija. a De)ima Silana, oveka hrabrog i energinog, pouzdano znam
da je ono to je govorio, govorio iz odanosti prema dravi i on se u ovakvoj
situa)iji ne rukovodi ni ljubavlju ni mrnjom jer je karakteran i razborit. (li
mi njegov predlog izgleda ne svirep & jer ta protivu takvih ljudi moe biti
svirepoH & nego protivan duhu nae drave. 'ebe je, Silane, kao izabranog
konzula, ili strah ili grozota zloina primorala da predloi nov nain
kanjavanja. 7 strahu je izlino govoriti kad je na vrlo brini i vrlo slavni
konzul naoruao tolike ljude. Mto se kanjavanja tie, ja mogu da kaem
1:6
! sva tri, znai, %C4B14C. g. pre n. e.
%C
sledee, i to stvarno i jeste tako
1:C
: kad se ivi ivotom tunim i bednim, smrt
nije muenje nego poinak od muke, oslobo-enje od svih ljudskih zala$
posle smrti nema ni brige ni radosti.
(li to nisi, tako ti besmrtnih bogova, predloio da oni najpre
budu i iibani
1:D
H ato to to zabranjuje 3or)ijev zakonH 3a ima i drugih
zakona koji ne dozvoljavaju da se osu-eni gra-ani pogube, a doputaju im
progonstvo. ar je surovije biti iiban nego biti pogubljenH Mta je uopte
surovo ili prestrogo za ljude kojima je dokazana krivi)a za toliki zloinH (ko
je ibanje blaa kazna, kako to da si u manje vanoj stvari vodio rauna o
zakonu, a u bitnijoj ga zanemarioH *o e, uistinu, osuditi odluku koja se
donese protiv izdajnika otadbineH 7kolnosti, vreme
1:;
, srea to
samovoljno vlada narodima. .jih e, ta god da ih stigne, stii po zasluzi,
ali, vi, o)i senatori, dobro razmislite kako vaa odluka moe uti)ati na
ostaleL Svi r-avi postup)i potekli su od dobrih odluka. Da, kad vlast
preuzmu neznali)e ili nepotenja)i, onda se taj novi postupak
1:G
primenjuje
kako na kriv)e koji su kaznu zasluili, tako i na nedune koji je nisu
zasluili.
"akedemonjani su, poto su pobedili (tinjane, postavili trideset
ljudi da im upravlja dravom
11:
. 7vi su, u poetku, bez istrage ubijali
zlikov)e i svima mrske ljude. .arod se tome veselio i govorio kako to s
pravom ine. 3osle, kako je samovlae postepeno raslo, oni po svom hiru i
bez razlike ubijaju i dobre i zle, a ostale zastrauju. 'ako je drava, pritisnuta
ropstvom, skupo platila svoje bezumno veselje. *ad je, u nae vreme,
pobednik Sula naredio da se ubije Damasip
111
i drugi njemu slini ljudi, ko
nije pohvalio njegov postupakH +ovorilo se da su ti zlikov)i i buntovni)i,
koji su rovarili dravom, s pravom pobijeni. (li, to je bio poetak velikog
1:C
?ezar zastupa epikurejsku EilozoEiju o smrtnosti due, iji telesni delovi propadaju
odmah posle smrti.
1:D
3ostojala su tri zakona ovog imena =jedan iz 1;G. g. pre n.e.>, ije tane odredbe nisu
poznate. 3o njima je ibanje ili smaknue rimskog gra-anina bilo strogo zabranjeno.
1:;
!poredi: ,ergilije, Enejida =6.D;0>: quam *2 ,unonem+" nec longa dies pietas nec
mitigat ulla =ne moe stiat je & 3unonu & vrijeme, ni pobonost mojega sina, preveo
Fratoljub *lai> $ "ivije =%.46.%>: diem tempusque forsitan ipsum leniturum iras =nadali
su se da e vreme moda ublaiti srdbu, prevela 1iroslava 1irkovi>.
1:G
2li, tanije, presedan.
