SUN TZU

UMEĆE RATOVANJA

 Na engleski preveo Thomas Cleary

Sa engleskog preveo Zoran Marošan

 

PREDGOVOR TOMASA KLIRIJA

Knjiga Umeće ratovanja, čije tekstove je pre više od dve hiljade godina napisao i sakupio
agonetni kineski ratnik i !iloso! Sun Cu, i dan"danas predstavlja verovatno najnačajniju i najuti#ajniju
studiju o strategiji ratovanja$ Savremeni aijski političari i še!ovi dr%ava proučavaju je isto toliko pa%ljivo
kao što su to činili vojskovo&e i vojni stratei tokom prethodnih dve hiljade i više godina$
U 'apanu, u kojem je gotovo preko no(i nastao preo)ra%aj !eudalnog sistema u kapitalistički
način privre&ivanja, knjiga Umeće ratovanja nije prestala da se iučava na !akultetima, a strategija ineta u
njenim klasičnim tekstovima s podjednakom spremnoš(u se primenjuje na modernu politiku i poslovanje$
 Neki u 'apanu vide pravu potvrdu istinitosti čuvene Sun Cuove ireke i ovog klasičnog dela* +Naj)olje je
 po)editi )e )or)e$
Kao anatomska studija o suko)ljenim stranama, Umeće ratovanja mo%e se primeniti i na )ilo
koji drugi vid suparništva i suko)a, i to kako na ličnom tako i na me&unarodnom planu$ Cilj ove studije je
da se postane nepo)ediv, da se po)edi )e )or)e i da se, shvatanjem !iičkih, političkih i psiholoških
aspekata )or)e ostvari snaga kojoj nema prem#a$
-vaj prevod knjige Umeće ratovanja  prikauje to klasično delo kao deo )ogate taoističke
duhovne tradi#ije u okviru koje je i nastalo$ -no što u ovome delu i dan"danas ima najpreponatljiviji pečat
taoima jeste neprekidno insistiranje na tome da ia svakog vida mo(i mora da postoji du)oka humanost$
Z)og toga Ume(e ratovanja nije knjiga koja govori samo o ratu, ve( i knjiga koja govori o miru$ -na je put
koji vodi raumevanju najdu)ljih uroka )or)e i njenog okončanja$
 

UVOD TOMASA KLIRIJA

'edna stara priča govori o tome kako je neki drevni kineski #ar upitao jednom svog dvorskog
lekara, koji je poti#ao i lekarske porodi#e, koji od članova njegove porodi#e je najumešniji u lečenju$
.ekar, koji je u Kini u%ivao toliki ugled da mu je ime postalo sinonim a medi#inu, odgovorio je*
+Moj najstariji )rat sposo)an je da uoči uroke )olesti i otkloni ih pre nego što se sama )olest pojavi, i )og
toga nije ponat van naše ku(e$
Moj srednji )rat leči )olest još dok je u samom nastanku, i )og toga nije ponat van okvira
našeg susedstva$
/to se mene tiče, ja puštam krv, prepisujem napitke i radim masa%u, pa se moje ime s vremena
na vreme pročuje i na dvoru$
-d svih priča stare Kine, nijedna lepše ne ira%ava suštinu Umeća ratovanja, najnačajnijeg
klasičnog dela o naučnoj strategiji ratovanja$ Mo%da su ume(e lečenja i ume(e )or)e u svakodnevnom
%ivotu potpuno ase)ne stvari, ali, gledano du)lje, me&u njima postoji i nekoliko podudarnosti* ni u jednoj
od ovih dveju dis#iplina ne gu)i se i vida da su one, kako to priča ka%e, utoliko )olje ukoliko su manje
 potre)ne0 o)e dis#ipline se koriste strategijom da )i se )orile protiv disharmonije0 i jedna i druga smatraju
da ponavanje nekog pro)lema jeste i ključ a njegovo rešavanje$
Kao i priča o drevnim lekarima, Sun Cuova !iloso!ija govori da su najdelotvorniji ono nanje i
strategija koji čine rat nepotre)nim$ Kao i priča o lekarima, Sun Cu o)jašnjava da postoji nekoliko raličitih
nivoa ume(a ratovanja* naj)olje vojskovo&e kvare neprijatelju planove dok su ovi još u svom ačetku0
osrednje vojskovo&e sprečavaju neprijatelja da sklopi savee0 najgore vojskovo&e napadaju neprijateljske
gradove$
-va idealna strategija kojom se mo%e po)editi )e )or)e, posti(i najve(i uspeh u minimum
delanja, nosi u se)i preponatljiv pečat taoima, drevne !iloso!ske tradi#ije koja je doprinela ravoju
medi#ine i )orilačkih veština u Kini$ 1revni taoistički učitelji su dokaali da agresivni i nasilni ljudi nisu
nemilosrdni kao što igledaju, ve( da su u stvari ose(ajna stvorenja0 atim su nemilosrdno sasekli ljudsku
ose(ajnost kako )i otkrili pravu prirodu slo)odnog čoveka$
2stinska nemilosrdnost, potpuna o)jektivnost )e prisustva emo#ija, prodire u sr% svake
konkretne situa#ije$ -vakvom nemilosrdnoš(u odlikuje se .ao"Ce kada u svom Tao Te Chingu ka%e da
svemir nije čovečan i da mudra#i na ljude gledaju kao na pse od slame koji se u ritualima prinose na %rtvu$
3uang"Ce, još jedan veliki taoistički učitelj, tako&e daje puno upečatljivih primera nemilosrdnog pristupa
čoveka prema samome se)i kao jednu vrstu ve%)e koju )i tre)alo praktikovati u #ilju rarešavanja
unutarnjih i spoljnih kon!likata$
4rvo)itni !iloso!i nisu koristili ovu +nečovečnost kao opravdanje a la%nu nemilosrdnost
avojevačkih agresija, ve( kao osnov a meditiranje o krajnjoj )esmislenosti pohlepe i %elje a
 posedovanjem koje su u korenu svake agresije$
U 2ndiji, )udistički učeni#i su često odlaili do mesta na kojima su spaljivani mrtva#i i
 posmatrali tela onih čije porodi#e nisu )ile dovoljno imu(ne da svoje pokojne ro&ake spale na lomači$ -vo
su radili da )i i se)e strahom isterali pohlepu i %elju a svetovnim do)rima$ Nakon toga posvetili )i se
ramišljanju o savršenom čoveku i savršenom društvu$
Slično tome, Učitelj Sun usmerava pa%nju svojih čitala#a na pošasti rata, počevši od prve !ae u
kojoj se javlja nepoverenje i ahla&uju odnosi, pa sve do one ekstremne !ae kada se krene u )or)u i
osvajanja, kao na jedan o)lik masovnog uništavanja ljudi i prirodnih )ogatstava$ Na ovaj način on čitao#e
čini svesnijim va%nosti ličnih i društvenih vrlina koje agovaraju humanisti pa#i!isti$
4aradoks se često smatra osnovnom metodom taoističke psihologije, koja se koristi radi
 pomeranja nevidljivih grani#a svesti$ Mo%da se paradoks knjige Umeće ratovanja krije upravo u tome što
ona govori protiv rata$ 2 dok knjiga Ume(e ratovanja vodi rat protiv rata, ona to čini na se)i svojstven
 

način0 ona se uvlači u neprijateljske redove, otkriva tajne neprijatelja i iaiva korenite promene u njihovim
sr#ima$
Komentari koji su dati u ovom prevodu oda)rani su i klasične )irke komentara jedanaest
tumača koji su %iveli u periodu od drugog do dvanaestog veka nove ere$
 

1. STRATEGIJSKE PROCENE

Rat je od sušt!s"o# $!a%aja $a d&'a(u ) to je *od&u%je s+&t  '(ota,

sta$a o*sta!"a  *&o*ast,  sto#a se +o&a što -oje *&ou%t.
4od područjem se podraumeva loka#ija, mesto na kome se vodi oru%ana )or)a 5 steknete li
 prednost, pre%ive(ete0 igu)ite li prednost, umre(ete$ Stoga se rat naiva područje smrti i %ivota$ 4od
staom se podraumeva sposo)nost prilago&avanja situa#iji i sposo)nost ostvarivanja po)ede 5 ako je
sledite, pre%ive(ete0 ako skrenete s nje, čeka vas propast$
Sto#a &asu/ujete !a os!o(u *et %!a0a, "o&stte s(oje *&o0e!e &ad
u*o&e/(a!ja ot"&(aju !a taj !a%! st!s"o sta!je st(a&. T2 *et %!a0a su
*ut, (&e+e!s" uso(, te&e!, "o+a!do(a!je  ds0*!a.
-ve činjeni#e moraju pro#eniti vojni apovedni#i 5 na osnovu tih činila#a oni moraju prvo
 pro#eniti se)e, a potom i protivnika, utvr&uju(i koja je strana u )oljoj poi#iji$ Nakon toga mogu(e je
utvrditi ko ima ve(e iglede da po)edi$
Pod *ute+ se *od&a$u+e(a +ot(sa!je jud da *&2(ate 0je(e s(oj2
(o/a, ta"o da -e$ st&a2a od o*as!ost *odee s !j+a &$" s+&t.
4ut podraumeva humanost i pravednost$ U davna vremena jedan čuveni visoki dr%avni činovnik
upitao je jednog političkog mislio#a šta misli o ratnoj pro)lemati#i$ Mislila# mu je odgovorio* +6umanost i
 pravednost osnovni su prin#ipi ispravnog komandovanja$ Kada se vlast ispravno sprovodi, narod ose(a
 )liskost sa svojim vo&ama i ne ustručava se da umre a njih$
Pod (&e+e!s"+ uso(+a *od&a$u+e(aju se #odš!ja do-a.
U davnoj prošlosti, u )or)ama protiv 6una, mnogi vojni#i igu)ili su prste )og velike hladno(e,
a u )or)ama protiv plemena s juga mnogi su umrli od kuge$ To se dogodilo ato što su )or)e )ile vo&ene
tokom ime i leta$
Pod te&e!o+ t&e-a *od&a$u+e(at udaje!ost, +a!ju  (eu *&o2od!ost,
*o(&š!u  -e$-ed!ost.
4rilikom svakog vojnog pohoda najva%nije je ponavati smeštaj odre&enog terena$ Kada vam je
 ponata radaljina koju tre)a da pre&ete, mo%ete apočeti planiranje da li da krenete najkra(im ili kru%nim
 putem$ Kada sanate koliko je put prohodan, mo%ete prednost dati pešadiji ili konji#i$ Kada )udete uponali
 površinu te o)lasti, mo%ete pro#eniti koliki )roj trupa (e vam )iti potre)an$ Kada )udete uponali relativnu
 )e)ednost terena, )i(e vam jasno da li tre)a da se )orite u grupi ili radeljeni po manjim jedini#ama$
Ko+a!do(a!je je st(a& !te#e!0je, *ošte!ja, 2u+a!ost, 2&a-&ost 
st&o#ost.
Stari kraljevi smatrali su humanost najva%nijom od svih oso)ina, dok su vojni stručnja#i najviše
#enili inteligen#iju$ 7alog tome )ila je činjeni#a da u inteligen#iju spadaju sposo)nost planiranja i
sposo)nost da se u pravom trenutku imeni plan i tako postigne ve(i uspeh$ 4od poštenjem podraumeva se
doslednost prilikom ka%njavanja ili nagra&ivanja$ 6umanost podraumeva lju)av i saose(anje sa svojim
narodom, svest o tego)ama kojima je ilo%en$ 6ra)rost podraumeva da se )e oklevanja iskoriste prilike
koje vode do po)ede$ 4od strogoš(u podraumeva se avo&enje dis#ipline u vojnim redovima putem
striktnog ka%njavanja$
Pod ds0*!o+ *od&a$u+e(aju se o&#a!$a0ja, sste+ "o+a!do(a!ja 
o#st%"a *od&š"a.
-rgania#ija podraumeva grupisanje trupa na osnovu odre&enih pravila$ Sistem komandovanja
odnosi se na o!i#irski kadar, koji dr%i trupe na okupu i predvodi ih$ .ogistička podrška podraumeva
organiovano sna)devanje trupa$
 

S(a" #e!e&a %uo je $a o(2 *et uso(a. O! "oj 2 +aju, *o-e/uju3 o!
"oj 2 !e+aju, -(aju *o&a'e!.
Sto#a "o&stte o(e *&o0e!e &ad u*o&e/(a!ja, da -ste ot"& "a"(e su
o"o!ost, to jest "oje *ot%"o &u"o(odst(o sed *&a( Put. Koj #e!e&a je
s*oso-a!4 Ko +a *&ed!ost $a2(ajuju "+  te&e!u4 5ja ds0*!a je
%(&ša4 5je t&u*e su !ad+o!je4 5j o60&  (oj!0 su -oje o-u%e!4 5j je
sste+ !a#&a/(a!ja  "a'!ja(a!ja jas!je od&e/e!4 Na taj !a%! +o'ete $!at
"oja st&a!a e *o-edt.
U starim, klasičnim tekstovima piše* +-naj ko se lepo ophodi prema meni, moj je vo&a0 onaj ko
se surovo ophodi prema meni, moj je neprijatelj$ 8eoma je va%no da li je vladar human ili je okrutan$
I+ajte !a u+u o(e sa(ete, a $at+ !a os!o(u !j2 o&#a!$ujte s(oje t&u*e
"a"o -ste ste" *&ed!ost !a sa+o+e *o%et"u. S!a#e t&e-a o&#a!$o(at
st&ate#js", !a os!o(u *o(oj!2 o"o!ost.
7a(a&a(a!je *&ot(!"a je sasta(! deo &ato(a!ja. Kada ste s*oso-!,
*&et(a&ajte se da ste !es*oso-!. Kada ste ja", *&et(a&ajte se da ste sa-.
-vo nači da i pored toga što ste istinski sposo)ni i jaki, neprijatelj ima utisak da ste nesposo)ni
i sla)i, i ato ostaje nepripremljen$
8arkama se slu%ite da )iste po)edili neprijatelja0 komandovanje ahteva istinolju)ivost$
Kada ste -$u, t&udte se da osta(te utsa" "a"o ste dae"o3 "ada ste
dae"o, t&udte se da osta(te utsa" "a"o ste u -$!.
U(u0te !e*&jateja u -o&-u u "ojoj +ate do-&e $#ede da *o-edte.
Gu+te !e&ed u s(oj+ &edo(+a, a *oto+ uda&te !a !e*&jateja  s"o&stte
!je#o(u $-u!je!ost.
Kada su me&uso)no aratile dr%ave 8u i 'ui, dr%ava 8u je kao prethodni#u poslala tri hiljade
ra)ojnika da )i na protivnika ostavila utisak svoje vojne deorganiovanosti, i tako namamila dr%avu 'ui
da prva napadne$ Neki ro)ijaši su po)egli, a neki su se predali0 vojska dr%ave 'ui )orila se protiv njih, da )i
kasnije pretrpela pora od vojske dr%ave 8u$
Kada su o! "o+*a"t!, *&*&e+te se $a -o&-u *&ot( !j23 "ada su ja",
$-e#a(ajte 2.
9ko je neprijatelj kompaktan 5 što nači da postoji uajamna lju)av ime&u vlasti i podanika, da
se sistem nagra&ivanja i ka%njavanja asniva na jasnim prin#ipima i poštenju i da su vojni#i do)ro o)učeni
 5 tre)alo )i da ga se čuvate$ Nemojte čekati njegov napad da )iste počeli pripremanje$
U!este $-&"u u !j2o(e &edo(e su'e se #!e(o+.
Kada se njihovi vojni komandanti )učno rame(u, tre)a ih radra%ivati sve dok se ne ra)esne 5
 posta(e neuračunljivi i a)oravi(e na svoju prvo)itnu strategiju$
S(ojo+ s"&o+!ošu *o-udte !j2o(u o2oost. I$+o&te 2 u$+0a!je+.
St(o&te &a$do& +e/u !j+a. Na*ad!te 2 "ada su !e*&*&e+je!. Dejst(ujte
"ada o! to !e o%e"uju.
Udarite ih po sla)o )ranjenim mestima, napadnite ih kada su opušteni, ne dovolite neprijatelju
da shvati na koji način tre)a da se organiuje$ Z)og toga se ka%e da prilikom )or)enih dejstava odsustvo
!orme daje naj)olje reultate$ 'edan veliki vojskovo&a je rekao* +Najuspešniji pote je onaj koji se ne
očekuje0 naj)olji plan je onaj a koji se ne na$
Ras*o&ed jed!0a  &as*o&ed *ote$a o&u'a!2 s!a#a !e s+eju -t *&e&a!o
ot"&(e!.
To nači da in!orma#ija ne sme da pro#uri u javnost$ U ratu se mora menjati raspored jedini#a,
 )aš kao što i voda menja svoje stanje 5 prilagodite se situa#iji kada se suko)ite s neprijateljem, ne dovolite
mu da otkrije vaše namere$ Z)og toga neprijatelja tre)a pro#eniti umom, a situa#iju osmotriti okom$
 

