Vaa lokacija: Nova pretnja zamenila hladni rat u dokumentima Pentagona "Veni" ili "dugi rat" Re strunjaka Publikacije

je Srpska verzija Nova pretnja zamenila hladni rat u dokumentima Pentagona "Veni" ili "dugi rat" 1 ! maj "##$! Dragan Biseni, novinar %vanini dokument amerikog Pentagona "&audrennial 'e(ense Revie) Report" najavio je poetkom (ebruara kakvog *e karaktera biti ameriki odnos prema sukobu koji je nekoliko godina nazivan "borba protiv terorozma"! +i*e to "dugi rat"! Naelnik ,eneral-taba amerike armije general Piter Pejk naglasio je. predstavljaju*i novi etvorogodi-nji plan odbrane. da *e rat u kojem *e S/' uestvovati trajati decenijama i da on izra0ava ono -to se de-ava u amerikom strate-kom mi-ljenju posle 11! septembra! "S/' se nalaze u okolnostima rata koji *e biti dugi rat! 1d 11! septembra "##1! mi smo se borili u globalnom ratu protiv nasilnog esktremizma koji koristi terorizam kao svoje izabrano oru0je i koji 0eli da uni-ti na- slobodni 0ivot! Na-i neprijatelji 0ele oru0je za masovno uni-tavanje i ukoliko bi uspeli u tome. oni *e ga koristiti u sukobima s slobodnim narodima bilo gde! +orba je trenutno (okusirana na /vganistan i 2rak. ali mi moramo da budemo spremni da branimo na- narod i njegove interese na celoj zemaljskoj kugli u godinama koje dolaze". tvrdi se u dokumentu! 1n. pored toga. nagla-ava da se poetkom ovog stole*a stupa u zonu "neoekivanog" i "nepredvidivog". pa se tako i amerike oru0ane snage moraju tome prilagoditi! Podsekretar u 3inistarstvu odbrane Rajan 4enri je to potvrdio reima da *e S/' slede*ih godina biti anga0ovane i na mestima na kojim nisu anga0ovane u ovom trenutku. ali da on ne mo0e da ka0e "gde. kada i kako *e se to desiti"! Predvi5anje trajanja "dugog rata". me5utim. obuhvata najmanje slede*ih "# godina! /meriki vojni stratezi ve* du0e vreme nakon 4ladnog rata poku-avaju da na5u termin koji bi zadovoljio dva zahteva6 adekvatno izrazio ameriku poziciju u svetu i ukazao na to da se /merika bori protiv terorozma na globalnom nivou! /meriki "jastrebovi" svet koji oni imaju u vidu nazivaju Pa7 /mericana. dok bi vojne snage i doktrina bezbednosti trebalo da izraze. a pre svega da ouvaju ovu ameriku poziciju u svetu! 8o nije vi-e ni "supersila". ni "velesila". nego "megasila". kako je de(ini-e direktor londonskog 9atam hausa :;hatham 4ouse< Viktor +ulmer 8omas! 'rugi zahtev je da novi termin treba da stavi do znanja da S/' smatraju da se nalaze u sukobu. pa ak i u ratu! 3e5utim. sve do sada nije postojala jasna predstava o tome koliko je taj sukob u prostornom i geogra(skom smislu obiman! 8ermin "dugi rat" bi. ini se. trebalo da zadovolji oba uslova. i to je izraz koji *e od sada pa nadalje biti upotrebljivan u svim zvaninim vojnim dokumentima! 1no -to je doskoro pokrivao termin "globalni rat protiv terora" bi*e u svim zvaninim dokumentima zamenjeno (razom "rat protiv ekstremizma". dok *e termin "dugi rat" zameniti ono -to je nekoliko decenija nazivano "hladnim ratom"! 8ermin "dugi rat" i proizilazi i stupa na mesto termina "hladni rat" ne samo terminolo-ki! 1va sintagma predstavlja derivat dva pojma6 "hladni rat" i "dugi mir"! Najpoznatiji istoriar koji se bavio 4ladnim ratom '0on =uis ,edis :>ohn =e)is ,addis< "hladni rat" nazvao je "dugi mir"! Vode*i ideolozi amerikog neokonzervativizma u svom izra0avanju jo- su otvoreniji! 1ni period koji je nastupio nakon 4ladnog rata nazivaju 2V svetski rat!