11:
3osle presudnog poraza kod <gospotama, 4:6. pre n. e. i zavretka 3eloponeskog rata
sledee godine, (tinjanima vladaju K'ridesetori)a tiranaN. ! pokuaju da zadre svoju
vlast nad poraenim dravama, Spartan)i su, naime, u sve lokalne vlade postavili sebi
odane aristokrate. K'ridesetori)aN su osam mese)i samovoljno vladali sejui smrt, a onda
su bili prognani.
111
.adimak marijev)a "u)ija #unija Fruta koji je, kao pretor, god. ;%. poubijao senatore,
Suline pristali)e. 3osle ga je, u bi)i pred 5imom, Sula uhvatio i dao smaknuti.
%D
pokolja. #er im je neko poeleo kuu ili vilu, ma posudu ili odeu neiju,
trudio se da taj dospe na proskrip)ione liste. 'ako su oni koji su se veselili
Damsipovoj smrti, malo posle i sami pogubljeni i nije bilo kraja klanju sve
dok Sula nije sve svoje pristali)e nakr)ao blagom.
.e bojim se ja da e to danas uiniti 1arko 'ulije, ali u velikoj
dravi mnoge su i razline udi. 1oe se, u neko drugo vreme, pod nekim
drugim konzulom, koji tako-e ima vojsku pod svojom komandom, neka
izmiljotina da smatra istinom. (ko, sledei ovaj primer, a po odlu)i Senata,
konzul trgne ma, ko e ga obuzdati, ko umeritiH
.aim starima, o)i senatori, nikad nije manjkalo ni razboritosti
ni smelosti, niti ih je oholost spreavala da preuzimaju tu-e izume samo ako
su bili valjani. 'ako su veinu oruja za odbranu i napad uzeli od
Samniana
11%
, a veinu obeleja magistrata od 'uska
110
. 5eju, vrlo revnosno
su prihvatali sve to im se kod saveznika ili neprijatelja inilo vrednim: vie
su voleli da dobro podraavaju nego da zavide. (li su se, u isto vreme,
poveli za grkim obiajem
114
, pa su gra-ane kanjavali ibanjem, a
okrivljene osu-ivali na smrt. 3oto se drava uveala i od mnotva gra-ana
nastale jake stranke, poeli su progoni nevinih i druge sline stvari. 'ada su
izglasani 3or)ijev i drugi zakoni po kojima se osu-enima doputalo
progonstvo. #a ovo, o)i senatori, smatram glavnim razlogom da ne usvojimo
novi predlog. #er sigurno su vrliji i mudriji bili oni koji su malim snagama
stvorili tako veliku dravu, nego mi koji jedva zadravamo steeno.
'reba li onda pustiti okrivljene i njima uveati *atilininu
vojskuH .ipoto. #a predlaem da im se zapleni imetak a da se oni uvaju u
najbezbednijim zatvorima u muni)ipijama i da o njima, do)nije, niko nita
ne predlae Senatu niti raspravlja u skuptini$ ako neko uini drugaije, neka
Senat smatra da on radi protiv drave i opteg blagostanja.N
6% 3oto je ?ezar zavrio govor, jedni su bili za jedan, drugi za
drugi predlog
116
. ( 1arko 3or)ije *aton, upitan za miljenje, izrekao je
ovakvu besedu:
11%
Stanovni)i srednje 2talije od kojih su 5imljani uzeli koplje =veru ili verutum>, a moda i
tit =scutum>.
110
5imljani su od <trura)a primili liktore, kurulni presto i purpurnu togu ="ivije, 1.;.0>.
114
3rema tradi)iji, #a$oni dvanaest tablica =leges X,, tabularum>, objavljeni 44G. pre n.
ere, utemeljeni su na atinskim zakonima i zakonima drugih grkih drava.
116
,eina senatora bila je za ?ezarov predlog, pa i ?i)eronov brat *vint. ato je ?i)eron
opet besedio =&rotiv 'atiline, 2,>, ali bez uspeha. 'iberije .eron predlae da se senatske
sedni)e odloe. 1nogi se sa tim slau, pa ak i Silan, koji kae da je pod summum
supplicium podrazumevao tamni)u. 'ek tada re uzima trideset dvogodinji narodni
tribun 1arko 3or)ije *aton, unuk *atona Starijeg.