Naj(eu st&ate#js"u *&ed!ost +a o!aj #e!e&a "oj *&e !e#o što "&e!e u
-o&-u, još do" se !aa$ u "o+a!d!o+ šta-u, *&o0e! da su se ste" s(
!eo*2od! uso( da !je#o(a (ojs"a *o&a$ !e*&jateja. 8e$ *&a(o# st&ate#js"o#
aduta je o!aj #e!e&a "oj u #a(!o+ šta-u, *&e -t"e, *&o0e! da je *o-edu
!e+o#ue ost(a&t. O!aj "o +a st&ate#js"u *&ed!ost, *o-e/uje3 o!aj "o !e+a
st&ate#js"u *&ed!ost, -(a *o&a'e! ) da  !e #o(o&+o o o!o+ #e!e&au "oj !je
&a$&ado !"a"(u st&ate#ju. Gedaju !a st(a& $ o(o# u#a, +o#u sa s#u&!ošu
da $!a+ "o e *o-edt a "o $#u-t.
9ko je vaša strategija mudra i o)uhvatna, vaši proračuni (e vam o)e)editi po)edu, pa (ete mo(i
da po)edite pre nego što ste i počeli da se )orite$ 9ko je vaša strategija plitkoumna i kratkovida, vaši
 proračuni ne(e vam )iti od ve(e koristi, pa (ete igu)iti pre nego što je )or)a i apočela$ Z)og toga se ka%e
da po)edni#i po)e&uju pre nego što krenu u rat, dok pora%eni prvo idu u rat pa tek onda pokušavaju da
 po)ede$
 

9. VO:ENJE RATA

Kada &atujete, %a"  a"o *o-e/ujete, a"o to t&aje du'e (&e+e, (aše s!a#e
e osa-t a ošt&0a (aše# !a*ada -e otu*je!a3 a"o $(edete o*sadu !e"o#
ut(&/e!o# #&ada, to e (a+ s0&*et s!a#u. A"o (ašu (ojs"u du'e (&e+e d&'te !a
ot(o&e!o+ *&osto&u, ostaete -e$ do(oj!e "o%!e os!o(!2 $a2a.
-ru%ane snage nose u se)i loš prednak 5 ako ih koristite du%e nego što je to potre)no, )i(e
velikih stradanja$ Kao što je rečeno* +-ni koji vole da se )ore i tako is#rpljuju svoju vojsku, ne mogu i)e(i
vlastitu propast$
Kada (aše o&u'a!e s!a#e osa-e, ošt&0a (aše# !a*ada otu*, (aša s!a#a se
s0&* a (aše $a2e se st&oše, d&u#a st&a!a e s"o&stt (ašu !e+o  d se !a
!o#e. Tada (a+ ! +ud& sa(et!0, a"o 2 +ate, !e +o#u *o+o da st(a& do
"&aja *&eo"&e!ete u s(oju "o&st.
P&e+a to+e, %uo sa+ $a -&$a  !eus*ea (oj!a dejst(a, a !"ada !sa+
%uo da je du#ot&aja! &at u&odo *odo+. Njed!oj !a0j du#ot&aj!o (oj!o
a!#a'o(a!je !%e#a do-&o# !je do!eo.
7ečeno je* )udi )r kao grom koji udara pre nego što čovek i pomisli da stavi šake na uši, )r
kao munja koja sevne )r%e od treptaja oka$
P&e+a to+e, o! "oj !su *ot*u!o s(es! !e#at(!2 st&a!a u*ot&e-e
o&u'a!e se, !e +o#u -t *ot*u!o s(es! ! !je!2 *&ed!ost.
O! "oj $!aju "a"o se &atuje, !e +o-šu s(oje t&u*e d(a *uta  !e
s!a-de(aju 2 2&a!o+ u t& !a(&ata.
To nači da se narod poiva u vojsku samo u jednom navratu i da se odmah posti%e po)eda 5 ne
vra(ajte se ku(i da )iste sakupili nove trupe$ Na samom početku ponesite svoje namirni#e, a potom
uimajte hranu od neprijatelja$
A"o *o!esete o*&e+u $ s(oje $e+je a 2&a!u u$+ate od !e*&jateja,
!ee (a+ !edostajat ! o&u'ja ! !a+&!0a.
Kada !e"a $e+ja os&o+aš $-o# (oj!o# a!#a'o(a!ja, to -(a sto#a što
*&e!os !a+&!0e do udaje!o# +esta. A"o *&e!oste !a+&!0e do udaje!o#
+esta, sta!o(!št(o e os&o+ašt.
O! "oj su !asta!je! u -$! (ojs"e, *&oda(ae st(a& *o (š+ 0e!a+a.
7-o# (so"2 0e!a, (e deo !a&oda e os&o+ašt.
Kada se namirni#e prenose do udaljenih mesta, narod )iva is#rpljen troškovima$ Na tr%ištima
koja su u )liini vojske dolai do naglog skoka u #eni ro)e$ Z)og toga je dugotrajno vo&enje rata pogu)no
a svaku dr%avu$
Kada su $(o& s!a-de(a!ja s0&*e!, $a2e se sa"u*jaju *&!ud!+
*ute+. Kada se s0&*e +o  $(o& $a2a,  $e+ja *ostaje s&o+aš!a. O-%!
jud ostaju -e$ seda+deset *&o0e!ata s(o#a -ud'eta, do" d&'a(a +o&a da ut&oš
še$deset *osto !a0o!a!o# -o#atst(a "a"o - *o"&a t&oš"o(e u!šte!e o*&e+e.
 Narod je osnovna snaga jedne dr%ave0 hrana je najva%niji preduslov njegovog )lagostanja$
8ladar to mora da poštuje i da )ude štedljiv$
Sto#a je +uda& o!aj #e!e&a "oj 2&a!u ot+a od !e*&jateja. S(a"
"o#&a+ 2&a!e otet od !e*&jateja &a(a! je d(adeset *uta (eoj "o%! 2&a!e
"oju !a-a(jate sa+.
 

Za prenošenje jednog kilograma namirni#a na ve(u udaljenost potre)no je dodatnih dvadest

kilograma hrane$
P&e+a to+e, &a$ja&e! (oj!0 u-jaju !e*&jateja, a !a#&a/e! (oj!0
ot+aju !je#o(a do-&a.
9ko nagradite svoje vojnike delom stečenog plena, podstaknu(ete ih da se )ore i vlastitih
 po)uda, da )i se dočepali neprijateljevih do)ara$ Zato se ka%e da tamo gde ima do)rih nagrada ima i
hra)rih )ora#a$
P&e+a to+e, !a#&adte o!o# "o u -o&- d(o"o0a *&( $a&o- !aj+a!je
deset d(o"o0a.
9ko nagradite svakoga, ne(e )iti dovoljno nagrada a sve$ Zato nagradite jednoga da )iste
motivisali sve ostale$
P&do-jte $a&o-je!"e !a s(oju st&a!u da - se -o& $ajed!o s (a+a.
Le*o se o*2odte *&e+a !j+a  -&!te se $a !j2.
4rema aro)ljenim vojni#ima tre)a se lepo ophoditi da )iste ih prido)ili na svoju stranu$
Ta"o se *o-e/uje *&ot(!", a sto(&e+e!o ja%a  (astta +o.
9ko se koristite neprijateljem da )iste poraili neprijatelja, )i(ete jaki ma kuda da krenete$
P&e+a to+e, u &atu !je (a'!a u*o&!ost, (e *o-eda.
Upornost se ne isplati$ 8ojska je poput vatre 5 ako je ne ugasite, gore(e dok se
sama na ugasi$
Na os!o(u to#a -(a+o s(es! %!je!0e da se u &u"a+a (ojs"o(o/e !aa$e
'(ot jud  sud-!a !a0je.
 

;. STRATEGIJA NAPADA

Uo*šte u$e(š, u &atu je -oje *o"o&t !e"u $e+ju !eta"!utu !e#o je

u!štt. 8oje je $a&o-t !e*&jatejs"u (ojs"u -e$ "a"(2 '&ta(a s !j2o(e
st&a!e !e#o je u!štt. 8oje je !ate&at !e*&jatejs"e d($je, -atajo!e  d&u#e
 jed!0e da se *&edaju -e$ -o&-e !e#o 2 u!štt.
8ei .ao#i je rekao* +U ratu morate pro#eniti svoje protivnike0 morate ih
naterati da igu)e samopoudanje i orijenta#iju tako da njihova vojska, i pored toga
što je netaknuta, postane )eskorisna 5 tako se po)e&uje u skladu s taoom$ 9ko uništite
neprijateljsku vojsku i po)ijete njihove generale, aposednete )unkere, sakupite rulju i
 poro)ite ne prijateljsku dr%avu, )i(e to po)eda u pomo( gole sile$
P&e+a to+e, !je !aj(ee u+ee u(e" *o-e/(at u -t"a+a ) !aj-oje je
*o-edt !e*&jateja -e$ -o&-e.
Naj-oje (ojs"o(o/e !a*adaju !a !e*&jateje(u st&ate#ju. Naj-oj
sede $-o& je da se !e*&jatej od(oj od s(oj2 sa(e$!"a. T&e !aj-oj $-o&
 je da se uda& !a !e*&jatejs"u (ojs"u.
 Nije do)ar onaj general koji te%i tome da se iska%e u )or)i i svoje vojnike )e
ramišljanja šalje u okršaj$ 4ovodom toga jedan čuveni #ar i vojskovo&a je rekao*
+-naj ko se )ori a po)edu golim mačevima, nije do)ar general$
Naj#o&e je !a*adat #&ad. O*sada #&ada *&a"t"uje se sa+o "ao "&aj!je
&eše!je.
Dajte se- t& +ese0a "a"o -ste *&*&e+ !eo*2od!e !a*&a(e  još t&
+ese0a "a"o -ste o-a( !eo*2od!e $e+ja!e &ado(e.
 Neki tvrde kako Učitelj Sung pod ovim podraumeva da ne tre)a gu)iti
stalo%enost i jurnuti u napad$ Stoga on ka%e da tre)a sve raditi polako$
A"o #e!e&a !je u sta!ju da o-u$da s(oj -es  te&a s(oju (ojs"u da
+aso(!o ju&ša !a ut(&/e! #&ad '&t(uju ta"o t&e!u s(oj2 (oj!"a, !e
us*e(š da $au$+e ut(&/e!je, taj !a*ad e +at *o#u-!e *osed0e.
Sto#a o!aj "o je do-a& *o$!a(aa0 &at!2 (ešt!a, *o-e/uje !e*&jatejs"e
s!a#e -e$ -o&-e, os(aja !e*&jatejs"e #&ado(e -e$ o*sade, &uš !e*&jatejs"e
d&'a(e u "&at"o+ (&e+e!s"o+ *e&odu.
Umešni vojni strateg kvari planove, podriva savee, onemogu(ava
sna)devanje ili prese#a put, i na taj način po)e&uje )e ratovanja$
Da - *o-eda -a *ot*u!a, +o&ate o!e+o#ut s(a" o-" ot*o&a. Ta"o
e (aša (ojs"a ostat s(e'a, a (aš 0je( e -t *ost#!ut. To je sušt!a st&ate#je
!a*ada.
4otpuna po)eda se posti%e kada vojska ne ratuje, kada se ne opsedaju gradovi,
kada raaranja ne traju dugo, a neprijatelj )iva nadvladan mudrom strategijom$
Da"e, *&a(o (oj!o# dejst(o(a!ja je da a"o u od!osu !a !e*&jateja
+ate -&oj%a!u *&ed!ost od deset *&e+a jeda!, t&e-a *&-e o*"oja(a!ju3 a"o
 je *&ed!ost *et *&e+a jeda!, t&e-a !a*ast3 a"o je d(a *&e+a jeda!, *odete
!e*&jateja.
A"o ste -&oj%a!o jed!a" s !e*&jateje+, -o&te se a"o +o'ete. A"o (as
+a +a!je, d&'te se !a odstoja!ju a"o +o'ete. A"o +u !ste do&as, -e'te a"o
+o'ete.
 

