Markiz de Sad

120 DANA
SODOME
de Donatien Alphonse Francois,
marquis de Sade
Les 120 journées de Sodome

Preveli
Svetlana i Franjo Termačić

MMXIX
 Uvod

Mnogi ratovi koje je Luj XIV vodio tokom svoje vladavine potpuno
su iscrpli državne finansije i osiromašili narod, ali su u isto vreme imali
tu čudesnu osobinu da obogate mnoštvo krvopija što vrebaju društvene
nesreće koje radije izazivaju nego što ih smiruju, i to isključivo radi veće
lične koristi. Kraj ove vladavine, veličanstvene uostalom, možda je jedna
od izuzetnih epoha francuskog carstva u kojoj se pojavilo najviše tih
mutnih bogatstava, nadaleko čuvenih isključivo po raskoši i razvratu,
podmuklih koliko i samo njihovo poreklo. I baš pred sam kraj ove
vladavine, nešto pre nego što je Regent pokušao, uspostavljanjem
čuvenog suda zvanog Sud pravde, da ščepa za gušu tu bandu zločinaca,
četvorica takvih zamisliše izuzetnu partiju razvrata koju ćemo vam sada
prikazati.
Ne treba misliti da se samo šljam bavio ovom vrstom zuluma; na
čelu toga su se nalazila vrlo velika gospoda. Vojvoda De Blanžis i njegov
brat, biskup od …, koji su u to doba bili stekli neizmerna bogatstva,
nepobitan su dokaz da se visoko plemstvo, kao ni ostali, nije libilo
takvih načina sticanja blaga i imetka. Ove dve znamenite ličnosti,
uživanjima i poslovima prisno vezane sa čuvenim bankarom Tvrtkom i
predsednikom De Kurvalom, prve su zamislile razvrat koji vam
opisujemo i, pošto su ga saopštile dvojici svojih prijatelja, ustanovile su
četvorku učesnika ovih nezaboravnih orgija.
Ova četiri razvratnika, koje je vezivala sličnost i u bogatstvu i u
strastima, rešili su pre više od šest godina da učvrste svoje veze
brakovima u kojima je od svih pobuda, s kojim se obično sklapaju te
vrste odnosa, blud zauzimao prvo mesto; evo kakva je bila njihova
pogodba:
Vojvoda De Blanžis, trostruki udovac, kome je jedna od žena ostavila
dve kćeri, pošto je primetio da bi se predsednik De Kurval rado oženio
njegovom starijom kćerkom, mada je znao da otac sebi dopušta razne
intimnosti s njom, vojvoda, rekoh, zamisli ovaj trostruki brak. »Vi želite
da se oženite Julijom«, reče Kurvalu; »ja vam je rado dajem i postavljam
jedan jedini uslov: da ne budete ljubomorni što će ona, i kada bude vaša
supruga, nastaviti sa mnom odnose koje smo ranije imali, a pored toga,
da mi pomognete da ubedim našeg zajedničkog prijatelja Tvrtka da mi
da svoju kćer Konstancu, prema kojoj gajim otprilike ista osećanja kao
vi prema Juliji.« − »Ali«, reče Kurval, »vi mora da znate da je Tvrtko
razvratan kao i vi…« − »Znam ja sve što se može znati«, odvrati vojvoda.
»Zar u našim godinama, i s našim shvatanjima, takve stvari mogu da nas
zaustave? Ne mislite, valjda, da hoću ženu koja bi mi dobro vodila
kuću? Ja hoću da služi mojim prohtevima, da njome prekrijem,
zabašurim sijaset sitnih, skrivenih vrsta bluda koje plašt braka tako
savršeno obavija. Jednom reči, ja je hoću kao što vi hoćete moju kćer;
mislite li da ja ne nazirem vaš cilj i vaše želje? Mi razvratnici uzimamo
žene za robinje; njihov položaj supruga čini ih potčinjenijim od
ljubavnica, a i sami znate kakvo mesto zauzima despotizam u
uživanjima kojima se naslađujemo.«
U taj čas uđe Tvrtko. Dva prijatelja mu izložiše sadržaj razgovora
koji su vodili, i poreznik, oduševljen što mu je pružena prilika da prizna
svoja osećanja prema Adelaidi, predsednikovoj kćeri, prihvati vojvodu
za zeta pod uslovom da on sam postane Kurvalov zet. Sva tri braka su
uskoro bila sklopljena, uz ogromne miraze i ravnopravne klauzule.
Predsednik, grešan na isti način kao i njegova dva prijatelja, priznao je
Tvrtku, a da ga time uopšte nije sablaznio, svoje tajne odnošaje sa
sopstvenom kćerkom, tako da su se tri oca, koji su svi hteli da zadrže
svoja dotadašnja prava, dogovorila, a radi proširenja tih prava, kako će
tri mlade osobe, vezane isključivo imetkom i imenom za svoje muževe,
telom pripadati podjednako svakome od trojice, pod pretnjom
najoštrijih kazni ako bi nekoj od njih palo na pamet da se usprotivi bilo
kojoj od klauzula kojima su podvrgnute.
Uoči samog sklapanja sporazuma, biskup od …, još odranije vezan
uživanjima s dvojicom prijatelja svoga brata, predloži da u savez uključi
još jednog podanika, ako mu se samo dopusti da učestvuje i u tri ostale
veze. Ta osoba, mlađa kći vojvodina, prema tome, njegova bratanica,
pripadala mu je u stvari mnogo više nego što su drugi pretpostavljali.
On je u svoje vreme imao odnose sa svojom snahom, i nijedan od braće
nije sumnjao da je za postojanje ove mlade osobe, koja se zvala Alina,
bio zaslužniji biskup od vojvode: biskup, koji se već od kolevke posvetio
uzgoju Aline, nije mogao, što se lako da razumeti, da je posmatra kako
ulazi u doba ljupkosti a da ne zaželi da u njoj uživa. Znači, i on je u tome
bio ravnopravan sa svojim prijateljima, a roba koju je predlagao da
uključi u ovu razmenu bila je isto toliko oštećena i utrošena, samo što je
svojom privlačnošću i nežnom mladošću prevazilazila svoje tri
saputnice, tako da nijedan od trojice nije nimalo oklevao da i nju uključi
u pogodbu. Biskup je, kao i ostala trojica, ustupio robu zadržavajući
svoja prava, i tako su sve četiri naše ličnosti postale ovim savezom
muževi četiri žene.
Dakle, iz ovog dogovora proizlazi, što je vreme da ponovimo radi
boljeg snalaženja čitaoca: da je vojvoda, Julijin otac, postao muž
Konstance, Tvrtkove kćeri; da je Tvrtko, Konstancin otac, postao muž
Adelaide, predsednikove kćeri; da je predsednik, Adelaidin otac, postao
muž Julije, starije kćeri vojvodine, i da je biskup, stric i otac Alinin,
postao muž tri ostale žene, ustupivši Alinu svojim prijateljima, a
zadržavajući u isto vreme prava koja je od ranije na nju polagao.
Srećni svatovi proslaviše svadbu na jednom od prelepih vojvodinih
poseda u zemlji Burbonskoj, a čitaocima prepuštam da zamisle orgijanja
koja su se tamo zbivala. Neophodnost da oslikam druga, oduzimaju mi
zadovoljstvo koje bih imao u prikazivanju ovih. Po povratku iz svatova,
savez naša četiri prijatelja postao je još čvršći, a pošto je važno da ih što
bolje upoznamo, mislim da će jedan mali detalj njihovih bludnih odnosa
poslužiti da se baci svetlost na suštinu njihovog bludničenja, pre nego
što krenemo da ih redom posmatramo jedno po jedno, sa svim
pojedinostima.
Društvo je osnovalo zajedničku blagajnu kojom su naizmenično
upravljali, svaki po šest meseci; fondovi ove blagajne, namenjene
isključivo uživanjima, bili su ogromni. Prekomerno bogatstvo sve
četvorice omogućavalo im je odvajanje sredstava za najčudesnija
preterivanja, čitalac se neće začuditi kada mu budem kazao da su
raspolagali sa dva miliona godišnje isključivo za prohteve ždranja i
razvrata.
Četiri ovejane podvodačice za žene i isti broj kupler-majstora za
muškarce služili su im naročito za pronalaženje, u prestonici kao i širom
zemlje, svega, bilo jednog, bilo drugog pola, što je moglo da zasiti
njihovu pohotu. Svake nedelje su organizovali četiri večerinke u četiri
različite vile na četiri različita kraja Pariza. Prva od tih redovnih
večerinki bila je posvećena isključivo sodomističkim uživanjima, zvanice
su bile isključivo muškarci. Na njih su redovno pozivali šesnaest mladih
muškaraca između dvadeset i trideset godina, čije su ogromne
sposobnosti pričinjavale našim junacima, u svojstvu žena, najdublja
telesna uživanja. Birali su ih samo prema veličini udova, i bilo je skoro
neophodno da ti velelepni udovi budu tako bujni da ne mogu da prodru
u ženu. To je bio jedan od neophodnih uslova, a pošto za to nisu žalili ni
najveće izdatke, vrlo retko se dešavalo da ne bude ispunjen. Međutim,
da bi uživali u svim nasladama, uz ovih šesnaest muževa uzimali su isti
broj mnogo mlađih dečaka koji su im služili kao žene. Uzimali su one
između dvanaest i osamnaest godina, a za pristup se zahtevala takva
svežina, takva lepota, takva ljupkost, stas, nevinost, čistoća kakve moja
kičica nije u stanju da naslika. Nijedna žena nije imala pristupa ovim
muškim orgijanjima, pri kojima se izvodilo sve što su Sodoma i Gomora
mogli najbludnije izmisliti. Druga večerinka bila je posvećena
devojkama iz dobrih kuća, gde su ih primoravali da se odreknu
uobičajenog gordog razmetanja i drskosti u ponašanju, i prisiljavali ih
da se potčine, zbog sume primljenog novca, najneobičnijim prohtevima,
a često i teškim uvredama koje su naši razvratnici izvoljevali da im
nanose. Obično ih je bilo po dvanaest, a pošto Pariz nije stizao da ih
isporuči u dovoljnoj količini, ove večerinke su se smenjivale s jednom
drugom varijantom, kada su se primale samo pristojne žene, počev od
supruga sudskih činovnika pa sve do oficiruša. U Parizu ima preko
četiri-pet hiljada žena te klase koje potreba ili bes navode da se upuste u
tu vrstu bahanalija; dovoljno je biti na dobrom položaju da bi se do ovih
žena došlo, a naši su se razvratnici nalazili na izvanrednom položaju, pa
su nailazili na prave bisere u ovoj osobitoj klasi. Ništa im nije vredelo
što su poštene žene. Morale su da se potčinjavaju svemu, a razvrat, koji
ne trpi nikakva ograničenja, često je bivao osobito raspaljivan
prisiljavanjem na grozotu i beščašće onih koje je trebalo da priroda i
društveni položaj baš poštede i zaštite od ovakvih nevolja. Dolazile su i
bile prinuđene sve da čine, a pošto su naši pohotljivci žudeli za
najpoganijim i najizvitoperenijim razvratom, zadovoljavanje svih
njihovih prohteva nije bila sitnica. Treća večerinka je bila posvećena
najpodlijim i najprljavijim stvorenjima koja se mogu sresti. Ko god
poznaje nastranosti razvrata, lako će shvatiti ovu tananost; vrlo je
slasno valjati se, tako reći, u kalu takve vrste ljudi; tu nalazimo
najdublje propadanje, najnakazniju gadost, najpotpunije poniženje, a ta
zadovoljstva, upoređena sa jučerašnjim uživanjima u otmenim osobama,
začinjavaju i jedno i drugo bezumlje. Pošto je ovaj razvrat bio potpuniji,
ništa ih nije moglo sprečiti da mu se podaju što češće i što žešće. Po sto
kurvi se pojavljivalo za šest sati bludničenja, i vrlo često se dešavalo da
se sve ne izvuku sasvim čitave. Ali nemojmo žuriti; ova tananost zahteva
pojedinosti do kojih još nismo stigli. Četvrta terevenka bila je posvećena
devicama. Primali su samo one do petnaest godina, a počev od sedam.
Uslov za prijem je bio jednak za sve, izbor se vršio samo prema izgledu:
morale su biti dražesne, a što se nevinosti tiče, ona nije smela dolaziti u
sumnju. Veličanstvene li suptilnosti u razvratu! Njima i nije bilo stalo
da po svaku cenu uzberu sve ove cvetove, što, uostalom, ne bi ni mogli
da učine, jer su im ih uvek dovodili po dvadeset, a samo njih dvojica su
bili u stanju da obave ovaj čin, pošto se jednom od druge dvojice,
porezniku, više uopšte nije dizao, a biskup je svršavao na takav način
što je, priznajem, mogao da obeščasti jednu devicu, ali ostavljajući je pri
tome ipak čitavu. Svejedno, dvadeset devica je moralo da bude tu, a one
koje nisu stigli oni da pocepaju, bile su predavane isto tako razvratnoj
služinčadi, koja je za razne potrebe stalno gamizala oko njih. Sem ove
četiri večerinke, svakog petka su priređivali jednu posebnu i tajnu, sa
mnogo manje učesnika nego na ostale četiri, ali neuporedivo skuplju.
Na nju su primali samo četiri gospođice iz najvišeg društva, koje su od
roditelja odvlačili lukavstvom i parama. Žene naših kurvara su skoro
uvek učestvovale u ovim orgijama, njihovo potpuno potčinjavanje, nega
i usluge činili su te orgije još žešćim. Što se tiče gozbe koja je
priređivana tokom tih večeri, suvišno je i pominjati da je vladalo obilje
koliko i najtananiji ukus. Nijedna od ovih gozbi nije koštala manje od
deset hiljada franaka, a bilo je tu svačega, najređeg i najcenjenijeg što se
u celoj Francuskoj i u inostranstvu moglo naći. Ne zna se čega je bilo u
većem izobilju, finih vina ili skupocenih likera, voća svih godišnjih doba
bilo je i usred zime, jednom reči, možemo tvrditi da trpeza najmoćnijeg
vladara sveta sigurno nije bila poslužena sa toliko raskoši i velelepnosti.
Vratimo se sada našoj priči i oslikajmo što bolje umemo svaku od
naše četiri ličnosti posebno, ali ne lepo, ne da bismo očarali i pridobili
čitaoca, nego paletom same prirode, koja je savršena uprkos neredu koji
u njoj vlada, čak i kada je potpuno izopačena. Jer, usudimo se da to
uzgred kažemo, zločin, makar i nemao otmenost kakvu nalazimo u
čestitosti, nije li uvek uzvišeniji i ne nosi li vazda u sebi izvesnu crtu
veličine i beskraja, koja prevazilazi i uvek će prevazilaziti jednolične i
razvodnjene čari vrline? Hoćete li da govorite o korisnosti jednog ili
drugog? Zar je na nama da procenjujemo prirodne zakone, možemo li,
uzevši u obzir da je porok potreban koliko i vrlina, proceniti da li nas je
priroda obdarila jednakom snagom sklonosti ka jednom ili drugom, a u
skladu samo sa svojom potrebom za oboje? Bolje da nastavimo.

Vojvoda De Blanžis, koji je sa osamnaest godina postao vlasnik već

tada ogromnog bogatstva, a koje je i sam kasnije jako uvećao globama i
porezima, osetio je na sebi sve nezgode koje nagrću na mladog i bogatog
čoveka od ugleda, koji ništa sebi ne mora da uskrati: u takvom slučaju,
silina moći se skoro uvek pretvara u silinu poroka, takva ličnost se
utoliko manje lišava ukoliko lakše do svega dolazi. Da je priroda
obdarila vojvodu nekim osnovnim ljudskim kvalitetima, možda bi ga oni
sačuvali od napasti, ali ta čudna majka kao da neki put došaptava
bogatstvu da podstiče na poroke izvesna, porocima izuzetno obdarena
bića, od kojih očekuje pažnju različitu od one koju traži od vrline, a
potrebne su joj i jedna i druga, priroda, kažem, pošto je predodredila
Blanžisa da bude posednik ogromnog bogatstva, u isto vreme ga je
obdarila svim nemirima i nadahnućima kojima će ga zloupotrebiti. Uz
duh vrlo mračan i zao, dala mu je opaku i zlikovačku dušu, sve to
propraćeno neredom u nagonima i prohtevima iz kojih se rađao
čudovišni razvrat kojem je vojvoda bio tako izuzetno sklon. Podao, grub,
ohol, divljak, samoživ, rasipnik, kada se radi o njegovom sladostrašću,
ali isto tako cicija kad je u pitanju bilo šta korisno, lažov, proždrljivac,
pijanica, ulizica, peder, rodoskvrnik, ubica, palikuća, lopov, nijedna se
vrlina nije mogla suprotstaviti svim tim porocima. Šta kažem? Ne samo
da se nije mogla naći nijedna vrlina nego ih se on svih grozio, i često ste
ga mogli čuti kako kaže da čovek, da bi zaista bio srećan na ovom svetu,
mora ne samo da se podaje svim porocima nego čak da sebi zabrani
svaku vrlinu, da nije dovoljno uvek činiti zlo, nego da je baš reč o tome
da se nikada ne učini nikakvo dobro. »Ima mnogo ljudi«, govorio je
vojvoda, »koji pristupaju zlu samo kad ih strast na to navede; kada se
vrati sa stranputice, njihova duša mirno nastavlja putem vrline, i
prošavši tako kroz život, iz borbe u greh i iz greha u grižu savesti, gase
se a da čovek ne može pouzdano reći kakvu su ulogu imali u životu.
Takva bića«, nastavljao je, »mora da su nesrećna: večito kolebljiva,
večito neodlučna, i život im prolazi u proklinjanju ujutro onoga što su
činili uveče. Ubeđeni da se kaju zbog zadovoljstava u kojima uživaju,
drhte kada im se prepuste, i tako postaju u isto vreme čestiti u zločinu i
zločinci u čestitosti. Moj čvrst karakter«, dodavao je naš junak, »nikada
se neće na taj način poreći. Ja nikada ne oklevam u izboru, a pošto sam
siguran da ću uvek u onome što činim naći svoje zadovoljstvo, nikakvo
pokajanje ne može da mi ga pomuti. Nepokolebljiv u principima koje
sam iskovao još u najmlađim godinama, ponašam se uvek u skladu s
njima. Oni su me upoznali s prazninom i ništavilom vrline, koju mrzim i
kojoj se nikada neću prikloniti. Oni su me uverili da čovek može samo u
poroku da oseti moralnu i fizičku ustreptalost, izvor najtananijih slasti;
ja mu se podajem svom dušom. Već od malih nogu sam se uzdigao iznad
verskih predrasuda, potpuno ubeđen da je postojanje Tvorca gnusna
besmislica u koju čak ni deca više ne veruju. Uopšte mi nije potrebno da
silim svoje nagone samo da bih se njemu dopao. Priroda me je njima
darovala, uvredio bih je da im se opirem; ako mi je dala loše nagone,
znači da su joj baš loši potrebni. Ja sam u njenim rukama obična mašina
kojom ona upravlja, svi moji zločini njoj služe; što mi ih više savetuje,
više su joj potrebni: glup bih bio da joj se opirem. Protiv mene su, dakle,
samo zakoni, ali ja im prkosim; zlato i ugled me stavljaju iznad te
prostačke napasti koja treba da udara samo po narodu.« Ako bi neko
primetio vojvodi da svi ljudi poznaju pojmove pravde i nepravde koji su
sigurno plodovi prirode, jer postoje u svim narodima, pa čak i u
najneprosvećenijim, on bi na to odgovorio da su ti pojmovi relativni, da
oni koji su jači smatraju pravednim upravo ono što slabiji osećaju kao
nepravdu, a kada bi se i desilo da jedni i drugi promene uloge, i jedni i
drugi bi odmah promenili i način mišljenja; iz toga je zaključivao da je
zaista pravedno samo ono što pruža uživanje, a nepravedno ono što
nanosi patnju; da on u odnosu na sebe čini postupak vrlo pravedan kada
iz nečijeg džepa mazne sto zlatnika, mada pokradeni čovek na istu stvar
najverovatnije gleda drugim očima; da su sve te ideje potpuno
proizvoljne i da se samo budale mogu njima sputavati. Takvim
rasuđivanjem vojvoda je opravdavao sve svoje nastranosti, a kako je u
njegovoj glavi bilo sve moguće, ovakvo je dokazivanje bilo bez pogovora.
Pošto je svoje ponašanje uskladio prema filozofiji, vojvoda se od
najranije mladosti bez ikakve kočnice prepustio najneverovatnijim i
najsramnijim stranputicama. Njegov otac, koji je umro mlad, kao što
sam već rekao, ostavivši mu u nasledstvo ogromno bogatstvo, postavio
je istovremeno jedan uslov: da ostavi majci veliki deo tog bogatstva na
doživotno uživanje. Takav se uslov Blanžisu nikako nije svideo, i pošto
je zlikovac u otrovu video jedino sredstvo koje bi ga oslobodilo te
obaveze, odmah se rešio da ga upotrebi. Ali podlac, koji je tek počinjao
svoju karijeru u poroku, nije se usudio da deluje lično: nagovorio je
jednu od sestara, sa kojom je živeo u rodoskvrnim odnosima, da ona
obavi posao, obećavši joj da će uživati jedan deo bogatstva koje bi mu
ovom smrću pripalo. Međutim, mlada osoba se užasnula takvog
postupka, i vojvoda, iz straha da će njegova loše poverena tajna biti
odata, reši u istom trenutku da svojoj žrtvi pridruži osobu koju je bio
izabrao za saveznika. Odveo ih je na jedno od svojih imanja, sa kojeg se
dve jadnice više nikada nisu vratile. Ništa snažnije ne podstiče negoli
prvi nekažnjen zločin. Posle ovog iskustva, vojvoda je pokidao sve
kočnice. Čim bi se bilo ko i najmanje suprotstavio nekoj njegovoj želji,
otrov bi odmah proradio. Od ubistava iz nužde, ubrzo je prešao na
ubistva iz čistog zadovoljstva: začela se u njemu ta nesrećna nastranost
koja čini da svoja uživanja nalazimo u patnjama drugih; osetio je da
snažno uzbuđenje izazvano u bilo kom protivniku budi ustreptalost
celokupne mase naših nerava, koja, nadražujući bestijalnost tih nerava,
stvara pritisak na nerve polnog nadražaja i time proizvodi stresove koji
se obično nazivaju osećajem pohote. Shodno tome, počeo je da krade i
ubija isključivo radi razuzdanosti i razvrata, kao što se neki, da bi
razbuktali iste strasti, zadovoljavaju odlaženjem kod ženskinja. Kada
mu je bilo dvadeset tri godine, osnovao je bandu s trojicom ortaka u
poroku kojima je ulio svoju filozofiju u glavu, kako bi po drumovima
napadali poštanska kola, silovali odreda i žensko i muško, posle čega su
sve ubijali, uzimali sav novac, koji im uopšte nije bio potreban, da bi se
sva trojica isto veče našli na balu u Operi i time dokazali svoj alibi.
Ovoga puta su preterali: dve dražesne gospođice bile su silovane i
preklane na rukama majki; ovome treba dodati bezbroj drugih strahota;
ipak se niko nije usudio da ga osumnjiči. Pošto se zasitio svoje slatke
supruge kojom ga je još otac pre smrti oženio, mladi Blanžis je istu
otpremio u društvo seni svoje majke, sestre i ostalih žrtava, a sve to zato
da bi se oženio jednom dosta bogatom, ali obeščašćenom devojkom, za
koju je vrlo dobro znao da je suložnica njegovog brata. To je bila majka
Aline, jedne od ličnosti našeg romana, o kojoj je već bilo reči. Ova druga
supruga je uskoro bila žrtvovana kao i prva, da bi ustupila mesto trećoj,
kojoj se desilo isto što i drugoj. U društvu se govorilo da to njegova
ogromna telesina ubija sve njegove žene, i pošto je džinovska
razvijenost bila sušta istina u svakom pogledu, vojvoda je dopuštao da
se razvija mišljenje koje je prikrivalo istinu. Taj zastrašujući div je zaista
podsećao na Herkula ili na kentaura: vojvoda je bio visok pet stopa i
jedanaest palčeva, udovi su mu bili snažni i krepki, zglobovi moćni, žile
gipke. Dodajte tome muževno i gordo lice, veoma krupne crne oči, lepe
tamne obrve, orlovski nos, lepe zube, oličenje zdravlja i svežine, kršna
ramena, stas poširok ali odlično skrojen, lepa bedra, zadnjicu divotnu,
nogu kao isklesanu, gvozdenu narav, konjsku snagu, ud mazginog
kalibra i neverovatno maljav, obdaren sposobnošću da prospe spermu
koliko god puta hoće dnevno, čak i u pedeset godina, koliko je tada
imao, taj ud koji je skoro stalno bio nadignut i koji je imao tačno osam
palčeva u obimu i dvanaest palčeva u dužinu, i dobićete portret vojvode
De Blanžisa kao da ste ga sami naslikali. Ali, kako je ovo remek-delo
prirode bilo tako silovito u žudnjama, na šta li je tek ličilo, gospode
bože! u opojnim pomamama sladostrašća? To više nije bio čovek, to je
bio tigar u nastupu gneva. Teško onome ko je u tim trenucima
zadovoljavao njegovu napast: zastrašujući urlici, užasna bogohuljenja
otimali su se iz njegovih nabreklih grudi, plamenovi kao da su sukljali iz
njegovih očiju, pena ga je oblivala, njištao je, činilo se da je sam bog
razvrata. Bilo na koji način da se zadovoljavao, ruke su mu se obavezno
gubile, često se dešavalo da jednostavno udavi ženu u trenutku
svršavanja. Kada bi se povratio iz tog stanja, njegovo malopređašnje
bezumlje ustupalo bi mesto potpunom nehaju prema gadostima koje je
sebi do maločas dopuštao, i iz te ravnodušnosti, moglo bi se reći tuposti,
gotovo odmah bi se rodile nove iskre pohote. Vojvoda je u svojoj
mladosti svršavao po osamnaest puta dnevno a da pri poslednjem
kuljanju nije izgledao iscrpljeniji nego pri prvom. Sedam ili osam
pražnjenja dnevno nimalo ga nije brinulo, mada je već prevalio pola
stoleća. Pre dvadeset i pet godina navikao se na pasivnu sodomiju,
podnosio je njene udarce sa istom silinom sa kojom ih je i zadavao,
trenutak kasnije, kada bi mu se prohtelo da promeni uloge. Jednom je
zbog opklade izdržao pedeset pet nabijanja u toku jednog dana. Njemu,
obdarenom besomučnom snagom, kao što smo već rekli, jedna jedina
ruka bila je dovoljna da siluje bilo koga; to je dokazao više puta. Jednom
se opkladio da će zadaviti konja između svojih nogu, i životinja je
odapela tačno u trenutku koji je on odredio. Neumerenost za trpezom je
bila, ako je to moguće, još veća nego u krevetu. Ne može se ni zamisliti
šta se dešavalo sa ogromnom količinom namirnica koje je redovno
tamanio. Uvek je jeo po tri obroka, sva tri duga i vrlo obilna, i obično bi
popio po deset boca burgonjskog vina; ponekad je pio i po trideset, a
nudio je opkladu bilo kome da može da tera i do pedeset. A pijanstvo
mu je bilo iste vrste kao i strasti, čim bi mu likeri i vino zagrejali mozak,
počinjao bi da besni; tada su morali da ga vezuju. A onda, ko bi to
rekao? − toliko je puta duša neusklađena s telesnim sposobnostima,
jedno odlučno dete bi prestrašilo tog diva, čim bi shvatio da ne može da
se oslobodi svog protivnika ni lukavstvom ni prevarom, on bi postajao
plašljiv i kukavica, i sama pomisao na najmanju borbu, ali s
podjednakim snagama, naterala bi ga u mišju rupu. Istina, on je
sudelovao, kako je tada priličilo, u jednoj ili dve bitke, ali se pri tome
toliko obrukao da je vojnu službu odmah napustio. Braneći svoju
sramotu s puno duha i drskosti, nadmeno je tvrdio da taj kukavičluk
nije ništa drugo nego instinkt samoodržanja, i da mu razumni ljudi to
ne mogu pripisati u manu.

Ako zadržimo potpuno iste crte naravi pa ih primenimo na fizičku

konstituciju neuporedivo slabiju od ove koju smo naslikali, dobićemo
portret biskupa od …, brata vojvode De Blanžisa. Isto crnilo duše, ista
sklonost ka zločinu, isti prezir prema religiji, isti ateizam, isto
podlaštvo, ali duh življi i spretniji, više umetnosti u ophođenju sa
žrtvama, stas tanji i slabašan, telo sitno i krhko, zdravlje slabašno, živci
vrlo razdražljivi, veći probirač u bludu, osrednjih sposobnosti, ud vrlo
običan, čak omanji, ali znajući da se štedi, delovao je tako kratko a
štrckao tako malo da ga je stalno nadražena mašta nadrkavala isto tako
često kao i njegovog brata; bio je tako tanane čulnosti tako čudesne
nervne nadražljivosti da se pri svršavanju čisto gubio, a najčešće je u
tom trenutku i padao u nesvest. Imao je četrdeset pet godina, lice vrlo
usko, prilično lepe oči, ali gadna usta i ružne zube, telo belo, bez dlaka,
dupe malo ali dobro usađeno i kitu od pet palčeva u obimu i deset
palčeva dugačku. Obožavalac aktivne i pasivne sodomije, naročito ove
druge, proveo je život podajući se ovom uživanju koje je, s obzirom na
to da zahteva manju potrošnju energije, bolje odgovaralo oskudnosti
njegovih mogućnosti. Kasnije ćemo govoriti o ostalim njegovim
naklonostima. Što se tiče dobre trpeze, nju je cenio koliko i njegov brat,
ali joj je prilazio čak sa nešto više čulnosti. Njegovo preosveštenstvo,
nitkov kao i stariji mu brat, odlikovao se crtama koje su nesumnjivo
dostizale slavne podvige junaka koga smo opisali. Navešćemo samo
jedan; on će biti dovoljan da prikaže čitaocu na šta je sve bio spreman
takav čovek i šta je mogao da zna i mogao da počini, čega se nije libio, a
što ćete sada pročitati.
Jedan njegov prijatelj, čovek moćan i bogat, imao je u svoje vreme
odnose s nekom devojkom iz bolje kuće, i s njom imao dvoje dece,
devojčicu i dečaka. Međutim, nikada nije mogao njome da se oženi, i
najzad se ona udala za drugoga. Ljubavnik ove nesrećnice umre još u
mladosti, ostavivši za sobom ogromno bogatstvo; pošto nije imao
nikakve rodbine, rešio je da ostavi sav svoj imetak nesrećnim plodovima
svoje nedozvoljene veze. Na samrtnoj postelji je poverio svoju nameru
biskupu i ostavio mu dva ogromna nasledstva, koja je podelio na
jednake delove, predao mu sva potrebna dokumenta i naložio da se
stara o vaspitanju ta dva siročeta sve do njihovog punoletstva, kada će
im predati što im pripada. U isto vreme je ovlastio velečasnog da
upravlja imovinom svojih štićenika, kako bi je za to vreme udvostručio.
Izjavio je da ne želi ništa o ovome da kaže majci svoje dece, i čak je
zahtevao da joj se nikada ništa ne kaže. Pošto su se tako dogovorili,
samrtnik sklopi oči, a njegovo preosveštenstvo ostade sa skoro celim
milionom i dvoje dece u rukama. Nitkov nije dugo oklevao pre nego što
se odlučio: samrtnik se jedino njemu poverio, majka ništa nije znala, a
deca su imala samo četiri ili pet godina. Objavio je da je njegov prijatelj
na smrti zaveštao svu svoju imovinu sirotinji, i već istog dana lopuža se
svega dočepala. Ali, pljačkanje ovo dvoje nesrećne dece nije mu bilo
dovoljno; biskup, koji nikada nije počinio nijedan zločin a da odmah ne
zamisli drugi, ovlašćen pristankom svoga prijatelja, izvadi decu iz
mračnog sirotišta u kojem su ih gajili, pa ih prebaci kod svojih ljudi, već
tada rešen da ih uskoro oboje upotrebi za zadovoljenje svojih podlih
nagona. Čekao ih je do trinaest godina. Dečak je prvi ušao u te godine;
on ga je upotrebio, podvrgao svim vrstama svoga razvrata, a kako je bio
izuzetne lepote, naslađivao se njime gotovo punih osam dana. Devojčica
mu, međutim, nije toliko uspela: stigla je u propisano doba vrlo ružna,
što ipak nije sputalo bludno besnilo našeg sladokusca. Kada je
zadovoljio svoje nagone, uplašio se da deca, ako ih ostavi u životu, ne
prozru bar deo tajne koja ih se ticala. Zato ih je odveo na jedan posed
svoga brata i, siguran da će u novom zločinu pronaći iskre sladostrašća
koje je izgubio u tek obavljenom bludu, žrtvovao ih je svojim svirepim
strastima, začinivši njihovu smrt tako žestokim i krvoločnim detaljima
da mu se slast preporodila u mukama koje im je naneo. Tajna se, na
žalost, suviše lako čuva, i nema razvratnika koji je iole zagazio u porok a
da ne zna koliko ubistvo suvereno vlada čulima i koliko ono određuje
milinu svršavanja. Ovu istinu čitalac mora da shvati pre nego što počne
da čita delo čija je namera upravo da razvije ovaj sistem.
Oslobođen brige u vezi sa ovim događajem, njegovo preosveštenstvo
se vrati u Pariz da uživa u plodovima svog zločina bez i najmanje griže
savesti što je prevario čoveka koji je sada bio van svake mogućnosti da
oseća bilo muku, bilo zadovoljstvo.

Predsednik De Kurval bio je najstariji član ovog društva. Skoro

šezdesetogodišnjak, posebno istrošen razvratom, od njega je ostao
maltene samo kostur. Bio je visok, suv, tanak, upalih očiju i ugašenog
pogleda, modrih i bolesnih usta, isturene brade i dugačkog nosa. Dlakav
kao satir, pljosnatih leđa, mlohavih i otromboljenih guzova koji su pre
ličili na dve prljave sudopere što su se lelujale na vrhovima butnih
kostiju; koža na njima je bila toliko ubijena kandžijanjem da ste mogli
da je uvijete oko prsta kao palačinku, a da on ništa ne oseti. Usred
ovoga se nudila − a da je nije bilo potrebno ni čepiti − ogromna duplja
čiji su neverovatan prečnik, miris i boja pre podsećali na nužničku jamu
nego na gužnju rupu; a kao vrhunac primamljivosti, ovaj skot sodomski
je gajio naviku da ovaj deo tela ostavlja u takvom stanju prljavštine da
se oko jazbine stalno taložio dva palca debeo obruč. Pri dnu naboranog,
modrog i mlitavog trbuha mogla se primetiti, izgubljena u šumi dlaka,
sprava koja je u nadignutom stanju mogla doseći oko osam palčeva u
dužinu i sedam u obimu; ali ovo stanje sada je bilo jako retko, jer da bi
ga nadignuo, bio mu je potreban niz besomučnih raspaljivanja. To se,
međutim, još uvek dešavalo po dva-tri puta sedmično, i tada je
predsednik bezobzirce naticao bilo čije rupe, mada mu je dupe mladog
dečaka bilo neuporedivo najslasnije. Predsednik je bio obrezan, tako da
mu je glavić bio uvek otkriven, što umnogome olakšava svršavanje; tom
obredu bi morali da se podvrgnu svi sladokusci. Razlog obrezivanja je
između ostalog i taj da se taj deo održava čisto. Kurval je bio daleko od
toga: pogan isto koliko i onaj drugi organ, ovaj zaguljeni glavić, i po
prirodi podebeo, prljavštinom se širio bar jedan palac u obimu.
Podjednako štrokav po celom telu, predsednik, čiji su nagoni bili u
najmanju ruku isto tako svinjski kao i cela njegova pojava, bio je osoba
koja bi zbog zaudaranja koje je oko sebe širila mogla da se ne dopadne
svakome; ali naši se pobratimi nisu zgražali nad takvim sitnicama, i to
mu jednostavno nisu pominjali. Malo je ljudi koji žive neprilično i
razvratno kao predsednik; potpuno otupeo i oglupeo, jedino su mu
preostali izopačenost i razvrat. Trebalo mu je više od tri sata pomame,
najbesramnijeg nadraživanja da bi mu se pojavilo sladostrasno
golicanje. Što se tiče svršavanja, mada je do njega dolazilo mnogo češće
nego do nadizanja, skoro svakog dana, postizalo se tako mučno, ili
postupcima tako nastranim, često svirepim ili jednostavno gnusnim, da
su poslenici njegovog zadovoljavanja često dizali ruke, što je u njemu
rađalo neku vrstu pohotne razjarenosti, koja je, na kraju krajeva, bila
često uspešnija od svih učinjenih napora. Kurval je bio toliko ogrezao u
kalu poroka i razvrata da mu je bilo skoro nemoguće da govori o bilo
čemu drugom. Usta su mu, kao i srce, bila puna najprljavijih izraza,
začinjenih huljenjem i psovkama, nadahnutim kao i kod njegovih
prijatelja užasom koji je osećao u vezi sa svim što se odnosilo na religiju.
Ova pometnja razuma, uz to pojačana skoro neprekidnim pijanstvom u
kojem je voleo da lebdi, davala mu je poslednjih godina izvestan izraz
glupavosti i tuposti, u kojoj je, kako je tvrdio, nalazio najzanosnije
blaženstvo. Po prirodi ješan koliko i pijanica, on je jedini mogao da se
meri s vojvodom, a u toku priče čućemo o njegovim podvizima u ovoj
oblasti, koji će, bez sumnje, zaprepastiti i naše najokorelije žderonje.
Već deset godina Kurval nije obavljao svoju dužnost predsednika, i ne
samo što više nije bio kadar to da čini nego, rekao bih, čak i da je
mogao, molili bi ga da se toga okani za ceo život.
Kurval je vodio vrlo raskalašan život, upražnjavao je sve moguće
nastranosti, a oni koji su ga izuzetno dobro poznavali ozbiljno su
sumnjali da za ogromno bogatstvo u kojem je uživao može samo da
zahvali nekolikim gnusnim ubistvima koja je počinio. Bilo kako bilo,
prema sledećoj priči bi se moglo pretpostaviti da ga je ta vrsta zlodela
pomamno uzbuđivala, a ovaj događaj, za koji se, na žalost, pročulo, bio
je razlog njegovog isključenja iz suda. Ispričaćemo ga da bi čitalac
stekao nekakav pojam o njegovoj naravi.
U blizini Kurvalove palate živeo je siromašan nosač, otac ljupke
devojčice, koji je imao smešnu osobinu da voli svoju kćer. Već dvadeset
puta stigle su ovom nesrećniku i njegovoj ženi razne poruke, u kojima
se tražilo da podvedu svoju kćer, pred kojima oni nisu popuštali, te
Kurval, koji je slao ove poruke i koga je stalno odbijanje sve više dražilo,
nije znao kako da postupi da bi najzad zloupotrebio devojčicu i potčinio
je svojim razvratnim prohtevima, kada se odjednom setio da
jednostavno pošalje oca na gubilište da bi kćer doveo u svoj krevet. Ovaj
način, koliko je bio dobro zamišljen, bio je još bolje izveden. Predsednik
je najmio dva-tri bandita da obave posao, i još pre kraja meseca nesrećni
nosač bi nabeđen za jedan izmišljen zločin, navodno izvršen na
njegovom pragu, koji ga je odmah odveo u tamnicu. Kao što već možete
pretpostaviti, predsednik se odmah dokopao ovog predmeta, a pošto
nikako nije želeo da se stvar odugovlači, tri dana kasnije, zahvaljujući
intrigama i parama, nesrećni nosač je bio osuđen da bude živ razapet na
točak, iako nikada nije počinio nikakav zločin, sem što je hteo da sačuva
svoju čast i odbrani čast svoje kćeri. Pošto je ovo bilo obavljeno, poruke
su opet krenule. Pronađena je majka kojoj je predstavljeno da samo ona
može da spase muža ako zadovolji predsednika, koji će ga, razume se,
otrgnuti od zle sudbine koja ga očekuje. Oklevati nije više bilo mogućno.
Žena se raspitala: znalo se kome će se obratiti, savetnici su bili
podmićeni i odmah su bez oklevanja odgovorili da ne treba da odlaže
više ni trenutka. Nesrećnica, plačući, dovede lično svoju kćer pred noge
sudiji; ovaj obeća sve što treba, ali ni trenutka ne misleći da održi
obećanje. Ne samo da se plašio da ga održi, jer bi oslobođeni muž mogao
da napravi skandal kada bi saznao po koju cenu mu je spasen život,
nego je zlikovac osetio još žešću slast u tome da mu se ono što je želeo
da bez ikakve njegove obaveze prema drugom. Razvio je u mislima
detalje zlodela kojima će još više razdražiti svoju raskalašnu pohotu; evo
kako je postupio da bi ceo prizor izveo sa što više beščašća i jarosti.
Njegova palata se nalazila na trgu na kojem su se ponekad izvršavale
smrtne kazne nad pariskim banditima, a pošto je zločin bio počinjen u
tom kraju grada, isposlovao je da se presuda izvrši baš na pomenutom
trgu. Tačno u određeno vreme, posla po ženu i kćerku tog nesrećnika.
Svi prozori prema trgu bili su zatvoreni, tako da se iz odaja u kojima je
držao svoje žrtve nije moglo videti šta se dole dešava. Zlikovac, koji je
znao tačno vreme izvršenja kazne, izabra baš taj trenutak da obeščasti
devojčicu u naručju majke, i sve je bilo tako dobro udešeno, sa takvom
preciznošću, da je zlotvor svršio u devojčino dupe u trenutku kada je
njen otac izdisao. Čim je obavio posao: »Dođite da vidite«, reče svojim
princezama otvarajući jedan prozor koji je gledao na trg, »dođite da
vidite kako sam održao reč.« I nesrećnice videše, jedna oca, druga muža,
kako izdiše pod sečivom dželata. Obe su pale u nesvest, ali Kurval je sve
predvideo: besvesno stanje je u stvari bila agonija, obe su bile otrovane,
i nikada više nisu otvorile oči. Koliko god se trudio da ovo nedelo
prekrije velom najdublje tajne, ponešto je ipak procurilo: o smrti dveju
žena nije se saznalo, ali su ga ozbiljno osumnjičili za zloupotrebu
položaja u vezi s mužem. Razlog te zloupotrebe samo se naslućivao,
tako da je posle svega usledila njegova ostavka. Tog trenutka, pošto više
nije imao nikakvu čast da brani, Kurval se bacio u nov vrtlog
izopačenosti i zločina. Odasvud su mu dopremali žrtve koje je
podvrgavao jarosti svojih prohteva. Prefinjenost njegove svirepe
surovosti, potpuno shvatljive, uostalom, upućivala ga je na siromašne
društvene slojeve, nad kojima je najviše voleo da istresa svoj zločinački
bes. Imao je u službi više žena koje su danonoćno tumarale po tavanima
i ćumezima tražeći sve ono što je beda ostavila na milost i nemilost i,
pod izgovorom da će im pomoći, ili ih je trovao, čime je najradije
utucavao vreme, ili ih je dovlačio kući i tu prinosio na žrtvu svojim
izopačenim prohtevima. Ljudi, žene, deca, sve mu je bilo dobrodošlo za
zadovoljavanje pomamne jarosti, glava bi mu hiljadu puta odletela zbog
zlodela koja je činio da nije bilo njegovog društvenog ugleda i zlata.
Sasvim je jasno da ovakav stvor nije bio ništa pobožniji od svoja dva
pobratima, bez sumnje je religiju mrzeo isto tako pouzdano, ali se više
zalagao da je iščupa iz srca, jer je bio sklon pisanju protiv nje, i u svoje
vreme je napisao više dela koja su imala izvanrednog odjeka, i ti uspesi,
kojih se on stalno sećao, bili su izvor najvećeg uživanja.
Što više umnožavamo predmete našeg sladostrašća…
Ovde prenesite portret Tvrtka, koji se nalazi u svesci 18, uvijenoj u
ružičasto, a zatim, pošto ste završili portret ovim rečima iz sveske: …
sumanute godine detinjstva, nastavite na ovaj način:
Tvrtko ima pedeset tri godine, mali je, zdepast, gojazan, pun sala,
lica prijatnog i svežeg, bele puti, celo telo mu je, a naročito kukovi i
zadnjica, potpuno ženskasto; dupe mu je krepko, masno, čvrsto i
dundasto, ali preterano razjapljeno stalnim upražnjavanjem sodomije;
kita mu je neverovatno mala: jedva dva palca u obimu i četiri palca u
dužinu; više mu se uopšte ne diže; svršavanje je retko i mučno, jedva
nekoliko kapi, praćeno grčevima koji ga dovode do neke vrste
besomučnosti iz koje se obično rađa zločin; grudi su mu kao u žene, glas
mek i prijatan, u društvu je besprekorno uglađen, mada mu je glava bar
isto toliko pokvarena kao i njegovih pobratima; školski drug vojvodin,
njih dvojica se još uvek razgaljuju zajedno, i jedno od velikih
zadovoljstava Tvrtkovih je da mu vojvoda šašolji čmar svojim ogromnim
udom.

To su, ukratko, četiri hulje u čijem ćeš društvu, dragi čitaoče,

provesti nekoliko meseci. Opisao sam ti ih što sam bolje umeo, da bi ih
potpuno upoznao, da te više ničim ne bi zaprepastila priča o njihovim
raznovrsnim nastranostima. Bilo mi je nemoguće da se upustim u sve
pojedinosti njihovih sklonosti: prerano otkrivanje bi štetilo zanimljivosti
i opštoj konstrukciji ovog dela. Pratićeš ih pažljivo tokom priče, i lako će
ti biti da razaznaš male uobičajene grehove i sladostrasno ludilo kojima
je obdaren svaki od njih ponaosob. Za sada se može uopšteno reći da su
sva četvorica bila naklonjena sodomiji, da su svu četvoricu redovno
guzili i da su sva četvorica bili poklonici dupeta. Međutim, vojvoda je, s
obzirom na svoju prekomernu grdosiju, verovatno više iz okrutnosti
nego zbog naklonosti, s najvećim zadovoljstvom uz to bušio i pizde. I
predsednik povremeno, ali ređe no vojvoda. Što se biskupa tiče, on ih je
tako besomučno mrzeo da bi mu pri samom pogledu na neku od njih
kita splasnula za narednih šest meseci. U celom svom životu nataknuo
je samo jednu, i to pizdu svoje snahe, samo zato da bi imao dete s kojim
će jednog dana uživati u rodoskvrnim odnosima; videli smo već da je u
tome uspeo. O Tvrtku možemo reći da je dupe obožavao bar s istim
žarom kao i biskup, ali da je to uživanje za njega ipak bilo uzgredno;
najomiljeniji predmet njegovih pomama bio je jedan treći hram. Kasnije
ćemo otkriti tu tajnu.
Završimo portrete glavnih ličnosti, kako bi čitalac sa više lakoće
mogao da prati razvijanje ovoga dela, i pozabavimo se glavnim odlikama
supruga ovih cenjenih muževa.

Kakav kontrast! Konstanca, vojvodina žena a Tvrtkova kćerka, bila je

visoka, stasita žena, stvorena za slikanje i vajanje, kao da su je same
Gracije ukrasile. Lepoti njenog tela pridružila se izvanredna svežina:
bila je okruglasta i dundasta, najčarobnijih oblika, koji su se nazirali pod
kožom beljom od krina. Reklo bi se da se sam Amor postarao za njeno
vajanje. Lice joj je bilo malo izduženo, crte izvanredno plemenite, sa
više veličanstvenosti nego dobrote, sa više uzvišenosti nego nežnosti.
Oči su joj bile krupne, crne, pune vatre, usta vrlo mala, ukrašena
zubićima čija se lepota ne da ni zamisliti; jezik joj je bio tanak i uzan,
najlepšeg rumenila koje postoji, a dah joj je bio zanosniji od mirisa ruže.
Grudi su joj bile pune, okrugle, bele i čvrste kao slonovača. Izvanredno
izvijena bedra su dovodila, jednim prekrasnim prevojem, do dupeta
takvog savršenstva, umetnički skrojenog, kakvim priroda već odavno
nikoga nije darovala. Bilo je kao ispisani krug, ne mnogo veliko, ali
čvrsto, belo, dundasto, a kada bi se odškrinulo, prikazivalo bi slatku
jamicu najblistavije čistoće i finoće; neznatna ružičasta nijansa
osenčavala je taj šupak, očaravajuće utočište najslasnijih bludnih
uživanja. Ali, gospode bože! kako je ta privlačnost kratko potrajala!
Četiri ili pet vojvodinih nasrtaja uskoro mu je uništilo svu draž i
Konstanca je malo posle udaje ličila na lepi krin koji je oluja
raščerupala. Dve oble i izvanredno izvajane butine nosile su jedan drugi
hram, bez sumnje manje slastan, ali za pičkoljupca sedište takvih čari
kakve bi moje pero uzalud pokušavalo da opiše. Konstanca je bila skoro
nevina kada se udala za vojvodu, njen otac, jedini čovek koga je dotle
okusila, ostavio je, što se kaže, čitavu sa te strane. Jaka crna kosa, koja
joj je padala u prirodnim navojima preko ramena, a kada bi se kome
prohtelo, dosezala sve do gustih vlasi iste boje senčeći malu slasnu picu,
bila je ukras koji bi bilo greh da izostavim i koji, ovom anđeoskom
stvorenju od oko dvadeset dve godine, dodaje poslednji pečat draži
kakvim priroda može da obdari jednu ženu. Uza sve ove prednosti,
Konstanca se odlikovala bistrim i prijatnim duhom, nesumnjivo
uzvišenijim od onoga kakav bi se morao očekivati, s obzirom na tužan
položaj u koji je bacila sudbina, čiji užas je duboko osećala; bila bi, bez
sumnje, mnogo srećnija da joj osećanja nisu bila tako tanana. Tvrtko,
koji je gajio pre kao ljubavnicu nego kao kćerku, i kome je više bilo stalo
da je nauči izvesnim veštinama nego moralu, nije nikako mogao da
uništi u njenom srcu principe poštenja i vrline koje joj je priroda,
izgleda, duboko urezala. Mada nije bila pobožna, o tome joj se nikada
nije govorilo i nije joj se dozvoljavalo da obavlja bilo kakav obred, sve to
nije ugasilo tu čednost, tu prirodnu skromnost, nezavisne od verskih
predrasuda, koje se teško brišu iz jedne poštene i osećajne duše. Ona
nikada nije napuštala očevu kuću, i već sa svojih dvanaest godina služila
je tom zlikovcu za njegova kaljava iživljavanja. Odmah po udaji, osetila
je razliku između oca i vojvode: ta ogromna razlika je fizički uništila, i
već sutradan pošto joj je vojvoda pocepao bulju, pala je opasno bolesna:
u prvi mah je izgledalo da joj je debelo crevo probušeno. Ipak, njena
mladost, zdravlje i nekoliko lekovitih obloga vratiše uskoro vojvodi
upotrebu ovog zabranjenog prolaza, a nesrećna Konstanca,
svakodnevno podvrgavana ovom mučenju, koje nije bilo jedino, ozdravi
potpuno i naviknu se na sve.

Adelaida, Tvrtkova žena a predsednikova kćerka bila je možda i veća

lepotica od Konstance, mada potpuno druge vrste. Bilo joj je dvadeset
godina, mala, sitna, krajnje tanana i slabašna, kao upisana, najdivnije
plave kose što se može videti. Izraz zainteresovanosti i osećajnosti koji
se mogao zapaziti u celom njenom biću, a naročito na licu, činio je da
liči na junakinju nekog romana. Imala je plave, neobično krupne oči
koje su izražavale nežnost i sramežljivost. Dve duge i tankovijaste obrve,
izuzetno ucrtane, krasile su malo uzdignuto čelo koje je zračilo
plemenitošću tako očaravajuće, moglo bi se reći pravi hram čednosti.
Uzan nosić, pri vrhu malo stanjen, bio je skoro neprimetno povijen.
Usne su joj bile tanane, oivičene najživljim rumenilom, a usta malo
poveća, što je bio jedini nedostatak ove rajske lepote, otvarala su se
samo da bi pokazala trideset dva bisera koje priroda kao da je posejala
među ružama. Vrat joj je bio dosta izvijen, malo čudno nasađen, a
glavica se po prirodi malo naginjala prema desnom ramenu, naročito
kada je slušala; koliko je taj zanimljivi položaj bio dražestan! Grudi su
joj bile male, potpuno okrugle i čvrste, visoko usađene, ali jedva da ih je
bilo za punu šaku; reklo bi se, dve male jabuke koje je Ljubav, igrajući
se, prenela iz vrta njene majke. Prsa su joj bila kao stisnuta, zbog čega
su bila jako nežna. Stomak joj je bio zategnut i kao od atlasa; mali
brežuljak slabo obrastao plavim pahuljicama služio je kao predvorje
hrama u kojem kao da je sama Venera bila slavljena. Sam hram je bio
toliko uzan da ni prst nije mogao da se zavuče a da ona ne jaukne od
bola, pa ipak, zahvaljujući predsedniku, još od pamtiveka ova jadna
devojčica nije bila nevina ni sa te ni sa one daleko slasnije strane, koju
još moram da opišem. Kakvim dražima se odlikovao taj drugi hram,
kakvo spuštanje od slabina, kako sočno izvajana zadnjica, kakav sklad
beline i rumenila! Ali, celina je bila nešto majušna. Nežna u svim svojim
oblicima, Adelaida je pre bila skica nego uzor lepote; kao da je priroda u
Adelaidi htela samo da nagovesti ono što je tako veličanstveno izrazila u
Konstanci. Odškrinite to preslatko dupence, jedan ružin pupoljak vam
se nudi, a priroda je htela da vam ga prikaže u svoj svežini i najnežnijem
rumenilu. Ali kakva uskost, kakva malešnost! Predsednik je s najvećom
mukom uspevao da prodre, i nikada nije mogao više od dva-tri puta
uzastopce. Tvrtko, koji je manje zahtevao, nije je kinjio u tom pogledu,
ali, otkako je bila njegova žena, sa koliko drugih nedostojnih usluga, sa
koliko drugih opakih potčinjavanja je morala da otkupi to malo
predaha? A uostalom, prepuštena prema sklopljenom dogovoru svoj
četvorici bludnih jaraca, kakve surove napasti je još morala da izdrži, i
one koje joj je Tvrtko opraštao, i svih drugih vrsta! Adelaidin duh je bio
u skladu s licem, to jest krajnje romantičan; najviše je volela usamljena
mesta na kojima je često i prolivala nehotične suze, suze čije poreklo ne
poznajemo dobro, ali izgleda da ih samo predosećanje iznuđuje od
majke prirode. Nedavno je izgubila jednu prijateljicu koju je obožavala,
i taj užasni gubitak stalno joj se javljao u magnovenju. Pošto je
izvanredno poznavala svog oca i znala koliko ume da zastrani, bila je
ubeđena da je njena mlada prijateljica pala kao žrtva predsednikove
opake pomame, jer nikada nije uspeo da je prisili na izvesne stvari, a ta
pretpostavka nije uopšte neosnovana. Uobrazila je da će jednog dana i s
njom isto učiniti, što nije bilo tako nemoguće. Što se tiče religije,
predsednik nije bio predostrožan kao Tvrtko prema Konstanci, dopustio
je da se rodi i razvije predrasuda, nadajući se da će njegova kazivanja i
njegove knjige to lako suzbiti. Prevario se: religija je bila duševna hrana
Adelaidine naravi. Predsednik je uzalud popovao, terao je da čita, mlađa
je osoba ostala pobožna, i sve nastranosti u kojima nije uopšte uživala,
koje je mrzela, a morala da im se podvrgava, bile su daleko od toga da je
odvrate od varke koja je bila jedina sreća u njenom životu. Tajno se
molila Bogu, krila se da bi obavljala svoje hrišćanske dužnosti, i bivala
kažnjavana, bilo od svog oca ili od muža, kad bi je u tome uhvatili.
Narav joj je, uostalom, bila isto toliko blaga kao i duh, a njeno
dobročinstvo, vrlina zbog koje je otac najviše mrzeo, prevazilazilo je
granice. Kurval je mrzeo ružnu sirotinjsku klasu, gledao je samo kako
da je uvredi, da je što više ponizi, ili da u njoj nađe svoje žrtve; njegova
velikodušna kći, naprotiv, bila je u stanju da se odrekne i svojih
najosnovnijih potreba da bi dala siromahu, i često su je hvatali gde
krišom nosi sav novac koji joj je davan za lični trošak. Tvrtko i
predsednik su je toliko grdili i ubeđivali da su je najzad odučili od
takvog preterivanja, a, uostalom, i oduzeli sredstva koja su joj to
omogućavala. Pošto su Adelaidi ostale još samo suze da oplakuje
nesrećnike, lila ih je na njihove rane, i njeno nemoćno, ali uvek osetljivo
srce nije prestalo da bude čedno. Jednog dana je saznala da će jedna
nesrećna žena da podvede svoju kćerku predsedniku, jer je na to
naterala najveća beda. Oduševljeni razvratnik se već pripremio za
uživanje, a sa sirotinjom mu je bilo najslađe; Adelaida je krišom prodala
jednu svoju haljinu i novac odmah dala majci, koju je tom malom
pomoći i sa nekoliko pouka odvratila od zločina koji je bila spremna da
počini. Kada je to saznao, predsednik (kćerka mu još nije bila udata)
izvede nad njom takva nasilja da je posle toga odležala petnaest dana
bolesna a da to, ipak, nije zaustavilo nežna talasanja njene osetljive
duše.

Julija, predsednikova žena i starija kćerka vojvodina, nadmašila bi

lepotom dve prethodnice da nije imala jednu manu koja bi smetala
mnogim ljudima, a koja je baš i pobudila Kurvalovu strast prema njoj,
jer je živa istina da su strasti nepredvidive i da je sav njihov haos,
posledica presićenosti i gađenja, jedino u skladu s njihovim
nastranostima. Julija je bila visoka, dobro građena, mada vrlo mrsna i
masna, najlepših mogućih kestenjastih očiju, dopadljivog nosa, izrazitih
crta, najlepše kestenjaste kose, belog i najdražesnijeg valjuškastog tela,
dupeta koje bi moglo da služi kao model vajaru, kojim bi se zadovoljio i
sam Praksitel, tople i uske pičke u kojoj se prijatno svršavalo, koliko je
to moguće u toj vrsti prostorije, lepe noge i dražesnog stopala, ali usta
najgrđe ucrtanih, punih najpokvarenijih zuba, toliko pogana po celom
telu, a naročito u predelu dva hrama bluda, da niko drugi, ponavljam,
nijedno živo biće sem predsednika, koji je gajio kao takvu i naročito
voleo baš te mane, sigurno niko drugi ne bi mogao, i pored sve njene
privlačnosti, da se složi s Julijom. Ali Kurval je baš za tim ludovao: brao
je svoja najuzvišenija božanska zadovoljstva na tim smrdljivim ustima,
obeznanjivao se ljubeći ih, a što se tiče njene telesne prljavštine, ne
samo da joj nije zamerao, nego je, naprotiv, podržavao u tome i postigao
najzad da se potpuno odrekne vode. Uz ovaj porok, Julija ih je imala još
nekoliko, mada, istina, manje neprijatnih: bila je vrlo halapljiva, sklona
pijančenju, bez ijedne vrline, i verujem da je ni prostitucija, da je imala
prilike da je okuša, nimalo ne bi uplašila. Do kraja je prihvatila
vojvodinu filozofiju, bila je vaspitana u potpunoj raspuštenosti moralnih
principa koje je prihvatila iz lične sklonosti. Ali, po jednoj vrlo
zagonetnoj odlici razvrata, često se dešava da žena koja poseduje iste
poroke kao i mi, manje uzbuđuje negoli ona koja je sušta vrlina: prva liči
na nas, pa je ništa ne može zaprepastiti; druga je zgranuta, i eto nam
nesumnjivo veće čari. Vojvoda je, uprkos glomaznosti svojih organa,
opštio sa kćerkom, ali je morao da čeka do njenih petnaest godina, što
nije sprečilo da iz tih odnosa izađe vrlo oštećena, toliko da je pred udaju
morao da obustavi ovu radnju i zadovoljava se na bezopasniji, mada isto
toliko iscrpljujući način. Julija se slabo ovajdila udajom za predsednika,
jer mu je kurac, kao što smo već videli, bio jako debeo, a i inače, koliko
god je sama iz nemarnosti bila prljava, nikako nije mogla da uživa u
gadosti koju je u bludu upražnjavao predsednik, njen dragi suprug.

Alina, mlađa sestra Julijina, a u stvari kćerka biskupova, bila je

daleko od običaja, naravi i poroka svoje sestre. Od njih četiri, ona je bila
najmlađa: tek je napunila osamnaest godina; lice joj je bilo sitno i
vragolasto, sveže i skoro jogunasto, mali prćast nosić, kestenjaste oči
pune živosti i izražajnosti, ljupka usta, stas skladan mada omanji,
dobrih oblina, koža malo tamnija, ali nežna i lepa, dupe malo poveće, ali
dobro izvajano, najraskošniji guzovi koji se mogu ponuditi oku
pohotnika, lep crnpurast brežuljak, pička malo nisko usađena, što se
kaže engleska, ali izvanredno uska, a kada je ponuđena društvu, bila je
još potpuno nevina. Ostala je nepokidana čak i u vreme bahanalija koje
opisujemo, a kasnije ćemo videti na koji joj je način nevinost oduzeta.
Što se tiče dupeta, već osam godina biskup ga je svakodnevno mirno
naticao a da nije uspeo da se to osladi i njegovoj kćeri koja se, uprkos
svom nestašnom i razdraganom izgledu, podavala ocu samo iz
poslušnosti, ne izražavajući nikada ni najmanje zadovoljstvo u
gadostima koje je trpela svakog dana. Biskup je ostavio u najdubljem
neznanju; jedva da je znala da čita i piše, a uopšte ništa nije znala o
postojanju religije. Duh joj je bio detinjast, odgovarala je duhovito,
igrala se, volela svoju sestru, bezgranično mrzela biskupa, a vojvode se
plašila kao vatre. Na dan svadbe, kada se našla među ovom četvoricom,
cvilela je, ali je radila sve što su hteli, bez zadovoljstva, nevoljno. Bila je
trezvena, vrlo čista, jedina joj je mana bila beskrajna lenjost, nemarnost
kojom je sve obavljala, uprkos živahnosti koju su nagoveštavale oči.
Gnušala se predsednika skoro isto kao i strica, a Tvrtko, mada je ni on
nije nimalo štedeo, izgleda da je bio jedini prema kome nije osećala
nikakvu odvratnost.
Eto, to je osam glavnih ličnosti s kojima ćete ubuduće živeti, dragi
moj čitaoče. A sada je vreme da vam otkrijem sadržinu osobitih uživanja
koja su sebi pripremali.
Svi pravi sladokusci znaju da nadražaji preneseni čulom sluha
najviše golicaju i da im je dejstvo najživlje. U skladu s tim, naša četiri
razvratnika, da bi slašću nadojila srca što pre i što je moguće dublje,
zamislila su jednu dosta neobičnu stvar. Radilo se o tome da, pošto se
okruže svime što najžešće može da zadovolji bludom sva ostala čula,
prirede u takvoj situaciji kazivanja, i to s najpodrobnijim pojedinostima,
redom, sa svim mogućim izopačenostima u razvratu, svim granama i
podgranama onoga što se u bludu obično naziva strastima. Ne može se
ni zamisliti koliko ih čovek menja i obogaćuje kada mu se mašta
rasplamsa. Ogromne razlike između raznih strasti, neverovatne već
same po sebi u svim mogućim pomamama i požudama, postaju prosto
neizmerne kada se o njima i govori, onaj ko bi mogao da utvrdi i
potanko opiše sve te nastranosti obavio bi možda najlepši, a verovatno i
najzanimljiviji posao koji se u pogledu morala može zamisliti. Radilo se,
dakle, o tome da se pronađu osobe koje bi bile u stanju da izlože sva ta
zastranjivanja, da ih analiziraju, da ih razviju sa svim pojedinostima i
potpuno, i da ih povrh svega zaodenu zanimljivošću pripovedanja. Eto,
to je bila njihova namera. Posle bezbrojnih istraživanja i potraga, našli
su četiri žene već pri zalasku (to je baš i bilo potrebno, iskustvo je u
tome najvažnije), četiri žene, kažem, koje su, pošto su provele život u
krajnjem razvratu, bile u stanju da vrlo precizno izlože rezultate svih tih
istraživanja. I pošto je mnogo truda bilo uloženo da se nađu obdarene
pripovedačice čiji su pogledi na život u skladu s postavljenim zadatkom,
sve četiri su, posle preslišavanja i dogovora, bile u stanju da prikažu,
svaka u okviru svojih sopstvenih doživljaja, najneverovatnije nastranosti
u bludu, i to takvim redom da će prva, na primer, u događaje svog života
uneti sto pedeset najjednostavnijih strasti i najobičnijih iživljavanja,
najmanje biranih zastranjivanja, druga, u istom okviru, isti broj
izopačenijih vrsta bludnih radnji jednog ili više muškaraca sa više žena;
treća mora iz svog života da izdvoji sto pedeset vrsta razvrata što sadrže
najviše zločinačkog u sebi i što najviše vređaju zakon, prirodu i religiju;
najzad, pošto svi ovi nagoni vode ka ubistvu, a budući da se ubistva
počinjena iz razvrata unedogled međusobno razlikuju, svaki put kad
razjarena mašta razvratnika prihvati različita mučenja, četvrta mora da
uvrsti u svoje lične doživljaje sto pedeset vrsta najvrsnijeg kinjenja. Za
to vreme, naši će krvoloci, okruženi, kao što sam već rekao, svojim
ženama, a kasnije raznim drugim predmetima svih vrsta, slušati,
raspaljivati maštu, a zatim, bilo svojim ženama, bilo tim drugim
predmetima, gasiti usijanje koje su pripovedačice izazvale. Nema
sumnje da se baš u načinu bludničenja sadrži najveća slast ovog
razvratnog plana, taj način i te priče i čine sadržinu ovog dela, a pošto
sam ovo izložio, svim pobožnim i preosetljivim osobama savetujem da
ga odmah ostave ako ne žele da budu sablažnjene, jer kao što vide, ovaj
plan nije nimalo čedan, a odmah možemo reći da će njegovo izvršenje
biti još manje čedno.
Pošto će četiri prikazivačice o kojima govorimo igrati presudnu
ulogu u ovim memoarima, čini nam se, makar bili prinuđeni da se zbog
toga izvinimo čitaocu, da moramo i njih da predstavimo. One, će
kazivati i delovati istovremeno: zar je moguće u tom slučaju da ih
ostavimo nepoznatim? Nemojte očekivati portrete lepotica, mada je, bez
sumnje, u planu bilo predviđeno da se naši razvratnici njima služe i
fizički i moralno. U svakom slučaju, može se reći da se od njih nisu
tražili samo duh i iskustvo, nego su i u telesnom pogledu mogle, takve
kakve jesu, poslužiti ne može bolje biti.