=ider nekonzervativne misli Norman Podhorec :Norman Podhoretz< u svom eseju "?ako dobiti 9etvrti svetski rat" daje periodizaciju svetskih sukoba i u noj 4ladni rat smatra 8re*im svetskim ratom! "4ladni rat je bio 222 svetski rat! 8o znai da globalni kon(likti ne podrazumevaju kretanje milionskih armija ili konvencionalne (rontove du0 linija razgranienja! /nalogija s hladnih ratom sugeri-e na neke glavne podudarnosti s hladnim ratom6 on u su-tini. globalan. ukljuuje me-avinu nasilnih i nenasilnih delovanja. zahteva mobilizaciju spopsobnosti. eksperata. resursa i veliki broj vojnika! 1n *e trajati dugo Na kraju. on ima ideolo-ke korene". pi-e Podhorec! 'a bi bio sasvim precizan. Podhorec navodi i to ko je glavni neprijatelj u tom ratu! "Pravi neprijatelj u ovom ratu nije dobro izra0en op-tom apstrakcijom "terorizam"! 8o je pre "militantni islam"! "3ilitantni islam" je mogu*e zameniti i terminom "globalni d0ihad"! 3nogo pre nego -to se moglo predvideti da *e terorizam postati takva pretnja. "jastrebovi" u amerikom establi-mentu tra0ili su :sredinom devedesetih< da S/' uvrste svoju poziciju u svetu. prevashodno na vojnom planu! 1ni su tvrdili da samo uverenje da nemaju -anse u vojnom nadmetanju sa S/' mo0e da sprei zemlje poput ?ine i 2ndije da dovedu u pitanje svetski poredak ili da po0ele da se nadme*u u tehnologiji ili brojnosti snaga! "/merikanci treba da se raduju tome -to su njihovi tro-kovi za armiju ve*i nego -to su tro-kovi slede*ih -est zemalja zajedno". tvrdili su radikalni militaristi. pozivaju*i se na standard Velike +ritanije iz 1@! veka o "dvostrukoj mo*i". odnosno na princip da britanska mornarica mora biti dva puta ve*a od dve slede*e pomorske sile zajedno! 1ni predla0u da S/' usvoje slian standard o dvostrukoj. trostrukoj ili etvorostrukoj veliini! /meriki "jastrebovi" u0ivaju u kritikama koje /merici zbog "hegemonije u svetu" upu*uju lideri Rusije i ?ine. jer smatraju da one predstavljaju "kompliment" i "uputstvo kako treba da se deluje"! Na isti se nain s ponosom pozivaju na mi-ljenja svojih drugih neprijatelja. recimo na mi-ljenje tada aktualnog predsednika Srbije Slobodana 3ilo-evi*a6 ">ednostavna istina o ovoj eri izreena je od strane srpskog lidera Slobodana 3ilo-evi*a. dok je poku-avao da objasni za-to konani dogovor 0eli da postigne s Va-ingtonom"! "?ao pragmatiar. tvrdi jedan srpski politiar. 3ilo-evi* zna da su svi sateliti S/' u boljoj poziciji od onih koji nisu sateliti"! 1ni su tra0ili od S/' da se okrenu "neoreganovskoj spoljnoj politici vojne nadmo*i i moralnog poverenja"! Aobiajeno posleratovsko pitanje o tome -ta predstavlja pretnju. oni smatraju pogre-no postavljenim! A svetu gde svetski mir i amerika bezbednost zavise od amerike mo*i. najva0niju pretnju s kojom se /merika suoava i s kojom *e se suoavati u budu*nosti predstavlja vlastita slabost! "/merika hegemonija je jedina odgovaraju*a odbrana protiv ugro0avanja mira i me5unarodnog poretka! 1dgovarju*i cilj amerike spoljne politike jeste. prema tome. da se ouva amerika hegemonija -to je du0e mogu*no u budu*nosti"! 1uvanje amerike hegemonije nije pitanje sitnica ili detalja. nego dugoronog i strate-kog promi-ljanja i planiranja! Nije stoga toliko bitno da li *e S/' nastaviti da ?ini daju status najpovla-*enije nacije. koliko je va0no da imaju strategiju kojom mogu da obuzdavaju. utiu i bezuslovno zahtevaju promene re0ima u ?ini! 'a li *e se N/81 pro-iriti za pet ili deset godina. ili ak i kasnije. manje je va0no od toga da li *e N/81 ostati sna0an i jedinstven. kao i pod odluuju*im amerikim vo5stvom! Nije va0no da li S/' grade "# bombardera +" ili grade tri manje. koliko je va0no da vojni planeri imaju dovoljno novca da naprave "inteligentne izbore". vo5ene vi-e strate-kim. nego bud0etskim zahtevima! /meriki predsednik '0ord0 +u- 3la5i sledi tu viziju! 1n je u izra0avanju svojih pogleda na "globalni rat protiv terora" bio izruit i radikalan. a sukob je opisao veoma -iroko! 2