-vaj savet odnosi se na slučaj kada su svi drugi !aktori ijednačeni$ 9ko vaše
snage poseduju dis#iplinu, ako ste vi )odri a oni )evoljni, u tom slučaju mo%ete se
 )oriti čak i ako njih ima više$ 9ko imate manje vojnika, snage, strategije i hra)rosti od
 protivnika, tre)alo )i da se povučete i sačekate povoljnu priliku a pro)oj$
P&e+a to+e, a"o je sa-ja st&a!a t(&do#a(a, -(a $a&o-je!a od ja%e#
*&ot(!"a.
-vo nači da ako neka mala emlja ne pro#eni do)ro svoju snagu i usudi se da
 postane neprijatelj velikoj dr%avi, )iva neiostavno poro)ljena )e o)ira koliko
čvrstu od)ranu imala$ 9nali 4role(a i 'eseni ka%u* +9ko ne mo%ete )iti jaki a pri tome
dovoljno sla)i, do%ive(ete pora$
Ge!e&a štte d&'a(u. Kada je !j2o(a *o+o *ot*u!a, $e+ja je s!a'!a.
Kada je !j2o(a *o+o !e*ot*u!a, $e+ja je sa-a.
9ko generali ne poma%u vladarima i ako su prevrtljivi, dr%ava (e )iti sla)a$
Stoga se moraju veoma pa%ljivo )irati ljudi a odgovorne polo%aje$
Da"e, *ostoje t& !a%!a !a "oja (ada& +o'e u#&o$t (ojs"u. Kada
(ada& !e *o$!aje do(oj!o stua0ju  !a&ed s(ojoj (ojs0 da !a*&eduje u
t&e!ut"u "ada to !e - t&e-ao  !a&ed s(ojoj (ojs0 da se *o(u%e "ada to !je
*ot&e-!o, doa$ do s*uta(a!ja (ojs"e. Kada se (ada& !e &a$u+e u (oj!u
*&o-e+at"u, a *odjed!a"o u%est(uje u "o+a!do(a!ju (ojs"o+, o60& -(aju
$-u!je!. Kada (ada& !je u*ue! u &at!e o*e&a0je a *odjed!a"o u%est(uje u
"o+a!do(a!ju (ojs"o+, o60& *o%!ju da o"e(aju. O!o# t&e!ut"a "ada
(ojs"o+ $a(adaju *o+et!ja  !eodu%!ost, o!a -(a u#&o'e!a od st&a!e
!e*&jateja. Ta"(o *ostu*a!je $-u!juje (ojs"u  (od je u *o&a$.
9ko pokušate da upravljate ratnom opera#ijom slu%e(i se metodima #ivilnih
vlasti, opera#ija (e postati kon!una$
Da"e, *ostoj *et uso(a "oj o+o#ua(aju *o-edu. Po-e/uju o! "oj
$!aju "ada se t&e-a a "ada !e t&e-a -o&t. Po-e/uju o! "oj $!aju "ada t&e-a
a!#a'o(at (še a "ada +a!je t&u*a. Po-e/uju o! u %joj (ojs0  (š  !' o60&
+aju st 0j. Po-e/uju o! "oj +aju s*oso-!e #e!e&ae  "oje !e s*uta(a
!j2o( (ada&. O(2 *et uso(a (ode do *o-ede.
Konsultovati vladara u ovakvim okolnostima isto je što i tra%iti dovolu od
 pretpostavljenog o!i#ira da )iste ugasili po%ar 5 u trenutku kada )i dovola stigla, od
onoga što je gorelo ostao )i samo pepeo$
Da"e, &e%e!o je da o!aj "o *o$!aje s(o#a !e*&jateja  *o$!aje sa+o#a
se-e, !ee -t u#&o'e! ! u stot!u -ta"a. O!aj "o !e *o$!aje s(o#a !e*&jateja
a *o$!aje se-e, +ae *odjed!a"e $#ede  $a *o-edu  $a *o&a$. O!aj "o !e
*o$!aje ! s(o# !e*&jateja ! sa+o#a se-e, -e *o&a'e! u s(a"oj -0.
 

<. =ORMACIJA

U sta&a (&e+e!a s*oso-! &at!0 *&(o - se-e u%! !e*o-ed(+a, a

*oto+ t&a' &a!j(a +esta s(oj2 *&ot(!"a.
Učiniti se)e nepo)edivim nači uponati se)e0 čekati da protivni#i otkriju
svoje sla)osti, nači uponati druge$
Ne*o-ed(ost se "&je u (a+a, sa-ost u *&ot(!"u.
Sto#a su u+eš! &at!0 s*oso-! da *osta!u !e*o-ed(, a od !j2 !e
$a(s to da  su *&ot(!0 &a!j(.
9ko protivni#i do)ro kriju svoju !orma#ijsku organiovanost, ako u njihovim
redovima ne postoje pukotine i sla)o )ranjena mesta koje )iste mogli iskoristiti, kako
 )iste ih onda mogli po)editi čak i ako ste do)ro opremljeni:
Sto#a se "a'e da se *o-eda +o'e !a$&et, a da se !e +o&a $as#u&!o 
*o-edt.
Ne*o-ed(ost je st(a& od-&a!e, &a!j(ost je st(a& !a*ada.
Sve dok ne primetite ranjiva mesta u protivnikovim !orma#ijama, sakrivajte
raspored svojih !orma#ija rade(i na tome da postanete nepo)edivi, da tako sačuvate
se)e$ 9ko su protivničke !orma#ije ranjive, vreme je da krenete i napadnete ih$
Od-&a!a se *&a"t"uje u (&e+e !edostat!ost, !a*ad se *&a"t"uje u
(&e+e su(š"a.
O! "oj su u+eš! u od-&a!, "&ju se u !aj(e+ du-!a+a $e+je, o!
"oj su u+eš! u !a*adu, "&eu se *o !aj(e+ !e-es"+ (s!a+a. 7-o# to#a
o! u+eju da se $aštte  da $(ojuju *ot*u!u *o-edu.
Kada se )ranite, utišajte svoje glasove i uklonite svoje tragove, skriveni kao
aveti i duhovi pod emljom, potpuno nevidljivi$ Kada napadate, kre(ite se )ro i
adajte strah svojim jurišnim pokličem, )ri kao grom i munja, kao da silaite s
ne)esa, ne omogu(avaju(i protivniku da organiuje od)ranu$
Uo%t *o-edu "ada je o!a (e s(+a *o$!ata, !je *&a(o u+ee. S( +se
da je do-&o *o-edt u -0, a to u st(a&  !je do-&o.
Svi ka%u da je do)ro po)editi u )i#i, ali ako gledate du)lje i vidite ono što je
skriveno, tako da ostvarite po)edu i kada ona nije vidljiva, onda je to do)ro$
Nje *ot&e-!a (e"a s!a#a da - se *od#o *a*e&je, !je *ot&e-a! ošta&
(d da - se &a$"o(ao su!0e od +ese0a, !je *ot&e-a! ošta& su2 da - se %ua
#&+ja(!a.
-no što svi naju, ne ove se mudrost0 po)eda nad drugima golom snagom
 )or)e ne smatra se poitivnom oso)inom$
U sta&a (&e+e!a o! "oj su - *o$!at "ao do-& &at!0 *o-e/(a su
"ada je -o a"o *o-edt.
9ko ste u stanju da po)edite jedino kada protivnika uvučete u oru%ani suko),
 po)eda (e )iti ivojevana s puno napora$ 9ko vidite ono što je suptilno i uočite ono
što je skriveno, napravite pro)oj pre nego što to učini vojska, po)eda (e )iti laka$
Sto#a se *o-ede do-&2 &at!"a !e *o+!ju *o u"a(ost  2&a-&ost.
Sto#a !j2o(e *o-ede u -t"a+a !su s*et s&e!2 o"o!ost. Nj2o(e *o-ede !su
 

s*et s&e!2 o"o!ost, je& o! $au$+aju *oo'aj "oj 2 s#u&!o (od do *o-ede,
!ad(ada(aju o!e "oj su u!a*&ed *o&a'e!.
8elika mudrost nije očigledna, velika asluga ne hvali se)e$ Kada vidite ono
što je suptilno, lako je po)editi 5 kakve to vee ima sa hra)roš(u ili lukavstvom: Kada
 je pro)lem rešen pre nego što je i nastao, ko to mo%e navati lukavstvom: Kada se
 po)eda ostvari )e )or)e, ko to mo%e navati hra)roš(u:
P&e+a to+e, do-& &at!0 -o&e se "ada !e +o#u $#u-t,  !e *&e(/aju
o"o!ost "oje !j2o(o# *&ot(!"a (ode u *o&a$.
Sto#a *o-ed!%"a (ojs"a *&(o *o-e/uje a *oto+ de u -t"u3 *o&a'e!a
(ojs"a se *&(o -o& a *oto+ *o"uša(a da *o-ed.
4o tome se ralikuju oni koji imaju strategiju i oni koji ne ramišljaju unapred$
O! "oj do-&o u*&a(jaju (ojs"o+ !e#uju Put  d&'e se $a"o!a. Na taj
!a%! o! *o-e/uju !e*&os(ee!o# !e*&jateja.
Savladati protivnika svojom slo%noš(u, ne napadati emlju koja nije kriva, ne
aro)ljavati ljude i ne pljačkati tokom #elog vojnog pohoda, ne se(i drve(e ili
aga&ivati ivore, očistiti i osveštati hramove koji se nalae u gradovima i na )rdima u
 predelima kro koje prolaite, ne ponavljati greške dr%ava koje su na svome alasku 5
sve ovo naiva se 4ut i njegovi akoni$ 9ko u vojs#i vlada striktna dis#iplina, takva da
 )i vojni#i radije dali svoje %ivote nego prekršili nare&enja, ako je sistem nagra&ivanja
asnovan na poštenju i pravednosti 5 ako su vojni komandanti sposo)ni da to
 postignu, vojska (e )iti u stanju da po)edi neprijatelja čiji vladar se ne dr%i 4uta i
njegovih akona$
Postoj *et (oj!2 *&a(a> +e&e!je, *&o0e!j(a!je, *&o&a%u!a(a!je,
u*o&e/(a!je  *o-eda. Me&e!je se $as!(a !a o"a0j, *&o0e!e $a(se od
+e&e!ja, *&o&a%u! se $(ode !a os!o(u *&o0e!a, *o&e/e!ja !a os!o(u
*&o&a%u!a, a *o-eda se *ost'e !a os!o(u *o&e/e!ja.
4orede(i merenja dolaite do sananja gde se krije po)eda a gde pora$
Sto#a je *o-ed!%"a (ojs"a "ao jeda! "o#&a+ u od!osu !a jeda! #&a+,
a *o&a'e!a (ojs"a "ao jeda! #&a+ u od!osu !a jeda! "o#&a+.Kada *o-ed!%"a
(ojs"a us+e& s(oje jude u -o&-u *o*ut -uj0e "&o$ du-o" "a!jo!, o!da se to
s+at&a 6o&+a0jo+.
Kada voda ispuni du)ok kanjon, niko ne mo%e imeriti njenu količinu, )aš kao
što se ni našoj od)rani ne vidi o)lik$ Kada se voda pusti, ona pokulja u )uji#i,
neadr%iva kao i naš napad$
 

?. SILA

Sila podraumeva pokretanje nagomilane energije ili amah$ Umešni ratni#i po)e&uju silom
amaha ne troše(i vlastitu snagu$
Ko+a!do(a!je (e"+ -&oje+ jud "ao  "o+a!do(a!je +a+ -&oje+
jud $a2te(a o&#a!$o(a!je +a!j2 #&u*a. Vo/e!je -o&-e  s (e+  s +a!j+
-&oje+ jud $a2te(a 6o&+e  $!a"o(e.
;orme i nakovi se odnose na !orma#ije i na signale koji se koriste prilikom
rameštanja trupa i upravljanja njihovim kretanjem$
Os*oso-t (ojs"e da !a*ad!u s(oje *&ot(!"e  osta!u !e*o&a'e!e st(a&
 je o&todo"s!2  !eo&todo"s!2 +etoda.
-rtodoksnost i neortodoksnost nisu čvrsto de!inisani, ve( se periodično
menjaju$ Car Tai#ong i dinastije Tang, čuveni ratnik i vladar, govorio je o
manipulisanju protivnikovim shvatanjem o tome šta je ortodoksno a šta je
neortodoksno, posle čega sledi neočekivani napad, u kom)inovanje i jednog i
drugog, što nas čini nedokučivim a protivnika$
Da - o&u'a!a sa -a *o*ut "a+e!ja "oje se -a0a !a jaja, *ot&e-!o je da
*ostoj o!o što je *&a$!o  o!o što je *u!o.
9ko navedete protivnika da krene prema vama, njegova sila (e uvek )iti
 prana0 sve dok ne krenete prema njima, vaša sila (e )iti puna$ Napadaju(i ono što je
 prano onim što je puno isto je što i )a#anje kamenja po jajima 5 jaja (e se sigurno
ra)iti$
U -0 doa$ do ot(o&e!o# su"o-a3 *o-eda se *ost'e $!e!a/e!je+.
Sto#a su o! "oj su u+eš! u !eo&todo"s!o+ !a%!u -es"&aj! "ao !e-o 
$e+ja, !es0&*! *o*ut (e"2 &e"a. Kada do/u do "&aja, o! *o%!ju $!o(a,
*o*ut da!a  +ese03 o! u+&u  *o!o(o se &a/aju, *o*ut %et& #odš!ja do-a.
Sun#e i mese# putuju preko ne)a, inova alae(i i ra&aju(i se$ 3etiri godišnja
do)a se smenjuju, inova #vetaju(i i venu(i$ -vo je meta!ora a naimenično
 pri)egavanje neortodoksnim inenadnim dejstvima i ortodoksnom otvorenom suko)u,
koji se mešaju čine(i jednu #elinu, uvek se inova avršavaju(i i počinju(i$
U +u$%"oj est(0 *ostoj sa+o *et to!o(a, a !j2o(e (a&ja0je su to"o
-&oj!e da 2 je !e+o#ue s(e %ut. Postoj sa+o *et os!o(!2 -oja, a !j2o(e
"o+-!a0je su to"o -&oj!e da 2 je !e+o#ue s(e (det. Postoj sa+o *et
os!o(!2 u"usa, a !j2o(2 (a&ja0ja +a to"o *u!o da 2 je !e+o#ue s(e
&e#st&o(at. U -0 *ostoje sa+o d(e (&ste ju&ša, !eo&todo"s! $!e!ad! !a*ad 
o&todo"s! ot(o&e! !a*ad, a (a&ja0ja !eo&todo"s!o#  o&todo"s!o# +a
-e$-&oj. Neo&todo"s!o  o&todo"s!o su u$aja+!o uso(je!, "ao "&u# -e$
*o%et"a  "&aja ) "o - 2 +o#ao s0&*et4
Kada pokulja, voda dostigne )rinu pri kojoj mo%e da pomera kamenje, to se ove sila
amaha$ Kada soko dostigne )rinu pri kojoj mo%e da napadne i u)ije, to se ove pre#inost$ To
isto odnosi se i na umešne ratnike 5 njihova sila se odlikuje )rinom, njihova pre#inost tačnim
 pogotkom$ Njihova sila slična je nateanju katapulta, njihova pre#inost i)a#ivanju projektila$
Sila je )ra u smislu da energija oslo)o&ena u )ojnom amahu u)ija neprijatelja 5 )og toga se
ona poredi s nateanjem katapulta$
Ne&ed se &a/a $ &eda, "u"a(%u" se &a/a $ 2&a-&ost, sa-ost se &a/a $
s!a#e.
 