Gospođa Dikla zvala se ona koja je bila zadužena da priča sto pedeset
vrsta obične pohote. Beše to žena od četrdeset osam godina, još dosta
sveža, s dobrim ostacima lepote, očiju vrlo lepih, kože jako bele, jednog
od najlepših i najpunačkijih dupeta koja su se mogla videti, usta svežih i
čistih, izvanrednih grudi i crne kose, zaobljenog ali visokog struka, sve u
svemu, izgleda dobre ženske. Život je provela, kao što će se videti, na
mestima gde je dobro mogla da izuči to o čemu će pripovedati, i
očigledno je tu nauku izučila nadahnuto, spretno i sa puno zadovoljstva.

Gospođa Sanvila je bila visoka žena pedesetih godina, tanka, stasita,

puna pohote u pogledu i celom držanju; verna sledbenica Sapfe sa
Lezbosa, prožeta njenim izrazom do poslednjeg pokreta, i onog
najjednostavnijeg, do poslednje reči. Materijalno je propala izdržavajući
žene, i da nije bilo te naklonosti, kojoj je žrtvovala uglavnom sve što je
zaradila u svom životu, verovatno bi živela vrlo ugodno. Bila je jako
dugo javna ženska, a pre nekoliko godina i sama je postala podvodačica,
ali se specijalizovala za izvestan broj odnosa, radeći sa ozbiljnim i
pouzdanim razvratnicima koji su već zašli u godine; nikada nije primala
mlade ljude, i tim opreznim i unosnim stavom krpila je kako-tako svoje
materijalno stanje. Nekada je bila plavuša, ali je boja mudrosti počela da
joj prekriva kosu. Oči su joj još uvek bile lepe, plave i jako prijatnog
izraza. Usta lepa, još sveža i potpuno čitava; sise ravne, stomak
pristojan, nikada nije bila bogzna kako privlačna, brežuljak malo
uzdignut i klitoris koji je štrčao za tri palca kada je bio zagrejan: ako bi
je neko golicao po tom delu, bilo je sigurno da će ubrzo pasti u zanos,
naročito ako bi tu radnju obavljala neka žena. Dupe joj je bilo vrlo
mlitavo i ishabano, potpuno meko i sparušeno, toliko oguglalo od silnih
razvratnih upotreba, koje će nam njena priča objasniti, da se s njim
moglo raditi bilo šta a da ona uopšte to ne oseti. Stvar vrlo čudna i vrlo
retka, naročito u Parizu, ostala je sa prednje strane neprobušena, kao
devojka koja izlazi iz manastira, i možda, da se nije upustila u ovaj
prokleti poduhvat, i to da se nije upustila s ljudima koji su cenili samo
neobične stvari i kojima se ova retkost dopadala, možda, kažem, da nije
bilo ove partije, i njena nevinost bi umrla s njom.

Martina, debela matrona od pedeset dve godine, vrlo jedra i vrlo

zdrava, obdarena najdebljim i najlepšim guzovima koje je priroda
stvorila, bila je potpuna suprotnost. Provela je život u tucanju s guza, i
na to je bila toliko naviknuta da joj je uživanje dolazilo samo sa te
strane. Pošto joj je jedna prirodna mana (bila je dvocevka), onemogućila
da upozna druge stvari, prepustila se toj vrsti uživanja, dakle, navedena
i nemoći i ranim navikama, zadržala se u predelu te vrste bluda; za nju
se tvrdilo da je još uvek čudesna, sposobna sve da izdrži, ničega se ne
plašeći. Najčudovišnijih kurčina se nije plašila, i nastavak ovih memoara
valjda će nam je prikazati kao borca pod barjakom Sodome, kao
neustrašivu mangupčinu. Imala je još uvek prilično ljupke crte lica,
mada su kao neka klonulost i propadanje načeli njene draži, i da nije
bilo njene gojaznosti koja je još nekako i održavala, moglo se reći da je
već jako istrošena.

Degranž je bila oličenje poroka i bluda: visoka, mršava, pedeset šest

godina stara, lice modro i ispijeno, oči ugašene, usne mrtve, reklo bi se,
živa slika zločina koja samo što se nije srušila od slabosti. Nekada je bila
crnka. Neki su čak tvrdili da je imala lepo telo; ubrzo je ostao samo
kostur koji je izazivao gađenje. Njeno sparušeno dupe, istrošeno,
izbrazdano, iscepano, pre je ličilo na išpartanu hartiju nego na ljudsku
kožu, a rupa mu je bila toliko široka i naborana da su i najveći palamari
mogli bez muke da uđu a da ona ništa i ne primeti. Da stvar bude lepša,
ova izdašna podanica Afrodite, ranjena u više okršaja, imala je
bradavicu manje i tri odsečena prsta; bila je ćopava, nedostajalo joj je
šest zuba i jedno oko. Možda ćemo saznati pri kojoj je vrsti obračuna
bila tako unakažena; jedno je sigurno, ništa je nije moglo popraviti, a
ako joj je telo bilo slika rugobe, duša joj je bila zborište svih poroka i
najneverovatnijih prestupa. Palikuća, oceubica, rodoskvrnica, pederuša,
lezbijka, ubica, trovačica, kriva za silovanja, krađe, pobačaje i
bogohuljenja, može se sa sigurnošću reći da na ovom svetu ne postoji ni
jedan jedini zločin koji ova hulja nije počinila lično ili preko drugih.
Sadašnje joj je zanimanje bilo podvođenje; bila je jedna od zvaničnih
nabavljača našeg društva, i pošto je uz veliko iskustvo bila obdarena i
dobrim jezikom, izabrali su je za ulogu četvrte pripovedačice, to jest one
koja treba da kazuje najveće grozote i beščašća. Ko bi mogao bolje igrati
ovu ulogu od spodobe koja je sve to počinila.
Pošto su našli ove žene, i to u svakom pogledu onakve kakve su
samo mogli poželeti, trebalo je da se pozabave rekvizitom. Najpre su
želeli da se okruže velikim brojem predmeta za blud oba pola, ali kada
su shvatili da je jedino mesto gde bi se ovaj razvratni program mogao
pogodno izvesti onaj isti zamak u Švajcarskoj koji je pripadao Tvrtku i u
kojem je otpremio na onaj svet malu Elviru, da taj omanji zamak ne
može da primi toliko stanovnika, i da bi bilo neoprezno i opasno dovesti
toliki svet, najzad su se odlučili za trideset i dva podanika ukupno,
računajući i pripovedačice; i to: njih četiri, osam devojčica, osam
dečaka, osam muškaraca ogromnih palamara za uživanje pasivne
sodomije, i četiri služavke. Jako im je bilo stalo da sve bude probrano;
cela godina dana je prošla u pripremama, ogroman novac je utrošen, a
evo kakve su mere predostrožnosti bile preduzete u potrazi za osam
devojčica koje bi predstavljale najveći biser čitave Francuske. Šesnaest
promućurnih podvodačica, svaka sa po dve pomagačice, bilo je otposlato
u šesnaest glavnih oblasti Francuske, dok je sedamnaesta poslovala
isključivo u Parizu. Sve ove snabdevačice imale su sastanak na jednom
vojvodinom imanju blizu Pariza, gde su morale da stignu iste nedelje,
tačno deset meseci po odlasku: to vreme im je dato za traženje. Svaka je
morala da dovede po devet osoba, što čini ukupno sto četrdeset i četiri,
od kojih je trebalo izabrati samo osam. Podvodačicama je bilo
preporučeno da biraju samo prema plemenitosti porekla, vrlinama i
ljupkosti lica. Morale su da traže isključivo u poštenim kućama, bile su
odbijene sve devojčice koje nisu otete ili iz manastira u kojima su
vaspitavana deca iz visokih krugova, ili iz krila porodica, i to uglednih
porodica. Sve što nije bilo iznad građanske klase i što nije bilo, u višim
klasama, vrlo čestito, vrlo nevino i izvanredno lepo, odbijano je bez
milosti. Doušnici su uhodili svaki korak ovih žena i odmah izveštavali
društvo o njihovoj delatnosti. Za svaku osobu koja je odgovarala
prohtevima isplaćivano je po trideset hiljada franaka čisto na ruke, ne
računajući troškove. Nečuveno je koliko je to koštalo. Što se tiče
starosti, odredili su je između dvanaest i petnaest godina, sve što je bilo
starije ili mlađe, bilo je bespoštedno odbijeno. Za to vreme, pod istim
okolnostima, istim sredstvima i istim troškovima, odredivši starost
takođe između dvanaest i petnaest godina, sedamnaest službenika
sodomije krstarilo je prestonicom i pokrajinama, a njihov sastanak je
bio određen mesec dana posle izbora devojčica. Što se tiče mlađih
muškaraca koje ćemo od sada nazivati nabijačima, jedini uslov bila je
veličina uda: nisu hteli ništa ispod deset do dvanaest palčeva dužine i
sedam i po u obimu. Osam ljudi je radilo na tom poslu širom cele
kraljevine, a sastanak im je bio određen na mesec dana posle izbora
dečaka. Mada priča o izboru i primanju nije predmet našeg romana, nije
zgoreg da vam ovde kažem koju reč, da biste još bolje upoznali
stvaralački duh četvorice naših junaka. Čini mi se da se ne može
smatrati suvišnim sve ono što može razraditi i razjasniti tako izuzetne
bahanalije kakve nameravamo da opišemo.
 Kada je došlo vreme da se sastanu s devojčicama, svi su se okupili na
vojvodinom imanju. Nekoliko podvodačica nije moglo da ispuni obavezu
da dovede devet osoba, neke druge su pogubile poneku uz put, bilo zbog
bolesti, bilo zbog bekstva, tako da ih je na skup dovedeno samo sto
trideset. Ali kakva lepota, gospode bože! Mislim da je nikada nije bilo
toliko skupljeno na gomilu. Trinaest dana su posvetili pregledu, svakog
dana su ih pregledali po deset. Četiri prijatelja su se raspoređivala u
krug, a devojčica se prvo pojavljivala u središtu tog kruga, odevena na
isti način kao u trenutku odvođenja. Podvodačica koja je privela
podnosila je izveštaj: ako je išta nedostajalo u uslovima društvene klase
ili čestitosti, nisu ulazili u detalje, i devojčica je proterivana istog
trenutka bez ikakve i ičije pomoći, a podvodačica gubila pravo na
naknadu troškova uloženih u nju. Zatim se podvodačica, pošto je
završila svoj izveštaj, povlačila kad se pristupalo ispitivanju devojčice,
da bi se proverila istinitost iskaza. Ako je sve bilo tačno, podvodačica je
ponovo ulazila i zadizala joj suknjicu, da skupu pokaže dupence; to je
bila prva stvar koju su hteli da pregledaju. Najmanja mana tog dela tela
povlačila je istovremeno isključenje: ako je, pak, sve odgovaralo toj vrsti
čari, skidana je gola, i u tom stanju je prolazila i prelazila pet-šest puta
uzastopce od jednog do drugog razvratnika. Obrtali su je sa svih strana,
pregibali, njušili, čepili, proveravali nevinost, sve to hladnokrvno i
naučno, ne dopuštajući da uzbuđenja ometaju ozbiljnost ispitivanja.
Pošto je to obavljeno, dete se povlačilo, a islednici su na jedan karton s
njenim imenom upisivali primljena ili odbijena, stavljajući svoj potpis;
zatim su kartone stavljali u jednu kutiju ne saopštavajući jedan
drugome svoju odluku; kada su sve bile pregledane, otvorili su kutiju: da
bi devojka bila primljena, trebalo je da na svom kartonu ima povoljno
mišljenje sve četvorice pobratima. Ako je nedostajalo samo jedno,
odmah su je proterivali, bespoštedno, nepovratno, kao što sam već
rekao, pešice, bez pomoći ili vodiča, sem možda jednog tuceta devojčica
kojima su se razvratnici malo poigrali posle izbora, a zatim ih prepustili
podvodačicama. Ovim prvim krugom odbačeno je pedeset kandidata.
Pristupili su užem izboru između osamdeset preostalih, ali ovoga puta
sa mnogo više preciznosti i strogosti: svaki i najmanji nedostatak bio je
povod za isključenje. Jedna, lepa kao dan, bila je odbijena zato što joj je
jedan zub bio malo kraći od ostalih; više od dvadeset drugih odbačeno je
zato što su bile kćerke običnih građana. Trideset ih je ukupno propalo u
tom drugom krugu: ostalo ih je, dakle, još svega pedeset. Rešili su da
pristupe trećem ispitu tek kad budu prosuli spermu, i to posluženi ovim
istim kandidatima, da bi savršen mir čula jamčio za staloženost i
pouzdanost pri izboru. Svaki prijatelj se okružio grupom od dvanaest do
trinaest devojčica. Predvođene podvodačicama, grupe su se smenjivale
kod svakog od njih. Tako su im vično menjale poze, tako su bile
čepljene, podmeštane i trćene, jednom reči, bilo je tu toliko bluda da je
sperma štrcala a glave se smirivale, i u sledećem krugu nestalo ih je još
trideset. Ostalo ih je još samo dvadeset; bilo je još uvek dvanaest
suvišnih. Ponovo su se smirili novim sredstvima, onim koja bi mogla da
im ih ogade, ali dvadeset ih je ipak ostalo: kako su i mogli da se odluče
među tako čudesno anđeoskim stvorenjima za koja bi se reklo da su
delo samog božanstva? Trebalo je po svaku cenu pronaći nešto što će,
uz istu lepotu, osigurati neku vrstu prednosti njih osam nad dvanaest
ostalih, i konačno je predsednik predložio nešto što je bilo dostojno
bezumlja u njegovoj glavi. Nije važno, rešenje je bilo prihvaćeno; reč je
bila o tome da se odredi koje će od njih raditi nešto što će kasnije morati
često da upražnjavaju. Četiri dana je bilo dovoljno da se ovo pitanje
potpuno reši, i najzad ih je dvanaest bilo otpušteno, ali ne načisto, kao
ostale; osam dana su se njima zabavljali potpuno, na sve moguće načine.
Zatim su bile, kao što sam već rekao, prepuštene podvodačicama, koje
su se posle toga obogatile prostituišući bića tako uzvišena kao što su
one bile. Što se tiče osam izabranica, njih su do polaska smestili u jedan
manastir, da bi sačuvali uživanje u njima do određenog trenutka, rešeni
da ih dotle ne diraju.
Ne usuđujem se da slikam te lepote: sve su bile tako prevashodne da
se bojim da mi pero ne postane jednolično i dosadno. Zadovoljiću se
time što ću ih nabrojati, izjavljujući celu istinu da je savršeno nemoguće
predstaviti sebi takav skup ljupkosti, čari i savršenstva, i kada bi priroda
htela da prikaže čoveku koliko može samu sebe da nadmaši, sigurno ne
bi izabrala druge primere.
Prva se zvala Avgustina: imala je petnaest godina, kći jednog barona
iz Langedoka, oteta iz manastira u Monpeljeu.
Druga se zvala Fani: kći jednog skupštinskog savetnika iz Bretanje,
oteta iz samog očevog dvorca.
Treća se zvala Zelmira: imala je petnaest godina, kći ljubimica kneza
od Tervila. Otac je poveo sa sobom u lov, na jedan od svojih poseda u
Bosu i, pošto je ostavio na trenutak samu u šumi, istog časa je bila
ukradena. Kao kćerka jedinica trebalo je, uz miraz od četiri stotine
hiljade franaka, da se uda iduće godine za jednog velikog vlastelina. Ona
je najviše plakala i očajavala zbog grozote svoje sudbine.
Četvrta se zvala Sofija: imala je četrnaest godina, kći jednog
dobrostojećeg plemića koji je živeo na svojoj zemlji u Beriju. Nju su oteli
pri šetnji s majkom, koju su, pošto je pokušala da je odbrani, sunovratili
u reku, u kojoj se udavila na njene oči.
Peta se zvala Kolomba: Parižanka, kći jednog skupštinskog
savetnika; imala je trinaest godina, oteli su je kad se s guvernantom
vraćala u manastir sa jedne dečije svečanosti. Guvernantu su preklali.
Šesta se zvala Heba: imala je dvanaest godina, kći konjičkog
kapetana, plemića iz Orleana. Mlađa osoba je bila zavedena i odvedena
iz manastira u kojem su je vaspitavali; novcem su potkupili dve
kaluđerice. Nemoguće je videti išta zavodljivije i slađe.
Sedma se zvala Ružica: imala je trinaest godina, kći poručnika
garnizona Šalona na Soni. Otac joj je nedavno umro; živela je na selu
blizu grada sa majkom kada su je na njene oči kao lopovi ukrali.
Poslednja se zvala Mimi ili Mišeta: imala je dvanaest godina, kći
markiza od Senanža, oteta sa očevog poseda u Burbonu, dok je u
kočijama bila u šetnji sa dve-tri žene iz dvorca, koje su sve pomorene.
Vidi se da su pripreme za naša uživanja koštale velike sume novca i
poprilično zločina. Takvi ljudi mogli su da troše koliko su hteli, a što se
zločina tiče, tada se živelo u veku u kojem je trebalo mnogo da bi bili
proganjani i kažnjavani, kao što se to od tada čini. Zahvaljujući tome,
naši razvratnici nisu bili uznemiravani zbog posledica svojih zlodela,
jedva da je i bila neka istraga.
 Stiglo je vreme ispitivanja dečaka. S njima je bilo lakše, pa su bili i
brojniji. Podvodači su doveli sto pedeset, i sigurno ne preterujem ako
tvrdim da su bili bar jednaki u odnosu na devojke, koliko po lepoti lica
toliko po nevinosti i plemenitom poreklu. I njih su plaćali trideset
hiljada franaka po komadu, kao i devojčice, ali nakupci nisu ništa
rizikovali jer je ova divljač bila cenjenija i više po ukusu naših
sladokusaca, koji su rešili, da ne bi bili ni na kakvom gubitku, a pošto su
u stvari bili prinuđeni da odbiju one koji ne odgovaraju, da se posluže
svima i da ih sve isplate. Pregled je bio isti kao i za žene. Proveravali su
po desetoricu dnevno, uz mudru predostrožnost koju su malo
zanemarili pri ispitivanju devojaka, uz predostrožnost, kažem, da ih ista
desetorica pre početka ispita izdrkaju. Hteli su skoro da isključe
predsednika, toliko su se plašili izopačenosti njegovih nagona; sumnjali
su da ih je već pri izboru devojaka zaveo svojom sklonošću ka beščašću i
kalu. Obećao je da se neće tome podavati, i održao je reč, najverovatnije
uz veliku muku, jer oštećena i izopačena uobrazilja, naviknuta na tu
vrstu vređanja zdravog ukusa i prirode, na pogrde koje joj toliko gode,
teško da se može uputiti na dobar put: reklo bi se da mu i sama želja za
ispunjenjem tih nagona oduzima sposobnost rasuđivanja. Pošto prezire
sve što je zaista lepo, a voli samo ono najgnusnije, sud raspaljene mašte
je u skladu sa osećanjem, pa joj vraćanje zdravim osećanjima izgleda
kao nepravda prema principima kojih se ni po koju cenu ne bi odrekla.
Sto osoba je jednoglasno primljeno posle prvog zasedanja, a morali su
da obave pet krugova da bi ih sveli na broj koji je mogao da bude
prihvaćen. Tri puta uzastopce ostalo ih je po pedeset, tako da su morali
da pristupe zaista nemogućim merama da bi u neku ruku skinuli čari sa
idola koji su im stalno sijali u očima, ma šta radili, i zadržali samo
onoliko koliko su rešili da zadrže. Setili su se da ih obuku u žensko:
dvadeset i petorica su otpali zahvaljujući lukavstvu koje se sastojalo u
tome da pol koji obožavaju preruše u pol kojim su bili presićeni, što ih je
splašnjavalo i oduzimalo svaku iluziju. Ali ništa nije moglo da izmeni
izbor preostale dvadeset petorice. Mogli su da rade što god hoće, da se
izdrkavaju po sto puta, da u kartone upisuju imena tačno u trenutku
svršavanja, da se služe sredstvima koja su upražnjavali s devojkama,
ništa nije vredelo, istih dvadeset pet je ostajalo, i najzad su rešili da ih
odrede kockom. Evo imena onih koji su ostali, njihove godine, poreklo i
okolnosti odvođenja, pošto odstupam od slikanja portreta: sam Amor
sigurno nije imao tako prefinjene crte, a modeli prema kojima je Albani
birao likove svojih božanskih anđela sigurno su bili daleko ispod ovih.
Zelamir je imao trinaest godina; bio je sin jedinac jednog plemića iz
Poatua, koji ga je vaspitavao s najvećom negom na svom posedu. Poslali
su ga bili u Poatje u posetu jednoj rođaci, u pratnji samo jednog sluge;
naši lopovi su ih presreli, ubili slugu i dočepali se deteta.
Kupidon je bio istih godina; živeo je u koledžu Lafleša; sin plemića iz
okoline toga grada, tu se i školovao. Vrebali su ga i ukrali jedne nedelje,
kada su učenici izišli u šetnju. On je bio najlepši od svih učenika.
Narcis je imao dvanaest godina; on je bio vitez od Malte. Ukrali su
ga u Ruanu, gde je njegov otac bio na visokom položaju, koji je
odgovarao njegovom ugledu. Uputili su ga bili u koledž Luja Velikog u
Parizu; oteli su ga uz put.
Zefir, najslađi od sve osmorice, ako je uopšte moguće nekoga
izdvojiti po lepoti, bio je rodom iz Pariza; školu je učio u jednom
čuvenom internatu. Otac mu je bio general, obrnuo je nebo i zemlju da
povrati sina, ali bez uspeha. Potkupili su bili direktora internata koji je
izručio sedam dečaka, od kojih su šestoricu odbili. Zefir je zavrteo glavu
vojvodi, koji je izjavio da bi odmah dao milion samo da naguzi tog
dečaka. Za sebe je zahtevao prvo trćenje, što su mu svi odobrili. O,
nežno i slabašno detešce, kakva nesrazmera! Kakva ti je, dakle,
strahovita sudbina bila upisana!
Seladon je bio sin sudije iz Nansija. Oteli su ga iz Lunevila, kad je
stigao u posetu tetki. Tek je ušao u četrnaestu godinu. Jedino su njega
zaveli zahvaljujući jednoj devojčici njegovih godina, s kojom su mu
namestili sastanak: mala droca ga je navukla u zamku praveći se da ga
voli, njegovi su ga slabo čuvali, i stvar je uspela.
Adonis je imao petnaest godina. Digli su ga iz koledža u Plesisu, gde
je učio školu. Bio je sin predsednika vrhovnog suda, koji se uzalud žalio,
uzalud preduzimao potere, stvar je bila izvedena tako pažljivo da mu
nikada nije ušao u trag. Kurval je bio lud za njim već dve godine,
upoznao ga je kod njegovog oca, lično je dao novac i potrebna
obaveštenja za otmicu. Svi su se začudili tako dobrom izboru onako
izopačene prirode, a Kurval je s ponosom iskoristio ovu priliku da
pokaže svojim saučesnicima da i on može još da ima dobar ukus. Dete
ga je prepoznalo i briznulo u plač, a predsednik ga je tešio obećavajući
da će mu on lično oduzeti nevinost; dajući mu to vrlo dirljivo obećanje,
tapkao ga je po dupetu svojim ogromnim palamarom. Zaista je tu
privilegiju za sebe zatražio od svojih prijatelja, i savet mu je odobrio bez
poteškoća.
Jasint je imao četrnaest godina; bio je sin penzionisanog oficira iz
jedne varošice u Šampanji. Uhvatili su ga prilikom lova, koji je voleo
iznad svega i u koji ga je neoprezni otac puštao bez pratnje.
Kiton je imao trinaest godina. Oteli su ga iz Versaja, gde je u velikoj
dvorskoj konjušnici služio kao paž. Bio je sin jednog plemića iz
Nivernea, a u Versaj su ga doveli šest meseci ranije. Jednostavno su ga
ukrali dok je sam šetao avenijom Sen Klu. On je zapao za oko biskupu,
kome je bilo namenjeno skidanje nevinosti.

To su bila muška božanstva koja su naši razvratnici pripremili za

svoj blud: videćemo u pravo vreme i na odgovarajućem mestu kako su se
njima poslužili. Preostala su sto četrdeset dva bića, ali se sa ovom
divljači nisu šalili kao sa onom drugom: nijedan nije bio otpušten a da
nije bio potrošen. Naši razvratnici su s njima proveli mesec dana u
vojvodinom zamku. Pošto se vreme odlaska približilo, obustavili su sve
tekuće poslove, pa im je ova zabava bila dobrodošla da prekrate vreme.
Kada su ih se dobro zasitili, smislili su zabavan način da ih se otarase:
prodali su ih jednom turskom gusaru. Na taj način su izbrisali sve
tragove, a u isto vreme i nadoknadili jedan deo troškova. Turčin ih je
preuzeo u Monaku, kuda su ih dopremali u malim grupama, i odveo ih u
ropstvo, što je nesumnjivo gorka sudbina, ali je tim više razgalila našu
četvoricu zlotvora.
Došlo je vreme da se izvrši izbor nabijača. Odbijeni kandidati ove
kategorije nisu predstavljali problem; kako su to bili ljudi u ozbiljnim
godinama, jednostavno su im isplaćivali putne troškove i naknadu za
uložen trud, posle čega su se sami vraćali svojim kućama. Osmorica
dobavljača ove vrste imali su mnogo manje brige jer su razmere bile
uglavnom određene, a klasno poreklo nije igralo nikakvu ulogu. Došlo
ih je dakle pedeset. Među dvadeset najvećih izabrali su osmoricu
najmlađih i najlepših, a kako će se ubuduće od te osmorice govoriti
samo o četvorici najvećih, zadovoljiću se da pomenem samo njih.
Herkul, koji je zaista bio građen kao bog čije su mu ime dali, imao je
dvadeset šest godina, a priroda ga je obdarila udom od osam palčeva i
dve dvanaestine u obimu i trinaest palčeva u dužinu. U životu se nije
mogla videti lepša i veličanstvenija stvar od te sprave koja je skoro
stalno bila nadignuta i koja je u osam uzastopnih svršavanja,
eksperimentalno su to utvrdili, punila tačno jednu pintu. Uz to je bio
vrlo blage prirode i vrlo zanimljivog lika.
Antinous, koga su tako nazvali zato što je, kao Hadrijanov tucač, uz
najlepšu kitu na svetu imao i najraskošnije dupe, što je retka pojava,
nosio je spravu od osam palčeva u obimu i dvanaest u dužinu. Imao je
trideset godina i najlepše lice koje se da zamisliti.
Buljoder je imao bušilicu tako zgodno iskrivljenu da mu je bilo skoro
nemoguće da natiče a da ne zacepi bulju, otuda mu je i poticao nadimak
koji je nosio. Glavić mu je ličio na volovsko srce i imao je osam palčeva i
tri dvanaestine u obimu. Ud je, inače, imao samo osam palčeva, ali je taj
krivi ud bio tako nekako zavrnut da je cepao čmar tačno u trenutku
prodiranja, i zbog te dragocene osobine bio je jako tražen od naših
presićenih sladostrasnika.
Nebojeb, koga su tako nazvali zato što mu je stalno bio nadignut,
bilo šta činio, raspolagao je spravom od jedanaest palčeva dužine, sa
sedam palčeva i jedanaest dvanaestina u obimu. Zbog njega su odbili i
veće, ali su se oni dizali teže, dok je njegov štrčao nebu pod oblake pri
najmanjem dodiru, bilo koliko puta da se prosuo u toku dana.
Ostala četvorica su bila otprilike iste dužine i obima. Petnaest dana
su se prijatelji poigravali sa četrdeset i dva odbijena kandidata, pa pošto
su ih se nauživali i spreda i otpozadi, otpustili su ih uz dobru nagradu.
Preostao je još samo izbor četiri službenice bluda, i taj izbor je, bez
sumnje, bio najživopisniji. Predsednik nije bio jedini čiji je ukus bio
izopačen; njegova tri prijatelja, a naročito Tvrtko, takođe su bila
zaražena tom prokletom strašću kala u bludu, što znači da ih žešće
privlači predmet star, gadan i prljav negoli što priroda stvara u
najbožanstvenijem vidu. Bez sumnje je teško objasniti ovakve ćudi, ali
njih imaju mnogi ljudi. Lom i krš u prirodi proizvode neku vrstu siline
koja deluje na živčani sistem možda isto, ako ne i jače nego
najuzvišenija lepota. Uostalom, utvrđeno je da užas, grdoba i strahota
gode u trenutku nadraživanja: dakle, gde bismo to sve bolje našli nego u
poročnosti. A ako se već prljavština dopada u činu bluda, jasno je da je
prijatnije što je stvar prljavija, a prljavija je sigurno u poroku nego u
nečemu netaknutom i savršenom. U to nema ni najmanje sumnje.
Uostalom, lepota je stvar jednostavna, a rugoba izuzetna, i sve uspaljene
mašte vole u bludu više izuzetno no obično. Lepota i svežina diraju
jednosmerno; rugoba i izopačenost zadaju silovit udarac, potres je jači,
uzbuđenje, dakle, mora da je življe. Kada se ovo ima u vidu, ne treba se
čuditi što mnogi ljudi radije uzimaju za svoje uživanje staru, ružnu, čak
smrdljivu ženu negoli svežu i lepu devojku, ne treba se tome više čuditi,
kažem, kao ni čoveku koji više voli da šeta po šturom i džombastom
planinskom kamenju nego jednoličnim ravničarskim putanjama. Sve te
stvari zavise od naše građe, od naših organa, od načina na koji se oni
uzbuđuju, i mi nismo u stanju da menjamo svoje nagone kao što nismo
u stanju da menjamo ni oblike svog tela. Bilo kako bilo, takvi su, kao što
smo rekli, bili preovlađujući nagoni predsednika, naravno, kao i trojice
njegovih saučesnika, jer su sva četvorica bili jednoglasni u izboru
službenica, a taj je izbor odlično izražavao, kao što ćemo videti, nered i
izopačenost koje smo opisali. Izaslanici su, dakle, tražili po Parizu, s
najvećom brigom, četiri spodobe koje su morale da obave tu ulogu, i ma
koliko njihovi portreti bili gnusni, čitalac će mi dozvoliti da ih bar
naznačim: njihova je uloga suviše značajna u opisu ljudskih strasti i
ponašanja, što je jedan od najvažnijih pokretača pri pisanju ovog dela.
Prva se zvala Marija. Bila je služavka čuvenog razbojnika koji je
nedavno bio otkriven, a što se nje lično tiče, šibana je i obeležena. Imala
je pedeset osam godina, skoro potpuno ćelava, nos kriv, oči mutne i
krmeljive, usta široka i još uvek ispunjena sa trideset dva kao sumpor
žuta zuba; bila je visoka, tela iznurenog od četrnaest porođaja čije je
plodove, svoje četrnaestoro dece, po sopstvenom kazivanju, sve
podavila, iz straha da ne odgaji loše podanike. Stomak joj je bio nabran
kao uzburkano more, a jedan guz joj je bio izjeden gnojavim čirom.
Druga se zvala Lujza. Imala je šezdeset godina. Bila je omalena,
grbava, ćorava, hroma, ali su joj dupe i koža bili lepi. Bila je zla kao sam
đavo i spremna da počini sve grozote i nedela koja bi od nje zatražili.
Tereza je imala šezdeset dve godine. Bila je visoka, mršava, pravi
skelet, bez ijedne dlake na glavi, bez ijednog zuba u ustima, a smrad koji
je izbijao iz tog otvora na telu mogao je čoveka da onesvesti. Čmar joj je
bio izrešetan ranama, a guzovi su bili čudesno mlohavi, tako da se koža
mogla uvijati oko štapa; rupa tog čarobnog dupeta ličila je na vulkanski
krater, a što se mirisa tiče, bila je to prava nužnička jama. Za celog svog
života Tereza nije dirnula dupe, bilo je očigledno da je tu bilo govana još
iz najranijeg detinjstva. Što se pizde tiče, to je bila prava kanta za đubre,
stecište svih prljavština i grozota, čiji je smrad obarao. Bila je kljakava u
ruku i hramala je na jednu nogu.
Fanšon je bilo ime četvrte. Šest puta je bila osuđivana na smrt, i nije
bilo zločina na Zemljinoj kugli koji nije počinila. Imala je šezdeset devet
godina, bila je zdepasta, kratka i gojazna, vrljava, skoro bez čela, u
smrdljivoj njušci je nosila još samo dva zuba koji samo što nisu ispali;
crveni vetar joj je prekrio celu zadnjicu, a iz čmara su joj visili šuljevi
veliki kao pesnice; jedna grozna rana pojela joj je pola pizde, a jedna
butina joj je bila sva ispečena. Tri četvrtine godine bila je pijana, a pri
pijanstvu joj je želudac vrlo slabo vario, pa je povraćala svuda oko sebe.
Gužnji otvor, mada oivičen pomenutim šuljevima, bio je prirodno tako
širok da je puvala i prdela bez prestanka, a u poslednje vreme je i srala i
ne primećujući to.
Pored posluživanja u kući za vreme boravka koji su pripremali, ove
četiri žene su morale da učestvuju na svim skupovima, gde su imale da
opslužuju i da se bave svom negom koju će od njih zahtevati pri
obavljanju bludnih radnji.
Pošto su sve pripremne radove obavili, a kako je leto već nastupilo,
ostalo je još samo da prebace razne stvari potrebne za udobnost i
prijatnost u toku četiri meseca boravka na Tvrtkovom imanju. Otpremili
su ogromne količine nameštaja i ogledala, namirnica, vina i
najraznovrsnijih likera, poslali radnike i malo-pomalo otpremali
podanike koje je Tvrtko, nalazeći se već na licu mesta, redom prihvatao i
smeštao. Ali vreme je da ovde opišemo čitaocu taj basnoslovni hram
određen za tolika bludnička žrtvovanja u toku četiri predviđena meseca.
Tada će čitalac videti s kakvom pažnjom su izabrali to usamljeno i
zabačeno utočište, baš kao da su tišina, udaljenost i spokojnost
neophodni uslovi za razvijanje pravog razvrata, i kao da sve što tim
sredstvima stvara utisak religioznog straha, doprinosi još većoj čari
bluda. Opisaćemo to utočište ne onakvo kakvo je bilo ranije, nego
ulepšano i još izolovanije posle izvedenih radova.
Da bi se tamo dospelo, trebalo je prvo stići do Bazela; tu se prelazila
Rajna, a nadalje se put toliko sužavao da se moralo izaći iz kola. Malo
dalje prodiralo se u Švarcvald teškim, krivudavim putem dugim oko
petnaest milja, potpuno neprohodnim bez pomoći vodiča. Na toj daljini
stizalo se do jednog neprijatnog i sumnjivog naselja ugljara i šumara. Tu
počinje Tvrtkovo imanje, a i ovo naselje mu takođe pripada. Pošto su svi
njegovi stanovnici bili banditi i lopovi, Tvrtku je bilo lako da među
njima nađe saučesnike, kojima je, kao prvo, izdao naredbu da nikoga ne
puštaju da se približi zamku posle prvog novembra, kada će celo društvo
biti na okupu. Naoružao je svoje verne podanike, dao im po koju
privilegiju, koju su ovi već odavno tražili, i prolaz je bio potpuno
začepljen. Sledeći opis ovog zatvorenog prolaza pokazaće da je teško
bilo stići do Silinga, kako se zvao Tvrtkov zamak. Pošto bi se prešla
ugljarnica, strmi put je vodio uz planinu visoku skoro kao Sen Bernar,
sa još težim pristupom, jer se na vrh moglo stići samo pešice. Možda bi
mazge i mogle da se popnu, ali je staza prolazila pored takvih provalija
da je jahati bilo užasno opasno. Šest mazgi koje su prenosile namirnice i
opremu sunovratile su se, kao i dva najamnika što su se usudili da jašu.
Trebalo je više od pet punih časova da bi se stiglo na greben planine
koja je već sama predstavljala prirodnu prepreku, a zbog radova koji su
iz predostrožnosti bili izvedeni, postala je potpuno nepremostiva, sem
za ptice koje su mogle da je prelete. Čudan hir prirode načinio je jednu
pukotinu na planinskom grebenu od preko trideset hvati, između
njegove severne i južne strane. tako da bez građevinskih radova nije bilo
moguće da se sa tog grebena, na koji se stizalo sa toliko muke, spusti sa
druge strane. Tvrtko je naredio da se preko te pukotine, sa provalijom
od preko hiljadu stopa, sagradi vrlo lep drveni most, koji je bio srušen
čim su poslednje isporuke prešle; od tog trenutka nije više postojala ni
najmanja mogućnost da se dospe do zamka Siling. Jer, pri silaženju sa
severne strane, stizalo se na malu visoravan od jedno četiri jutra zemlje,
koja je sa svih strana bila okružena šiljatim stenama s vrhovima što
upiru u oblake i time obavijaju visoravan prirodnim zidom bez i
najmanjeg procepa. Jedino se uzani prolaz, nazvan Prilaz mostu,
spuštao i povezivao malu visoravan, a kada je most bio srušen, nije bilo
više tog stvora, čak ni sa najizuzetnijim sposobnostima, koji bi mogao
da dospe na visoravan. Dakle, usred toga malog polja, tako dobro
ograđenog i zaštićenog, nalazio se Tvrtkov zamak, okružen drugim
zidom, visokim trideset stopa; iza zida, dubok jarak ispunjen vodom štiti
zadnji bedem u obliku kružne galerije; najzad, jedan uzan i nizak tunel
se probija do unutrašnjeg dvorišta, oko kojeg su sagrađena sva
konačišta. Ova vrlo prostrana konačišta, poslednjim pripremama
izvrsno opremljena, počinjala su na prvom spratu vrlo prostranom
galerijom. Ne treba zaboraviti da ću slikati ta konačišta ne onakva kakva
su možda bila ranije, nego kakva su bila pošto su ih opremili i
rasporedili prema predviđenoj nameni. Iz galerije se ulazilo u vrlo lepu
trpezariju sa ormanima u obliku kula, koji su bili u neposrednoj vezi s
kuhinjama, što je omogućavalo služenje toplih jela, hitro i bez posluge.
Iz ove trpezarije, zastrte tepisima, opremljene pećima, otomanima,
izvanrednim foteljama i svim onim što je moglo doprineti udobnosti i
prijatnosti, prelazilo se u dnevni salon, jednostavan, bez mnogo ukrasa,
vrlo topao, s lepim nameštajem. Salon je vodio u dvoranu namenjenu
besedama pripovedačica: to je bilo, što bi se reklo, bojno polje
predviđenih okršaja, sedište glavnog štaba razvrata, a pošto je bila
opremljena i ukrašena shodno toj nameni, ova prostorija zaslužuje
posebno opisivanje. U kružnom delu su se nalazile četiri prostrane niše
obložene ogledalima, svaka sa po jednim otomanom; niše su bile
sagrađene tako da su gledale prema prečniku polukruga. Jedan presto,
uzdignut četiri stope, nalazio se uza zid koji je zatvarao ovaj prečnik.
Presto je bio namenjen pripovedačici: ovaj položaj joj je omogućavao ne
samo da bude naspram sve četiri niše u kojima su se nalazili slušaoci,
već i da zbog blizine, pošto je krug bio mali, svaka reč njenog kazivanja
dopre, kao kad glumac govori sa scene, do slušalaca u nišama posađenih
kao u amfiteatru. Postolje prestola bilo je sačinjeno od polukružnih
stepenica na koje su postavljali podanike razvrata potrebne za
smirivanje nadražaja proizvedenih pričom; stepenice, kao i presto, bile
su zastrte crnim plišom ukrašenim zlatnim resama, dok su niše bile
obložene istom tkaninom, samo tamnoplave boje, i isto tako ukrašene.
U dnu svake niše postojala su po jedna mala vrata koja su vodila u
nužnik predviđen za sređivanje željenih podanika, biranih sa centralnog
stepeništa, a u slučaju da se razvratnički čin ne obavlja pred publikom.
Svaki nužnik je imao po jedno kanabe, kao i sav ostali pribor potreban
za izvođenje bluda svih vrsta. Sa obe strane prestola uzdizao se po jedan
stub koji je dosezao do stropa; stubovi su služili za vezivanje podanika
pri izvršenju kazni zbog učinjenih prestupa. Neophodne sprave za
mučenje bile su okačene za ta dva stuba, tako da je upečatljiv prizor
služio održavanju potčinjenosti, neophodnoj u ovoj vrsti zabava, jer je
pokornost žrtve skoro sav izvor draži u sladostrasnoj duši mučitelja. Iz
ovog salona ulazilo se u poslednju prostoriju ovog krila zgrade. To je
bila neka vrsta budoara, izuzetno prigušena i tajanstveno skrivena, vrlo
topla, mračna i preko dana, namenjena za okršaje prsa u prsa ili za neke
druge tajne vrste bluda koje će kasnije biti objašnjene. Da bi se prešlo u
drugo krilo, trebalo se vratiti istim putem do galerije sa vrlo lepom
kapelom u dnu, i preći u paralelno krilo koje je sa druge strane
okruživalo unutrašnje dvorište. Tu se nalazilo vrlo prijatno predsoblje
koje je vodilo u četiri izvanredna apartmana, koji su imali po jedan
budoar i po jedan nužnik. Divni turski kreveti prekriveni damastom u
tri boje i ista takva tapiserija krasili su ove apartmane, čiji su budoari
pružali, i to do savršenstva, sve što najsenzualnija pohota može poželeti.
Ova četiri apartmana, namenjena četvorici ljubavnika, bila su jako topla
i ugodna, zaista se može reći da su u njima bili dobro smešteni. Njihove
žene su morale, po prethodnom dogovoru, da stanuju s njima, zato nisu
imale zasebne prostorije. Drugi sprat je imao otprilike isti broj
apartmana, ali drugačije raspoređenih. Pre svega, sa jedne strane se
nalazila jedna velika prostorija koju je krasilo osam niša, svaka sa po
jednim krevetićem, prebivalište osam devojčica, sa dve male sobe sa iste
strane za dve odgovorne starice; iza ovih, dve podjednako lepe sobe
namenjene dvema pripovedačicama. Sa druge strane se nalazila jedna
isto tako velika soba sa osam niša za osam dečaka, takođe sa dve sobice
za odgovorne vaspitačice, a iza ovih, opet dve istovetne sobe za druge
dve pripovedačice. Iznad ovog sprata uzdizalo se osam kula, prebivalište
osmorice nabijača, mada nije bilo predviđeno da često spavaju u svojim
krevetima. U prizemlju su se nalazile kuhinje, sa šest odeljenja za
smeštaj šest osoba zaposlenih u ovoj službi, od kojih su tri bile nadaleko
čuvene kuvarice. Smatrali su da je bolje da za ovaj posao, u uslovima
ovakve orgije, uzmu žene nego muškarce, ja mislim da su bili u pravu.
Njima su pomagale tri mlade i snažne devojke, ali nijedna žena koja je
pripadala ovom kuhinjskom osoblju nije učestvovala u orgijama niti bila
predviđena za uživanja, a ako su ova utvrđena pravila i bila katkad
pogažena, bilo je to zato što ništa ne može da se suprotstavi razvratu, a
najsigurniji način da se on razjari i još više razbuja jeste baš postavljanje
bilo kakvih granica. Jedna od ove tri služavke morala je da se bavi
mnogobrojnom stokom koju su bili doveli, jer sem četiri starice što su
bile namenjene unutrašnjoj službi, u celom zamku nije bilo druge
posluge osim ove tri kuvarice i njihovih pomoćnica. Ali izopačenost,
svirepost, grozomora i beščašće naše četvorice razvratnika naveli su ih
da, za sprovođenje izvesnih predviđenih ili samo naslućenih strasti,
sagrade posebnu prostoriju koju moram hitro samo da naznačim jer mi
osnovni zakoni održavanja napetosti pripovedanja ne dozvoljavaju da
kažem više.
Jedna zlokobna kamena ploča ispod praga male hrišćanske kapele
udno galerije, koju smo već spomenuli, bila je pokretna i mogla se odići;
taj kamen je prikrivao kružno, vrlo usko i strmo stepenište, čijih se
stotinak stepenika spuštalo u utrobu zemlje, u neku vrstu zasvođene
tamnice, zabravljene sa troja gvozdena vrata, u kojoj se nalazilo sve što
umetnost mučenja i najprefinjenije divljaštvo mogu izmisliti u oblasti
svireposti, koliko za razdraživanje strasti toliko i za efikasno izvršenje
grozota. Kakav mir! Kakvu bezbednost je tu morao osetiti zlikovac licem
u lice sa svojom žrtvom! Bio je kod svoje kuće, van Francuske, u
pouzdanoj zemlji, udno nenastanjene i neprohodne šume, u skrovištu
koje su mogle, zahvaljujući već navedenim merama predostrožnosti,
samo ptice da posećuju, i najzad, mogao se spustiti do dna, u samu
utrobu zemlje. Teško nesrećniku, po sto puta teško njegovoj majci, kada
ga tako napuštenog sudbina baci na milost i nemilost zlikovca bez
zakona i religije, koga samo zločin razgaljuje, koji poznaje samo svoje
sopstvene nagone i pokorava se jedino neodoljivim zakonima bezumne
pohote. Ja ne znam šta će se tu dogoditi, ali već sada mogu da kažem, a
da time ništa ne oduzmem od zanimljivosti priče, da je vojvoda, kada su
mu opisali to mesto i uređaje, svršio tri puta uzastopce.
Kada je najzad sve bilo gotovo, besprekorno pripremljeno, određeni
podanici, vojvoda, biskup, Kurval i njihove žene, u pratnji četvorice
drugostepenih nabijača, krenuše na put (Tvrtko i njegova žena, kao i svi
ostali, otišli su ranije, kao što je već rečeno), i posle beskrajnih muka
stigoše u zamak 29. oktobra uveče. Tvrtko, koji se tu već nalazio, naredi
da se viseći planinski most preseče odmah pošto ga pređu. Ali to nije
bilo sve: vojvoda je, pošto je ispitao prostorije i utvrdio da je sva roba
prebačena i da više nema nikakve potrebe da se izlazi, rešio, da bi
osujetio bilo koji, makar i najneverovatniji napad spolja ili bekstva
iznutra, još manje verovatna, rešio je, kažem, da se zazidaju sve kapije
na koje se moglo ući u zamak i tako se potpuno zatvore kao u
opsednutom gradu, ne ostavljajući ni najmanju pukotinu ni spoljnjem
neprijatelju ni unutrašnjem dezerteru. Naredba bi izvršena; zazidali su
se tako savršeno da je bilo nemoguće čak i prepoznati mesta gde su
nekada bile kapije, a zatim su se rasporedili u unutrašnjosti prema već
opisanom poretku. Dva preostala dana do prvog novembra posvećena su
bila odmoru podanika, da bi se ovi pojavili sveži kada scene razvrata
budu otpočele, a četvorica prijatelja su se bacili na izradu zakonika, koji
su kao starešine potpisali i objavili podanicima čim su ga završili. Pre
nego što uđemo u suštinu pripovedanja, neophodno je da čitaoca
upoznamo sa ovim zakonikom, kako bi posle tačnog opisa koji smo dali
o svemu, mogao lako i slatko da prati priču, a da mu ništa ne poremeti
razumevanje niti pomuti sećanje na prethodne opise.

Pravilnik
 Ustajanje svakog dana u deset sati ujutro. U taj čas, četiri nabijača
koji nisu bili dežurni te noći posetiće prijatelje, vodeći sa sobom svaki
po jednog dečaka; prolaziće iz sobe u sobu. Delovaće zavisno od požude
i prohteva prijatelja, a dečaci će u početku samo prisustvovati da bi se
pripremili za budućnost, jer je bilo odlučeno i ugovoreno da osam
devojačkih pizdi bude pocepano tek u mesecu decembru, a njihovi
čmarovi, kao i dvojice od osam dečaka, tek u januaru, sve to radi
razdraživanja pohote i razbuktavanja žudi, koje se stalno raspaljuju a
nikako ne zadovoljavaju, što na kraju izaziva neku vrstu bludne
razjarenosti, koja je najuzvišeniji cilj bezumnog sladostrašća.
U jedanaest sati, ljubavnici će posetiti prebivalište mladih devojčica.
U toj prostoriji služiće im se doručak, koji će se sastojati od vruće
čokolade, ili pečenja u španskom vinu, ili drugih okrepljujućih zakuski.
Ovaj doručak će služiti osam devojčica, potpuno nagih, kojima će
pomagati stare Marija i Lujza, dodeljene haremu devojčica, pošto su
druge dve dodeljene haremu dečaka. Ako ljubavnici zažele da počine
neke svinjarije s devojčicama u toku doručka, pre ili posle toga, one će
se tome potčinjavati s propisanom pokornošću na koju su primorane i
koju ne smeju da prekrše pod pretnjom najstrožih kazni. U isto vreme,
ugovorne strane su saglasne da u to vreme neće obavljati u tajnosti
nikakav razvrat ponaosob, i da će, ako se i zažele malo bluda, sve to
obavljati uzajamno i pred svima prisutnim na doručku. U svakom
slučaju, devojčice će, čim ugledaju ili sretnu nekog od ljubavnika, padati
na kolena i ostajati tako sve dok im se ne naredi da se dignu. Samo one,
supruge i starice su podvrgnute ovom zakonu. Svi ostali su ovoga
oslobođeni, ali su, ipak, dužni da oslovljavaju sa »vaše prevashodstvo«
svakog ljubavnika.
Pre izlaska iz devojačke sobe, ljubavnik odgovoran za celokupno
držanje u tekućem mesecu (bilo je predviđeno da svakog meseca po
jedan prijatelj vodi računa o svemu, a redosled je bio sledeći: Tvrtko u
novembru, biskup u decembru, predsednik u januaru i vojvoda u
februaru), dakle, taj dežurni ljubavnik u toku meseca, pre nego što iziđe
iz devojačkih odaja, obavlja pojedinačni pregled svih devojčica, da bi
utvrdio da li se nalaze u propisanom stanju, jer će svakog jutra
staricama biti naređeno kakvo je stanje svakog podanika toga dana
potrebno ljubavnicima, a starice, kao i podanici, moraju tog naređenja
da se drže. Kako je strogo zabranjeno da se nužda vrši van kapele, koja
je namenjena i preuređena za tu svrhu, i kako je strogo zabranjeno da se
tamo odlazi bez izričite dozvole, a koja je često, s razlogom uskraćivana,
dežurni ljubavnik u toku meseca stručno će pregledati, odmah posle
doručka, sve lične noćne posude devojčica, a u jednom ili drugom
slučaju kršenja jednog od ovih pravila prestupnica će biti osuđena na
telesnu kaznu.
Odatle se prelazi u odaje dečaka, da bi se obavili isti pregledi i da bi
se prestupnicima izrekle iste kazne. Četiri dečaka koji to jutro nisu
proveli s ljubavnicima, prilikom posete njihovoj sobi dočekaće ih i
skinuti gaće pred njima; četvorica ostalih stajaće po strani i ništa neće
raditi, u očekivanju naredbi koje bi im se mogle izdati. Gospoda će se,
ako im se prohte, poigravati sa četvoricom koju toga dana još nisu
videli, ali sve radnje će biti javne: nikakvi susreti oči u oči u to doba
dana. U jedan sat, dečaci ili devojčice, veliko i malo, koji su dobili
dozvolu da obave nuždu, i to samo veliku (a ta dozvola će se izdavati
vrlo teško, i to najviše jednoj trećini podanika), ti ili te, rekoh, biće
pušteni u kapelu, gde je sve znalački podešeno za naslađivanja te vrste.
Tamo će naići na četiri ljubavnika, koji će ih tu primati do dva sata,
nikada duže, i koji će ih razmeštati i nameštati u poze i skupove, već
prema njihovim žudima u ovoj vrsti uživanja. Od dva do tri, poslužuju
se prva dva stola, za kojima se ručava u isto vreme, jedan u devojačkim
odajama, drugi u dečačkim. Tri kuhinjske pomoćnice će služiti oba
stola. Za prvim stolom će obedovati osam devojčica i četiri starice; za
drugim, četiri supruge, osam dečaka i četiri pripovedačice. Za vreme
ručka, gospoda će se povlačiti u salon, gde će čavrljati do tri sata. Nešto
pre toga, u salon će stupiti osmorica nabijača, najbolje moguće odeveni i
udešeni. U tri sata će se služiti ručak gospodarima, a jedino će osmorica
nabijača imati čast da budu za njihovom trpezom. Ovaj obed će
opsluživati četiri supruge, potpuno nage, uz pomoć četiri starice
prerušene u čarobnice. One će uzimati jela iz kredenaca gde su ih
služavke ostavile, i predavaće ih suprugama, koje će ih iznositi na sto.
Osmorica nabijača su ovlašćeni da u toku obeda kako hoće pipaju gola
tela supruga, što ove ne smeju da odbiju niti da se brane na bilo koji
način; moći će da ih vređaju i zahtevaju da ih služe uzdignutih kita i da
sipaju pogrde kako im je drago.
Dizaće se od stola u pet sati. Tada će četiri prijatelja (nabijači će se
povući do početka opšteg zbora), četiri prijatelja, rekoh, preći u salon,
gde će ih dva dečaka i dve devojčice, koji će se smenjivati svakog dana,
goli služiti kafom i likerima. To još uvek neće biti pogodan trenutak za
nadraživanje pohote; još uvek će morati da se zadrže na šegačenju.
Nešto pre šest sati, četvoro dece koja su služila povući će se da bi se na
brzinu obukla. Tačno u šest sati, gospoda će preći u veliku besedničku
dvoranu koja je već opisana. Smestiće se svako u svoju nišu, a evo
nepromenjivog reda koji je određen za ostale: presto o kojem smo
govorili zauzeće pripovedačica; stepenište ispod prestola ispuniće
šesnaestoro dece, u četiri grupe po četvoro, to jest po dve devojčice i dva
dečaka naspram svake niše, tako da će svaka niša pred sobom imati po
jednu na isti način sastavljenu četvorku; svaka četvorka će biti posebno
namenjena niši pred kojom se nalazi, s tim što susedne niše nemaju
pravo ni na kakve pretenzije prema njoj; četvorke će se menjati svakog
dana, nikada jedna niša neće imati istu. Svako dete iz četvorke imaće
oko ruke venac od veštačkog cveća, koji je ispleten sve do niše, tako da
će vlasnik niše, kada zaželi ovo ili ono dete iz svoje četvorke, moći
jednostavno da povuče svoj kraj venca i dete će mu pritrčati i baciti mu
se pred noge. Iznad četvorke će se nalaziti po jedna starica dodeljena toj
četvorki, koja neposredno odgovara na zapovesti gospodara niše kome
četvorka pripada. Tri pripovedačice koje tog meseca nisu na službi
sedeće na klupi ispod prestola, bez ikakvih posebnih zaduženja, ali, u
svakom slučaju, svima na usluzi. Četiri nabijača koji će provesti noć s
ljubavnicima moći će da izostanu sa skupa; oni će biti u svojim sobama,
zaokupljeni pripremama za predstojeću noć, koja uvek traži nove
podvige. Druga četvorica nabijača biće pod skutima ljubavnika, koji su
raspoređeni po sofama u svojim nišama, svaki sa po jednom suprugom,
koje svakodnevno menjaju. Supruga je, razume se, gola; nabijač je
obučen u prsluk i gaće od tafta ružičaste boje; pripovedačica na službi
biće odevena kao elegantna kurtizana, kao i njene tri koleginice; dečaci i
devojčice koji sačinjavaju četvorke biće uvek različito i maštovito
odeveni, jedna četvorka na azijatski način, jedna na španski, jedna na
turski, četvrta na grčki, a sutradan opet nešto drugo, sve od tafta i tila;
donji deo tela nikad neće biti ničim stegnut, otkopčavanjem jedne
jedine kopče moći će da ostanu goli. Što se starica tiče, one će
naizmenično biti prerušavane u časne sestre, kaluđerice, vile, čarobnice,
a neki put u udovice. Vrata koja iz niša vode pravo u nužnike biće uvek
poluotvorena, sami nužnici će biti jako zagrejani zajedničkom furunom
i opremljeni svim nameštajem potrebnim za najmaštovitije bludne
radnje. Po četiri sveće goreće u svakom nužniku, a pedeset u dvorani.
Tačno u šest sati, pripovedačica će početi svoja kazivanja, koja će
prijatelji imati pravo da prekinu u bilo kojem trenutku. Pripovedanje će
trajati sve do deset uveče, i za to vreme, pošto mu je i namena da
rasplamsa maštu, sve bludne radnje su dozvoljene, sem, razume se, onih
koje mogu da poremete unapred utvrđen redosled cepanja, koji je za sve
neprikosnoven. Inače je sve drugo dozvoljeno s vlastitim nabijačem,
suprugom, svojom četvorkom, staricom koja rukovodi četvorkom, pa
čak i s pripovedačicama, ako se to kome prohte, i to ili u niši ili u
nužniku koji joj pripada. Pripovedanje se zaustavlja sve dok traje
zadovoljavanje potrebe onoga ko je prekinuo pričanje, a nastavlja se
odmah po obavljenom činu.
U deset časova se služi večera. Supruge, pripovedačice i osam
devojčica večeraće na brzinu i odvojeno, pošto žene neće biti nikada
puštane na večeru s muškarcima, a prijatelji će večerati sa četiri
nabijača koji nisu na službi te noći, i sa četiri dečaka. Ostala četvorica će
posluživati uz pomoć starica. Posle večere se prelazi u opštu dvoranu na
proslavu orgija. Tu će se opet svi naći na okupu, i oni koji su večerali
odvojeno, i oni koji su večerali s ljubavnicima, jedino će odsustvovati
četiri nabijača iz noćne smene. Dvorana će biti pregrejana i osvetljena
mnogobrojnim polijelejima. Tu će sve biti golo: pripovedačice, supruge,
devojčice, dečaci, starice, nabijači, prijatelji; sve će biti izmešano, svi će
se valjati svuda, po patosu, menjaće se kao zveri, mešaće se,
rodoskvrnaviti, provoditi blud, nabijaće se, guziće se, uzdržavajući se
jedino od defloracija, prepuštajući se svim nastranostima i pohoti koje
mogu najžešće da uspale glave. Kada bude došlo vreme defloracija, čin
će se obavljati u to vreme, a pošto dete bude pocepano, upotrebljavaće
se ubuduće za nasladu u svim zamislivim vidovima. Tačno u dva sata po
ponoći, orgije prestaju. U tom trenutku ulaze četiri nabijača iz noćne
smene, odeveni u raskošne noćne mantile, da potraže svaki po jednog
ljubavnika s kojim će spavati, od kojih će svaki povesti po jednu
suprugu ili pocepanog podanika, kada budu već pocepani, ili pak jednu
pripovedačicu ili staricu, da bi noć proveli između nje i nabijača, a to sve
po svom ličnom izboru, potčinjavajući se jedino mudrom dogovoru po
kojem svako svakog menja, ili bar može da menja, svake noći.
Takav će biti dnevni red i ustrojstvo svakog dana. Nezavisno od toga,
svaka od sedamnaest sedmica, koliko će trajati boravak u zamku, biće
obeležena jednom svetkovinom. Pre svega, venčanja: o tome će čitalac
biti izvešten u pravo vreme i na pravom mestu. Prva venčanja biće
obavljena između najmlađe dece koja neće moći da obave svoju bračnu
dužnost, dakle, ista neće remetiti utvrđeni red defloracija. Kako će se
venčanja većih obaviti posle defloracija, uživanje u njima neće ničemu
škoditi jer će se obavljati nad plodovima koji su već pobrani.
Četiri starice su odgovorne za ponašanje četvoro dece. Ako neko
počini neku grešku, dotična ovo dostavlja odmah prijatelju koji je
dežuran tog meseca; kazne će se izvršavati zajednički, svake subote
uveče, u vreme orgija. Do tada će se voditi tačna evidencija svih
prekršaja i kazni. Što se tiče prekršaja pripovedačica, istima sleduje
polovina kazni predviđenih za decu, s obzirom da njihovi talenti služe, a
da talente treba uvek poštovati. Međutim, kazne namenjene suprugama
i staricama se udvostručuju u odnosu na dečije. Svaki podanik koji
odbije da učini što se od njega traži, čak i ako je u nemogućnosti da to
učini, biće podvrgnut najstrahovitijoj odmazdi: na njemu je da predvidi i
da se sačuva. Najmanji osmeh ili nedostatak pažnje, poštovanja i
pokoravanja činu razvrata smatra se jednim od najtežih prestupa, i biće
najstrože kažnjen. Svaki muškarac uhvaćen na delu s nekom ženom,
ukoliko mu nije izdata dozvola za uživanje u istoj, biće kažnjen
odsecanjem jednog uda. Vršenje i najmanjeg verskog obreda, bilo kakve
vrste ili značaja, biće kažnjeno smrću. Ljubavnicima je posebna dužnost
da na svim skupovima govore najbludnije i najrazvratnije i da se
izražavaju što prljavije, što masnije i što bogohulnije. Ime Gospoda Boga
biće pominjano i upotrebljavano što češće, uvek propraćeno kletvama,
huljenjem i psovkama. Ophođenje će biti najbrutalnije, najneprijatnije,
najstrože i najoholije moguće prema ženskinju, a potčinjeno, izopačeno,
kurvinsko prema muškarcima, koje ljubavnici, pošto s njima igraju
ulogu žena, moraju da smatraju svojim muževima. Gospodin koji se ne
potčini svim ovim pravilima, ili koji pokaže i najmanji znak zdravog
razuma, a naročito ako legne i jedno jedino veče a da nije mrtav pijan,
platiće kaznu od deset hiljada franaka.
Kada jedan od ljubavnika vrši veliku nuždu, jedna od žena iz vrste
koja mu se u tom trenutku čini najpogodnijom moraće da ga prati i
obavlja negu koja se od nje zahteva pri tom činu. Nijedan podanik, bilo
muškarac, bilo žena, ne sme obavljati nikakvu radnju vezanu za
higijenu, a naročito posle velike nužde, bez izričite dozvole ljubavnika
koji je opunomoćen tog meseca, a ako mu je ta dozvola uskraćena, a on
to ipak obavi uprkos zabrani, isti će biti najstrože kažnjen. Četiri
supruge nemaju nikakvih prednosti nad ostalim ženskinjem; naprotiv, s
njima će se svi uvek ophoditi s najviše okrutnosti i nečoveštva, i njih će
često upotrebljavati za najružnije i najneprijatnije poslove, kao, na
primer, za čišćenje zajedničkih i ličnih nužnika smeštenih u kapeli.
Nužnički sudovi će se prazniti svakih osam dana, a to će samo one
obavljati, i biće strogo kažnjene ako se ovom poslu budu opirale ili ga
loše obavljale

Ako neki podanik, bilo ko da je u pitanju, pokuša bekstvo sa opšteg

skupa, biće na licu mesta pogubljen.
Kuvarice i njihove pomoćnice biće uvažavane, gospodin koji prekrši
ovaj zakon biće kažnjen sa hiljadu zlatnika kazne. Sve novčane kazne
biće prikupljane u poseban fond koji će biti upotrebljen po povratku u
Francusku za početne troškove za neku drugu orgiju, ove ili neke druge
vrste.

