( )

( 544-496 . . .)

(460-400. . . .)

(427-347 . . .)

(350-283 . . .)

(1469-1527.)

(1588-1679.)

(1712-17
(1712-1778.)

(1904-1980.)

(1904-2005.)

(1923- )

( )
 , , , , ,
.....

( )

? , ,
, , , ,

(
)

(

1973.

( 1979. -
, , , )

(
)

. .
.

.
:
?
. ,
: ,
, .
, (image
(image)) ,
 ,
. ( . , , )
)

,
;
,
( . , ,
)
)

: 1) ; 2)
; 3) ; 4) ; 5) . (Barry Buzan,
Security-New Framework for Analysis)
Analysis)

Pojedinci kao nesvodivi i fundamentalni nivo analize

. ...

,
, ( )

Najvaniji predstavnik klasinog realizma u meunarodnim odnosima je Hans

Morgentau.
Morgentau. Njegova knjiga Politics among nations (1948) - postala je glavna knjiga
realizma. U njoj je Morgentau definisao meunarodnu politiku , kao i svaku politiku, kao
borbu za mo.
mo. Ta borba za mo je vena i nepromenjiva jer je takva ljudska priroda
odnosno, ovek po prirodi tei moi i zao je. Zato se klasini realizam jo naziva i
realizmom ljudske prirode.

uzroci deavanja u meunarodnim odnosima nalaze se u ljudskoj prirodi a ne

kao ro tvrdi neorealizam u prirodi i strukturi meunarodnog sistema. Ako za primer
uzmemo uvenu Rusoovu priu o zecu i jelenu, a koju prenosi Kenet Volc lovac je prevario
zato to je ljudska priroda zla i sebina. Neorealizam bi rekao da je za to kriva situacija koja
je tragina, da je lovac to uradio zbog okolnosti.

Po klasinom realizmu glavna stvar kojoj dravnici tee jeste ostvarenje

nacionalnog interesa definisanog u terminima moi. Nacionalni interes je centralna
 kategorija klasinog realizma:
realizma: Morgentau odreuje nacionalni interes kao nepromenjivu u
vremenu i prostoru i kao zvezdu vodilju dravne politike. Nacionalni interes se moe
shvatiti u subjektivnom smislu( zavisi od onog ko ga odreuje) i u objektivnom
(nezavisnom). Ova dva shvatanja pokuava da promeni Aron kada kae da su bezbednost,
slava i ideje nacionalni interes svake drave. U svakom sluaju nesvodivo jezgro
nacionalnog interesa je nacionalna bezbednost. To znai da je nacionalni interes uvek
konkretan.

Klasini
Klasini realizam kod Morgentaua takoe smatra da je glavni cilj drava u
meunarodnim odnosima dostizanje moi.
moi. Me. odnosi se odvijaju pod senkom borbe za
mo i meunarodno pravo moe da posto
postoi samo kad postoji ravnotea snaga. Ravnotea
snaga se kod Morgentaua
Morgentaua posmatra
posmatra na nain da je to politika- dravnici joj svesno tee.
Bezbednost se shvata pre svega u vojnom smislu, a mo je najbolji nain da imate apsolutnu
bezbednost. Mnogo toga kod klasinih realista potie iz evropske istorije od vremena
Vestf
Vestfalskog mira, pa nadalje. Pouke, dravnitvo, principi funkcionisanja meunarodnih
odnosa kao jednog surovog, darvinistikog sveta. U tom smislu treba shvatiti i 3 osnovna
principa realizma:

-usresreenost na dravu (drava glavni akter u meunarodnim

meunarodnim odnosima)-
subjekat i objekat

survival

self-help

Klasini realizam smatra da treba voditi samo ratove koji su u nacionalnom

interesu drava.

1914. ,
1918.

(
)

( )

 ,

. ,
, :

.
.

( )

Kenet Volc je jedan od najzna

najznaajnijih ivih teoreticara me
meunarodnih odnosa.
odnosa. Bio
je profesor na Berkliju (Kalifornija) i na Univezitetu Kolumbija u Njujorku. Nije napisao
mnogo knjiga ali je zato napisao knjige simbole kao to su ovek, drzava i rat
rat (njegov
doktorat), gde je uveo nivoe analize u nauku o me
meunarodnim odnosima, a 1964. zna znaajan
tekst u kome je izneo hipotezu koja je okirala tada
tadanju stru
strunu javnost a odnosila se na
njegov stav da je nuklearno oru
oruje bilo veoma korisno, jer je dalo stabilnost me
meunarodnim
odnosima.
odnosima. Najzna
Najznaajnija knjiga mu je Teorija medjunarodne politike
politike iz 1979. u kojoj
je zasnovao neorealisticku teoriju me
meunarodnih odnosa ili teoriju strukturalnog
realizma.