Saop-tio je da *e /merika uni-titi itavu interkontinentalnu mre0u teroristikih organizacija koja postoji u vi-e od $# dr0ava. te da teroristi vi-e ne*e biti smatrani obinim kiriminalcima. ve* pripadnicima ilegalnih vojnih (ormacija povezanih tako da ratuju ne samo sa S/'. "nego ak i sa civilizovanim svetom u celini"! /l ?aida je. poput komunizma. shva*ena kao globalna zavera iji svi pogoni nisu vidljivi i koja ima udne pomagae. ra-irene u svim dru-tvenim slojevima! 8eorijska podloga za termin "dugi rat" zasnovana je na pobedi nad "globalnim d0ihadom"! %a razliku od komunizma. koji nije posmatran kao monolitni pokret. ova pretnja je. prema shvatanju planera Pentagona. zasnovana na -irokoj povezanosti terorista od 2raka i /vganistana do 2ndonezije. preko ?irgiztana do 3aroka. pa zahteva razradu strategije jednake strategiji "hladnog rata"! Vi-edecenijski rat. svakako je dug. ali pitanje je koliko je globalan i gde *e se voditi! /merika se priprema za to da on bude vo5en kako u /merici. tako i u Bvropi! Na prostor "zapadne civilizacije" pretnja sti0e sa odre5enog podruja! %ona globalne nestabilnosti obuhvata veoma -iroko podruje. kome pripada i +alkan! Polaze*i od ideja Crensisa Cukujame o "kraju istorije". Samjuela 4antingtona o "sukobu civilizaciija" i 8omasa Cridmana o "globalnom. horizontalno integrisanom svetu". jedan od najuticajnijih eksperata Pentagona 8omas P! +arnet objavio je pro-le godine knjigu "Pentagonova nova mapa" u kojoj razmatra scenarije i geogra(ije rata i mira u "1! veku! Na osnovu te mape. on je izabran za najboljeg "strate-kog mislioca" i to mu je obezbedilo niz gostovanja -irom sveta! ?njiga je prevedena na turski. kineski. japanski i arapski jezik! +arnet na svojoj karti pokazuje podelu sveta na dve hemis(ere! >edna predstavlja "(unkcionalno i integrisano jezgro" i na njoj se nalaze razvijene dr0ave na severu i jugu zemljine kugle. a druga predstavlja "neintegrisani procep" i u njoj se nalaze zemlje koje su su-tinski iskljuene iz (unkcionalne globalizovane hemis(ere! 8o su dr0ave ?ariba. /(rike. +alkana. ?avkaza. ;entralne /zije. +liskog istoka. kao i dr0ave >ugoistone i >ugozapadne /zije! +arnet ocenjuje da je to region u kome postoje velike -anse da amerika vojska interveni-e. kao -to je to inila 1@@#! godine! 8o je region u kome on nalazi "geogra(iju pretnje" i koji se u "dugom ratu" smatra teritorijom na kojoj deluje imanentna i integrisana teroristika pretnja! "2ntegrisano jezgro" bilo bi podeljeno na tri dela6 jedan kojim dominiraju S/'. drugi kojim dominiraju BA i Rusija i tre*i kojim dominiraju >apan i ?ina! Prilikom obrazovanja ovih "svetova" posebno mesto imaju upravo granine teritorije. poput +osne. ?osova. /vganistana ili 9eenije! A ovom trenutku za Srbiju je posebno zanimljivo to da se ?osovo nalazi u podruju iz kog se oekuju pretnje! 1ni koji se nalaze unutar "podruja nestabilnosti" u velikoj meri su i kulturno "obele0eni". budu*i da su to mahom muslimanske zemlje! Name*e se stoga pitanje da li povlaenje granica vodi izolaciji od podruja "nestabilnosti i pretnje" ili vodi nekom nainu njegove integracija u globalizovani svet! Pitanje koje se name*e je i ime *e /merika slede*ih godina voditi "dugi rat"! Ve* je ranije u odbrambenoj doktrini usvojeno to da *e S/' mo*i istovremeno da vode dva velika. konvencionalna rata. ali da *e se (okusirati i na nekonvencionalne pretnje. jer raste broj "unutardr0avnih" sukoba s "nekonvencionalnim karakteristikama". dok je smanjena pretnja izbijanja me5udr0avnih sukoba! /merika vojna doktrina usvojila je i javno obznanila "preventivne napade" :preemptive attacks< kao sredstvo kojim se uklanjaju pretnje amerikoj bezbednosti! A vojnim terminima to znai da *e specijalnim snagama biti data izuzetna va0nost. gde *e mali. specijalni i dobro opremljeni timovi biti kori-*eni za likvidaciju ili zarobljavanje va0nih ciljeva! A sinhronizovanim odgovorima amerikih bezbednosnih agencija. a ne samo u odgovorima 3inistarstva odbrane kao -to je to do vremena usvajanja ovog dokumenta bio sluaj. obavljaju se pripreme za -to bolje razumevanje "globalnog d0ihada"! 3