Pošto su sve pripreme obavljene i pravilnik objavljen tridesetog,

vojvoda je proveo prepodne trideset i prvog u proveravanju i ispitivanju
svake pojedinosti, a naročito mesta i okoline, da bi se uverio u
nemogućnost napada spolja ili bekstva iznutra. Pošto je utvrdio da bi
samo ptica mogla prodreti unutra ili izaći iz zamka, objavio je
prijateljima rezultate svoga ispitivanja, a veče trideset i prvog posvetio
je pozdravnom govoru koji je uputio ženskom polu. Po njegovoj
zapovesti, sve su se okupile u besedničkoj dvorani, a on, popevši se na
tribinu, ili neku vrstu prestola namenjenog pripovedačici, evo kakav im
je otprilike govor održao:

»Stvorovi slabi i porobljeni, sužnji naših zadovoljstava, niste se,

valjda, ponadale da će vam smešno obožavanje, koje inače u svetu
potpuno uživate, biti ukazano i na ovom mestu. Hiljadu puta
potčinjenije od robova, jedino što možete da očekujete biće ponižavanje,
a pokornost je jedina vrlina koju vam savetujem da upražnjavate: to
jedino odgovara vašem položaju. Naročito nemojte da se služite šarmom
i dražima. Mi smo odavno oguglali na te zamke, možete biti sigurne da
nas tim mamcem nećete upecati. Imajte neprestano na umu da ćemo se
služiti svima vama, a da se nikada nijedna neće moći pohvaliti da je
probudila i najmanje sažaljenje u nama. Gnevni na svetilišta koja nam
mogu izmamiti i poneko zrno tamjana, naš ponos i naša razuzdanost
razaraju ih čim je varka zadovoljila čula, a čar mašte se začas pretvara u
prezir praćen mržnjom. Uostalom, šta nam vi možete ponuditi a što mi
već napamet ne znamo? Šta nam možete ponuditi što mi nismo gazili
nogama, čak i u samom trenutku zanosa? Nepotrebno je da vam to
krijemo, vaša služba će biti teška, mukotrpna i nezahvalna, a najmanje
greške će se neposredno kažnjavati telesnim kaznama ili sakaćenjem.
Moram vam, dakle, preporučiti tačnost, pokornost i potpun samopregor
vas samih, stalno na osluhu naših prohteva: to neka bude vaš jedini
zakon, letite im u susret, predviđajte ih, izmišljajte ih, raspaljujte ih. Ne
zato što biste nešto dobile takvim ponašanjem, nego samo zato što bi
moglo da bude mnogo gore po vas ako se toga ne biste pridržavale.
Ispitajte svoj položaj, šta ste vi, a šta smo mi, i od tog saznanja vam
ostaje još samo da ceptite. Daleko od Francuske, udno neprohodne
šume, iza strmih planina čiji su svi prelazi srušeni onog časa kad ste
prešle preko njih. Zatočenice neosvojive tvrđave, niko na svetu ne zna
gde ste; otete ste od prijatelja, rodbine, već sada ste mrtve za ceo svet, i
samo za naše žudnje još dišete. A kakva su to bića kojima ste sada
potčinjene? Ovejani i opštepriznati zlikovci, čiji je jedini bog blud, jedini
zakon izopačenost, jedina kočnica same granice razvrata, nitkovi bez
boga, bez načela, bez vere, najblaži zločinac među njima je ukaljan
beščašćem više nego što biste vi i mogle da zamislite, i njemu je život
jedne žene, šta kažem − jedne žene? − svih žena zajedno na celoj kugli
zemaljskoj − isto toliko beznačajan kao i život jedne muve. Bez sumnje
će biti malo nastranosti koje nećemo počiniti: ne gadite se nijedne,
nudite im se, prilazite im pokorno i hrabro. Ako neka od vas slučajno
podlegne bujnosti naših strasti, neka herojski podnese svoju sudbinu;
niko od nas neće večito živeti, a najsrećnija je žena koja umre mlada.
Pošto smo vas upoznali s mudrim pravilnikom koji je skovan radi vaše
bezbednosti i našeg uživanja, držite ga se slepo, jer se od nas možete
svemu nadati ako nas razgnevite nepodobnim ponašanjem. Izvesne od
vas su u srodstvu s nama, pa se ponose time i očekuju milost. Jako se
varate ako računate na to: nikakva veza nije sveta ljudima kakvi smo mi,
a što vama veza izgleda svetija, više će njihovo skvrnavljenje golicati
izopačenosti naših duša. Kćeri, supruge, vama se u ovom trenutku
obraćam, ne očekujte nikakve naklonosti sa naše strane; opominjemo
vas da ćemo se s vama ophoditi čak sa više surovosti nego sa ostalima, i
to baš da bismo vam pokazali koliko preziremo veze kojima vi, možda,
uobražavate da nas držite. Uostalom, ne očekujte da ćemo vam uvek
izdavati određene naredbe koje vi morate izvršavati: ponekad će to biti
samo jedan mig, jedan pogled ili čak samo naše unutrašnje stanje, znak
naše želje zbog koje, ako je niste pogodile i predvidele, kaznu nećete
izbeći, isto kao da ste se suprotstavile izričitim naređenjima. Na vama je
da odgonetnete naše kretnje, naše poglede, gestove, da im prozrete
smisao, a naročito da se ne prevarite u pogledu naših želja.
Pretpostavimo, na primer, da mi je želja da vidim jedan deo vašeg tela, a
vi mi nespretno nudite drugi: osećate li koliko takva nespretnost može
poremetiti našu uobrazilju i kolika je opasnost da se rashladi glava
jednog razvratnika koji bi, recimo, za svoje svršavanje očekivao dupe, a
neka budala mu idiotski prinese pizdu. U principu, nudite se vrlo malo
spreda; setite se uvek da taj prljavi deo koji je priroda besmisleno
napravila, u nama izaziva najveće gađenje. A što se samih dupeta tiče, i
tu treba biti predostrožan, kad nam ga nudite, pre svega treba dobro da
sakrijete odvratnu jazbinu koja mu je u susedstvu, kao i da onemogućite
da u izvesnim trenucima vidimo dupe u stanju u kojem bi izvesni ljudi
želeli uvek da ga vide. Vi morate da shvatite šta hoću time da kažem, a
kasnije će vam, uostalom, četiri vaspitačice dati uputstva koja će vam
najzad sve objasniti. Jednom reči, treperite, osluškujte, njušite, titrajte,
predviđajte, i ako se toga držite, ako i niste, najblaže rečeno, srećne, bar
ćete možda izbeći da budete vrlo nesrećne. Što se ostalog tiče, nikakvog
zbližavanja među vama, nikakve veze, nikakvog idiotskog prijateljstva
između devojaka, koje, s jedne strane, omekšava srce, a, s druge, ga kali,
i time umanjuje osetljivost na poniženja kojima smo vas jedino
namenili. Imajte stalno na umu da vas mi uopšte ne posmatramo kao
ljudska bića, nego kao stoku koja se hrani isključivo radi koristi koja se
od nje očekuje, a udarcima satire ako te usluge izostanu. Primetile ste
koliko vam se zabranjuje sve što i najmanje liči na neki verski obred;
opominjem vas da je malo zločina koji će biti strože kažnjeni od ovoga.
Mi dobro znamo da među vama ima još takvih maloumnica koje nikako
da se reše i odreknu tog gnusnog boga i njegove religije: takve će biti
najpažljivije saslušavane, to vam ne krijem, i nema te surovosti koju
nećemo primeniti ako ih slučajno uhvatimo na delu. Neka utuve ta
glupa stvorenja, neka se najzad uvere da je postojanje boga obično
ludilo, da na celom svetu nema više od dvadeset vernika, da je religija
obična lakrdija, bajka koju su izmislile podle varalice čiji je jedini cilj da
nas obmanu; danas je to već potpuno očigledno. Jednom reči, razmislite
same: da ima boga i da je taj bog moćan, da li bi dozvolio da vrlina koju
on slavi, a u koju vi verujete, bude žrtvovana poroku i razvratu, što će se
u našem slučaju dogoditi? Da li bi dozvolio taj svemoćni bog da je jedno
slabo stvorenje kakvo sam ja, koji sam prema njemu kao miš prema
slonu, da li bi dozvolio, kažem, da ga to slabo stvorenje skvrnavi,
izaziva, prkosi mu, vređa ga, kao što ja to činim koliko me je volja od
jutra do mraka?«

Pošto je održao ovu propoved, vojvoda siđe sa tribine, a osim četiri

starice i četiri pripovedačice, koje su se više osećale kao sveštenice
žrtvovanja nego kao žrtve, izuzev tih osam, kažem, sve ostale podanice
briznuše u plač, a vojvoda, koga je to vrlo malo žuljilo, ostavi ih da
nagađaju, da mrmore, da cmizdre, siguran da će o svemu biti podrobno
izvešten preko osam špijunki, i ode da provede noć sa Herkulom,
najmilijim mu ljubavnikom iz bande nabijača, noseći u srcu lik malog
Zefira u svojstvu ljubavnice. Pošto je sutradan, po utvrđenom redu, od
ranog jutra sve moralo da bude na svom mestu, svi su se snabdeli na isti
način za tu noć, i čim je odzvonilo deset sati ujutru, pozornica razvrata
se otvorila a da više nijedna sitnica nije smela ništa da poremeti do
dvadeset osmog februara zaključno.
A sada je, dragi čitaoče, trenutak da pripremiš svoje srce i duh svoj
za najbogohulniju, najgnusniju, najpoganiju priču koja je napisana
otkako svet postoji, koja se ne sreće ni kod klasičnih ni kod modernih
pisaca. Znaj da će svako časno uživanje koje je propisala beštija o kojoj
stalno govoriš ništa o njoj ne znajući, koju nazivaš prirodom, da će ta
uživanja, kažem, naročito biti isključena iz ove zbirke; a ako slučajno
neko ipak pronađeš, ono će uvek biti propraćeno zločinom, ili bar
obojeno bilo kakvom gadošću. Nema sumnje da ti se mnoge opasne
nastranosti neće dopasti, to je razumljivo, ali će se naći poneka koja će
te zagrejati toliko da ćeš prosuti spermu, a to je ono što nama treba. Ako
sve ne iskažemo, sve ne razmotrimo, kako bi hteo da pogodimo šta baš
tebi odgovara? Na tebi je da uzmeš ono što je za tebe, ostalo da baciš,
onaj drugi uradiće isto tako; i malo-pomalo, sve će naći svoje mesto.
Ovo je priča o raskošnoj gozbi koja nudi tvom apetitu šest stotina
različitih đakonija. Možeš li ti sve da jedeš? Bez sumnje, ne možeš, ali
izvanredan broj proširuje granice i, ponesen beskrajem mogućnosti,
neće ti pasti na pamet da grdiš Amfitriona koji te ugostio. Učini isto
tako ovde: izaberi a ostavi što ti se ne sviđa, ne propovedajući protiv tog
ostatka samo zato što nema ona svojstva koja bi se tebi dopala. Pomisli
da će se dopasti drugima, i budi filozof. Što se raznovrsnosti tiče,
uverićeš se i sam; dobro prouči dva bluda koji ti izgledaju istovetni, i
videćeš da razlika postoji i, ma koliko bila mala, svojom čulnom finesom
određuje razliku i vrstu razvrata o kojoj je ovde reč. Dalje, ovih šest
stotina strasti izlili smo u obliku kazivanja pripovedačica: i to čitalac
treba da ima na umu. Bilo bi suviše jednolično da ih podrobno izlažemo
jednu po jednu, a da ih ne stavimo u oblik pripovedanja. Ali, kako bi
neki čitalac, neupućen u ovakvu vrstu sadržaja, mogao možda da pobrka
opisane strasti s pustolovinama ili običnim događajima iz života
pripovedačice, pažljivo smo naznačili svaku od tih strasti crticom na
margini, iznad koje je naslov koji bi odgovarao toj strasti. Ta crta je
povučena tačno ispred reda u kojem počinje ta strast, a pasus se
završava uvek na njenom kraju. Međutim, kako mnoge ličnosti deluju u
ovoj vrsti dramske radnje, i pored pažnje koju smo poklonili u ovom
uvodu da ih sve opišemo i obeležimo, sada ćemo sastaviti spisak sa
imenima i uzrastom svakog učesnika, uz malu skicu njegove ličnosti. U
slučaju da u priči naiđete na neku ličnost koja vas zbunjuje, moći ćete
da pribegnete ovom spisku, a po potrebi, napred, na razrađeniji portret,
ako ta skica nije dovoljna da vas podseti.

Ličnosti romana.

Škola razvrata

Vojvoda De Blanžis, pedeset godina, građen kao satir, obdaren

zastrašujućim udom i neizmernom snagom. Može biti smatran
stecištem svih poroka i svih zločina. Ubio je svoju majku, sestru i tri
žene.
Biskup od … je njegov brat; pedeset pet godina, tanji i finiji od
vojvode, ružnih usta. Podlac, spretan, veran privrženik aktivne i pasivne
sodomije; potpuno prezire svaku drugu vrstu uživanja; surovo je umorio
dvoje dece, a da bi se brinuo o njima, jedan prijatelj mu je ostavio
ogromno imanje. Nervni sistem mu je toliko osetljiv da se skoro
onesvešćuje pri svršavanju.
Predsednik De Kurval, šezdeset godina. Visok i suvonjav, očiju
šupljih i ugašenih, nezdravih usta, živa slika šljama i razvrata,
strahovito prljav po celom telu, nalazi slasti u toj prljavštini. Obrezan je:
dizanje mu je retko i teško, međutim, još se dešava, i dan-danji svršava
skoro svakog dana. Po ukusu su mu više muškarci; međutim, ne prezire
ni device. Posebnu naklonost gaji prema oronulom i svemu što liči na
njega u pogledu svinjarija. Obdaren je udom skoro iste debljine kao
vojvoda. Od pre nekoliko godina kao da je otupeo od razvrata,
strahovito pije. Za svoje bogatstvo duguje isključivo zločinima, a
posebno je odgovoran za jedno svirepo ubistvo, koje je opisano u detalju
njegovog portreta. Pri svršavanju ga obuzima nastup bludne jarosti koja
ga vodi do zločina.
Tvrtko, bankar, pedeset tri godine, veliki prijatelj i školski drug
vojvodin. Mali, zdepast i dežmekast, ali mu je telo krepko, lepo i belo.
Građen je kao žena, a i sklonosti su mu odgovarajuće; onemogućen zbog
slabašnosti konstitucije da im pruža zadovoljstvo, on ih podražava i trći
se u svakom trenutku dana i noći. Prilično voli uživanje ustima, ono je
jedino koje može zaista da ga zasiti. Klanja se samo božanstvima svog
sopstvenog naslađivanja, njima je spreman sve da žrtvuje. Osetljiv je,
vešt, počinio je mnogo zločina. Da bi došao do bogatstva, otrovao je
svoju majku, ženu i sestričinu. Duša mu je čvrsta, stoička, potpuno
neosetljiva na samilost. Ne diže mu se više uopšte, a svršava vrlo retko.
U trenucima sladostrašća pada u neku vrstu grča koji ga baca u
bezumnu jarost, opasnu za podanike zadovoljavanja njegove strasti.
Konstanca je vojvodina supruga a Tvrtkova kći. Dvadeset dve su joj
godine; prava je rimska lepotica, sa više veličanstvenosti nego
prefinjenosti. Punačka ali dobro građena, divnog tela, uzornog i
zanosno izvajanog dupeta, ponornocrnih očiju i kose. Oštra uma, i
suviše dobro oseća užas svoje sudbine. Neizmerno blago neuništive
prirodne vrline.
Adelaida, žena Tvrtkova a kći predsednikova. Lepa lutkica od
dvadeset godina, plavuša, očiju vrlo nežnih, lepe jasnoplave boje; prava
junakinja romana. Vrat dug i lepo usađen, usta malo poveća, to joj je
jedina mana. Omanje grudi i omanje dupence, ali sve to, mada malo
slabašno, belo i izvanredno izvajano. Duh romantičan, srce nežno, do
krajnosti puna vrlina i pobožna, krišom obavlja svoje hrišćanske
dužnosti.
Julija, žena predsednikova a starija kći vojvodina. Ima dvadeset
četiri godine, punija, čak debeljuškasta, lepih smeđih očiju, lepog nosa,
snažnih i prijatnih crta, ali odvratnih usta. Poseduje malo vrlina, čak je
sklona nečistoći, pijančenju, proždrljivosti i kurvarenju. Muž je voli
zbog nakaznosti njenih usta: ta osobenost spada u sklonosti
predsednika. Nikada nije podučavana ni moralu ni religiji.
Alina, njena mlađa sestra, zvanično vojvodina kći, mada u stvari plod
biskupa i jedne od vojvodinih žena. Osamnaest joj je godina, lica vrlo
živahnog i prijatnog, jako sveža, smeđih očiju, prćasta nosa,
buntovničkog izraza, mada u stvari nemarna i lenja. Potpuno je bez
temperamenta i vrlo iskreno mrzi sve gadosti kojima je potčinjavaju.
Biskup je upropastio s guza kad joj je bilo deset godina. Ostavili su je u
potpunoj neukosti, ne zna ni da čita ni da piše, prezire biskupa i
beskrajno se plaši vojvode. Jako voli svoju sestru, trezvena je i čista,
odgovori su joj duhoviti i detinjasti; dupe joj je dražesno.
Dikla, prva pripovedačica. Ima četrdeset osam godina, s velikim
tragovima lepote, sa puno svežine, najlepšeg dupeta koje se može
posedovati. Smeđa, struk pun, dobro zaobljen.
Sanvili je pedeset godina. Tanka je, dobro građena, bludnog pogleda;
lezbijka je, i sve na njoj time odiše. Trenutno zanimanje: podvodačica.
Plavuša lepih očiju, dugačkog i preosetljivog klitorisa, dupeta jako
istrošenog upotrebom, ali, čudnim slučajem, nevina sa te strane.
Martina, pedeset dve godine. Podvodačica; debela matrona, sveža i
zdrava; po prirodi dvocevka, nikada nije upoznala nikakvo drugo
zadovoljstvo sem sodomije, za koju kao da je bila naročito stvorena, jer i
danas ima, i pored godina, najlepše moguće dupe: vrlo je veliko i toliko
naviknuto na nabijanje da bez treptaja podnosi i najglomaznije sprave.
Još uvek ima lepe crte lica koje, na žalost, počinju da venu.
Degranž, pedeset šest godina. Najveća hulja koja je ikada postojala.
Visoka je, mršava, bleda, nekada je bila crnka; ovaploćenje zločina.
Smežurano dupe joj liči na išpartani papir, a rupčaga joj je neizmerna.
Ima jednu bradavicu, tri prsta i šest zuba manje: žrtva okršaja. Nema
zločina koji nije lično ili preko saučesnika izvršila. Govori prijatno, ima
duha, a u ovom trenutku je zvanična podvodačica našeg društva.
Marija, prva vaspitačica, pedeset osam godina. Sva je išibana i
osakaćena; bila je u službi lopova. Oči mutne i krmeljive, nos iskrivljen,
zubi žuti, jedan od guzova izjeden čirom. Rodila je i pobila četrnaestoro
dece.
Lujza, druga negovateljica, šezdeset godina. Mala je, grbava, ćopava i
ćorava, ali još uvek vrlo lepog dupeta. Za zločin je spremna u svako doba
i krajnje je opaka. Ove dve su namenjene devojčicama, a druge dve
dečacima.
Tereza, šezdeset dve godine, liči na kostur, bez kose, bez zuba,
smrdljivih usta, dupe joj je išarano ranama, sa izuzetno širokom rupom.
Gaji užasnu prljavštinu i smrad; jedna joj je ruka uvrnuta, hramlje.
Fanšon, šezdeset devet godina, šest puta osuđivana na vešanje, a
počinila sve zločine koji se mogu zamisliti. Zrikava, zdepasta, kusa,
debela, bez čela, još samo dva zuba u glavi. Crveni vetar joj je razvalio
čmar, čitav snop šuljeva visi joj iz rupčage, jedna butina ispečena, rak
joj proždire dojku. Uvek je pijana, na sve strane povraća, prdi i sere a da
to i ne primećuje.

Harem devojčica

Avgustina, kći barona iz Langedoka, petnaest godina, umiljata lica,

vrlo živahna.
Fani, kći savetnika iz Bretanje, četrnaest godina, izraz blag i nežan.
Zelmira, kći vojvode od Turvila, gospodara Bose, petnaest godina,
izraz plemenit, vrlo nežna duša.
Sofija, kći plemića iz Berija, dražesnog izgleda, četrnaest godina.
Kolomba, kći savetnika Pariskog parlamenta, trinaest godina,
izrazita svežina.
Heba, kći oficira iz Orleana, raskalašnog izgleda i čarobnih očiju,
dvanaest godina.
Ružica i Mišeta, obe su slika lepe device. Prva ima trinaest godina i
kći je sudije iz Šalona na Soni; druga ima dvanaest godina i kći je
markiza od Senanža; oteta u Burbonu, iz roditeljskog doma.
Stas ovih devojčica i ostale njihove draži, a naročito dupe naprosto
se ne daju opisati. Izabrane su između sto trideset cura.

Harem dečaka

Zelamir, trinaest godina, sin plemića iz Poatua.

Kupidon, dvanaest godina, sin plemića iz okoline Lafleša.
Narcis, dvanaest godina, sin uglednog čoveka iz Ruana, nosioca
Malteškog krsta.
Zefir, petnaest godina, sin generala iz Pariza, namenjen vojvodi.
Seladon, sin sudije iz Nansija, sada mu je četrnaest godina.
Adonis, sin predsednika suda iz Pariza, petnaest godina, namenjen
Kurvalu.
Jasint, četrnaest godina, sin penzionisanog oficira iz Šampanje.
Kiton, kraljev paž, dvanaest godina, sin plemića iz Nivernea.
Nijedno pero nije kadro da opiše ljupkost i skrivene draži ovo
osmoro dece koja su iznad svega što se može iskazati, a koja su, kao što
je već rečeno, izabrana među mnoštvom drugih.

Osam nabijača

Herkul, dvadeset šest godina, dosta lep, ali vrlo nepouzdan podanik;
vojvodin miljenik; kurac mu ima osam palčeva i dve dvanaestine u
obimu i trinaest u dužinu; svršava često.
Antinous, trideset godina, vrlo lep čovek. Kurac mu ima osam
palčeva u obimu, a dvanaest u dužinu.
Buljoder, dvadeset osam godina, pravi jarac. Kurac mu je kriv. Glava
ili glavić mu je ogroman: osam palčeva i tri dvanaestine u obimu, dok
mu je telo osam u obimu i trinaest u dužinu; ova veličanstvena kurčina
je potpuno iskrivljena.
Nebojeb, dvadeset pet godina, grozno je ružan, ali čvrst i žilav; veliki
ljubimac Kurvalov, uvek je nadrkan, a kurac mu ima sedam palčeva i
jedanaest dvanaestina u obimu i jedanaest palčeva u dužinu.
Četvorica ostalih imaju od devet do deset ili jedanaest palčeva u
dužinu, sa sedam i po do sedam palčeva i devet dvanaestina u obimu, svi
imaju između dvadeset pet i trideset godina.
Kraj uvoda.

Propusti koji su mi se potkrali u ovom uvodu:

1. Treba reći za Herkula i Nebojeba da je prvi vrlo nepouzdan podanik, a
drugi vrlo ružan, i da nijedan od ove osmorice nije nalazio nikakvo
zadovoljstvo ni u muškarcu ni u ženi.
2. Da kapela služi kao nužnik, i da je opišemo u toj nameni.
3. Da su podvodači i podvodačice pri svom pohodu imali u službi
razbojnike.
4. Upotpunite malo opis grudi služavki i govorite o Fanšoninom raku.
Takođe opišite malo podrobnije lica šesnaestoro dece.
 Prvi deo

Sto pedeset jednostavnih strasti, ili strasti prvog stupnja, koje

sačinjavaju trideset dana novembra ispunjenih Diklinim pripovedanjem, s
kojima se prepliću sablažnjivi događaji u zamku u toku toga meseca, u
obliku dnevnika.

Dan prvi

Prvog novembra poustajali su u deset sati ujutru, prema propisima

pravilnika, nad kojim su se svi uzajamno zakleli da neće odstupiti ni u
čemu. Čim su se digli, četvorica nabijača, koji te noći nisu delili ložnice
ljubavnika, podveli su Zefira vojvodi, Adonisa Kurvalu, Narcisa Tvrtku i
Zelamira biskupu. Sva četvorica su bili vrlo bojažljivi, još uvek smeteni,
ali su uz pomoć svojih predvodnika ipak vrlo dobro obavili zadatak, a
vojvoda je čak i svršio. Ostala trojica, manje preduzimljivi i skromniji
proizvođači sperme, trćili su se kao i on, ali ništa nisu uradili. U
jedanaest sati su prešli u ženske odaje, gde ih je osam golih devojčica
poslužilo čokoladom. Marija i Lujza, upravnice harema, pomagale su im
i upućivale ih. Čačkali su se mnogo, ljubili, a osam jadnih malih
nesrećnih žrtava ovog najbestidnijeg razvrata crvenelo je; skrivale su se
rukama, pokušavale da zaštite svoje draži, ali su ih zatim otkrivale i
prikazivale čim bi primetile da njihova stidljivost ljuti i razjaruje
gospodare. Vojvoda, kome se vrlo brzo opet nadigao, uporedio je obim
svoje sprave s tanušnim i vitkim strukom Mišetinim, i bilo je svega tri
palca razlike. Tvrtko, koji je bio dežuran tog meseca, izvršio je propisane
preglede i posete. Heba i Kolomba su uhvaćene u grehu, i kazna je
izrečena na licu mesta, za narednu subotu u vreme orgija. Plakale su, ali
nikoga nisu ganule. Odatle su prešli kod dečaka. Četvorica koji se nisu
tog jutra pojavili, to jest Kupidon, Seladon, Jasint i Kiton, skinuli su
gaće po naredbi, i kratak trenutak uživalo se pogledom. Kurval ih je svu
četvoricu poljubio u usta, a biskup im je malo drkao kitu, dok su
vojvoda i Tvrtko obavljali nešto drugo. Pregled je izvršen, niko nije
zgrešio. U jedan sat, ljubavnici su prešli u kapelu, gde su, kao što je
poznato, bili smešteni nužnici. Pošto je za veliku nuždu, čuvanu za to
veče, bilo odbijeno mnogo dozvola, pojavili su se samo Konstanca,
Dikla, Avgustina, Sofija, Zelamir, Kupidon, Lujza. Svi ostali su takođe
molili, ali im je bilo naređeno da se uzdrže do večeri. Naša četiri
prijatelja su se posadila oko jednog otvora, naročito sagrađenog u tu
svrhu, gde su postavljali ovih sedam podanika jednog po jednog,
uklanjajući ih tek kada bi se u potpunosti zasitili prizorom. Zatim su
sišli u salon, gde su, dok su žene obedovale, čavrljali sve do trenutka
kada su bili posluženi. Četiri prijatelja su se smestila svaki između dva
nabijača, pridržavajući se pravila da nikada ne dele trpezu sa ženama,
dok su četiri nage supruge, uz pomoć starica prerušenih u kaluđerice,
posluživale najveličanstveniji i najukusniji obed koji je uopšte moguće
spremiti. Kuvarice koje su poveli bile su izuzetno spretne i prefinjene, a
tako dobro plaćene i tako dobro snabdevene da je sve što su spremale
bilo prava divota. Pošto je trebalo da obed bude manje obilat od večere,
zadovoljili su se sa četiri posluženja, svako sa po dvanaest prekrasnih
jela. Burgunjac je ponuđen uz zakusku, uz predjela su služili bordo,
šampanjac uz pečenja, ermitaž uz međujela, tokaj i maderu uz slatkiše.
Malo-pomalo, glave su se zagrejale. Nabijači su malo zlostavljali
supruge, jer su im uz obed bila ustupljena sva prava nad njima.
Konstanca je čak bila malo ćuškana i muvana zato što nije odmah
donela tanjir Herkulu, koji je, videći da je u vojvodinoj milosti, shvatio
da u njegovom prisustvu može drsko da kinji i mlati njegovu ženu, na
šta se ovaj samo slatko smejao. Kurval je, pri slatkišima, već dobro
nakresan, zviznuo jedan tanjir u lice svoje žene, koje bi se tačno
prepolovilo da ga ova nije u poslednjem trenutku izbegla. Tvrtko, videći
da se jednom od njegovih suseda nadigao, nije se libio da ga jednostavno
raskopča, mada su bili za stolom, i da mu se natrći. Sused ga je natakao,
a kada je ta radnja bila obavljena, svi su nastavili da piju kao da se ništa
nije desilo. Uskoro zatim vojvoda je s Nebojebom ponovio malu gadost
svog starog prijatelja i opkladio se, mada je kurčina bila ogromna, da će
hladnokrvno polokati tri boce vina dok ga ovaj tuca. Kakva navika,
kakav spokoj, kakva pribranost pri razvratu! Opkladu je dobio, a kako
nije pio našte srca, nego su te tri boce pale na petnaestak već ranije
popijenih, digao se malo ošamućen. Prva stvar koja mu je pala pod ruke
bila je njegova žena, uplakana zbog Herkulovog zlostavljanja, i taj prizor
ga je toliko razgalio da je smesta počinio nad njom takva bezumlja
kakva nam je za sada nemoguće da opišemo. Čitalac će shvatiti koliko
nam je teško ovde na početku da uvedemo reda u sadržaj, zato će nam
oprostiti što ostavljamo još dosta pojedinosti pod velom. Najzad su
prešli u salon, gde su naše kurvare očekivale nova uživanja i nova
sladostrašća. Tu ih je kafom i likerima poslužila dražesna četvorka:
sačinjavali su je lepi dečaci Adonis i Jasint, i devojčice Zelmira i Fani.
Predvodila ih je Tereza, jedna od vaspitačica, jer je, po pravilu, svuda
gde je bilo dvoje ili troje dece, jedna vaspitačica morala da ih predvodi.
Naša četiri razvratnika, podnapita, ali rešena da se pridržavaju svojih
zakona, zadovoljila su se žvalavljenjem i drpanjem, koje su njihove
razvratne glave umele da začine svim finesama bluda i sladostrašća. U
jednom trenutku je izgledalo da će biskup prosuti seme pri vrlo
izuzetnim stvarima koje je zahtevao od Jasinta dok ga je Zelmira drkala.
Živci su mu već podrhtavali i grčevita kriza mu obuzimala celo telo, ali
se uzdržao, odbacio daleko od sebe zavodljive predmete iskušenja,
spremne da savladaju njegova čula i, svestan da još nije sve poslove
obavio, nekako je uspeo da se sačuva do kraja dana. Pili su šest različitih
likera i tri vrste kafe, a kada je najzad zazvonilo, dva para se povukoše
da se presvuku. Naši prijatelji odremaše jedno četvrt sata, pa svi
pređoše u svečanu dvoranu. To ime su dali prostoriji namenjenoj
pripovedanju. Prijatelji se posadiše na svoja kanabeta, pod vojvodinim
skutima njegov dragi Herkul, uz njega gola Adelaida, Tvrtkova supruga i
predsednikova kći, a četvorka prema njemu, povezana vencima s nišom,
kao što je ranije objašnjeno, Zefir, Kiton, Avgustina i Sofija, prerušeni u
čobane, predvođeni Lujzom, obučenom u staru seljanku, u ulozi njihove
majke. Pod Kurvalovim nogama je bio Nebojeb, na njegovom kanabetu
Konstanca, žena vojvodina i Tvrtkova kći, a četvorku su činila četiri
mlada »Španca«, odevena u najlepše nacionalne kostime, koje su
predstavljali: Adonis, Seladon, Fani i Zelmira, predvođeni Fanšonom
odevenom u dadilju. Biskup je pod skutima imao Antinousa, svoju
nećakinju Juliju na kanabetu i četiri skoro potpuno naga divljaka kao
četvorku: to su bili, što se dečaka tiče, Kupidon i Narcis, a devojke Heba
i Ružica, predvođene starom amazonkom koju je izigravala Tereza.
Tvrtku je pripao Buljoder kao nabijač, pored njega Alina, biskupova kći,
a pred sobom je imao četiri sultanije, ovde su dečaci bili odeveni kao
žene, i to prerušavanje je do vrhunca uznosilo čarobne likove Zelamira i
Jasinta, Kolombe i Mišete. Jadna stara arapska robinja, koju je igrala
Marija, predvodila je ovu četvorku. Tri pripovedačice, predivno odevene
u dražesne pariske gospođice, sedoše ispod prestola, na kanabe
postavljeno naročito za njih, a gospođa Dikla, pripovedačica tog meseca,
odevena u vrlo lepršavu i vrlo elegantnu kućnu haljinu sa mnogo
crvenog i mnogo dijamanata, smestivši se na svoju pozornicu, ovako
poče priču zgoda iz svog života, priču u kojoj je trebalo da se udubi u
podrobnosti prvih sto pedeset strasti, nazvanih jednostavne strasti.

»Nije mala stvar, poštovana gospodo, istupati pred kružokom kakav

je vaš. Naviknuti na najfinija i najtananija književna dela, kako li ćete
podneti neuobličeno i prostačko kazivanje jedne nesrećne spodobe
kakva sam ja, koja nije dobila nikakvo drugo vaspitanje sem onoga koje
joj je razvrat pružao? Ali vaša dobronamernost me bodri: vi zahtevate
samo prirodno i istinito, i u ime toga, bez sumnje ću smeti da se nadam
vašim pohvalama. Moja majka je imala dvadeset pet godina kada me je
donela na svet, bila sam joj drugo dete; prvo dete joj je bila takođe
devojčica, šest godina starija od mene. Majčino poreklo nije bilo slavno.
Bila je siroče bez oca i bez majke; ostala je bez roditelja vrlo mlada, a
kako su joj roditelji stanovali blizu Rekole, u Parizu, kada je tako ostala
napuštena i bez sredstava, izmolila je odobrenje od časnih otaca da
dolazi u crkvu da skuplja milostinju. Ali, kako je bila mlada i puna
svežine, uskoro im je zapala za oko i, malo-pomalo, popela se iz crkve u
njihove sobe, odakle je uskoro sišla trudna. Eto, takvom slučaju moja
sestra duguje svoj postanak, a više je nego verovatno da je i moje
rođenje istog porekla. Međutim, časni oci, zadovoljni poslušnošću moje
majke i uvidevši koliko je plodna za zajednicu, nagradiše je za zalaganje
i ustupiše joj pravo da naplaćuje sedišta u crkvi; ovu službu moja majka
je dobila tek kada se, po dozvoli svojih pretpostavljenih, udala za
kućnog vodonošu koji nas je odmah usvojio, moju sestru i mene, bez i
najmanjeg protivljenja. Rođena u crkvi, boravila sam tako reći više u
crkvi nego u našoj kući. Pomagala sam majci da ređa stolice, pratila
crkvenjake pri raznim njihovim poslovima, služila bih i misu da je
trebalo, mada još nisam bila napunila pet godina. Jednog dana, kada
sam se vraćala sa svojih svetih dužnosti, sestra me upita da li sam već
srela Oca Lorana … ’Ne’, rekoh joj. − ’E da znaš’ reče mi ona, ’on te
vreba, to znam; hteo bi da i ti vidiš ono što je meni pokazao. Nemoj da
bežiš, idi vidi to i ne boj se; on te neće dirati, ali će ti pokazati nešto vrlo
zgodno, i ako mu se prepustiš, lepo će te nagraditi. Više nas je od
petnaest ovde u kraju kojima je pokazao istu stvar. Njemu je to jedino
zadovoljstvo, a nama je svima dao poneki poklon.’ Jasno vam je,
gospodo, da mi više nije trebalo ne samo da se ne klonim Oca Lorana
nego čak ni da ga sama tražim. Sramežljivost govori vrlo tiho u
godinama koje sam tada imala, nije li njeno ćutanje pri izlasku iz
prirode pouzdan dokaz da to veštačko osećanje potiče manje od prve
majke nego od vaspitanja? Odmah sam poletela u crkvu i, dok sam
prolazila između ulaza u crkvu s manastirske strane i samog manastira,
našla sam se licem u lice sa Ocem Loranom. Bio je to sveštenik
četrdesetih godina, vrlo lepog lika. On me zaustavi: ’Kuda ideš,
Franson?’ upita me. − ’Da nameštam stolice, Oče.’ − ’Dobro, dobro,
tvoja majka će ih namestiti. Nego hodi, dođi u ovu sobicu’, reče mi
odvlačeći me u jednu malu prostoriju koja se tu nalazila, ’pokazaću ti
nešto što nikada nisi videla.’ Ja ga sledim, on zatvara vrata za nama, i
pošto me postavio pravo pred sebe: ’Vidi, Franson’, reče mi vadeći jednu
strahovitu kurčinu iz gaća, od koje sam se skoro onesvestila od straha,
’vidi, dete moje’, nastavi drkajući se, ’jesi li ikada videla nešto nalik na
ovo?… Ovo se zove kurac, mala moja, da, kurac… To služi za jebanje, a
to što ćeš videti, to što će pocuriti za koji čas, to je seme od kojeg si ti
napravljena. Pokazao sam ga tvojoj sestri, pokazao sam ga svim
devojčicama tvoga uzrasta; dovedi mi ih još, dovedi, učini kao tvoja
sestra, koja mi je dovela više od dvadeset… Pokazaću im svoj kurac i
bljuznuću im spermu u lice… To je moja strast, dete moje, drugih
nemam… Videćeš.’ I u istom trenutku osetila sam da sam sva zalivena
nekom belom rosom koja me je svu umrljala i čijih mi je nekoliko kapi
upalo čak i u oči, jer se moja mala glavica nalazila tačno u visini
dugmića njegovih gaća. Za to vreme, Loran se razmahao. ’Ah, spermo,
spermice, lepa spermo što otičeš’, povika; ’eto te zalivene njome!’
Smirujući se malo-pomalo, mirno stavi svoju spravu na svoje mesto i
otperja, tutnuvši mi dvanaest novčića u ruku uz savet da mu privedem
svoje male drugarice. Možete lako zamisliti da je najhitnije bilo da sve
ispričam svojoj sestri, koja me je najbrižljivije obrisala, tako da se ništa
nije primećivalo, i koja nije propustila, budući da mi je ona obezbedila
to malo bogatstvo, da mi zatraži polovinu zarade. Ovaj primer me
poučio i, u nadi da ću ostvariti istu ovakvu podelu, nisam propustila da
pribavim što više devojčica za Oca Lorana. Ali kada sam mu dovela
jednu koju je već poznavao, on je odbio i, pružajući mi tri novčića radi
podstreka: ’Nikada ih ne viđam dva puta’, reče mi, ’dovodi mi samo one
koje ne poznajem, a nikada one koje su već imale posla sa mnom.’
Snašla sam se bolje: za tri meseca, dovela sam Ocu Loranu više od
dvadeset novih, koje je upotrebio potpuno isto kao i mene. Uz ovu
klauzulu, naime da mu dovodim samo nepoznate, držala sam se još
jedne koju mi je neprestano ponavljao, a koja se ticala godina: nisu
smele da budu mlađe od četiri ni starije od sedam godina. Tako je moje
malo bogatstvo raslo što je najbolje moguće, sve dok mi sestra, kada je
primetila da idem njenim stopama, nije zapretila da će sve reći majci
ako ne prestanem sa ovom unosnom trgovinom, i tako sam napustila
Oca Lorana.
Međutim, kako su me moje obaveze uvek vodile u okolinu
manastira, na sam dan kada sam napunila sedam godina, srela sam
jednog novog ljubavnika čija je manija, mada sasvim detinjasta, postala
ipak nešto ozbiljnija. Zvao se Otac Luj; bio je stariji od Oca Lorana i u
ponašanju je imao nečeg, ne znam ni ja kako, mnogo razvratnijeg.
Zaustavio me je na crkvenim vratima dok sam ulazila i ponudio mi da se
popnem u njegovu sobu. Prvo sam se malo nećkala, ali, kada me je
uverio da se i moja sestra popela pre tri godine, i da on u sobi prima
svakog dana devojčice moga uzrasta, krenula sam za njim. Samo što
smo ušli u njegovu ćeliju, on zatvori vrata i dade mi da popijem tri
pehara sirupa, koji mi je odmah nasuo. Pošto je izveo ove pripreme,
velečasni, koji je voleo više da miluje nego njegov kolega, poče da me
ljubi, i sve tako šaleći se, odveza mi suknjicu i, zataknuvši mi košuljicu
za pojas uprkos mom slabom opiranju, dočepa se svih mojih prednjih
delova, koje je na taj način ogolio, i pošto ih je dobro razgledao i
pomazio, upita me želim li da piškim. Jako osećajući tu potrebu zbog
velike količine pića koju me je naterao da popijem, uverila sam ga da mi
je potreba goruća, ali da ne mogu da je obavim pred njim. ’Oh! bogami,
hoćeš, mala droco’, dodade delija, ’bogami ćete to uraditi preda mnom, i
štaviše, po meni. Evo’, reče mi vadeći kurac iz gaća, ’evo sprave koju
ćete poplaviti; treba da piškite po njemu.’ Onda me diže i postavi na dve
stolice, jednom nogom na jednoj, drugom na drugoj, raskreči me što je
više mogao i reče mi da čučnem. Zadržavajući me u tom položaju,
postavi jedan sud poda me, a sam se posadi na jednu stoličicu u visini
suda, s palamarom u ruci, tačno ispod moje pice. Jednom rukom mi je
pridržavao bedra, drugom ga je drkao, a kako su mi usta bila u visini
njegovih, cmakao me je iz sve snage. ’Hajde, mala moja, piški’, reče mi,
’hajde preplavi kurčinu slasnim melemom čije mlako oticanje toliko
opčinjava moja čula. Piški, srce moje, i preplavi spermu moju.’ Luj se
raspaljivao, dražio, bilo je jasno da ova čudna radnja najviše godi
njegovim čulima. Vrhunac sladostrasnog ushićenja ga je obuzeo tačno u
trenutku kad se tečnost kojom mi je naduo stomak izlila veoma obilno, i
kada smo zajedno napunili isti sud, on spermom, a ja pišaćkom. Pošto je
čin obavljen, Luj mi je održao otprilike isti govor kao i Loran. Hteo je
svoju kurvicu da proizvede u podvodačicu, i ja, ovoga puta ne vodeći
više računa o sestrinim pretnjama, predano počeh da snabdevam Luja
svom decom koju sam poznavala. Od svih je zahtevao istu stvar, da
obavljaju isti obred, i pošto ih je rado viđao po dva-tri puta bez gađenja,
a mene plaćao uvek posebno, nezavisno od sume koju sam sama
uzimala od svojih drugarica, za manje od šest meseci sam raspolagala
lepom sumicom, vodeći jedino računa da se dobro sakrijem od svoje
sestre.«
 »Dikla«, prekide je ovde predsednik, »nismo li vas upozorili da vam
kazivanja moraju sadržati najsitnije i najtananije pojedinosti? Da
možemo oceniti u kakvoj je vezi nagon koji opisujete s naravima ljudske
prirode samo ako ne zatajite nijednu okolnost? i da, uostalom, te
najsitnije okolnosti bezgranično služe onome što i očekujemo od vašeg
pripovedanja, to jest nadraživanju naših čula?« − »Da, vaše
gospodstvo«, reče Dikla, »bila sam upozorena da ne zanemarim nijednu
pojedinost i da se upustim u najiscrpnije uvek kada to služi
osvetljavanju karaktera ili vrste strasti. Jesam li, po vašem nahođenju
učinila neku omašku?« − »Da«, reče predsednik, »ja pojma nemam o
kurcu vašeg drugog bogomoljca, ni najmanju predstavu o načinu
svršavanja. A pre svega bih želeo da znam da li vam je drkao pičku, da li
je dodirivao kitom? Vidite li koliko ste pojedinosti propustili!« −
»Izvinite«, reče Dikla, »ispraviću svoju grešku, a ubuduće ću strogo
voditi računa. Otac Luj je imao ud sasvim običan, više dug neko širok, i
uglavnom sasvim uobičajeno iskrivljen. Sećam se, uostalom, da se digao
vrlo slabo i da je postao pozamašan tek u trenutku zanosa. Picu mi nije
drkao, zadovoljio se time što je više razjapio prstima, da bi pišaćka bolje
tekla. Dva-tri puta je jako približio kurac, a svršavanje mu je bilo kratko
i jasno, bez drugih komentara sem: ’Ah, jebem ti, piškaj, dete moje,
šoraj, slatka česmice, šoraj, šoraj još, zar ne vidiš da svršavam?’ I sve je
to začinjavao cmakanjem u usta, što nije bilo baš bogzna kako
razvratno.«
− »To, to, Dikla«, reče Tvrtko, »predsednik je bio u pravu; ni ja
nisam mogao sebi ništa da predstavim pri prvom iskazu, a sada jasno
vidim vašeg čoveka.«
− »Stani, Dikla«, reče biskup videći da ona hoće da nastavi, »što se
mene tiče, još od malopre, osećam potrebu mnogo jaču od pišanja, i
osećam da je krenulo.« U isto vreme, privuče sebi Narcisa. Vatra je
sevala iz očiju velikodostojnika, budža mu se prilepila uz trbuh, penušao
je, uzdržavana sperma je neminovno morala da šikne, ali nije mogla bez
žestokih mera. Odvuče u svoj zahod bratanicu i dečaka. Sve se zaustavi:
svršavanje je smatrano toliko značajnom pojavom da je sve moralo da
stane dok se ono ne obavi, sem svih mogućih sredstava koja su
primenjivana da bi do njega došlo uz najveću slast. Međutim, priroda
ovoga puta nije uslišila želje velikodostojnika, i nekoliko minuta, posle
zatvaranja u svojoj odaji, izlete iz nje besan, nadrkan kao i malopre, i
Tvrtku, koji je bio dežuran tog meseca: »Ovom blesavku ćeš prilepiti
kaznu za narednu subotu«, reče, grubo bacivši dete daleko od sebe, »i
da bude stroga, moliću lepo.« Bilo je jasno da dečak očigledno, nije
mogao da ga zadovolji, a Julija je sasvim tiho ispričala događaj ocu. »E,
da ga jebem, uzmi nekog drugog«, reče mu vojvoda, »izaberi u našim
četvorkama ako te tvoja ne zadovoljava.« − »Oh, sada mi nije ni do čega,
sada mi zadovoljenje ne bi ni izdaleka bilo onakvo kakvo sam malopre
želeo«, reče velikodostojnik. »I sami znate do čega nas dovodi
izneverena želja. Sada više volim da se uzdržim, ali nemojte da štedite
ovu ptičicu«, nastavi on, »to vam toplo preporučujem…« − »O,
uveravam te da će dobro platiti«, reče Tvrtko. »Biće dobro da prvi
posluži kao primer ostalima. Ali krivo mi je da te vidim u ovakvom
stanju: pokušaj nešto drugo, naguzi se ti nekome.« − »Velečasni, osećam
da sam potpuno u stanju da vas zadovoljim, i ako bi vaše prevashodstvo
želelo…« − »Ne, ne i ne, jebem mu boga, zar ne shvatate da vrlo često
čovek ne želi žensko dupe? Čekaću, čekaću… Neka Dikla nastavi,
prosuće se to još večeras; moram da nađem nekoga po svom ukusu.
Nastavi, Dikla.« I pošto su se prijatelji slatko ismejali na račun
razvratničke iskrenosti biskupa (»često čovek ne želi žensko dupe«),
pripovedačica nastavi svoju besedu ovim rečima:

»Tek što sam napunila sedam godina, jednog dana dovedem po

običaju Ocu Luju jednu od svojih malih drugarica, i tamo zateknem
sveštenika istog reda. Kako se to nikada ranije nije desilo, jako sam se
začudila i htela sam da se povučem, ali me je Luj ubedio, i mi uđosmo
smelo, moja mala prijateljica i ja. ’Evo ti je, Oče Žofrua’, reče Luj svom
prijatelju, ’nisam li ti rekao da je dobra?’ − ’Da, zaista’, reče Žofrua
pošto me je posadio u krilo i počeo da cmače. ’Koliko vam je godina,
mala moja?’ − ’Sedam, Oče.’ − ’Drugim rečima, pedeset godina manje
od mene’, reče dobri Otac ponovo me žvalaveći. I za vreme ovog kratkog
razgovora, sirup se pripremao i, po običaju, dadoše nam da popijemo po
tri velike čaše. Kako nisam bila naviknuta da pijem kada dovodim
divljač Luju, pošto je on davao samo onoj koju sam dovodila, i kako
obično nisam ostajala nego se povlačila odmah, bila sam začuđena
sadašnjim pripremama i, sa izrazom najnaivnije čednosti, rekoh mu: ’A
zašto mi dajete da pijem, Oče? Hoćete li da piškim?’ − ’Da, dete moje’,
reče Žofrua, koji me stalno držao među svojim butinama i već šetao
rukama po mojoj prednjici, ’da, želeli bismo da piškite, i ta stvar će se
obaviti sa mnom možda malo drugačije nego što ste ovde navikli. Dođite
u moju ćeliju, ostavimo Oca Luja s vašom prijateljicom, a mi ćemo se
zabaviti za svoj račun. Sakupićemo se opet kada budemo obavili posao.’
Iziđosmo; Luj mi je u prolazu sasvim tiho rekao da se mirno podam
njegovom prijatelju, i da se posle neću kajati. Žofruaova ćelija je bila
nedaleko od Lujeve, i stigli smo do nje neprimećeni. Čim smo ušli,
Žofrua zaključa dobro vrata i reče mi da skinem suknje. Poslušah; on mi
sam zadiže košulju do iznad pupka i, posadivši me na ivicu kreveta,
raskreči mi butine koliko je mogao, nastavljajući da me spušta prema
leđima, tako da mi je stomak bio izbačen a celo telo mi počivalo na
trtici. Naredio mi je da ostanem u tom položaju i da počnem da pišam
čim me bude potapšao po butini. Zatim, posmatrajući me jedan
trenutak u tom položaju, i trudeći se da prstima razjapi usnice moje
pice, drugom rukom raskopča gaće i poče kratkim i silovitim trzajima da
drma mali, crni i zakržljali ud, koji kao da nije hteo da odgovara na ono
što se od njega očekivalo. Da bi ga tome privoleo sa više izgleda na
uspeh, naš ti se čovek potrudi, služeći se svojim uobičajenim načinom,
da ga što više zagolica: zato je kleknuo među moje noge, još nekoliko
trenutaka ispitivao unutrašnjost male jamice koju sam mu nudila, zatim
joj prineo usta više puta, mrmljajući kroz zube neke bludne reči kojih se
ne sećam, jer ih tada nisam razumevala, uza sve to nastavljajući da
drma ud koji se od svega toga nije ništa više uznemirio. Najzad se
njegove usne hermetički zalepiše za usnice moje pičke, dobih ugovoreni
znak, i, prosipajući u usta čiki višak iz svoje utrobe, preplavih ga
mlazevima šore koju je on gutao istom brzinom kojom sam mu ja punila
čeljusti. Ovog puta, kvrga mu se uspravi i gordi glavić se prući sve do
moje butine. Osetih da je ponosito zaliva jalovim znakom svoje
besmislene snage. Sve je bilo tako zgodno podešeno da je on gutao
poslednje kapi u istom trenutku kada mu je kurac, zbunjen
neočekivanom pobedom, plakao krvavim suzama. Žofrua se podigao
posrćući, i rekla bih da sam primetila, kada se poslednja iskra tamjana u
njemu ugasila, da nije više s istim žarom pobožno obožavao svog idola
kao kada je zanos, raspaljujući poštovanje prema njemu, slavio njegovu
draž. Dosta hitro mi je ćušnuo dvanaest novčića, otvorio vrata, i ne
tražeći da mu dovodim druge devojke (očigledno se snabdevao na
nekom drugom mestu), pokazao put prema ćeliji svog prijatelja i rekao
da idem tamo, da on žuri zbog službe božje i da ne može da me otprati,
zatvorio vrata za sobom ne ostavivši mi vremena ni da mu odgovorim.«

»Da, stvarno«, reče vojvoda, »mnogo je ljudi koji nikako ne mogu da

podnesu trenutak gubljenja iluzije. Izgleda da ponos pati zbog toga što
je dopustio da se prikaže pred ženskom u stanju slabosti, i da se iz
nelagodnosti koju oseća u tom trenutku rađa odvratnost.« − »Ne«, reče
Kurval, koga je Adonis na kolenima drkao, i čije su se ruke šetale po
Zelmiri, »ponos za to nije ništa kriv, nego sam predmet, koji vredi samo
onoliko koliko je to našoj pohoti potrebno, a pokaže se onakvim kakav
je zaista kada se bludna želja ugasi. Što je nadraženje jače, predmet više
gubi od sjaja kada ga to nadraženje više ne podržava, isto kao što smo
više ili manje umorni zbog većeg ili manjeg napora koji smo uložili, a to
gađenje koje osećamo samo je osećanje zasićene duše, kojoj protekla
sreća više ne prija jer je izazvala umor.« − »Međutim, iz tog gađenja se
često rađa«, reče Tvrtko, »misao o osveti sa zlokobnim posledicama.« −
»Onda je to druga stvar«, reče Kurval, »a pošto će nam pripovedanja
možda pružiti primere toga o čemu vi sada govorite, bolje je da ih ne
ubrzavamo raspravama, jer će ih ona prirodno proizvesti.« −
»Predsedniče, kaži istinu«, reče Tvrtko: »pre nego što i sam zabludiš, da
više voliš u ovom trenutku da zamišljaš osećanje uživanja nego da
raspravljamo o njemu kada nam se već zgadilo.« − »Ne, uopšte… ni
govora«, reče Kurval, »ja sam potpuno hladnokrvan… Sasvim je
pouzdano«, nastavi on ljubeći Adonisa u usta, »da je ovo dete
dražesno… ali ne smem da ga naguzim; ne poznajem ništa gore od naših
zakona… Čovek mora da se svede na stvari… Hajde, hajde, nastavi,
Dikla, jer osećam da ću počiniti ludosti, a hoću da obmana potraje bar
dok ne odem da legnem.« Predsednik, videvši da sprava počinje da mu
se diže, otposla dvoje dece na njihova mesta, i legavši pored Kostance,
koja ni pored sve svoje lepote nije mogla da ga zagreje, po drugi put
požuri Diklu da nastavi, što ona odmah posluša ovim rečima:

»Vratila sam se svojoj maloj drugarici. Lujeva radnja je takođe bila

obavljena, i u dosta mršavom raspoloženju obe napustismo manastir, a
ja sam bila skoro rešena da se u njega više i ne vraćam. Ton kojim me
Zofrua otpremio povredio je ono malo mog samoljublja i, ne pitajući se
otkuda dolazi gađenje, nije mi se mililo ni da nastavljam ni da ga uopšte
podnosim. Međutim, u sudbini mi je bilo upisano da ću imati još
nekoliko doživljaja u tom manastiru, a primer moje sestre koja ih je
imala, kako mi je rekla, više od četrnaest, ukazivao mi je da još nisam
udarila poslednju crticu. To sam jasno shvatila tri meseca posle
poslednjeg doživljaja, kada me je raznim predlozima ponovo podstakao
jedan drugi dobar velečasni, čovek šezdesetih godina. Nije bilo
lukavstva kojem nije pribegao da bi me privoleo da dođem u njegovu
sobu. Najzad je jedno upalilo, i ja sam se našla u njoj jedne lepe nedelje
pre podne a da ni sama nisam znala ni zašto ni kako. Matori bludnik,
koji se zvao Otac Henrik, zamandali vrata čim je video da sam ušla i
ižvalavi me iz sve snage.
’Ah, lopužice mala’, uzviknu na vrhuncu sreće, ’sada te držim, ovog
mi puta nećeš umaći.’ Bilo je vrlo hladno, nosić mi je bio pun slina, što
je čest slučaj kod dece. Htedoh da se useknem. ’Ah, ne, ne’, reče Henrik
protiveći se, ’to ću ja uraditi, mala moja.’ I, položivši me na krevet malo
nagnute glave, sede pored mene i privuče svojim kolenima moju
zavaljenu glavu. Činilo se da iz tog položaja proždire očima lučenje iz
mog nosa.
’Oh, slatka mala slinavušo!’ govorio je u zanosu, ’kako ću da je
posišem!’ Pošto se zatim nagnuo nad moju glavu i moj nos stavio u svoja
usta, ne samo da je progutao sve sline koje su mi bile iscurile nego je
čak pohotljivo zavukao vrh jezika u jednu pa u drugu nozdrvu, i to tako
vešto da mi je izazvao dva-tri kijanja koja su udvostručila balenje, što je
on baš i želeo, da bi ga hitro usisao. Ali, gospodo, ne zahtevajte od mene
nikakve dalje pojedinosti: ničeg više nije bilo, ili, bolje rečeno, ništa se
nije desilo, ili je, možda, obavio posao u gaće, tek ja ništa nisam
primetila, a u mnoštvu njegovih žvalavljenja i lizanja, ništa nije odavalo
neki veći zanos, i ja jednostavno verujem da nije ni svršio. Nije me
uopšte razgolićavao, čak mu ni ruke nisu zalutale, i uveravam vas da bi
prohtev ovog matorog razvratnika mogao da se zadovolji i sa
najčestitijom i najnevinijom gospođicom a da ona u tome ne vidi ni
trunku razvrata.
Ali, slučaj mi je ponudio nešto sasvim drugo na sam dan mog
devetog rođendana. Otac Dušan, kako se zvao ovaj razvratnik, već je
više puta tražio od moje sestre da me privede, i ona mi je najzad rekla da
odem da ga vidim (nije htela da me odvede, iz straha da naša majka,
koja je već ponešto sumnjala, ne sazna); tako sam se našla licem u lice s
njim, u jednom uglu crkve, preko puta sakristije. Nastupio je tako
spretno, upotrebio tako ubedljive razloge da nije morao za rukav da me
vuče. Otac Dušan je imao oko četrdeset godina, bio je svež, živahan i
snažan. Čim smo ušli u njegovu sobu, upita me da li znam da drkam
kurac. ’Avaj’, rekoh mu crveneći, ’ne znam šta hoćete time da kažete.’ −
’Vrlo dobro, naučiću te, curičak’, reče mi ljubeći me iz sve snage u oči i
u usta; ’moje jedino zadovoljstvo je poučavanje malih devojčica, a
lekcije koje im dajem tako su odlične da ih one nikada ne zaboravljaju.
Prvo skini suknje, jer ako te učim šta da radiš da bi meni pružila
uživanje, pravo je da te naučim u isto vreme šta da radiš da bi ga i ti
okusila, a pri toj lekciji ne treba ništa da nam smeta. Hajde, počećemo s
tobom. Ovo što vidiš ovde’, reče mi stavivši mi ruku na brežuljak, ’zove
se pička, a evo šta treba da radiš da bi proizvela sladosna golicanja:
treba ovlaš da trljaš prstom ovu malu izraslinu koja se zove klitoris.’
Zatim, pošto sam počela to da radim: ’Tako, vidiš, mala moja, dobro je, i
dok ti jedna ruka radi ovde, neka se jedan prst druge ruke neprimetno
uvuče u ovu slatku pukotinu.’ Zatim, postavivši mi ruku: ’Tako, da…
Dobro! Je li osećaš nešto?’ nastavio je posmatrajući kako izvršavam
lekciju. − ’Ne, Oče, uveravam vas’, odgovorih naivno. − ’E, jebi ga, još si
suviše mlada, ali za dve godine, videćeš kako će ti to biti slatko.’ −
’Čekajte’, rekoh, ’čini mi se da osećam nešto.’ I trljala sam koliko sam
mogla po mestima koja mi je naznačio… Zaista, nekoliko sladostrasnih
drhtaja ubedilo me je da ovaj recept nije varka, i velika upotreba ovog
pomoćnog načina u kasnijim godinama me je ne jednom potpuno
uverila u kompetentnost mog učitelja. ’Pređimo sada na mene’, reče mi
Dušan, ’jer tvoje uživanje počinje da draži moja čula, pa je red da ga
podelimo, anđele moj. Drži’, reče mi strpavši mi u ruke tako strahotnu
spravu da su obe moje šačice jedva stizale da je obuhvate, ’drži, dete
moje, ovo se zove kurac, a ovaj pokret’, nastavio je vodeći mi ruke brzim
drhtajima gore-dole, ’ovaj pokret se zove drkanje. Drugim rečima, u
ovom trenutku ti mi drkaš kitu. Hajde, dete moje, hajde, navali svim
snagama. Što su ti pokreti brži i hitriji, sve je bliži trenutak mog
pijanstva. Samo, vodi računa o najvažnijoj stvari, ne zaboravi da glavu
ostaviš uvek zaguljenu. Ne prekrivaj je nikada ovom kožicom: ako bi
kožica prekrila taj deo koji mi zovemo glavić, sve moje uživanje bi
iščilelo. Hajde, hajde sada, mala moja’, nastavljao je moj učitelj, ’sada ću
ja tebi činiti ono što ti činiš meni.’ I legavši mi na grudi, postavio je ruke
tako spretno, pokretao prste sa toliko umeća, da me najzad obuhvatilo
uživanje, i nesumnjivo je on taj kome dugujem svoju prvu lekciju iz
sladostrašća. Onda, kako mi se u glavi vrtelo, prestala sam sa svojim
poslom, i velečasni, koji je bio sasvim blizu da ga završi, pristade da se
za trenutak liši sopstvenog zadovoljstva i da se pozabavi samo mojim. A
kada mi ga je pružio potpuno, dade mi da nastavim svoj posao, koji sam
u sopstvenom ushićenju morala da prekinem, i izričito mi naredi da se
više ne gubim i da se ubuduće bavim samo njime. Činila sam to svom
svojom dušom, što je i pravedno: dugovala sam mu svu zahvalnost. Tako
sam se tome predala i tako sam se dobro pridržavala svih saveta da je
čudovište, pobeđeno tako žustrim trzajima, najzad ispovraćalo svoju
pomamu i svu me zalilo svojim otrovom. Dušan je tada pao u najveći
sladostrasni zanos. Ljubio me strasno u usta, čačkao i dražio mi pičku, a
besmislenost onoga što je govorio još je bolje izražavala pometnju koja
je vladala u njemu. Šuškao je i gugutao najnežnija imena u ludilu koje je
trajalo vrlo dugo, i iz kojeg je velikodušni Dušan, toliko različit od svog
kolege, gutača pišaćke, nekako izašao tek kada mi je rekao da sam
zanosna, i da me moli da dođem ponovo, i da će sa mnom uvek
postupati kao ovog puta. Ćušnuvši mi u ruku mali srebrnjak, vratio me
na mesto sa kojeg me uzeo i ostavio svu opčinjenu i zadivljenu novom
srećom koja me izmirila sa manastirom, zbog koje sam čak odlučila da
ubuduće tamo često navraćam, sigurna da ću, što više rastem, nailaziti
na sve prijatnije zgode. Ali to mi nije bilo pisano: važniji događaji su me
čekali u jednom novom svetu, jer sam, došavši kući, saznala novosti koje
su odmah pomutile zanos u koji me uveo srećan ishod mog poslednjeg
doživljaja.«
U tom trenutku začu se zvono u dvorani: ono je najavljivalo da je
večera servirana. Prema tome, Dikla, uz opšti aplauz, zaslužen
zanimljivim malim zgodama u početku karijere, siđe sa tribine i, pošto
su se svi malo doveli u red posle stanja raspojasanosti u kojem su se
nalazili, krenuli su užurbano da se naslađuju novim zadovoljstvima što
im je Komus pripremio. Trebalo je da ovaj obed posluži osam potpuno
nagih devojčica. Bile su spremne nekoliko minuta ranije, sve je bilo tako
dobro uređeno da su ih već čekale kada su prelazili u trpezariju. Zvanica
je trebalo da bude dvadeset: četiri ljubavnika, osam nabijača i osam
dečaka. Ali biskup, još uvek besan na Narcisa, nije hteo da mu dozvoli
da učestvuje u svečanosti, a kako je dogovor bio da će međusobno jedan
drugome činiti usluge, niko se nije našao ko bi zahtevao opozivanje
presude, pa su mališana zatvorili u jednu mračnu prostoriju dok ne
počnu orgije, kada će se njegova svetost možda izmiriti s njim. Supruge
i pripovedačice su na brzinu večerale posebno, da bi bile spremne za
orgije; starice su rukovodile posluživanjem osam devojčica, i zvanice su
posedale za sto. Ovaj obed, obilniji od ručka, bio je poslužen sa mnogo
više raskoši, sjaja i divote. Prvo posluženje bila je supa od rakova i
dvadeset raznih zakuski. Za njima je sledilo dvadeset predjela, koja je
uskoro smenilo dvadeset drugih, ređih predjela, sačinjenih isključivo od
belog živinskog mesa i divljači u svim mogućim oblicima. Zatim su se
smenjivala najređa pečenja, kakva mogu samo da se zamisle. Onda je
stiglo posluženje hladnih testa, koja su uskoro ustupila mesto dvadeset i
šest vrsti međujela svih mogućih oblika i izgleda. Ovo je raspremljeno i
odneseno, i zamenjeno neverovatnim izborom slatkih kolača, hladnih i
toplih. Najzad se pojaviše razne đakonije, izvanredne gomile voća svih
godišnjih doba, zatim sladoledi, čokolade i likeri. Što se vina tiče,
menjali su ih uz svako posluženje: pri prvom, burgunjsko, pri drugom i
trećem, dve vrste italijanskog vina, pri četvrtom, rajnsko, pri petom,
ronsko, pri šestom, penušavi šampanjac i dve vrste posebno posluženog
grčkog vina. Glave su se podobro zagrejale. Pri večeri nije bilo
dozvoljeno zajebavati poslugu kao pri ručku: pošto su devojčice bile cvet
svega što društvo može sebi da pruži, morali su malo da ih poštede, ali,
zauzvrat, sebi su dozvolili nepojmljivu dozu svinjarija. Vojvoda, pripit,
reče da neće više ništa piti sem Zelmirine pišaćke, i proguta je u dve
velike čaše koje mu je napunila čučnuvši na stolu nad njegov tanjir.
»Kakav mi je to vic«, reče Kurval, »popiti devičansku pišu!« i, pozvavši
Fanšon: »Dođi, ološu«, reče joj, »hoću da crpem na samom izvoru.« I
zavukavši glavu međ noge te stare veštice, proguta halapljivo nečistu
bujicu zatrovane pišaćke koju mu je uštrcala pravo u stomak. Najzad se
razgovor raspalio, pročešljali su više pitanja naravi i filozofije, čitaocu
ostavljam da pogodi da li su iz toga izvučene dobre pouke. Vojvoda je
održao pohvalu razvratu i dokazao da je razvrat u samoj prirodi stvari, i
da njegove nastranosti, što su brojnije, vernije služe samoj prirodi.
Njegovo mišljenje je bilo prihvaćeno i pozdravljeno, a posle toga su se
svi digli da bi u praksi izveli teoretske principe koje su postavili. Sve je
bilo spremno u dvorani za orgije: žene su već bile prisutne, nage, ležeći
u gomilama odgovarajućih četvorki na podu, izmešane sa dečacima, koji
su se zbog toga digli od stola odmah posle slatkiša. Naši prijatelji se
pojaviše posrćući; dve starice ih svukoše, i oni popadaše u čopor kao
vuci koji napadaju stado. Biskup, čije su strasti bile surovo razdražene
preprekama na koje su naišle pri svom usponu, dočepa se predivnog
Antinousovog dupeta, dok ga je Herkul u isto vreme naticao s guza, i,
pobeđen ovim poslednjim osećajem, a svakako i značajnom, i toliko
željenom uslugom koju mu je bez sumnje, pružao Antinous, uspeo je da
izlije mlazeve semena tako oštre i besomučne da se od zanosa
onesvestio. Bahusov zanos je konačno okovao njegova čula, već otupela
od preteranog bluda, i naš junak pređe iz besvesnog stanja u tako dubok
san da su morali da ga odnesu u krevet. Vojvoda se podavao za svoj
račun. Kurval, setivši se Martinine ponude biskupu, natera je da ispuni
obećanje i natrći je, dok je njega neko deljao otpozadi. Hiljade drugih
grozota, hiljade drugih užasa ređale su se i smenjivale ove opisane, i
naše tri hrabre delije, jer biskup nije više bio na ovom svetu, naši srčani
borci, rekoh, praćeni četvoricom nabijača iz noćne smene, koji do tada
nisu bili prisutni, već su samo došli da ih pokupe, povukoše se sa istim
ženama koje su imali na kanabetima prilikom pripovedanja. Jadne žrtve
njihove grubosti, koje su, po svemu sudeći, više vređali nego milovali i,
bez sumnje, više počastili gadostima nego prijatnostima! Eto, to je priča
prvog dana.
 Dan drugi