%;
Katonov govor
K*ad sagledam nau situa)iju i opasnosti koje nam prete i kad
razmislim o predlozima nekih naih lanova, ja, o)i senatori, zauzmem
sasvim suprotan stav. +ovorni)i su, ini mi se, raspravljali o kazni za ljude
koji su se spremali da zarate protiv otadbine, roditelja, rtvenika i ognjita
svojih. 7kolnosti nas opominju da se zatitimo, a ne da raspravljamo kakvu
emo odluku protiv njih doneti. 7stale e zloine kazniti kad budu
poinjeni. ( ako ovaj ne osujeti, uzalud e, poto se desi moliti sudove za
pomo: kad je grad osvojen, pobe-enima vie nita ne preostaje.
#a se, tako mi bogova, obraam vama koji ste uvek vie voleli
svoje kue, letnjikov)e, kipove i slike nego dravu. (ko to to vam je na
sr)u hoete da zadrite i da mirno uivate u svojim nasladama, prenite se ve
jednom i preuzmite odgovornost za dravu. .e radi se tu vie ni o porezima
ni o nepravdama nanesenim savezni)ima: sloboda i ivot na su u opasnosti.
/esto sam i opirno, o)i senatori, govorio ovde pred vama, i esto sam se
alio na rasipnost i gramzivost naih sugra-ana. 'ime sam stekao mnoge
protivnike. Fudui da ja ni sebi ni svojoj udnji nikada nisam dopustio
nikakav prestup, ni drugima nisam lako pratao nedela. 3remda ste vi slabo
marili za moje prekore, ipak je drava bila jaka i svojom je moi prkosila
nemaru.
< sad se vie ne radi o tome hoemo li iveti poteno ili
nepoteno niti kako je velianstvena i sjajna vlast naroda rimskog, nego hoe
li sve ovo, kakvo god bilo, ostati nae ili e, zajedno sa nama, pripasti
dumanima. 3a mi tu neko spominje blagost i milosr-eL 7davno mi ne
zovemo stvari pravim imenimaL 5asipanje tu-ih dobara zovemo
dareljivou, zloinaku bezobzirnost hrabrou: eto zato je drava na
rubu propasti. 3a neka ih, kad su ve obiaji takvi, nek budu izdani sa
imetkom saveznika i milosrdni prema pljakaima dravne blagajneL Samo
nek ne poklanjaju nau krv i neka ne satiru sve potene ljude tedei
nekoli)inu zloina)aL
"epo je i kieno malopre ovde +aj ?ezar govorio o ivotu i
smrti smatrajui, uverene sam, neistinitim one prie o podzemnom svetu u
kojima zli ljudi, daleko od dobrih, stanuju na runim, pustim, gadnim i
stranim mestima. ato je i predloio da se okrivljenima zapleni imetak, a da
oni sami budu utamnieni po muni)ipijama, bojei se oevidno da ih, ako
ostanu u 5imu, zavereni)i ili najmljena rulja silom ne oslobode. *ao da
pokvarenjaka i zlikova)a ima samo u 5imu a ne i po )eloj 2taliji, i kao da
tamo gde je odbrambena mo manja nee biti vie drskosti. (ko strahujemo
od zaverenika, njegov predlog je neozbiljan. ( ukoliko se, u sveoptem
%G
strahu, jedino on niega ne boji, utoliko vie ja treba da se bojim za vas i za
sebe. Stoga kad budete odluivali o 3ubliju "entulu i ostalima, budite
ube-eni da istovremeno presu-ujete i *atilininoj vojs)i i svim zavereni)ima.
Mto energiniji budete, njihovo e samopouzdanje biti manjeL (ko opaze da
se samo malo kolebate, odmah e besno navaliti. .emojte misliti da su nai
stari dravu orujem od male napravili velikom. Da je tako, ona bi nama bila
jo mnogo lepa, jer imamo vie saveznika i gra-ana, kao i vie oruja i
konja nego oni. .eto je drugo njih uinilo velikim, a to nama nedostaje:
radinost u kui, u dravi pavedna vlast, duh slobodan u odluivanju,
neoptereen krivi)om ni poudom. !mesto toga imamo rasipnost i pohlepu,
siromanu dravu i bogate pojedin)e. @valimo bogatstvo, odajemo se
neradu. !opte ne razlikujemo dobre i r-ave$ astoljublje osvaja sve nagrade
za vrlinu. .ita udno kad svako od vas misli samo na sebe, kad kod kue
robuje nasladama a ovde nov)u i moi. ato se i napada na nezatienu
dravu.