Predlo0ena re-enja inspirisana su. inae. superiornim duhom "specijalnih prilika i operacija" i reklo bi se. trajnim povi-enim stepenom borbene pripravnosti! 8ako *e vojne snage biti prilagodljive i prelaziti iz "mirovnog tempa" u "ose*aj ratne hitnosti". "iz racionalne predvidljivosti u eru iznena5enja i neizvesnosti". "iz jedinstvene pretnje u vi-estruku kompleksnu pretnju". "iz vo5enja rata protiv nacija u vo5enje rata u zemljama s kojim S/' nisu u ratu". "iz odgovora na krizu u preventivne akcije dok problemi jonisu postali kriza". "iz reakcije na krizu u oblikovanje budu*nosti". "iz planiranja zasnovanog na pretnji u planiranje zasnovano na kapacitetima. iz mirovnog planiranja u hitno i prilagodljivo planiranje. iz (okusiranja na kretanje u usredsre5ivanje na e(ekteD /utori predvi5aju da *e amerike snage biti anga0ovane u neregularnim borbama u celom svetu! 1ni za to preporuuju "indirektni pristup" kojim *e nastojati da naprijatelja (iziki i psiholo-ki izbace iz ravnotre0e. pre nego da ga napadnu tamo gde je on najjjai i na nain na koji oekuje da *e biti napadnut! 8o *e biti skup projekat. koji *e tra0iti ulaganje u -irenje obave-tajnih mre0a E -pijuna na terenu. jaanje N/81 obave-tajnih centara. -irenje globalnih za-ti*enih in(ormatikih mre0a. osposobljavanje i savladavanje stranih jezika. pre svega. arapskog. kineskog i (arsija! /meriki Nacionalni protivteroristiki centar u ovom asu na svom popisu ima ak FF !### imena ljudi koji su osimnjieni da se bave terirostikim aktivnostima ili da su s njima povezani u razliitim mre0ama! 8o je etiri puta vi-e nego -to je to bio sluaj u jesen "##F! godine kada je pripremano (ormiranje ovog centra! 'a bi bilo dostignuto ovakvo uve*anje vojnih kapaciteta. na globalnom nivou i u nepredvidljivo dugom periodu uz iste takve okolnosti. neophodno je adekvatno pove*ati vojni bud0et i tehnolo-ke inovacije! Sada je vojni bud0et dostigao GG# milijardi dolara i G odsto nacionalnog dohotka. ali ni to nije dovoljno6 Podhorec. recimo. tra0i da on bude -est odsto i oko $## milijardi dolara! 8akav bud0et bi trebalo da doprinese stvaranju so(isticiranih i tehnolo-ki superiornih vojnih snaga na kopnu. u vazduhu i na moru da bi bile stvorene "doominantne vojne snage budu*nosti". kako su ih nazvali ,ari Smit i 8om 'oneli u projektu va-ingtonskog /merican Bnterprise 2ntitute pod nazivom "Strategija. snage i resursi za novi vek"! 'okumenti tehonolo-kog razvoja amerike armije predvi5aju inovacije u "stealt" :nevidljivoj< tehnologiji. tako da *e biti usavr-ena i plovila ovakvih karakteristika! /merike vojne snage ima*e resurse koji bi trebalo da ispune oekivanja i u sluaju suoavanja s najve*im iznena5enjima! 1vako neodre5en. ali prostorno globalan i vremenski neogranien. skoro univerzalan rat. izazvao je. naravno. itav niz kritikih reakcija! Aticajni kolumnista 4erald 8ribjuna :2nternational 4arald 8ribune< Vilijam P(a( :Hilliam P(a((< zakljuuje da je u celom svetu progla-eno ratno stanje. te da "dugi rat" nije ni-ta druge nego "veni rat" ili "perpretruiraju*i rat" u kojem me5unarodno pravo. suverenitet dr0ava i zakoni ne*e biti po-tovani! '0ord0 1rvel je u romanu "1@IG!" opisivao da se totalitarni re0imi nalaze u stanju "venog rata". po-to je teroristika pretnja opisana tako -iroko i neodre5eno da je skoro dematerijalizovana! Re je o tome da je to rat protiv ideje. a ne protiv (izikog cilja. koji ak ne mora ni da bude prona5en! %ahvaljuju*i ideji "preventivne akcije". rat mo0e biti i bez njega zapoet i izveden!