Ustali su u uobičajeno vreme. Biskup, koji se već u četiri ujutro

potpuno oporavio od svojih preterivanja, zaprepašćen što su ga ostavili
da spava sam, zazvonio je da mu Julija i dežurni nabijač dođu na radno
mesto. Odmah su se pojavili, i razvratnik ponovo potonu u njihovo
naručje, u novi brlog svinjarija. Pošto su doručkovali, po običaju, u odaji
devojčica, Tvrtko je obavio pregled, i nove prestupnice, uprkos svim
upozorenjima, opet su mu pale šaka. Mišeta je skrivila u jednom smislu,
a Avgustina, kojoj je Kurval bio naredio da ostane u određenom stanju
što se higijene tiče, nalazila se u potpuno suprotnom: rekla je da je
zaboravila, molila je za oproštaj i obećala da joj se to više neće desiti; ali
vladajuća četvorka je ostala neumoljiva, i obe su bile upisane u spisak
kazni za narednu subotu. Vrlo nezadovoljni nespretnošću svih devojčica
u veštinama masturbacije i nestrpljivi zbog iskustva koje su sinoć
doživeli, složili su se s Tvrtkovim predlogom da ustanove jedan sat
ujutru za održavanje časova iz ovoga, s tim da se redom svakog dana
jedan od njih digne ranije, da zakažu tu vrstu vežbe između devet i deset
sati, da se jedan od njih digne, kažem, i da se podvrgne toj vežbi. Rešili
su da onaj ko ispunjava ovu dužnost sedne mirno nasred harema u
fotelju i da svaka devojčica, rukovođena i poučavana Diklom, najboljom
drkačicom koja se nalazila u zamku, dođe da vežba na njemu, da joj
Dikla vodi ruku, da ih sve nauči treba li drmanje obavljati sa više ili
manje brzine, uzimajući u obzir stanje mušterije, da ona propiše držanje
i položaj u toku rukovanja, i da se utvrde određene kazne za one koje
posle petnaest dana ne budu savršeno vladale ovom umetnošću, bez
dopunskih časova. Naročito im je naglašeno da, po ugledu na
franciskane, dok traje operacija, drže glavić zaguljen, a da druga ruka
koja ostaje slobodna bude upotrebljena za golicanje okolnih predela, a
prema sklonostima, ćefovima, meraku onoga koga obrađuju. Ovaj
bankarev predlog svima se dopao. Novonaimenovana Dikla je odmah
nabavila za njihovu sobu jedan pendrek na kojem su mogle stalno da
treniraju šake, i da ih održavaju u stanju potrebne spretnosti. Herkula
su zadužili istim zadatkom kod dečaka, mnogo spretnijih u ovoj
umetnosti od devojčica, jer se, u osnovi, radi samo o tome da se
drugome čini ono što već i sami sa sobom čine, i oni su već posle nedelju
dana postali najizvrsnije drkadžije koji se mogu sresti. Među njima toga
jutra niko nije počinio grešku, a pošto su zbog sinoćnjeg primera
Narcisa skoro sve dozvole bile uskraćene, u kapeli su se našli samo
Dikla, dva nabijača, Julija, Tereza, Kupidon i Zelmira. Kurvalu se mnogo
nadigao; bio se neverovatno raspalio tog jutra sa Adonisom, prilikom
posete dečacima, i svi su verovali da će se prosuti naslađujući se
prizorom sranja Tereze i dvojice nabijača, ali se ipak uzdržao. Ručak je
bio kao i obično, ali se dragi predsednik, koji je uz jelo prekomerno pio i
bludničio, ponovo raspalio pri kafi, koju su služili Avgustina i Mišeta,
Zelamir i Kupidon, predvođeni Fanšonom, kojoj je, radi male šale, bilo
naređeno da bude gola kao i deca. Iz ovog kontrasta se rodila nova
razvratnička jarost Kurvala, koji se upustio u nekoliko probranih
nastranosti sa staricom i Zelamirom, da bi mu najzad izazvale
prosipanje sperme. Vojvoda je, isukana kurca, snažno stezao Avgustinu;
derao se, hulio, i jadna mala, sva uzdrhtala, uzmicala je kao golubica
pred kopcem koji je vreba spreman da je udavi. Međutim, on se
zadovoljio s nekoliko razbludnih poljubaca i davanjem prve lekcije, kao
akonto one koju je imala da otpočne sutradan ujutro. Druga dvojica su
bila manje uzmuvana i već su bili na popodnevnom počinku; i naše dve
delije su im se pridružile, a svi su se probudili tek u šest sati, da bi prešli
u besedničku dvoranu. Sve sinoćne četvorke su bile promenjene, po
sastavu kao i odeći a naša četiri ljubavnika su imala kao družbenice na
kanabetima: vojvoda Alinu, kćer biskupovu i prema tome bratanicu
vojvodinu, biskup svoju snahu Konstancu, ženu vojvodinu a kćer
Tvrtkovu, Tvrtko Juliju, kćer vojvodinu a ženu predsednikovu, i najzad
Kurval, da bi se probudio i malo živnuo, svoju kćer Adelaidu, Tvrtkovu
ženu, biće koje je najviše voleo da kinji zbog njene vrline i pobožnosti.
Počeo je s njom s nekoliko masnih šala i, naredivši joj da zauzme položaj
koji je odgovarao njegovom meraku, a bio vrlo neudoban za ovu jadnu
mladu ženu, zapretio joj svim strahotama svoga besa ako se i za
trenutak pomeri. Kada je sve bilo spremno, Dikla istupi na tribinu i
ovako nastavi nit svoga pripovedanja:

»Moja majka se tri dana nije pojavljivala u kući, i najzad njen muž,
nespokojan više zbog stvari od vrednosti i novca nego zbog nje same,
reši da uđe u njenu sobu, gde su uobičajili da čuvaju sve stvari od
vrednosti. Kakvo je bilo njegovo iznenađenje kada je, umesto onoga što
je tražio, našao samo majčinu cedulju koja mu je savetovala da se
pomiri s tim što je izgubio, jer je, odlučivši da se od njega rastane
zauvek, morala sve da pokupi, da je, uostalom, on za sve kriv, i da ga
ona napušta zbog njegovog lošeg ophođenja, a da njemu ostavlja dve
kćeri koje uveliko vrede onoliko koliko mu je ona odnela. Međutim,
naivčina nije razumeo da jedno vredi koliko i drugo, i činjenica da nas je
odmah oterao, ne dozvolivši nam čak ni da spavamo u kući, očigledan je
dokaz da na nas nije računao na isti način kao majka. Nimalo
ožalošćene zbog ovog lepog postupka koji nam je, mojoj sestri i meni,
davao potpunu slobodu da se odamo do mile volje lakom načinu života,
što je počeo da nam se tako dopada, jedina nam je briga bila kako da
pokupimo ono malo stvari koje smo posedovale, pa da se otresemo tog
dragog očuha koji je inače nas otpustio. Tako se moja sestra i ja odmah
povukosmo u jednu sobicu u susedstvu, očekujući zgodnu priliku da
iskoristimo položaj koji nam je sudbina odredila. Tu smo prvo počele da
razmišljamo o majci. Ni trenutak nismo posumnjale da je smeštena u
manastiru, rešena da živi tajno kod nekog časnog Oca, ili da je isti
izdržava skrivenu negde u okolini, tako da se nismo mnogo ni brinule,
dok nam jedan brat iz manastira ne donese jednog dana cedulju koja je
promenila naša nagađanja. Ta cedulja nam je saopštavala da nam se
najtoplije savetuje da dođemo čim padne mrak u manastir, kod Oca
čuvara manastira lično, koji je i pisao taj list; da će nas on čekati u crkvi
do deset sati uveče i da će nas odvesti do mesta gde živi naša majka, i da
će s najvećim zadovoljstvom, učiniti sve da podelimo njenu sadašnju
sreću i spokojstvo. Najživlje nam je savetovao da dođemo, a naročito da
to sve brižljivo krijemo, jer je pre svega neophodno da naš očuh ne
sazna ništa o onome što se čini za našu majku i za nas same. Moja
sestra, koja je u to vreme već bila napunila petnaest godina, i koja je,
prema tome, imala i više prisebnosti i više razuma nego ja sa svojih
devet, čim je otpremila nosioca poruke uz odgovor da će razmisliti o
predlogu, nije mogla da se ne začudi svim ovim smicalicama. ’Franson’,
reče mi, ’ne treba da idemo. Nešto se iza toga krije. Da je ovaj predlog
iskren, zašto majka ne bi ili dodala neku reč sa svoje strane ili bar
potpisala ovaj list? I s kim bi mogla biti majka u manastiru? Otac
Adrijen, njen najbolji prijatelj, otišao je iz manastira pre gotovo tri
godine. Od toga doba ona tamo odlazi samo uz put, i nema nikakvu
stalnu vezu. Otac čuvar nije niti je ikada bio njen ljubavnik. Znam da ga
je ona dva ili tri puta zabavljala, ali to nije čovek koji se vezuje za ženu
samo zbog toga, jer nema od njega nestalnijeg, pa čak ni okrutnijeg
prema ženama kad zadovolji prohtev. Prema tome, otkuda to da se on
odjednom brine za našu majku? Nešto se iza toga krije, kažem ti.
Nikada ga nisam volela, tog starog čuvara: zao je, grub, okrutan.
Jednom me je uvukao u svoju sobu, gde se već nalazio sa tri druge, i
posle svega što mi se tada desilo, zaklela sam se da tamo neću više ni
kročiti. Ako imaš poverenja u mene, zajebimo sve te lopuže od kaluđera.
Ne treba više da ti krijem, Franson, ja imam jednu poznanicu, usuđujem
se čak da kažem jednu dobru prijateljicu: zove se gospođa Geren. Već je
dve godine posećujem, i ona za to vreme nije propustila nijednu
sedmicu da mi ne uredi neku zgodnu priliku, i to ne za dvanaest
bakrenjaka, koliko nam daju u manastiru: ni sa jedne partije nisam
donela manje od tri srebrnjaka. Pogledaj, evo dokaza’, nastavila je sestra
pokazujući mi kesu u kojoj je bilo više od deset zlatnika, ’vidiš da imam
od čega da živim. Pa eto, ako hoćeš da slediš moj savet, učini kao ja.
Gerenka će te primiti, sigurna sam, ona te videla pre osam dana, kada je
došla da me potraži za jednu partiju i zadužila me da i tebi predložim, a
da će ona pronaći, mada si još mlada, kako da te smesti. Učini kao ja,
kažem ti, i uskoro ćemo biti na konju. Uostalom, to je sve što mogu da ti
predložim, jer sem još ove noći, za koju ću ti platiti prenoćište, ne
računaj više na mene, mala moja. Svako za sebe u ovom svetu. Ja sam
ovo zaradila svojim telom i svojim prstima; učini isto. A ako te smernost
zadržava, idi do đavola, a meni više ne dolazi da me moliš, jer posle
ovoga što sam ti rekla, može jezik do zemlje da ti se istegne, ja ti neću
dati ni čašu vode. A što se majke moje tiče, ne samo da mi nije krivo
zbog njene sudbine, bilo kakva da je, uveravam te da se čak i radujem, i
da mi je jedina želja da ta drolja bude što dalje i da je više nikad u životu
ne sretnem. Samo ja znam koliko mi je smetala u zanatu i sećam se svih
saveta kojima me je obasipala dok je, raščepulja, činila tri puta gore.
Dušo moja, neka je đavo nosi, i naročito neka mi je ne vraća. Eto, to je
sve što mogu da joj poželim.’ Pošto nisam imala, uistinu, ni nežnije srce
ni uzvišeniju dušu od svoje sestre, mirne duše sam se saglasila s njom u
pogledu uvreda kojima je obasula tu uzornu majku i, zahvalivši joj za
poznanstvo koje mi nudi, obećala joj da ću je pratiti do te dame, a kada
me ona bude usvojila, da ću prestati da joj budem na teretu. Što se tiče
odbijanja da idemo u manastir, prihvatila sam njen stav: ’Ako je ona
zaista srećna, utoliko bolje za nju’, rekoh; ’u tom slučaju, naše je pravo
da budemo i mi srećne, a da ne moramo da delimo njenu sudbinu. A ako
je to zamka koju nam podmeću, neophodno je da je izbegnemo.’ Na te
reči, sestra me poljubi. ’Odlično, sada vidim da si dobro dete. Tako, sada
možeš biti sigurna da ćemo se obogatiti. Ja sam lepa, a i ti si:
zarađivaćemo koliko budemo htele, dušo moja. Ali se ne treba vezivati,
ne zaboravi to nikada. Danas sa jednim, sutra s drugim, treba biti kurva,
drago dete, kurva i u duši i u srcu. Što se mene tiče’, nastavljala je, ’ja
sam, vidiš li, sada kurva toliko da me ni ispovest, ni pop, nikakav savet
niti ikakva zamisao ne mogu više izvući iz poroka. Da ga jebem, i na
Strašnom sudu ću se natrćiti s takvim mirom da ću pri tome moći čašu
vina naiskap da popijem. Sledi mene, Franson, do svega se može doći
podavanjem; u početku je zanat malo težak, ali se na sve svikne. Koliko
ljudi, toliko ćudi; pre svega, na to moraš biti spremna. Jedan hoće jednu
stvar, drugi drugu, ali nije važno, mi smo tu da poslušamo, da se
potčinimo: začas to prođe, a novac ti ostane.’ Priznajem da sam bila
zbunjena što čujem tako raskalašne reči iz usta tako mlade devojke koja
mi je uvek izgledala tako pristojna. Ali, kako sam se i dušom i srcem
slagala s njom, uskoro sam joj pokazala da sam ne samo spremna da je u
svemu podražavam nego da mogu čak i gore da učinim od nje, ako je to
samo potrebno. Oduševljena mnome, ona me ponovo poljubi, a kako se
već smrkavalo, poslale smo po kokošku i dobro vino; večerale smo i legle
zajedno, rešene da sutra ujutro odemo do Gerenke i zamolimo je da nas
primi među svoje štićenice. Za večerom me je sestra naučila svemu što
još nisam znala o bludu. Pokazala mi se potpuno gola, i uveravam vas da
je to bilo jedno od najlepših stvorenja koja su se tada mogla videti u
Parizu. Najlepša koža, najprijatnije obline, a uprkos tome, najtananiji i
najprivlačniji struk, najlepše plave oči, i sve ostalo u skladu. Tada sam
saznala od kada se Gerenka zanima za nju i s kakvim je zadovoljstvom
podvodi svojim mušterijama koje su je, nikad presićene, ponovo tražile.
Tek što smo legle, setile smo se da smo, na žalost, zaboravile da
odgovorimo Ocu čuvaru, koji bi se mogao naljutiti zbog ovog propusta,
a kome ipak ne treba da se zameramo dokle god se budemo nalazile u
ovom kraju. Ali, kako da ispravimo tu nemarnost? Bilo je već prošlo
jedanaest sati, pa smo rešile da ostavimo da stvari teku svojim tokom.
Očigledno je Ocu čuvaru jako bilo stalo do ove zgode, i bilo je jasno da je
sve to činio više za svoj račun nego za tobožnju našu sreću o kojoj nam
je govorio, jer, tek što je ponoć otkucala, neko tiho zakuca na naša
vrata. Bio je to Otac čuvar lično. Čekao nas je, rekao je, već dva sata;
morale smo bar da mu odgovorimo. I, smestivši se pored našeg kreveta,
reče nam da je naša majka odlučila da provede ostatak svojih dana u
jednom tajnom apartmanu u manastiru u kojem je prihvaćena ne može
biti bolje od najboljeg društva, najvećih glavešina u kući, koje provode
pola dana s njom i jednom drugom mladom ženom, njenom
prijateljicom; da samo od nas zavisi hoćemo li im se pridružiti, ali, kako
smo još suviše mlade da bismo se ustalile, on nam nudi ugovor samo za
tri godine, posle čega će nam, daje nam reč, vratiti slobodu i po hiljadu
srebrnjaka obema; i da ga je naša majka zadužila da nas uveri da bismo
joj učinile najveće zadovoljstvo ako bismo došle da podelimo s njom
njenu usamljenost. ’Oče’, odgovori bezočno moja sestra, ’zahvaljujemo
vam na predlogu. Ali, u godinama koje imamo, nemamo nameru da se
zatvorimo u manastir da bismo postale popovske kurve; taj posao smo
već i suviše okusile.’
Čuvar je dalje navaljivao; padao je u vatru, ubeđivao nas, što je jasno
dokazivalo koliko mu je stalo da u ovoj stvari uspe. Videvši najzad da
neće uspeti, skoro se u besu baci na moju sestru: ’Pa dobro, mala
kurveštijo, onda me bar još jednom zadovolji pre nego što te ostavim.’ I
otkopčavši šlic, on je uzjaha, čemu se ona uopšte nije opirala, sigurna da
će ga se lakše rešiti, ako mu zadovolji strasti. A bludnik, stežući je pod
sobom kolenima, poče da trese tvrdu i pogolemu palamarčinu
neposredno pred licem moje sestre. ’Lepog li lika’, povika, ’lepog li lica
kurvinog! Kako ću ga preplaviti spermom. Jebem ti!’… U tom trenutku
popustiše brane, sperma briznu, i celo sestrino lice, a naročito nos i
usta, behu izbljuzgani dokazom bluda naše momčine, čija se strast
možda i ne bi tako lako zadovoljila da mu je plan s nama uspeo. I pošto
nam je bacio jedan srebrnjak i ponovo upalio svoju svetiljku: ’Vi ste
male glupače, bednice’, reče nam, ’propuštate bogatstvo. Dabogda vas
Nebo kaznilo i bacilo u bedu, i daj bože da vas vidim u bedi i da se tako
ostvari moja osveta: to je moja poslednja želja.’ Moja sestra, brišući lice,
uzvrati mu na sve te gluposti milo za drago, i naša se vrata ponovo
zatvoriše, i ne otvoriše se do sutradan, tako da smo bar ostatak noći
provele na miru. ’Ovo što si videla’, reče mi sestra, ’jedna je od njegovih
omiljenih strasti. To do ludila voli da svrši po devojačkom licu. Kada bi
bar ostao na tome, hajde de, ali nitkov ima i druge prohteve, i to tako
opake da se plašim…’ Ali sestra, koju je hvatao san, ne završi rečenicu, a
pošto nam je sutrašnji dan donosio nove doživljaje, na ovaj više nismo
mislile. Već ujutro smo se, pošto smo se digle i udesile što smo bolje
mogle, odvezle do gospođe Geren. Ova dama je stanovala u ulici Sali, u
vrlo čistom stanu na prvom spratu, koji je delila sa šest finih gospođica
između šesnaest i dvadeset dve godine, svih šest vrlo svežih i vrlo lepih.
Ali dopustićete mi, gospodo, da vam ih opišem tek kada to bude nužno.
Gerenka, koja je već odavno vrebala moju sestru, bila je oduševljena
našim planom, primila nas je obe i smestila s najvećim zadovoljstvom.
’Ma koliko je mlado ovo dete’, reče joj sestra pokazujući na mene, ’ona
će vas dobro služiti, ja vam za nju jamčim. Blaga je, ljupka, ima vrlo
dobru narav, a u duši je ovejana kurva. Vi poznajete mnogo razvratnika
koji žele decu, evo vam jedne kakva njima treba, upotrebite je.’ Gerenka
onda upita, okrenuvši se meni, da li sam spremna na sve. ’Da, gospođo’,
odgovorih joj bestidno, što se njoj očigledno jako dopalo, ’na sve, samo
da zaradim pare.’ Onda su nas predstavili budućim družbenicama, koje
su već dobro poznavale moju sestru i koje su iz prijateljstva prema njoj
obećale da će se starati o meni. Večerale smo zajedno, i tako se, jednom
reči, obavilo, draga gospodo, moje prvo zapošljavanje u javnoj kući.
Nisam dugo sedela skrštenih ruku. Još isto veče nam je naišao neki
stari trgovac, sav umotan u široku kabanicu, s kojim me Gerenka spari
za sefte. ’Oh, gospodine Diklo’, obrati se starom razvratniku privodeći
me njemu, ’vi ih hoćete bez dlačica; ovoga puta imate sreće, za ovu vam
jamčim da nema nijedne.’ − ’Stvarno’, reče stari lisac pažljivo me
posmatrajući, ’ovo mi zaista izgleda pravo dete. Koliko vam je godina,
mala moja?’ − ’Devet godina, gospodine.’ − ’Devet godina… Vrlo dobro,
gospođo Geren, vi znate da takve volim. I još mlađe, ako ih nađete:
uzimao bih ih, majku im, još od dadilje.’ Smejući se na ovo, Gerenka
iziđe iz sobe, a nas dvoje zatvoriše. Onda mi se stari razvratnik približi i
poljubi me u usta jedno dva-triput. Vodeći mi ruku svojom, navede me
da mu iz šlica izvučem parče koje još nije ni mislilo da se nadigne, i,
radeći sve bez ijedne reči, skide mi suknje, položi me na kanabe sa
košuljicom dignutom do grudi i, uzjahavši mi butine, koje je što je
moguće više raskrečio, jednom rukom mi je širio picu koliko je god
mogao, dok je drugom rukovao iz sve snage. ’Slatka mala ptičice’,
govorio je tresući se i uzdišući od naslađivanja, ’kako bih te pripitomio,
samo da još mogu! ali ne mogu više; mogu da se trudim koliko hoću, za
četiri godine ova budalčina od kite još se ne bi ukrutila. Otvaraj, otvaraj,
mala moja, razjapi se dobro.’ I, posle jedno četvrt sata, videh najzad
svog dilbera kako dašće sve silovitije. Nekoliko jebem ti… dalo je nešto
više snage njegovom izražavanju, i osetih celu oblast pice natopljenu
toplom i penušavom spermom, koju je lupež, nesposoban da je ubrizga,
pokušavao da bar prstima ugura koliko može. Posle malo vremena,
odlete kao munja, i dok sam se ja još brisala, moj je ljubavnik već
otvarao uličnu kapiju. Eto otuda potiče, gospodo, moje ime Dikla; bilo je
uobičajeno u toj kući da devojke prihvate ime prvoga s kojim su imale
posla, pa sam i ja prihvatila njihov običaj.«

»Jedan trenutak«, reče vojvoda. »Nisam hteo da vas prekidam pre

nego što stignete do kraja jedne priče, a pošto ste sada na tome,
objasnite mi malo dve stvari: prvo, da li ste imale vesti o svojoj majci i
da li ste ikada saznale šta se s njom zbilo, a drugo, da li su razlozi za
mržnju prema vašoj majci, što se vaše sestre i vas tiče, bili urođeni u
vama, ili ste imale neki određen razlog? Ovo je značajno za razumevanje
ljudskog srca, a mi baš na tome radimo.« − »Vaše gospodstvo«, odgovori
Dikla, »ni moja sestra ni ja nikada nismo više dobile ni najmanju vest o
toj ženi.« − »Dobro«, reče vojvoda, »u tom slučaju sve je jasno: zar ne,
Tvrtko?« − »Bez sumnje«, odgovori bankar. »Nema ni trunke sumnje, a
imale ste veliku sreću što niste upale u klopku, jer se iz nje nikada ne
biste žive izvukle.« − »Prosto je ludo«, reče Kurval, »koliko je ova strast
rasprostranjena.« − »Nije ni čudo«, reče biskup, »kada donosi toliko
slasti.« − »A druga tačka?« upita vojvoda obraćajući se ponovo
pripovedačici. − »Povodom druge tačke, vaše gospodstvo, to jest što se
tiče našeg osećanja odvratnosti prema majci, bila bih, vere mi, na muci
da vam ga objasnim; znam samo da je taj razlog bio tako silovit u našim
srcima da smo jedna drugoj priznale da bismo se osećale kadre da je
otrujemo da nismo uspele da je se otarasimo na drugi način. Ta
odvratnost je u nama dostizala krajnji stupanj, a pošto ne vidim čime je
mogla da bude izazvana, više je nego verovatno da je to osećanje u nama
bilo delo same prirode.« − »Ko bi u to i posumnjao?« reče vojvoda.
»Svakog dana se dešava da nas priroda nadahnjuje najžešćom sklonošću
za ono što ljudi nazivaju zločinom, i vi, da ste je i dvadeset puta
otrovale, samo biste zadovoljile tu sklonost ka zločinu, sklonost koju
vam je priroda otkrila obdarivši vas tako snažnom mržnjom. Ludost je i
zamisliti da se išta duguje majci. Na čemu bi se zasnivala zahvalnost?
Na tome što je svršila dok je neko jebao? Zaista, ima zašto! Što se mene
tiče, ja u tome vidim samo razlog mržnje i prezira. Daje li nam majka
sreću u isto vreme kada nam daje život?… Nije nego; baca nas u svet
pun hridina, a na nama je da se izvučemo kako znamo. Sećam se da sam
nekada i ja imao jednu koja mi je ulivala otprilike ista osećanja kakva je
Dikli ulivala njena: bila mi je mrska. Čim sam mogao, otpremio sam je
na drugi svet, i u toku celog svog života nisam okusio življe sladostrašće
nego onog trenutka kada je sklopila oči, da ih nikad više ne otvori.« U
tom trenutku se začu strahovito jecanje u jednoj od četvorki; bilo je
jasno da plač dolazi iz vojvodine četvorke. Proverili su i otkrili da je to
mlada Sofija briznula u plač. Njeno je srce bilo drugačije od ovih
okorelih zlikovaca, i ovaj je razgovor probudio u njenoj duši dragu
uspomenu na onu koja joj je poklonila život, a koja je poginula braneći
je kada su je odvodili, i ta okrutna misao koja se nametnula njenoj mašti
izazvala je bujicu suza. »E, da ga jebem, evo jedne izvanredne stvari. To
vi oplakujete svoju mamicu, mala slinavušo, zar ne? Priđite, priđite da
vas utešim.« I razvratnik, uspaljen nešto prethodnom pričom, nešto
svojim iskazom, a nešto njegovom posledicom, prikaza zastrašujuću
kurčinu koja je očigledno vapila za olakšanjem. Marija (vaspitačica u
službi ove četvorke) privede dete. Suze su joj tekle preobilno, a odežda
nezaređene iskušenice koju je nosila tog dana davala je još više ljupkosti
njenom bolu, koji je još više ulepšavao. Nemoguće je bilo videti nešto
dražesnije. »Jebem ti boga«, reče vojvoda odskočivši kao pomaman,
»kakav divan zalogaj! Sada ću uraditi ono što je Dikla opisala:
izbljuzgaću joj pizdu spermom… Svucite je.« I svi su u tišini očekivali
ishod ove lake čarke. »O gospodaru, gospodaru«, povika Sofija bacivši se
vojvodi pred noge, »poštujte bar moju patnju. Ja jecam nad sudbinom
majke koju sam mnogo volela, koja je poginula braneći me, i koju više
nikada neću videti. Sažalite se nad mojim suzama i dozvolite mi bar ovo
jedino veče da se odmorim.« − »A, u kurac«, reče vojvoda rukujući
kurčinom koja je pretila nebu, »nikad ne bih verovao da je ova scena
tako sladostrasna. Skidajte je, dakle, skidajte!« govorio je besno Mariji,
»već davno je trebalo da bude gola.« Alina, koja je bila na vojvodinoj
sofi, lila je tople suze, kao i Adelaida, čiji su jecaji dopirali iz Kurvalove
niše, dok je ovaj, umesto da podeli bol s ovim lepim stvorenjem, strogo
grdio što je napustila pozu u koju je bio stavio, mada je u stvari s
najvećom pažnjom posmatrao razvoj ove preslatke scene. Uto skidoše
Sofiju nimalo se ne obazirući na njenu ucveljenost; staviše je u položaj
koji je Dikla opisala, i vojvoda najavi da će svršiti. Ali kako to da izvede?
Scenu koju je ispričala Dikla izveo je čovečina kome se uopšte nije
dizao, i mlaz njegovog mlohavog kurca mogao se upraviti u svim
pravcima. U ovom slučaju, to nije bilo moguće: preteći glavić vojvodine
komadine nikako nije hteo da se odvoji od neba, kojem kao da je pretio;
trebalo je, dakle, dete postaviti iznad njega. Nisu znali kako da postupe,
i što se više prepreka pojavljivalo, razdraženi vojvoda je više kleo i hulio.
Najzad je Degranž došla u pomoć. Nijedna pojedinost vezana za razvrat
nije bila nepoznata ovoj staroj veštici. Zgrabila je dete i natakla na svoja
kolena, tako da je vojvoda mogao da zauzme bilo koji položaj a da mu
vrh uda samo dodiruje vaginu. Dve služavke su došle da detetu
pridržavaju noge, i da je tada trebalo da bude pocepana, nikako ne bi
mogla da bude lepše privedena. Ali to još nije bilo sve: bila je potrebna
jedna vešta ruka koja će izazvati izliv bujice i upraviti je u željenom
pravcu. Blanžis se nije usudio da poveri ovako važnu radnju nespretnoj
ruci nekog deteta. »Uzmi Juliju«, reče Tvrtko, »ona će te zadovoljiti;
počela je da drka kao pravi anđeo.« − »Do vraga«, reče vojvoda,
»promašiće me drolja, znam ja nju; dovoljno je to što sam joj otac pa da
se strašno uplaši.« − »Bogami, ja ti savetujem nekog mladića«, reče
Kurval, »uzmi Herkula, njegova šaka je vrlo gipka.« − »Neću nikoga sem
Dikle«, reče vojvoda, »ona je najbolja od svih drkačica, dopustite joj da
za trenutak napusti svoje mesto i da mi dođe.« Dikla priđe, sva ponosna
zbog tako jasno izraženog izbora. Podiže rukav do lakta, ščepa ogromnu
gospodinovu spravu i poče da je trese, zadržavajući glavić stalno
zaguljen, da ga premeće s takvom spretnošću, da ga drma i cima tako
brzim trzajima, a u isto vreme tako usklađenim sa stanjem i ritmom
potrebnim njenom pacijentu, da je bomba najzad eksplodirala pred
samom rupom koju je imala da zalije. Prava poplava; vojvoda urla, grmi,
psuje, huli. Dikla ne popušta; svaki pokret joj je u službi uživanja koje
pruža. Antinous, takođe postavljen ovde u tu svrhu, pažljivo uteruje
prstima spermu u vaginu brzinom njenog izlivanja, a vojvoda, pobeđen
najslađim uživanjem, posmatra, izdišući od sladostrašća, kako među
prstima drkačice lagano omekšava pomaman ud čija ga je žestina tako
snažno celog raspalila. Zatim se prući na svoju sofu, Dikla se vrati na
svoje mesto, dete se izbrisa, smiri i vrati na svoje mesto u četvorki, a
priča se nastavi, ostavljajući posmatrače ubeđene u jednu istinu kojom
su, verujem, odavno svi bili prožeti: da nam misao o zločinu uvek raspali
čula i da nas vodi ka bludu.

»Jako sam se začudila«, reče Dikla nastavljajući nit svoga kazivanja,

»kada sam vrativši se iz sobe videla da se sve moje družbenice smeju
pitajući me da li sam se dobro obrisala i zadirkujući me hiljadama
pojedinosti koje su mi potvrđivale da dobro znaju šta sam radila. Nisu
me dugo ostavile u neizvesnosti; sestra me odvela u jednu sobu koja je
bila pored one u kojoj su se obično obavljale jebačine i gde sam i sama
nešto pre toga bila zatvorena, i pokazala mi rupu u zidu u visini
kanabeta, kroz koju se lako moglo videti sve što se tu dešava. Reče mi da
su se ove gospođice zabavljale gledajući kroz tu rupu šta gospoda čine
njihovim drugaricama, i da i ja mogu da idem da gledam kad hoću, samo
ako rupa nije zauzeta, jer se često dešavalo, kako mi je rekla, da ta
značajna rupa služi u tajanstvene svrhe, koje će mi biti otkrivene u dato
vreme i na određenom mestu. Nije prošlo ni osam dana kada sam se
poslužila tim uživanjem, i kad je jednog dana neko pozvao Rozaliju,
jednu od najlepših plavuša koju je moguće videti, baš me zanimalo da
vidim šta će joj raditi. Sakrila sam se, i evo prizora čiji sam bila svedok.
Čovek s kojim je opštila imao je najviše dvadeset šest do trideset godina.
Čim je ušla, on je posadio na vrlo visoko sedište, naročito pripremljeno
za ovaj obred. Pošto se tu našla, on joj poskida šnale koje su joj skupljale
kosu i pusti da se sve do zemlje njiše čitava šuma zlaćanih vlasi kojima
je ova lepotica bila ukrašena. Izvadio je češalj iz džepa, češljao je, mrsio,
prečešljavao, ljubio je, natapajući svaku od ovih radnji pohvalama lepoti
ove kose kojom se isključivo bavio. Najzad je iz gaća izvukao vrlo suv i
potpuno krut kurčić, uvio ga brzo u kosu svoje Dulčineje i, drkajući se
kroz runo, obgrlio drugom rukom Rozalijin vrat, zalepio joj usta
poljupcima, svršio i odmotao svoju umrtvljenu spravu. Videla sam kose
moje drugarice sve ljigave od sperme; ona ih je obrisala, ponovo
zakačila, i na to se naši ljubavnici rastadoše.
Mesec dana kasnije, dođoše po moju sestru za jednu ličnost koju su
mi gospođice preporučile da posmatram jer je i njegov merak bio vrlo
čudan. Bio je to čovek pedesetih godina. Samo što je ušao, bez uvoda,
bez milovanja, prikaza stražnjicu mojoj sestri, koja ga, upoznata sa
obredom, natrći preko kreveta, zgrabi mekano i izborano dupe, zavuče
svih pet prstiju u otvor i poče da ga trese takvom besnom silinom da je
krevet od toga krckao. Za to vreme naša se muškarčina, ne izražavajući
ništa drugo, uzvrpolji, protrese, prateći pokretima ono što mu se pruža,
podajući se sladostrasno, i zaurla od svršavanja s najvećim
naslađivanjem. Tresenje je zaista bilo besomučno, sestra je bila sva u
goloj vodi. Ali kakvo siromaštvo u detaljima i kakva jalova mašta.
Ako onaj koga su mi priveli malo posle toga nije upražnjavao više
utančanosti, bar je izgledao veći sladokusac, i njegova pohota je bila
nesumnjivo nadahnuta razvratom. Bio je to debeo čovek koji je imao
oko četrdeset pet godina, mali, zdepast, ali čio i veseo. Pošto još nisam
poznavala njegove prohteve, prvi mi je pokret bio, čim sam ostala s
njim, da se razgolitim do pupka. Ker kome pripretite šibom ne izduži
toliko njušku: Jeb’te se, slatka moja, zanemarimo picu, tako vam boga.’
I u isto vreme, spusti mi suknju hitrije nego što sam je ja podigla. ’Te
male raščepulje’, nastavi zlovoljno, ’uvek vam samo pizdu pokazuju!
Zbog vas možda neću svršiti celo veče… sve dok ne izbijem iz glave tu
prokletu pizdu.’ Rekavši to, okrete me i natenane mi zadiže suknje
otpozadi. U takvom položaju me povede ispred sebe, i držeći stalno
suknje zadignute, da bi mi video njihanje dupeta pri hodu, primače me
krevetu i položi potrbuške na njega. Onda mi je ispitao stražnjicu s
najvećom pažnjom, zaklanjajući jednom rukom prizor pičke, koje se
očigledno plašio više nego žive vatre. Najzad, opomenuvši me da dobro
sakrijem taj nedostojni deo (služim se njegovim izrazom), dugo je i
požudno mesio obema rukama moju stražnjicu. Širio je, stezao, s
vremena na vreme joj prinosio usta, i čak sam ih jednom ili dvaput
osetila neposredno priljubljena uz rupu; ali sebe nije dirao, ništa se nije
pojavljivalo. Očigledno jako užurban, rešio se na rasplet događaja.
’Lezite na zemlju’, reče mi bacivši nekoliko jastuka, ’tu, da, tako… nogu
dobro raskrečenih, dupeta malo uzdignutog, a čmar razjapite što više
možete. Izvrsno’, nastavi videvši moju poslušnost. I onda uze jedno
sedište, postavi ga među moje noge, sede na njega, tako da mu je kurac,
koji je najzad izvadio iz gaća i počeo da ga trese, bio tako reći u visini
rupe oko koje je kadio. Na to mu pokreti postadoše hitriji. Jednom
rukom se drkao, drugom mi je čepio guzove, i nekoliko pohvala
začinjenih mnogim psovkama bile su sadržina njegovog govora. ’Ah,
jebem ti boga, lepog li dupeta’, govorio je, ’lepe li rupice, kako ću je
samo poplaviti.’ Održao je reč. Osetila sam da sam sva pokvašena;
razvratnik je izgledao satrven od svog zanosa. Živa je istina da se ovom
hramu ukazuje počast sa mnogo više žara nego onom drugom. I
povukao se pošto mi je obećao da će opet doći da me vidi, jer potpuno
zadovoljavam njegove žudnje. Zaista je došao već sutradan, ali nevernik
je više voleo da to obavi sa mojom sestrom. Posmatrala sam ih tajno i
videla da je on upotrebljavao potpuno isti postupak i da se moja sestra
podavala sa istom predusretljivošću.«

»Je li tvoja sestra imala lepo dupe?« upita Tvrtko. − »Procenite sami,
gospodaru, po jednom jedinom događaju. Jedan čuveni slikar kome su
naručili da naslika Veneru lepog dupeta uzeo je nju sledeće godine kao
uzor, tvrdeći da je tražio po svim pariskim kuplerajima i da nije našao
ništa dostojno njenog.« − »Ali najzad, pošto je ona imala petnaest
godina i pošto imamo ovde devojke njenog uzrasta, uporedi nam njenu
stražnjicu«, nastavi bankar, »sa nekim od ovih dupeta koja su ti pred
očima.« Dikla baci pogled na Zelmiru i reče da je nemoguće naći, ni što
se dupeta tiče, a ni lika, nešto što bolje odgovara u svakom pogledu
njenoj sestri. »Hajde, Zelmira«, reče bankar, »dođite da mi prikažete
svoju stražnjicu.« Ona je toga dana baš pripadala njegovoj četvorki.
Dražesna devojka se približi drhteći. Postaviše je ispred kanabeta,
potrbuške; uzdigoše joj stražnjicu pomoću jastuka, i rupica se pojavi
usred srede. Bludnik, upola nadignut, poče da ljubi i čačka to što mu je
ponuđeno. Juliji naredi da ga drka; izvršenje. Ruke mu zastranjuju po
drugim predmetima, sladostrašće ga opija, spravica, pod bludnim
Julijinim drmanjem, kao da će malo da se ukruti, bludnik opsuje,
sperma procuri, zazvoni za večeru. Kako je isto izobilje vladalo pri svim
obedima, pošto smo opisali jedan, to je kao da smo ih sve opisali. Ali
kako su svi svršili, ili bezmalo svi, mnogo se pilo da bi se unela nova
snaga. Zelmira, koju su prozvali Diklinom sestrom, bila je izuzetno
slavljena prilikom orgija, i svi su hteli da je ljube u dupe. Biskup je pri
tom štrcnuo spermu, trojici ostalih se ponovo nadigao, i polegali su kao
sinoć, to jest svaki sa ženom koju je imao na kanabetu i sa po jednim od
četiri nabijača koji se nisu pojavljivali od večere.

Dan treći

Vojvoda je ustao već u devet sati. Na njega je bio red da presliša

devojčice koje je Dikla sinoć podučavala. Zavalio se u fotelju i čitav sat
se podavao raznim pipkanjima, masturbacijama, gadostima u
svakojakim pozama sa svakom devojčicom ponaosob, a prema poukama
i nauku njihovih vaspitačica. Kako se već može pretpostaviti, bujan mu
se temperament besno ustalasao ovakvom ceremonijom, i bio mu je
potreban natčovečanski napor da ne prospe spermu, ali je uspeo da se
obuzda. Vratio se prijateljima hvaleći se da je odoleo jurišu kakvom niko
od njih ne bi odoleo sa toliko hladnokrvnosti. Tako su se opkladili i
ustanovili kaznu od pedeset zlatnika za sve one koji svrše u toku
praktične nastave. Umesto doručka i poseta, to prepodne su iskoristili
da utanače pojedinosti za narednih sedamnaest orgija predviđenih za
kraj svake sedmice, kao i da konačno ustanove redosled defloracija, o
čemu su sada mogli zrelije da odluče, s obzirom na to što su svoje
podanike bolje poznavali nego na početku akcije. Pošto je ovaj program
vrlo precizno odredio buduće etape operacija, smatramo da je korisno
izložiti ga čitaocu, koji će, pošto bude upoznao sudbinu svakog
podanika, pratiti sa više zanimanja način na koji će svaki od njih biti
upotrebljen.
Program manevara do kraja boravka
Sedmog novembra, poslednjeg dana prve sedmice, od ranog jutra će
se slaviti venčanje Mišete i Kitona, a zatim će ovi supružnici, kao i
naredna tri para, kojima mladost još ne dozvoljava bračno opštenje, biti
razdvojeni isto veče. Ceremonija će se time završiti, pošto i inače služi
samo za razonodu u toku dana. Iste večeri će se nad sužnjima izvršiti
kazne prema spisku koji vodi dežurni ljubavnik toga meseca.
Četrnaestog će se proslaviti ista vrsta venčanja Narcisa i Hebe, po
napred navedenim klauzulama.
Dvadeset prvog, isto između Kolombe i Zelamira.
Dvadeset osmog, između Kupidona i Ružice.
Četvrtog decembra, početak pripovedanja Sanvile podstiče nova
iživljavanja: vojvoda defloriše Fani.
Petog, ista Fani će biti venčana za Jasinta, koji će svoju mladu
suprugu obljubiti pred celim skupom. To će biti obred pete sedmice.
Uveče, primena uobičajenih kazni i ukora, pošto se venčanja slave od
ranog jutra.
Osmog decembra, Kurval defloriše Mišetu.
Jedanaestog, vojvoda defloriše Sofiju.
Dvanaestog, proslava šeste sedmice biće obeležena udajom Sofije za
Seladona, sa klauzulama već navedenim, važećim za prethodne obrede.
Iste se ukidaju za naredne mladence.
Petnaestog, Kurval defloriše Hebu.
Osamnaestog, vojvoda defloriše Zelmiru, a devetnaestog, u čast
proslave sedme sedmice, Adonis će se oženiti Zelmirom.
Dvadesetog, Kurval defloriše Kolombu.
Dvadeset petog, na Božić, vojvoda defloriše Avgustinu, a dvadeset
šestog, u čast proslave osme sedmice, Zefir će se oženiti Avgustinom.
Dvadeset devetog, Kurval defloriše Ružicu. Pri ustanovljenju gore
navedenih sastava, vođeno je računa da Kurvalu, manje kuratom od
vojvode, pripadnu najmlađe.
Prvog januara, prvog dana Martininog pripovedanja, koje će pružiti
nadahnuće za nova sladostrašća, pristupiće se sodomističkim
defloracijama, i to sledećim redom:
Prvog januara, vojvoda će naguziti Hebu.
Drugog, u čast proslave devete sedmice, Heba, koju je spreda
pocepao Kurval, a s guza vojvoda, biće izručena Herkulu, koji će je
upotrebiti kako mu zbor bude odredio.
Četvrtog, Kurval guzi Zelamira.
Šestog, vojvoda guzi Mišetu, a devetog, u čast proslave desete
sedmice, ta ista Mišeta, kojoj je pizdu pocepao Kurval a dupe vojvoda,
biće izručena Buljoderu na dalju upotrebu, itd.
Jedanaestog, biskup guzi Kupidona.
Trinaestog, Kurval guzi Zelmiru.
Petnaestog, biskup guzi Kolombu.
Šesnaestog, u čast proslave jedanaeste sedmice, Kolomba, kojoj je
pizdu pocepao Kurval a dupe biskup, biće izručena Antinousu na dalju
upotrebu, itd.
Sedamnaestog, vojvoda guzi Kitona.
Devetnaestog, Kurval guzi Sofiju.
Dvadeset prvog, biskup guzi Narcisa.
Dvadeset drugog, vojvoda guzi Ružicu.
 Dvadeset trećeg, u čast proslave dvanaeste sedmice, Ružica će biti
izručena Nebojebu.
Dvadeset petog, Kurval guzi Avgustinu.
Dvadeset osmog, biskup guzi Fani.
Tridesetog, u čast proslave trinaeste sedmice, vojvoda će uzeti
Herkula za muža a Zefira za ženu. Obljuba će se obaviti, kao i naredne
tri, pred celim zborom.
Šestog februara, u čast proslave četrnaeste sedmice, Kurval će se
oženiti Adonisom, a udati za Buljodera.
Trinaestog februara, u čast proslave petnaeste sedmice, biskup će se
udati za Antinousa, a oženiti Seladonom.
Dvadesetog februara, u čast proslave šesnaeste sedmice, Tvrtko
uzima Nebojeba za muža, a Jasinta za ženu.
Što se tiče sedamnaeste sedmice, koja pada uoči svečanog završetka
pripovedačkog ciklusa, proslava će biti obeležena obredom žrtvovanja,
za koji gospoda zadržavaju pravo kasnijeg izbora žrtava.
Zahvaljujući ovako ustanovljenom planu, sve nevinosti su uzete već
do tridesetog januara, osim četvorici dečaka kojima će se gospoda
oženiti, i koje za sebe čuvaju netaknute do tog dana, radi obezbeđenja
provoda do kraja boravka. Kako koji podanik bude probušen, tako će isti
zameniti suprugu na divanu, prilikom ceremonije pripovedanja, a noću
će ih gospoda izmenjati po svom nahođenju, uz četvoricu netaknutih
dečaka koje će čuvati za žene u toku poslednjeg meseca. Onog trenutka
kada jedna deflorisana devojčica ili nataknuti dečak zameni suprugu na
divanu, supruga će biti odbačena. Ubuduće ista pada u nemilost, s
rangom nižim od služavki. Što se tiče dvanaestogodišnje Hebe,
dvanaestogodišnje Mišete, trinaestogodišnje Kolombe i
trinaestogodišnje Ružice, kako koja od njih bude izručena nabijačima i
obrađena, tako će ista pasti u nemilost i biti upotrebljavana samo za
gruba i surova uživanja, spadajući na rang odbačene supruge, što
podrazumeva ophođenje s krajnjom strogošću. Već dvadeset četvrtog
januara, sve četiri će se naći u istom položaju što se navedenog tiče.
Ovaj program nam jasno pokazuje da će vojvoda pocepati picu Sofiji,
Fani, Zelmiri, Avgustini, a dupe Hebi, Mišeti, Ružici, Kitonu i Zefiru; da
će Kurval pocepati pizdu Mišeti, Hebi, Kolombi, Ružici, a dupe
Zelamiru, Zelmiri, Sofiji, Avgustini i Adonisu; da će Tvrtko, kome se
slabo kruti, pocepati dupe jedino Jasintu, koga će kasnije uzeti za ženu;
i da će biskup koji svršava samo u čmar, obaviti sodomske defloracije
Kupidona, Kolombe, Narcisa, Fani i Seladona.
Pošto je ceo dan prošao, što u utanačavanju programa, što u
oblizivanju oko njega, sve se mirno odvijalo do trenutka pripovedanja,
za koje je scena ostala ista kao i juče, mada u suštini uvek različita.
Slavna Dikla se pope na tribinu, pa nastavi svoje sinoćnje pripovedanje:
»Kratko vreme nakon poslednjeg događaja o kome sam vam sinoć
pričala, kod gospođe Geren se pojavio jedan mlad čovek, koji je, iako i
nije bio, po mom mišljenju, neki veliki bludnik, imao dosta čudnu strast.
Ludovao je za mladom i rasnom dojkinjom. Sisao je i pri tome svršavao
po njenoj butini, grcajući u mlakom mleku. Sama njegova patka mi je
izgledala dosta bedno, cela prilika nešto slabašna i nejaka, a i svršavanje
mu je bilo tanašno, baš kao i cela radnja.
Sutradan, u istu sobu je banuo jedan drugi. Njegova strast će vas
sigurno više zagolicati. Taj čovek je uvek zahtevao da ženu potpuno
umotaju u čaršav, tako da joj se ne vide ni lice ni grudi. Jedini deo tela
prevashodne lepote koji je hteo da vidi, i koji je čak morao da zauzme
najpočasnije mesto u obredu, bilo je dupe. Sve ostalo ga nije zanimalo,
reklo bi se čak da se gadio kada bi mu pogled pao na nešto drugo. Dakle,
gospođa Geren mu je dovela jednu ženu čemerne ružnoće, staru oko
pedeset godina, ali čije je dupe bilo izvajano kao u Venere. Ništa lepše
nije moglo da se zamisli. Stalo mi je bilo da prisustvujem tom činu.
Stara matrona, sva umotana i zakukuljena, hitro leže na ivicu kreveta.
Naš razvratnik, čovek tridesetih godina, visok činovnik, rekla bih, priđe
joj, zadiže joj suknju iznad krsta i uskliknu od oduševljenja pred
prostrtom lepotom, baš po njegovom meraku. Opipa a zatim raskreči to
veličanstveno dupište, strasno ga poljubi, i mašta mu se raspali više
onim što je zamislio nego da je ženu video otkrivenu. Privide mu se da
obljubljuje samu Veneru, i, posle kratkog kolebanja, iz njegove sprave
ukrućene besomučnim trzajima, pljusnu blagodetna kiša po celoj
površini veličanstvenog dupišta koje mu je ispunjavalo sav očni vid.
Prosipanje beše silovito i razdragano. A zatim sede pred predmet svog
obožavanja; jednom ga je rukom rastvarao, dok ga je drugom čačkao,
uzvikujući u nadahnuću: ’Kakva božanstvena bulja! Ah, kakva slast
poplaviti spermom ovakvo dupište.’ Na to je ustao i otišao ne pokazujući
ni najmanju radoznalost prema osobi s kojom je opštio.
Malo posle toga jedan mladi popa zatraži moju sestru. Bio je mlad i
lep, ali kita mu se jedva primećivala, tako je bila sićušna i mlohava.
Položi sestru skoro nagu na divan, kleknu među njene butine, podrža joj
guzove obema rukama, i poče da čačka lepu rupicu njene zadnjice. U
isto vreme krenu ustima ka pici. Jezikom joj je golicao klitoris, i to tako
vešto, obavljao je obe radnje tako predano i ujednačeno da je za tri
minuta doveo moju sestru do ludila. Videh njenu izvijenu šiju,
iskolačene oči, kad gadura ciknu: ’Ah, moj dragi popo, umreću ti od
slasti.’ Popa je imao naviku da proguta sav napitak koji je iscurio pri
razvratu. Ni ovoga puta se nije toga lišio; trzao se, drmao, tresao po
divanu i mojoj sestrici, dok najzad ne spazih patos pokapan
nesumnjivim dokazima njegove muškosti. Ja sam bila na redu sutradan,
i mogu vam reći, gospodo, da je to bila najslađa jebačina u mom životu.
Darovala sam tom lupežu popovskom svoje prve plodove mladosti. Moje
prvo curkanje oteklo je pravo u njegova usta. Zahvalnija od moje sestre,
hitro mu uzvratih uživanje; mahinalno dohvatih njegovu kitu koja je tu
negde lebdela, moja ručica mu uzvrati slast kojom su me njegova usta
blagotvorno darovala.«

Ovde vojvoda ne mogaše više da izdrži, i prekide priču. Još od jutros

teško zagrejan gadostima kojima se podavao, pomisli da bi ova vrsta
bluda, obavljenog s preslatkom Avgustinom, čije su probuđene i
nemirne oči odavale prerano probuđen temperament, otkačila spermu
koja mu je ključala u mudima. Ona je i inače spadala u njegovu
četvorku, bio joj je dosta naklonjen, njemu je bilo namenjeno da je
pocepa. On je pozva. To veče je bila ogrnuta velom, što joj je slatko
stajalo. Vaspitačica joj zadiže suknje i postavi je u položaj koji je Dikla
opisala. Vojvoda dohvati prvo guzicu, kleknu, zavuče prst do ivice čmara
i poče nežno da ga golica, zgrabi klitoris, koji je kod ovog slatkog deteta
bio već prilično razvijen, poče da siše. Žene iz Langedoka su
temperamentne; i Avgustina je to potvrdila: njene lepe oči se
uznemiriše, uzdahnu, butine joj se mahinalno uzdigoše, i vojvoda bi
počašćen čorbicom koja je, bez sumnje, potekla prvi put. Ali jedna sreća
je sva sreća. Neki razvratnici su toliko okoreli u poroku da im fine i
jednostavne stvari slabo uzbuđuju prokletu glavu. Naš dragi vojvoda je
bio takav; proguta sok ove slatke devojčice a da njegov nije hteo ni da
krene. U jednom trenutku se videlo, jer nema ničeg nezahvalnijeg od
razvratnika, u trenutku, kažem, izgledalo je da će optužiti ovu jadnu
malu mučenicu koja je, zbunjena što je popustila pred zahtevom
prirode, skrivala lice rukama i gledala kako da utekne na svoje mesto.
»Namestite mi drugu«, reče vojvoda streljajući besomučno Avgustinu
očima, »makar ih sve isisao, neću da ostanem sa spermom u mudima.«
Dovedoše Zelmiru, drugu devojku iz njegove četvorke, koja mu je
takođe bila namenjena. Bila je istih godina kao Avgustina, ali je njen
nezahvalan položaj suzbijao svaku mogućnost da oseti zadovoljstvo,
čime je priroda bez sumnje obdarila. Suknjicu joj zadigoše do iznad
belih butinica, beljih od alabastera; ukaza se popriličan brežuljak
prekriven lakim paperjem koje tek počinje da niče. Namestiše je;
primorana da se poda, ona posluša bez volje, i uprkos svim vojvodinim
pokušajima, ništa ne pocuri. Razjareno se podiže posle jedno četvrt sata
i, stuštivši se u svoju ložnicu sa Herkulom i Narcisom: »E, jebi ga«, reče
vojvoda, »vidim da ovde nema divljači za mene«, reče misleći na dve
devojčice, »vidim da ću uspeti samo sa ovima.« Ostaje nepoznato
kakvom se bezumlju tamo podavao, tek, u svakom slučaju, posle
nekoliko trenutaka zaoriše se krici i urlici, glasnici zadobijene pobede,
dokazujući još jednom da su dečaci mnogo pouzdanije sredstvo za
svršavanje čak i od najdražesnijih devojčica. Za to vreme, biskup se
obljubljivao s Kitonom, Zelamirom i Nebojebom, njegovo svršavanje je,
takođe, zaparalo uši; dva brata, čiji je razvrat bio verovatno iste prirode,
vratiše se mirno da saslušaju ostatak priče, koju je naša junakinja
nastavila sledećim rečima:

»Prošlo je skoro dve godine a da se kod gospođe Geren ne pojavi

niko sem mušterija čiji obični ukusi nisu vredni pomena, ili oni isti o
kojima sam vam već pričala. Kad, jednog dana, rekoše mi da se udesim,
a naročito da operem usta. Poslušah, i kada me pozvaše, siđoh. Jedan
čovek pedesetih godina, mastan i debeo, sedeo je sa gospođom Geren.
’Evo vam je, gospodine’, reče ona. ’To jedva da ima dvanaest godina,
čisto i nevino kao da je tek iz utrobe majčine izišlo; za to vam lično
odgovaram.’ Mušterija me pregleda, zagleda mi u usta, pregleda zube,
onjuši dah i, bez sumnje zadovoljan, pređe sa mnom u hram bluda.
Sedosmo veoma blizu jedno naspram drugog. Ništa ozbiljnije od mog
jebača, ništa hladnije ni staloženije. Zuri u mene, merka čkiljeći, nisam
mogla da zamislim kud će to odvesti, kada on odjednom prekide tišinu i
reče da nakupim u ustima što više pljuvačke. Ja poslušah, a on, čim je
ocenio da su mi usta puna, zgrabi me sa žarom za gušu, steže mi čvrsto
glavu da ne bih mrdala, prilepi svoje usne na moje, pa poče da sisa, cedi
i guta opojni napitak koji ga je očigledno dovodio do zanosa. Uvlačio mi
je jezik sa istim besom, a čim bi osetio da je i on potpuno sasušen i da u
mojim ustima više ničeg nema, naređivao mi je da ponovim postupak. Ja
punim, on prazni, i tako jedno osam ili deset puta. Sisao mi je pljuvačku
tako pomamno da sam osetila pritisak u prsima. Nadala sam se da ću
mu na licu ugledati bar neku iskru zadovoljstva zbog tog mog
predavanja: prevarila sam se. Ravnodušnost koja ga je napuštala samo u
trenucima pomamnog sisanja ponovo ga je obuzimala čim bi završio;
kada mu rekoh da ne mogu više, opet stade da me posmatra kao u
početku, ustade ne rekavši ni reči, plati gazdarici i ode.«

»O, hvalim ti se bože«, reče Kurval, »ja sam, dakle, srećniji od njega
jer ja od toga svršavam.« Sve glave se digoše i svi videše kako poštovani
predsednik obrađuje na divanu svoju ženu Juliju baš onako kako je to
Dikla opisivala. Bilo je opštepoznato da je ova naslada prilično po
njegovom ukusu, uz neke finese koje je njemu Julija sigurno bolje
pružala nego mlada Dikla svom ljubavniku, sudeći bar po zahtevima
koje je ovaj izražavao, a za kojima je sigurno i naš predsednik žudeo.

»Mesec dana kasnije«, reče Dikla kojoj je bilo zapoveđeno da nastavi,

»imala sam posla s jednim sisačem potpuno suprotnog smera. Beše to
jedan stari popa koji mi, pošto je prethodno čitavih pola sata mazio i
ljubio moje dupe, zabode jezik usred rupe; zari ga, zavuče i poče da ga
okreće i zavrće dok ga nisam osetila skoro do dna iznutrice. Ovaj, manje
priseban od onog prethodnog, širio mi je guzove jednom šakom, drugom
ga je pomamno drkao, i najzad je svršio uvlačeći mi jezik u čmar tako
žestoko, golicajući ga tako pohotno da sam podelila s njim uživanje.
Pošto je svršio, posmatrao je još neko vreme moje dupe, piljio u rupu
koju je na opisani način dobro rašljampavio, i ne mogade se uzdržati da
je još jednom ne obaspe poljupcima; zatim pođe uveravajući me da će
često dolaziti kod mene, jer je bio vrlo zadovoljan mojim dupetom.
Održao je reč − šest meseci je dolazio redovno po tri-četiri puta
nedeljno da obavi obred na koji me je toliko navikao da sam umirala od
zadovoljstva čim je počinjao. Ta činjenica, uostalom, kao da ga uopšte
nije zanimala jer me o tome nikada nije pitao, i bilo mu je svejedno. Ko
zna, ljudi su toliko čudni, možda mu se to ne bi ni dopalo.«

Na ovom mestu Tvrtko zaželi i sam, kao stari popa, da siše neku
rupu dupeta, ali nikako devojačku. Pozva Jasinta: njegova mu se rupa
najviše dopadala. Postavi ga preda se, celiva mu bulju i poče da se drka i
cucla. Po drhtaju svih damara, po grču koji kod njega uvek prethodi
svršavanju, očekivalo se da će njegov ružni crv, koga je Alina zaguljivala
iz sve snage, najzad nešto iscediti, ali sperma nije bila najveće
bankarevo blago: jednostavno mu se nije ni nadigao. Da bi mu pomogli,
menjaju podanika, podmeću mu Seladona. Ništa. Srećom, zvono najavi
večeru i time spase bankarevu čast. »Nisam ja kriv«, reče smejući se
svojim saučesnicima, »vidite i sami da samo što nisam odneo pobedu;
ova prokleta večera je samo odlaže. Hajdemo sada na drugu vrstu
naslada, a kada me Bahus bude krunisao, vratiću se još strasnije
ljubavnim okršajima.« Večera, koliko ukusna toliko vesela i raskalašna
kao i obično, produžila se orgijama punim sitnih gadosti. Mnoga usta i
dupeta behu sisana, ali najviše od svega ih je zabavljalo da prekriju lica i
tela devojčica i da se klade da će ih prepoznati ispitujući im samo
dupeta. Vojvoda se prevario nekoliko puta, dok su ostala trojica, znalci
u pitanjima guzice, pogađala bez zbunjivanja. Onda polegaše, da bi
sutrašnji dan doneo nova uživanja i nekoliko novih meditacija.
 Dan četvrti

Želeći da u svako doba dana lako prepoznaju bilo devojke, bilo

dečake koji su im bili namenjeni, ljubavnici su odlučili da isti nose, uz
raznu odeću koju menjaju za svaku priliku, trake u kosi koje će
označavati kome pripadaju. Shodno tome, vojvoda je izabrao ružičasto i
zeleno, što je značilo da sve što spreda nosi ružičastu traku njemu
pripada kao pička, kao što mu je sve što je nosilo zelenu traku pozadi
pripadalo kao dupe. Od tog su trenutka Fani, Zelmira, Sofija i Avgustina
nosile ružičastu mašnicu sa jedne strane u kosi, a Ružica, Heba, Mišeta,
Kiton i Zefir zelenu pozadi u kosi, kao dokaz prava koje vojvoda polaže
na njihovo dupe. Kurval je uzeo crno za spreda, a žuto za pozadi, tako
da su Mišeta, Heba, Kolomba i Ružica od tada uvek nosile crnu mašnicu
spreda, a Sofija, Zelmira, Avgustina, Zelamir i Adonis su stavili po jednu
žutu pozadi. Tvrtko je jedino Jasinta označio svetloljubičastom trakom
pozadi, a biskup, koji je raspolagao samo sa pet sodomističkih prvenaca,
naredio je Kupidonu, Narcisu, Seladonu, Kolombi i Fani da nose po
jednu tamnoljubičastu pozadi. Ni pri kakvom prerušavanju ili
udešavanju trake se nisu smele skidati, da bi se jednim pogledom, po
boji trake spreda ili pozadi, moglo raspoznati ko polaže pravo na koju
pičku ili na koje dupe. Kurval, koji je proveo noć s Konstancom, ujutro
se na nju gorko žalio. Nije bilo sasvim jasno šta je pravi razlog njegovih
prebacivanja, jer je tako malo potrebno pa da jednom razvratniku nešto
ne bude po volji. U svakom slučaju, hteo je da je kazni iduće subote, kad
odjednom ta lepa osoba izjavi da je trudna; međutim, Kurval, jedini koji
je, uz njenog muža, mogao da bude osumnjičen za to, nije je telesno
poznavao pre početka ove partije, to jest, sve u svemu, četiri dana. Ova
novost je mnogo razdragala naše razvratnike zbog tajnih bludničenja
koja su odmah sebi predstavili. Vojvoda je bio jako iznenađen. Bilo kako
bilo, zahvaljujući ovom događaju, kazna koju bi inače morala da izdrži
zato što se nije dopala Kurvalu te noći bila joj je oproštena. Hteli su da
ostave plod da zri, trudna žena ih je golicala, a to što su sebi obećavali u
budućnosti s njom, još pohotnije je dražilo njihovu iskvarenu maštu.
Oslobodili su je posluživanja za stolom, kazne i nekih drugih sitnica
koje su zbog njenog stanja umanjivale čar, ali je i dalje imala obavezu na
kanabetu i, do dalje naredbe, u ložnici onoga ko bude hteo da je izabere.
Toga jutra se Tvrtko podao vežbama iz drkanja, a kako je njegova kita
izvanredno mala, zadao je mnogo muke učenicama. Ipak se radilo; ali
mali bankar, koji je svu noć obavljao ulogu žene, nikako nije mogao da
podnese ulogu muškarca. Bio je okoreo, neumoljiv, i veština ovih osam
preslatkih učenica, predvođenih najspretnijom učiteljicom, nije uspela
ni vrh nosa da mu podigne. Izašao je odatle pobedonosno i, kako nemoć
stvara uvek neku vrstu raspoloženja koje se u razvratu zove peckanje,
njegove jutarnje posete su bile izuzetno stroge. Žrtve su bili Ružica
među devojkama i Zelamir među dečacima: jedno nije bilo u stanju u
kojem mu je bilo naređeno da ostane − ova zagonetka će se kasnije
objasniti − a drugo se, na nesreću, oslobodilo onoga što mu je bilo
naređeno da sačuva. Na javnom mestu su se pojavili samo Dikla, Marija,
Alina i Fani, dva nabijača drugog reda i Kiton. Kurvala, kome se tog
dana stalno dizao, mnogo je uspalila Dikla. Ručak, za kojim su se vodili
masni razgovori, nije ga smirio, a kafa, koju su služili Kolomba, Sofija,
Zefir i njegov dragi štićenik Adonis, najzad mu je potpuno uspalila
glavu. Zgrabio je ovog poslednjeg, natrćio ga preko jedne sofe, sve
huleći, provukao mu svoj ogroman ud između butina, otpozadi, a kako
je ova džinovska sprava strčala za više od šest palčeva sa druge strane,
naredio je dečaku da iz sve snage drka to što je strčalo, dok se on dao na
drkanje deteta iznad parčeta mesa kojim ga je držao nataknutog. Za to
vreme, skupu je prikazivao široko i prljavo dupe, čija je nečista jazbina
privukla vojvodu. Videći to dupe nadomak ruke, uperi u njega svoju
nervoznu budžu, nastavljajući da sisa Zefirova usta, radnju koju je
otpočeo pre nego što mu je palo na pamet ovo sada. Kurval, koji se nije
nadao ovom napadu, opsova od sreće. Uzdrhta, nadu se, podade. U tom
trenutku, mlada sperma slatkog dečaka koga je drkao poče da kaplje na
ogroman glavić njegove razjarene sprave. Ta topla sperma koja ga
namoči, ponovljeni trzaji vojvode, koji je takođe počeo da svršava, sve ga
je to izazivalo da mlazevima penušave sperme preplavi Tvrtkovo dupe,
namešteno tu preko puta, da ništa, kako reče, ne ode u propast; beli i
debeljuškasti guzovi Tvrtkovi bili su preliveni opčinjavajućim melemom,
mada bi on lično više voleo da mu se taj melem izlio pravo u utrobu. Za
to vreme, biskup nije sedeo skrštenih ruku: cuclao je jedan po jedan
božanstvene čmarove Kolombe i Sofije; ali, zamoren najverovatnije
noćnim okršajima, nije davao ni najmanje znake života, i kao svi
razvratnici koji zbog svojih prohteva i gađenja postaju nepravedni, tako
je i on grubo zamerio ovim dvema čarobnim devojčicama zbog grešaka
koje je u stvari dugovao svojoj sumanutoj prirodi. Malo su odremali, a
kada je došlo vreme pripovedanju, saslušali su ljubaznu Diklu, koja je
nastavila svoja kazivanja na sledeći način:

»U kući gospođe Geren desilo se nekoliko promena«, reče naša

junakinja. »Dve-tri lepe devojke našle su budale koje su ih odvele sa
sobom, a koje su one prevarile, kao što mi sve radimo. Da bi
nadoknadila ovaj gubitak, naša draga mamica bacila je oko na kćerku
jednog kafedžije iz ulice Sen Deni, koja je imala trinaest godina i bila
jedno od najdražesnijih bića koja se mogu videti. Međutim, ovo malo
stvorenje, razumno i pobožno, odolevalo je svim njenim zavođenjima,
sve dok se gospođa Geren nije poslužila jednim vrlo spretnim načinom
da je dovuče i odmah stavi u ruke neobične osobe čiju ću vam strast
sada opisati. Bio je to jedan sveštenik od pedeset pet, pedeset šest
godina, ali svež i žilav, kome čovek ne bi dao ni četrdeset. Niko na svetu
nema tako čudesan dar da uvuče mlade devojke u porok kao ovaj čovek,
a kako je to bila njegova najsavršenija veština, u tome je i nalazio svoje
najveće zadovoljstvo. Sve njegovo sladostrašće sastojalo se u tome da
iskoreni mladalačke predrasude, da ogadi vrlinu i porok ukrasi
najlepšim bojama. Ništa nije zapostavljao: zavodljive slike, laskava
obećanja, privlačne primere, svim sredstvima se služio, sve je spretno
uređivao, umetnički usklađivao prema godinama, karakteru deteta, i
nikada nije omanuo. Za dva sata razgovora, bio je siguran da će
napraviti kurvu od potpuno pristojne i sasvim razumne devojčice, i za
trideset godina, koliko obavlja ovaj zanat u Parizu, priznao je gospođi
Geren, jednoj od svojih najboljih prijateljica, imao je na svom spisku
više od deset hiljada zavedenih devojčica bačenih u razvrat zahvaljujući
njemu. Slične je usluge činio za više od petnaest podvodačica, a kada ga
one nisu tražile, istraživao je za svoj račun, razvraćao sve što je mogao,
a zatim slao svojim mušterijama. A ono što je najčudnije, i zbog čega
vam, gospodo, pričam o ovoj neobičnoj osobi, jeste to da nikada sam
nije uživao u plodovima svojih poduhvata; zatvarao se s detetom, a
izlazio je sav zažaren od poleta koji su mu pružali duh i govorništvo.
Bilo je potpuno jasno da mu ovaj posao razdražuje čula, ali je bilo
nemoguće saznati ni gde ni kako ih je zadovoljavao. Posmatrala sam ga
budno, ali nikada nisam mogla zapaziti bilo šta sem čudesnog plamena
u pogledu na kraju besede i nekoliko ovlašnih pokreta rukom po
prednjem delu pantalona, što je pouzdano najavljivalo erekciju izazvanu
đavolskim činom koji je obavio, ali nikada ništa više. Dakle, kada je
došao, zatvorili smo ga s mladom kafedžijinom kćerkom.
Posmatrala sam ga: stajali su dugo licem u lice, zavodnik se služio
neobičnom patetikom, dete je plakalo, zatim je oživelo, kao da ga je
obuzelo neko oduševljenje. U tom trenutku smo primetile da su mu se
oči naročito zacaklile, i poznati pokret po pantalonama. Malo posle toga
on se digao, dete mu je pružilo ruke kao da hoće da ga zagrli, on je
poljubio kao otac, bez i najmanjeg znaka razvrata. Zatim je izašao, a tri
sata kasnije devojčica je s boščom prešla kod gospođe Geren.«