4od ovim se podraumeva da ako %elite da namamite protivnika iigravaju(i

nered, prvo morate stvoriti savršen red, jer samo u tom slučaju mo%ete stvoriti
veštački nered$ 9ko %elite da iigravate kukavi#e da )iste špijunirali neprijatelja,
morate prvo )iti iuetno hra)ri, jer samo u tom slučaju mo%ete glumiti )oja%ljivost$
9ko %elite da iigravate sla)ost da )iste u protivniku iavali oholost, morate prvo )iti
iuetno sna%ni, jer samo u tom slučaju mo%ete se uspešno pretvarati da ste sla)i(i$
Red  !e&ed $a(se od o&#a!$a0je, 2&a-&ost  "u"a(%u" $a(se od
$a+a2a, s!a#a  sa-ost $a(se od 6o&+a0je.
Kada jedna vojska poseduje silu amaha, čak i )oja%ljivi stiču hra)rost0 kada
igu)i silu amaha, čak i hra)ri ose(aju strah$ Ume(e ratovanja ne počiva na
nepromenjivim akonima 5 oni se menjaju avisno od sile amaha$
Sto#a o! "oj u+eš!o $!u/uju *ote$e *&ot(!"a, st(a&aju 6o&+a0je "oje
e !j2o( *&ot(!0 s#u&!o sedt, !ude o!o što e *&ot(!0 s#u&!o *&2(att.
O! +a+e *&ot(!"e do-&+ $#ed+a $a *o-edu, %e"aju 2 u $ased.
-ne jedini#e koje (e protivni#i sigurno pratiti su jedini#e koje odaju utisak
is#rpljenosti$ 4rotivni#i se pokre(u jer vide šansu da ostvare po)edu$
Sto#a do-& &at!0 "ao !ajdeot(o&!j 6a"to& u -0 (de su $a+a2a, a !e
*ojed!0e. 7-o# to#a o! u+eju da oda-e&u jude  *uste s $a+a2a da o-a(
s(oj *osao.
Kada u ratu imate prednost sile amaha, čak i )oja%ljivi mogu postati hra)ri$
Z)og toga je ljude mogu(e )irati na osnovu njihove sposo)nosti i dati im
odgovaraju(a adu%enja$ 6ra)ri mogu da se )ore, opreni mogu da stra%are,
inteligentni mogu da komuni#iraju$ Niko nije neupotre)ljiv$
Kada jud "&e!u u -o&-u u$ su $a+a2a, to je "ao "ada se $a"ot&ja
d&(je  "a+e!je. D&(je  "a+e!je +&uje do" se !aa$ !a &a(!o+ tu, a se
"ot&ja !$ !$-&d0u3 a"o je %et(&tasto +&uje, a"o je o"&u#o "ot&ja se. P&e+a
to+e, a"o se jud *a+et!o (ode u -o&-, sa $a+a2a -(a *o*ut o!e "oju +a
o"&u#o "a+e!je "oje se "ot&ja !$ (so"u *a!!u ) to je sa.
 

@. PRA7NO I PUNO

La"o je o!+a "oj st#!u *&( !a -oj!o *oje  tu %e"aju s(o# *&ot(!"a3
o! "oj st#!u *osed!j !a *o*&šte  ju&!u u -t"u, $+o&e se.
Sto#a do-& &at!0 !ate&aju *&ot(!"a da do/e " !j+a, a !e du
*&ot(!"u.
9ko naterate protivnike da do&u k vama da se )ore, njihova sila (e uvek )iti
 prana$ 9ko ne odete protivniku, vaša sila (e uvek )iti puna$ -vo je ume(e pra%njenja
drugih i punjenja se)e$
P&ot(!" doa$ do-&o(oj!o o!da "ada +u se u"a'e *&"a $a *o-edu.
P&ot(!" !e&ado "&ee "ada *ostoje $#ed da e *&et&*et #u-t"e.
Da"e, "ada je *&ot(!" od+o&a!, +o#ue #a je $+o&t. Kada je st,
+o#ue #a je $#ad!et. Kada se od+a&a, +o#ue #a je !ate&at u *o"&et.
 Napadate inenada, is#rpljuju(i protivnike koji )e%e ne )i li spasili goli %ivot$
Spaljujete njihove alihe i uništavate im useve prese#aju(i im tako puteve
sna)devanja$ 4ojavljujete se na kritičnim mestima i napadate u trenutku kada oni to
najmanje očekuju, teraju(i ih da tra%e spas$
Poja(te se ta+o #de o! !e +o#u da do/u, "&e!te o!a+o #de (a+ se
!aj+a!je !adaju. Da -ste *&eš stot!e "o+eta&a -e$ u+o&a, "&ete se
!e!asta!je!+ *&ede+a.
Udariti na pukotine u protivničkoj od)rani, ne nači samo udariti na mesta )e
ikakve od)rane$ 1okle god ne postoji striktno organiovana od)rana i mesto nije pod
 jakim nadorom, protivnik (e se ra)e%ati pred vama0 kreta(ete se isto tako )ro kao i
 po nenastanjenim krajevima$
Da -ste *ot*u!o us*eš!o os(oj o!o što !a*adate, !a*ad!te ta+o #de
!e+a od-&a!e. Da - (aša od-&a!a -a *ot*u!o us*eš!a, -&a!te se ta+o #de
!e+a !a*ada.
Da"e, a"o je !e"o (ešt u !a*adu, !j2o( *&ot(!0 !e $!aju #de da
o&#a!$uju od-&a!u. A"o je !e"o u+eša! u od-&a!, *&ot(!0 !e $!aju #de da
!a*ad!u.
Kada se nare&enja ivršavaju, kada su ljudi iskreno odani, kada postoji do)ro
o)e)e&en sistem pripremanja od)rane, a vi se pak poka%ete dovitljivi i dovoljno
tajnoviti da ne otkrijete o)lik svog organiovanja, protivni#i su nesigurni 5 njihova
inteligen#ija nije im ni od kakve pomo(i$
8udte "&aj!je su*t!, %a"  do !(oa -e$o-%!ost. 8udte "&aj!je
taja!st(e!, %a"  do !(oa *ot*u!e tš!e. Na taj !a%! +o'ete u*&a(jat
sud-!o+ *&ot(!"a.
Da -ste !a*&edo(a -e$ ot*o&a, *&o-jajte se "&o$ !j2o(e *u"ot!e. Da
-ste se us*eš!o *o(u", !ad+ašte 2 u -&$!.
7atne okolnosti avise od )rine 5 ako stigneš )rinom vetra i nestaneš
 )rinom munje, protivni#i te ne(e mo(i nadvladati$
P&e+a to+e, "ada 2oete da $a*ode!ete -o&-u, *&ot(!", %a"  a"o je
do-&o uša!%e! u s(o+ od-&a+-e!o+ *oo'aju, !ee +o da $-e#!e -t"u a"o
!a*ad!ete *oo'aje !a "oje +o&a *osat *oja%a!je.
 

Kada !e 'ete da se u*uštate u -o&-u, *&ot(!", %a"  a"o ste *o(u"

0&tu s(oje od-&a!e, !ee +o da se -o& a"o ste #a !a(e !a *o#&eša! t&a#.
To nači da se ne(ete )oriti ni kad protivnik po&e u napad, ve( (ete ga )uniti
strategijskim imenama i tako dovesti u nedoumi#u$
Sto#a, "ada !ate&ate d&u#e da ot"&ju &as*o&ed s(oj2 s!a#a a ( sa+
osta!ete 6o&+a0js" !e*&e*o$!atj(, ( ostajete "o!0e!t&sa! do" *&ot(!"
+o&a da se &a$d(oj.
 Navedite protivnika da ono što je a vas ortodoksno vidi kao neortodoksno0
navedite ga da ono što je a vas neortodoksno vidi kao ortodoksno$ Na taj način terate
 protivnika da otkrije !orma#iju$ Kada protivnik jednom poka%e svoju !orma#iju, vi
 počinjete da )ijate svoje trupe$ 4ošto o)lik vašeg organiovanja nije otkriven,
 protivnik (e sigurno radvojiti svoje snage radi ve(e )e)ednosti$
Kada ste "o!0e!t&sa! !a jed!o+ +estu a *&ot(!" *odeje! !a deset
+esta, (aš !a*ad je deset *uta ja% od *&ot(!%"e od-&a!e,  ta"o st%ete
-&oj%a!u !ad+o !ad *&ot(!"o+.
A"o +o'ete da uda&te !a +a -&oj *&ot(!%"2 (oj!"a (e"+ -&oje+
s(oj2 jud, !a taj !a%! us*eete da s+a!jte -&oj o!2 *&ot( "oj2 se -o&te.
1ok ste du)oko ukopani i ašti(eni visokim )arikadama, ne dovoljavaju(i
 protivniku da o vama sana )ilo kakvu in!orma#iju, napuštajte svoja skrovišta i
vra(ajte se u njih ne otkrivaju(i raspored svojih snaga, napadaju(i i osvajaju(i na
način neshvatljiv protivniku$
Ne s+ete do$(ot *&ot(!"u da sa$!a #de ete $a*ode!ut -o&-u, je&
"ada to !e $!a, !e*&jatej +o&a da se *&*&e+ !a +!o#+ +est+a "oja (a+
s(ojo+ -&oj!ošu o+o#ua(aju da (odte -o&-u *&ot( +a2 (oj!2 jed!0a.
Da"e, "ada su *&(e !je o&#a!$o(a!e, !edosta0 se ja(jaju !a $a%eju, a
"ada je $a%eje s*&e+!o, !edosta0 se ja(jaju u *&(+ !ja+a. S*&e+!ost !a
e(o+ "&u $!a% !es*&e+!ost !a des!o+, s*&e+!ost !a des!o+ $!a%
!es*&e+!ost !a e(o+. S*&e+!ost !a s(+a +est+a $!a%  !es*&e+!ost !a
s(+a +est+a.
To nači da kada vojska postavi svoje trupe na velikom )roju mesta, one silom
 prilika moraju da se ra)iju po manjim grupama$
O! "oj2 +a +ao, -&a!e se od d&u#23 o! "oj su +!o#o-&oj!, te&aju
d&u#e da se -&a!e od !j2.
/to češ(e naterate neprijatelja da se )rani, to (e i njegovi gu)i#i )iti te%i$
Da"e, a"o su (a+ *o$!at +esto  (&e+e od#&a(a!ja -t"e, +o'ete se
u"ju%t u -o&-u  s &a$daj!e od 2jadu "o+eta&a. A"o (a+ +esto  (&e+e
od#&a(a!ja -t"e !su *o$!at, (aš e( -o" !ee +o da *&te"!e u *o+o
(aše+ des!o+ -o"u, (aš des! -o" !ee -t u sta!ju da *o+o#!e e(o+, (aš
*&ed!j deo !ee +o da *&te"!e u *o+o (aše+ $a%eju, a (aše $a%eje !ee
+o da *&te"!e u *o+o (aše+ *&ed!je+ deu, %a"  a"o je u *ta!ju "&at"o
&astoja!je od !e"o"o deset!a "o+eta&a do "o+eta&.
Po +ojoj *&o0e!, %a"  a"o su (aše t&u*e +!o#o-&oj!je od
!e*&jatejs"2 to (a+ !e +o'e *o+o da ost(a&te *o-edu.
9ko vam nisu ponati mesto i vreme odigravanja )itke, čak i ako vaše trupe
 )rojčano nadmašuju tu&e, kako mo%ete nati da li (ete po)editi ili igu)iti:
7ato je &e%e!o da se !a *o-edu +o'e ut0at.
 

9ko ne dovolite protivniku da sana mesto i vreme odigravanja )itke, mo%ete

uvek po)editi$

3ak i ako je protivnik )rojniji, mo%ete ga sprečiti da se )ori$1akle, pro#enite ih kako )iste otkrili
njihove planove, i one uspešne i one neuspešne$ Navedite ih da krenu u ak#iju kako )iste otkrili način
njihovog kretanja i astajanja$

Učinite neki prijateljski ili neprijateljski gest, privlače(i time protivnikovu pa%nju, tako da vam
omogu(i da otkrijete načine njegovog postupanja u napadu i od)rani$

 Navedite protivnike da pri)egnu odre&enom !orma#ijskom rasporedu da )iste otkrili područje

smrti i %ivota$

4od ovim se podraumeva da se koristite ranovrsnim metodima )unjivanja i unemiravanja

neprijatelja da )iste posmatrali o)like njegovog reagovanja0 nakon toga dejstvujte na osnovu onoga što ste
uočili, pa (ete nati koje okolnosti nače %ivot a koje smrt$

2skušajte ih da )iste utvrdili gde su jaki a gde sla)i$

Stoga je krajnji #ilj da se prilikom organiovanja vojske i)egne ša)lon$ Kada vaše jedini#e nisu
raspore&ene po nekom ša)lonu, špijuni ništa ne mogu otkriti, mudre glave ne mogu kovati strategiju$

Kada se jednom organiujete )e preponatljivog !orma#ijskog modela, ne(ete više a so)om
ostavljati vidljiv trag, pa špijuni ne(e imati šta da vide a neprijateljski stratei ne(e mo(i da iskuju nijedan
 plan$

;orma#ijski raspored pomo(u kojeg ostvarujete po)edu nad svojim neprijateljem mora )iti
nedokučiv a tu&e vojnike$Svakome je ponato šta me je učinilo po)ednikom, ali niko ne na kako
 posti%em po)edu$Stoga se u ratu do po)ede nikada ne dolai na isti način, ve( je potre)no stalno
 prilago&avanje$

4rilikom unošenja odgovaraju(ih imena, nemojte ponavljati ranije strategijske potee da )iste
ostvarili po)edu$ Ma kakav da je !orma#ijski raspored protivnika, ja mu se od samog početka mogu
 prilagoditi da )ih postigao po)edu$

8ojska je kao voda 5 voda i)egava visinu i teče nani%e, vojska tre)a da i)egava ono što je
 puno i napada ono što je prano0 vodeni tok avisi od tla, po)eda vojske avisi od protivnika$4rema tome,
vojna sila nema stalan !orma#ijski raspored, voda nema stalan o)lik* sposo)nost postianja po)ede putem
donošenja imena i prilago&avanja u avisnosti od protivnika stvar je genijalnosti$
822-7U<9N9 =-7=9