Naime, za razliku od klasinog realizma koji smatra da se uzroci svih deavanja u

meunarodnim
meunarodnim odnosima nalaze u ljudskoj prirodi Volc smatra da da se glavni uzroci
nalaze u strukturi medjunarodnog sistema.
sistema.

Struktura je pojam koji Volc uvodi , da oznai ono to se apstrahovanjem moe

izvui iz meunarodne politike i ona se sastoji od :

- naina organizacije vlasti (koji je u meunarodnoj politici anarhija a u

unutranjoj hijerarhija)

-raspodele moi u meunarodnom sistemu koji, u zavisnosti od broja polova,

odnosno, najjaih i najmonijih drava u medjunarodnom sistemu, moe biti
biti unipolaran,
bipolaran( Volc) i multipolaran.

Za razliku od strukture unutranje politike Volc kod strukture meunarodne

politike izostavlja jednu veoma bitnu osobinu politikih jedinica, koje ine jedan
medjunarodni sistem, a to su razlike meu njima.
njima. U unutranjoj politici postoji razli
razliiti
organi vlasti a u meunarodnoj politici drave da bi opstale moraju da se socijalizuju (da
lie jedna na drugu i da obavljaju iste funkcije).
funkcije). Zato su drave po neorealistima bilijarske
kugle ( nije bitno ko je na njihovom elu , niti da li su demokratske ili autokratske) ve se
one razlikuju samo u veliini i u kapacitetima koje poseduju.- teorija neke oblasti treba da
uzme u obzir samo najznaajnije karakteristike te oblasti i nain na koji je ona
organizovana.
organizovana.

Neorealizam,
Neorealizam, za razliku od njegovog veoma bliskog pravca (neoklasinog
realizma) koji uzroke deavanja u MO ponovo vraa u ljudsku prirodu ali i u prirodu
drava (otud i naziv neoklasini), ne bavi se konkretnim spoljnim politikom drava ve
ishodima interakcija izmedju drava u jednom meunarodnom sistemu. sistemu. U to spadaju
na primer, verovatnoa rata, mogunost rata, ravnotea
ravnotea snaga,
snaga, stabilnosti nekog
meunarodnog sistema u zavisnosti od broja polova moi u njemu. Volc smatra da je jedan
od takvih ishoda interakcija izme
izmeu drava a koju one ne moraju da ele, upravo ravnotea
snaga (koja je automatska).

Za razliku od klasinog realizma koji smatra da je glavni cilj drava u

Meunarodnim odnosima mo (recimo MORGENTAU definie politiku uopte, pa
samim tim i me
meunarodnu politiku kao struggle for power.
power. Za razliku od njega, kod
Volca cilj drava
drava je opstanak (Survivale odnosno bezbednost).
bezbednost). Mo je samo sredstvo i to
ne jedino kojom se moe dostii bezbednost. Zato on kae da je cilj drava da sauvaju
sauvaju
njihovu poziciju u sistemu.(
sistemu.( zato je Volc defanzivni neorealista).
neorealista).

Volc smatra da se mo drava moe poveati na dva naina:

okretanjem
okretanjem ka unutranjoj politici- i to naoruavanjem,

okretanjem
okretanjem ka spoljnom
spoljnom svetu - ulaskom u saveze.
 Sa druge strane, klasini realisti vide ravnoteu snaga kao ishod jedne svesne
politike - recimo britanska prema Evropi, u vremenu pre II svetskog rata. Za razliku od njih
Volc smatra da se ravnotea snaga pojavljuje kao automatska.,
automatska., znai kao ishod
interakcije
interakcije izmedju drava.

Poto drave ive u jednom anarhinom me

meunarodnom sistemu, one su prinuene
da same sebi pomognu, znai u medjunarodnoj politici glavni princip je princip
samopomoi.
samopomoi.

Drave se mogu veoma malo ili gotovo nikako pouzdati u pomo

pomo drugih. Glavna
prepreka za saradnju jesu mogunost da vas ta drava sa kojom saradjujete prevari. Drugi
problem jeste postojanje apsolutnih (Glaser) i relativnih dobitaka.( ofanzivni neoralisti).