»A čovek?« upita vojvoda. − »Otperjao je odmah posle lekcije«,

odgovori Dikla. − »A da se nije vratio da proveri ishod svojih radnji?« −
»Ne, gospodaru, on je bio siguran u sebe; ni jedan jedini put nije
promašio.« − »To je zaista vrlo izuzetna ličnost«, reče Kurval. »Šta
mislite o tome, gospodine vojvodo?« − »Ja bih rekao«, odgovori ovaj,
»da se on samo nadraživao ovim zavođenjem, a da je svršavao u gaće.« −
»Ne«, reče biskup, »niste shvatili; to su bile samo pripreme za
bludničenje, a uveče, kladim se da je sebi priređivao mnogo značajnija.«
− »Mnogo značajnija?« reče Tvrtko. »Kakav blud može da bude slasniji
od svog sopstvenog dela, tim pre što je on bio takav majstor.« − »A,
evo«, reče vojvoda, »kladim se da sam pogodio; to su, kao što kažete,
bile samo pripreme: uspaljivao se razvraćajući devojčice, a zatim je
odlazio da guzi dečake… Bio je nestašan, kladim se.« Upitali su Diklu
nema li ona neki dokaz u vezi s njihovim pretpostavkama, i nije li on
zavodio i dečake. Naša pripovedačica odgovori da nema nikakav dokaz
za to, i svi ostadoše u nedoumici u pogledu naravi ovog čudnog
propovednika, i pored toga što je vojvodina pretpostavka bila mogućna;
pošto su se složili da je njegova strast vrlo primamljiva, ali da bi valjalo i
iskoristiti plodove obavljenog posla ili uraditi nešto još gore, Dikla
ovako nastavi nit svoga kazivanja:

»Odmah po dolasku naše mlade prinove, koja se zvala Henrijeta,

naišao je jedan veseljak čiji me prohtev zbližio s njom. Ovom
sladostrasniku je jedino zadovoljstvo bilo da posmatra kroz rupicu na
zidu sve malo nastranije bludne radnje koje su se obavljale u susednoj
sobi. Voleo je da krišom posmatra i u tuđoj nasladi pribavlja božansku
hranu za sopstveno sladostrašće. Smestile su ga u istu sobu o kojoj sam
vam već govorila i u koju sam odlazila tako često, kao i moje drugarice,
da se razonodim. Ja sam bila zadužena da ga zabavljam dok on
posmatra, a mlada Henrijeta je prešla u drugu prostoriju sa sisačem
čmara o kome sam vam sinoć govorila. Prizor koji je predstavljen mom
posmatraču bila je vrlo pohotljiva strast ovog razvratnika, a da bi ga što
više raspalili i prizor učinili što toplijim i prijatnijim za gledanje,
objasnili su sisaču da je devojka početnica, i da će s njim obaviti svoju
prvu partiju. U to su ga uverili izraz čednosti i detinjarije male
krčmarice. Sisač je bio toliko zagrejan i toliko pohotljiv koliko je to
uopšte moguće u njegovom bludu, tim pre što nije uopšte znao da ga
neko posmatra. Što se tiče moje muškarčine, oka prilepljenog uz rupu, s
jednom rukom na mojim guzovima, a s drugom na kiti, koju je polako
drmuckao, izgleda da je podešavao svoje uzbuđenje prema onome što je
krišom posmatrao. ’Ah, kakav prizor!’ govorio je s vremena na vreme…
’Kako lepo dupe ima ova devojčica, i kako ga ovaj delija dobro siše.’
Najzad, kad je Henrijetin ljubavnik svršio, moj me uze u zagrljaj, i pošto
me cmakao jedno vreme, okrete me, pročačka, izljubi, izliza strasno
moje dupe i namoči mi leđa dokazima svoje muškosti.«

»Sve to drkajući se lično?« upita vojvoda. − »Da, gospodaru, i to

drkajući ud koji po svojoj malenkosti, uveravam vas, nije vredan ni
pomena.«
 »Ličnost koja se pojavila posle ovoga«, nastavi Dikla, »možda ne bi
zasluživala da se stavi u spisak kad ne bi bila dostojna da vam bude
navedena zbog okolnosti, po meni, dosta osobitih kojima je začinjavala
svoja uživanja, uostalom, vrlo obična, a koja će vam pokazati koliko
razvrat srozava u čoveku svako osećanje stida, vrline i poštenja. Ovaj
nije hteo da gleda, on je hteo da njega gledaju. A znajući da izvesni ljudi
vole krišom da posmatraju bludničenje drugih, zamolio je Gerenku da
mu sakrije nekog takvog sladokusca kome će on pružiti prizor svojih
uživanja. Gerenka pozove čoveka koga sam zabavljala pre nekoliko dana
pred rupom i, ne rekavši mu da onaj koga će gledati dobro zna da ga
gledaju, što bi pomutilo njegovo sladostrašće, slaže ga da će krišom,
natenane, posmatrati scenu koja će mu biti prikazana. Posmatrač je s
mojom sestrom zatvoren u sobu s rupom, a ja odem s drugim. Radilo se
o mladiću od dvadeset osam godina, lepom i krepkom. Obavešten o
mestu gde se nalazi rupa, on se bez uzbuđenja postavi naspram nje i
posadi mene pored sebe. Drkala sam ga. Čim mu se nadigao, on se diže,
prikaza kurac posmatraču, okrenu se, prikaza mu dupe, zadiže meni
suknje, prikaza i moje, kleče, pročačka mi čmar vrhom nosa, dobro me
raskreči i prikaza sve s najvećim naslađivanjem i u tančine, i svrši
drkajući sam sebe, držeći me natrćenu pred rupom, tako da je onaj koji
je bio s druge strane rupe, u tom presudnom trenutku video i moju
bulju i jarostan kurac mog muškarčine. Dok se ovaj tako naslađivao,
sam će bog znati šta je onaj drugi doživljavao. Sestra mi posle reče da je
bio u oblacima i da je priznao da nikada nije toliko uživao, a dupe joj je
bilo poliveno bar koliko i moje.«
»Ako je ovaj mladić imao lep ud i lepo dupe«, reče Tvrtko, »imalo je
zbog čega da se obavi jedno lepo svršavanje.« − »Mora da je bilo
izvanredno«, reče Dikla, »jer mu je ud bio vrlo dugačak, podebeo, a
dupe mu je bilo nežno, punačko i tako lepo izvajano kao da je Amor
lično.« − »Raskrečiste li vi njegovo dupe, pokazaste li čmar
posmatraču?« upita biskup. − »Da, vaše gospodstvo, on je prikazivao
moj, ja sam nudila njegov, i prizor je bio najpohotljiviji moguć.« − »Ja
sam u životu video tuce takvih scena«, reče Tvrtko, »i mogu vam reći da
su me koštale sperme i sperme. Malo ih je zanosnijih od tih: govorim o
obe, jer isto je lepo posmatrati kao i sebe prikazivati.«
 »Jedna ličnost otprilike iste sklonosti«, nastavi Dikla, »odvede me u
Tiljerije nekoliko meseci kasnije. On je tražio da se kačim za ljude i da ih
drkam upravo pred njegovim nosom, usred gomile stolića među kojima
se skrivao; i pošto sam mu tako izdrkala sedmoricu ili osmoricu, posadio
se na klupu na jednoj od najprometnijih staza, zadigao mi suknje i
prikazao moje dupe prolaznicima, izvukao kurac na svetlo dana i
naredio mi da ga drkam pred svim prolaznicima, što je, mada je bila noć,
izazvalo takvu sablazan da je oko nas bilo više od deset osoba kada je
najzad prosuo svoju prljavu spermu, tako da smo morali da pobegnemo
da ne bismo bili kamenovani.
Kada sam ispričala Gerenki naš doživljaj, ona se slatko nasmeja i
reče da je poznavala jednog čoveka u Lionu, gde mladići obavljaju posao
podvodača, jednog čoveka, kažem, čija je strast bila bar isto tako čudna.
On je uzimao ulogu kuplerajskog posrednika i lično dovodio mušterije
dvema kurvama koje je plaćao i izdržavao u tu svrhu, zatim se sakrivao
u jedan ugao da bi posmatrao njihovu rađevinu, a ženska, potplaćena za
to, nije propuštala da mu prikaže i kurac i dupe razvratnika koga je
držala, što je bilo jedino sladostrašće našeg lažnog podvodača, jedina
radnja koja je posedovala moć da mu prospe spermu.«

Pošto je to veče Dikla završila svoju besedu dosta rano, ostatak

večeri do posluženja iskoristili su za nekoliko vrsta probranog bluda; i
pošto su im glave bile zagrejane bestidnošću, niko se nije povukao u
sobu, i svi su se zabavljali jedni pred drugima. Vojvoda naredi da se
Dikla svuče naga, presamiti je preko naslona i naredi Degranži da ga
drka po guzovima svoje drugarice, tako da glavić samo dodiruje Diklin
čmar pri svakom zaguljivanju. Tome su pridodali nekoliko zgoda koje
nam redosled događaja ne dozvoljava da sada otkrijemo, tako da je čmar
pripovedačice bio potpuno zaliven i da je vojvoda, odlično poslužen
svima koji su ga okružavali, svršio uz urlike koji su bespogovorno
dokazali koliko mu je glava bila raspaljena. Kurval se podao jebanju,
biskup i Tvrtko su sa svoje strane činili vrlo neobične stvari sa oba pola,
kad najzad stiže večera.
 Posle večere su priredili bal, šesnaest mladih osoba, četiri nabijača i
četiri supruge su sačinjavali tri kadrila, svi učesnici ovog bala bili su
goli, dok su se naša četiri razvratnika, nehajno ležeći na sofama, slatko
nauživala u različitim pozama, u dražima koje su redom nudili različiti
stavovi u igri. Uz sebe su imali četiri pripovedačice koje su ih ručno
obrađivale, brže ili sporije, upravljajući se prema stepenu uspaljenosti,
ali, iscrpljeni bludničenjem u toku celog dana, niko nije svršio, i svi u
krevetima uzeše nove snage neophodne da se prepuste novim gadostima
sutradan.

Dan peti

To jutro je Kurval bio na redu da se poda nastavi drkanja, i pošto su

devojčice dobro uznapredovale, s velikom mukom je odoleo
mnogobrojnim trzajima i najrazličitijim bludnim pozama devojčica.
Kako je po svaku cenu hteo da se sačuva, napustio je radno mesto, a
zatim su doručkovali i odlučili, to jutro, da se četiri mlada ljubavnika
gospodara, i to: Zefir, miljenik vojvodin, Adonis, miljenik Kurvalov,
Jasint, Tvrtkova ljubav, i Seladon, biskupova, ubuduće pripuste na sve
obede sa svojim ljubavnicima, da redovno spavaju svake noći u njihovim
odajama, i tako dele čast sa suprugama i nabijačima; ova odredba je
ukinula jedan obred koji je bio uobičajen svakog jutra, a koji se sastojao
u tome da četiri nabijača koji nisu te noći spavali s njima dovode četiri
dečaka. Oni su od sada dolazili sami, a kada su gospoda prelazila u odaju
dečaka, tamo su ih po propisu svečano dočekivala samo četvorica
preostalih. Vojvoda, koji se poslednja dva-tri dana nešto kao zaljubio u
Diklu, čije je dupe smatrao veličanstvenim, a razgovor ugodnim,
zahtevao je da i ona spava u njegovoj sobi, pa pošto je ovaj primer
uspeo, Kurval je u svoju doveo staru Fanšon, za kojom je ludovao.
Druga dvojica su čekala još neko vreme da noću popune četvrto počasno
mesto u svojim odajama. To isto jutro su odredili kako će ta četiri mlada
ljubavnika koje su sebi izabrali biti odevena u svim prilikama kada nisu
obavezni, kao, na primer, u četvorkama, da budu u posebnim kostimima
u skladu sa ostalima; biće, rekoh, odeveni i ukrašeni ovako kako ću sada
opisati. Nosiće neku vrstu uskog, lakog ogrtača, otvorenog kao pruska
uniforma, samo mnogo kraćeg, koji prekriva butine samo dopola; ovaj
ogrtač, koji se zakopčava na grudima i pri skutovima kao i sve uniforme,
biće od ružičastog satena, postavljen belim taftom, s reverima i
rubovima opšivenim belim satenom, a ispod njega će nositi neku vrstu
prsluka, takođe od belog satena, kao i pantalone; međutim, pantalone će
biti otvorene pozadi u vidu srca, počev od struka, tako da se rukom,
provučenom kroz taj otvor, stiže do dupeta bez i najmanje teškoće;
pantalone pridržava samo jedna velika mašna na pojasu, tako da ako
neko hoće detetu da razgoliti potpuno taj deo, dovoljno je da povuče
mašnu odgovarajuće boje, koja u isto vreme označava kome dete
pripada za prvo naticanje. Kosa im je spreda nemarno podignuta, sa
nekoliko uvojaka sa strane, a pozadi pada potpuno slobodno,
jednostavno vezana trakom propisane boje. Vrlo mirišljav prah sivo-
ljubičaste boje krasi im kosu. Trepavice su im naročito negovane,
obojene u crno, što uz rumenilo na obrazima ističe sjaj njihove lepote;
biće gologlavi; bele svilene čarape s ružičastim vezom pokrivaće im
noge; biće obuveni u udobne sive cipele s ružičastim mašnama.
Raskošno vezana bledožuta mašna od tila savršeno će se slagati sa
čipkanim plastronom, tako da se moglo pouzdano tvrditi, bez i najmanje
sumnje, da se ne može naći ništa dražesnije na svetu od ove četvorice.
Od tog trenutka, sve dozvole kakve se poneki put izdaju ujutru, njima
su potpuno ukinute, a inače im se daju ista prava prema suprugama
koja su odranije uživali nabijači: mogu ih zlostavljati do mile volje, ne
samo pri obedima, nego u svako doba dana, sigurni da im se zbog toga
nikada neće zameriti. Pošto su ovo obavili, pristupili su svakodnevnim
posetama. Lepa Fani, kojoj je Kurval poručio da ostane u izvesnom
stanju, zatečena je u potpuno suprotnom (nastavak će nam sve
objasniti); bila je upisana u svesku kazni. Među mladićima, Kiton je
učinio ono što je bilo zabranjeno činiti: zapisali su ga takođe. A posle
obavljene službe u kapeli, kojoj je prisustvovalo malo podanika, posedali
su za sto. Bio je to prvi obed na koji su bila pripuštena četvorica malih
ljubavnika. Posedali su svaki pored svog obožavaoca sa desne strane,
dok je sa leve sedeo omiljeni nabijač. Ovi dražesni mali novi gosti činili
su obed veselim; sva četvorica su bili vrlo mili, neopisivo nežni, i počeli
su vrlo uspešno da se usklađuju sa stilom koji je vladao u kući. Biskup, u
dobroj snazi toga dana, dok je obed trajao, skoro da nije prestajao da
obasipa Seladona poljupcima, a pošto je ovo dete spadalo u četvorku
koja će služiti kafu, moralo je da izađe nešto pre posluženja slatkiša.
Kada ga je gospodar, kome je mali već zavrteo glavu, spazio potpuno
golog u susednom salonu, nije više mogao da se uzdrži. »Boga li mu
jebem!« reče sav raspaljen, »pošto ne mogu da mu ga zaprcam, bar
mogu ono što je Kurval juče uradio svom jahaču.« I, zgrabivši malog
čoveka, položi ga potrbuške i provuče mu kurac između butina.
Razvratnik je bio sav u oblacima, dlakom kurčevom je dodirivao milu
rupicu koju bi tako slatko pocepao; jednom je rukom njihao guzove
preslatkog Amora, drugom mu je drkao kurčić. Lepio je usta na usta
ovog lepog deteta, isisivao mu vazduh iz pluća, proždirao mu pljuvačku.
Vojvoda, da bi ga razdražio prizorom svog bludničenja, postavi se ispred
njega šireći gužnju rupu Kupidona, drugog dečaka koji je tog dana
služio kafu. Kurvala je pred njegovim očima drkala Mišeta, a Tvrtko mu
je nudio prizor Ružičine raskrečene guzice. Sve je učinjeno da mu se
pruži zanos kome je očigledno težio; to se i desi, živci mu uzdrhtaše, oči
mu se zažariše; izgledao bi užasan svakome, izuzimajući one koji su već
poznavali stravično dejstvo njegove pohote. Najzad se sperma ote i razli
po Kupidonovim guzovima, koje su u poslednjem trenutku podmetnuli
ispod njegovog druga da bi on primio dokaze muškosti, iako nisu bili
njemu namenjeni. Došlo je i vreme pripovedanju, i svi se urediše. Po
nekom čudnom rasporedu, svi očevi su danas na divanima imali svoje
kćeri; nikoga to nije sablaznilo, i Dikla nastavi ovima rečima:

»Kako niste zahtevali, gospodo, da vam u tančine pripovedam sve

što se dešavalo iz dana u dan kod gospođe Geren, nego samo malo
neobičnije događaje koji su mogli da obeleže neki od tih dana,
prećutaću nekoliko manje zanimljivih zgoda iz svog detinjstva, koje bi
bile samo ponavljanje onoga što ste već čuli, i reći ću vam samo da sam
ušla u šesnaestu godinu s priličnim iskustvom u zanatu koji sam
obavljala, kada mi u deo pade jedan bludnik čiji svakodnevni prohtev
zaslužuje da bude izložen. Bio je to jedan stari predsednik suda, imao je
blizu pedeset godina, koji je, ako je verovati gospođi Geren, koja je
tvrdila da ga poznaje već dugi niz godina, upražnjavao redovno svakog
jutra nastranost koju ću vam izložiti. Njegova redovna podvodačica se
povukla iz zanata, preporučivši mu prethodno negu moje drage majčice,
i baš je sa mnom otpočeo kod nas. Sam se postavljao na rupu o kojoj
sam vam govorila. U mojoj sobi, koja joj je odgovarala, nalazio se jedan
amalin ili Savojac, jednom reči, čovek iz naroda, ali čist i zdrav; samo je
to tražio, godine i crte lica nisu imale nikakvog značaja. Ja sam pred
njegovim očima, i to što bliže rupi, drkala ovog poštenog gejačinu, koji
je bio u toku svega i nalazio da je vrlo ugodno na ovaj način zarađivati
novac. Pošto sam se podala svemu što je moj dragi poželeo od mene,
istresla sam ga u jednu porcelansku činiju, i, ostavivši ga na mestu čim
je iscedio poslednju kap, brzo sam prešla u susednu sobu. Moj me čovek
tu dočeka u zanosu, baci se na činiju i pokusa svu, još toplu spermu;
njegova poteče; ja jednom rukom dražim njegovo svršavanje, u drugu
brižljivo primam sve što pada i, pri svakom naletu, prinoseći vrlo brzo
svoju ruku ustima bludnika, pomažem mu što spretnije i što okretnije
mogu da proguta spermu po ritmu isticanja. To je sve. Nije me ni dirnuo
ni poljubio, nije me čak ni razgaćio, i digavši se iz fotelje s onoliko
ravnodušnosti koliko je imao žara maločas, uze štap i ode, rekavši da
drkam jako dobro i da sam odlično shvatila njegov način uživanja.
Sutradan su mu doveli jednog drugog čoveka, jer ih je trebalo menjati
svakog dana, kao i ženu. Obradila ga je moja sestra; izašao je zadovoljan,
da bi otpočeo sledećeg dana; i dok sam bila kod gospođe Geren, nikada
se nije desilo da propusti taj obred tačno u devet sati ujutro, a pri tom
nikada nije razgaćio nijednu žensku, mada su mu dovodili najslađe.«

»Da li je tražio da vidi dupe nosačevo?« upita Kurval. − »Da,

gospodaru«, odgovori Dikla, »morala sam voditi računa, dok sam
zabavljala čoveka čiju je spermu gutao, da ga okrećem na sve strane, a i
gejačina je morao da okreće curu u svim pravcima.« − »Ah, kako ga
dobro razumem«, reče Kurval, »drugačije nisam ni zamišljao.«

»Malo kasnije«, nastavi Dikla, »stiže nam u saraj jedna devojka

tridesetih godina, dosta lepa, ali riđa kao Juda. Prvo smo mislile da će
nam biti nova družbenica, ali nas ona brzo razuveri rekavši da dolazi
samo na jednu partiju. Čovek kome je bila namenjena ova nova diva
stigao je malo posle nje. Bio je to neki debeo bankar dosta dobrog
izgleda, a neuobičajenost njegovog ukusa, pošto je naročito njemu bila
namenjena ženska koju sigurno niko drugi ne bi hteo, ta
neuobičajenost, kažem, jako me gonila da ih posmatram. Tek što su ušli
u sobu, devojka se svuče gola i pokaza belo i punačko telo. ’Hajde, skači,
skači!’ reče joj bankar, ’dobro znaš da hoću da se oznojiš.’ A naša vam
riđokosa poče đipati, trčati po sobi i skakati kao jare, dok je čovek drkao
posmatrajući je, a ja nikako nisam mogla da shvatim ishod događaja.
Kada je ženska bila u goloj vodi, priđe razvratniku, diže ruku da je
omiriše pod pazuhom, gde je znoj tekao sa svake dlake. ’Ah, to, to, to,
to!’ reče čovek strasno držeći tu mišicu, svu bljuzgavu, ispod svog nosa,
’kakav miris, kako me opija.’ Zatim, kleknuvši ispred nje, isto joj je tako
njušio unutrašnjost vagine i čmara, ali se stalno vraćao pazuhu, bilo
zato što ga je taj deo najviše mamio, bilo stoga što je tu nalazio najviše
vonja; tom delu su se najčešće sa najviše žara vraćali njegov nos i usta.
Najzad se dosta dugačak, mada ne mnogo debeo kurac, koji je iz sve
snage tresao već duže od celog sata, reši da digne nos. Ženska se
namesti, bankar joj s leđa smesti svoju ribicu pod pazuho, ona steže
mišku i time, rekla bih, smanji zapreminu tog prostora. Za to vreme,
piljeći u drugo pazuho, uživao je u njegovom mirisu; potom je ščepa i
svoju njušku zari u pazuho te se izruči, ližući i proždirući taj deo koji
mu pruža takvo zadovoljstvo.«

»I ta osoba je po svaku cenu morala da bude riđa?« reče biskup. −

»Po svaku cenu«, odgovori Dikla. »Te žene, vi to ne možete da ne znate,
vaše blagorodstvo, u tom delu vonjaju neuporedivo snažnije i ljuće, a
čulo mirisa je, bez sumnje, nadraženo jakim stvarima, u njemu najbolje
budilo ostale organe uživanja.« − »Neka bude«, nastavi biskup, »ali
meni izgleda, da ga jebem, da bih više voleo toj ženi da njušim dupe
nego da je njušim pod pazuhom.« − »Ah, ah!« reče Kurval, »i jedno i
drugo je privlačno, i uveravam vas, da ste samo probali, videli biste kako
je to slatko.« − »Znači li to, gospodine predsedniče, da vas i ta slast
privlači?« − »Pa probao sam je«, reče Kurval, »i uz nekoliko pojedinosti
koje sam dodavao, uveravam vas da mi se nikada nije desilo da pri tome
ne prospem spermu.« − »E, dobro, mogu da zamislim te pojedinosti.
Nego, recite«, nastavi biskup, »njušili ste dupe…« − »Dobro, dobro«,
prekide ga vojvoda. »Ne terajte ga da se ispoveda, velečasni; rekao bi
nam stvari koje još ne treba da čujemo. Nastavite, Dikla, i ne dozvolite
ovim brbljivcima da vas stalno prekidaju.«

»Više od šest nedelja«, nastavi naša pripovedačica, »Gerenka je

strogo zabranila mojoj sestri da se pere, naprotiv, od nje je zahtevala da
ostane u stanju što je moguće veće nečistoće, i mi nikako nismo mogle
da shvatimo razloge za to, kad najzad naiđe jedan matori bubuljičav
jarac, polupijan, pitajući prostački gospođu da li je kurva dobro prljava.
’Oh, lično vam jamčim’, reče Gerenka. Upoznaju ih, zatvaraju ih, ja
letim na rupu, i čim sam došla do nje, vidim sestru, golu, uzjahala veliki
bide pun šampanjca, a ispred nje našeg čoveka, naoružanog velikim
sunđerom, koji je čisti, poliva, brižljivo skuplja svaku kap što se cedi sa
dupeta ili iz sunđera. Sestra nije već toliko dugo prala nijedan deo svog
tela, čak joj je bilo strogo zabranjeno da briše dupe, tako da je vino
ubrzo dobilo mrku i prljavu boju, a verovatno i miris, koji mora da nije
bio mnogo prijatan. Ali, što se ovaj napitak više kvario prljavštinom koja
se u njemu skupljala, sve je bio slađi našem razvratniku. Proba ga,
nalazi da je izvrstan, uzima čašu, koju puni jedno šest puta, i naiskap
ispija odvratno i smrdljivo vino u kojem je oprao već davno zagađeno
telo. Kada je sve ispio, zgrabio je sestru, bacio je potrbuške na krevet i
izlio joj na guzove, i u dobro razjapljen čmar bujicu bestidnog semena
koje je proključalo od nečistoće njegove odvratne strasti.
Ali jedna druga strast, još mnogo prljavija, bila mi je prikazana
odmah posle ove. U kući smo imali jednu od onih žena koje se po
kuplerajskoj terminologiji nazivaju bazalicama, a čiji se posao sastoji u
tome da bazaju danju i noću i da nam stalno pribavljaju novu divljač.
Ova spodoba koja je imala preko četrdeset godina, sa potpuno
precvetalim čarima, koje nikada nisu ni bile bogzna kako primamljive,
imala je i strašnu manu da joj smrde noge. I baš takva ličnost
odgovarala je markizu od … Čim je stigao, predstavili su mu gospa Lujzu
(tako se zvala naša diva), ona ga očara, a kad su se našli u svetilištu
uživanja, on joj naredi da se izuje. Lujza, kojoj je bilo preporučeno da
više od mesec dana ne menja ni čarape ni cipele, pruži markizu kužnu
nogu od koje bi se svaki drugi ispovraćao: ali baš što je noga bila
poganija, naš se čovek više uspaljivao. Zgrabi nogu, izljubi je strasno,
usnama razmače svaki prst, skupljajući jezikom sa najvećim zanosom
crnkastu i smrdljivu štroku između svakog prsta koju priroda tu gomila,
a nemarnost i umnožava. Ne samo da je usisava ustima, on je guta,
naslađuje se, a sperma koju gubi drkajući se pri tome nepobitan je
dokaz neizmernog zadovoljstva koje mu ovo pričinjava.«

»Oh! ovu nikako ne razumem«, reče biskup. − »Treba, dakle, da vam

je prikažem da biste je razumeli«, reče Kurval. − »Šta, zar bi to moglo
biti po vašem ukusu?« − reče biskup. − »Gledajte me«, reče Kurval. Svi
ustaju, okružuju ga, i svi vide tog neverovatnog razvratnika, koji je u
sebi nosio sve ukuse najprljavijeg bluda, kako ljubi smrdljivu Fanšoninu
nogu, nogu te najpoganije ovejane služavke koju smo već opisali, gubeći
gotovo svest od pohotljivog sisanja. »Što se mene tiče, ja sve to
razumem«, reče Tvrtko. »Treba biti dovoljno otupeo da bi se razumele
sve gadosti; presićenost ih došaptava razvratu koji ih na licu mesta
izvršava. Proste stvari nas umaraju, mašta nas izdaje, i ograničenost
naših mogućnosti, slabost sposobnosti, iskvarenost duha nas navode na
takve gnusnosti.«

»Takav je, bez sumnje, bio slučaj«, reče Dikla nastavljajući, »starog
poglavara od Karijera, koji je bio među najboljim Gereninim
mušterijama. On je želeo samo osakaćene žene, bilo u razvratu, bilo
prirodno, bilo rukom pravde. Prihvatao je, jednom rečju, samo ćorave,
slepe, kljaste, bez nogu, bez ruku, bezube, bez više udova, bičevane i
obeležene, i uz to samo u najzrelijim godinama. Dali su mu, za scenu
koju sam krišom posmatrala, ženu od pedeset godina, žigosanu zbog
džeparenja, i uz to ćoravu. Ovaj dvostruki kvar je za njega bio pravo
blago. Zatvori se s njom, naredi joj da se skine gola, i u zanosu je obasu
poljupcima, naročito po ramenima posutim očiglednim ožiljcima
poniženja, strasno sisajući svaku brazdu te, kako je nazivao, plemenite
rane. Kada je to obavio, sva mu se revnost prenese na čmar, rastvarao
joj je guzove, sočno ljubio izrešetanu rupu koju su ovi skrivali, cuclao je
vrlo dugo, a zatim, vrativši se leđima ženske, uzjaha je i poče da trlja
kurac o ožiljke koje joj je nanela ljudska pravda, hvaleći je da je zaslužila
ovu slavu; i, nagnuvši se prema stražnjici, izvrši žrtvovanje, ponovo
celivajući oltar kojem je već malopre tako dugo odavao počast, bljujući u
izobilju spermu po ovim svetim ožiljcima koji su mu toliko pomutili
glavu.«

»Da ga jebem«, reče Kurval, kome je pohota toga dana potpuno

pomutila razum, »vidite li, prijatelji moji, vidite li po mom nadignutom
kurcu koliko me razjario iskaz o ovoj strasti.« I, pozivajući Degranž:
»Hodi, nečista svinjo«, reče joj, »hodi ti što toliko ličiš na ovu opisanu,
dođi da mi pričiniš isto zadovoljstvo kao ona svom starom poglavaru.«
Degranž prilazi, a Tvrtko, verni pristalica ovakvih nastranosti, pomaže
predsedniku da je svuku. Ona se isprva malo nećka; shvataju u čemu je
stvar, grde je što hoće da sakrije nešto što će se još više dopasti društvu,
a naročito predsedniku. Najzad se pokazuju njena izbrazdana leđa, na
kojima jedno V i jedno M pokazuju da je dva puta pretrpela
obeščašćujuću operaciju, i ti ožiljci pale do krajnjih granica nečiste
duhove naših razvratnika. Ostatak ovog istrošenog tela, izubijanog,
sasušenog, to nabrano dupe u svim bojama, ta smrdljiva i prostrana
jazbina koja se pojavljuje u sredini, ta isečena bradavica i tri prsta
manje, ta kraća noga zbog koje ćopa, ta bezuba usta, sve to rasplamsava,
uznemiruje naša dva razvratnika. Tvrtko je siše spreda, Kurval s guza, i
dok su predmeti najveće lepote i izuzetne svežine tu pred njima,
spremni da zadovolje i najmanju njihovu želju, naša dva bludnika u
zanosu doživljavaju najslađa zadovoljstva u onome što su priroda i
zločin obeščastili, satrli, u najprljavijem i najodvratnijem predmetu… I
kako onda objasniti čoveka! Obojica kao da su se otimali oko ovog, još
jedva živog leša, kao dva psa što su se ostrvila na mrcinu u raspadanju, i
obojica su, pošto su se upustili u najogavnije nastranosti, najzad prosuli
spermu, i uprkos iscrpljenosti do koje ih je dovelo ovo uživanje, možda
bi se istog trenutka upustili u nova, ali iz istog izvora šljama i gadosti,
da ih zvono nije podsetilo da treba da se pozabave drugim
zadovoljstvima. Predsednik, očajan što je prosuo spermu, i koji je u tim
slučajevima oživljavao samo prekomernim ždranjem i lokanjem naduo
se kao pravi prasac. Zahtevao je da mali Adonis izdrka Nebojeba i
proguta spermu, ali nezadovoljan ovom poslednjom gadošću koja je
izvedena na licu mesta, naglo se diže, reče da mu mašta nalaže mnogo
slađe stvari od ovoga i, ne objašnjavajući više ništa, povuče sa sobom
Fanšon, Adonisa i Herkula, zatvori se s njima u svoj budoar u dnu i ne
pojavi se više pre orgija; međutim, pojavio se u tako sjajnom stanju da je
mogao da nastupi s hiljadama drugih grozota, sve nastranijih jedna od
druge, ali koje nam utvrđeni red koga želimo da se pridržavamo još ne
dozvoljava da opišemo čitaocu. Polegali su, a Kurval, nestalni Kurval,
koji je te noći imao božanstvenu Adelaidu, svoju kćer, u krevetu, i
mogao s njom da provede najslasniju noć, nađen je sutradan ujutru,
ostrvljen, na odvratnoj Fanšon, s kojom je činio nove užase cele noći,
dok su Adonis i Adelaida, lišeni svog ležišta, bili, on u jednom malom i
jako udaljenom krevetu, a ona na dušecima na podu.

Dan šesti

Došao je red na velečasnog da se prikaže na drkanju; podvrgao mu

se. Da su Diklini učenici bili muškarci, velečasni verovatno ne bi odoleo.
Ali mala pukotina na dnu stomaka u njegovim očima je bila neoprostiva
greška; čak da su ga same Gracije okruživale, čim bi opazio tu prokletu
pukotinu, sve bi bilo svršeno za njega, i odmah bi se smirio. Dakle,
odoleo je muški; mislim da mu se nije ni nadigao. I život je tekao dalje.
Bilo je jasno da su strahovito želeli da uhvate osam devojčica u prestupu
da bi sebi za sutradan priuštili zadovoljstvo da ih kazne svih osam, jer je
ta zlokobna subota bila određena za izvršenje kazni. Bilo ih je već šest;
blaga i lepa Zelmira tog jutra je bila sedma, a iskreno govoreći, da li je
zaista zaslužila! ili je sladostrašće izvršenja kazne nad njom, koje su
želeli sebi da priušte, odnelo pobedu nad pravednošću? Ostavimo ovaj
slučaj na savesti mudrog Tvrtka, a mi se zadovoljimo pričanjem. Jedna
od otmenih dama takođe je uvećala spisak: bila je to Adelaida. Tvrtko,
njen suprug, hteo je, kako je sam rekao, da joj primera radi oprosti
manje nego bilo kojoj drugoj, a baš je prema njemu bila zgrešila. On je
bio odveo na izvesno mesto, gde je morala da mu čini, posle obavljanja
izvesnih fizioloških potreba, vrlo prljave usluge. Nisu svi tako opaki kao
Kurval, i mada je bila njegova kći, njeni ukusi nikako nisu odgovarali
njegovim. Ili se opirala, ili se loše ponašala, ili je Tvrtko jednostavno
zajebavao; u svakom slučaju, bila je upisana u knjigu ispaštanja, na
najveće zadovoljstvo družine. Pošto poseta dečacima nije ništa donela,
prešli su na tajna uživanja u kapeli, uživanja koja su bila utoliko
ukusnija i golicljivija ukoliko su zabrane onima koji su tražili dozvole
bivale odlučnije i potpunije. Tog jutra su se pojavili samo Konstanca,
dva nabijača drugog reda i Mišeta. Pri ručku je Zefir, koji ih je svakim
danom sve bolje zadovoljavao, i koga je nešto poput milja svakim danom
sve više ulepšavalo, verovatno zbog razvrata kojem se dobrovoljno sve
uspešnije podavao, Zefir je, kažem, izvređao Konstancu, koja je, mada
nije više služila, ipak morala da bude prisutna na ručku. Nazvao je
kvočkom za decu i nekoliko puta je lupio po stomaku da bi je naučio
pameti, kako je rekao, što je tu gadost učinila svom ljubavniku, zatim je
ljubio vojvodu, jedno vreme mu drkao kurac, i tako ga je dobro raspalio
po lobanji da se Blanžis zakleo da neće propustiti da ga to popodne
isprska spermom. A mali čovek ga je začikavao, govoreći mu da se kladi
da neće moći. Pošto je bio među onima koji su služili kafu, izašao je kad
su na red došli slatkiši, a zatim se pojavio potpuno go da posluži
vojvodu. Pre nego što je ustao od stola, ovaj je, vrlo nestašan, već
počinio nekoliko bezobrazluka; sisao mu je usta i kurac, postavio ga na
jednu stolicu pred sebe, sa zadnjicom u visini svojih usta, i tako ga je
sisao jedno pola sata. Najzad mu se kurac pobunio, ispružio ponositu
glavu, i vojvoda je shvatio da je dužan da mu prinese žrtvu. Međutim,
sve je bilo zabranjeno, sem onoga što je činjeno juče. Vojvoda se, dakle,
odluči da podražava svoje pobratime. Natrći Zefira preko kanabeta,
proturi mu spravu među butine, ali mu se desilo isto što i Kurvalu:
sprava je štrčala spreda više od deset palčeva. »Postupi kao ja«, reče mu
Kurval, »izdrkaj dete preko svog kurca i zalij svoj glavić njegovom
spermom.« Ali vojvodi se više dopadalo da natakne dvoje u isto vreme.
Zamolio je svog brata da mu smesti Avgustinu; nameste je, prilepe joj
dupe na Zefirove butine, i vojvoda krene, jebući tako reći istovremeno i
jednu devojku i jednog dečaka, a da bi tome dodao još više bluda, drka
Zefirov kurac uz lepo, oblo i belo Avgustinino dupe, i uspeva da ga zalije
dečijom spermicom, koja, možete to zamisliti, nadražena tako lepim
predmetom, nije dugo čekala pa da obilato poteče. Kurval, kome se ovo
dopalo i koji je pred sobom video razjapljeno vojvodino dupe, željno
kurca kao što su sva pederska dupeta željna u trenutku kada im je kurac
nadignut, priđe da mu vrati ono što je i sam dobio prekjuče, i našem
vojvodi, čim je osetio pohotljive trzaje uvlačenja, krenu sperma skoro u
isto vreme kad i Zefirova, i preplavi s druge strane zidove hrama čije je
stubove Zefir zalio. Ali Kurval nije svršio i, izvukavši svoju gordu i
razdraženu spravu iz vojvodinog dupeta, pripreti biskupu, koji se u isto
vreme drkao među Kitonovim butinama, da će mu prirediti istu sudbinu
kojoj je maločas izložio vojvodu. Biskup ga izaziva, borba počinje;
biskup je nataknut, da bi konačno, među butinama dražesnog deteta,
sladostrasno prosuo spermu koja mu je izazvana na tako razvratan
način. Tvrtko, sve vreme blagonakloni posmatrač, za svoj račun
raspolaže samo Hebom i vaspitačicu i, mada mrtav pijan, ne gubi vreme,
nego se ćutke predaje gadostima koje smo još uvek primorani da držimo
pod velom. Najzad zavlada mir, svi pospaše, a kada ih je u šest sati
probudilo zvono, naši heroji krenuše u nova uživanja koja im je
pripremila Dikla. To veče, četvorke su bile odevene u suprotne polove:
devojčice u mornare, a dečaci u sirote devojčurke. Slika je bila zanosna;
ništa bolje ne podbrcava razvrat od ove prekrasne trampe: u dečaku je
prijatno otkriti ono što u njemu liči na devojčicu, a devojčica je mnogo
zanimljivija kada se, da bi se dopala, preruši u pol koji bismo želeli da
ima. Tog dana, svi su imali svoje supruge na kanabetima; međusobno su
se hvalili redom ugodnim bogu, a kada su svi bili spremni, Dikla se
prihvatila, kao što ćemo videti, nastavka svojih bludnih zgoda:

»Bila je kod gospođe Geren jedna ženska tridesetih godina, plavuša,

malo gojazna, ali neobično bela i sveža. Zvala se Aurora; imala je divna
usta, lepe zube i bludan jezik, ali, ko bi to rekao, bilo zbog lošeg
vaspitanja, bilo zbog slabog varenja, ova prelepa usta su imala manu da
u svako doba dana izbacuju izvanrednu količinu gasova; naročito kada
je mnogo jela, dešavalo se da po čitav sat toliko podriguje da je mogla da
pokreće vetrenjaču. S pravom se kaže da nema mane koja ne nađe svog
ljubitelja, i ta lepa ženska je imala jednog vrlo privrženog obožavaoca
baš zbog te svoje mane. Bio je to mudar i ozbiljan doktor sa Sorbone
koji je, premoren uzaludnim dokazivanjem postojanja boga, u školi,
dolazio u kupleraj da se uveri bar u postojanje bića. Najavio se, i tog
dana su dali Aurori da ždere kao neman. Znatiželjna da se nađem licem
u lice sa ovim učenim vernikom, letim ka rupi, moji ljubavnici su
zajedno, i posle nekoliko pripremnih milovanja, vidim našeg profesora
besedništva kako nežno postavlja svoju partnerku na stolicu, seda preko
puta nje stavljajući joj u ruke svoje svetinje, u stanju ne može biti
bednijem: ’Poslujte’, reče joj, ’mala moja lepotice, poslujte: vi znate
kako da me izvučete iz ovog jada i čamotinje; držite ih, jer mi se žuri da
uživam.’ Aurora jednom rukom prihvata mlohavu spravu, drugom mu
hvata glavu, lepi svoja usta na njegova i počinje da mu prazni među
vilice šezdesetak podrigivanja, jedno za drugim. Nemoguće je opisati
ushićenje božjeg službenika. Bio je u oblacima, udisao je, gutao to što
mu je upućivano, reklo bi se da bi bio nesrećan da je propustio ma i
najmanji dah, a za to vreme ruke su mu letele po grudima i ispod suknje
moje družbenice. Ali pipkanja su bila samo uzgredna; jedini i
prevashodni predmet su bila usta koja su ga zasipala gasovima. Najzad
mu kurac, naduven sladostrasnim žmarcima zahvaljujući ovom obredu,
svršava u šaku moje družbenice, i on odlazi izjavljujući da nikada nije
doživeo ništa slađe.
Neki još čudniji čovek tražio je od mene, kratko vreme posle toga,
jednu finesu koju nema smisla da vam prećutim. Gerenka me je naterala
toga dana da jedem skoro na silu, isto toliko obilno koliko sam videla da
večera moja drugarica nekoliko dana ranije. Pobrinula se da me posluži
svim što sam najviše volela i, pošto me uputila šta sve treba da radim s
matorim razvratnikom s kojim će me spojiti, posle jela mi je dala da
popijem naiskap tri zrna čaja za povraćanje u čaši mlake vode. Bludnik
stiže; bio je to jedan od stalnih mušterija kupleraja, koga sam često
viđala kod nas, ali me nikada nije mnogo zanimalo šta je dolazio da radi.
Poljubi me, zavuče mi u usta svoj prljav i odvratan jezik, koji mi odmah
svojim smradom izazva delovanje sredstva za povraćanje. On vidi da mi
se stomak uzburkao, pada u zanos: ’Navali, mala’, vikao je, ’navali!
Neću da izgubim nijednu kap.’ Pripremljena za ono što treba da radim,
posadim ga na kanabe, nagnem mu glavu preko naslona. Butine su mu
raskrečene; otkopčavam mu pantalone, izvlačim iz njih malu i mlohavu
spravicu koja i ne sanja da otekne, drmam je, on otvara usta. Tako ga
drkajući, trpeći pipkanja njegovih bestidnih ruku po stražnjici, licem u
lice mu sručim u usta sav nesvaren ručak izbačen sredstvom za
povraćanje. Naš čovek je u oblacima, zanesen, guta, traži na mojim
usnama prljavi izliv koji ga opija, ne gubi nijednu kap, a kad se uplaši da
je gotovo, ponovo ga izaziva palacanjem jezika u mojim ustima; a njegov
kurac, koji jedva da i dodirujem, toliko sam prezauzeta svojim napadom
povraćanja, taj kurac koji se, verovatno, zagreva samo ovakvim
gadostima, bubri, diže se sam od sebe, i plačući mi ostavlja pod prstima
nesumnjiv dokaz dejstva ove prljavštine na njegova čula.«

»Ah, sveti bože«, reče Kurval, »slađane li slasti; ali mogla bi se i

usavršiti.« − »A kako?« reče Tvrtko glasom isprekidanim od pohote. −
»Kako?« ponovi Kurval, »pa da ga jebem, izborom ženske i hrane.« −
»Izborom ženske… A da, razumem te, ti bi za ovo hteo jadnu Fanšon.« −
»Pa razume se.« − »A hrana?« nastavi Tvrtko, koga je Adelaida drkala. −
»Hrana«, prihvati predsednik, »gospode bože, pa terao bih je da mi
povrati ono što sam joj ja stavio u usta na isti način.« − »To znači«,
prihvati bankar koji je počeo potpuno da gubi glavu, »ti bi njoj povraćao
u usta, ona bi morala to da proguta, a zatim bi ona tebi povratila?« −
»Tačno tako.« I obojica se sjuriše u svoje sobe, predsednik sa Fanšonom,
Avgustinom i Zelamirom, a Tvrtko sa Degranžom, Ružicom i
Nebojebom, a ostali su morali da čekaju skoro pola sata do nastavka
Dikline priče. Najzad su se pojavili. »Kako su prošle tvoje gadosti?«
upita vojvoda Kurvala koji je prvi ušao. − »Kakve gadosti!« reče
predsednik, »to je upravo blaženstvo u životu, za mene je pravo
sladostrašće samo ono što je najgnusnije i najprljavije.« − »Da li je bar
bilo prosute sperme?« − »Ni pomena«, reče predsednik, »ne misliš,
valjda, da ličimo na tebe i da je imamo toliko napretek da je možemo
prosuti svakog trenutka? Takav napor prepuštam tebi i snažnim
muškarčinama kao što je Tvrtko«, nastavi videći ovoga kako ulazi jedva
se držeći na nogama od iscrpljenosti. − »Istina je«, reče bankar, »nisam
izdržao. Ova Degranž je tako prljava u ophođenju i držanju, tako joj je
lako da postigne sve što zamislimo…« − »Hajde, Dikla«, reče vojvoda,
»nastavite, jer ako ga ne prekinemo, ovaj mali nevaljalko će nam
ispričati sve šta je radio, ne shvatajući koliko je ružno hvaliti se čarima
koje mu poklanja jedna lepa ženska.« Dikla posluša i ovako nastavi
svoju priču:

»Pošto gospoda toliko vole ovu vrstu čarki«, reče naša pripovedačica,
»krivo mi je što se u svome oduševljenju nisu još malo uzdržala, jer bi
dejstvo bilo snažnije, čini mi se, posle onoga što imam večeras još da
vam ispričam. To što je gospodin predsednik smatrao da nedostaje u
usavršavanju pomenute strasti, koju sam vam maločas ispričala, nalazi
se od reči do reči u ovoj koja sledi. Krivo mi je što mi nije dopustio da
završim. Stari predsednik De Saklanž nam nudi od reči do reči iste
nastranosti koje, izgleda, želi gospodin De Kurval. Izabrali su našu
najstariju matronu da se nosi s njim. Bila je to debela i velika ženska
oko trideset i šest godina, bubuljičava, pijanica, psovačica, prostakuša i
oštrokonđa, mada, kad se to izuzme, dosta lepa. Evo i predsednika,
stiže; posluže im večeru; oboje se napiju, oboje izgube razum, oboje
povraćaju jedno drugome u usta, oboje gutaju i vraćaju ono što su jedno
drugome pozajmili. Najzad popadaju u otpatke večere, u brlog kojima
su sav pod izbljuzgali. Onda pošalju mene, jer moja drugarica nema više
ni svesti ni snage. A to je bio odlučujući trenutak za razvratnika.
Zateknem ga gde se valja po podu, kurca pravog i tvrdog poput
gvozdene šipke: ščepam spravu, predsednik baljezga i psuje, vuče me k
sebi, siše mi usta i svršava kao bik, nastavljajući da se tumba i valja u
sopstvenom kalu.
Ista ženska nam je malo posle toga prikazala jednu pohotu bar isto
toliko kaljavu. Neki podebeli kaluđer, koji je dobro plaćao, uzjaha je
preko stomaka; butine moje družbenice bile su sasvim raskrečene i
vezane za težak nameštaj, da ne bi mogla njima da mrda. U takvom
položaju je posluženo više jela na samom njenom golom stomaku, bez
ikakvog posuđa. Čovek grabi komade hrane rukom, gura ih u
razjapljenu pizdu svoje Dulčineje, unutra ih premeće na sve strane i
jede ih tek kada ih je dobro izumakao u začinima koje mu proizvodi
vagina.«

»Eto ti potpuno novog načina ručavanja«, reče biskup. − »A koji se

vama uopšte ne bi dopao, vaše preosveštenstvo«, reče Dikla. − »Ne! A u
pičku materinu«, odgovori crkveni velikodostojnik, »ne ljubim dovoljno
pizdu da bi mi se to dopalo.« − »Neka bude!« odgovori pripovedačica,
»saslušajte onda ovu kojom ću zaključiti besedu ove večeri. Ubeđena
sam da će vas ona više razgaliti.«

»Kod gospođe Geren sam bila već osam godina. Napunila sam
sedamnaestu godinu, i za sve to vreme nije prošao nijedan dan a da
nisam videla jednog poreznika koji je redovno dolazio i bio priman s
najvećim poštovanjem. Bio je to, u to vreme, čovek šezdesetih godina,
debeo, zdepast, po svemu vrlo sličan gospodinu Tvrtku. Kao i on, bio je
jedar i punačak. Svako jutro mu je trebalo pribaviti novu žensku, a
domaće su mu služile samo u krajnjem slučaju, ako nepoznata ne bi
došla na sastanak. Gospodin Dipon, tako se zvao naš poreznik, bio je
vrlo težak, kako u izboru tako i u svojim prohtevima. Nikako nije hteo
da ženska bude kurva, sem u slučaju više sile, kao što sam napomenula:
morale su da budu radnice ili prodavačice, a najviše je voleo modne
prodavačice. Godine i boja su takođe bile određene: morale su biti
plavuše od petnaest do osamnaest godina, ni iznad ni ispod toga, a iznad
svih kvaliteta, dupe je moralo biti izuzetno glatko izvajano, tako da je i
najmanja bubuljica na čmaru bila razlog za odbijanje. Kada su bile
nevine, plaćao ih je duplo. Toga dana se za njega očekivala jedna mlada,
šesnaestogodišnja pletilja čipke čije je dupe važilo za pravi uzor te vrste;
ali on nije znao da je ona bila predviđena za njega, i pošto je mlada
devojka poručila da tog jutra nikako ne može da se otarasi roditelja i da
ne vredi da je čekamo, Gerenka mi, znajući da me Dipon nikada nije
video, naredi da se odmah obučem u građanku, da iznajmim kočije na
uglu naše ulice i stignem kod nje četvrt sata pošto Dipon uđe, ne
zaboravljajući nikako svoju ulogu i predstavljajući se kao modni šegrt.
Ali od svih priprema, najvažnije je bilo da napunim stomak sa četvrt
kilograma anisa, posle čega sam popila veliku čašu nekog lekovitog
napitka, čije je dejstvo bilo onakvo kako ćete odmah videti. Sve je
izvedeno što je najbolje moguće; srećom smo imale nekoliko sati pred
sobom, tako da ništa nismo propustile. I tako stižem s nekim
bezazlenim izrazom. Predstavljaju me porezniku, koji me prvo vrlo
pažljivo merka, ali kako sam se ponašala s najvećim oprezom, ništa nije
mogao da otkrije što bi bilo u suprotnosti s pričom koja mu je
izmišljena. ’Je li devica?’ upita Dipon. − ’Nije sa ove strane’, reče
Gerenka stavljajući mi ruku na stomak, ’ali sa druge strane, za to vam
jamčim.’ Lagala je tako bestidno! U svakom slučaju, naš se čovečina
prevario, a to je najvažnije. ’Zadignite, zadignite’, reče Dipon. Gerenka
mi diže suknje otpozadi, malo me nagnuvši k sebi, i na taj način
razvratniku potpuno otkri hram kojem se klanjao. On ispituje, malo mi
pipka guzove, obema ih rukama širi, i nesumnjivo zadovoljan
pregledom, kaže da je dupe dobro i da je prilično zadovoljan. Zatim me
upita za godine, o zanatu kojim se bavim, i zadovoljan mojom
tobožnjom nevinošću i izrazom prostodušnosti koju izigravam, povede
me u svoju sobu, jer je kod Gerenke imao svoju sopstvenu sobu u koju
niko sem njega nije ulazio i u koju nije moglo niotkud da se zaviri. Čim
smo ušli, zatvori pažljivo vrata, merkajući me još koji trenutak, i upita
vrlo grubim glasom i uz grub izraz, takav način ophođenja zadržao je do
kraja scene, upita me, kažem, da li je istina da me niko nije jebao u
dupe. Kako je bilo u skladu s mojom ulogom da ne razumem takve
izraze, tražila sam da ponovi tvrdeći da ga ne razumem, a kada mi je
pokretima pokazao šta je hteo da kaže, i to tako da je bilo nemoguće
više ga ne razumeti, ja mu odgovorih, uz izraz gnušanja i stida, da se
nikada ne bih podala takvoj vrsti gadosti. Onda mi reče da skinem
suknje, i čim sam poslušala, ostavivši na sebi košulju koja mi je skrivala
prednji deo, on mi je diže sa zadnje strane, što je od pojasa više mogao,
a kako mi je pri svlačenju pala marama sa vrata i grudi mi se pojavile u
celosti, on se naljuti: Jebeš sise!’ povika. ’Ko vam traži sise! Samo me
gnjavite sa svim tim stvarima: večito ta bestidna navika da se pokažu
sifoni.’ Zureći da se pokrijem, prišla sam mu kao da hoću da tražim
izvinjenje, ali videći da mu položajem u kojem se nalazim pokazujem
prednjicu, opet se naljutio: ’Ostanite, dakle, u položaju u koji vas
postavljam, boga mu jebem’, reče i uhvati me za bokove i postavi me
ponovo tako da pred njim bude samo dupe, ’ostanite tako, pizda mu
materina! Od vas se ne traži ni pica ni sise, ovde vam se traži samo
dupe.’ Uto se diže i odvede me do ivice kreveta, na njemu me položi na
stomak u poluležeći položaj, a zatim, pošto se posadio na vrlo nisko
sedište između mojih nogu, glava mu je bila tačno u visini mog dupeta.
Posmatra me tako još neki trenutak i, nezadovoljan još uvek mojom
pozom, diže se da mi stavi još jedan jastuk pod stomak, što mi još više
istrti dupe; ponovo seda, ispituje, sve to potpuno hladnokrvno, s
ravnodušnošću promišljenog razvrata. Posle nekoliko trenutaka, ščepa
mi guzove, raširi ih, stavlja mi svoja otvorena usta na čmar, hermetički
ih priljubi, i odmah, sledeći uputstva koja su mi data, kao i krajnju
potrebu koju sam osećala, hitnem mu do dna grla najgromoglasniji
prdež koji je možda ikada u životu doživeo. On odskoči besan: ’Kako to,
mala bezobraznice, imali ste drskosti da mi prdnete u usta?’ I odmah
opet priljubi usta. ’Da, gospodine’, odgovorih hitnuvši mu novu salvu,
’tako se ponašam prema onima koji me ljube u dupe.’ − ’Pa dobro, prdi,
prdi onda, mala droco, pošto ne možeš da se uzdržiš, prdi, prdi koliko
možeš i dokle možeš.’ Od tog trenutka nisam se uopšte više uzdržavala,
ne mogu da vam iskažem koliko su me mučili gasovi pošto sam lek
progutala; a naš čovek ih je uvlačio u nadahnuću, čas u usta, čas u
nozdrve. Posle jedno četvrt sata ove radnje, on leže najzad na kanabe,
cimnu me k sebi, još s dupetom na svom nosu, i naredi mi da ga drkam
u tom položaju i da nastavim s prdežima koji mu pružaju tako
božanstvenu nasladu. Ja prdim, drkam, tresem mekani kurčić, jedva
malo veći od prsta; zahvaljujući drmanju i prdežima, stvarčica se najzad
ukruti. Pojačanje naslade naše muškarčine u trenutku grča najavljeno
mi je udvostručavanjem njegovih gadosti. Sada svojim jezikom izaziva
moje prdeže; zabada mi jezik udno čmara da bi njime proizveo prdeže
direktno na jezik, traži mi još, izbezumljuje se, gubi glavu, to jasno
vidim, i mala ružna spravica najzad žalosno pokapa moje prste sa sedam
ili osam kapljica svetlosmećkaste sperme koje ga najzad otrezniše. Ali
njegova urođena grubost, koliko je izazivala izgubljenost, toliko ga je
odmah i treznila od nadahnuća, tako da mi je jedva ostavio vremena da
se obučem. Grdio je, hulio, jednom rečju, častio me odvratnim licem
poroka posle zadovoljene strasti, kao da tom besmislenom
nepristojnošću pokušava, čim je draž uvenula, da se prezirom osveti
svetilištu koje mu čula nameću.«

»Eto čoveka koji mi je mnogo bliži od svih prethodnih«, reče

biskup… »A je li vam poznato da li je sutradan imao svoje prvenče od
šesnaest godina?« − »Da, gospodaru, imao je, a dan kasnije, jednu
devicu od petnaest godina, još mnogo lepšu. Kako je malo ljudi koji
toliko plaćaju, malo ih je koji su bili tako počašćeni.« Pošto je ova strast
uspalila duhove toliko naviknute na bezumlja ove vrste, podsećajući ih
na poroke koje su negovali i inače, nisu dugo oklevali da sve ovo
primene. Svako je pokupio šta je i kako stigao. Stiže i večera: obavili su
je uz skoro sve gadosti koje su čuli; vojvoda je napio Terezu i naterao je
da mu se ispovraća u usta; Tvrtko je naterao ceo saraj da mu prdi, i tako
je u toku večere prikupio šezdeset prdeža. Što se Kurvala tiče, njemu su
kroz glavu prolazile sve moguće ludorije, i on reče da želi sam da bludi u
svojim ličnim orgijama, i na to se zatvori u svoj budoar u dnu, sa
Fanšonom, Marijom, Degranžom i trideset boca šampanjca. Morali su
odatle da ih iznesu sve četvoro: zatekli su ih gde plivaju u lokvama
sopstvenog smeća, a uspavanog predsednika usta prilepljenih za
Degranžina, koja su još uvek povraćala. Ostala trojica su u sličnim ili
različitim vidovima počinili u najmanju ruku isto toliko; i oni su orgijali
ločući i, napivši svoje jahače, terali ih da im povraćaju, devojčice su
naterali da prde, i ne znam šta bi još počinili da nije bilo Dikle, koja je
sačuvala razum, koja je sve dovela u red, a njih smestila da spavaju, i da
nije bilo nje, rekoh, više je nego verovatno da bi ih zora, odškrinuvši
svojim zlaćanim prstima vrata Apolonove palate, zatekla uvaljane u svoj
sopstveni brlog, pre kao svinje nego kao ljude. Pošto im je svima bio
potreban odmor, svi su polegali sami, da bi u krilu Morfeusa povratili
malo neophodne snage za sutrašnji dan.