Uo)ičajeno pravilo a dejstvovanje vojnom silom je da vojna komanda do)ije apoved od svoga
vladara, a atim mo)iliše i omasovi trupe okupljaju(i ih ajedno$ -ru%ana )or)a je najte%a od svega$
 

=oriti se a po)edu prsa u prsa najte%a je stvar na svetu$

Teško(a oru%ane )or)e ogleda se u tome što velike radaljine tre)a učiniti malim a pro)leme
 pretvoriti u prednosti$

1ok stvarate utisak da ste daleko, u)ravate svoj korak i sti%ete na odredište pre neprijatelja$

Stoga ih navedite da putuju dugo, mame(i ih nadom da (e posti(i po)edu$ Kada krenete kasnije
od drugih a stignete pre njih, vladate strategijom skra(ivanja radaljine$

U pomo( spe#ijalne jedini#e namamite protivnika da krene u ualudnu poteru, stvaraju(i utisak
da je gro vaših snaga još uvek daleko0 atim pošaljite spe#ijalne snage a prepad koje (e prve sti(i do
odredišta iako (e krenuti poslednje od svih$

Stoga se oru%ana )or)a smatra korisnom, ali i opasnom$

2splati se onima koji su umešni, opasna je a one koji su neiskusni$

9ko se radi )or)e a sti#anje prednosti pokrene #elokupna vojska, to oduima suviše vremena0
me&utim, )or)a u pomo( delimično okupljene vojske iaiva nestaši#e opreme$1akle, ako putujete )ro,
ne staju(i ni danju ni no(u, dvostruko )r%e nego u normalnim okolnostima, trude(i se da steknete prednost
udaljeni stotinu kilometara od #ilja, vaši vojni komandanti )i(e aro)ljeni$ 1o odredišta (e prvo sti(i sna%ni
vojni#i, potom oni umorni 5 kao po pravilu, to (e uspeti svakom desetom$

Kada je put dug ljudi su umorni0 ako je njihova snaga is#rpena tokom puta, oni su premoreni a
 protivnik je odmoran, pa (e sigurno )iti napadnuti$

9ko )iste da preteknete neprijatelja a udaljeni ste pedeset kilometara od odredišta, komandanti i
vaših prvih redova )i(e i)ačeni i stroja i, kao po pravilu, do odredišta (e sti(i samo pedeset posto
vojnika$9ko hitate da preteknete neprijatelja a udaljeni ste trideset kilometara od odredišta, uspe(e da
stignu dva od svaka tri vojnika$1akle, vojska strada ako ostane )e opreme, strada ako ostane )e hrane i
strada ako ostane )e nov#a$

-ve tri stvari su neophodne 5 ne mo%ete se )oriti a po)edu vojskom )e opreme$

1akle, ako vam nisu ponati planovi neprijatelja, ne(ete nati ni kome tre)a da se o)ratite a
 pomo($9ko ne ponajete planine i šume, tesna#e i (orsokake, i polo%aj močvara i )aruština, ne(ete mo(i da
vodite svoju vojsku$ 9ko se ne oslonite na pomo( lokalnih vodiča, ne(ete mo(i da iskoristite prednosti
terena$
Samo onda kada vam je ponat i najmanji detalj prednosti terena, mo%ete manevrisati i voditi
 )or)u$
 

1akle, vojna sila se organiuje po prin#ipu o)mane, mo)iliše po prin#ipu do)iti i prilago&ava po
 prin#ipu radvajanja i pregrupisavanja$

-rganiovanje vojne sile po prin#ipu o)mane podraumeva da neprijatelje tre)a avarati tako što
(ete im onemogu(iti da sanaju vaše stvarne prilike, i time ste(i prednost$ Mo)ilia#ija po prin#ipu do)iti
 podraumeva da u ak#iju krenete tek kada vidite svoju prednost$ 7advajanje i pregrupisavanje se
 praktikuju radi )unjivanja protivnika i posmatranja njihove reak#ije, tako da se mo%ete prilagoditi onome
 putu koji vodi po)edi$

Stoga je ona poput vetra kada se kre(e )ro, poput šume kada se kre(e polako0 pro%dire kao
vatra, čvrsta je kao planina$

=ra je poput vetra jer dolai inenada i povlači se )rinom munje$ Nalik je šumi po tome što u
njoj vlada red$ 4ro%dire sve poput po%ara koji se širi ravni#om, ne ostavljaju(i a so)om nijednu travku$
3vrsta je poput planine kada aposedne mesto od)rane$

 Neproirna je poput mraka0 kre(e se poput grmljavine$1a )iste poharali neko mesto, radvojte
trupe$ 1a )iste proširili svoju teritoriju, podelite plen$

'edno od osnovnih pravila u ratu jeste da hranu tre)a uimati od neprijatelja koliko god je to
mogu(e$ Me&utim, tamo gde ljudi nemaju puno, neophodno je radvojiti trupe u manje grupe kako )i se
sna)dele na raličitim mestima, jer samo tako )i(e dovoljno svega a sve$

/to se tiče podele plena, neophodno je rasporediti trupe tako da pae na ono što je stečeno, ne
dovoljavaju(i neprijatelju da povrati igu)ljeno$

1ejstvujte tek pošto ste pro#enili$ 4o)e&uje onaj ko prvi pro#eni šta je )liu a šta je daleko 5 ovo
 je pravilo oru%ane )or)e$

-naj ko krene prvi je gost, onaj ko krene poslednji je doma(in$ >ostu je teško, doma(inu je lako$
-no što je )liu i ono što je daleko odnosi se na putovanje 5 umor, glad i hladno(a javljaju se u putu$

'edna stara knjiga koja govori o vojnom ustrojstvu ka%e* +7eči se ne čuju, pa se ato prave
#im)ala i )u)njevi$ Z)og nedovoljne vidljivosti prave se )arja#i i astave$ Cim)ala, )u)njevi, astave i
 )arja#i koriste se da )i usredsredili i o)jedinili mnogo)rojne uši i oči$ Kada se ljudi ujedine, hra)ri ne mogu
nastaviti sami, )oja%ljivi se sami ne mogu povu(i 5 ovo je pravilo a )or)u u grupi$

-)jediniti uši i oči nači naterati ljude da ajednički slušaju i gledaju kako )i se i)egli pometnja
i nered$ Signali se koriste radi upu(ivanja na prava# i da )i se sprečilo da se pojedin#i udalje od grupe$

1akle, kada se )orite no(u, često (ete paliti vatre i udarati u )u)njeve0 kada se )orite danju,
ravi(ete )rojne )arjake i astave da )i delovali na uši i oči$
 

Koristite se mnogo)rojnim signalima da )iste unemirili njihova čula i uplašili ih svojom

ogromnom vojnom mo(i$

1akle, njihovu vojsku tre)a da lišite poleta, a njihove generale da lišite kura%i$

4rotivničke generale mo%ete lišiti kura%i samo ako ste u stanju da očuvate vlastitu hra)rost$
Stoga tradi#ija ka%e da su ljudi u prošlosti )ili dovoljno hra)ri da o)eshra)re druge, a staro pravilo koje je
va%ilo a voače dvokoli#a ka%e da kada je um čvrst, sve%a volja po)e&uje$

1akle, polet raste ujutro, opada u podne, a nestaje s večeri 5 stoga oni koji su umešni u ratovanju
i)egavaju polet koji raste i napadaju one čiji polet opada ili nestaje$ -ni vladaju moralom neprijatelja$

=ilo koji sla)i( na svetu )ori(e se u trenutku kada se naljuti, ali kada je u pitanju stvarno
uimanje oru%ja i kretanje u )oj, sve avisi od poleta 5 kada polet opadne oni (e stajati, uplašiti se i
 pokajati$ 8ojske gledaju na mo(ne neprijatelje na sličan način na koji gledaju i na nevine devojke )og
toga što, dok su u)u&eni, njihova agresivnost )iva iskoriš(ena protiv njih samih$

Suprotstaviti se neredu redom, suprotstaviti se )u#i tišinom, nači ovladati sr#em$

9ko vam sr#e nije širom otvoreno a um smiren, od vas se ne mo%e očekivati da se )e smetnji
 prilagodite situa#iji, da donosite ispravne odluke, da se smireno suočite s velikim i neočekivanim
teško(ama da čvrsto i odlučno dr%ite sve kon#e u svojim rukama$

Zaposednuti svoje polo%aje i čekati one koji su daleko, čekati udo)no smešteni one koji su
umorni, čekati punih stomaka one koji su gladni, nači ovladati snagom$

Upravo na to se misli kada se ka%e da protivnike tre)a navesti da do&u k vama, istovremeno
i)egavaju(i da vas oni navedu da odete njima$

2)egavati suko)e s do)ro organiovanim trupama i ne napadati )esprekorne !orma#ije, nači

ovladati prilago&avanjem$1akle, u ratu postoji pravilo da ne tre)a )iti li#em okrenut visokom )rdu i da se
ne tre)a suprotstaviti onima kojima su )rda u ale&u$

-vo nači da ne tre)a napadati u)rdo na protivnike koji su aposeli polo%aj na ve(oj visini, i da
se ne tre)a suko)ljavati s njima kada jurišaju ni)rdo$

 Ne nasedajte na la%no povlačenje$ Ne napadajte elitne jedini#e$

9ko neprijatelj inenada počne da )e%i pre nego što mu je ponestalo snage, )udite sigurni da
vam je postavio asedu, pa (e )iti naj)olje ako svoje o!i#ire odvratite od potere$

 Ne jedite hranu namenjenu njihovim vojni#ima$

 

9ko vam protivnik neočekivano prepusti svoje alihe hrane, prvo ih ispitajte jer postoji
mogu(nost da su atrovane$

 Ne austavljajte vojsku koja se vra(a ku(i$

U ovakvim okolnostima protivnik (e se )oriti do poslednjeg čoveka$

-pkoljenoj vojs#i mora )iti pru%ena odstupni#a$

4oka%ite im kako da pre%ive pa ne(e )iti raspolo%eni da se )ore do smrti$ 2skoristite to i adajte
im udara#$

 Ne napadajte neprijatelja kada je u )enade%noj situa#iji$

4o akonu prirode, pritešnjena %ivotinja pru%i(e najjači otpor$

Tako se vodi vojska$

8222472.9>-?989N'@

Kada je u pitanju vo&enje rata, opšte je pravilo da vojni komandanti pristupaju mo)ilia#iji po
nare&enju vladara$Nemojte podiati logore na teškom terenu$ Uspostavite diplomatske vee na grani#ama$
 Nemojte se adr%avati na neplodnom i iolovanom području$Kada se na&ete na okru%enom terenu,
 planirajte$ Kada se na&ete na smrtonosnom terenu, )orite se$

=iti na okru%enom terenu podraumeva da su svuda oko vas strmine, a da se vi nalaite u sredini,
tako da neprijatelj mo%e slo)odno da do&e i ode, dok a vas svaki ilaak i povratak predstavljaju ogroman
napor$

4ostoje stae kojima ne tre)a i(i, vojske koje ne tre)a napadati, utvr&eni gradovi koje ne tre)a
opsedati, teritorije a koje se ne tre)a )oriti, nare&enja vladara koja ne tre)a slušati$Stoga generali koji
 ponaju sve mogu(e načine prilago&avanja radi sti#anja prednosti na terenu, naju šta da čine s oru%anom
silom$ 9ko generali ne umeju uspešno da se prilagode, čak i ako ponaju polo%aj terena, ne(e time ste(i
nikakvu prednost$9ko komanduju vojskama ne vladaju(i ume(em potpunog prilago&avanja, čak i ako
naju šta je mogu(e ado)iti, ne(e imati podršku svojih ljudi$

9ko se mo%ete menjati u skladu sa silom amaha, prednost (e ostati na vašoj strani i gu)itke (e
trpeti samo oni drugi$ 4rema tome, ne postoji nepromenjiv o)lik organiovanja$ 9ko u potpunosti shvatite
ovaj prin#ip, mo(i (ete prido)iti ljude a se)e$
 

Stoga inteligentni uvek uimaju u o)ir i do)it i štetu$ 4ošto ramišljaju o do)iti, u stanju su da
 postignu ve(e uspehe0 pošto ramišljaju o šteti, u stanju su da reše svoje pro)leme$

1o)it i šteta avise jedno od drugog, i ato ih prosvetljen čovek uvek podjednako uima u o)ir$

4rema tome, neprijatelj okleva jer se )oji mogu(e štete, umara se jer odgovara na stalne
 provoka#ije i postaje lakom kada pomisli da mo%e da ostvari neku do)it$

2morite neprijatelje tako što (ete ih stalno dr%ati u )udnom stanju, ne dovoljavaju(i im da se
odmore$ 9li, da )iste uspeli u tome, morate o)aviti deo posla koji se odnosi na vas$ Taj deo posla
 podraumeva stvaranje jake mili#ije, )ogate na#ije, harmoničnog društva i sre&enog %ivota$

4rema tome, pravilo ratovanja je da ne tre)a računati na to kako neprijatelj ne(e napasti, ve(
tre)a misliti na to kako da mu se suprotstavite0 ne tre)a računati na to kako neprijatelj ne(e napasti, ve( se
tre)a osloniti na ono što se ne mo%e napasti$

9ko ne a)oravite na opasnost u trenu#ima kada ste )e)edni, i ako ne a)oravite na haos u
trenu#ima kada vlada red, naj)olje je ako ih preponate i sprečite dok su još u samom ačetku$

Stoga generali mogu da poseduju pet pogu)nih oso)ina$ -ni koji su spremni da umru, mogu
 poginuti0 oni koji %ele da pre%ive, mogu )iti aro)ljeni0 oni koji se lako raljute, mogu )iti posti&eni0 oni
koji su puritanski nastrojeni, mogu )iti osramo(eni0 oni koji vole ljude, mogu upasti u nevolje$

9ko se pojavite na mestu koje (e neprijatelj neiostavno po%uriti da od)rani, oni koji vole ljude
 pojuri(e, )e iuetka, u pomo( dovode(i pri tome se)e u opasnost i troše(i svoju snagu$

-vih pet stvari spadaju u negativne oso)ine generala, i pogu)ne su u ratu$

1o)ri generali imaju drugačije oso)ine* nisu rešeni da poginu ali ni da pre%ive po svaku #enu0
oni postupaju u avisnosti od situa#ije, ne padaju )ro u gnev, ne daju se )uniti$ Kada vide neku šansu,
gra)e je poput tigra0 u drugim prilikama miruju$ Njihova aktivnost i neaktivnost asnivaju se na strategiji,
ne mo%ete ih odo)rovoljiti ili raljutiti$