(li da se manem toga. averie se najplemenitiji gra-ani da
otadbinu ba)e u plamen. 3odbadaju na rat +ale, zaklete neprijatelje
rimskog naroda. Dumanski vo-a sa vojskom stoji vam nad glavom. ( vi i
dalje oklevate i kolebate se ta da uinite sa dumanima uhvaenim usred
zidina. #a mislim da ih pomilujete & zgreila mla-arija iz astoljublja. 3ustite
ih sa sve orujemL Samo pripazite da vas vaa blagost i milosr-e ne unesree
ako oni to oruje upotrebe. Situa)ija u kojoj smo je, bez sumnje, teka, ali vi
ne strepite. 7, jo kako strepiteL (li, tromi i mlitavi, vi oklevate ekajui
jedan drugoga i uzdate se, naravno, u bogove koji su ovu dravu esto
izbavljali iz najveih opasnosti. avetima i bapskim molitvama ne stie se
pomo bogova: kad si oprezan i preduzimljiv, kad valjano razmilja, sve ti
ide od ruke. ( kad se preda nemaru i lenjosti, uzalud zaziva bogove & ljuti
su i opasni.
a naih starih, u galskom ratu
11C
, 'it 1anlije 'orkvat dao je
ubiti svog sina zato to je ovaj, mimo nare-enja, na valio na neprijatelja, pa
je vrli mladi preveliku hrabrost platio smru. ( vi se nekate oko odluke o
najokrutnijim izdajni)imaH 7ito, sav je njihov raniji ivot u suprotnosti sa
ovim zloinom. < pa slobodno potedite "entulovu ast ako je on ikada
tedeo svoj stid i reputa)iju, bogove ili ljude. 3ratajte mladosti ?etegovoj
ako on nije po drugi put krenuo u rat protiv otadbine. .ato da troim rei o
Sta)iliju, +abiniju, ?eparijuH Da su oni ikada imali ikakvih obzira, ne bi
ovako snovali protiv drave.
.a kraju, o)i senatori, da ima vremena za greke, rado bih,
@erkula mi, pustio iskustvo da vas naui pameti, kad ve za rei ne hajete.
11C
+reka pis)a ili prepisivaa, jer misli se na doga-aj iz "atinskog rata, god. 04:.
0:
(li opkoljeni smo sa svih strana. a vratom nam je *atilina sa vojskom,
ostali neprijatelji du unutar zidina, u sr)u grada. .ita se ne moe ni
pripremati ni dogovarati tajno: tim vie valja pouriti. Stoga ja predlaem
sledee: budui da je drava zbog bezonog nauma opakih gra-ana
dovedena u najveu opasnost, a ovima je dostavom 'ita ,oltur)ija i
alobrokih poslanika krivi)a dokazana, te su oni priznali da su gra-anima i
otadbini spremali ubistva, poare i druga gadna i okrutna dela, neka se, kao
oevidni kriv)i za najvee zloine, kazne po obiaju naih starih.N
60 3oto je *aton seo, svi konzulari i veliki deo Senata hvali
njegov predlog. 7dvanost mu diu do neba, a sva-aju se me-usobno i jedni
druge nazivaju kukavi)ama. *atona proglaavaju slavnim i velikim i Senat
donosi odluku po njegovom predlogu.
(kskurs o vrlini
Fudui da sam mnogo itao i esto sluao o tome kako je
rimski narodu u miru i ratu, na kopnu i moru, izvrio mnoga slavna dela,
prohtelo mi se da razmotrim ta ga je najvie podsti)alo na ta pregnua.
nao sam da se esto ai)a ljudi borila sa velikim neprijateljskim vojskama.
Doznao sam da su se sa malim snagama vodili ratovi protiv monih kraljeva,
a uz to je rimski narod trpeo udar)e sudbine$ +r)i su 5imljane nadmaivali
reitou, +ali bili viniji u ratnoj vetini. 3oto sam mnogo razmiljao,
zakljuio sam da je za sve to zasluna izuzetna vrlina nekoli)ine gra-ana.
ahvaljujui njoj, siromatvo je prevagnulo nad bogatstvom, manjina nad
veinom. ( kad se gra-anstvo iskvarilo raskojem i neradom, drava je,
zahvaljujui svojoj veliini, ipak izdravala poroke vojskovo-a i magistrata.