Dan sedmi
 Prijatelji nisu više smatrali neophodnim da se svakog jutra podaju
čitav sat Diklinim lekcijama. Iscrpljeni noćnim uživanjima, a strepeći da
im ta radnja ne prospe seme suviše rano ujutro, smatrajući uz to da ih
ovaj obred čini suviše tupim prema raznim drugim uživanjima i
predmetima, i da bi bolje bilo da se malo pričuvaju, dogovorili su se da
svakog jutra na svoje mesto delegiraju po jednog nabijača. Obavili su
jutarnju smotru. Nedostajala je samo jedna devojčica pa da svih osam
bude podvrgnuto kažnjavanju: to je bila krotka i privlačna Sofija, koja je
uvek izvršavala svoje obaveze. Ma koliko su joj one izgledale smešne,
ona ih je ipak poštovala, ali Tvrtko, u dogovoru s Lujzom, njenom
čuvaricom, uspeo je da joj tako lepo smesti zamku da je i ona proglašena
krivom, te prema tome zapisana u zlokobnu knjigu. Nežna Alina, takođe
pregledana vrlo podrobno, bila je takođe proglašena krivom,
zahvaljujući čemu je spisak za to veče brojao osam devojčica, dve
supruge i četiri dečaka. Pošto su obavili ove obaveze, posvetili su se
samo pripremama za venčanje kojim se proslavljao kraj prve sedmice.
Nisu izdali nijednu dozvolu za obavljanje javne nužde u kapeli, njegovo
preosveštenstvo je navukao velikodostojničku odoru, i svi su otišli pred
oltar. Vojvoda, koji je izigravao mladinog oca, a Kurval mladoženjinog
oca, izveli su, prvi Mišetu, a drugi Kitona. Oboje su bili izvanredno
odeveni u gradske kostime, ali u suprotnom smislu, to jest dečak u
devojčicu a devojčica u dečaka. Na žalost, primorani smo, radi redosleda
koji smo ustanovili, da odložimo za izvesno vreme čaroliju u kojoj bi
čitalac svakako uživao kada bi otkrio razne pojedinosti ovog verskog
obreda; ali doći će trenutak kada ćemo moći i to da mu obelodanimo.
Prešli su u salon i, očekujući da dođe vreme ručku, naša četiri
razvratnika, zatvorena sa ovim dražesnim parom, narediše da se svuku
goli i da obave sva bračna opštenja koja im je mladost dozvoljavala, sem,
razume se, zavlačenja muškog uda u devojčicinu vaginu, što bi i bilo
izvodljivo jer se dečaku već vrlo dobro krutio, ali je to bilo zabranjeno,
da se ne bi oštetio cvet namenjen drugoj upotrebi. Sve drugo su mogli
da rade, da se pipaju, da se miluju: mlada Mišeta je išibala svog
supružnika, a Kiton, uz pomoć svojih učitelja, vrlo dobro je izdrkao
svoju ženicu. Međutim, oboje su suviše dobro osetili jaram u kojem su
bili da bi im se žud, koju bi uprkos mladim godinama mogli da osete,
razbuktala u mladim srcima. Ručali su; dva supružnika su bila na gozbi,
ali pri kafi, kako su se zbog njih duhovi uspalili, svukli su ih gole, kao i
Zelamira, Kupidona, Ružicu i Kolombu, koji su tog dana posluživali
kafu. I kako je svršavanje međ butine ušlo u običaj u to doba dana,
Kurval se dočepao muža, vojvoda žene, i tako su ih natakli među noge.
Biskup, koji se posle kafe ostrvio na Zelamirovo dupe, koje je usisavao i
izazivao prdeže, natakao ga je na isti način, dok je Tvrtko činio svoje
omiljene male gadosti na Kupidonovom ljupkom dupencetu. Naši glavni
snagatori nisu svršili, pa su se zatim dokopali jedan Ružice, drugi
Kolombe, natakli su ih kučeći među butine na isti način kako su to
uradili sa Mišetom i Kitonom, naredivši ovoj dražesnoj dečici da drkaju
svojim slatkim ručicama, prema dobijenim uputstvima, zastrašujuće
vrhove kurčina koji su im strčali ispred stomaka; za to vreme, bludnici
su do mile volje čačkali sveže i bajne gužnje rupice svojih malih
jahačica. Pri ovome nisu prosuli spermu; znali su da ih uveče čeka
prijatan posao, pa su se čuvali. Od tog trenutka, prava mladih
supružnika bila su ugašena, i njihovo venčanje, mada obavljeno po svim
propisima, nije bilo ništa drugo do obično izmotavanje. Vratili su se
oboje u četvorke kojima su pripadali i nastavili da slušaju Diklu, koja je
ovako besedila:

»Jedan čovek slične naravi kao bankar kojim sam sinoć završila
svoju priču počeće, ako dozvolite, gospodo, moja današnja kazivanja.
Bio je to sudija vrhovnog suda, imao je oko šezdeset godina, a
nastranosti svojih prohteva dopunjavao je time što je želeo samo žene
starije od sebe. Gerenka mu je nabacila jednu staru podvodačicu, svoju
prijateljicu, čije je izborano dupe u tim godinama ličilo na izgužvani
pergament koji služi za čuvanje duvana. Međutim, baš je takav morao
biti predmet kojem će se klanjati naš razvratnik. Kleče pred to
sparušeno dupište, u zanosu ga celiva; ono mu prdne u nos, on se
razgali, razjapi čeljusti, ono mu prdne ponovo, jezik mu u zanosu
oblizuje blagi vetar koji piri iz dupeta. Ne može više da odoli ludilu u
koje ga baca ovaj čin. Iščeprka iz gaća mali ostareli ud, bledunjav i
izboran kao i božanstvo kojem se klanja. ’Hajde prdi, prdi još, ljubavi
moja’, govori drkajući se iz sve snage, ’prdi, srce moje, jedino tvoji
prdeži mogu da razgale ovu zarđalu spravu.’ Kurveštija udvostručuje,
opijeni razvratnik gubi među nogama svoje boginje dve-tri jadne
kapljice sperme kojima je dugovao sve svoje nadahnuće.«

O, strahovitog li dejstva primera! Ko bi to rekao? U isto vreme, kao

po dogovoru, naša četiri razvratnika pozivaju iz svojih čopora četiri
dadilje. Dokopavaju se njihovih starih i ružnih dupišta, iznuđuju prdeže,
dobijaju ih, i skoro su isto toliko blaženi kao opisani sudija vrhovnog
suda, ali ih pomisao na naslade koje ih čekaju prilikom orgija zadržava.
Zbog toga ostaju pri tome, otpuštaju svoje Venere, i Dikla nastavlja:

»Neću se mnogo zadržavati na sledećoj, gospodo«, reče ova ljubazna

dama; »znam da među vama nema mnogo ljubitelja toga, ali sami ste mi
naredili da sve iskažem, pokoravam se. Jednom jako mladom čoveku
vrlo lepog lika prohtelo se da mi siše pičku dok sam imala menstruaciju.
Ležala sam na leđima raskrečenih nogu; on je klečao preda mnom i
sisao držeći mi krsta obema rukama, da bi što bolje namestio pičku u
svoja usta. Progutao je i sluz i krv, jer je to radio tako vešto, a bio je i
tako lep da nisam mogla da ne svršim. Drkao se, bio je na sedmom nebu,
izgledalo je da mu ništa na svetu nije slađe od ove krvave pičke, a žarko
i srčano prosipanje sperme koje je usledilo u to me potpuno uverilo.
Sutradan je bio sa Aurorom, malo kasnije s mojom sestrom, i za mesec
dana nas je sve imao na spisku, posle čega je, bez sumnje, to nastavio po
svim pariskim kuplerajima.
Međutim, ovaj nagon, saglasićete se sa mnom, gospodo, nije ništa
nastraniji od strasti jednog drugog čoveka, nekadašnjeg Gereninog
prijatelja, koga je ona dugo snabdevala, i za koga nam je tvrdila da se
naslađivao isključivo jedući začete plodove. Obaveštavali su ga uvek
kada bi se neka od nas nalazila u tom stanju; dotrčao bi kao bez glave i
padao u nesvest proždirući plod pobačaja.«

»Poznavao sam tog čoveka«, reče Kurval, »tačno je da je postojao i

da mu je to bila najveća poslastica.« − »Možebiti«, reče biskup, »ali kao
što je pouzdano da je vaš čovečina postojao, isto je tako pouzdano da ga
ja neću podražavati.« − »A što da ne«, reče Kurval. »Ja sam ubeđen da
to može izazvati svršavanje, i ako mi Konstanca dopusti, jer kažu da je
trudna, obećavam joj da ću učiniti da se njen gospodin sin rodi pre
vremena i da ću ga iskrckati kao sardinu.« − »Oh, svima je poznato vaše
gnušanje prema trudnim ženama«, odgovori Konstanca, »svi znamo da
ste se oslobodili Adelaidine majke samo zato što je ponovo bila
zatrudnela, i ako mi Julija veruje, bilo bi bolje za nju da se pričuva.« −
»Istina je«, reče joj predsednik, »da ne volim plodnost, i kada je zverka
puna, ona mi uliva najbešnju odvratnost, ali to što zamišljate da sam
zbog toga ubio svoju ženu, jako se varate. Shvatite, droljo neovejana, da
meni nije potreban nikakav razlog da bih ubio neku ženu, a naročito
kravu kakva ste vi, koju bih svakako sprečio da se oteli kada bi mi samo
pripadala.« Konstanca i Adelaida briznuše u plač, a ovaj slučaj je počeo
da otkriva skrivenu mržnju koju je predsednik gajio prema ljupkoj
supruzi vojvode, koji, daleko od toga da je zaštiti u ovom razgovoru,
odgovori Kurvalu da treba da zna da ni on ne voli ništa više od njega
plodnost i potomstvo, i da ako je Konstanca i trudna, u svakom slučaju
se još nije porodila. Na ovo su se Konstancine suze udvostručile; bila je
na kanabetu s Tvrtkom, svojim ocem, koji, da bi je utešio, reče ako
odmah ne zamukne, da će je, i pored stanja u kojem se nalazi, izbaciti
na vrata nogom u dupe. Jadna nesrećnica uguši suze u ucveljenom srcu
i samo izusti, nemajući kud: »Avaj, veliki bože! kakva sam ja nesrećnica,
i kakva mi je tek sudbina koju moram da podnosim.« Adelaida, koja je
prolivala suze i koju je vojvoda, na čijem je kanabetu bila, iz sve snage
zlostavljao da bi što bolje plakala, takođe je uspela da sasuši suze, i kada
se ta malo tragična scena, mada vrlo šaljiva za zločinačke duše naših
razvratnika, završila, Dikla nastavi ovim rečima:

»Kod Gerenke je bila jedna soba vrlo zanimljivo nameštena, služila je

samo jednom čoveku. Imala je duplu tavanicu, i ta vrsta međusprata gde
se moglo boraviti samo ležeći služila je da se smesti bludnik dosta čudne
vrste, čiju sam strast ja opsluživala. Zatvarao se u tu vrstu kutije s
jednom ženskom, a glava mu je bila postavljena tako da se nalazila
tačno uz jednu rupu koja se otvarala u gornjoj sobi. Jedina dužnost
ženske koja je bila zatvorena s njim bila je da ga drka, a ja sam u gornjoj
sobi isto radila s jednim drugim. Rupa je bila zgodno postavljena i kao
slučajno otvorena, a ja sam, tobože radi čistoće i da ne bih kvarila pod,
morala obrađujući svog čoveka, da udesim da sperma curi u rupu, i
prema tome da se prospe na lice drugoga, koji se nalazio tačno ispod
otvora. Sve je bilo tako dobro podešeno da se ništa nije primećivalo, i
radnja je odlično uspevala: u trenutku kada je pacijent dobijao po nosu
spermu onoga koji je gore izdrkan, pridruživao joj je svoju, i to je sve.
U to vreme se pojavila kod nas starica o kojoj sam vam maločas
pričala, ali je ona imala posla s jednim drugim delijom. Ovaj, čovek
četrdesetih godina, svuče je i krene da liže sve rupčage njenog matorog
leša: dupe, vulvu, usta, nozdrve, ispod pazuha, uši, ništa nije
zaboravljao, i pri svakom sisanju gutao je sve što je nakupio. I to mu
nije bilo dosta, nego joj je davao da žvaće kolače koje je proždirao iz
njenih usta čim bi ih ona izmljackala; terao je da dugo drži u ustima
gutljaje vina kojima se bila oprala i kojima je ispirala grlo, i zatim je i to
gutao; a ud mu je za to vreme bio tako izvanredno nakostrešen da je bilo
očigledno da će sperma šiknuti i ako je ničim ne izaziva. Najzad je
osetio da će pokuljati, i bacivši se na ženu, zabode joj jezik u čmar bar
jednu stopu duboko, i svrši kao furija.«

»Eh, bog ga mazo«, reče Kurval, »zar je potrebno da ženska bude

mlada i lepa da bi sperma pokuljala? Još jednom kažem, u svim
nasladama samo prljava stvar izaziva spermu: prema tome, što je
prljavija, to će se sperma pohotljivije prolivati.« − »Te soli i začini«, reče
Tvrtko, »koji se isparavaju iz predmeta naše strasti, draže i uznemiruju
naš životinjski duh; prema tome, ko može posumnjati u to da sve što je
staro, prljavo i smrdljivo poseduje najveće obilje tih začina, i samim tim
najveću sposobnost da izazove i potera našu ejakulaciju?« Raspravljali
su još malo o ovoj tezi sa raznih stanovišta, a pošto su imali mnogo
posla posle večere, poslužena im je nešto ranije, i već pri slatkišima
devojčice, sve osuđene na ispaštanja, pređoše u dvoranu, gde su kazne
morale da se izvrše nad četvoricom dečaka i dve isto tako osuđene
supruge, što ukupno čini četrnaest žrtava, i to: osam devojaka koje svi
znamo, Adelaida i Alina, i četiri dečaka, Narcis, Kupidon, Zelamir i
Kiton. Naši kurvari, pijani već od pohlepe za strastima po svome ukusu
koje su ih čekale, još su više razdražili duh ogromnim količinama vina i
likera, i digli su se od stola da bi prešli u dvoranu, gde su ih žrtve već
čekale u takvom stanju pijanstva, besa i razvrata da sigurno niko na
svetu ne bi želeo da bude na mestu tih nesrećnih prestupnika. Te večeri
su u orgijama učestvovali samo krivci i četiri dežurne babe. Svi su bili
goli, svi su drhtali, svi su plakali, svi su sa strepnjom očekivali svoju
sudbinu, kada je predsednik, sedajući u jednu fotelju, zapitao Tvrtka za
ime i krivicu svakog podanika. Tvrtko, trešten pijan kao i njegov
prijatelj, uze svesku i htede da čita, ali mu se sve pred očima zamuti, i
pošto nije mogao da iziđe nakraj, biskup ga zameni, i mada je bio isto
pijan kao i njegov prethodnik, ali je bolje podnosio piće, pročita naglas
ime svakog krivca i počinjenu krivicu; predsednik je odmah izricao
kazne koje su odgovarale izdržljivosti i godinama prestupnika, ali koje
su, u svakom slučaju, bile oštre i teške. Kada su obavili ovaj obred,
prešli su na izvršenje. Jako nam je žao što nas postupnost našeg
utvrđenog plana sprečava da ovde opišemo te bludne kazne i molimo
čitaoce da nam to ne zamere. Oni osećaju kao i mi koliko nam je
nemoguće da ih sada odmah zadovoljimo; neka budu uvereni da ništa
neće izgubiti. Obred je bio jako dug: bilo je četrnaest podanika za
kažnjavanje, a sve je začinjavano vrlo zabavnim pojedinostima. Sve je,
nesumnjivo, bilo jako slasno, jer su naša četiri razvratnika uspela da
svrše, a povukli su se toliko iscrpljeni, toliko pijani i od vina i od
uživanja da bez pomoći četvorice nabijača, koji su došli da ih odnesu,
nikada ne bi mogli da stignu do svojih odaja, gde ih je, i pored svega što
su počinili, očekivalo novo bludničenje. Vojvoda, koji je te noći na
spavanju imao Adelaidu, nije je hteo. Ona je bila među kažnjenima, i on
lično je tako dobro kaznio da je isprosipao spermu u njenu čast, pa je
sada za noć nije hteo, i bacivši je na zemlju da spava na dušeku, ustupio
je njeno mesto Dikli, koja je sve više uživala njegovu milost.

Dan osmi
 Sinoćni primeri učinili su utisak, i sutradan niko nije zgrešio niti su
ikoga mogli da uhvate u prestupu. Praktična nastava se nastavljala nad
nabijačima, i pošto nije bilo nikakvog događaja do kafe, opis ovoga dana
ćemo početi tek na tom mestu. Kafu su služili Avgustina, Zelmira,
Narcis i Zefir. Jebačine među butine su nastavljene; Kurval se dočepao
Zelmire, a vojvoda Avgustine, i pošto su se divili i celivali njihove
dražesne guzice, koje su im tog dana bile, ni sam ne znam zašto,
izuzetno pune čari i privlačnosti, zapazili su prvi put kao neko neobično
rumenilo, i pošto su, rekoh, naši razvratnici dobro izljubili, izmilovali te
bajne male trtice, zaželeli su gromoglasne prdeže. Biskup, koji je držao
Narcisa, već je bio počašćen jednim; začuli su se i prdeži Zefira u
Tvrtkova usta… Zašto im se ne bi pridružili? Zelmira je uspela, ali
Avgustina, ma koliko se trudila i silila, i mada joj je vojvoda pretio da će
je sledeće subote zadesiti isti udes kakav je sinoć iskusila, jadna mala je
već bila sva u suzama kada ga je na kraju zadovoljio jedan njen
puvanjak. Udahnuo je, zadovoljan ovim dokazom poslušnosti milog mu
deteta, prema kome je i inače bio dosta naklonjen, uglavi joj svoju
ogromnu mašineriju među butine i, izvlačeći je u trenutku svršavanja,
zali joj potpuno oba guza. Kurval je učinio isto sa Zelmirom, ali su
biskup i Tvrtko morali da se zadovolje onim što se zove ćorak. I pošto su
malo otpočinuli, prešli su u dvoranu, gde im se dična Dikla, udešena
toga dana tako da joj se godine nisu videle, prikazala u tako lepoj
svetlosti, toliko bajna da joj bludnici, dobro uspaljeni njome, nisu
dopustili da nastavi pre nego što skupu sa vrha tribine pokaže dupe.
»Zaista ima lepo dupe«, reče Kurval. − »Jeste, prijatelju«, reče Tvrtko,
»tvrdim ti da sam ih malo video sočnijih.« Pošto je pokupila ove
pohvale, naša diva spusti suknje, sede i nastavi nit svoje priče na način
kako će čitalac čitati ako se malo potrudi, a što mu, radi uživanja koje će
naći u čitanju, svesrdno savetujemo.

»Jedna zamisao i jedan događaj su učinili, gospodo, da se ono što mi

ostaje da pričam, ne dešava više na istom bojnom polju. Zamisao je vrlo
jednostavna. Izazvalo je bedno stanje moje kese. Za devet godina što
sam bila kod gospođe Geren, jedva da sam uštedela sto zlatnika, mada
sam vrlo malo trošila. Ova žena, krajnje spretna i štiteći na najbolji
način sopstvene interese, uvek je uspevala da za sebe zadrži dve trećine
primanja, a i od trećine koja je ostajala zakidala je ozbiljne sume. Te
majstorije mi se nikako nisu dopadale, a kako me živo mamila jedna
druga podvodačica, koja se zvala Furnije, i znajući da ona prima stare
razvratnike mnogo bolje klase i mnogo imućnije, rešila sam da dam
otkaz prvoj i pređem kod druge. Što se tiče događaja koji je potkrepio
ovu zamisao, bio je to gubitak sestre; toliko sam joj bila privržena,
nisam više mogla da ostanem u kući u kojoj me sve podsećalo na nju, a
da nje više nema u njoj. Dragu sestricu je posećivao već šest meseci
jedan visok, suv i sav crn čovek, čiji mi se lik nikako nije dopadao.
Zatvarali su se zajedno, ne znam šta su radili, jer mi sestra nikada nije
htela reći, a nisu odlazili u sobu u kojoj bih mogla da ih posmatram. Bilo
kako bilo, jednog lepog jutra ona dođe u moju sobu, poljubi me i reče da
je stekla bogatstvo, da je izdržava onaj veliki čovek koga ja ne volim, i
jedino što sam mogla da saznam bilo je to da za sve može da zahvali
samo svom lepom dupetu. Posle toga mi dade svoju adresu, obračuna se
s Gerenkom, izljubi se sa mnom i ode. Možete već zamisliti da nisam
propustila ni dva dana a da ne odem na adresu koju mi je dala, ali tamo
uopšte nisu znali o čemu se radi. Dobro sam videla da je moja sestra bila
i sama prevarena, jer nisam mogla ni da zamislim da je htela da me liši
zadovoljstva da je vidim. Kada sam se požalila Gerenki šta mi se u vezi s
tim desilo, videla sam samo da se ona nešto zagonetno smeška, ali je
odbila da mi bilo šta objasni: zaključila sam, dakle, da je ona i te kako u
toku cele tajne, ali da neće meni da je otkrije. Sve me ovo potreslo i
konačno navelo da odem, a kako neću više imati prilike da govorim o
svojoj dragoj sestrici, reći ću vam odmah, gospodo, da što god sam
preduzimala, kako god sam istraživala, koliko god sam se trudila da je
pronađem, bilo mi je potpuno nemoguće da ikada saznam šta se s njom
dogodilo.«

»To je potpuno razumljivo«, reče na to Degranž, »jer nje više nije

bilo dvadeset i četiri časa pošto te je napustila. Ona tebe nije prevarila,
bila je obmanuta i ona sama, ali Gerenka je znala o čemu se radi.« −
»Blagi bože! Šta mi to kažete!« poče na to Dikla. »Avaj, koliko god da mi
je nedostajala, nadala sam se da je bar živa.« − »Jako si se prevarila«,
nastavi Degranž, »ali ona te nije lagala: zaista je lepotom dupeta,
zadivljujućim sposobnostima šupka, postigla uspeh i umišljala sreću i
bogatstvo, a umesto toga je čekala samo smrt.« − »A visoki i mršavi
čovek?« upita Dikla.
»On je bio samo posrednik, on nije radio za svoj račun.« −
»Međutim, on se redovno viđao s njom šest meseci?« − »Da bi je
obmanuo«, odgovori Degranž, »ali nastavi svoju priču jer bi ova
rasvetljavanja mogla da gnjave gospodu, a pošto slučaj spada u moju
nadležnost, ja ću im kasnije sve iscrpno objasniti.« − »Poštedi nas svoje
ganutosti, Dikla«, reče joj suvo vojvoda videći da ona s mukom uzdržava
nekoliko nehotičnih suza, a mi nemamo sažaljenja, da se čak i cela
priroda sunovrati, ne bismo ni uzdahnuli. Ostavite plač maloumnicima i
deci, i neka suze nikada ne ukaljaju obraze razumne žene koju svi
cenimo.« Na ove reči, naša junakinja se uzdrža i brzo nastavi kazivanje.
»Ona dva razloga koja sam vam navela naterala su me na odluku, a
kako mi je Furnije nudila bolji smeštaj, sasvim drugačiju ishranu,
mnogo skuplje partije, mada mnogo teže, a raspodelu zarade po pola i
bez ikakvih odbitaka, rešila sam se odmah. Gospođa Furnije je tada
držala celu jednu kuću, a pet mladih i lepih devojaka sačinjavalo je njen
saraj; ja sam bila šesta. Dopustite mi da ovde postupim kao i kod
gospođe Geren, to jest da vam svoje družbenice slikam tek u trenutku
kada budu imale izvesnu ulogu. Već sutradan po dolasku dali su mi
posao, jer su kod Furnijerke poslovi dobro išli, često smo obavljale i po
pet do šest partija dnevno. Ali ću vam govoriti, kao što sam to činila i do
sada, samo o onima koje mogu svojom žestinom ili opakošću da pobude
vašu pažnju.
Prvi čovek koga sam imala u svom novom prebivalištu bio je izvestan
isplaćivač renti, pedesetogodišnjak otprilike. Postavio me na kolena,
glave okrenute ka krevetu, a on, klečeći na krevetu iznad mene, drkao je
kurac u moja usta, zahtevajući da ih držim širom razjapljena. Nije me
mimoišla nijedna kap, a nitkov se slatko razonodio videći kako se grčim
i kako mi se povraća od tog odvratnog ispiranja usta.
Hoćete li, gospodo, da ovde ubacim četiri doživljaja iste vrste koji su
mi se desili kod gospođe Furnije, mada u različito vreme? Znam da će se
ove zgode svideti gospodinu Tvrtku i da će mi biti zahvalan ako ostatak
večeri posvetim strasti koju on obožava i koja mi je omogućila čast da ga
sretnem.«

»Šta«, reče Tvrtko, »ti ćeš mi dati ulogu u svojoj priči?« − »Ako
nemate ništa protiv, gospodine, s tim što ću to samo napomenuti
prisutnoj gospodi kada budem na priči o vama.« − »A moj obraz?…
Kako pred svom ovom ženskom decom tek tako da otkriješ moja sramna
dela?« I pošto su se svi slatko nasmejali bankarevom šaljivom
snebivanju, Dikla je ovako nastavila:

»Jedan bludnik, mnogo stariji i mnogo gadniji od onoga koga sam

spomenula, pokazao mi je drugi vid ove strasti. Položio me potpuno
nagu na krevet, ispružio se u suprotnom pravcu preko mene, strpao mi
karu u usta, a svoj jezik meni u picu i u tom položaju zahtevao da mu
uzvratim sladostrasne žmarce koje bi njegov jezik morao da izazove u
meni. Sisala sam što sam bolje mogla. Tako mi je ovaj prvi uzeo nevinost
usta; on je lizao, žvalavio i zalagao se pri svim tim radnjama više za sebe
nego za mene. Bilo kako bilo, ja sam ostala na nuli, zadovoljna pri tom
što mi se sve nije strahovito zgadilo kada je ološ svršio; ovu operaciju
sam obavila po uputstvima Furnijerke, koja mi je unapred sve bila
predočila, što sam bludnije umela, stežući usne, sisajući, pokazujući što
sam ubedljivije mogla da su mi usta puna soka koji je u njih izlivao, i
prolazeći mu rukama između guzova da bih mu golicala čmar,
pojedinost koju je naročito tražio od mene, dok je on sa svoje strane
punio koliko je mogao… Posle svršenog čina, naš čovek ode uveravajući
Furnijerku da mu nikada nije izručila žensku koja ga je zadovoljila kao
ja.
Malo posle ovog događaja, bila sam ljubopitljiva da saznam šta u
kupleraju traži jedna odrtavela veštica od preko sedamdeset godina,
koja je kao čekala da tu nešto odradi, i odgovoriše mi da će ona zaista
odraditi jednu radnju. Preko mere radoznala čemu može poslužiti takva
jedna olupina, pitala sam svoje družbenice da li i ovde ima neka odaja iz
koje se može posmatrati, kao kod Gerenke. Odgovoriše mi da ima, i
jedna me odvede do te sobe, a pošto je bilo mesta za dvoje, obe smo se
namestile, i evo šta smo videle i čule, jer su odaje bile razdvojene samo
pregradom, tako da je bilo lako ne propustiti nijednu reč. Starica je ušla
prva, pogledala se u ogledalo i malo se udesila, kao da je verovala da bi
njena privlačnost mogla imati još nekog dejstva. Nekoliko minuta posle
toga, videle smo kako ulazi Dafne ove nove Kloe. Njemu je bilo ne više
od šezdeset godina, po zanimanju blagajnik renti, čovek vrlo imućan,
koji je više voleo da traći svoje pare na ovejane drolje, kakva je bila ova,
nego s lepim devojkama, osobenost ukusa koju vi, gospodo, kako kažete
i kako tako lepo objašnjavate, dobro razumete. Dakle, on priđe, odmeri
svoju Dulčineju, koja mu se duboko pokloni: ’Nemoj da izvodiš, matora
droljo’, reče joj delija, ’nego se svuci… Ali čekaj prvo da vidim imaš li
zube.’ − ’Ne, gospodine, nemam više nijednog’, reče starica otvarajući
svoju kužnu čeljust, ’pogledajte sami.’ Onda joj naš čovek priđe i zalepi
joj na usne najstrasniji poljubac koji sam ikada u životu videla; ne samo
da je ljubio nego je sisao, proždirao, strasno zarivao jezik u najveće
dubine te njuške u raspadanju, a baka, kojoj davno nije priređeno takvo
slavlje, uzvraćala mu je s nežnošću… koju mi je teško da opišem. ’Hajde
bre’, reče bankar, ’svuci se.’ Za to vreme i on je skidao svoje gaće i
prikazao crn i smežuran ud koji nije obećavao da će se skoro naduti.
Starica je već gola, i bezočno nudi svom ljubavniku uvošteno i zbrčkano
telo, suvo, otromboljeno, bez ijednog mišića, čiji bi vas izgled, ma koliko
bili ljubitelji te vrste, toliko prepao da nemam želje da ga opisujem. Ali,
daleko od toga da je njemu gadno, naš se razvratnik obeznani, zgrabi je,
dovuče do fotelje, u kojoj se drkao dok se ona skidala, još jednom joj
zari jezik u usta i, okrenuvši je naopako, istog trenutka ukaza počast
drugoj strani medalje. Lepo sam ga videla kako joj mesi guzove, ali šta ja
govorim, kakve guzove? Dve izbrazdane sudopere koje su lelujavo sa
njenih bedara padale ka butinama. Kakvi su da su, tek on ih razjapi,
zalepi sladostrasno svoje usne na tu smrdljivu jazbinu, zavuče u nju
jezik više puta, i sve to dok je starka pokušavala da da bar malo života
mrtvom udu koji je drmusala. ’Pređimo na stvar’, reče ovaj platonski
ljubavnik; ’bez mog omiljenog detalja, svi će napori biti uzaludni. Jesu li
te pripremili?’ − ’Da, gospodine.’ − ’I dobro znaš da treba da progutaš?’
− ’Da, macane, znam, golubiću, progutaću, proždraću sve što budeš
napravio.’ Bludnik je odmah postavi na krevet, s glavom nadole; u tom
položaju, utrpa joj u kljun svoju mlohavu spravicu, uvuče je do muda,
opet zgrabi obe noge svoje radosnice, prebaci ih preko ramena, i na taj
način njuška mu se potpuno ugnezdi između guzova njegovog strašila.
Jezik mu se šeta po dnu preslatke jazbine; pčela koja sisa polen ruže ne
sisa ga sladostrasnije. Dok ga starica siše, naš se muški uzbuđuje: ’Ah,
jebem ti!’ uzviknu posle jedno četvrt sata ovakvog bludovanja, ’siši, siši,
beštijo, siši i gutaj, procurio je, milostivi bože! osećaš li kako teče?’I dok
je ljubio sve što mu je na dohvatu, istovremeno je lizao i sisao butine,
vaginu, trticu, šupak, sve. Starica guta, i trošni jad, koji se povlači isto
onako mlitav kakav je i ušao i koji je, verovatno, iscurio bez dizanja,
beži postiđen zbog svoje dotadašnje zaluđenosti, dočepa se, što brže
može, vrata, da bi izbegao da hladnokrvno ugleda gnusni predmet koji
ga je opčinio.«
»A matora?« upita vojvoda.
»Baka je šištala, pljuvala, usekala se, obukla se što je brže mogla, i
otišla.
Nekoliko dana kasnije, ista drugarica koja mi je obezbedila uživanje
u ovoj sceni bila je i sama na redu. Imala je oko šesnaest godina, i
najprivlačnije lice koje se može videti; nisam propustila da je vidim na
delu. Čovek s kojim su je sparili bio je bar isto toliko star kao onaj
prethodni blagajnik. Postavio je da kleči među njegovim nogama, držao
je za uši da ne bi mrdala glavom i smestio joj u usta ud koji mi je
izgledao prljaviji i odvratniji od neke krpe koja se mesecima vukla u
oluku. Jadna moja drugarica, kad je videla kako se njenim svežim
usnama približava to odvratno parče mesa, htela je naglo da ustukne, ali
naš je čovek nije uzalud držao za uši kao kučence. ’Nosi se, bre, droljo,
da nisi probirač?’ I preteći joj da će pozvati Furnijerku, koja joj je,
sigurno, preporučila da se potpuno poda, uspeo je da pobedi njeno
ustezanje. Ona otvara usne, povlači se, ponovo ih rastvara, i prljava
svetinja tog nitkova tako nestaje u najlepšim ustima, terajući je na
štucanje i podrigivanje. ’Kurveštijo’, govorio je besno, ’teško ti je da
sisaš najlepši kurac Francuske. Ne misliš valjda da ću ga prati svakog
dana samo za tebe? Hajde, sisaj, droljo! Sisaj bombonu.’ I zagrevajući se
ovim zajedanjem i gađenjem koje je izazivao u mojoj drugarici (istina je,
gospodo, da gađenje koje nam ulivate podstiče vaša uživanja),
razvratnik se rasplamsa i prosu u usta ove jadne devojke nepobitne
dokaze svoje muževnosti. Manje saglasna od starice, ništa nije
progutala, i mnogo više zgađena no ona, odmah je ispovraćala sve što je
imala u želucu, a naš razvratnik, popravljajući odelo, ne obraćajući na
nju nikakvu pažnju, smejuljio se kroz zube zbog svirepih posledica svog
bludničenja.
Red je bio na mene, ali ja sam imala više sreće od dve prethodne jer
sam bila namenjena samom Amoru, i pošto sam ga zadovoljila, u meni
je ostalo samo čuđenje što nalazim tako neobičnu strast kod jednog
mladog čoveka koji je na sebi imao sve da bi se dopao. Kad je stigao,
zatražio je da se svučem, ispružio se na krevetu, naredio mi da mu
čučnem nad lice i da pokušam ustima da mu izdrkam kurac koji je
prilično nikakav, ali mi ga on toplo preporučuje, s molbom da progutam
spermu čim procuri. ’Ali nemojte za to vreme dangubiti’, dodade mali
razvratnik: ’neka mi vaša pica preplavi usta pišom, koju obećavam da ću
progutati kao što ćete vi progutati moju spermu, i neka mi ovo lepo
dupe prdi u nos.’ Prionem na posao i ispunjavam istovremeno sva tri
zadatka sa toliko umešnosti da sardinica uskoro izbljuva sav svoj bes u
moja usta; ja gutam, što i moj Adonis čini sa pišaćkom kojom ga
oblivam, uz sve to udišući prdeže kojima ne prestajem da ga kadim.«
»U stvari, gospođice«, reče Tvrtko, »mogli ste da se uzdržite da na
ovaj način obelodanite moja mladalačka zastranjivanja.« − »Pazi, pazi«,
reče vojvoda smejući se. »Kako to da si ti koji danas jedva smeš da baciš
pogled na picu, u to doba tražio da ti pišaju u usta?« − »Istina je«, reče
Tvrtko, »strašno je kad moraš sebi da zameriš takva sramna dela; dragi
prijatelji, sada tek osećam svu težinu kajanja… Preslatka dupeta«,
uzviknu u oduševljenju ljubeći Sofijino, koje je privukao sebi da bi ga
malo milovao, »o božansko dupe, koliko sebi zameram zbog tamjana
koji sam vama uskratio! O bajna dupeta, obećavam vam da ću se
iskupiti, na vašim oltarima se kunem da neću više zastranjivati.« I pošto
ga je ta lepa stražnjica zapalila, razvratnik postavi mladunče u
nesumnjivo nepristojan položaj, ali koji mu je omogućavao, kao što smo
već videli, da mu ona cucla sardinicu dok joj on siše najsvežiji i
najslastveniji čmarčić. Ali Tvrtko, suviše otupeo na to zadovoljstvo, vrlo
je retko u njemu nalazio svoju snagu; iako ga je mala sisala, i mada joj je
on uzvraćao, morao se povući u istom stanju nemoći, sve psujući
devojčicu, i ostaviti za neki srećniji trenutak u budućnosti uživanje koje
mu je za sada priroda uskratila. Drugi nisu bili takvi baksuzi; vojvoda,
koji se povukao u svoj kabinet s Kolombom, Zelamirom, Buljoderom i
Terezom, prolomio je zrak urlicima koji su slavili njegovo blaženstvo, a
Kolomba, koja je iz sve snage pljuvala pri izlasku, nije ostavljala ni
najmanju sumnju u pogledu vrste hrama koji je vojvoda okadio. Biskup
je potpuno prirodno ležao na kanabetu sa Adelaidinim dupetom
nataknutim na nos i kurcem u njenim ustima i obeznanjivao se
prdežima mlade žene, dok je Kurval, uspravan, zarivši svoju ogromnu
trubu Hebi u usta, istresao spermu izbezumljujući se na drugoj strani.
Poslužena je večera. Vojvoda se pri večeri usudio da tvrdi kako je, ako se
sreća sastoji u potpunom zadovoljenju svih čulnih zadovoljstava, teško
biti srećniji nego što su oni sada. »To što govorite nedostojno je jednog
razvratnika«, reče Tvrtko. »Kako možete da budete srećni kad možete
da se zadovoljite svakog trenutka? Sreća se ne sastoji u uživanju, nego u
želji, u kidanju kočnica koje se suprotstavljaju želji. Dakle, mogu li
sreću da nađem ovde gde samo treba da poželim pa da mi se sve pruži?
Kunem vam se«, reče, »da otkako smo ovde, moja sperma nijednom nije
potekla zbog onih stvari kojima ovde raspolažemo; tekla je uvek zbog
onoga što nam nedostaje. A zatim«, nastavi bankar, »rekao bih da nam
za sreću nedostaje osnovna stvar: to je zadovoljstvo upoređivanja,
zadovoljstvo koje se može roditi samo pred prizorom nesrećnika, kakvih
ovde nema. Gledajući onoga koji ne raspolaže onim što ja posedujem i
koji pati, u meni se rađa silna želja da uzviknem: Srećniji sam, dakle, od
njega. Gde su ljudi jednaki i gde te razlike ne postoje, sreća nikada neće
postojati. To je poput čoveka koji zna da ceni zdravlje tek pošto je bio
bolestan.« − »Znači«, reče biskup, »vi osećate pravo uživanje tek kada
posmatrate suze onih koje guši beda?« − »Sasvim tačno«, reče Tvrtko,
»rekao bih čak da na svetu nema čulnijeg uživanja od ovoga o čemu vi
govorite.« − »Šta, a da im i ne pomognete?« reče biskup, kome je bilo
vrlo lako da gura Tvrtka da razradi poglavlje koje je jako odgovaralo
svima, a koje je on najbolje umeo da razvije do tančina. − »Šta hoćete da
kažete tim ’pomognete’?« reče Tvrtko. »Uživanje koje u meni rađa to
prijatno upoređenje njihovog stanja s mojim ne bi više postojalo ako bih
im pomogao jer bih im onda izvlačeći ih iz stanja bede, omogućio da
osete trenutak sreće što bi ih poistovetilo sa mnom i time oduzelo sve
uživanje sadržano u upoređivanju.« − »Pa dobro, prema tome«, reče
vojvoda, »trebalo bi, u neku ruku, da bi se uspostavila ta razlika koja je
osnova sreće, trebalo bi, kažem, da im se položaj još više oteža.« − »U to
nema nikakve sumnje«, reče Tvrtko, »i to objašnjava zločine zbog kojih
mi se zamera čitavog života. Ljudi koji nisu razumevali moje pobude
smatrali su me grubim, divljakom i krvoločnim, ali ja sam, ne obazirući
se na sve te nazive, išao svojim putem; činio sam, tačno je, ono što
budale nazivaju zverstvima, ali sam pri tome uspostavljao uživanja
upoređivanjem, i bio sam srećan.« − »Priznaj«, reče mu vojvoda,
»potvrdi činjenicu da ti se desilo više od dvadeset puta da uništiš nekog
nesrećnika samo da bi time služio svojim izopačenim strastima koje
nam sada sladiš.« − »Više od dvadeset puta?« reče Tvrtko, »više od dve
stotine puta, druškane, i mogao bih da navedem više od četiri stotine
porodica koje su spale na prosjački štap, i to samo zahvaljujući meni.« −
»Jesi li se time bar koristio?« reče Kurval. − »Gotovo uvek, ali često sam
to činio i iz neke vrste pakosti, koja skoro uvek u meni budi organe
sladostrašća. Svršavam kada nanosim zlo, u zlu nalazim golicljive čari
koje u meni bude sve osećaje prijatnosti, odajem se zlu samo njega radi,
ni iz kojeg drugog interesa sem njega.« − »I meni je ova strast jedna od
najbližih«, reče Kurval. »Sto puta sam glasao, dok sam bio u Skupštini,
za vešanje nesrećnika za koje sam znao da su nevini, i nikada se nisam u
tu malu nepravdu upustio a da u dubini nisam osetio sladostrasne
žmarce od kojih se organ za uživanje, muda, vrlo brzo rasplamsavao.
Zamislite kako sam se tek osećao kada sam činio još gore.« −
»Nesumnjivo je«, reče vojvoda, koji je počeo da se zagreva čačkajući
Zefira, »da je zločin dovoljno čaroban da bi sam po sebi raspalio sva čula
a da se ne pribegne nikakvom drugom sredstvu, i niko ne može bolje od
mene shvatiti da prestupi, čak i ako su daleko od bluda, mogu dići
budžu kao i oni koji su svojstveni bludu. Meni, koji vam ovde zborim,
meni se dizao kada sam krao, ubijao, pljačkao, i potpuno sam siguran da
nas i ne pokreće predmet bluda, nego ideja o zlu; da se, prema tome,
kurac diže isključivo zbog zla koje nanosimo, a ne zbog one stvari, tako
da ako bi ona stvar bila lišena moći da nas tera na zlo, on se ne bi ni
dizao.« − »Potpuno sigurno«, reče biskup, »iz toga proizlazi sigurnost da
se najveće zadovoljstvo postiže najbeščasnijim postupkom, kao i princip
od kojeg ne smemo nikako odstupiti, da što više težimo da nam se
uživanje rađa iz zločina, to zločin nalaže da bude grozomorniji. Što se
mene tiče, gospodo, ako mi dozvolite da sebe navedem kao primer,
priznaću vam da sam dotle doterao da ne osećam više to o čemu
govorite, da više ništa ne osećam, kažem, za male zločine, a da zločini
koje činim moraju da sadrže toliko gadosti, toliko svireposti, toliko
podlosti i izdaje koliko je to uopšte moguće, inače mi se nikakav osećaj
ne javlja.« − »Dobro«, reče Tvrtko, »da li je moguće počiniti zločine
kako ih mi shvatamo i koje vi ovde navodite? Što se mene tiče,
priznajem da mi je mašta u tom pogledu bila uvek iznad realnih
mogućnosti; hiljadu sam puta više zamišljao nego što sam počinio, i
uvek sam se žalio na prirodu koja mi je podarila želju da je povredim,
oduzimajući mi pri tom sredstva za to.« − »Na svetu ima samo dva-tri
zločina koje vredi počiniti, i kad su oni obavljeni, sve je rešeno«, reče
Kurval; »sve ostalo je manje vredno, čovek ništa više ne oseća. Koliko
sam puta, jebem mu boga, želeo da napadnem samo sunce, da svemir
lišim sunca ili da se njime poslužim da potpalim celu Zemljinu kuglu. To
bi bili pravi zločini, a ne sitne nastranosti kojima se mi podajemo, koje
se ograničavaju na to da za godinu dana pretvorimo dvanaestak
stvorenja u humke zemlje.« Na ovo, kako su se glave uspalile, što su
dve-tri devojčice već iskusile na sebi, i kurčevi počeli da se dižu, ustali
su od stola da bi u ta lepa usta sasuli mlazeve napitka čije je suviše
kiselo peckanje izazivalo užas. To veče su se zadržali na blagodatima
usta, ali su pronašli stotinu načina da ih kombinuju, a kada su se dobro
zasitili, pokušali su da u nekoliko sati odmora prikupe snage neophodne
za nastavak.

Dan deveti
 Dikla je tog jutra skrenula pažnju gospodi da bi bilo mudrije da
devojčicama pruže neki drugi model za izučavanje masturbacije umesto
dosadašnjih nabijača, ili da potpuno ukinu lekcije jer smatra da su
dovoljno obrazovane. Rekla je vrlo razumno i sa dosta verodostojnosti
da iz upotrebe ovih mladih ljudi poznatih pod nazivom nabijača mogu
da se izrode veze koje je bolje izbeći, da ovi mladići, uostalom, ništa ne
valjaju za vežbe jer svršavaju odmah, i da je to zakidanje zadovoljstava
koja s pravom očekuju dupeta gospode. Odlučili su, dakle, da ukinu
praktičnu nastavu, tim pre što su neke od njih već izvrsno drkale.
Avgustina, Sofija, Kolomba su se po gipkosti šake i lakoći pokreta mogle
takmičiti s najčuvenijim drkačicama prestonice. Zelmira je od svih
najmanje uspevala u tome: njoj nisu nedostajale okretnost i veština u
svemu što je radila, ali joj njena nežna i melanholična narav nije
dopuštala da zaboravi svoj jad, pa je uvek bila tužna i zamišljena. Pri
poseti toga jutra, vaspitačica je optužila da je uhvatila da se moli Bogu
pre nego što je legla. Pozvali su je na saslušanje, pitali je šta su
sadržavale njene molitve. Najpre je odbila da kaže, a zatim je pod
pretnjama priznala, sva uplakana, da je molila Boga da je izbavi iz
položaja u kojem se nalazi, i to naročito pre nego što joj dirnu u
devičanstvo. Na to joj vojvoda reče da zaslužuje smrt i pročita joj član
pravilnika koji se odnosio na ovaj slučaj. »Dobro«, reče ona, »onda me
ubijte! Tako će se Bog kome se molim smilovati na mene. Ubijte me pre
nego što me obeščastite i duša koju mu posvećujem odleteće čista u
njegovo okrilje. Biću oslobođena toga da gledam i slušam tolike grozote
svakog dana.« Odgovor koji je sadržao tako mnogo vrline, čednosti i
iskrenosti izuzetno je nadigao kurčeve našim razvratnicima. Neki su
tražili da se pocepa tu na licu mesta, ali ih je vojvoda podsetio na
neprikosnovenost obaveza koje su zajednički ustanovili, pa su se
zadovoljili time što su je sva četvorica jednoglasno osudili na vrlo strogu
kaznu iduće subote, s tim da sada odmah dođe na kolenima da po četvrt
sata ustima sisa kurac svakog prijatelja, uz najozbiljniju opomenu da će
u slučaju ponavljanja prestupa zaista izgubiti život i biti suđena po svoj
strogosti zakona. Jadno dete je došlo da izvrši prvi deo kazne, ali
vojvoda, koga je ovaj obred dobro zagrejao i koji joj je odmah posle
izrečene presude izdašno izdrpao dupe, kao đavo joj je napunio
semenom slatka ustašca i zapretio da će je zadaviti ako ispljune ijednu
kap, pa je jadna mala progutala sve, ne bez grozomorne odvratnosti. I
ostala trojica su bili redom isisani, ali nisu ništa iscedili, i posle
uobičajenog obreda smotre dečaka i kapele, u kojoj se tog jutra slabo šta
zbivalo, jer su gotovo svi zahtevi bili odbijeni, ručali su i prešli na kafu.
Služili su je Fani, Sofija, Jasint i Zelamir. Kurval je zamislio da jebe
Jasinta kroz butine i da natera Sofiju da dođe da ispred Jasintovih
butina sisa ono što je strčalo od kurca. Prizor je bio zabavan i bludan;
on je drkao i izdrkao klinca na nos curice, a vojvoda, koji je zahvaljujući
dužini svog uda jedini mogao da podražava ovu scenu, na isti se način
namestio sa Zelamirom i Fani. Međutim, dečak još nije svršavao; tako je
vojvoda bio lišen jednog vrlo prijatnog detalja u kojem je Kurval uživao.
Posle njih, Tvrtko i biskup su se, takođe, poslužili sa ovo četvoro dece,
takođe su bili sisani, ali niko nije svršio i, posle kratkog počinka, prešli
su u besedničku dvoranu, gde je Dikla, kada su se svi namestili, ovako
nastavila nit svoga pripovedanja:

»Pred svakim drugim, gospodo«, reče ova ljubazna devojka, »plašila

bih se da načnem predmet izlaganja kojim ćemo se baviti cele ove
nedelje, ali ma kako taj predmet bio gadan i naopak, suviše dobro
poznajem vaše nagone da ne samo da ne strepim da vam se neću dopasti
nego, naprotiv, potpuno sam ubeđena da ću vam biti vrlo prijatna.
Čućete, opominjem vas, najogavnije prljavštine, ali uši su vam se na to
navikle, a srca žude i priželjkuju ih, tako da prelazim na stvar bez
odlaganja. Kod gospođe Furnije nam je dolazila stara mušterija koju
smo zvale vitez, ne znam ni kako ni zašto, čiji je običaj bio da nas svako
veče redovno posećuje radi obreda koji je bio koliko jednostavan toliko
čudan: otkopčavao je gaće i, trebalo je da jedna od nas, kako na koju
dođe red, priđe i stavi unutra svoj izmet. On se ponovo zakopčavao i
brzo izlazio, odnoseći svoj paket. Dok smo mu to isporučivale, on se
malo čačkao, ali ga nikada nismo videle da svršava, i nismo znale kuda
je odlazio sa svojim ugaćenim govnetom.«

»Da ga jebem!« reče Kurval, koji je uvek bio spreman da okusi sve
što je čuo. »Hoću da mi se neko posere u gaće i da to čuvam celo veče.«
Naredivši Lujzi da mu učini tu uslugu, stari razvratnik je prikazao
celom skupu strast o kojoj je čuo samo u priči. »Hajde nastavi«, reče
hladnokrvno Dikli smestivši se na kanabe, »u celoj ovoj stvari mislim da
ovo može smetati samo lepoj Alini, mojoj ljupkoj družbenici ove večeri,
jer što se mene tiče, meni je sasvim ugodno.« I Dikla nastavi ovim
rečima:

»Pripremljena«, reče ona, »na sve što će se desiti kod razvratnika

kome su me poslali, prerušila sam se u mladića, a kako sam imala
dvadeset godina, lep stas i lepu kosu, odelo mi je odlično stajalo.
Prethodno, pre nego što sam krenula, napravila sam u gaće ono što je
gospodinu predsedniku maločas učinjeno u njegove. Moj me mužjak
čekao u krevetu, ja mu se približim, on me poljubi u usta vrlo pohotno
dva-tri puta, reče mi da sam najlepši dečak koga je ikada video, i tako
hvaleći me, zatraži da raskopčam pantalone. Malo se opirem, samo da
bih bolje razbuktala njegove žudi, on me požuruje, uspeva, ali kako da
vam opišem oduševljenje koje ga je obuzelo kada je spazio i gomilu koju
mu nosim i šaru koja mi je ostala na guzici. ’Kako, mala beštijo, usrali
ste se u gaće! Zar je moguće praviti takve svinjarije?’ Istog trenutka,
držeći me tako okrenutu i spuštenih čakšira, on se prodrka, protrese,
prilepi mi se uz leđa i istrese spermu na gomilu zavlačeći mi
istovremeno jezik duboko u usta.«

»Šta«, reče vojvoda, »nije pipnuo ništa, nije brljao po tome o čemu
govorite?« − »Ne, gospodaru«, reče Dikla, »ja vam sve kažem i ne
skrivam nijednu okolnost. Ali strpite se malo, postupno ćemo stići do
onog što hoćete da kažete.«

»’Hajdemo da posmatramo jednog čudaka’, reče mi jedna drugarica;

’njemu nisu potrebne ženske, on se zadovoljava sam sa sobom.’ Odemo
do rupe znajući da se u susednoj sobi, u koju je on odlazio, nalazi kofa
pod probušenom stolicom koju smo morale da punimo četiri dana i u
kojoj je moralo da bude bar dvanaest kobasica. Naš čovek stiže; bio je to
stari pomoćnik poreznika, imao je oko sedamdeset godina. Zatvori se,
uputi se pravo prema kofi u kojoj su čuvani mirisi u kojima želi da
uživa. Stavlja je preda se, seda u fotelju, čitav sat strastveno posmatra
sve to blago koje mu sada pripada. Udiše, pipka, mulja, vadi ih jedno po
jedno da bi što više uživao u posmatranju. Najzad, u zanosu, iz šlica
izvadi stari crni dronjak i protrese ga iz sve snage; jednom rukom ga
drlja, drugu zavlači u kofu i prinosi svom slavljeniku hranu koja bi
trebalo da ga razdraži; ali, nikako da se popne malo više. U nekim
trenucima priroda je tako jogunasta da razvrat, čak i onaj koji nas
obično najviše zadovoljava, ne može ništa od nje da izvuče. Ma šta činio,
nikako da mrdne; ali, zahvaljujući drmanjima istom rukom kojom je
muljao izmet, najzad je ejakulacija krenula: vinu se, sruši se; njuši,
udiše, trlja kurčić i svršava u gomilu govana koja ga je tako lepo
počastila.
Jedan drugi je večerao sa mnom i zahtevao da se postavi dvanaest
tanjira istih ovakvih poslastica, izmešanih s tanjirima ostale hrane. Sve
ih je njušio, udisao jedan po jedan, i posle obeda naredio mi da ga
izdrkam nad onim koji mu je izgledao najraskošniji.
Neki mladi advokat je plaćao prema broju klistira koje si mogao da
primiš. Kada sam bila s njim, primila sam ih sedam, svih sedam mi je on
lično svojom rukom dao. Čim bih jedan zadržala nekoliko minuta,
morala sam da se popnem na duple merdevine, on se nameštao ispod
merdevina, i ja sam mu prosipala po kurcu svu tečnost kojom mi je
punio utrobu.«

Možete zamisliti da je celo veče proteklo u prljavštinama otprilike

iste vrste kao što su ove koje su saslušali; tome ćete utoliko lakše
poverovati što je ta strast bila zajednička svoj četvorici prijatelja, i mada
je Kurval terao najdalje, ostala trojica jedva da su zaostajali za njim. Za
večeru su s drugim jelima postavili osam devojačkih govanaca, a pri
orgijama su istu stvar nastavili s dečacima, i tako se završio taj deveti
dan čiji su smiraj dočekali uz veliko uživanje, tim pre što su se nadali da
će im sutrašnji doneti sadržajnije i opširnije priče iz oblasti one stvari
koja im je tako mila bila.
 Dan deseti

Ne zaboravite da u početku potpunije prikrijete ovo što ćete ovde

razjasniti.

Što više napredujemo, to više možemo da otkrijemo čitaocu izvesne

činjenice koje smo morali u početku da držimo pod velom. Sada, na
primer, možemo da mu kažemo kakav je bio smisao jutarnje smotre u
dečjim sobama, zbog čega su bili kažnjavani uhvaćeni prestupnici, i koje
su bile te strasti kojima su se sladili u kapeli: svim podanicima, bez
obzira na pol, bilo je izričito zabranjeno da idu u nužnike bez posebne
dozvole, kako bi te potrebe, sačuvane na taj način, mogli da ponude za
zadovoljavanje onoga ko je to želeo. Smotre su služile za to da se utvrdi
nije li neko prekršio to pravilo: prijatelj dežuran tog meseca brižljivo je
pregledao sve noćne sudove, i ako bi neki od njih našao napunjen,
podanik je odmah upisivan u knjigu kazni. Međutim, dozvola se izdavala
onima koji, ili koje, nisu više mogli, ili mogle, da se uzdrže: u tom
slučaju su smeli da idu nešto pre ručka u kapelu koja je bila preuređena
u javni nužnik, i to tako da su naši razvratnici mogli uživati u
ugodnostima koje im je pružalo zadovoljenje ove potrebe; ostali, koji su
morali u sebi da zadrže gomilu, oslobađali su je se u toku dana na način
koji se najviše dopadao prijateljima, i to uvek, razume se, na jedan od
načina čije ćemo pojedinosti saznati, a skup svih tih pojedinosti će nas
poučiti o svim mogućim načinima predavanja ovoj vrsti pohote. Bio je
još jedan razlog kažnjavanja, koji ćemo odmah obelodaniti. Ono što se
zove lična higijena baš nije bilo po ukusu naših kurvara: Kurval, na
primer, nije uopšte mogao podneti da se podanici s kojima će on opštiti
u toku dana, peru; Tvrtko je bio isti, i zbog toga su i jedan i drugi
obaveštavali dadilju s kojim podanicima misle da se poigravaju
sutradan, i tim podanicima je bilo zabranjeno da se na bilo koji način
brišu ili peru, a druga dvojica, manje okoreli od prve dvojice, mada ni
oni nisu mrzeli prljavštinu, ali im do nje nije bilo baš toliko stalo,
učestvovali su u izvršenju ove sitnice, i podanik kome je bilo naređeno
da ostane nečist, ako je bio uhvaćen čist, smesta je ubeležavan u spisak
kazni. To je bio slučaj s Kolombom i Hebom toga jutra. One su srale
uveče, pri orgijama, i znajući da će sutradan posluživati kafu, Kurval,
koji je nameravao da se naslađuje s njima dvema i koji je čak objavio da
će od njih zahtevati da mu prde, preporučio im je da ostanu u stanju u
kakvom su bile. Kada su deca otišla na spavanje, one se nisu oprale. Pri
jutarnjoj smotri, Tvrtko, u toku stvari, jako se začudio kada ih je našao
potpuno čiste; one su se izvinjavale govoreći da su zaboravile, ali su,
ipak, ušle u spisak kazni. To jutro nisu izdali nijednu dozvolu za kapelu.
(Čitalac ne treba da zaboravi ubuduće šta time hoćemo da kažemo.)
Predvideli su da će im to veče, pri pripovedanju, ovo biti jako potrebno i
zato su sve ostavili za to doba dana.

Istog jutra su, takođe, prestali s lekcijama masturbacije za dečake;

postale su suvišne jer su svi već drkali kao najovejanije pariske kurve.
Zefir i Adonis su nadmašili drugu dvojicu spretnošću i lakoćom, i redak
je stojko koji ne bi bljunuo do krvi drkan ovim okretnim i slatkim
ručicama. Nije bilo ničeg novog sve do kafe; poslužili su je Kiton,
Adonis, Kolomba i Heba. Ova četiri deteta, naročito pripremljena, bila
su nakljukana svim mogućim sredstvima za puštanje vetrova, i Kurval,
koji je i predložio seansu prdenja, primio je na sebe neizmernu količinu.
Vojvodu je sisao Kiton, čija mala usta nikako nisu mogla da obuhvate
ogromnu kurčinu koja mu je podmetana. Tvrtko je činio sitne probrane
grozote sa Hebom, a biskup je deljao Kolombu među butine. Šest sati je
odzvonilo, i svi su prešli u dvoranu, gde je Dikla, kada je sve bilo
namešteno, počela da priča ovo što ćete sada čitati:

»Kod gospođe Furnije stigla je jedna nova družbenica, koja zbog

uloge koju će igrati u strasti što sledi zaslužuje da vam je naslikam bar u
grubim crtama. Bila je mlada radnica u modnom salonu koju je
razvratio isti zavodnik o kome sam vam govorila kod Gerenke, a koji je
istovremeno radio i za Furnijerku. Imala je četrnaest godina,
kestenjastu kosu, tamne užagrene oči, sitno i najzavodljivije moguće
lice, belu kao krin i meku kao svila kožu, dosta dobro građena, mada
prilično debeljuškasta, sitna greščica iz koje je proizlazilo najsvežije i
najdražesnije dupence, najbucmastije i najbelje koje se moglo valjda
naći u čitavom Parizu. Čovek koga su joj poslali, ja sam posmatrala kroz
rupicu, bio joj je prvi, jer je još bila devica, i to sigurno sa svih strana.
Ovakav zalogaj se daje samo velikom prijatelju kuće: bio je to stari popa
iz Fijervila, poznat koliko po svom bogatstvu toliko i po razvratu, kvrgav
od kostobolje sve do vrhova prstiju. Stiže sav zakukuljen, uđe u sobu,
pregleda sve sprave koje će mu biti potrebne, sve pripremi, kad se mala
pojavi; zvala se Evgenija. Malo zaplašena čudnim izgledom svog prvog
ljubavnika, ona obara oči i crveni. ’Priđite, priđite’, kaže joj delija, ’da
vam vidim guzu.’ − ’Ali, gospodine’, kaže dete zaprepašćeno. − ’Hajde,
hajde’, kaže stari razvratnik; ’ništa gore od tih malih novajlija; ne
shvataju da čovek želi da im vidi dupe. Hajde, zadignite, zadignite.’ I
mala se najzad približava, iz straha da ne naljuti Furnijerku, kojoj je
obećala da će biti uslužna, dopola zadigne suknjice otpozadi. ’Više, više’,
kaže stari bludnik. ’Ne mislite, valjda, da ću ja da se mučim?’ I najzad se
lepo dupe pojavljuje u svoj svojoj blistavosti. Popa ga merka, uspravlja
je, povija je napred, traži da skupi noge, da ih raskreči, i pribivši je uz
krevet, prostački trlja sve svoje prednje delove, koje je izvadio na
svetlost dana, o raskošno Evgenijino dupe, kao da hoće da se
naelektrizuje, kao da hoće da usisa malo toplote iz ovog dražesnog
deteta. Sa toga prelazi na ljubljenje, klekne da bi mu bilo ugodnije i,
držeći obema rukama lepe butinice do krajnosti raskrečene, jezikom
komeša to blago. ’Nisu me prevarili, imate zaista dosta lepo dupe. Jeste
li odavno kenjali?’ − ’Baš malopre, gospodine’, kaže mala. ’Gospođa mi
je rekla da to obavim pre nego što se popnem.’ − ’Da, da… i tako, utroba
vam je potpuno prazna’, kaže bludnik. ’E, pa videćemo.’ Uze klistir,
napuni ga mlekom, vrati se onoj stvari, upravi cevčicu i zaprca je u
dupe. Evgenija, pripremljena, podaje se svemu, ali tek što joj je lek
dospeo u stomak, on leže na kanabe i naredi joj da ga opkorači i da mu
sav njegov mali imetak vrati u usta. Postiđeni stvor se postavlja kako joj
je rečeno, napinje se, razvratnik se drka, sa ustima hermetički
priljubljenim uz rupu, i ne dopušta da se izgubi ni kap dragocenog
napitka koji teče iz nje. Guta sve potpuno predano, a kad se iscedi i
poslednji gutljaj, sperma mu šikne i baci ga u pravo ludilo. Ali kakva to
mrzovolja, kakvo gađenje obuzima prave razvratnike čim im varka
nestane? Popa grubo odgurnu devojčicu daleko od sebe čim je završio,
popravi odelo sve se žaleći da je prevaren, jer je dete kao već kenjalo, a u
stvari nije, i da je on progutao polovinu njenih govana. Treba
napomenuti da je gospodin popa želeo isključivo mleko da pije. Grdi,
psuje, praska, preti da neće da plati, da neće više nikad doći, da ne vredi
dolaziti radi malih slinavuša kao što je ova, i odlazi dodajući hiljadu
drugih pogrda koje ću vam navesti u priči o jednoj drugoj strasti čiji su
one prevashodan deo, umesto da ih dajem ovde gde su samo usputne i
nevažne.«

»E, da ga jebem«, reče Kurval, »gle finog li čoveka: naljutio se što je

dobio malo govana? A šta da izjave oni što ih jedu!« − »Polako, polako,
gospodaru«, reče Dikla, »dozvolite da svoj iskaz razvijam po redu koji
ste sami zahtevali, videćete da ćemo stići do posebnih razvratnika o
kojima vi govorite.«
Ovaj smotuljak je napisan za dvadeset večeri između sedam i deset
časova, i završen je danas, 12. septembra 1758.
Čitajte nastavak na drugoj strani trake. Ovo što sledi čini nastavak
kraja druge strane trake.
»Dva dana kasnije došao je red na mene. Upozorili su me, pa sam se
uzdržavala trideset i šest časova. Moj mužjak je bio jedan stari kraljev
ispovednik, izjeden kostoboljom kao i onaj prethodni. Smela sam mu
prići samo gola, ali prednjica i grudi morale su biti najpažljivije
pokrivene; na ovo su me najstrože upozorili tvrdeći mi da ako, ne daj
bože, primeti i najmanji prizor tih delova, nikada neću izići nakraj s
njegovim svršavanjem. Priđem mu ja, on mi pažljivo ispituje zadnjicu,
raspituje se za godine, da li je istina da mi se jako kenja, kakve su vrste
moja govna, da li su retka, da li su tvrda, postavlja mi hiljadu drugih
pitanja koja, izgleda, počinju da ga raspaljuju, jer malo-pomalo, tako uz
razgovor, ud mu se uspravlja i on mi ga pokazuje. Taj ud, oko četiri
palca dugačak i dva ili tri u obimu, izgledao je i pored nadignuća
skroman i jadan, naočare su tako reći bile potrebne da bi se
odgonetnulo njegovo postojanje. Na njegovo traženje, ja sam ga ipak
zgrabila, a kada je video da mu moji pokreti prilično razdražuju žudi,
počeo je sa obavljanjem svog pobožnog obreda. ’Verujete li da je
stvarna, drago dete’, reče mi, ’nužda da serete, koju ste mi maločas
najavili? Jer ne volim da budem prevaren. Pogledajmo, pogledajmo da li
zaista imate govana u dupetu.’ Rekavši to, zabode mi srednji prst desne
ruke, dok je levom pridržavao ud koji sam uspela da nadrkam. Prst
izvidnik nije morao da ide daleko da bi se uverio da postoji potreba, u
šta sam ga uveravala. Čim je dodirnuo, oduševio se: ’Ah, bog ga maz’o!’
reče, ’ne vara me, koka nosi jaje što ga meni daje.’ Razdragani
sladokusac mi izljubi dupe, i videći da mi se žuri i da ne mogu više da
izdržim, pope me na jednu vrstu sprave slične onoj koju vi imate,
gospodo, u kapeli: odatle se moja stražnjica, izvanredno izložena
njegovom pogledu, mogla olakšati pravo u jedan pehar postavljen niže,
na dva-tri prsta od njegovog nosa. Ta mašina je bila napravljena
naročito za njega, i on je često upotrebljavao, jer bi retko prošao dan a
da on ne svrati kod Furnijerke da obavi sličan pohod, bilo s prolaznim,
bilo s devojkama iz kuće. Jedna fotelja, postavljena ispod kruga na koju
se naslanjalo moje dupe, služila je kao presto ove ličnosti. Čim me vide u
pravilnom položaju, namesti se i on i dade mi znak da počnem. Najpre
nekoliko uvodnih prdeža; on ih udiše. Zatim počinje da se pojavljuje
kobasica; on pada u zanos: ’Seri, mala moja, seri, anđele moj!’ viče sav u
groznici. ’Pokaži mi kako lepo izlazi lepa kobasica iz tvog lepog dupeta.’
Svesrdno je potpomagao; prstima je stiskao čmar i olakšavao eksploziju;
trljao se, zavirivao, opijao se slašću, a kada je zbog preteranog
zadovoljstva bio van sebe, njegovi krici, uzdasi, čačkanja, sve mi je to
ukazivalo da se približava krajnjem stepenu zanosa, u šta sam se
potpuno i uverila kad sam okrenula glavu i spazila njegovu malešnu
spravicu kako štrcka nekoliko kapljica sperme u isti pehar koji sam ja
napunila. Otišao je bez mrzovolje; čak mi je tvrdio da će mi učiniti čast
ponovnom posetom, mada sam ja bila uverena u suprotno, znajući
dobro da nikada nije ponovio radnju sa istom ženskom.«

»Ovo potpuno razumem«, reče predsednik ljubeći dupe Alini, koja je

bila s njim na kanabetu; »treba zaista biti sveden na nemaštinu kakvom
smo mi pogođeni pa da ti isto dupe sere više puta.« − »Gospodine
predsedniče«, reče biskup, »glas vam je nešto isprekidan, vidim po tome
da svršavate.« − »Ah, ni govora«, prihvati Kurval, »samo ljubim dupe
vaše gospođice ćerke, koja nije ni toliko predusretljiva da mi odvali
jedan prdež.« − »Znači da ja imam više sreće od vas«, reče biskup, »jer
mi, evo, vaša gospođa žena upravo isra najlepše govno, i te kako
obilato…« − »Dosta, gospodo, tišina, tišina!« reče vojvoda, čiji glas kao
da je bio prigušen nečim što mu je pritiskalo glavu; »tišina, boga mu
jebem! mi smo ovde da slušamo, a ne da radimo.« − »Hoćeš da kažeš da
ti ništa ne radiš«, odgovori mu biskup, »zbog toga li si se povalio ispod
tri-četiri dupeta?« − »Dobro, dobro, u pravu je. Nastavi, Dikla,
pametnije je da slušamo gluposti nego da ih činimo.« I Dikla je baš htela
da nastavi, kada se prolomiše uobičajeni urlici i svakodnevna vojvodina
huljenja pri svršavanju; on je pored svoje ćerke bludno prolivao spermu
zahvaljujući drkanju Avgustine, koja ga, kako reče, najslađe išibava, i
čineći sa Sofijom, Zefirom i Kitonom mnogo malih nestašluka vrlo
bliskih vrsti o kojoj je baš reč. »Jebem mu boga«, reče Kurval, »ne mogu
više da podnesem ovakve loše primere. Ništa tako ne pobuđuje čoveka
na svršavanje kao tuđe svršavanje, a ova kurvica«, reče govoreći o Alini,
»koja malopre nije mogla ništa, sada radi sve što čovek zaželi… Nije
važno, izdržaću! Ah, ne vredi ti što sereš, seri koliko hoćeš, neću
svršiti!« − »Vidim«, reče Dikla, »da ja koja sam vas razvratila, moram i
da vas vratim razumu, i zato ću nastaviti svoju priču ne čekajući vašu
zapovest.« − »A ne, ne«, reče biskup, »ja se ne povlačim kao gospodin
predsednik, sperma me peče, mora da isteče.« To rekavši, počini pred
svima takve stvari koje nam redosled koji smo sebi propisali ne
dozvoljava nikako da otkrijemo, ali čija mu je golicljivost izmamila
spermu koja ga je maločas štipala u mudima. Tvrtka, udubljenog u
Terezino dupe, niko nije čuo, ali je mogućno da mu je priroda uskratila
ono što je pružila ovoj dvojici, jer ni on nije bio mutav kada mu je
potvrđivala svoju naklonost. Kada je najzad videla da se sve stišalo,
Dikla ovako nastavi o svojim bludnim doživljajima:

»Mesec dana kasnije, bila sam sa čovekom koga je bezmalo trebalo

silovati da bi obavio radnju dosta sličnu onoj o kojoj sam vam maločas
pričala. Kakim u jedan tanjir koji mu podnosim pod nos dok on mirno
čita u fotelji i kao da ne obraća pažnju na mene. Samo me vređa, i pita
kako mogu da budem toliko drska da pred njim činim takve gadosti, ali
kad najzad oseti miris govanceta, pogleda ga i počne da ga premeće. Ja
ga molim da mi oprosti zbog tolike drskosti, on nastavlja da mi govori
gluposti i svršava s govnetom pod nosom, preteći mi stalno da će me on
još pronaći, i da ću jednog dana imati posla s njim.
Četvrti je upotrebljavao za sličnu svečanost samo žene sedamdesetih
godina. Posmatrala sam jednoga koji je to radio s nekom kojoj je bilo
najmanje osamdeset. On legne na kanabe; karakondžula ga opkorači,
izruči mu svoju staru gomilu na stomak, drkajući mu stari, smežurani
ud koji skoro ništa ne iscedi.
Furnijerka je imala i jednu drugu vrstu nameštaja, dosta čudnu: bila
je to neka vrsta stoličice s rupom pod koju je čovek sedao tako da mu se
telo nalazilo u drugoj sobi, a na mestu nokšira mu je virila samo glava.
Ja sam poslovala u sobi gde je bilo njegovo telo, klečala mu među
butinama i sve vreme mu svojski sisala kitu. Dakle, izuzetnost obreda se
sastojala u tome da jedan čovek iz naroda, plaćen za to a da i ne zna o
čemu se radi, uđe u sobu u kojoj se nalazi stolica, sedne na nju i posere
se pravo na lice mušterije koju ja obrađujem. Čovek je morao da bude
najveća prostačina, najstrašniji među najstrašnijim šljamom; uz to je
trebalo da bude star i ružan. Pokazivali su mu ih ranije, i ako nisu
odgovarali tim kvalitetima, odbijao ih je. Ja ništa nisam videla, ali sam
čula: trenutak pada govneta podudarao se sa svršavanjem mog mužjaka,
sperma mu je štrcala u moje grlo u isto vreme kad mu je govno
prekrivalo lice, a kada je izašao, videla sam da je raspoložen kao neko ko
je najbolje počašćen. Slučaj je hteo da sam posle obavljenog posla srela
kavaljera koji ga je poslužio. Bio je to jedan dobar i pošten seljak iz
Overnje, zidarski pomoćnik, koji je bio vrlo zadovoljan što će zaraditi
koju paricu prekovremeno obredom koji ga je samo oslobađao viška koji
je imao u utrobi, što mu je bilo neuporedivo lakše i prijatnije nego da
nosi malter. Bio je zastrašujuće ružan i izgledao je tako kao da ima više
od četrdeset godina.«

»Odričem se boga«, reče Tvrtko, »tako mu i treba.« I pređe u svoje

odaje s najstarijim nabijačem, Terezom i Degranžom; nekoliko
trenutaka kasnije svi su ga čuli kako se dere, ali pri povratku nije hteo
da kaže kojim se nastranostima odavao. Došlo je vreme posluženju.
Večeralo se isto onako razvratno kao i obično, a pošto se prijateljima
prohtelo da se posle večere svako smesti kako mu je volja, umesto da se
u to vreme zabavljaju svi zajedno, kao što su obično činili, vojvoda je
zauzeo budoar u dnu, sa Herkulom, Martinom, svojom kćerkom
Julijom, Zelmirom, Hebom, Zelamirom, Kupidonom i Marijom. Kurval
je zauzeo dvoranu za pripovedanje, s Konstancom, koja je uvek ceptala
kada je morala da bude s njim, i kojoj je ovaj sve činio da još više drhti,
sa Fanšonom, Degranžom, Buljoderom, Avgustinom, Fani, Narcisom i
Zefirom. Biskup je prešao u salon s Diklom, koja je te večeri izneverila
vojvodu da bi mu se osvetila što je on poveo Martinu, sa Alinom,
Nebojebom, Terezom, Sofijom, slatkom malom Kolombom, Seladonom i
Adonisom. Tvrtko je ostao u trpezariji, koju su raspremili i prekrili
tepisima i jastučićima. Tu se zatvorio, kažem, sa Adelaidom, svojom
dragom suprugom, Antinousom, Lujzom, Sanvilom, Mišetom, Ružicom,
Jasintom i Kitonom. Ovakav raspored je, bez sumnje, nalagala potreba
da se blud udvostruči, jer su se te večeri duhovi tako pomamili da su
jednostavno rešili da niko i ne legne, a svinjarije i gadosti koje su
počinjene u svakoj od tih prostorija ne mogu se ni zamisliti. Pre svanuća
prohtelo im se da ponovo sednu za sto, mada su mnogo pili u toku noći.
Posedali su bez obzira i reda, a kuvarice koje su probudili spremiše im
kajganu, šunku, čorbu od luka i omlet. Nastavili su da loču, ali je
Konstanca imala takav napad tuge da je ništa nije moglo smiriti.
Kurvalova mržnja je rasla uporedo s njenim stomakom. Iskusila je te
noći pri orgijama, sem što nije bila bivena, jer su se dogovorili da joj
ostave plod da raste, iskusila je, kažem, izuzev toga, sve moguće niske
postupke. Htela je da se žali Tvrtku i vojvodi, svom ocu i mužu, koji su
je poslali do đavola rekavši joj da ona sigurno ima neku manu koju oni
nisu primetili čim se ne sviđa najvrelijem i najdičnijem ljudskom stvoru:
to je sve što je postigla. I onda su polegali.