2AK7@T9N'@ 8-'SK@

4od ovim se podraumeva da a svoje kretanje tre)a )irati najpogodnije puteve$

Kad god auimate polo%aj naspram neprijatelja, klonite se planina i )oravite kraj dolina$1r%ite
se sun#a0 ostanite na uvišenjima$ Kada se )orite u )rdovitom predelu, nemojte se penjati$ -vo se odnosi na
vojsku koja je u planinama$

'edna verija ka%e* +=orite se kada idete ni)rdo, a ne kada idete u)rdo$B
 

Kada vam je odstupni#a presečena vodom, uvek se dr%ite dalje od vode$ Ne suko)ljavajte se s
neprijateljima u vodi0 ste(i (ete prednost ako dopustite polovini njihovih trupa da pre&e na vašu o)alu, a
atim ih napadnete$Kada ho(ete da se )orite, nemojte napadati neprijatelja u )liini vode$ 1r%ite se sun#a0
 )udite na uvišenjima, klonite se vodene struje$ -vo se odnosi na vojsku koja je )liu vode$

8ašu vojsku )uji#a mo%e isterati i rečnog korita, a voda mo%e )iti otrovana$ Suočiti se s
vodenom strujom nači kretati se uvodno$ -vo tako&e nači da svoje čam#e ne tre)a ostavljati nivodno,
 jer postoji mogu(nost da vas neprijatelj pretekne$

Kro slatine se kre(ite pravom linijom0 kre(ite se )ro i )e adr%avanja$ 9ko usred močvare
naletite na protivničku vojsku, stanite pored vodenih )iljaka, le&ima okrenuti drve(u$ -vo se odnosi na
vojsku koja se nalai u slatini$Kada ste na visoravni, aumite poi#ije na mestima pogodnim a
manevrisanje, tako da se desno od vašeg ale&a nalai malo udignut teren, da ispred vas )udu ni%i predeli
a ia vas uvišenja$ -vo se odnosi na vojsku koja se nalai na visoravni$Koriste(i se prednostima situa#ije
na ova četiri osnovna načina, <uti Car poraio je četiri gospodara$
Sve ratničke veštine potiču od <utog Cara taoistički vladar i kasnog praistorijskog do)a, ro&en
otprilike DEFF godina pre nove ereG, pa se ato i spominje u ovom kontekstu$

8ojska o)ično više voli da )ude na višim nego na ni%im mestima, voli sun#e a mri mrak$

8iši predeli stvaraju do)ro raspolo%enje, pa se ljudi ugodno ose(aju, što doprinosi i širenju
 poleta$ Ni%i predeli su puni vlage, što pogoduje ravoju )olesti i ote%ava )or)u$

8odite računa o telesnom dravlju i )oravite na mestima koja ni u čemu ne oskudevaju$ Za

vojsku u čijim redovima nema )olesti, ka%e se da je nepo)ediva$Tamo gde ima )rda i nasipa dr%ite se
sunčane strane, auimaju(i polo%aj tako da vam oni )udu s desne adnje strane$ -vo je prednost a vojnu
silu, koriš(enje povoljne kon!igura#ije terena$

U ratnoj opera#iji prednost se stiče u pomo( povoljne kon!igura#ije terena$

Kada uvodno pada kiša i reka se peni, sačekajte da se vreme smiri ako %elite da pre&ete na
drugu stranu$Kada teren kojim se kre(ete o)iluje neprohodnim jarugama, prirodnim )edemima, prirodnim
aprekama, prirodnim amkama, prirodnim pukotinama i ponorima, gledajte da što pre napustite to mesto i
dr%ite se podalje od njega$ /to se mene tiče, ja ih se klonim navode(i tako protivnike da im se pri)li%e0
okrenut sam im li#em tako da su im protivni#i okrenuti le&ima$

Tada vi stičete prednost, a njega sre(a napušta$

Kada vojska putuje )rdovitim terenom punim potoka i malih jeera ili ulegnu(a o)raslim trskom,
ili divljim šumama s gustim )iljem i drve(em, sva ta mesta se moraju pa%ljivo i detaljno pretra%iti$ To je
ato što su ona do)ar aklon a geril#e i pljačkaše$
 

 Neophodno je sjahati s konja i pretra%iti takva mesta, jer postoji mogu(nost da je protivnik tamo
 postavio svoje asede$ Tako&e, postoji mogu(nost da se na takvim mestima kriju špijuni, koji vas
 posmatraju i osluškuju vaše planove$

Kada je neprijatelj u )liini i miruje, on se oslanja na prirodnu aštitu$ Kada je udaljen i

 pokušava da isprovo#ira suko)e, on ho(e da vas privuče )li%e se)i$ 9ko je njegova poi#ija pristupačna, to
 je ato što on time stiče neku prednost$

To nači da ako protivnik ne aume svoj polo%aj na mestima koja pru%aju prirodnu aštitu ve(
se smesti na nekom pristupačnom mestu, on u tome sigurno vidi i neku praktičnu korist$

Kada se drve(e pomera, neprijatelj dolai0 ako u %)unju postoje )rojne prepreke, neprijatelj ho(e
da vas navede na pogrešan put$

4rotivnik u %)unju pravi veliki )roj prepreka da )i vas naveo da pomislite kako vam preti
opasnost od asede$

9ko pti#e polete, u )liini je aseda$ 9ko %ivotinje )e%e u strahu, u )liini su napadači$ 9ko se
 prašina di%e visoko i okomito, dolae voila0 ako se prašina ne di%e visoko ve( ide u širinu, dolai pešadija$
7aštrkani o)lači(i dima ukauju na prisustvo drvoseča$ 7elativno mali o)la#i prašine koji se povremeno
 javljaju i nestaju ukauju na postavljanje logora$-ni koji podi%u svoju )or)enu gotovost ne )usaju(i se u
grudi, napredova(e$ -ni koji se hvališu i agresivno nasr(u, povu(i (e se$

9ko reči njihovih iaslanika odlikuje skromnost, pošaljite svoje špijune da ih nadgleda i )i(e
vam jasno da neprijatelj podi%e svoju )or)enu gotovost$
Kada se prvo pojave laka voila i austave po strani, oni se pripremaju da raviju )or)ene
linije$-ni koji vam dolae nude(i mir )e uslova sporauma, kuju averu$-ni koji u%ur)ano rameštaju
svoja )or)ena voila, očekuju pojačanje$

 Ne )i se oni toliko umuvali )e nekog pose)nog raloga 5 a sigurno očekuju trenutak kada (e
im pristi(i neke još uvek udaljene trupe, u čiju pomo( (e krenuti da vas napadnu$ Naj)olje je da se odmah
 pripremite a to$

9ko polovina njihovih snaga nastupa, a polovina odstupa, oni pokušavaju da vas namame u
klopku$

-ni glume )rku i nered kako )i vas namamili da krenete prema njima$

9ko se pridr%avaju dok stoje, imoreni su gla&u$ Kada oni koji su poslati po vodu piju prvi, trupe
su o%ednele$Kada uoče prednost a ne pokušavaju da je ostvare, umorni su$Tamo gde ima pti#a, nema ljudi$

9ko u logoru ima pti#a, vojska je po)egla$

 

9ko se doivaju po no(i, uplašeni su$

Uplašeni su i a)rinuti, pa se doivaju ne )i li se ohra)rili$

9ko vojska nije auela polo%aj, to govori o nedovoljnom autoritetu njihovog generala$9ko se
signali pomeraju, to nači da su u )r#i$

Signali se koriste da )i se grupa ujedinila$ 9ko su neujednačeni, to nači da je vojska u neredu$

9ko su iaslani#i nervoni, to nači da su umorni$9ko u)ijaju svoje konje radi mesa, to nači da
su vojni#i ostali )e hrane0 kada ostanu )e hrane a ne vra(aju se na svoja )orna mesta, to nači da protiv
se)e imate očajnog neprijatelja$Kada počnu došaptavanja, kršenja dis#ipline i nepotre)ni ragovori, gu)i se
i lojalnost koju ljudi ose(aju prema grupi$

1ošaptavanja ira%avaju istinska ose(anja, kršenja dis#ipline ukauju na neslaganje s

 pretpostavljenima$ Kada vojni komandanti igu)e lojalnost svojih ljudi, vojni#i iskreno ragovaraju jedni s
drugima o svom neslaganju s pretpostavljenima$

Kada dodeljuju )rojne nagrade, to nači da su u (orsokaku0 kada puno ka%njavaju, to nači da su
is#rpljeni$

Kada se igu)i polet, oni svaki čas dodeljuju nagrade kako )i se dodvorili svojim vojni#ima i
tako i)egli njihovo masovno neadovoljstvo$ Kada su ljudi toliko is#rpljeni da nisu u stanju da ivršavaju
nare&enja, )ivaju stalno ka%njavani radi ponovnog uspostavljanja autoriteta$

=iti nasilan prema vojni#ima u početku, a posle ih se plašiti, osnovni je pokaatelj

nesposo)nosti$-ni koji nastupaju pomirljivo, %ele da predahnu$9ko vam protivnik pri&e rato)orno a odla%e
suko), ipak se ne povlače(i, morate ga pa%ljivo motriti$

Sprema se da vas inenada napadne$

U ratu nije uvek korisno )iti jači, oslanjati se samo na vojnu snagu0 dovoljno je da konsolidujete
svoje snage, pro#enite protivnike i okupite ljude$ To je sve$2ndividual#i )e strategije koji neo)iljno shvate
 protivnike, nei)e%no (e dopasti u tu&e aro)ljeništvo$

9ko nemate prvo)itan plan i amisao, ve( se oslanjate samo na svoju hra)rost, lakomisleno
 pot#enjuju(i svoje protivnike i ne uimaju(i u o)ir konkretnu situa#iju, sigurno (ete dopasti u ruke
neprijatelju$

9ko vojni#i )udu ka%njeni pre nego što se sami osete privr%eni svojim komandantima, ne(e se
 pokoriti0 a ako se ne pokore, ne(e ni )iti od koristi$
9ko ne )udete ka%njavali vojnike pošto se osvedočite u njihovu privr%enost, oni vam ne(e )iti od
koristi$
 

Kada u osnovi svega postoji ose(anje poštovanja i poverenja, a sr#a vojnika )udu u njihove
komandante, neivršenje kani doveš(e do toga da se vojni#i uohole i tako postanu neupotre)ljivi$

Stoga ih usmerite u pomo( kulture, a ujedinite u pomo( ratnih veština0 tako (ete ostvariti
sigurnu po)edu$

Kultura se odnosi na humanost, ratno ume(e na akon$ Neka vaše komandovanje )ude humano i
do)ronamerno$ Ujedinite ih u pomo( strogosti i o)iljnosti$ Kada postoje i )lagost i strogost, mogu(a je i
sigurna po)eda$

Kada se nare&enja dosledno sprovode u #ilju poitivnog delovanja na vojnike, vojni#i ih

 prihvataju$ Kada se nare&enja ne sprovode dosledno i u #ilju poitivnog delovanja na vojnike, vojni#i ih ne
 prihvataju$ Kada se nare&enja dosledno sprovode, ra&a se o)ostrano adovoljstvo$

AT@7@N

 Neki tereni su lako prohodni, neki urokuju astoje, neke tre)a i)egavati, neki su uski, neki su
strmi, neki otvoreni$Kada i jedna i druga strana mogu lako da do&u i odu, a teren se ka%e da je lako
 prohodan$ Kada je teren lako prohodan, prvi aumite polo%aj )iraju(i uvišenu i sunčanu stranu, pogodnu
a sna)devanje, što (e vam doneti prednost u )or)i$Kada ste u stanju da odete tamo ali vam je teško da se
ivučete odande, ka%e se da ste do%iveli astoj$ Na ovakvom terenu, ako protivnik nije do)ro pripremljen,
mo%ete po)editi ako se kre(ete pravo napred, ali ako je protivnik pripremljen a vi krenete napred i ne
 po)edite, )i(e vam teško da se vratite, što (e )iti na vašu štetu$Kada nijednoj strani ne odgovara da nastavi
kretanje, to se ove teren koji tre)a i)egavati$ Na ovakvom terenu se prednost ne koristi čak i kad je
 protivnik sam ponudi 5 povu#ite se navode(i polovinu neprijateljskih trupa da krene a vama, a atim
napadnite, ostvaruju(i tako svoju prednost$Na uskom terenu, ako ste prvi stigli, tre)a popuniti useke i čekati
neprijatelja$ 9ko neprijatelj stigne prvi, nemojte i(i a njim ako je popunio useke$ 4ratite ga samo ako nije
 popunio useke$Na strmom terenu, ako ste prvi stigli, tre)a da aumete uvišenu i sunčanu stranu i tu
čekate neprijatelja$ 9ko neprijatelj stigne prvi, povu#ite se i ne idite a njim$Na širokim, otvorenim
terenima, sila amaha je ijednačena, neprijatelja je teško iavati, a )or)om se ne dolai lako do
 po)ede$Najviša du%nost svakog generala je da )ude uponat s ovih šest vrsta terena i da ih o)aveno do)ro
 prouči$

-vo su tipovi kon!igura#ije terena0 generali koji ih ne ponaju gu)e rat$

1akle, ima vojski koje srljaju, koje oklevaju, koje krahiraju, koje do%ivljavaju rasulo, koje su
deorganiovane i koje )ivaju pora%ene$ 1o ovoga ne dolai prirodnim tokom stvari, ve( greškama
generala$Srljaju oni koji su u ravnopravnom polo%aju a ipak udaraju jednim čovekom na deset protivničkih$
-klevaju oni koji imaju jake jedini#e a sla)e o!i#ire$ Krahiraju oni koji imaju sla)e vojnike a hra)re o!i#ire$
1o%ivljavaju rasulo oni čiji su viši o!i#iri %ustri i svojeglavi i ale(u se u )or)u po vlastitom naho&enju, ne
konsultuju(i se pri tom sa svojim komandantima$

-pšte uevši, o!i#iri moraju )iti jedinstveni, a sve jedini#e moraju me&uso)no da sara&uju kako
 )i se stekli uslovi a po)edu nad neprijateljem$
 

1eorgania#ija se javlja kada generali imaju sla) moral i autoritet, pa im nare&enja )ivaju
nejasna, o!i#iri nedosledni, a jedini#e nemarno raspore&ene$ 4ora nastaje kada generali nisu sposo)ni da
 pro#ene snage svog protivnika, pa udaraju na )rojnije i nadmo(nije trupe, a pri tom ne raspore&uju vlastite
trupe po stepenu o)učenosti$

9ko pošaljete svoje vojnike u )or)u ne naju(i pri tom ko je od njih više a ko manje vičan
ratovanju, ko je hra)ar a ko strašljiv, idete u susret porau$