2 kao u majke ija se plodnost is)rpela, u 5imu dugo nije bilo znamenitih
ljudi. 2pak, u moje vreme bila su dva oveka izuzetnih vrlina a razliitih udi
& 1arko *aton i +aj ?ezar. .isam nameran da ih utke mimoi-em kad sam
ih ve temom takao, pa u, koliko mi dar dopusti, prikazati vladanje i
karakter oboji)e.
Katon i 'ezar

64 .jihovo poreklo
11D
, godine i reitost bili su gotovo jednaki. 2sta
im je bila i irina duha, ali svaki je bio slavan na svoj nain. ?ezar je velian
zbog svojih dobroinstava i dareljivosti, a *aton zbog neporona ivota.
11D
Mto nije tano: .ens &orcia bio je plebejski, .ens ,ulia patri)ijski. ?ezar je vaio i za
boljeg govornika od *atona.
01
7vaj se proslavio blagou i milosr-em, onaj je ugled stekao strogou.
?ezar je sti)ao slavu dajui, pomaui i pratajui, a *aton nikom ne
poputajui
11;
. 3rvi je bio pribeite nesreni)ima, drugi propast zlikov)ima.
! ovoga su hvalili ljubaznost, u onoga istrajnost. *onano je ?ezar
prelomio: raditi, bdeti, zanemariti svoje stvari brinui o poslovima prijatelja,
ne uskraivati nita to bi vredelo dati. Sebi je eleo veliku vlast, vojsku i
novi rat
11G
u kojem e zasjati njegova hrabrost. ( *aton je teio umerenosti,
pristojnosti i, ponajvie, strogosti. Sa bogataem se nije merio u bogatstvu ni
sa politiarem u stranakoj borbi, nego sa odvanim u junatvu, sa smernim
u potenju, sa neporonim u uzdravanju. ,ie je voleo da stvarno bude
estit ovek nego da tako izgleda. 2 tako, to je slavu manje traio, to ga je
ona vie pratila.
Pogubljenje zaverenika
66 3oto je, kao to rekoh, Senat usvojio *atonov predlog, konzul
je mislio da je najbolje da se ne eka sledea no, da u tom periodu ne izbiju
nemiri. ato nare-uje da trijumviri
1%:
spreme ono to treba za pogubljenje.
3ostavivi strae, sam odvodi "entula u tamni)u$ pretori isto ine sa
ostalima.
! tamni)i ima jedno mesto, kad se popne malo ulevo, oko
dvanaest stopa duboko pod zemljom, i zove se 'ulijan
1%1
. 7dasvud je ozidan,
a nad njim je kameni svod$ gadan je i jeziv zbog troke, tame i zadaha. 3oto
je "entul sputen na to mesto, delati
1%%
izvravaju nare-enje i dave ga
konop)em. 'ako je taj patri)ije iz dinog roda *ornelija, koji je u 5imu ve
11;
*od Svetonija =,ul. 1G, 1> *aton kae da je preutno dozvolio podmiivanje kako bi
osigurao izbor Fibula.
11G
! +aliji. 5at u kojem bi imao potpunu odgovornost. =uporedi: "ivije, 2A 4%, 0 i AAA2
;, C>. Salustije moda eli da se naruga 3ompeju koji je dovrio rat to ga je drugi
zapoeo.
1%:
)resviri capitales bili su nii magistrati, poli)ija koja je pazila na tamni)u i izvravala
presude.
1%1
Dravna tamni)a bila je u podnoju *apitola, blizu hrama Sloge. 2mala je dva dela:
donji ili podzemni, koji je nazvan )ullianum, po kralju Serviju 'uliju ili po tullius & izvor,
bunar$ i gornji, koji je bio sagra-en nad podzemnim delom. Donji deo bio je est metara
dugaak, tri metra irok i dva metra visok. 2mao je krov na svod =camera iuncta> sa
rupom u sredini. 'aj prostor bio je kao tamni)a pod zemljom, u koju se, samo za kratko
vreme, zatvaralo po nekoliko ljudi.