: ,

2001

surovi svet i surove okolnosi anarhinog meunarodnog sistema u kojima su

drave prinuene da ive, tera drave da se ponaaju vrlo agresivno da bi opstale (a
opstanak i bezbednost su kao i kod Volca osnovni cilj drava).
drava). Najbolji nain
je da steknu maksimum moi u memeunarodnom sistemu, odnosno da uzmu moi koliko god
mogu

Pet temeljnih pretpostavki ofanzivnog neorealizma: 1) The International

system is anarchic 2) Great Powers posses some offensive military capability 3) States
can never be certain about other states intentions 4) Survival is the primary goal of
great powers 5) Great Powers are rational actors


(
( )

za razliku od Mirajmera koji smatra da se bezbednost moe ostvariti

maksimiziranjem moi, Glaser smatra da takvo maksimiziranje moi moe dovesti dravu u
bezbednosnu dilemu tako da e drava biti manje bezbedna uprkos svim naporima koje je
uinila.
uinila. Njegov realizam se naziva kontigentni zavisi od okolnosti, odnosno drave se
ne ponaaju isto u svakoj situaciji.
situaciji. Bezbednost se po arlsu Glaseru, to je nezamislivo za
ofanzivne realiste poput Mirajmera, moe ostvariti i putem saradnje a ne iskljuivo kroz
nadmetanje. Saradnja moe da poslui kao samopomo(
samopomo( njegov uveni tekst).

( )

,
, ( )

...

Poto se neorealizam isuvie usresredio na strukturu meunarodnog sistema,

dogaaji na nivou politike drava
drava i na nivou ljudske prirode ostali su izvan interesovanja te
teorije. Ipak ko moe zanemariti prouavanje linosti kao to su Gorbaov, ili prouavanje
prirode i funkcionisanja sovjetskog dravnog sistema da bi doao do prave slike o kraju
hladnog rata. Stoga su se neoklasini realisti vratili prouavanju ljudske prirode i
prirode drava da bi doli
doli do potpunije slike meunarodnih odnosa.
odnosa. Za razliku od
neorealizma iji su predmet prouavanja ishodi interakcija izmeu drava neoklasini
realisti se bave pojedinanim spoljnim politikama drava.
drava.

tipini predstavnici su Farid Zakarija i Randal veler koji tvrdi da Volcova

teorija nije dovoljna jer ne obraa panju na ponaanje drava (bilijarske kugle kao
suvie apstraktan i neupotrebljiv koncept). Drave se naime, po pitanju podele plena
u meunarodnim odnosima, ponaaju pohlepno.
pohlepno. Najpohlepnije su revizionistike
drave (ele promenu meunarodnog sistema)- vukovi i akali

Status- quo drave pokuavju da ouvaju trenutni raspored moi- drave

lavovi i drave jaganjci.

Waltz theory as a status quo bias

Farid Zakarija objanjava rast moi SAD i smatra da su se SAD ponaale

ofanzivno u periodu od 1865 i kraja graanskog rata pa do konanog ulaska na
svetsku pozornicu velikih sila u ratu sa panijom 1898.

Studies of Grand Strategy Primacy

smatra da drave ne ttreba da tee maksimilizaciji moi jer ih opasnost od

imperi
imperil overstrech-
overstrech-
dovodi u opasnost da propadnu. Tipian predstavnik ove
struje, Dek Snajder govori upravo o tome u njegovoj knjizi Mit o imperijama.
imperijama. Kao to
se Britanija i mnoge druge imperije iz prolosti borila protiv varvara na svojim
granicama i doivela poraz, tako e taj poraz doiveti i danas SAD u pokuaju da
postanu imperija.
imperija.

(
( )
)
 MYTH OF EMPIRE (MYTHS OF SECURITY THROUGH EXPANSION)
OFFENSIVE ADVANTAGE, POWER SHIFTS, PAPER TIGER ENEMIES,ES,
BANDWAGONS , BIG STICK DIPLOMACY,
DIPLOMACY, FALLING DOMINOES, EL
DORADO AND MANIFEST DESTINY,
DESTINY, NO TRADEOFFS, - JACK L. SNYDER

Napoleon My Power depends of my Glory and my glories on the victories I

have won. My power will fail if I do not feed it on new glories and new victories.
Conquest has made me what I am, an only conquest can enable me to hold my
position

Dean Acheson if Greece fell within the Russian orbit, not only Turkey
would be affected but also Italy, France and the whole Western Europe

Studies of Grand Strategy Selective engagement

It is the policy of the United States to seek and support democratic movements and
institutions in every nation and culture, with the ultimate goal of ending tyranny in our
world. In the world today, the fundamental character of regimes matters as much as the
distribution of power among them.
them. (United States National Security Strategy, March
th
16 2006)

, ,
.
.

.
. ,
,
.
 , :
.


.

. (
)
(
)
. ,
, .

.
,

( ) ,
.