-vih šest okolnosti vode porau$ 1u%nost svakog generala je da ih pomno prouči$

4rva greška je kada se ne pro#eni do)ro )roj protivničkih trupa$ 1ruga greška je kada se ne
uspostavi jasan sistem ka%njavanja i nagra&ivanja$ Tre(a greška je loša o)uka$ 3etvrta greška je prepuštanje
emo#ijama$ 4eta greška je kada se ne sprovode akoni i nare&enja$ /esta greška je kada se ne oda)eru oni
koji su sna%ni i nepokole)ljivi$

4rirodan o)lik emljišta mo%e )iti savenik u )i#i$ 2spravno postupa onaj general koji, da )i
osigurao po)edu, prvo do)ro pro#eni svoje protivnike, a atim pro#eni mogu(e opasnosti i iračuna
rastojanja$ -naj ko se )ori svestan va%nosti ovih činila#a, sigurno po)e&uje0 onaj ko s tim nije uponat,
neiostavno )iva pora%en$Stoga, ako sve okolnosti ukauju na vašu sigurnu po)edu, ne oklevajte da se
upustite u )or)u, čak i pod uslovom da se to kosi s nare&enjem vašeg vladara$ Me&utim, ako okolnosti ne
ukauju na po)edu, nemojte se upuštati u )or)u, čak i pod uslovom da vam je vladar idao nare&enje da
krenete u napad$ Stoga, svojoj na#iji naj)olje slu%i onaj general koji ide napred ne te%e(i tome da se
 proslavi, a umiče neopetere(en time kako da i)egne kanu, misle(i samo na to kako da aštiti svoje ljude
i učini korisnu stvar a svoju dr%avu$

-dluka o napredovanju ili povlačenju, koja je u suprotnosti s nare&enjima vladara, ne donosi se

i ličnog interesa, ve( stoga da )i se aštitili %ivoti ljudi i interesi dr%ave$ >enerali koje odlikuje takva
odanost od nepro#enjive su vrednosti a dr%avu$

4onašajte se prema svojim vojni#ima kao što se ponašate prema de#i, i oni (e vas pratiti i kro
najdu)lje doline0 volite svoje vojnike kao vlastitu de#u, i oni (e do)rovoljno umreti s vama$9ko vam vaša
do)rota onemogu(ava da ih povedete u )or)u, a vaš o)ir i prijateljstvo vam onemogu(avaju da sprovedete
svoja nare&enja i uspostavite red, oni (e )iti rama%eni i )eskorisni poput male de#e$

 Nagra&ujte, ali i ka%njavajte svoje vojnike$ 9ko )udete primenjivali samo jedno od ova dva, oni
(e se kao i rama%ena de#a navi(i na u%itak ili neadovoljstvo$ To ima loše posledi#e i čini vojsku
neupotre)ljivom$

9ko nate da su vaše jedini#e sposo)ne da napadnu neprijatelja, ali ne nate da li je on sposo)an
da se od)rani, vaši igledi a po)edu su samo polovični$ 9ko nate da neprijatelj ne mo%e da se od)rani, ali
niste sigurni da vaše jedini#e mogu uspešno ivesti napad, vaši igledi a po)edu su još uvek samo
 polovični$ 9ko nate da neprijatelj ne mo%e da se od)rani i sigurni ste da vaše jedini#e mogu uspešno
ivesti napad, ali niste sigurni da li kon!igura#ija terena ide u prilog protivniku, vaši igledi a uspeh tako&e
su polovični$ Z)og toga oni koji su umešni u ratovanju ne kre(u nasum#e i raspola%u neis#rpnim
sredstvima$ Stoga je rečeno da ako ponajete sami se)e i ponajete neprijatelja, po)eda ne(e do(i u pitanje$
Kada ponajete puteve ne)a i puteve emlje, vaš put uvek (e vas voditi po)edi$
 

A21@8@T 79Z.232T26 87ST9 Z@M.'2/T9

U ratnim uslovima postoji devet raličitih vrsta emljišta$ Kada se lokalni vlastelini )ore ime&u
se)e na vlastitom tlu, takvo emljište se naiva raštrkano$

Kada su vojni#i emotivno veani a emlju, a nisu daleko od ku(e, oni se lako raštrkaju$

Kada ne a&ete du)oko u neprijateljsku teritoriju, nalaite se na lakom emljištu$

4od ovim se podraumeva da svi vojni#i mogu lako da se vrate na mesto svoga polaišta$

Zemljište koje onome ko ga je aposeo omogu(uje )olje iglede u )or)i, naiva se ključno
emljište$

Zemljište od ključne va%nosti mo%e )iti )ilo koji prirodni aklon ili prola od strategijskog
načaja$

Zemljište koje je podjednako pristupačno i vama i neprijatelju, naiva se otvoreno

emljište$Zemlja koja je s triju strana okru%ena neprijateljem i omogu(ava onome ko je prvi aposedne
slo)odan prola u svima prav#ima, naiva se raskrsni#a$

4od raskrsni#om se podraumeva mesto prese#anja glavnih puteva koji poveuju )rojne mre%e
 puteva$ 9ko prvi aposednete ovo mesto, svi (e vam se morati pridru%iti$ 1akle, ako ga aposednete, )i(ete
 )e)edni0 ako ga igu)ite, strada(ete$

Kada a&ete du)oko u neprijateljsku teritoriju, a ia vas ostanu )rojni ve(i i manji gradovi,
nalaite se na teškom emljištu$

S ovakvog emljišta je teško vratiti se$

Kada prelaite planine i šume, strme useke, močvare ili neke druge teško prohodne predele, to se
naiva is#rpljuju(e emljište$Zemljište do kojeg se sti%e uskim staama a s kojeg se mo%e oti(i samo
ao)ilanim putevima, i na kojem sla)iji neprijatelj mo%e napasti vaše )rojne trupe, naiva se atvoreno
emljište$

9ko raspola%ete iuetnom sposo)noš(u prilago&avanja, mo%ete se kretati ovakvim predelima$

Tamo gde (ete pre%iveti samo ako se očajnički )orite, nalai se smrtonosno emljište$

.judi na smrtonosnom emljištu su poput onih koji se nalae u pro)ušenom čam#u ili onih koji
su aspali u ku(i ahva(enoj po%arom$
 

Stoga se nemojte )oriti na raštrkanom emljištu0 ne austavljajte se na lakom emljištu0 ne

dovolite da vas napadne neprijatelj s ključnog terena0 ne radvajajte svoje trupe na otvorenom emljištu$
 Na raskrsni#ama sklapajte savee s drugima0 na teškom emljištu pljačkajte0 na is#rpljuju(em terenu
gra)ite napred0 na atvorenim područjima smišljajte lukavstva0 na smrtonosnom emljištu se )orite$

 Na raštrkanom emljištu vojni#i mogu da se ra)e%e$ Na lakom emljištu vojska nije du)oko
 prodrla na teritoriju neprijatelja i ima slo)odnu odstupni#u0 )og toga vojni#i nemaju punu kon#entra#iju i
nisu spremni a )or)u$ Ne preporučuje se napad na neprijatelja koji je aposeo ključno područje0 na ovo
 područje tre)a sti(i pre neprijatelja$ -tvoreno emljište tre)a da ostane ne)lokirano, tako da se preko njega
osigura sna)devanje$ 9ko na raskrsni#ama ado)ijete savenike, )i(ete )e)edni0 ako u tome ne uspete,
strada(ete$ 4ljačkati na teškom terenu nači sna)deti se alihama$ 4ošto se na is#rpljuju(em terenu ne
mo%ete ukopati, naj)olje rešenje je da ga što pre napustite$ Na atvorenom emljištu inenadite neprijatelja
svojim taktičkim poteima$ 9ko se vojska na&e na smrtonosnom emljištu, svaki vojnik (e se )oriti sam od
se)e$ Stoga je rečeno* +1ovedite vojnike do smrtonosnog mesta i oni (e pre%iveti$B

 Nekada davno, oni a koje se smatra da su )ili sposo)ni ratni#i onemogu(avali su protivniku da
odr%ava veu ime&u prvih )or)enih linija i poadine0 onemogu(avali su mu da odr%ava saradnju ime&u
velikih i malih jedini#a0 sprečavali su njegove vojnike da jedni drugima priteknu u pomo(0 sprečavali su
me&uso)nu saradnju viših i ni%ih o!i#ira0 onemogu(avali mu da regrutuje nove vojnike0 sprečavali ga da
uspostavi sklad me&u svojim armijama$ Napadali su kada su prilike )ile povoljne, a mirovali kad im
okolnosti ne )i išle naruku$

4ravili su imene da )i )unili neprijatelja, napadali ga čas na ovom čas na onom mestu,
astrašuju(i njegove vojnike i unose(i pometnju u njegove redove, ne ostavljaju(i mu tako dovoljno
vremena a smišljanje planova$

9ko se apitate kako da ia&ete na kraj s do)ro organiovanom neprijateljskom vojskom koja se
upravo sprema da vas napadne, rešenje je u tome da vi prvi aumete ono do čega je neprijatelju stalo i tako
ga naterate da prihvati vaše uslove$U ratu je najva%nije )iti )r, koristiti greške neprijatelja, kretati se
 putevima na kojima vas ne očekuje, napasti ga onda kad nije dovoljno )udan$

4od ovim se podraumeva da se moraju iskoristiti neprijateljeva nepripremljenost i njegova

neproni#ljivost ili neoprenost, i to što je )r%e mogu(e, jer ko okleva ne posti%e #ilj$

Za vojsku koja napada osnovno je da, kada a&e du)oko u tu&u teritoriju, nastupa skladno tako
da je protivnik ne mo%e po)editi$4ljačkajte plodnu emlju, i vojs#i ne(e nedostojati hrane$ 8odite računa o
svome dravlju i i)egavajte nepotre)na u)u&enja0 prikupite svoju energiju i snagu$ Ne dovolite svom
neprijatelju da pronikne u vašu strategiju i otkrije vaše planove o pokretu trupa$
4rikupite naju)ojitiji deo svoje energije, sačuvajte preostalu snagu, dr%ite u tajnosti raspored
svojih trupa, ne dovolite neprijatelju da dona vaše planove i čekajte priliku da ga napadnete tamo gde je
najsla)iji$

9ko se vojska na&e u )eilanoj situa#iji, vojni#i (e radije poginuti nego )e%ati$ -ni koji su
spremni da umru, sposo)ni su da učine sve$ Tada ratni#i daju sve od se)e$ 7atni#i koji se nalae u smrtnoj
opasnosti ne ose(aju strah$ Kada nemaju kuda da idu, oni čvrsto stoje$ Kada su du)oko u tu&oj teritoriji,
upu(eni su jedni na druge$ 9ko nemaju drugi i)or, oni (e se )oriti i rukama i nogama$U ovakvoj situa#iji
 

vojni#i su na opreu i kada im se to ne naredi, odaivaju se )e ikakve prinude, naklonjeni su svome
generalu sami od se)e, imaju poverenja u njega i kada se to od njih ne ahteva$

4od tim se podraumeva da u smrtnoj opasnosti i vojni#i i o!i#iri imaju isti #ilj, pa stoga vojni#i
sami od se)e )ivaju opreni, sami od se)e dolae u stroj i )e ikakvih uslova ili ahteva veruju svome
generalu$

Za)ranite pranoverna naklapanja o lošim predna#ima i tako (ete vojsku uvek odr%ati na okupu$
8aši vojni#i nisu previše imu(ni, ali to nije ato što preiru materijalno )ogatstvo$ 9ko su spremni da
umru, to ne nači da ne %ele dug %ivot$ -nog trenutka kada idate nare&enje a pokret, oni liju
sue$Uspešno (ete voditi rat ako )udete reagovali )ro poput mije koja uvra(a udara# repom kada je
udare po glavi, uvra(a udara# glavom kada je udare po repu a kada je udare po sredini, uvra(a i glavom i
repom$

-vo je metod koji se primenjuje u )or)i$ =ro uvratite kada ste napadnuti$ 4riručnik o osam
klasičnih )or)enih !orma#ija ka%e* +4retvorite poadinu u !ront, a !ront u poadinu0 imajte četiri glave i
osam repova$ Neka vam glava )ude na )ilo kojem mestu, i kad neprijatelj prodre me&u vas, mo%ete svojoj
središnji#i prite(i u pomo( i glavom i repom$B

Mo%e se postaviti pitanje da li se jedini#e mogu osposo)iti da reaguju )ro poput mije:
 Naravno da mogu$ 3ak i oni koji se me&uso)no ne podnose, pomo(i (e jedni drugima ako se na&u u
ajedničkoj opasnosti$

1o ovoga dolai sti#ajem okolnosti$

Stoga se ne tre)a poudati samo u priveane konje i ukopane dvokoli#e$

Konji se priveuju da )i se sprečilo pomeranje linije suko)a, dvokoli#e se ukopavaju da )i voila

mirovala$ Me&utim, čak ni ovo nije dovoljna garan#ija i udani#a$ Neophodno je prilagoditi se promenama,
dovesti vojnike u smrtnu opasnost tako da se )ore sami od se)e i poma%u jedan drugome kao )rat )ratu 5 to
 je put ka i)avljenju i sigurnoj po)edi$

Utvr&ivanje va%e(eg standarda hra)rosti je tao organia#ije$ Uspeh udarnih i manevarskih trupa
avisi od kon!igura#ije terena$

9ko imate povoljnu kon!igura#iju terena, mo%ete po)editi protivnika čak i u pomo(
manevarskih, nejakih trupa 5 da i ne govorimo o udarnim, jakim trupama$ Kon!igura#ija emljišta je ta koja
nam omogu(ava da na pravi način upotre)imo i jake i nejake trupe$

Stoga oni koji su vični ratovanju uspostavljaju do)ru saradnju unutar grupe, tako da
komandovanje grupom )iva isto što i komandovanje pojedin#ima koji nemaju drugi i)or$>eneral mora )iti
smiren i agonetan, pravedan i udr%an$
 

-n smireno planira i do)ro krije svoje planove tako da ih niko ne mo%e otkriti$ -n postupa
 pravedno i udr%ano tako da mu niko ne mo%e ništa ameriti$
-n svojim vojni#ima ne otkriva svoje namere i planove$-n menja svoje metode i planove da
drugi ne )i nali šta on, u stvari, radi$ Menja mesta svoga logorovanja, kre(e se ao)ilanim putevima i
tako avarava trag$

4o)edi(ete ako od drugih sakrijete svoje prave namere$ 8eliki Mudra# s =ele planine je rekao*
+-)mani se u ratu ne pri)egava samo )og toga da )iste avarali svoga neprijatelja, ve( da )iste avarali i
vlastitu vojsku i naveli je da vas sledi )e pitanja$B