1%%
'zv. carnifices, sluge spomenutih tresvira, ili moda sami tresviri. ,idi: ?i)eron, -
4a$onima =222 0, C>.
0%
bio stekao konzulsku vlasti, skonao shodno ivotu i delima svojim. .a isti
nain kazna je izvrena i nad ?etegom, Sta)ilijem, +abinijem i ?eparijem.
Katilina manevrie
6C Dok se to deavalo u 5imu, *atilina, od svih eta koje je sam
doveo i od onih 1anlijevih, obrazuje dve legije
1%0
i popunjava kohorte
prema broju vojnika
1%4
. 7nda ih je, kako je koji dobrovolja) ili zaverenik
stizao u tabor, ravnomerno raspore-ivao, pa je za kratko vreme popunio
legije prema broju ljudi, mada ih na poetku nije imao vie od dve hiljade.
(li od te mase, samo je otprilike etvrtina imala pravo vojniko oruje
1%6
.
7stali su, kako je koga sluaj naoruao, nosili suli)e ili koplja, pa i zailjene
koeve.
3oto se (ntonije sa vojskom pribliavao, *atilina se zaputio
preko brda. 3remetao je tabor as prema gradu, as prema +aliji ne dajui
neprijatelju priliku za bitku. .adao se da e, ako njegovi u 5imu izvre
zadatke, za koji dan imati mnogo vojske. ! me-uvremenu je odbijao robove
koji su se, u poetku, u velikom broju sti)ali kod njega. !zdao se u
zaverenike snage i istovremeno smatrao da nije u skladu sa njegovim
naelima da u gra-anske stvari uplie odbegle robove.
6D ( kad je u tabor prispela vest da je u 5imu zavera otkrivena, da
su "entul, ?eteg i ostali, koje maloas pomenuh, pogubljeni, razila se
veina onih to ih je u rat namamila nada u otimainu i elja za prevratom.
*atilina preostale, Eorsiranim marem preko strmih planina vodi u
pistorijsku zemlju
1%C
, nameran da prei)ama neopazi)e utekne u onostranu
+aliju. (li *vint 1etel ?eler je ve bio u pi)enskoj zemlji sa tri legije,
smatrajui da e *atilina, zbog tekog poloaja u kojem se nalazi, preduzeti
ba ono o emu sam govorio. /im je od prebega saznao za njegovo kretanje,
urno je digao logor i poseo podnoje planina, kuda je ovaj morao proi
hitajui u +aliju. ( ni (ntonije nije bio daleko, jer je sa velikom vojskom,
preko ravnog terena, lako sledio *atilinu u begu. *atilina uvi-a da je
opkoljen planinama i etama neprijatelja. ! 5imu je propast, nema nade da
e pobei ili da e pomo stii. !veren da je u takovom poloaju najbolje
1%0
Fudui da se vladao kao konzul, *atilina je podelio vojsku na dve legije.
1%4
#edna legija delila se na deset kohorti. ! svakoj kohorti bilo je sto ljudi jer je *atilina u
poetku imao dve hiljade ljudi. .a kraju je Eormirao dve pune legije.
1%6
Mto e rei: ma =gladius>, suli)u =pilum>, tit =scutum>, ka)igu =cassis> i nazuvke
=ocreae>.
1%C
&istoria je bila u <truriji: danas &istoia, trideset kilometara severozapadno od Jiren)e.
00
okuati ratnu sreu, odluio je da se to pre sukobi sa (ntonijem. 3oto je
sazvao vojnike, ovako je besedio:
Katilinin govor
6; KSvestan sam, vojni)i da rei ne ulivaju hrabrost i da
vojskovo-in govor nee tromu vojsku odvaiti ni plaljivu zajunaiti. *oliko
je ko smelosti stekao ro-enjem ili vebom obino se oituje u ratu. !zalud
e sokoliti onoga koga ne podstie ni slava ni opasnost & njemu strah
zatvara ui. #a sam vas pozvao da vas malo posavetujem i ujedno vam
obrazloim svoju odluku.