Dan jedanaesti
 Ustali su vrlo kasno i, preskačući tog dana sve uobičajene obrede,
seli su za sto čim su se digli iz kreveta. Pri kafi, koju su služili Kiton,
Jasint, Avgustina i Fani, držali su se dosta mirno. Samo je Tvrtko
neopozivo zahtevao da mu Avgustina prdi, a vojvodi se prohtelo da ga
strpa Fani u usta. Pošto je kod ovakvih stvorova samo jedan korak od
zamisli do ostvarenja, bili su zadovoljeni. Avgustina je, srećom, bila
pripremljena: opalila ih je skoro celo tuce u usta malom bankaru, kome
od toga samo što se nije digao. Kurval i biskup su se zadovoljili
drpanjem dupeta dvojici dečaka, posle čega su prešli u dvoranu za
pripovedanje.

»’Pogledaj’, reče mi jednog dana mala Evgenija, koja je počela da se

zbližava s nama, i koja se za šest meseci kuplerajskog života samo
prolepšala, ’pogledaj, Dikla’, reče mi zadižući suknje, ’kakvo dupe
gospođa Furnije želi da ostavim celog dana.’ Rekavši to, pokaza mi više
od prsta debele naslage govana koje su joj potpuno prekrivale lepi čmar.
− ’A šta hoće da s time radiš?’ rekoh joj. − ’To je za jednog starog
gospodina koji mi dolazi večeras’, odgovori ona, ’i koji hoće da me
zatekne s govnima na dupetu.’ − ’Dobro je’, rekoh, ’biće zadovoljan jer
je nemoguće više ih natrpati.’ I rekla mi je da joj je posle sranja lično
gospođa Furnije obilato izmazala dupe. Radoznala da vidim ovu scenu,
odletela sam na svoju rupu. Bio je to jedan kaluđer, ali jedan od onih
koje zovemo krupna zverka: pripadao je redu sito, krupan, visok,
snažan, blizu šezdesete. Miluje dete, ljubi je u usta, i pitajući da li je
čista, zadiže joj suknje da lično proveri da li je istina ono što tvrdi
Evgenija, to jest, da je čista, mada je dobro znala da je suprotno, ali joj je
bilo naređeno da tako odgovara. ’Kako, mala bezobraznice, kako smete
da mi kažete da ste čisti kad vam je dupe ovako prljavo? Sigurno to
dupe niste dirnuli bar petnaest dana. Vidite li kako mi je to krivo; pošto
želim da bude čisto, sad ja treba da se o tome pobrinem.’ Govoreći tako,
natrćio je devojčicu preko kreveta, a sam kleknuo pozadi, ispod dupeta,
koje je širio obema rukama. Čini se najpre da samo izviđa stanje; izgleda
kao da je začuđen; malo-pomalo, kao da se ukrotio, jezik mu se
približava, jezikom otkida parčiće, čula mu se pale, kita mu se diže, nos,
usta, jezik, sve je istovremeno prionulo na posao, nadahnuće izgleda da
je tako zanosno da je skoro izgubio moć govora; najzad sperma nadođe:
dočepa se kare, drka, i dok svršava, tako savršeno završava čišćenje
čmara da se ne bi moglo primetiti da je samo trenutak ranije bio prljav.
Ali razvratnik ne ostaje na tome, ova pohotljiva strast kao da je bila
samo uvod. Diže se, ponovo ljubi devojčicu, izlaže joj svoje debelo
prljavo dupe i naređuje da ga drpa i spolja i iznutra; od ove radnje
ponovo mu se diže, on se opet dokopa dupeta moje družbenice, ponovo
ga obasu poljupcima, a kako ono što je posle činio ne spada u moju
nadležnost niti može da se uvrsti u ove uvodne besede, dopustićete mi
da prepustim gospođi Martini zastranjivanja jednog nitkova koga je ona
dobro poznavala, a da bih izbegla čak i bilo koje pitanje s vaše strane,
gospodo, na koje mi nije dopušteno, prema vašim sopstvenim zakonima,
da odgovorim, prelazim na jednu drugu pojedinost.«

»Samo jednu reč«, reče vojvoda. »Govoriću uvijeno: na taj način tvoji
odgovori neće kršiti naše zakone. Da li je kaluđerov bio velik, i da li je to
bilo prvi put da Evgenija…?« − »Da, gospodaru, to je bilo prvi put, a
kaluđerov je bio skoro isti kao vaš.« − »Da ga jebem!« reče Tvrtko,
»divne li scene, kako bih voleo to da vidim!«
»Možda će vas isto zagolicati«, reče Dikla nastavljajući, »stvor koji
mi je nekoliko dana kasnije prošao kroz ruke. Vadeći iz jednog nokšira,
u kome je bilo osam do deset govana skupljenih sa svih strana, i čije bi
poreklo bilo nemoguće ustanoviti, morala sam svojim rukama da ga
trljam po celom telu tim opojnim melemom. Ništa nisam smela da
propustim, čak ni lice, a kada sam bila pri kurcu, koji sam istovremeno
drkala, odvratna svinja, koja se sve vreme posmatrala u ogledalu,
pljucnu mi u šaku dokaze svoje jadne muškosti.
I evo nas najzad, gospodo, stigli smo do prave svetinje kojoj vredi
ukazati poštovanje. Rečeno mi je bilo da budem spremna, odlagala sam
to već dva dana. Jedan vitez od Malte je radi iste radnje viđao svakog
jutra novu kurvu; obred se obavljao kod njega. ’Lepih li guzova’, reče mi
ljubeći me u stražnjicu; ’ali, dete moje’, nastavio je, ’nije dovoljno imati
lepo dupe, to dupe treba još i da sere. Hoće li vam se?’ − ’Toliko,
gospodine, da ću da presvisnem.’ − ’Ah, jebem mu! veličanstveno’, reče
vitez; ’to se zove odanost, hoćete li, dakle, mala moja, da serete u nokšir
koji ću vam dati?’ − ’Vere mi, gospodine’, odgovorih, ’srala bih svuda,
toliko mi se kaki, čak i u vaša usta.’ − ’Ah, u moja usta! slađano moje!
Pa dobro, to je, u stvari, jedina posuda koju vam mogu ponuditi.’ −
’Onda mi je dajte, gospodine. Dajte mi je brzo’, odgovorih, ’jer ne mogu
više da izdržim.’ On se namešta, ja ga opkoračim; dok to radim, drkam
ga; on mi podržava bedra i prima parče po parče onoga što mu spuštam
u kljun, žvaće i pljuje. Omamio se; zamalo pa da mi šaka ne bude
dovoljna da mu izmamim bujicu semena koje penuša; ja drkam,
završavam sa sranjem, naš mužjak u zanosu, a kada sam odlazila, videlo
se da je oduševljen mnome, što je i potvrdio Furnijerki mada joj je
sutradan po običaju naručio jednu drugu.
Ovaj koji sledi radio je otprilike isto, samo je govanca duže
zadržavao u ustima. Tako ih je razmekšavao, dugo je njima ispirao usta i
ispljuvavao tek kada su bila sasvim razdroćkana.
Nekom petom je prohtev bio još čudniji, ukoliko je to moguće. Hteo
je da u nokširu stolice s rupom nađe četiri govanceta bez kapi pišaćke.
Zatvarao se u sobu u kojoj se nalazilo to blago; nikada se nije služio
kurvama, i morale smo da pazimo da sve bude dobro zatvoreno i da niko
ni sa koje strane ne može da ga posmatra ni da ga vidi. Onda je stupao u
dejstvo; ali nemoguće mi je da kažem kako, jer ga nikada niko nije
video. Jedino što se zna, to je da smo kasnije, kada smo posle njega
ulazile u sobu, nalazile nokšir potpuno prazan i izvanredno čist: a šta je
radio s govnima, mislim da ni sam đavo ne bi znao da vam kaže. Možda
ih je bacao ali je, možda, radio i nešto drugo. Moglo bi se pomisliti da
nije činio to drugo što biste vi mogli da pretpostavite, sudeći po tome
što je Furnijerki prepuštao brigu da mu isporuči ta četiri govneta a da se
nikada nije raspitivao od koga potiču niti je davao bilo kakvu ocenu
njihovog kvaliteta. Jednog dana, da bismo videle hoće li ga uznemiriti
ono što ćemo mu reći i da bi nam njegova zabrinutost malo rasvetlila
sudbinu tih govana, rekosmo mu da ona što smo mu dali tog jutra
potiču od više vrlo nezdravih žena izjedenih sifilisom. Smejao se na to s
nama i nije se naljutio, što bi se, nesumnjivo, desilo da je govna
upotrebio na drugi način, a ne da ih baci. Kada smo neki put htele da
teramo dalje s našim ispitivanjima, on nam je naređivao da ćutimo, i
tako nikada nismo mogle ništa više o tome da saznamo.
To je sve što mogu večeras da vam ispričam«, reče Dikla, »a sutra ću
zaći u drugu vrstu događaja, bar što se mog iskustva tiče; jer što se tiče
strasti koju vi obožavate, ostaju mi još dva ili tri dana, gospodo, pa da
pređem na njih.«

Mišljenja oko sudbine govana čoveka o kome je bilo reči bila su

podeljena, i tako razmišljajući, naručili su da im ih se napravi nekoliko;
a vojvoda, koji je hteo da svi primete naklonost koju je gajio prema
Dikli, prikazao je celom društvu razvratan način na koji se s njom
zabavljao, kao i lakoću, spretnost, žustrinu, začinjene najprijatnijim
razgovorima, koji su činili njen dar da ga zadovolji. Večera i orgije su
bile dosta tihe, a kako nije bilo nikakvog značajnijeg događaja do
sledeće večeri, priču dvanaestog dana ćemo početi kazivanjem kojim je
Dikla taj dan razvedrila.

Dan dvanaesti

»Nove okolnosti u koje ću sada ući obavezuju me«, reče Dikla, »da
vam ukažem, gospodo, na neke detalje vezane za moju ličnost. Lakše
ćete zamisliti uživanja koja ću vam opisati kada budete bolje upoznali
predmet koji je pružao ta uživanja. U to doba sam napunila dvadeset
jednu godinu. Bila sam crnka, ali mi je put, uprkos tome, bila
najprijatnije bela. Guste vlasi su mi padale u prirodnim uvojcima sve do
ispod butina. Imala sam oči koje sada na meni vidite, i koje su se uvek
dopadale. Struk mi je bio malo obliji, ali gibak i vitak. Što se tiče
stražnjice, parčeta koje je toliko na ceni kod današnjih razvratnika, bila
je, po iskazima celog sveta, zanosnija od svega najuzvišenijeg te vrste, i
malo pariskih žena je bilo tako građeno: bila je puna, obla, vrlo sočna i
dundasta, ali ta debljina ništa nije oduzimala otmenosti; najmanji
pokret je smesta otkrivao tu malu ružu koju vi, gospodo, toliko
obožavate, a koja je, slažem se u tome s vama, najslađa čar jedne žene.
Mada sam već dugo živela u razvratu, bilo je nemoguće biti svežija,
koliko zbog dobre naravi koju mi je priroda podarila, toliko i zbog
krajnje mudrosti s kojom sam se klonila zadovoljstava što su mogla da
pokvare moju jedrinu ili da škode mom karakteru. Vrlo slabo sam
marila muškarce, i samo jedan jedini put sam se bila vezala za nekoga.
U meni je bio samo razvraćen duh, i to izvanredno, i pošto sam vam
opisala svoje čari, pravo je da vas malo uputim i u svoje poroke. Volela
sam žene, gospodo, i to ne krijem. Svakako ne toliko koliko moja
drugarica i draga družbenica, gospođa Sanvila, koja će vam bez sumnje
reći da je zbog njih i propala, ali sam ih u svojim uživanjima uvek više
volela od muškaraca, i slasti koje su mi one pružale imale su većeg
uticaja na moja čula nego muška pohotljivost. Uz to sam imala i manu
da volim da kradem: prosto je nečuveno dokle sam bila doterala u toj
strasti. Potpuno ubeđena da sva materijalna dobra moraju da budu
podjednako razdeljena na svetu, i da se samo sila i nasilje
suprotstavljaju toj jednakosti koja je prvi zakon prirode, pokušavala sam
da ispravim sudbinu i uspostavim ravnotežu što sam bolje umela. I da
nije bilo tog prokletog nagona, možda bih i dan-danji živela sa ubistveno
dosadnim dobrotvorom o kome ću vam sada govoriti.«
»A jesi li mnogo krala u svom životu?« upita je Tvrtko. −
»Neverovatno, gospodine; da nisam uvek potrošila sve što sam ukrala,
danas bih bila veoma bogata.« − »A da li je bilo otežavajućih okolnosti?«
nastavio je Tvrtko. »Da li je bilo obijanja, zloupotrebe poverenja,
očigledne prevare?« − »Bilo je svega i svačega«, odgovori Dikla; »nisam
smatrala za potrebno da vas zadržavam na ovom predmetu, da ne bih
pobrkala nit svoga kazivanja, ali sada vidim da vas to može zabavljati,
ubuduće neću zaboravljati da vam o tome govorim. Uz ovu manu, uvek
su mi zamerali još jednu, zlo srce; može li se reći da je to moja krivica?
Ne potiču li nam od prirode i poroci i savršenstva, pa kako sam mogla
da učinim blažim srce koje je ona stvorila neosetljivim? Ne sećam se da
sam ikada u životu plakala ni zbog svojih nedaća, a kamoli zbog tuđih.
Volela sam svoju sestru, a izgubila sam je ne osećajući ni najmanji bol:
vi ste svedoci kako sam olako primila njen nestanak. Mogla bih da
posmatram, bogu hvala, smak sveta a da ne prolijem nijednu suzu.« −
»Eto kakav treba biti«, reče vojvoda; »saosećanje je vrlina glupaka, i ako
se bolje pogleda, jedino je ono krivo kada se gubi sladostrašće. Ali s tim
porokom mora da si počinila zločine, jer nas neosetljivost pravo njima
vodi?« − »Gospodaru«, reče Dikla, »pravila koja ste propisali za naša
pripovedanja zabranjuju mi da govorim o mnogo čemu; to ste namenili
mojim prijateljicama. Ali mogu vam reći samo jednu stvar: kada vam se
one budu predstavljale kao zločinci, ne zaboravite da ni ja nisam bila
ništa bolja.« − »Eto šta znači biti pravedan prema samom sebi«, reče
vojvoda. »Dobro, nastavi; moramo se zadovoljiti onim što ćeš nam reći,
jer smo te sami ograničili, ali ne zaboravi, kad budemo oči u oči, da
neću zaboraviti tvoje male izuzetne nestašluke.«

»Neću vam ništa sakriti, gospodaru. Kada me budete čuli, nećete

zažaliti što ste poklonili malo pažnje tako lošem podaniku kao što sam
ja. Sada nastavljam. − Uprkos svim tim porocima, kojima treba dodati i
potpuno nepoznavanje ponižavajućeg osećanja zahvalnosti, koje sam
smatrala za uvredljiv teret čovečanstvu što potpuno uništava od prirode
dobijeni ponos, i pored svih tih poroka, kažem, družbenice su me volele,
a muškarci su najviše mene tražili. U takvom sam bila položaju kada je
kod Furnijerke došao na jednu partiju poreski inspektor po imenu
D’Okur. Pošto je bio stalna mušterija, mada uglavnom sa ženskinjem sa
strane, a ne s kućnim, prema njemu su bili vrlo uslužni, a gospođa, koja
je svakako htela da nas upozna, dva dana ranije mi je rekla da mu
sačuvam ono što vi znate, a što je on više voleo negoli svi ljudi koje sam
dotle videla, videćete to u tančine. D’Okur stiže, odmerava me, grdi
gospođu Furnije što mu ranije nije dala ovakvo bajno stvorenje.
Zahvaljujem mu na ljubaznosti, penjemo se. D’Okur je bio čovek
pedesetih godina, debeo, mastan, ali prijatnog lica, duhovit, a najviše mi
se u njemu dopadalo što je bio blage i ljupke naravi koja me od prvog
trenutka očarala. ’Vi sigurno imate najdražesnije dupe na svetu’, reče
mi D’Okur privlačeći me k sebi i podvlačeći mi ruku pod suknje, pravo
prema stražnjici: ’Ja se razumem u to, ženske vašeg stasa imaju vrlo
dobro dupe. Gle, gle, nisam li dobro rekao?’ nastavio je čim ga je opipao:
’Kako je čvrsto, kako je oblo!’ Pošto me je spretno okrenuo i zadigao mi
suknje jednom rukom dok je drugom opipavao, svesrdno je počeo da
ispituje oltar kojem su bile upućene sve njegove želje. Jebem mu boga!’
uzviknu, ’ovo je zaista jedno od najboljih dupeta što sam ih u životu
video, a istina je da sam ih se nagledao. Raširite… Vidi ti tu jagodu… da
je liznem… da je prožderem… Zaista je ovo jedno čudno lepo dupe, živa
istina… Oh, recite mi, mala moja, jesu li vam već rekli?’ − ’Jesu,
gospodine.’ − ’A vaše zdravlje?’ nastavi bankar. − ’O, gospodine, zdravlje
mi je solidno.’ − ’Radi se o tome da ja stvar teram malo daleko’, nastavi
on, ’i ako niste savršeno zdravi, izložio bih se velikoj opasnosti.’ −
’Gospodine’, rekoh mu, ’možete raditi baš sve što zaželite. Odgovaram
vam za sebe kao za novorođenče; možete delovati u punoj sigurnosti.’
Posle ovog uvoda, D’Okur me nagnu k sebi, držeći mi stalno guzove
raskrečene, priljubi mi usta uz usta, sisajući mi pljuvačku jedno četvrt
sata. Zaustavljao se samo da bi izbacio poneko ’jebem ti’, posle čega je
opet zaljubljeno usisavao. ’Pljujte, pljujte mi u usta’, govorio mi je s
vremena na vreme, ’napunite mi ih dobro pljuvačkom.’ Osetila sam mu
jezik kako mi obilazi desni, kako se zabada što dublje može i kao da
skuplja sve što mu se nađe na putu. ’Dobro, diže mi se, prionimo sad na
posao.’ Onda mi je opet posmatrao dupe, naredivši mi da mu kurcu dam
poleta. Izvukoh mu spravu debelu tri prsta, pravu i dugačku, skoro pet
palčeva, vrlo tvrdu i svu jarosnu. ’Skinite suknje, ja ću skinuti
pantalone; oba dupeta treba da budu potpuno slobodna za obred koji
ćemo obaviti.’ A zatim, čim sam poslušala: ’Dobro podignite’, nastavio
je, ’košulju pod prsluk i oslobodite potpuno zadnjicu… Lezite potrbuške
na krevet.’ Onda sede na jednu stolicu i ponovo poče da mi miluje dupe,
čiji izgled kao da ga je opijao. U jednom trenutku ga raščepi, i osetih
kako mu jezik prodire duboko unutra, da bi proverio, kako sam reče, na
nepobitan način da li je istina da koka hoće da snese: doslovno vam
ponavljam njegov izraz. Za to vreme ga nisam dodirivala; on je sam
lagano pomerao mali suvi ud koji sam malopre otkrila. ’Dobro’, reče,
’krenimo na posao, dete moje; govna su na putu, osetio sam ih, i ne
zaboravite da serete malo-pomalo i da uvek sačekate dok progutam
jedno pre nego što izbacite drugo. Moja radnja traje dugo, nemojte je
ubrzavati. Ovlašnim udarcem po dupetu ja ću vas opomenuti da
nastavite, ali uvek malo-pomalo.’ Pošto se ugodnije namestio prema
svom idolu, priljubio je usta u koja mu skoro istovremeno ubacim
govance veličine omanjeg jajeta. On ga siše, obrće i premeće hiljadu
puta u ustima, žvaće, sladi, i posle dva-tri minuta vidim jasno da ga
guta. Sernem ponovo: isti obred, a pošto mi je nužda bila ogromna,
deset puta mu se usta pune i prazne, a on nikako ne izgleda zasićen.
’Gotovo je, gospodine’, kažem mu na kraju; ’od sada bi mi bilo uzaludno
da se napinjem.’ − ’A, je li, mala moja’, kaže on, ’gotovo je? Onda
moram da svršim, da, da svršim brišući to lepo dupe. Oh, jebem mu
boga! Kakvo mi ti zadovoljstvo pružaš! Nikada nisam jeo slađu kaku,
mogu to da kažem pred celim svetom. Daj, daj mi, anđele moj, daj mi to
lepo dupe da ga sišem, da ti ga celog prožderem.’ I zabivši opet jezik
celu stopu u dubinu, rukujući svojeručno, razvratnik prosu spermu po
mojim nogama, uz mnoštvo prljavih reči i psovki koje su mu, kako mi se
čini, bile neophodne da bi upotpunio svoj zanos. Kada je sve svršio, sede
i postavi me preda se; posmatrajući me pažljivo, upita na kraju nije li mi
dosta života u kupleraju i da li bih volela da nađem nekoga ko bi pristao
da me izvuče iz njega. Videći da ga to ozbiljno zanima, pravila sam se da
odbijam, i da bih vas poštedela pojedinosti koje ne bi imale ničeg
dirljivog za vas, reći ću samo da sam posle sata raspravljanja dopustila
da me ubedi, i da smo odlučili da već sutradan pređem da živim kod
njega za dvadeset zlatnika mesečno, stan i hranu; da ću moći, pošto je
on udovac, da zauzmem međusprat njegove palate; da ću imati na
raspolaganju jednu služavku, kao i društvo trojice njegovih prijatelja s
kojima se on sastaje četiri puta nedeljno radi orgijanja, jednom kod
jednog, drugi put kod drugog; da će se moj jedini posao sastojati u tome
da mnogo jedem, i to uvek ono što mi on odredi, jer pošto on radi ono
što radi, važno je da me hrani na svoj način, da dobro jedem, kažem, da
dobro spavam da bi mi varenje bilo olakšano, da se redovno jedanput
mesečno perem, i da mu dva puta dnevno serem u usta; da ne treba
ničega da se plašim, jer kljukana hranom koju će mi on prepisati, pre ću
imati želju da idem tri puta nego dva puta. Bankar mi je kao prvu zalogu
sporazuma poklonio vrlo lep dijamant, poljubio me, rekao mi da sve
uredim s Furnijerkom i da se spremim za sutra ujutro, kada će on lično
doći da me odvede. Brzo sam se sa svima oprostila; srce mi nije ni za
čim žalilo, jer se nikada nisam vezivala, samo sam žalila zbog tajnih
uživanja sa Evgenijom, s kojom sam od pre šest meseci prisno opštila, i
otišla sam. D’Okur me je primio izvanredno, lično me smestio u deo
stana koji mi je namenio, i uskoro sam bila dobro ukotvljena. Bila sam
dužna da jedem četiri obroka, iz kojih je bilo isključeno mnoštvo jela
koja sam inače jako volela, kao, na primer, ribe, školjke, usoljeno meso,
jaja i svi mlečni proizvodi; ali, s druge strane, sve je bilo tako dobro
nadoknađeno da nisam imala prava da se žalim. Osnova moje
svakodnevne ishrane bilo je belo živinsko meso, čista krtina divljači
spremljena na sve moguće načine, malo običnog mesa, nikakve
masnoće, vrlo malo hleba i voća. Sve ovo meso morala sam da jedem i za
doručak i pred veče za užinu; te obroke služili su mi bez hleba, a D’Okur
me molio da ga se lišim sasvim, tako da ga pri kraju uopšte nisam jela,
kao ni čorbe. Iz ovakve ishrane su proizilazile, kao što je on i predviđao,
dve stolice dnevno, vrlo blage, vrlo meke i najfinijeg ukusa, kako je on
tvrdio, što se ne bi postiglo običnom ishranom; a treba mu verovati, jer
je on bio znalac u tome. Radnju smo obavljali kad bi se probudio i pre
spavanja. Pojedinosti su bile otprilike iste kao što sam opisala: počinjao
je uvek time što mi je dugo sisao usta, koja sam morala da mu nudim u
prirodnom stanju, nikad oprana; bilo mi je dozvoljeno da ih isperem
kasnije. Inače, nije svršavao svaki put. Naš dogovor nije zahtevao
nikakvu vernost sa njegove strane: D’Okur me je držao kod sebe kao
glavno jelo, kao biftek, ali ga to nije sprečavalo da svako prepodne ide
na poslastice van kuće. Dva dana posle mog dolaska, njegovi prijatelji u
bludu došli su da večeraju kod njega, i kako je svaki od njih upražnjavao
po jednu od strasti koje sada razmatramo, koje su u osnovi iste,
dopustićete mi, gospodo, pošto moram da ispunim broj u ovoj zbirci, da
malo naglasim posebne prohteve koje je svaki od njih ispoljavao. Gosti
su stigli. Prvi je bio stari skupštinski savetnik šezdesetih godina, koji se
zvao D’Ervil; ljubavnica mu je bila žena četrdesetih godina, vrlo lepa,
čija je jedina mana bila malo previše debljine; zvala se gospođa Dikanž.
Drugi je bio jedan penzionisani oficir, između četrdeset pet i pedeset
godina, koji se zvao Depre; ljubavnica mu je bila vrlo lepa osoba od
dvadeset šest godina, plavuša, najlepšeg tela koje se može zamisliti;
zvala se Marijana. Treći je bio stari šezdesetogodišnji iguman koji se
zvao Dikudre, čija je ljubavnica bio šesnaestogodišnji mladić, lep kao
dan, koga je on predstavljao kao svog sestrića.
Posluženje se obavljalo na međuspratu, čiji sam jedan deo ja
zauzimala. Večera je bila vesela, jelo se dobro, i primetila sam da su
devojka i mladić otprilike na istoj ishrani kao ja. Osobenosti su se
obelodanile već pri večeri. Nemoguće je biti razvratniji od D’Ervila; oči,
pokreti, razgovor, sve je odisalo bludom, sve je nagoveštavalo krajnji
razvrat. Depre je izgledao smireniji, ali i njemu je blud bio duša života.
Iguman je bio najpostojaniji bezbožnik koga čovek može sresti:
bogohuljenje mu je lebdelo na usnama skoro pri svakoj reči. Što se tiče
gospođica, one su podražavale svoje ljubavnike, brbljale su, ali im je
način razgovora bio dosta prijatan. Mladić mi je izgledao glup koliko i
lep, a Dikanž, koja je izgledala malo zaljubljena, uzalud mu je s vremena
na vreme upućivala nežne poglede, reklo bi se da ih nije ni primećivao.
Pri slatkišima su izgubili svaku pristojnost, i razgovor je postao isto tako
prljav kao i ponašanje. D’Ervil je pohvalio D’Okura zbog nove nabavke i
pitao ga imam li lepo dupe i serem li dobro. ’Jebi ga’, odgovori mu moj
bankar, ’sam ćeš da vidiš; dobro znaš da nam je imovina zajednička i da
jedan drugome pozajmljujemo i ljubavnice i kesu.’ − ’Da ga jebem!’ reče
D’Ervil, ’prihvatam.’ I uzevši me odmah za ruku, predloži mi da
pređemo u susednu sobu. Kako sam oklevala, Dikanž mi reče drsko:
’Idite, idite, gospođice, mi se ovde ne ustežemo; ja ću se za to vreme
baviti vašim ljubavnikom.’ I pošto mi je D’Okur, koga sam pitala
pogledom, dao znak, krenula sam za starim savetnikom. On će vam,
gospodo, uz drugu dvojicu, pružiti tri oblika strasti koju danas
razmatramo, a koji bi trebalo da sačinjavaju najbolji deo mog
večerašnjeg pripovedanja.
Čim sam se zatvorila sa D’Ervilom, jako zagrejanim Bahusovim
isparenjima, poljubio me je u usta s najvećim žarom i podrignuo mi
jedno dva-tri puta svoju vinčugu od Aia, od čega sam gotovo povratila
utrobu, mada sam odmah shvatila da bi njemu najveća želja bila da mu
je istresem sa druge strane. Razgolitio me, ispitivao mi stražnjicu s
najvećom pohotom ovejanog bludnika, onda mi je rekao da ga nimalo ne
čudi D’Okurov izbor jer zaista imam jedno od najboljih pariskih dupeta.
Zamolio me da počnem s nekoliko prdeža, a kada ih je dobio jedno pola
tuceta, opet je počeo da me ljubi u usta, drkajući me i jako mi čepeći
guzove. ’Nailazi li ti?’ reče mi. − ’Tu je,’ odgovorih mu. − ’Dobro onda,
lepotice’, reče mi, ’serite u ovaj tanjir.’ Zaista je za tu svrhu doneo jedan
beli porcelanski tanjir, koji je držao dok sam se ja napinjala a on
predano posmatrao izlaženje kobasica iz moje stražnjice, presladak
prizor kojim se, kako je govorio, opijao od zadovoljstva. Čim sam se
israla, uzeo je tanjir, sa slašću udisao privlačan obrok koji je bio u
njemu, mrljao, ljubio, njušio govno, a zatim, rekavši da ne može više da
se uzdrži, jer ga pohota opija kada vidi govno, slađe od svih koja je ikada
u životu video, zamoli me da mu malo posisam kitu. Mada ta radnja nije
imala baš ničeg ugodnog, iz straha da ću naljutiti D’Okura ako ne
zadovoljim njegovog prijatelja, sve sam prihvatila. Posadio se u jednu
fotelju, s tanjirom na stolu, na koji je polovinom tela nalegao, s nosom
na govnetu; ispružio je noge, ja sam se smestila na jedno niže sedište
pored njega, i pošto sam mu iz šlica izvukla nešto vrlo gnjecavo nalik na
krivak, umesto pravog kurca, počela sam, uprkos gađenju, da siskam tu
svetinjicu u nadi da će mi u ustima postati bar malo stvarnija: prevarila
sam se. Čim sam ga se prihvatila, razvratnik je počeo svoj posao; pre je
proždro nego pojeo malo, lepo, sasvim sveže jajašce koje sam mu snela:
sve je trajalo tri minuta, što mi je bilo dovoljno da po njegovim
stezanjima, rastezanjima, grčevima spoznam njegovu najsrčaniju i
najžešću pohotu. Ali, bez obzira na to šta je radio, ništa se nije diglo, i
gadna mala stvarčica, koja je iz očaja proplakala u mojim ustima,
povukla se posramljena kao nikada, ostavivši svog gazdu u velikoj
utučenosti, tako iznemoglog, tako nemoćnog, što je mračna posledica
velikih strasti. − Vratili smo se u trpezariju. ’Ah, odričem se boga’, reče
savetnik; ’nikada nisam video takvo sranje.’
Kada smo se vratili, u trpezariji su bili samo iguman i njegov sestrić,
i pošto su bili usred radnje, mogu odmah da vam je opišem. Iako je
društvo slobodno razmenjivalo ljubavnice, zadovoljni Dikudre nije
nikada uzimao druge i ustupao svoju. Bilo mu je nemoguće, rekli su mi,
da se zabavlja s nekom ženom; to je bila jedina razlika između njega i
D’Okura. Obred mu je, inače, bio isti, i kada smo se nas dvoje pojavili,
mladić je bio oslonjen na jedan krevet, nudeći dupe svom dragom ujaku
koji je na kolenima strastveno primao ustima i ravnomerno gutao sve
to, drkajući jedan vrlo mali kurčić koji smo zapazili da mu visi među
butinama. Iguman je svršio i pored našeg prisustva, zaklinjući se da mu
ovo čedo iz dana u dan sve bolje sere.
Marijana i D’Okur, koji su zajednički uživali, uskoro su se pojavili
praćeni Depreom i Dikanžom, koji su se, rekoše, samo čačkali očekujući
mene. − ’To je zato’, reče Depre, ’što smo mi stari znanci, dok mi vi, lepa
kraljice, koju vidim prvi put, ulivate najžešću želju da vam se potpuno
predam.’ − ’Ali, gospodine’, rekoh mu, ’gospodin savetnik je sve
pokupio; ništa nije ostalo da vama ponudim.’ − ’Ne mari’, reče mi
smejući se, ’ne tražim od vas ništa, ja ću sve pribaviti; potrebni su mi
samo vaši prsti.’ Znatiželjna da otkrijem šta znači ova zagonetka,
krenula sam za njim, i čim smo se zatvorili, on mi zatraži dupe da ga
ljubi samo jedan minut. Ja mu ga ponudim, i posle dva-tri sisanja
čmara, on raskopča pantalone i zamoli me da mu uzvratim to što je on
meni učinio. Položaj u koji se stavio pobudio je u meni sumnju; uzjahao
je bio stolicu pridržavajući se za naslon, a pod sobom je imao neku
posudu. Kada sam videla da će on sam obaviti posao, pitala sam ga zašto
mu je potrebno da ga ljubim u dupe. ’Zato, golubice moja’, odgovori mi,
’što moje dupe, najćudljivije od svih dupeta, hoće da sere samo kada ga
neko ljubi.’ Poslušala sam ga, ali izdaleka, što je on primetio: ’Bliže,
jebem mu boga, bliže, gospođice’, reče mi zapovednički. ’Zar se plašite
malo govana?’ Najzad, da ga zadovoljim, prinesoh usta bliže rupi; ali
samo što ih je osetio, on se prosra, a provala je bila tako snažna da mi je
jedan obraz bio sav umazan. Jedan napon je bio dovoljan da napuni celu
posudu; u životu nisam videla toliko govno: jedno jedino, punilo je do
vrha celu činiju za salatu. Naš ga se čovek dočepa, leže s njim na ivicu
kreveta, natrći mi dupe sve kaljavo od govana i naredi mi da mu ga
snažno drpam, dok je on pomamno vraćao u svoju utrobu ono što je
maločas izbacio. Ma koliko je bilo pogano to dupište, morala sam da
poslušam. Bez sumnje mu to uvek čini njegova ljubavnica, neću ja sada
nešto da se ustručavam. Zabadam tri prsta u zagađenu jazbinu koja je
preda mnom; naš čovek je u oblacima, zagnjuren u svoj sopstveni izmet,
u njemu se brčka, hrani se, jednom rukom pridržava činiju, drugom
trese ud koji se veličanstveno pomalja između butina. Ja udvostručavam
svoju negu, uspevam; po stezanju anusa primećujem da su mišići dizači
spremni da pljunu seme; ne posustajem, tanjir se isprazni, moj čovek
svrši. Pri povratku u salon, nailazim na svog nevernog D’Okura s lepom
Marijanom. Lupež se u obema nauživao. Ostao mu je još samo mladić, s
kojim bi se najradije takođe provodio da ga ljubomorni iguman nije
sprečavao. Kada smo se svi okupili, rekli su da se svi svučemo goli i da
svako od nas izvede pred svima neku ludoriju. Meni se taj predlog jako
dopao jer mi je dopuštao da vidim Marijanino telo, koje sam jako želela
da razgledam. Bilo je divno, čvrsto, belo, otmeno, a dupe, koje sam joj
kao šaleći se malo prodrpala, izgledalo mi je pravo remek-delo. ’Čemu
vam služi ovako lepa devojka’, rekoh Depreu, ’sa strašću u kojoj vi
uživate?’ − ’Ah,’ reče mi, ’vi ne poznajete sve naše tajne.’ Bilo mi je
nemoguće da saznam više, i mada sam s njima živela više od godinu
dana, ni on ni ona nisu hteli ništa više da mi rasvetle, i nikada nisam
mogla da prozrem njihove tajne sporazume, koji, bilo kakvi da su, ne
protivreče tome da je strast koju je njen ljubavnik zadovoljio sa mnom
potpuna strast, dostojna u svakom pogledu da nađe svoje mesto u ovoj
zbirci. Sve ostalo je moglo da bude samo uzgredno, i bilo je već ili će biti
kasnije rečeno u našim večerima. Posle nekoliko dosta nepristojnih
bludnih radnji, nekoliko prdeža, još ponekog zaostalog brabonjka,
mnogo priča i beskrajnog bogohuljenja kome se odavao iguman, jer kao
da mu je to pričinjavalo najveću slast, obukli smo se svi i otišli na
spavanje. Sutradan ujutro, pojavila sam se, kao i obično, prilikom
D’Okurovog buđenja, i nismo jedno drugome prebacivali mala neverstva
koja smo sinoć oboje počinili. Rekao mi je da posle mene, koliko on zna,
najbolje sere Marijana. Pokušala sam da ga ispitam šta ona radi s
ljubavnikom koji je dovoljan sam sebi, ali mi on reče da je to tajna koju
ni on ni ona nisu nikada hteli da otkriju. I nastavili smo, moj ljubavnik i
ja, uobičajeni život. D’Okur me nije držao mnogo zatvorenu, tako da
sam ponekad mogla da izlazim. Oslanjao se, kako je govorio, potpuno na
moje poštenje; morala sam samo da shvatim kakvoj bih ga opasnosti
izložila ako bih izgubila zdravlje, a za sve ostalo ostavljao mi je potpunu
slobodu. Prema tome, poštovala sam to poverenje i sve sam činila da mu
sačuvam to zdravlje do kojeg mu je tako samoživo bilo stalo, ali sam se
osećala slobodnom da radim sve što mi je donosilo novac. I, prema
tome, pošto me Furnijerka uporno zvala da kod nje nastavim posao,
upuštala sam se u sve što mi je ostavljalo čistu dobit. Nisam više bila
kurva koja joj pripada, nego gospođica koju izdržava skupljač poreza, i
koja joj, da bi njoj učinila uslugu, dolazi s vremena na vreme…
Procenite kako se to plaćalo. Eto, prilikom tih prolaznih neverstava,
upoznala sam novog ljubitelja govana, čiju ću vam priču sada ispričati.«

»Samo trenutak«, reče biskup; »nisam hteo da vas prekinem dok

sami ne dođete do malog predaha, a pošto je to sada slučaj, objasnite
nam malo podrobnije, molim vas, dve-tri tačke ove poslednje partije.
Dok ste orgijali posle odnošaja u parovima, da li je iguman, koji je sve
dotle mazio samo svog pederčića, da li ga je izneverio i vas drpao, i da li
su ostali zanemarili svoje ljubavnice da bi drpali mladića?« −
»Velečasni«, reče Dikla, »iguman nikako nije napuštao svog mladića;
jedva da nas je i pogledao, mada smo bile gole pored njega. Međutim,
poigrao se dupetima D’Okura, Deprea i D’Ervila; ljubio ih je, cuclao;
D’Okur i D’Ervil su mu se posrali u usta, tako da je pojeo više od pola i
jednog i drugog govneta. Samo ženske nije dirao. Međutim, što se tiče
odnosa njegova tri prijatelja prema pederčiću, bilo je drugačije; ljubili su
ga, lizali mu dupe, a Depre se čak zatvorio s njim radi ne znam kakve
radnje.« − »Dobro«, reče biskup, »vidite i sami da niste sve rekli, i da
ovo što nam niste ispričali predstavlja jednu strast više, jer ukazuje na
potrebu čoveka da mu u usta seru drugi muškarci, i to vrlo stari.« −
»Istina je, velečasni«, reče Dikla, »vi mi s pravom ukazujete na učinjeni
propust, zbog kojeg osećam krivicu, ali mi nije žao jer je na taj način
moje veče završeno, a i inače je bilo suviše dugo. Dobro poznato zvono
koje ćemo za koji čas čuti podsetilo bi me da ne bih ni imala vremena da
završim veče pričom koju sam htela da otpočnem, a koju ćemo, ako
dozvolite, da ostavimo za sutra.« Zaista je zvono zazvonilo, i kako cele
večeri niko nije svršio, mada su svi kurčevi štrčali, večerali su, obećavši
sebi da će se dobro naplatiti prilikom orgija. Međutim, vojvoda nije
mogao toliko da čeka, nego je naredio Sofiji da mu natrći dupe, naterao
je da se isere, i progutao govance pri slatkišima. Tvrtko, biskup i Kurval,
svi istim obuzeti, obavili su istu radnju, jedan s Jasintom, drugi sa
Seladonom, a treći sa Adonisom. Ovaj poslednji, pošto nije mogao da
zadovolji, bio je upisan u crnu knjigu kazni, i Kurval, psujući kao
najgora propalica, naplatio se na dupetu Tereze, koja mu je smesta
izbacila najpotpuniju kobasicu što se može zamisliti. Orgije su bile
opake, a Tvrtko, odričući se mladalačkih brabonjaka, reče da to veče
hoće samo govna svojih prijatelja. Zadovoljili su ga, i mali razvratnik
svrši kao pastuv žderući Kurvalovo govno. Noć je unela malo mira u
toliku neumerenost, i povratila našim razvratnicima želje i snagu.

Dan trinaesti

Predsednik je tu noć provodio sa svojom kćerkom Adelaidom i s

njom se iživljavao do njenog prvog sna, a zatim je oterao na dušek na
podu pored kreveta, da bi njeno mesto ustupio Fanšon, koju je hteo da
ima uvek pored sebe za slučaj da ga pohota probudi, što se dešavalo
skoro svake noći. Oko tri sata, trgao se iz sna psujući i bogohuleći kao
najveća propalica. To ga je hvatala neka vrsta bludne razjarenosti, koja
je ponekad mogla da bude vrlo opasna. Zbog toga je voleo da pored sebe
ima staru Fanšon, koja je imala najviše dara da ga smiri, bilo nudeći
samu sebe, bilo predlažući mu nešto od onoga što se nalazilo tu u sobi.
Te noći, predsednik se odmah setio nekih skvrnavljenja koja je počinio
sa svojom kćerkom pre nego što je zaspao i hteo je odmah da je pozove
da bi nastavio, ali nje nije više bilo tu. Procenite uzbunu i nered koje je
odmah proizveo ovaj događaj. Kurval se diže u besu i zove je; pale se
sveće, traže je svuda, sve se pretresa, nigde je ne nalaze. Prva je misao
da je potraže u spavaonici devojčica; pregledaju sve krevete, i na kraju
nalaze tajanstvenu Adelaidu gde sedi u spavaćici pored Sofijinog
kreveta. Te dve slatke ženskice, koje su spajali potpuno ista nežna
narav, pobožnost, osećanje vrline, čednosti i pristojnosti, zbližile su se s
najlepšom nežnošću i uzajamno se tešile zbog zle sudbine koja ih je
zadesila. Do tada niko nije posumnjao, ali se kasnije otkrilo da se to nije
dogodilo prvi put, i saznalo se da je starija održavala mlađu u
najplemenitijim osećanjima, a naročito je podržavala da se ne udalji od
religije i obaveza prema bogu koji će ih jednog dana nagraditi za sve
sadašnje muke. Ostavljam čitaocu da oceni Kurvalov bes i jarost kada je
otkrio na delu požrtvovanu misionarku. Zgrabio je za kosu i dovukao uz
psovke i uvrede do svoje sobe, gde je vezao za stub kreveta i ostavio tako
do jutra da razmišlja o svom drskom postupku. Kada su svi prijatelji
dotrčali da prisustvuju ovoj sceni, lako je zamisliti s kakvom je
usplahirenošću Kurval zahtevao da se obe prestupnice upišu u knjigu
kazni. Vojvoda je smatrao da ih treba kazniti odmah, i kazna koju je
predlagao nije uopšte bila blaga; ali biskup se tome usprotivio navodeći
nekoliko vrlo razumnih razloga, i Tvrtko se zadovoljio time što ih je
samo upisao. Starice nije bilo moguće kazniti, jer su te noći bile u
sobama gospode. To im je ukazalo na grešku u sistemu upravljanja, pa
su se dogovorili da od sada, u svakom slučaju, ostane bar jedna kod
devojaka i jedna kod dečaka. Opet su polegali, ali Kurval, koji je u besu
postao samo još bestidniji, učinio je svojoj kćerki stvari koje još ne
možemo opisati, ali koje su mu, pošto su izazvale svršavanje, bar
omogućile da mirno zaspi. Sutradan ujutro, sve ženskice su bile tako
preplašene da nisu pronašli nijednu prestupnicu, a kod dečaka je samo
mali Narcis, kome je prethodne večeri Kurval zabranio da briše dupe,
pošto ga je hteo izmazanog govnima pri kafi, koju je ovaj imao da
posluži tog dana, potpuno smetnuo s uma zabranu i obrisao čmar s
najvećom pažnjom. Uzalud ih je uveravao da se greška može popraviti
jer mu se još sere, naredili su mu da se uzdrži, a da će u svakom slučaju
biti upisan u zlokobnu knjigu, što je odmah pred njegovim očima učinio
nepopustljivi Tvrtko, dajući mu do znanja koliko je ogromna njegova
greška, i da je ona sama dovoljna da gospodinu predsedniku omete
svršavanje. Konstanca, koju zbog njenog stanja nisu više u tome
sprečavali, Degranž i Buljoder su jedini imali dozvolu da idu u kapelu, a
svima ostalim je naređeno da se uzdrže do večere. Pri ručku su
prepričavali noćašnje događaje; podrugivali su se predsedniku što
dopušta da mu ptičice izleću iz kaveza; šampanjac mu je povratio veselo
raspoloženje, pa su prešli na kafu. Služili su je Narcis i Seladon, Zelmira
i Sofija. Ova poslednja je bila dobro postiđena. Pitali su je koliko puta se
to desilo, ona je odgovorila da je to tek drugi put i da joj je Tvrtkova
gospođa davala tako dobre savete da je u stvari velika nepravda da ih
obe zbog toga kazne. Predsednik je uveravao da su to što ona naziva
dobrim savetima u stvari vrlo loši saveti, s obzirom na položaj u kojem
se ona nalazi, i da pobožnost kojom joj ona tamo puni glavu služi samo
tome da je kažnjavaju svakog dana; da ne sme da ima, tu gde jeste,
drugih gospodara i drugih bogova sem njegova tri prijatelja i njega, niti
druge religije, sem njima da služi i da se svemu slepo pokorava. Tako je
poučavajući, postavi je klečeći među svoje noge i naredi joj da mu sisa
budžu, što je ova mala nesrećnica izvršila sva dršćući. Vojvoda, još uvek
pristalica jebačina među butine, nemajući ništa drugo pod rukom,
natakao je na ovaj način Zelmiru, koja mu je u isto vreme srala u šaku,
iz koje je on gutao brzinom kojom je dobijao, dok je Tvrtko ustima
drkao Seladona, a biskup potpomagao Narcisovo sranje. Posle toga su
malo otpočinuli, a kada su se smestili u dvoranu za pripovedanje, Dikla
je ovako nastavila nit svoje priče:

»Osamdesetogodišnji ljubavnik koga mi je namenila Furnijerka bio

je, gospodo, šef računovodstva, mali, debeo i vrlo neprijatnog lica.
Stavio je jednu posudu između nas, postavili smo se leđa uz leđa i srali u
nju zajedno; zatim on uze sud, prstima izmeša oba govneta, proguta ih
zajedno, dok sam ga ja rasterećivala u svoja usta. Jedva da mi je i
pogledao stražnjicu. Nije je ljubio, ali mu je zanos ipak bio vrlo bujan;
bio je nestrpljiv, psovao je pri gutanju i svršavanju, a kada se povukao,
dao mi je četiri zlatnika za ovaj čudan obred.
U to vreme, moj bankar je prema meni pokazivao sve veće poverenje
i gajio sve veće prijateljstvo, i to poverenje, koje sam ubrzo
zloupotrebila, bilo je razlog našeg konačnog rastanka koji je ubrzo
usledio. Jednog dana, kada me ostavio samu u svojoj radnoj sobi,
primetila sam da pre izlaska iz kuće puni kesu iz jedne vrlo široke fioke
napunjene do vrha zlatom. Oh, kakav plen, rekla sam odmah u sebi. I
pošto sam istog časa smislila da se dočepam te gomile, počela sam
najpažljivije da posmatram sve okolnosti koje bi mi pomogle da dođem
do nje. D’Okur nije zatvarao ovu fioku, ali je odnosio sa sobom ključ
radne sobe, i pošto sam primetila da su i vrata i brava vrlo slabe,
pomislila sam da bi mi trebalo veoma malo napora da ih lako razvalim.
Pošto sam utanačila ovaj plan, žudno sam očekivala dan kada će D’Okur
biti van kuće celog dana, što se dešavalo dva puta nedeljno, u dane
posebnih bahanalija na koje je odlazio s Depreom i igumanom, gde su
činili stvari o kojima će vam možda pričati Degranž, a koje ne spadaju u
moju nadležnost. Uskoro se ukazao taj povoljni trenutak. Posluga, sve
sam razvratnik kao i njihov gospodar, nije propuštala taj dan za svoje
partije, tako da sam se našla skoro potpuno sama u celoj kući. Puna
nestrpljenja da izvedem svoj plan, odmah sam otišla do vrata radne
sobe, jednim udarcem pesnice ih razvalim, doletim do fioke, nađem
ključ: znala sam gde je. Izvučem sve što je bilo unutra; nije bilo manje
od tri hiljade zlatnika. Punim džepove, preturam po drugim fiokama;
spazim vrlo skupocen nakit, dočepam ga se; ali šta sam tek našla u
drugim fiokama ovog izvanrednog radnog stola!… Blago D’Okuru!
Kakva sreća što te neko drugi nije uhvatio u tvojoj neopreznosti! Bilo je
tu predmeta zbog kojih bi sigurno mogao da bude pogubljen, samo to
mogu da vam kažem. Sem jasnih i glasnih poruka o tajnim bahanalijama
koje su mu upućivali Depre i iguman, postojale su i sve sprave koje su
služile ovim zločinima… Ali ovde se zaustavljam; granice koje ste mi
odredili sprečavaju me da vam o tome kažem nešto više, Degranž će
vam sve to objasniti. Ja sam, čim sam obavila krađu, pobegla tresući se
od užasa pri pomisli kakvim sam se opasnostima možda izlagala družeći
se s takvim zločincima. Prešla sam u London, ali kako vam moj boravak
u tom gradu, gde sam živela šest meseci na visokoj nozi, ne pruža
nijedan doživljaj koji bi mogao da vas zanima, dopustićete mi, gospodo,
da ćutke pređem preko tog dela svoga života. Sa Parizom sam održavala
vezu samo preko Furnijerke, i kako me ona obavestila o svoj buci koju je
bankar podigao oko te nesrećne krađe, najzad sam odlučila da ga
ućutkam i napisala mu suvo da je ona koja je našla novac u fioci našla i
druge stvari i da, ukoliko se odluči da nastavi svoju poteru, ja nemam
ništa protiv, ali da ću naterati i njega da onom istom sudiji kome budem
morala da predam to što sam našla u malim fiokama, i on preda ono što
se nalazi u velikim. Naš je mudonja zamukao, a kako se tih šest meseci
pročulo za njihov razvrat, pa su i sami morali da pređu u inostranstvo, i
pošto nisam više imala čega da se plašim, ja sam se vratila u Pariz, i
treba li da vam priznam svoje loše ponašanje, gospodo? Vratila sam se
isto tako siromašna kao što sam bila pre odlaska, toliko da sam morala
da se vratim kod Furnijerke. Kako mi je bilo samo dvadeset tri godine,
prilike mi nisu nedostajale. Ostaviću po strani one koje mi nisu u užoj
nadležnosti i nastaviću, ako vam se to dopada, samo o onima koje znam
da vas za sada još zanimaju.
 Osam dana po mom povratku, postavili su u sobi namenjenoj
nasladama jedno bure puno govana. Pojavi se moj Adonis: to je jedno
sveto svešteno lice, ali toliko oguglalo na tu vrstu uživanja da je mogao
da se nadraži još samo nastranostima koje ću vam opisati. On, dakle,
uđe; ja gola. Posmatra mi malo guzove, pipa ih dosta grubo i kaže mi da
ga svučem i pomognem mu da uđe u bure. Skidam ga golog, pridržavam
ga, matora svinja se smešta u svoj brlog, kroz jednu rupu, koja je
naročito za to pripremljena, posle nekog vremena izvlači skoro
naduveni ud i naređuje mi da ga drkam, i pored prljavštine i grozote
kojom je ubrljan. Ja izvršavam, a on zagnjuri glavu u bure, brčka se,
guta, dere se, svršava, zatim se baca u kadu gde ga prepuštam dvema
kućnim pomoćnicama koje ga čiste jedno četvrt sata.
Jedan drugi je naišao malo kasnije. Bilo je prošlo osam dana kako
sam se israla i išorala u jednu posudu koja je brižljivo čuvana; to vreme
je bilo neophodno da se izmet dovede u stanje kakvo je voleo naš
razvratnik. Taj čovek je imao oko trideset pet godina, bavio se
finansijama. Ušavši, odmah me upita gde je sud: ja mu ga pružim, on
onjuši: ’Je li sigurno’, kaže mi, ’da je ovo israno pre osam dana?’ − ’Ja
vam lično za to odgovaram, gospodine, vidite li kako se već skoro
uplesnivilo?’ − ’Ah, to meni i treba’, reče mi ’meni nikada nije suviše
plesnivo. Pokažite mi, moliću vas lepo, to drago dupe koje ga je isralo.’
Ja mu ga pokazujem. ’Dobro’, reče, ’postavite ga tako, prema meni da
mi bude u vidnom polju dok izjedem njegov plod.’ Nameštamo se, on
proba, oduševi se zagnjuri se i proguta za minut to slasno jestivo
zastajući između zalogaja samo da bi zurio u moje dupe, ali bez ikakvog
propratnog detalja, čak nije ni kitu izvadio iz gaća.
Mesec dana kasnije, razvratnik koji se pojavio zahtevao je da obavi
posao s Furnijerkom lično. Šta je izabrao, gospode bože! U to vreme je
imala punih šezdeset osam godina; crveni vetar joj je nagrizao celu
kožu, a osam pokvarenih zuba koji su joj krasili usta širili su takav
zadah da je bilo skoro nemoguće govoriti s njom izbliza. Ali su baš te
mane mamile ljubavnika s kojim je imala da obavi posao. Znatiželjna da
vidim ovu scenu, letim na rupu: Adonis je bio jedan stari lekar, mada
mlađi od nje. Ugledavši je, zalepi usta na usta, zatim, posle četvrt sata,
razgolitivši joj otromboljeno dupište nalik na vime matore krave, navali
da ga ljubi i liže pomamno. Onda im donesu jedan špric i tri flašice
likera; sledbenik Eskulapov uštrcava špricom bezopasan napitak u creva
svoje Iris, ona ga upija i zadržava; za to vreme lekar ne prestaje da je
ljubi i liže po svim delovima tela. ’Ah, prijatelju’, reče na kraju bakica,
’sad ne mogu više, ne mogu. Spremi se, prijatelju, moram da ti ga
vratim.’ Učenik iz Salerna klekne, iz gaća izvlači crnu i izgužvanu
krpicu koju muški drka; Furnijerka mu nabija svoje ogromno i gadno
dupište na usta, napinje se, lekar srče, poneki brabonjak bez sumnje
promakne u napitak, sve prolazi, mužjak svršava i pada ničice mrtav
pijan. Na taj način je njegov razvrat zadovoljavao dve strasti: pijančenje
i sladostrašće.«

»Trenutak«, reče Tvrtko, »ova iživljavanja mi ga uvek dižu.

Degranž«, nastavi on, »pretpostavljam da je tvoje dupe najsličnije
onome koje nam je Dikla opisala: dođi da mi ga prilepiš na lice.« Matora
oklopnjača posluša. »Puštaj, puštaj«, reče joj Tvrtko glasom kao malo
prigušenim pod ovim duplikatom užasavajućeg dupišta. »Puštaj, svinjo!
Ako i nije tečno, biće čvrsto, ipak ću ga proždrati.« Radnja se završava
dok biskup radi isto to sa Antinousom, Kurval sa Fanšonom, a vojvoda
sa Lujzom. Ali naša četvorica mudonja što su se prekalili u svim tim
opakostima predavali su se tome sa uobičajenom ravnodušnošću, i četiri
govneta su bila izjedena a da ničija sperma nije ni kanula. »Dobro,
Dikla, završi sada«, reče vojvoda; »ako se i nismo smirili, bar smo manje
ugroženi i moći ćemo da te saslušamo.« − »Avaj«, reče naša diva, »priča
koja mi ostaje za ovo veče suviše je jednostavna, rekla bih, za stanje u
kojem vas vidim. Nije važno, ona je na redu; treba i ona da zauzme svoje
mesto:

»Heroj avanture je jedan stari brigadni general kraljeve vojske.

Trebalo ga je skinuti sasvim golog, a zatim ga poviti kao odojče; kada je
bio tako spakovan, morala sam da serem pred njim u jedan tanjir i da
mu vrhovima prstiju dajem govance kao kašicu. Sve tako polako, dok
naš pohotljivac sve ne poručka i svrši u pelene podražavajući plač
deteta.«
 »Pređimo onda na decu«, reče vojvoda, »pošto nas ostavljaš na priči
o deci. Fani, dođite da mi se poserete u usta, i ne zaboravite da mi pri
tome sisate kurac, jer treba i da svršim.« − »Neka bude volja tvoja«, reče
biskup. »Priđite, Ružice; čuli ste šta je naređeno Fani; činite isto.« −
»Kako ona, tako i vi,« reče Tvrtko Hebi, koja se takođe približi. − »Kud
svi, tud i mi«, reče Kurval. »Avgustina, ugledajte se na vaše drugarice i
činite isto, dete moje, neka moja sperma curi u vaša usta kao što vaša
govna cure u moja.« Sve je izvedeno, i ovoga puta sve i poteče; sa svih
strana su se čuli govnjivi prdeži i krici svršavanja, a kada je pohota bila
zadovoljena, utolili su i glad. Međutim, pri orgijama su usavršili neke
metode, pa su decu poslali na spavanje. Ove preslatke časove proveli su
sa četiri prvostepena nabijača, četiri služavke i četiri pripovedačice. Pri
tome su se napili kao svinje i počinili tako strahovito prljave grozote da
ih ne bih mogao opisati a da ne naškodim manje razvratnim slikama
koje još moram ponuditi čitaocima. Kurvala i Tvrtka su odneli bez
svesti, ali su se vojvoda i biskup, hladnokrvni kao da baš ništa nije ni
bilo, podali u preostalom delu noći uobičajenim uživanjima.

Dan četrnaesti

To jutro su naši razvratnici primetili da i vreme ide naruku njihovim

prljavim planovima, i da ih od očiju celog sveta skriva bolje od svih
njihovih predostrožnosti: pala je zastrašujuća količina snega i prekrila
sve okolne predele štiteći skrovište naše četvorice zlikovaca čak i od
pristupa životinja; jer što se ljudi tiče, nije uopšte bilo moguće da se iko
usudi da dospe do njih. Neverovatno je koliko ta vrsta sigurnosti služi
strasti, i šta je sve čovek u stanju da preduzme da bi mogao sebi da kaže:
»Sam sam ovde, na kraju sveta, zaklonjen od svih pogleda, nijednom
stvorenju nije moguće da dospe do mene; nema više kočnica, nema više
nikakvih prepreka.« Tog trenutka, želje se vinu s takvom plahovitošću
koja ne poznaje više granice, a nekažnjivost kojom su zaštićene prijatno
povećava pijanstvo. Ničega nema osim boga i savesti: a kakvu snagu
može imati prva kočnica u srcu i savesti jednog bezbožnika? I kakvu
vlast može imati savest nad onim koji se toliko navikao da pobeđuje
svoju grižu savesti da i nju pretvara u izvor naslada? Jadno stado,
izloženo ubilačkom zubu ovakvih zlikovaca, zadrhtali biste od užasa kad
bi vam iskustvo dopustilo da se prepustite ovakvim razmišljanjima! Taj
dan je bio dan proslave druge sedmice; bavili su se isključivo proslavom.
Imalo je da se obavi venčanje Narcisa i Hebe, ali što je bilo najgroznije,
oboje su bili na spisku kazni za to isto veče. Tako su iz slasti bračnog
slavlja morali da pređu na gorčinu škole; kakav jad! Mali Narcis, koji je
imao duha, zapazio je tu nepravdu, ali su, uprkos tome, obavili
uobičajene obrede. Biskup je očitao službu, spojili su supružnike i
dozvolili im da čine jedno s drugim, i pred očima celog sveta, sve što su
hteli. Ali, ko bi verovao? Poredak je već pustio korene, i mali čova, koji
je dobro učio školu, oduševljen oblinama svoje ženice, a ne uspevajući
da joj ga nabije, umalo je nije pocepao prstićima, da su mu samo
dopustili. Sprečili su ga u poslednjem trenutku, a vojvoda je dograbio
nevestu i na licu mesta je odjebao među butine, što je učinio i biskup s
mladoženjom. Ručali su, bili su pušteni na gozbu, i pošto su ih dobro
kljukali, digavši se od stola sranjem su zadovoljili jedno Tvrtka, a drugo
Kurvala, koji su u slast pokusali ta mala dečija govanca. Kafu su
poslužili Avgustina, Fani, Seladon i Zefir. Vojvoda je naredio Avgustini
da drka Zefira, a ovome da mu sere u usta u isto vreme kada bude
pljuckao spermicu. Radnja je izvanredno uspela, tako da se biskupu
prohtelo isto sa Seladonom: Fani ga je drkala, a malom čoveku je
naređeno da kaki u usta velečasnog u trenutku kada bude osetio da mu
je sperma provalila. Ali sa te strane nije bilo tako sjajnog uspeha kao sa
druge; dete nikako nije uspevalo da kaki u isto vreme kad svršava, a
kako je to bio samo pokušaj koji nije bio sankcionisan pravilnikom, nisu
mu odredili nikakvu kaznu. Tvrtku je srala Avgustina, a biskup, kome se
ukrutio kao kamen, dao ga je na sisanje Fani, koja mu je u isto vreme
kakila u usta; svršio je, a kako mu je nastup bio žestok, malo je
zlostavljao Fani, ali nije uspeo da joj prilepe kaznu, ma kako izgledalo da
mu je to bila želja. Nema takvog zajebanta kao što je biskup. Čim je
svršio, slao bi do đavola predmet svog uživanja; to su svi znali, i nikoga
se devojčice, supruge i dečaci nisu plašili da izdrkaju kao njega. Posle
počinka prešli su u dvoranu, gde je svako zauzeo svoje mesto, a Dikla je
ovako nastavila nit svoga kazivanja:

»Povremeno sam odlazila na partije u grad, a pošto su one bile

uglavnom bolje plaćene, Furnijerka je pokušavala da ih što više nabavi.
Jednoga dana me poslala kod jednog starog viteza od Malte, koji mi je
otvorio neku vrstu ormana punog pregrada u kojima su stajale
porcelanske posude, svaka sa po jednim govnetom. Taj matori bludnik
je bio u dogovoru s jednom od svojih sestara, koja je bila igumanija
jednog od najpoznatijih pariskih manastira. Ova dobra duša mu je
svakog jutra slala sanduke pune kobasica svojih štićenica. A on je sve
slagao po redu, i kada sam došla, naredio mi je da uzmem taj i taj broj,
najstariji. Pružila sam mu ga. ’Ah, ovo je od jedne mlade
šesnaestogodišnje devojke lepe kao dan. Drkaj me dok ga jedem.’ Ceo
obred se sastojao u tome da ga ja zaguljujem i pokazujem mu svoje dupe
dok on proždire, a zatim da stavim svoje govno na mesto onoga koje je
pokusao. Posmatrao je kako to radim, brisao mi dupe jezikom i svršavao
sisajući mi anus. Zatim je zatvarao policu, mene isplaćivao, i naš delija,
kome sam odlazila u posete rano ujutro, ponovo bi zaspao snom
pravednika.
Jedan drugi, po meni, izuzetniji (neki stari kaluđer), ulazi, traži
osam do deset govana od prvih koji se tu nađu, muškaraca ili žena,
svejedno mu je. Promeša ih, umesi, grize po sredini i svršava kad je
požderao bar polovinu, dok ga ja cuclam.
Neki treći je čovek koji mi je, bez sumnje, izazvao najveće gađenje u
celom životu. Naredio mi je da dobro otvorim usta. Ležala sam gola na
dušeku na podu, a on me objahao i spustio mi u gubicu svoju gomilu, a
zatim se, odvratnik, vratio da jede pravo iz mojih usta, dok mi je sise
zalivao spermom.«

»Ah, ah! taj je baš zgodan, reče Kurval; »da mu jebem boga, baš mi
se sere, moram to da pokušam. Koga bih uzeo, gospodine vojvodo?« −
»Koga?« prihvati Blanžis; »vere mi, ja bih vam preporučio Juliju, svoju
kćer; ona vam je tu, pod rukom, vi volite njena usta, poslužite se njima.«
− »Hvala vama na pažnji«, reče nezadovoljna Julija; »šta sam vam
zgrešila da govorite takve stvari protiv mene?« − »Dobro, pošto je to
srdi, i pošto je ona dosta dobro čeljade, uzmite gospođicu Sofiju; to vam
je sveže, lepo, piletina, samo joj je četrnaest godina.« − »Neka bude,
hoćemo Sofiju«, reče Kurval, čiji je nemiran ud već počeo da se
razmahuje. Fanšon prilazi žrtvi; ovoj jadnoj maloj nesrećnici unapred je
muka. Kurval se na to samo smeje, primiče svoje debelo, gadno i prljavo
dupište ovom ljupkom lišcu i dočarava nam time sliku žabe koja će
ukaljati ružu. Drkaju ga, bomba krene. Sofiji ne promakne ni mrvica, i
odvratnik se naginje i odmah ždere ono što je izbacio, gutajući sve u
četiri zalogaja, dok ga drkaju preko stomaka te nesrećnice, koja posle
obavljene radnje povraća celu utrobu Tvrtku pod nos, koji to prima sa
oduševljenjem sve se drkajući, dok sav ne bude ispolivan. »Hajde, Dikla,
nastavi«, reče Kurval, »možeš biti ponosna na svoju priču, vidiš kako to
pali.« Onda Dikla nastavi sledećim rečima, sva očarana u dubini duše
što joj pripovedanje tako polazi za rukom:

»Čovek koga sam videla posle ovoga čiji vas je primer zaveo«, reče
Dikla, »hteo je po svaku cenu da žena koja mu se daje ima neuredno
varenje. Zbog toga mi je Furnijerka, koja me ni o čemu nije obavestila,
za ručkom dala da progutam neki lek koji mi je pospešio varenje i
stolicu potpuno pretvorio u proliv. Naš gazda stiže, i posle nekoliko
uvodnih poljubaca u predmet svoga obožavanja, dok se ja jedva
uzdržavam zbog grčeva koji me zavijaju, on mi reče da se slobodno
pustim. Mlaz štrcnu, ja se pridržavam za budžu, on pada u zanos, guta
sve, ište mi još; ja ga zapljusnem drugom salvom, posle nje uskoro sledi
treća, i bludnikova sardinica ostavlja mi među prstima nepobitne
dokaze stanja u koje ga je ovo dovelo.
Sutradan sam opslužila jednu ličnost čija će raskošna strast možda
naći nekog obožavaoca među vama, gospodo. Prvo su ga odveli u sobu
pored one u kojoj smo obično radile i koja je imala tako zgodnu rupu za
posmatranje. On se tu pripremi sam. Jedan drugi učesnik čeka me u
susednoj sobi; to je bio neki fijakerista koga su slučajno izabrali među
njemu sličnima i koga su u sve uputili. Kako sam i ja bila pripremljena,
oboje su nas dobro napunili. Radilo se o tome da kočijaš sere tačno
preko puta rupe, tako da sakriveni razvratnik ne izgubi ništa od prizora.
Ja primam govno u tanjir, vodeći računa da izađe u jednom komadu,
dobro mu širim dupe, pritiskam anus, ne zaboravljam ništa što je
potrebno da mu omogućim udobno sranje. Čim se moj čovek israo, ja
mu zgrabim kurac i isprosipam ga preko govneta, i sve to tačno u
vidnom polju našeg posmatrača. Najzad, kada je gomila gotova, trčim u
susednu sobu. ’Izvolite, kušajte brzo, gospodine’, kažem, ’dok je još
toplo.’ Ne treba ga nuditi dva puta; on zgrabi tanjir, pruža kurac da mu
ga drkam, lupež smaže sve što sam mu poslužila, dok sperma šiklja pod
gipkim pokretima moje uslužne šake.«

»Kojih je godina bio kočijaš?« upita Kurval. − »Oko trideset godina«,

odgovori Dikla. − »Oh, nije to ništa,« reče Kurval. »Ako hoćete, Tvrtko
će vam potvrditi da smo poznavali jednog koji je činio to isto, u istim
okolnostima, ali sa čovekom šezdesetih-sedamdesetih godina, izabranim
među najodvratnijim šljamom koga ima u prostom narodu.« − »Pa to je
lepo samo ako je tako«, reče Tvrtko čija je spravica počela da se
kočoperi još od Sofijinog zalivanja; »kladim se da bih to radio s
najstarijim od svih bogalja.« − »Kruti vam se, Tvrtko«, reče vojvoda,
»poznajem vas: kada počnete da svinjite, to znači da spermica počinje da
vas kljuca. Hajdemo! Ja nisam najstariji bogalj, ali, da bih zadovoljio
vašu pohotu, nudim vam sve što imam u utrobi, i verujem da će to biti
obilno.« − »Oh, jebem mu boga!« reče Tvrtko, »kakva sreća za mene,
dragi vojvodo.« Vojvoda nastupa, Tvrtko klekne pod dupe koje će ga
obdariti blaženstvom; vojvoda se napinje, bankar guta, i razvratnik,
koga ovaj vrhunac gadosti opija, svršava kunući se da nikada nije toliko
uživao. »Dikla, dođi da mi vratiš ovo što sam dao Tvrtku.« −
»Gospodaru, zar se ne sećate da sam vam jutros dala«, reče naša
pripovedačica, »i da ste ga celog progutali.« − »Da, istina je«, reče
vojvoda. »Pa dobro, Martina, moram da pribegnem tebi jer neću dečije
dupe: osećam da sperma hoće da mi krene, ali da će to ipak teško ići,
zbog čega su mi potrebne izuzetne stvari.« Međutim, i Martina je bila u
istom položaju kao Dikla; ona se jutros israla Kurvalu. »Kako, duplog li
mu boga, zar neću večeras naći nijedan brabonjak?« Na to priđe Tereza
i ponudi mu najprljavije, najraščepljenije dupište koje se ikada moglo
videti. »Ah, daj šta daš«, reče vojvoda nameštajući se, »a ako u haosu u
kojem se nalazim, ovo odvratno dupište ne učini svoje dejstvo, ne znam
više kom ću se bogu obratiti.« Tereza se dobro napne, vojvoda prima;
tamjan je bio isto toliko strašan kao hram iz kojeg je izlazio, ali, kad
neko ima tako silnu potrebu, kao sada vojvoda, nikakva prljavština nije
prekomerna. Pijan od pohote, gad sve smaže štrcajući u nos Dikli, koja
ga drka, neoborive dokaze svoje muške snage. Seli su za sto, orgije su
bile posvećene kažnjavanju. Te nedelje je bilo sedam prestupnika:
Zelmira, Kolomba, Heba, Adonis, Adelaida, Sofija i Narcis. Nežnu
Adelaidu nisu poštedeli. Zelmira i Sofija su, takođe, otišle s nekoliko
tragova postupaka kojima su bile podvrgnute, i bez ulaženja u
pojedinosti, jer nam to okolnosti još ne dopuštaju, svi su otišli da legnu i
u naručju Morfeusa saberu snage koje su im potrebne da bi ih ponovo
žrtvovali Veneri.