Kada vojskovo&a odredi #ilj, on )iva poput onoga čoveka koji se popne visoko i potom od)a#i
lestve$ Kada vojskovo&a odvede svoju vojsku du)oko u neprijateljsku teritoriju, on i nje oslo)a&a skrivenu
snagu$ -n spaljuje svoje čam#e i ra)ija svoje lon#e, tera svoje vojnike napred kao stado ova#a, ne
govore(i im kuda ih vodi$Zadatak generala je da sakupi vojsku i dovede je u situa#iju koja je opasna po
%ivot$ -n mora proučiti načine prilago&avanja raličitim tipovima emljišta, prednosti sa)ijanja i širenja
trupa, akonitosti emotivnog reagovanja i uti#aja sredine$

4od do)rim i lošim stranama sa)ijanja i širenja trupa podraumeva se da ljudi o)ično menjaju
svoje raspolo%enje u avisnosti od kon!igura#ije terena$

-snovno je pravilo da vojska koja prodre du)oko u teritoriju neprijatelja o)jedinjuje svoje
redove, dok vojska koja tek pre&e grani#u neprijateljske emlje lako pada u rasulo$ Kada u ratnom pohodu
 pre&ete grani#u neprijateljske emlje, nalaite se na graničnom području$ Kada je emljište na kojem se
nalaite pristupačno sa svih strana, to je otvoreno područje$ Kada u&ete du)oko u teritoriju neprijatelja, to
 je teško emljište$ Kada a&ete plitko u neprijateljsku emlju, nalaite se na lakom emljištu$ Kada ne
 postoji mogu(nost povlačenja a pred vama su uski tesna#i, nalaite se na atvorenom emljištu$ Kada su
vam svi putevi atvoreni, nalaite se na smrtonosnom emljištu$'a )ih na raštrkanom emljištu ujedinio
trupe$ Na lakom emljištu )ih odr%avao veu me&u jedini#ama$ Na ključnom terenu )ih u)rao njihovo
kretanje$ Na raskrš(ima )ih vodio računa o od)rani$ Na otvorenom terenu )ih stupio u čvrste savee$ Na
teškom terenu )ih o)e)edio neprekidni dotok sna)devanja$ Na is#rpljuju(em emljištu )ih ih terao da što
 )r%e idu napred$ Na atvorenom emljištu )lokirao )ih prolae$ Na smrtonosnom emljištu rekao )ih im da
nema nade u spas$4rema tome, psihologija vojnika je takva da se )rane kad su opkoljeni, da se )ore ako se
 )or)a ne mo%e i)e(i i da slušaju nare&enja u ekstremnim situa#ijama$

Tek kad ih neprijatelj opkoli, vojni#i pokauju spremnost da se )rane i )ore a po)edu$ Kada se
na&u u )eilanoj situa#iji, oni se slo%no )rane$

Stoga oni koji ne ponaju planove svojih suseda, ne mogu pravovremeno stupiti u savee$ -ni
koji ne ponaju odlike terena, ne mogu voditi svoje trupe$ -ni koji ne koriste pomo( lokalnih vodiča, ne
mogu iskoristiti prednosti emljišta$ Sposo)ni generali moraju do)ro ponavati sve ove uslove$Kada vojska
koju predvode sposo)ni generali napadne jaku dr%avu, ona sprečava neprijatelja da okupi svoje snage$ -na
svojom silom nadvladava protivnika i sprečava njegove savenike da mu priskoče u pomo($

9ko ste sposo)ni da otkrijete planove svoga neprijatelja, iskoristite prednosti koje vam pru%a
teren i protivnika dovedete u )eilanu situa#iju, čak ni sna%na dr%ava ne(e mo(i okupiti dovoljno veliku
vojsku da )i vas austavila$
 

4rema tome, ako ne istupate protiv savenika niti idete u prilog ravoju tu&e mo(i, ve( vodite
računa samo o tome kako da sami ado)ijete što ve(i uti#aj, astrašuju(i svoje protivnike, mo%ete da
aumete neprijateljske gradove i poraite neprijatelja$1elite nagrade mimo uo)ičajenih pravila, idajte
nare&enja koja još niste idavali$

1elite nagrade prema aslui, a ne na osnovu ve( donetih pravila$ 2nosite svoja predvi&anja tek
 pošto do)ro osmotrite neprijatelja, ne rukovode(i se nekim ustaljenim sistemom$

 Neka vaša vojska )ude poput jednog čoveka$ 1ajte vašim vojni#ima konkretne adatke i ne
dr%ite im govore$ 4redočite im prednosti, ali im ne okrivajte mogu(e opasnosti$

4ovedite ih u )or)u ne govore(i im o svojoj strategiji$ 7e#ite im ono što je a njih povoljno, a
 pre(utite mogu(e opasnosti$ 9ko se istina sana, vaša strategija (e do%iveti neuspeh$ 9ko je vojska
a)rinuta, u njene redove (e se uvu(i neodlučnost i strah$

Suočite ih s potpunom propaš(u i oni (e pre%iveti0 dovedite ih na smrtonosno emljište i oni (e

ostati %ivi$ U takvim okolnostima vojni#i su sposo)ni da pretvore pora u po)edu$U ratu morate u)editi
neprijatelja kako idete naruku njegovim planovima$ 9ko kon#entrišete svoje snage protiv neprijatelja,
mo%ete u)iti njihovog vojskovo&u i s udaljenosti od hiljadu kilometara$ Na ovaj način uspešno (ete
ostvariti svoj #ilj$

4rvo ispunite njihova očekivanja, a potom im po)ijte vojskovo&e 5 tako (ete uspešno posti(i
svoj #ilj$

 Na dan o)jave rata, atvorite grani#e, proglasite sve pasoše neva%e(ima i ne primajte
iaslanike$-d vojne komande ahteva se najve(a mogu(a o)iljnost$

U pripremnoj !ai pod o)iljnoš(u se podraumeva da vojna komanda svoje planove mora dr%ati
u strogoj tajnosti$

Kada protivnik otkrije svoje rupe, napadnite )e oklevanja$ Zaumite prvi ono do čega je njemu
stalo, i vešto preduhitrite njegove namere$ -dr%avajte dis#iplinu i prilagodite se neprijatelju da )iste
osigurali po)edu u ratu$ Zato u početku morate )iti stidljivi kao devojke da )i vam neprijatelj pokaao
svoje sla)osti, a potom krenuti )r%e od e#a tako da vam protivnik ne mo%e odoleti$

A22N9491 89T7-M

4ostoji pet načina napada vatrom* spaljivanje ljudstva, spaljivanje aliha, spaljivanje opreme,
spaljivanje skladišta i spaljivanje apaljivim projektilima$Za napad vatrom moraju postojati odgovaraju(i
uslovi i odre&ena sredstva$ 4ogodni uslovi a podmetanje po%ara su kada je vreme toplo i suvo i duva jak
vetar$4rilikom napada vatrom najva%nije je iskoristiti pometnju koja nastaje u takvim situa#ijama$ Kad
 podmetnete po%ar unutar neprijateljskog logora, odmah dejstvujte i spolja$ 9ko prilikom i)ijanja po%ara
neprijateljski vojni#i ostanu prise)ni, sačekajte 5 nipošto ne kre(ite u napad$ Kada se po%ar rasplamsa,
krenite u napad ako je to ivodljivo, a ako nije, sačekajte$
 

4o%ar se o)ično podme(e da )i se iavala pometnja u neprijateljskim redovima i tako stvorila

mogu(nost a napad$

Kada mo%ete podmetnuti po%ar i ivan logora, ne morate čekati povoljnu priliku da ga
 podmetnete inutra 5 podmetnite po%ar kada vama to odgovara$9ko se po%ar širi u prav#u duvanja vetra, ne
napadajte u vetar$

 Nije do)ro napadati u prav#u i kojeg dolai vatra, jer se neprijatelj u takvim okolnostima )ori
do poslednjeg čoveka$

9ko vetar duva tokom dana, stišava se tokom no(i$

8etar koji duva danju ne duva no(u, a vetar koji duva no(u ne duva danju$

8ojska mora nati koji od pet napada vatrom mo%e da se ivede u odre&enoj situa#iji, i da se
toga nalački pridr%ava$

 Nije dovoljno samo nati kako se neprijatelj napada vatrom, mora se ponavati i način od)rane
od napada vatrom$

1akle, onaj ko napada u pomo( vatre je inteligentan, a onaj ko napada u pomo( vode je jak$
8oda mo%e neprijatelja radvojiti, ali mu ne mo%e uništiti alihe i sredstva$

8odom mo%ete ras#epkati redove neprijateljske vojske, tako da ona )ude radeljena po manjim
grupama i sla)a, a vi na okupu i jaki$

1o)iti )itku ili uspešno osvojiti neko neprijateljsko uporište a ne nagraditi one koji su a to
aslu%ni, vodi lošoj sre(i i nak je uskogrudosti$ Stoga se ka%e da prosve(eni vladari #ene aslugu, a do)ri
generali je nagra&uju$ -ni ne okupljaju vojsku )e do)rih igleda a po)edu, ne kre(u u rat ako to ne ide u
 prilog njihovoj dr%avi, ne )ore se ako nisu ugro%eni$

-ru%ana )or)a ima loš prednak$ 7at je pun opasnosti$ 4otpun pora mora se sprečiti po svaku
#enu$ 8ojsku ne tre)a mo)ilisati ako a to ne postoji dovoljno do)ar ralog 5 ratu se pri)egava samo u
krajnjoj nu%di$

8ladar ne sme pokrenuti svoju vojsku i pukog gneva, a generali se ne smeju upuštati u )or)u
samo )og toga što su kivni$ =orite se samo kada je to u vašem interesu, a ako nije, odustanite$ >nev i
kivnost (e pro(i, ali uništena dr%ava se ne mo%e o)noviti i mrtvi ne mogu vaskrsnuti$ Stoga (e prosve(eni
vladar )iti oprean, a do)ar general (e umeti da se sudr%i$ Na ovaj način dr%ava (e )iti )e)edna, a vojska
sačuvana$
A222- /42'UN2M9
 

Kada se pokrene velika vojska i rat odu%i unedogled, dr%ava (e osiromašiti a narod (e )iti
is#rpljen$ Nije čovečan onaj ko se prvo ne o)avesti o stanju prilika u neprijateljskoj vojs#i i ko svoje
o)aveštaj#e do)ro ne nagradi$ Takvi generali nisu sposo)ni da vode vojsku i slu%e svojoj dr%avi$ -ni se ne
odlikuju oso)inama koje su potre)ne da )i se ostvarila po)eda$ 4ametan vladar i mudar general po)e&uju
u pomo( valjane o)aveštenosti i do)rog predvi&anja$4redvi&anje nije dar koji dolai s ne)a niti na osnovu
ranijih primera ili putem proračuna$ 4redvi&anje se ivodi na osnovu podataka do kojih dolae oni koji
do)ro ponaju prilike neprijatelja$4ostoji pet vrsta špijuna* lokalni špijuni, unutrašnji špijuni, preo)ra(eni
špijuni, %rtvovani špijuni i pre%iveli špijuni$ Kada svih tih pet vrsta špijuna rade istovremeno, niko im ne
mo%e u(i u trag 5 ovakav metod je genijalan i od nepro#enjive koristi a svakoga vladara$.okalni špijuni se
vr)uju i redova doma(eg stanovništva$ Unutrašnji špijuni se vr)uju i redova neprijeteljevih slu%)enih
li#a$ 4reo)ra(eni špijuni se vr)uju me&u neprijateljskim špijunima$ <rvovani špijuni su oni kojima dajemo
netačne podatke da )ismo aveli neprijateljske špijune$ 4re%iveli špijuni su oni koji se vrate s poda#ima$

Me&u slu%)eni#ima neprijateljske dr%ave postoje oni koji se mogu potkupiti tajnim kanalima da
 )i se od njih do)ila o)aveštenja o stvarnim prilikama u njihovoj emlji i planovima koji su upereni protiv
vas$ -ni tako&e mogu poslu%iti a stvaranje nesloge i radora u neprijateljskim redovima$

Stoga u vojs#i špijuni u%ivaju najve(e poverenje, )ivaju najidašnije nagra&eni i njihov identitet
se čuva u najstro%oj tajnosti$

 Neadovoljni špijuni mogu pre(i na stranu neprijatelja$

1a )i vam špijuni )ili od koristi, morate se prema njima ophoditi mudro i pametno, humano,
 pravedno i istančano$ -vo je vrlo va%no, jer špijuni mogu )iti od pomo(i u svakoj situa#iji$

Svaki pro)lem, da )i se rešio, ahteva odgovaraju(e prednanje$

9ko se neki tajni plan pročuje unapred, tre)a pogu)iti i špijuna i one kojima je on o tome
govorio$Kad god nameravate da napadnete neku vojsku, aumete neki grad ili u)ijete neku oso)u, morate
 prvo donati imena protivničkih generala, njihovih a&utanata i o!i#ira, čuvara kapija i ličnih odaja$ -vo
morate dati u adatak svojim špijunima$

Kad god se spremate a napad ili )or)u, morate prvo donati kakve su sposo)nosti onih koji
slu%e neprijatelju, pa se shodno tome mo%ete i postaviti prema njima$

Morate otkriti neprijateljske špijune, potkupiti ih i prido)iti na svoju stranu, tako da od njih
napravite preo)ra(ene špijune$ Na taj način do(i (ete i do potre)nih in!orma#ija o tome koga da vr)ujete
kao lokalnog i unutrašnjeg špijuna$ .okalni i unutrašnji špijuni (e vam pomo(i da u)a#ite %rtvene špijune s
la%nim poda#ima$ Sve ovo (e omogu(iti pre%ivelim špijunima da uspešno o)ave svoje adatke$Neophodno
 je da vladar u potpunosti )ude uponat s radom svih pet vrsta špijuna, a to mo%e jedino preko preo)ra(enih
špijuna$ Stoga se s preo)ra(enim špijunima mora lepo postupati$1akle, samo iuetan vladar i mudar
general, koji umeju da upotre)e najinteligentnije ljude kao špijune, mogu ostvariti velike uspehe$ /pijuna%a
 je neao)ilani deo ratovanja, i svaki pote vojske asniva se na njoj$

8ojska ne mo%e uspešno ratovati )e ponavanja stvarnih prilika u kojima se nalai neprijatelj, a
do podataka o ovim prilikama mo%e se do(i samo preko špijuna$
 

+4revod Tomasa Klirija neposredno prenosi smisao Sun Cuove knjige Ume(e ratovanja, jednog
od najnačajnijih klasičnih kineskih dela$ -va knjiga ne sadr%i nijednu astarelu maksimu ili nejasno
uputstvo$ HNaj)olje je po)editi )e )or)eI, rekao je Sun Cu$ Za njega je rat )io sastavni deo %ivota$ 4a%ljivo
 pročitajte ovu knjigu, i sve savremene knjige koje govore o upravljanju dr%avom više vam se ne(e činiti
dostojne pa%nje$B

 NeJsJeek