,i, vojni)i, sigurno znate kakav je udara) svojom
nesposobnou i strahom "entul zadao i sebi i nama, i kako, dok sam ekao
pomo iz grada, nisam bio kadar prei u +aliju. ( u kakvom smo sada
poloaju vi uvi-ate jednako dobro kao ja. 3rotiv nas su dve neprijateljske
vojske & jedna je iz 5ima, druga iz +alije. .estai)a ita i ostalih potreptina
ne dozvoljava nam da ovde ostanemo due, mada bismo to eleli. *amo god
da se krene, put valja prokriti maem. ato vas pozivam da budete odluni i
hrabri i da, kad zametnete boj, imate na umu da ete se svojim desni)ama
boriti za bogatstvo, ast, slavu, za slobodu i otadbinu. (ko pobedimo, sve
e nam biti osigurano, imaemo provijanta u izobilju, muni)ipije i kolonije
bie dostupne. (ko, uplaeni, ustuknemo, dogodie se suprotno & nee biti
pribeita ni prijatelja da tite one koje oruje nije odbranilo. 7sim toga,
vojni)i, nas i njih ne titi ista nevolja: mi se borimo za otadbinu, za
slobodu, za ivot svoj, a oni se potpuno nepotrebno tuku za vlast
malobrojnih monika. 'im smelije jurnite, seajui se negdanje hrabrostiL
1ogli ste da ivite u izgnanstvu i u najveoj sramoti. .eki od
vas su, izgubivi imetak, u 5imu zavisili od tu-e pomoi. Fudui da ste
smatrali da je to sramotno i nedopustivo za vas junake, odluili ste se na
ovaj poduhvat. 'reba smelosti da se sada odustane, jer samo pobedni)i rat
pretvaraju u mir. ( prava je ludost nadati se spasu u begu, kad oruje koje te
titi okrene od neprijatelja. ! boju su najvee kukavi)e uvek u najveoj
opasnosti & hrabrost je kao zid.
*ad vas posmatram, vojni)i, i kad razmatram vae podvige,
obuzima me velika nada da emo pobediti. @rabri me va duh, vae godine i
hrabrost, ali i nuda koja i od kukavi)a pravi junake. !ski klan)i, naime,
spreavaju dumane da nas opkole. (li, ako srea pozavidi vaoj hrabrosti,
nemojte ginuti neosveeniL .e dajte da vas, zarobljene, iskasape poput
stoke, nego se borite junaki i podarite dumanima krvavu i alosnu
pobeduLN
04
)itka kod Pistorije
6G *ad je ovo izrekao, mali)e zastade, pa naredi da trube zatrube,
pore-a vojsku i povede je u ravni)u. 3oto su uklonjeni konji
1%D
da bi,
suoeni sa istom opasnou, vojni)i bili hrabriji, on, kao peak, sam
razvrstava vojsku prema poloaju i broju eta. Fudui da je izme-u planina
sleva i strmog stenja zdesna bila ravni)a, na elo postavlja osam kohorti, a
ostale nameta gue, kao rezervu. 7d njih odre-uje )enturione, sve izabrane
i prekaljene bor)e
1%;
. ! prvu vrstu, sem njih, stavlja i najhrabrije i najbolje
naoruane obine vojnike. +aju 1anliju poverava komandu nad desnim, a
nekom Jezulan)u nad levim krilom. 7n sam, sa slobodnja)ima i
komordijama, staje pored orla
1%G
to je, prialo se, bio u 1arijevoj vojs)i za
rata sa ?imbrima.
Sa druge strane (ntonije, koji zbog bolesnih nogu
10:
nije mogao
da sudeluje u bi)i, poverava vojsku legatu 1arku 3etreju
101
. 7vaj na elo
postavlja veteranske kohorte koje je mobilisao zbog nemira, a iza njih ostalu
vojsku kao rezervu. Sam, jaui okolo, zove svakog vojnika po imenu, bodri
ga i moli da ima na umu da se protiv nenaoruanih razbojnika bori za
otadbinu, za de)u, za rtvenike i za ognjita svoja. 'a vojniina koja je, to
kao tribun, to kao preEekt, legat pa pretor, vie od trideset godina slavno
sluila u vojs)i, poznavala je veinu ljudi lino i znala za njihove podvige:
spominjui ih, raspaljivao je sr)a vojnika.
C: /im je prikupio vesti o svemu, 3etrej trubom daje znak i
nare-uje kohortama da napreduju postepeno. 2sto ini i neprijateljska vojska.
3oto se dolo do mesta odakle bi strel)i
10%
mogli zametnuti bitku, jedni se sa
drugima sudaraju uz veliku viku: odba)uju koplja i vade maeve. ,eterani,
pamtei negdanju hrabrost, estoko navaljuju, ali se neprijatelj hrabro
suprotstavlja$ vodi se ljuti boj. *atilina je u prvoj vrsti sa lako naoruanim
pea)ima. 7n pomae potisnutima, dovodi nepovre-ene na mesto ranjenih,
1%D
!poredi: ?ezar, - gals$om ratu =2 %6>.
1%;
Evocati, veterani, koji su, posle odsluenog vojnog roka, na poziv vojskovo-e ponovo
regrutovan, najee u inu )enturiona. u ovom sluaju su mnogi od njih verovatno bili
Sulini stari vojni)i.
1%G
7rao je od 1arijeva vremena bio zastava legije.
10:
Dion *asije =AAA,22 0G> tvrdi da je (ntonije glumio bolest da ne bi morao da se bori
protiv svojih starih prijatelja i sabora)a.
101
1arko 3etrej, do)nije 3ompejev legat, borio se u @ispaniji i (Eri)i protiv ?ezara. 3osle
poraza republikana)a kod 'apsa, 4C, izvrio je samoubistvo.
10%
1erentarii, lako naoruani pea)i smeteni na krilima$ ba)ali bi koplja i odmah se
povlaili iza linije bitke$ nalik arkaima =velites>.
06
brine za sve$ stalno se bori i esto posee neprijatelja & istovremeno vri
dunost hrabog vojnika i dobrog vojskovo-e.
*ad je 3etrej video da *atilina, preko njegovog oekivanja,
zapinje iz sve snage, uba)uje u neprijateljev )entar pretorsku kohortu
100
.
3omevi ih, posee sve to mu se opiralo, a onda navali na ostale sa bokova.
1anlije i Jezulana) padaju borei se u prvim redovima. *atilina, kad vide
da mu je vojska razbijena i da je ostao sam sa nekoli)inom, seajui se
porekla i ranijeg dostojanstva, jurne u najgue redove neprijatelja i tu, u
borbi, bude proboden.
C1 *ad se bitka svri, tek se tada pokaza koliko je smelosti i koliko
poleta bilo u vojs)i *atilininoj. 'a skoro je svaki, ispustivi duu, svojim
telom pokrivao ono mesto gde bee iv stajao u boju. Samo nekoli)ina, oni
koje po sredini bee razbila pretorska kohorta, leahu neto postran)e, inae
svi behu pali sa ranom na prsima. ( *atilinu na-oe da lei daleko od svojih
vojnika, negde sred leeva neprijateljskih: jo je malo disao i jo mu se na
li)u itala ona neobuzdana snaga kakvu imae za ivota. ! svemu, od )elog
onog mnotva, zarobljenitva ne dopade nijedan ro-eni gra-anin, ni u borbi
ni u begu & eto kako su oni tedeli ivot, bilo sebi, bilo neprijatelju.
,ojska rimskog naroda odnela je, dakle, pobedu, ali neveselu i
sa ne malo prolivene krvi, jer oni najbolji juna)i behu ili izginuli ili iz boja
izali sa tekim ranama. ( mnogi koji su poradi znatielje ili pljake izali iz
tabora te prevrtali leeve neprijatelja, prona-oe onde ko prijatelja, ko gosta
ili ro-aka, a poneki prepoznae i neprijatelje svoje. 'ako svu vojsku obuzee
razlina oseanja: ovde veselje a onde tuga, ovde aljenje a onde radovanje.
100
Cohors praetoria bila je vojskovo-ina telesna straa, sastavljena od izabranih peaka i
konjanika. ?ezar je takvom au hteo da nagradi itavu desetu legiju =- gals$om ratu, 2
4:>. ! vreme )arstva pretorijanska garda stie veliku vanost i politiku mo.
0C