Dan petnaesti

Neposredno posle kažnjavanja, retko je bilo prestupnika. Dakle, ni

ovoga dana ih nije bilo, ali, i dalje strogi u izdavanju dozvola za jutarnje
sranje, toga jutra su nagradili samo Herkula, Mišetu, Sofiju i Degranž, i
Kurval je mislio da će svršiti posmatrajući ovu poslednju kako sere. Pri
kafi, skoro ništa, zadovoljili su se čačkanjem dupeta i sisanjem nekoliko
čmarova, a kada se zvono oglasilo, brzo su prešli u dvoranu za
pripovedanje, gde je Dikla nastavila ovim rečima:

»Kod Furnijerke je povremeno dolazila jedna devojčica od dvanaest-

trinaest godina, takođe plod zavođenja onog izuzetnog čoveka o kome
sam vam govorila. Mislim da nije razvratio ništa tako slatko, tako sveže i
tako lepo. Bila je plavušica, visoka za svoje godine, pravi model za
slikanje, lica nežnog i zavodljivog, najlepših mogućih očiju, cela njena
ljupka ličnost je odisala skladom i blagošću, što je činilo zanimljivom i
krajnje privlačnom. Ali kakvom su poniženju prepuštene sve te čari i
kakav im je sraman početak bio namenjen! Mala je bila kći jednog vrlo
dobrostojećeg dvorskog nabavljača finog rublja, i bila joj je nesumnjivo
predodređena srećnija sudbina od te da postane kurva. Ali naš je
bludnik više uživao ukoliko je više kvario život svojih žrtava spretnim i
pokvarenim zavođenjima. Maloj Lusili je pripalo da zadovolji, odmah po
svom dolasku, prljave i jezovite prohteve čoveka kome nije bio dovoljan
njegov izopačeni nagon, već ga je mogao iživeti na nevinoj devici. Evo ga
stiže: bio je to matori notar koji je plivao u zlatu i uz sve svoje bogatstvo
posedovao i nasilništvo rođeno u okoreloj duši koje tvrdičlukom, koje
bludničenjem. Privedu mu dete; ma koliko da je lepa, njegov prvi izraz
je prezir; gunđa, psuje kroz zube da se danas u Parizu ne može više naći
lepa devojka; onda pita da li je pouzdano devica, uveravaju ga da jeste,
nude mu da proveri. ’Ja da gledam pizdu, gospođo Furnije, ja da gledam
pizdu? Nadam se da to niste ozbiljno mislili; otkako dolazim kod vas,
niste mogli primetiti da ih mnogo marim. Služim se njima, istina je, ali
na takav način da mislim da je jasno da im nisam mnogo privržen.’ − ’Pa
dobro, gospodine, u tom slučaju se oslonite na nas, a ja vam tvrdim da je
nevina kao da je sad izašla iz majčine utrobe.’ Penju se, a ja, kao što već
možete pretpostaviti, znatiželjna da vidim ovakav susret, odletim na
svoju rupu. Jadna mala Lusila bila je tako sramežljiva da je ne bih mogla
drugačije opisati sem suprotstavljanjem superlativa koje bih upotrebila
da opišem bestidnost, nasilništvo i zlovolju njenog šezdesetogodišnjeg
ljubavnika. ’Hajde, šta ste se tu ukrutili kao neka zverčica?’ reče joj
odsečnim glasom. ’Treba li da vam kažem da se razgaćite? Nije li trebalo
da mi to dupe bude poznato još pre pola sata? Hajde, brže!’ − ’Ali,
gospodine, šta treba da radim?’ − ’Da ga jebem, zar se to pita?… Šta
treba da radite? Treba da se razgaćite i da mi se natrćite.’ Lusila posluša
dršćući i otkri belo slatko dupence, kao da je Venerino. ’Hm… lepo
parče’, kaže nasilnik… ’Priđite.’ Zatim, zgrabi joj grubo guzove i
razmičući ih: ’Je li potpuno sigurno da vam ništa nije učinjeno sa ove
strane?’ − ’Oh, gospodine, niko me nikada nije pipnuo.’ − ’Hajde prdite.’
− ’Ali, gospodine, ne mogu.’ − ’Ima da se napnete.’ Ona posluša, i jedan
mali vetrić se izmigolji i odjeknu u zagađenim ustima matorog
razvratnika, koji se sladi mljackajući. ’Želite li da serete?’ nastavi
razvratnik. − ’Ne, gospodine.’ − ’Dobro. Ali meni se sere, i to obilato, to
da znate. Dakle, pripremite se da mi ugodite… Skidajte suknje.’ Ona ih
skida. ’Lezite na ovu sofu, butina jako dignutih i glave jako spuštene.’
Lusila leže, matori notar je namešta tako da joj jako razmaknute noge
potpuno raščepljuju lepu picu tačno u visini dupišta naše junačine, tako
da može njome da se služi kao nokširom. Takva mu je bila božanska
namera, a da bi mu posuda bila udobnija, obema je rukama širi iz sve
snage. Postavlja se, napinje, i govno pada u svetilište u kojem bi i sam
Amor pristao da sebi sagradi hram. Zatim se okreće, i prstima ugurava u
otvorenu vaginu koliko može prljavog izmeta koji je tu izručio. Ponovo
se namešta, isere drugo govno, zatim treće, i pri svakome isti obred
punjenja i nabijanja. Pri poslednjem učini to s takvom grubošću da mala
urliknu, i verovatno je pri toj odvratnoj radnji izgubila dragoceni cvet
kojim je priroda obdarila da bi ga poklonila braku i ljubavi. U tom je
trenutku naš razvratnik svršio. Vrhunac ushićenja mu je bio da napuni
tu mladu i lepu picu govnima, da je izgnjavi i da ih dobro nabije unutra.
Radeći to, iz šlica izvlači neku vrstu kurca; iako je mlitav, on ga drma i
uspeva, baveći se svojom odvratnom radnjom, da iscedi na pod nekoliko
retkih kapi sparušene sperme, za kojom je sigurno žalio, čim je s toliko
muke i sa takvim gadostima izmamio. Kad je svršio posao, otišao je;
Lusila se oprala, i to je sve.
Meni su nešto posle toga naturili jednoga čija mi je strast izgledala
još mučnija. On je bio savetnik Vrhovnog suda. Morala sam ne samo da
gledam kako sere nego da mu pomognem, svojim prstima da olakšavam
kuljanje smese pritiskajući i otvarajući, stežući mu po potrebi anus, a
kada je završio, da mu svojim jezikom najbrižljivije očistim ceo taj deo
koji je bio potpuno umazan.«

»Jebi ga! to je zaista vrlo mučan posao«, reče biskup: »ove četiri
gospođe koje ovde vidite, a koje su, međutim, naše supruge, naše kćeri i
naše bratanice, obavljaju ga svakog dana. A čemu bi, do đavola, i služio
jezik jedne žene ako ne za brisanje dupeta? Što se mene tiče, ja mu
vidim samo tu namenu. Konstanca«, nastavi biskup obraćajući se lepoj
vojvodinoj supruzi, koja je tog dana bila s njim na sofi, »dokažite Dikli
spretnost u tom poslu; evo vam mog vrlo prljavog dupeta, nisam ga
brisao od jutros, za vas sam ga čuvao… Hajde, pokažite svoj talenat.« I
jadnica, i suviše naviknuta na ovakve strahote, izvršava kao poslušna
žena. Šta sve ne proizvode, gospode bože, strah i potčinjenost! »Da ga
jebem!« reče Kurval nudeći svoju gadnu i svu izmazanu jazbinu ljupkoj
Alini, »nećeš ti biti jedini koji će služiti za primer. Hajde, kučko«, reče
ovoj lepoj i vrloj ženici, »nadmašite svoju drugaricu.« I to se završi.
»Sada nastavi, Dikla«, reče biskup, »hteli smo samo da ti pokažemo da
taj čovek nije zahtevao ništa izuzetno, i da ženski jezik i nije ni za šta
drugo do da briše dupe.« Ljubazna Dikla stade se kikotati, pa nastavi
ovo što ćete sada čitati:

»Dopustićete, gospodo, da za trenutak prekinem priču o strastima

da bih vam saopštila jedan događaj koji s njima nema nikakve veze. Tiče
se mene lično, ali kako ste mi naredili da sledim zanimljive događaje
svog životnog puta čak i kad se ne radi neposredno o raznim vrstama
nagona, mislim da je ovaj takve prirode da ne bi smeo da ostane
neiskazan. Već odavno sam bila kod Furnijerke najstarija u njenom
saraju, i u mene je imala najviše poverenja. Ja sam najčešće sastavljala
partije i primala isplate. Ta žena mi je bila kao majka, pomagala mi je u
raznim zgodama, verno mi je pisala u Englesku, prijateljski mi je
otvorila svoja vrata po povratku, kada su me prilike navele da ponovo
zatražim pribežište. Dvadeset puta mi je pozajmljivala novac, a često mi
nije ni tražila da ga vratim. Došao je trenutak da joj dokažem svoju
zahvalnost i uzvratim na njeno krajnje poverenje, a sami ćete proceniti,
gospodo, kako se moja duša i sa kakvom lakoćom otvarala prema vrlini.
Furnijerka se razbole, i prvo joj je bilo da mene pozove. ’Dikla, dete
moje, ti već znaš da te ja volim’, reče mi, ’a sada ću ti posvedočiti krajnje
poverenje koje imam u tebe u ovom presudnom trenutku. Bez obzira na
tvoju pokvarenost, verujem da nisi u stanju da prevariš svoju staru
prijateljicu; evo me sada jako bolesne, stara sam, i zbog toga ne znam
dokle će to odvesti. Imam rođake koji će se baciti na moje nasleđe; hoću
da ih lišim bar sto hiljada franaka u zlatu koje držim ovde u sanduku. Ti
ih čuvaj, dete moje, evo ih, poveravam ti ih pod uslovom da ih
rasporediš po mom nalogu.’ − ’Oh, draga majčice’, rekoh joj pruživši obe
ruke, ’ovaj uvod me rastužuje; sigurna sam da je potpuno izlišan, ali,
ako se, ne daj bože, nešto dogodi, zaklinjem vam se da ću doslovno
ispuniti vaše želje.’ − ’Verujem ti, dete moje, a evo zašto sam na tebe
prvo pomislila. Ovaj sanduk, dakle, sadrži sto hiljada franaka u zlatu;
sada imam nekih obzira, neku grižu savesti zbog života koji sam vodila,
zbog mnoštva devojaka koje sam gurnula u zločin i koje sam odvratila
od boga. Hoću, dakle, da upotrebim dva sredstva da bih malo
umilostivila božanstvo: milostinju i molitvu. Dva prva dela od po
petnaest hiljada koje ćeš odvojiti od ove sume biće, jedna za fratre iz
Ulice Sen Onore, da bi do večnosti molili za spas moje duše; drugi deo
iste svote ćeš dati, čim budem sklopila oči, parohijskom popi, da ih on
razdeli kao milostinju sirotinji iz našeg kraja. Milostinja je odlična stvar,
dete moje; ništa ne ispravlja bolje u božjim očima grehove koje smo
počinili za života. Siromasi su njegova deca i on voli sve koji im malo
olakšaju patnje; najviše ćeš mu se umilostiviti milostinjom. To je pravi
način da zaslužiš nebo, dete moje. Što se tiče trećeg dela, izdvojićeš
šezdeset hiljada zlatnika koje ćeš predati, čim sklopim oči, izvesnom
Petinjonu, obućarskom šegrtu iz Ulice Bulnar. Taj nesrećnik je moj sin
koji to i ne sluti, kopile rođeno iz preljube; hoću na samrti da uputim
tom jadnom siročetu znak svoje nežnosti. Što se tiče preostalih deset
hiljada zlatnika, draga moja Dikla, molim te da ih zadržiš kao mali znak
moje privrženosti tebi, i kao naknadu za uloženi trud oko raspodele
ostatka. Želela bih da ti ta mala svota pomogne da se snađeš i izvučeš iz
nedostojnog zanata koji obavljamo u kojem nema sreće, niti ima ikakve
nade da se ona ostvari.’ Oduševljena što držim u rukama toliko sumu, i
rešena, iz straha da ne pogrešim pri raspodeli, da od svega načinim
samo jednu masu, i to za sebe samu, s lažnim suzama bacila sam se u
naručje bakice, ponavljajući joj zakletve vernosti, a nadalje sam se
brinula samo o načinu kojim bih sprečila da joj surov povratak zdravlja
ne promeni mišljenje. To sredstvo mi je pruženo već sutradan: lekar joj
je propisao lek za povraćanje, a kako sam se ja brinula o njoj, meni ga je
dao naglasivši da ima dve doze koje moram dobro da razdvojim, jer ako
bih joj dala sve odjednom, od toga bi sigurno odapela, i da joj drugu
dozu dam samo ako prva nije imala potrebno dejstvo. Razume se da sam
obećala Eskulapu da ću jako paziti, a čim je otišao, izgnala sam iz srca
sva besmislena osećanja zahvalnosti koja bi zaustavila neku slabu dušu,
i mislila samo o svom zlatu, o zanosnoj čari posedovanja i preslatkim
žmarcima koji nas podilaze kad god se pripremamo za neko zlodelo,
predviđajući bez greške šta će mi ono doneti, prepuštajući se svemu
tome, kažem, usula sam odmah obe doze u jednu čašu i odnela napitak
svojoj dragoj prijateljici, koja je, popivši ga s punim poverenjem, u
njemu ubrzo našla smrt, koju sam samo pokušavala da joj približim. Ne
mogu vam opisati šta sam osetila kad sam videla da mi je posao uspeo.
Svaki nastup povraćanja, kojim je odlazio njen život, proizvodio je
žmarce slasti u celom mom organizmu: slušala sam je, gledala je, sva
opijena. Ona mi je pružala ruke, upućivala poslednji pozdrav, a ja sam
svršavala i stvarala već hiljade planova sa zlatom koje ću posedovati. To
nije dugo trajalo; Furnijerka je odapela isto veče, a ja sam ostala
gospodarica plena.«

»Dikla«, reče vojvoda, »budi iskrena: jesi li se pri tome malo čačkala?
Da li ti je tanano i pohotno osećanje zločina doprlo do organa
sladostrašća?« − »Da, gospodaru, priznajem; svršila sam to veče pet
puta uzastopce.« − »Istina je, dakle«, uzviknu vojvoda, »istina je da je
zločin sam po sebi toliko zanosan da može, nezavisno od bluda, da
raspali sve strasti i baci čoveka u isto bezumlje kao i činovi bludničenja!
A onda?« − »A onda, gospodine vojvodo, dostojno sam pokopala
gazdaricu, nasledila kopile Petinjona, bože sačuvaj da sam dala da se
služe mise, a još manje da se deli milostinja, jer sam se toga uvek
istinski grozila, ma kako Furnijerka o tome lepo govorila. Ostajem
ubeđena da na svetu mora da ima nesrećnika, da to priroda želi,
zahteva, i da je težnja za ravnotežom protiv njenih zakona, jer je prirodi
neophodan nered.« − »Tako je, Dikla«, reče Tvrtko, »pa ti imaš stavove
prema životu! Jako mi je milo što to čujem; svako olakšanje nesreće
jeste stvarni zločin prema prirodi. Nejednakost kojom je obdarila svakog
pojedinca dokazuje da joj se nesklad dopada, pošto ga je ona uspostavila
i pošto ga ona želi, kako u formi tako i u sadržini. A kako je slabom
dopušteno da to popravi krađom, isto tako je jakom dopušteno da to
održava uskraćivanjem pomoći. Svemir se ne bi održao ni za trenutak
kada bi sva bića ličila jedno na drugo; iz različitosti se rađa red koji sve
štiti i svime upravlja. Prema tome, ne treba je nikako narušavati.
Uostalom, misleći da činim dobro toj nesrećnoj ljudskoj svojti,
istovremeno nanosim veliko zlo onoj drugoj, jer su jad i beda rasadnik u
kojem bogataš bere cvetove svog sladostrašća i svireposti; a pomažući
onu prvu, sprečavam je da se poda ovoj drugoj, čime je lišavam
navedene vrste uživanja. Prema tome, svojom milostinjom bih vrlo malo
zadužio samo jedan deo ljudskog roda, a beskrajno naškodio drugom.
Ja, dakle, vidim milostinju ne samo kao stvar lošu samu po sebi nego je
čak smatram zločinom prema prirodi, koja, pošto nam je naznačila
razlike, nikako ne želi da ih mi izravnamo. Tako, daleko od toga da
pomognemo siromahu, da utešimo udovicu ili olakšamo siročetu, ako
delujemo po pravim namerama prirode, ne samo da ćemo ih ostaviti u
stanju u koje ih je ona dovela nego ćemo delovati u sklopu njenih
namera produžujući to stanje i živo se suprotstavljajući bilo kakvoj
promeni, a za to su, verujem, sva sredstva dozvoljena.« − »Šta«, reče
vojvoda, »čak da ih opljačkaš i da ih upropastiš?« − »Baš tako«, odgovori
bankar; »čak i da povećam njihov broj, jer njihova klasa služi onoj
drugoj, a povećavajući njihov broj, ako i nanosim malo zla jednoj, činim
mnogo dobra drugoj.« − »To je neki vrlo okrutan poredak«, reče Kurval.
»Međutim, kažu da je veoma prijatno činiti dobro nesrećnicima.« −
»Zabluda«, primeti Tvrtko, »to zadovoljstvo nije ništa u poređenju sa
ovim drugim. Prvo je varka, a drugo stvarnost; prvo se oslanja na
predrasude, drugo je zasnovano na razumu; prvo, putem organa
gordosti, najlažnijeg od svih osećanja, može za trenutak da zagolica
srce, drugo je istinito uživanje duha koje raspaljuje sve strasti već i
samim tim što se suprotstavlja javnom mnjenju. Jednom rečju, od
jednog mi se budža kruti, a od drugog splašnjava.« − »Ali, treba li sve
uvek svoditi na čula?« reče biskup. − »Sve, prijatelju«, reče Tvrtko,
»jedino nas ona vode kroz život, jer samo čula poseduju svemoćan
organ.« − »Ali iz tog poretka se mogu izroditi hiljade zločina«, reče
biskup. − »Eh, šta me briga za zločin ako je meni prijatno. Zločin je
jedan od vidova prirode, jedan od pokretača čoveka. Zašto biste hteli da
me priroda ne pokreće u tom pravcu, nego u pravcu vrline? Prirodi je
potrebno i jedno i drugo, i ja joj služim i jednim i drugim. Upustili smo
se u razgovor koji bi nas odveo suviše daleko. Vreme večere je blizu, a
Dikla je još vrlo daleko od ispunjenja svoje dužnosti. Nastavite, ljupka
damo, nastavite, i budite uvereni da ste nam otkrili i delo i čitav
poredak, čime ste nas zauvek zadužili, koliko svi filozofi zajedno.«

»Moja prva misao, čim mi je dobra gazdarica bila sahranjena, bila je

da preuzmem kuću i održim je na istom nivou. Objavila sam tu nameru
svojim drugaricama, koje su mi sve, a naročito Evgenija, još uvek moja
miljenica, obećale da će me smatrati svojom mamicom. Nisam bila
suviše mlada za ovaj položaj: bilo mi je skoro trideset godina i imala sam
dovoljno razuma da upravljam manastirom. Na taj način, gospodo, neću
završiti svoja pripovedanja u ulozi javne ženske, nego u ulozi igumanije,
dosta mlade i dosta lepe da bi mogla i sama da upražnjava posao, što mi
se često dešavalo, a što neću propustiti da vam naglasim uvek kada to
bude slučaj. Sve Furnijerkine mušterije su mi ostale, a umela sam da
namamim i druge, koliko čistoćom prostorija toliko i krajnjom
potčinjenošću mojih devojaka svim prohtevima bludnika, kao i srećnim
izborom podanica.
Prva mušterija koja mi je došla bio je jedan stari državni blagajnik,
davnašnji Furnijerkin prijatelj. Dala sam ga mladoj Lusili, koja ga je
očigledno oduševila. Njegova uobičajena strast, prljava i neprijatna za
žensku, sastojala se u tome da se posere posred lica svoje Dulčineje, da
joj govno razmaže po licu, a zatim da ga obaspe poljupcima, izliže i isisa.
Lusila je iz prijateljstva prema meni dopustila matorom jarcu da radi šta
hoće, tako da joj je najzad svršio po stomaku predano ljubeći svoju
rukotvorinu.
Malo kasnije je došao jedan drugi, kojim se bavila Evgenija. Njemu
smo donosili bure puno govana u koje bi potapao celu golu žensku, a
potom bi je lizao po celom telu i gutao sve, dok ne bi postala čista kao
što je bila. Reč je o jednom čuvenom advokatu, bogatom i vrlo
poznatom, koji je, posedujući vrlo mršave kvalitete za uživanje u
ženama, morao da im doskoči ovom vrstom omiljenog mu razvrata, koji
je upražnjavao celog života.
Markiz od …, stara Furnijerkina mušterija, došao je malo posle njene
smrti da me uveri u svoju privrženost. Rekao je da će nastaviti da dolazi
u moju kuću, a da bi mi to dokazao, još isto veče je uzeo Evgeniju. Strast
ovog matorog bludnika je počinjala time što je dugo i očajnički ljubio
kurvu u usta. Srkao je što je više mogao njenu pljuvačku, zatim je ljubio
u dupe jedno četvrt sata, tražio da mu prdi, i najzad je tražio krupnu
stvar. Pošto bi mu se israla, zadržavao je dugo govno u ustima, ženska
se nadnosila nad njega grleći ga jednom rukom, a drkajući drugom, dok
je on uživao u ovoj masturbaciji čačkajući govnjivi čmar, a gospođica je
pri tom morala da izjede govno koje mu je israla u usta. Mada je ovo
zadovoljstvo plaćao vrlo skupo, nalazio je vrlo malo kurvi koje su
pristajale da mu ga zadovolje. Zbog toga mi se markiz i udvarao: njemu
je bilo stalo da zadrži mene, a meni da zadržim njega.«
U tom trenutku, raspaljeni vojvoda reče da, ako i zazvoni za večeru,
on mora neizostavno da izvede ovaj prohtev. I evo kako ga je izveo:
priveo je Sofiju, primio njeno govance u usta i naterao Zelamira da
pojede Sofijino govno. Ova strast je mogla biti uživanje za svakog
drugog sem za dete kakvo je bio Zelamir; nedovoljno obrazovan da bi
osetio svu slast, vrlo se zgadio, pa je pokušao da se vadi. Ali vojvoda mu
je zapretio svim svojim besom ako okleva samo za trenutak, i mali je
morao da posluša. Zamisao se svima dopala, pa su ga manje-više svi
podražavali, jer je Tvrtko tvrdio da moraju pravedno da raspodele svoje
naklonosti, i da nije pravo da dečaci jedu govna devojčica, a da
devojčicama ništa ne ostane, i shodno tome, naterao je Zefira, da mu se
posere u usta, a Avgustinu da pojede ovu marmeladu, što je ova lepa i
privlačna devojka učinila povraćajući do krvi. Kurval je sledio tok opšteg
uzbuđenja time što mu je u usta srao dragi Adonis, što je Mišeta pojela
govna na isti način kao njena drugarica. Biskup isto što i njegov brat,
njemu je srala nežna Zelmira, a Seladon je morao da pokusa smesu. Bilo
je vrlo zabavnih pojedinosti u gađenju, jer je nametnuta muka bila za
naše razvratnike pravi izvor uživanja. Biskup i vojvoda su svršili, druga
dvojica ili nisu mogli ili nisu hteli, te pređoše na večeru. Za večerom su
ishvalili Diklino delo: »Bila je pametna da shvati«, govorio je vojvoda,
koji je nju uvek uzimao u zaštitu, »da je zahvalnost varka čiji okovi ne
smeju nikada da sputavaju, čak ni da odlože delovanje zločina, jer
žrtvovani nemaju baš nikakvo pravo na naše srce; zahvalnost nema
nikakvog smisla, samo ponižava jaku dušu, i zato je treba mrzeti i
odagnati od sebe.« − »Da je to tačno, dokazuje već to«, reče Tvrtko, »što
nikada nećete videti čoveka od duha da izmoljava zahvalnost. Nije lud
da sebi stvara neprijatelje.« − »Onaj ko vas služi«, prekide biskup, »ne
čini to radi vas, već da bi se sam izdigao svojim dobročinstvom. Pitam
vas, onda, šta zaslužuje takva namera? Služeći nas, on ne kaže: služim
vas da bih vam pričinio dobro, on naprotiv kaže: teram vas da se
spustite niže da bih se ja popeo više. Ova razmišljanja dokazuju, dakle,
zloupotrebu koju vrše učinjene usluge, i koliko je upražnjavanje dobra
besmisleno. Ali reći će vam da to čovek čini radi samog sebe; neka bude,
neka se slabe duše prepuštaju tim sitnim uživanjima, ali jake duše koje
to odbijaju, kao naše, nisu tako naivne da podlegnu tome.« Pošto su
razmišljanja o ovom poretku jako raspalila duhove, naši neverni
bludnici poslaše sa orgija decu na spavanje, da bi dobar deo noći ostali
da loču samo sa četiri starice i četiri pripovedačice i da se nadmeću,
kako je ko bolje umeo, u pričama o grozotama i beščašću. Kako među
ovih dvanaest zanimljivih ličnosti nije bilo nijedne koja više puta nije
zaslužila konopac i točak, ostavljam čitaocu da razmišlja i zamišlja šta je
tu sve bilo rečeno. Sa reči su prešli na dela, vojvoda se zagrejao, i ne
znam ni zašto ni kako, ali kasnije se pričalo da je Tereza od toga nosila
na sebi izvesno vreme neke tragove. Bilo kako bilo, dopustimo našim
junacima da iz ovih bahanalija pređu u čedan krevet svojih supruga, koji
je svakome bio pripremljen za to veče, i vidimo šta se desilo sutradan.

Dan šesnaesti

Svi naši junaci digli su se bodri kao da su se vratili sa ispovesti, sem

vojvode, koji je počeo da malaksava. Smatrali su da je za to kriva Dikla:
zaista je ta ženska bila majstor da mu pruži sva zadovoljstva, a i on sam
je priznavao da bludno svršava samo s njom. Istina je da, kad su u
pitanju te stvari, sve zavisi od vrste prohteva, i da lepota, mladost i
vrlina s tim nemaju nikakve veze, da je najčešće posredi samo izvesno
umeće, kojim lepotice na zalasku često bolje vladaju od neiskusnih, ma
koliko ih proleće ukrašavalo još svim svojim darovima. Još jedno lice iz
ovog društva počelo je da biva sve prijatnije i svakim danom postajalo
sve privlačnije: bila je to Julija. Ona je već ranije pokazivala znake
maštovitosti, raskalašnosti i bluda. Svojom mudrošću je shvatila da joj je
potrebna zaštita, a bila je dovoljno neiskrena da je mogla zavoleti one
iste do kojih joj u suštini nije ni bilo stalo, pa se sprijateljila s Diklom da
bi na taj način pokušala da stekne malo blagonaklonosti svog oca,
svesna ugleda koji je uživao u ovom društvu. Uvek kada bi na nju bio
red da spava s vojvodom, ona se tako dobro dogovarala s Diklom,
ponašala se tako spretno i obavljala je sve tako predano da je vojvoda
bio siguran da će najslađe svršiti kada su ova dva bića udružena u tom
radu. Ali, ipak se sasvim zasitio svoje kćerke, i bez Dikline pomoći, koja
ju je podržavala svim svojim ugledom i položajem, Julija verovatno ne bi
uspela u svojim planovima. Njen muž Kurval bio je otprilike u istom
stanju kao vojvoda, i mada je svojim ustima i nečistim poljupcima
uspevala da mu izmami još po koje svršavanje, gađenje je bilo na
pomolu: reklo bi se da se i rađalo pod vatrom tih besramnih poljubaca.
Tvrtko je slabo cenio, otkako su bili zajedno, ona ga nije izdrkala ni dva
puta. Ostajao joj je, dakle, još samo biskup, koji je nalazio da joj je guza
najlepša na svetu. Istina je da je bila izvajana kao Venerina. Ona se,
dakle, ukotvila sa te strane, jer je svakako htela da se dopadne, bilo po
koju cenu; pošto je shvatila da joj je krajnje potrebna zaštita, htela je da
je obezbedi. Tog dana su se u kapeli pojavile samo Heba, Konstanca i
Martina, a ujutro nisu uhvatili nijednog prestupnika. Pošto su ove tri
podanice izručile svoje gomile, prisralo se i Tvrtku. Vojvoda, koji se celo
to jutro vrteo oko njegove stražnjice, ugrabi taj trenutak da bi se
zadovoljio, i zatvoriše se u kapeli samo s Konstancom, koju su zadržali
da bi ih opsluživala. Vojvoda se zadovoljio time što mu se mali bankar
israo tačno u usta. Gospoda se nisu na tom zaustavila, Konstanca je
kasnije prenela biskupu da su obojica uzajamno činili razne gadosti još
oko pola sata. Već sam to rekao… oni su bili prijatelji od detinjstva, i od
tada nisu prestali da se podsećaju na svoja đačka uživanja. Što se tiče
Konstance, slabo je čemu služila u tom megdanu: brisala im je dupeta,
siskala i drkala pomalo kurčeve, ništa više. Prešli su u salon, i posle
kratkog razgovora četvorice prijatelja, najavljen je ručak. Bio je
raskošan i razbludan kao i obično, i posle malo pipkanja i bludnih
poljubaca, sve to začinjeno sablažnjivim razgovorima, prešli su u salon,
gde su zatekli Zefira i Jasinta, Mišetu i Kolombu, koji su ih poslužili
kafom. Vojvoda je odjebao Mišetu među butine, Kurval Jasinta; Tvrtku
je srala Kolomba, što je biskup prebacio Zefiru u usta. Kurvalu, koji se
setio jedne strasti iz sinoćnje Dikline priče, prohtelo se da Kolombi sere
u picu; matora Tereza, koja je dežurala pri kafi, namesti je, i Kurval se
dade na posao. Ali, kako mu je stolica bila preobilna, odgovarajući
neizmernim količinama namirnica kojima se svakodnevno tovio, skoro
je sve popadalo na pod, tako da je samo površinski zatrpao slatku
nevinu picu koju priroda bez sumnje nije namenila ovako prljavim
iživljavanjima. Biskup, koga je Zefir predivno drkao, prosuo je spermu
udruživši znalački zadovoljstvo koje je sam osetio od drkanja sa
zadovoljstvom posmatranja ovog predivnog prizora. Bio je razgnevljen,
hulio je na Zefira, grdio Kurvala, napadao sve odreda. Dali su mu da
proguta ogromnu čašu eliksira da bi povratio snagu. Mišeta i Kolomba
su ga položile na sofu da bi otpočinuo, ne napuštajući ga ni za trenutak.
Probudio se dosta oporavljen, a da bi mu snage još više nadošle,
Kolomba ga je cuclala nekoliko minuta: sprava mu se ispravila, pa su
mogli da pređu u besedničku dvoranu. Tog dana je na kanabetu držao
Juliju; kako je prilično voleo, njeno prisustvo mu je dosta povratilo
raspoloženje. Vojvoda je imao Alinu, Tvrtko Konstancu, a predsednik
svoju kćer. Kada je sve bilo spremno, Dikla se smestila na svoj presto i
ovako počela:

»Potpuna je laž što se priča da novac stečen zločinom ne donosi

sreću. Nema pogrešnijeg shvatanja, ja vam to jamčim. U mojoj kući sve
je išlo ne može biti bolje; Furnijerka nikada nije imala toliko mušterija. I
baš onda mi je kroz glavu prošla jedna zamisao, dosta okrutna,
priznajem, ali koja će vam se, usuđujem se da se tome nadam, gospodo,
u izvesnom smislu dopasti. Učinilo mi se, pošto se nekome ne učini
dobro koje mu je trebalo učiniti, da se budi kao neko zlobno
sladostrašće da mu se nanese zlo, i moja opaka mašta mi je došapnula tu
razvratnu igru protiv onog istog Petinjona, sina moje dobrotvorke,
kome je trebalo da izbrojim bogatstvo, što bi svakako bilo vrlo privlačno
za tog nesrećnika, a koje sam ja već počela da rasipam na ludorije. Evo
šta je stvorilo priliku. Taj jadni obućarski kalfa, oženjen siroticom u
istom takvom stanju, imao je kao jedini plod svog siromašnog braka
dvanaestogodišnju devojčicu, koju su mi opisali kao biće u kome se
sjedinjuje dečiji lik s dražima najnežnije lepote. To dete, koje su gajili u
bedi, ali s najvećom brigom koju je dopuštala nemaština roditelja čije je
bilo jedino bogatstvo, izgledalo mi je izvanredan plen. Petinjon mi
nikada nije zalazio u kuću; nije ni znao da na nju ima pravo. Ali čim mi
ga je Furnijerka pomenula, prva mi je briga bila da se obavestim o
njemu i svemu što ga okružuje, i tako sam saznala za blago koje
poseduje. U to vreme, markiz De Mezanž, čuveni razvratnik o čijim će
vam strastima Degranž verovatno više puta pričati, dođe da mi zatraži
jednu devicu mlađu od trinaest godina, ma koliko koštala. Nisam znala
šta će s njom raditi, jer nije važio za velikog probirača u toj oblasti, ali
mi je on postavio kao uslov da mi na ruke isplati određenu sumu tek
pošto komisija stručnjaka utvrdi nevinost, posle čega će on biti potpuno
slobodan da radi šta hoće, jer će dete biti odvedeno i verovatno nikada
neće biti vraćeno u Francusku. Pošto je markiz bio moja mušterija, koju
ćete uskoro lično videti na sceni, sve sam učinila da ga zadovoljim, a
izgledalo mi je da je mala Petinjonova kćerka upravo ono što njemu
treba. Samo, kako je namamiti? Dete nikuda nije izlazilo, učila je u kući,
bila je mudro povučena i nepoverljiva, što mi nije ostavljalo nikakvu
nadu. U to vreme nisam mogla da upotrebim onog čuvenog zavodnika o
kome sam govorila, bio je u selu, a markiz me požurivao. Pronašla sam,
dakle, jedno jedino sredstvo, i to sredstvo je poslužilo ne može biti bolje
mojoj maloj skrivenoj zlobi, koja ne samo da me navodila da počinim
ovaj zločin već ga je i osmislila. Rešila sam da zaplenim sav mali imetak
muža i žene, da pokušam da ih oteram u zatvor, čime bi se devojčica
našla ili potpuno bez odbrane ili kod nekih prijatelja, što bi mi, u
svakom slučaju, olakšalo da je uhvatim u klopku. Uputila sam im, dakle,
jednog svog prijatelja, javnog tužioca, čoveka od poverenja, u čiju sam
spretnost u tim stvarima bila sigurna. On se obavesti, pronađe
poverioce, napujda ih, podrži, ukratko, za osam dana muž i žena se
nađu u zatvoru. Od tog trenutka sve je bilo lako: jedna spretna
podvodačica uskoro priđe detetu koje je bilo prepušteno nekim
siromašnim susedima; mala dođe k meni. Sve je odgovaralo: koža joj je
bila najnežnija i potpuno bela, male sikice potpuno okrugle, divno
izvajane… Jednom reči, teško je bilo naći lepše dete. Pošto me je koštala
dvadeset zlatnika za sve troškove koje sam dotle podnela, a markiz mi je
nudio utvrđenu sumu preko koje nije hteo da ima posla ni s kim niti da
plaća išta više, ustupila sam mu je za sto zlatnika, a kako mi je bilo
neophodno da niko nikada ništa ne sazna o mojim postupcima,
zadovoljila sam se da na ovom poslu zaradim samo šezdeset zlatnika, jer
sam još dvadeset dala svom tužiocu da bi zamutio celu stvar, da otac i
majka ovog deteta još dugo ništa ne saznaju o svojoj kćeri. Oni su, ipak
saznali: bilo je nemoguće sakriti nestanak. Neobazrivi susedi su se
pravdali kako su znali, a što se dragog obućara i njegove žene tiče, moj
tužilac je tako dobro uredio stvari da nikada nisu mogli da isteraju
pravdu, jer su oboje umrli u zatvoru posle skoro jedanaest godina
tamnovanja. Na ovoj maloj nesreći dvostruko sam zaradila, jer pored
nesumnjivog profita od prodaje deteta, bila sam sigurna i u pogledu
onih šezdeset hiljada franaka koje sam sebi bila namenila. Što se
devojčice tiče, markiz me nije slagao: nikada više o njoj nisam čula, i
verovatno će vam gospođa Degranž završiti priču o njoj. A sada je vreme
da se vratim na svoju, i na svakodnevne događaje koji će vam dopuniti
započeti spisak raznovrsnog sladostrašća.«

»Jebem mu boga!« reče Kurval, »do ludila volim tvoju obazrivost.

Ima tu nekog smišljenog nitkovluka, nekog izvanrednog reda koji mi se
strahovito sviđa; a i taj zajeb, da si zadala smrtni udarac žrtvi koju si kao
slučajno zakačila, liči mi na finesu u gadosti koja je ravna našim remek-
delima.« − »Ja bih, možda, učinio gore«, reče Tvrtko, »jer ti ljudi su,
ipak, mogli da se oslobode. Ima toliko budala koje samo misle kako da
pomognu ovakvim ljudima: sve dok su oni bili živi, ti mora da si bila
nespokojna.« − »Gospodine, kada čovek nema društveni ugled koji vi
imate, i kada mora da upotrebljava ljude u koje nije baš sasvim siguran,
često je potrebna obazrivost, i čovek se ne usuđuje da učini sve ono što
bi želeo.« − »Tačno je, tačno«, reče vojvoda: »ona zaista nije mogla da
učini više.« I ova ljupka osoba ovako nastavi svoje pripovedanje:

»Strašno je, gospodo«, reče ova lepotica, »što moram još da vam
govorim o sramotnim delima sličnim onima kojima vas zagovaram već
nekoliko dana. Ali vi ste zahtevali da skupim sve što se na to odnosi, pa
neću ostaviti ništa pod velom. Još tri primera ovih grozomornih
prljavština, i preći ćemo na drugačije prohteve.
Prvi koji ću vam navesti izvodio je jedan matori upravitelj imanja,
star oko šezdeset šest godina. Tražio je da se žena potpuno svuče, i
pošto joj je izvesno vreme drpao dupe sa više okrutnosti nego nežnosti,
terao je da pred njim sere tu, na pod, nasred sobe. Kada se malo
nauživao u prizoru, dolazio je i on da položi svoju gomilu na isto mesto,
a zatim, izmešavši ih obe rukama, terao je kurvu da četvoronoške priđe i
požnjuva bućkuriš, pokazujući mu stražnjicu, koju je morala da ostavi
potpuno govnjivu. On je drpao dok je obred trajao, svršavao je u
trenutku kada je ona sve slistila. Možete misliti, gospodo, da je malo
kurvi pristajalo da se potčini ovakvim svinjarijama, a njemu su,
međutim, bile potrebne vrlo krepke… Ja sam mu ih nalazila, jer u
Parizu sve može da se nađe, ali morao je dobro da mi plati.
Drugi primer koji mi ostaje da vam navedem od tri poslednja ove
vrste zahtevao je takođe beskrajno potčinjavanje ženske; ali kako je
razvratnik tražio da bude izuzetno mlada, lakše mi je bilo da nađem
decu koja će se podati ovakvim stvarima nego prave kurve. Dala sam
ovom koga navodim jednu malu prodavačicu cveća od trinaest ili
četrnaest godina, vrlo zgodnu. Kad stiže, zatraži od devojčice da skine
sve do pojasa naniže, malo joj je drpao stražnjicu, tražio da mu prdi,
zatim je sam sebi dao jedno četiri-pet klistira koje je srao devojčici u
usta i terao da guta kako je koji izbacivao. Za to vreme, pošto je bio
uzjahao preko grudi, jednom je rukom drkao dosta glomaznu kurčinu, a
drugom joj gnječio brežuljak koji je za tu upotrebu morao da bude bez i
najmanje dlačice. Ovaj o kome vam govorim hteo je ovo da ponovi i šesti
put, jer nikako nije svršavao. Devojčica, koja je sve vreme povraćala,
molila ga je za milost, ali on joj se smejao u brk i ipak obavio svoj posao,
i tek pri šestom klistiru videla sam da mu je sperma potekla.
Jedan stari bankar će nam pružiti poslednji primer ovih gadosti
počinjenih kao glavno uživanje, jer, opominjem vas da će ih biti i dalje,
ali samo kao propratne radnje. Njemu je trebala žena od četrdeset-
četrdeset pet godina, lepa, ali grudi potpuno mlitavih. Čim je stigao,
skidao bi je samo od pojasa pa nagore, i grubo joj tegleći bradavice:
’Lepog li vimena’, govorio bi. ’Čemu bi moglo da služi ovakvo škembe
ako ne tome da njime obrišem dupe?’ Zatim ih je gnječio, uvijao jednu
oko druge, cimao, kidao, pljuvao po njima, gazio svojom usranom
nogom, stalno govoreći da su sise stvarno odvratna stvar i da nikako ne
razume čemu je priroda namenila tu kožurinu i zašto je njome pokvarila
i unakazila žensko telo. Posle sveg tog blesastog govora, skidao se go
kao od majke rođen. Gospode bože! Kakvo telo! Kako da vam ga
naslikam, gospodo? To je bio sam božji čir u raspadanju, u gnoju od
glave do pete, čiji sam odvratan smrad osetila čak u susednoj sobi. Eto,
takva je bila ta lepa svetinja koju je trebalo dudlati.«
»Dudlati?« reče vojvoda.
»Da, gospodo, sisati od pete do glave, i ne ostaviti ni parče veličine
zlatnika a da preko njega ne pređe jezik. Mada je kurva koju sam mu
dala bila pripremljena, nije mogla da ne ustukne od užasa pred ovim
raspadnutim lešom čim ga je videla. ’Šta je, droljo, rekao bih da ti se
gadim? Ipak moraš da sisaš, moraš jezikom da pređeš preko celog mog
tela. Hajde, ne prenemaži se! I druge su to isto radile, hajde, ne izvodi.’
Sasvim je tačno da se za pare sve radi; jadnica koju sam mu dala bila
je u krajnjoj bedi, a ovim je mogla da zaradi dva zlatnika: učinila je sve
što joj je tražio, a stari gubavac, očaran što oseća po svom gnusnom telu
kako mu jezik ublažava ljuti čemer rana, strastveno se drkao sve dok je
trajala radnja. Kada je bila obavljena, i to, shvatite i sami, ne bez
grozomornog gađenja ove nesrećnice, kada je bila obavljena, kažem,
položio je poleđuške na pod, uzjahao je, posrao joj se na dojke, i
gužvajući ih jednu pa drugu, obrisao njima dupe. Ali sperme ne videh,
tek sam kasnije saznala da mu je bilo potrebno nekoliko sličnih
operacija da bi je malko iscedio; a kako je ovaj čovek retko dolazio dva
puta na isto mesto, nisam ga više videla, i mogu vam reći da sam zbog
toga bila jako zadovoljna.«

»Vere mi«, reče vojvoda, »ja nalazim da je završetak radnje ovog

čoveka sasvim trezven, ni ja nikada nisam mislio da cuce mogu da služe
nečem drugom sem za brisanje dupeta.« − »Nema sumnje«, reče Kurval
grubo meseći sise nežne Aline, »nema sumnje da su sise odvratna stvar.
Nije mi se desilo da ih vidim a da me ne dovedu do besa; kada to vidim,
osetim neku vrstu gađenja, kao neko gnušanje… Od svih stvari, jedino
mi se pička više gadi.« Na to uskoči u svoju prostoriju vukući Alinu za
jednu sisu, praćen Sofijom i Zelmirom, dvema devojčicama iz svog
harema, i Fanšonom. Nije baš jasno šta su tamo radili, tek u jednom
trenutku začu se ženski vrisak, a malo zatim urlanje njegovog
svršavanja. Vratio se; Alina je plakala i držala maramicu preko dojke, a
kako se zbog ovakvih scena niko nikada nije mnogo uzbuđivao, jedino
se tome poneko nasmejao, Dikla je smesta nastavila svoju priču:
»Ja sam lično«, reče »obradila nekoliko dana kasnije jednog starog
kaluđera čija je strast, mada zamorna za ruke, bila manje odvratna srcu.
Pružio mi je gadno dupište čije je koža bila kao od papirusa: trebalo mu
je gnječiti dupe, mesiti ga, stezati iz sve snage, ali kada sam bila pri rupi,
ništa mu nije bilo dovoljno žestoko; morala sam da hvatam kožu čmara,
da je trljam, štipam, jako da je teglim između prstiju, jer je on mogao da
prospe spermu samo pod vrlo žestokim osećajima. Inače, sam se drkao
sve vreme, a mene uopšte nije svlačio. Ovaj čovek je, očigledno, jako bio
navikao na ovu vrstu ophođenja, jer mu je stražnjica, mada mlitava i
oklembešena, bila pokrivena kožom okorelom kao đon. Sutradan, pošto
je verovatno u manastiru ishvalio moj način delovanja, doveo mi je
jednog svog sabrata koga sam morala da udaram po dupetu iz sve snage;
ali ovaj, razvratniji i radoznaliji od prvog, prethodno je pažljivo
promotrio ženine guzove, i dupe mi beše izljubljeno i izlizano jedno
deset do dvanaest puta, dok sam ga ja u međuvremenu mlatila po
njegovom. Kada mu je koža postala sva crvena, ud mu odskoči, i mogu
se zakleti da je to bila jedna od najlepših palamarčina koje sam ikada
obrađivala; on mi ga tada strpa u ruku naređujući mi da ga drkam, dok
sam drugom nastavljala da ga udaram.«

»Varam li se«, reče biskup, »ili smo, eto, stigli do teme dobijanja
batina?« − »Da, velečasni«, reče Dikla, »a pošto je moj današnji zadatak
ispunjen, dopustićete mi da ostavim za sutra početak ove strasti, kojom
ćemo se baviti narednih nekoliko večeri.« Kako je ostalo još skoro pola
sata do večere, Tvrtko reče da bi hteo, da bi dobio apetit, da se isklistira
nekoliko puta; to se i moglo očekivati, i sve žene zaceptaše, ali presuda
je bila izrečena i nije se moglo odstupiti. Tereza, koja je služila to veče,
reče da ona klistira kao bog; sa reči je prešla na delo, i čim su malom
bankaru bila napunjena creva, on dade znak Ružici da podmesti gubicu.
Bilo je malo koprcanja, malo poteškoća, ali se morala pokoriti, i jadna
mala je progutala dve bujice, koje je odmah, što se može lako razumeti,
izbljuvala. Srećom je stiglo vreme večeri, inače bi sigurno nastavio. Ali
zvono je promenilo stanje svih duhova, i predali su se novim
zadovoljstvima. Prilikom orgija, posrali su se na poneke sise, a dupeta
su kenjala svud naokolo; vojvoda je pred svima pojeo Diklino govno dok
ga je ova lepotica dudlala, a njegove ruke su se svukud gubile; sperma
mu je obilato šiknula, a pošto ga je Kurval podražavao sa Sanvilom,
najzad su rešili da pođu na spavanje.

Dan sedamnaesti

Strašna predsednikova netrpeljivost prema Konstanci izbijala je

svakog dana. Noć je proveo s njom, prema posebnom sporazumu s
Tvrtkom, kome je po ustanovljenom redu trebalo da pripadne, i
sutradan se pojavio gorko se žaleći. »Kad već zbog njenog stanja«, rekao
je, »nećemo da je podvrgavamo uobičajenom kažnjavanju, da ne bi pre
vremena pobacila plod koji će nam kasnije biti potreban, onda bar, da
ga jebem«, govorio je, »moramo naći načina da urazumimo tu
kurveštiju.« Pogledajmo malo kakva je ta prokleta narav razvratnika.
Pogodi u čemu se sastojao, o čitaoče, taj po njima neoprostivi greh:
radilo se o tome da se ona nespretno okrenula spreda kada joj se tražila
zadnjica, a taj greh se ne oprašta. Ali gore od svega je to što je poricala
tu činjenicu; tvrdila je, s razlogom, uostalom, da je predsednik kleveta
jer hoće da joj naudi, i da se još nije desilo da spava s njim a da on ne
izmisli slične laži. Ali, kako su zakoni o tome bili izričiti, da se ženama
nikada ne veruje, razmišljali su kako da ubuduće kažnjavaju ovu ženu a
da ne dovedu u opasnost plod koji je nosila. Rešili su da za svaku grešku
mora pojesti po jedno govno, i u skladu sa ovom odredbom, Kurval je
zahtevao da smesta počne. Svi su se saglasili. Baš su doručkovali u
devojačkoj sobi. Zapovedili su joj da dođe, predsednik se posrao nasred
sobe, a nju su primorali da četvoronoške priđe i pokusa to što je ovaj
okrutni čovek napravio. Ona se bacila na kolena, molila za oproštaj, ali
nikoga nije ganula; priroda je u te utrobe stavila bronzu umesto srca.
Ničeg zabavnijeg od svih mogućih izvrdavanja koja je ova jadnica
oprobala pre nego što je poslušala, i sam bog je svedok kako su se oni
slatko šalili. Najzad se morala pokoriti, utroba joj se prevrnula usred
posla, ali je morala da ga završi, i sve je prošlo. Sve naše zlikovce,
raspaljene ovim prizorom, drkala je po jedna devojčica, a Kurval,
potpuno obeznanjen ovim postupkom, koga je Avgustina drkala više
nego izvanredno, osetio je da je blizu svršavanja, pa je pozvao
Konstancu, koja je baš završila svoj tužni doručak. »Hodi, kurvo«, reče
joj, »kad se riba klopa, treba joj dodati umaka, ovaj je beo, dođi da se
poslužiš.« Moralo se proći i kroz to, i Kurval, koji je uz ovu radnju
naterao Avgustinu da mu se isere u usta, izbaci bujicu u usta nesrećne
vojvodine supruge, gutajući sveže i ukusno govance privlačne
Avgustine. Obavili su smotru; Tvrtko je našao govno u Sofijinom
nokširu. Devojčica se izvinjavala govoreći da nije mogla da izdrži. »Ne«,
reče Tvrtko opipavajući govance, »nije istina: kad je stomak pokvaren,
stolica je bljuzgava, a ovo je govno vrlo zdravo.« I uzevši svoju zlokobnu
knjigu, upisa u nju ime ovog dražesnog stvorenja, koje je gutalo suze
žaleći svoju sudbinu. Sve ostalo je bilo u redu, ali u sobi dečaka,
Zelamir, koji je sinoć srao pri orgijama i kome je bilo zapoveđeno da ne
briše dupe, ipak se očistio bez dozvole. Sve su to bili krupni zločini:
upisali su i Zelamira. Uprkos tome, Tvrtko mu je ljubio dupe i pustio da
ga jedno vreme sisa; zatim su prešli u kapelu, gde su prisustvovali
sranju dvojice drugostepenih nabijača, Aline, Fani, Tereze i Sanvile.
Vojvoda je ustima ulovio Fanino govno i pojeo ga, biskup Sanvilino, a
predsednik Alinino, koje je smestio, i pored malopređašnjeg svršavanja,
pored Avgustininog. To im je scena s Konstancom razbuktala strasti, jer
već dugo nisu sebi priuštili takve jutarnje obesti. Za vreme ručka
razgovarali su o moralu. Vojvoda je rekao da ne razume zašto u
Francuskoj zakoni haraju protiv razvrata, jer razvrat zabavlja građane i
time ih odvaja od zavera i revolucija; biskup je rekao da zakoni ne
haraju protiv razvrata, nego protiv preterivanja u njemu. Onda su
proanalizirali te zakone, i vojvoda je dokazao da nema nijednog opasnog
razvrata, nijednog kojeg bi se vlada mogla plašiti, i da je, prema tome,
ne samo okrutno nego i besmisleno okomiti se na takve tričarije. Sa reči
su prešli na delo. Vojvoda, dobro podnapit, bacio se u naručje Zefiru,
sisajući čitav sat prelepa usta čarobnog dečaka, dok mu je Herkul,
koristeći njegovu pozu, duboko zario u čmar svoju ogromnu
palamarčinu. Blanžis se prepustio, i bez drugih radnji, ostajući
jednostavno pri ljubljenju, sa druge strane promenio pol a da to nije ni
primetio. Njegovi su se drugari upustili u druge gadosti, a onda su prešli
na kafu. Kako su pre toga bili počinili mnogo bezobrazluka, bilo je dosta
mirno, i to je bilo možda jedino popodne kada se nije prosula sperma.
Dikla, koja je već bila na svojoj tribini, sačekala je društvo, i kada su se
svi ponameštali, oglasila se na sledeći način:

»U svojoj kući sam doživela gubitak koji me je potresao iz više

razloga: Evgenija, koju sam strasno volela i koja mi je bila izuzetno
korisna jer se izvanredno podavala svemu što mi je moglo doneti
novaca, Evgenija, kažem, bila mi je oteta na vrlo čudan način. Jedan
sluga, pošto je bila plaćena ugovorena cena, došao je po nju, rekao je da
je vodi u selo na večeru, odakle će ona doneti još možda sedam ili osam
zlatnika. Ja nisam bila u kući kada se to desilo, inače je nikako ne bih
pustila da izađe s nekim nepoznatim, ali obratili su se njoj lično, i ona je
prihvatila… Više je nikada u životu nisam videla.«

»Niti ćete je ikada videti«, reče Degranž; »partija koju su joj ponudili
bila je poslednja u njenom životu, i ja ću razjasniti taj deo životnog puta
te lepe curice.« − »Ah, gospode bože!« reče Dikla, »tako lepu devojku, u
dvadesetoj godini života, najlepšeg i najprijatnijeg lika!« − »I dodajte
tome«, reče Degranž, »najdražesnijeg tela u celom Parizu: sve te čari su
za nju bile smrtonosne. Ali, nastavite, nemojmo preskakati etape.«

»Lusila ju je zamenila,« reče Dikla, »i u mom srcu i u mom krevetu,

ali nikako u poslovima koje je trebalo obavljati u kući; jer, morala je da
bude ona koja se i potčinjava i podaje. Bilo kako bilo, u njene ruke sam
malo kasnije stavila benediktinskog igumana, koji mi je dolazio s
vremena na vreme i koji se obično zabavljao sa Evgenijom. Pošto joj je
ovaj sveti otac jezikom izdrkao pičku, a zatim dobro isisao usta, trebalo
ga je ovlaš šibati prutovima, samo po kurcu i mudima, na šta je svršavao
ne nadigavši se, jedino od trenja prutića o ove delove tela. Najslađe mu
je bilo da posmatra kako lelujanje kurvinih prutova razbacuje po
vazduhu kapi sperme koja mu je klizila iz patke.
Sutradan sam lično obradila jednoga kome sam morala da opalim sto
šiba po dupetu, i to tačno odbrojanih; prethodno mi je ljubio dupe, a
dok sam ga šibala, sam se drkao.
Neki treći je posle izvesnog vremena opet tražio mene lično; ali kod
njega je bilo sve mnogo svečanije: javljeno mi je za njega osam dana
ranije, i sve to vreme sam morala da provedem bez pranja, i to naročito
pizde, dupeta i usta; da ostavim bar tri snopa pruća da se kisele u
jednom sudu punom pišaćke i govana. Najzad je došao; bio je to vrlo
imućan poreski činovnik, udovac bez dece, koji je često priređivao
ovakve obrede. Prvo mu je bilo da se raspita da li sam se tačno
pridržavala zabrane pranja koju mi je propisao; rekla sam da jesam, i on
je počeo poljupcem usne, koji ga je, bez sumnje, zadovoljio jer smo se
odmah popeli, a znala sam da bi on, da je u tom poljupcu našte srca
osetio i trunku čistoće odustao od partije. Popeli smo se, dakle;
pogledao je šibe u sudu u koji sam ih stavila, a zatim, naredivši mi da se
svučem, priđe mi s najvećom pažnjom, onjuši mi sve delove tela koje mi
je najviše zabranio da perem. Pošto sam bila besprekorno tačna,
verovatno je pronašao vonj koji je želeo jer sam videla da se pod
mantijom sav uspalio. ’Ah, bože, to je to, to je tačno ono što želim.’
Onda je došao red na mene da mu drpam dupe: bilo je kao skuvan đon,
po boji i čvrstini kože. Pošto sam izvesno vreme milovala, obrađivala,
rastvarala mu rošavo dupište, uzmem šibe i opalim mu deset udaraca iz
sve snage; ali ne samo da se nije ni pokrenuo nego je izgledalo da moji
udarci nisu ni dotakli neosvojivu tvrđavu. Posle ove prve radnje, zabola
sam mu tri prsta u dupe tresući ga iz sve snage, ali naš je mužjak
podjednako neosetljiv svuda: nije ni trepnuo. Posle ova dva obreda, red
je bio na njega da deluje: naslonila sam se stomakom na krevet, on je
kleknuo, raširio mi guzove, i naizmenično šetao jezikom po obe rupe,
koje, zbog naredbe koju mi je bio dao, verovatno nisu bile baš mnogo
miomirisne. Pošto me dobro isisao, ja ga ponovo šibam i drpam, on
ponovo kleči i liže, i tako redom bar jedno petnaest puta. Zatim,
pripremljena za svoju ulogu i upravljajući se prema stanju njegovog
uda, koji uopšte ne dodirujem, s najvećom pažnjom, pri jednom takvom
njegovom klečanju, hitnem mu govno tačno na nos. On pada na leđa,
kaže da sam bezobrazna, i svršava drkajući se svojeručno, uz urlike koji
bi se čuli čak na ulici da nisam prethodno sve predvidela i zapušila da
nijedan zvuk ne može da prođe. Međutim, govno je palo na zemlju; on
ga je samo video i osetio, nije ga ni liznuo ni pipnuo. Primio je bar dve
stotine udaraca šibom, a mogu vam reći, bez i najmanjeg traga; na
njegovom okorelom dupetu nije se pojavila ni najmanja modrica.«

»Oh, da ga jebem«, reče vojvoda, »evo jednog dupeta, predsedniče,

koje može da se meri s tvojim.« − »Sigurno je«, odgovori Kurval
mucajući, pošto ga je Alina drkala, »sigurno je da čovek o kome
govorimo ima i moje dupe i moj ukus jer sam i ja veliki pristalica
uzdržavanja od bidea, samo što bih ja hteo da bude duže: hteo bih da se
voda ne pipa bar tri meseca.« − »Predsedniče, rekao bih da ti se diže«,
reče mu vojvoda. − »Mislite?« reče Kurval. »Jebem li ga, pitajte Alinu,
jer što se mene tiče, ja sam toliko navikao na ovo stanje da ne
primećujem ni kada se završava ni kada počinje. Jedino mogu da vam
potvrdim da bih sada, u ovom trenutku dok govorim, žarko želeo jednu
vrlo prljavu kurvu; hteo bih da meni u čast otčepi nužničku jamu, da joj
dupe dobro smrdi na govna, a pizda na močvaru. Hej, Tereza! ti čija
prljavština potiče od potopa, ti koja od krštenja svoga nisi obrisala dupe
i čija smrdljiva pizda kuži na tri milje naokolo, dođi mi, prinesi sve to
nosu, molim te, i dodaj svemu tome jedan dobar kenjac, budi ljubazna.«
Tereza mu priđe; trlja predsednikov nos svojim ispoganjenim,
odvratnim i sparušenim čarima, baca mu, štaviše, i željeno govno; Alina
drka; razvratnik svršava; i Dikla ovako nastavlja svoje pripovedanje:

»Neki stari neženja, koji je kod sebe primao svakog dana drugu
žensku radi radnje koju ću vam izložiti, zamolio me je preko jedne moje
prijateljice da ga posetim, a uz poziv mi je i objašnjeno kakav obred ovaj
bludnik upražnjava. Kad sam stigla, on me pogleda hladnokrvnim
pogledom, stečenim dugom navikom razvrata, sigurnim pogledom koji
za tren oka proceni robu koja mu se nudi. ’Rečeno mi je da imate lepo
dupe’, reče, ’a kako ja već šezdeset godina gajim izuzetnu slabost prema
lepim guzicama, hteo sam da vidim da li ste dostojni tog dobrog glasa.
Svlačite se.’ Ova odlučna reč bila je naredba; ne samo da sam mu
ponudila orden nego sam ga približila što sam više mogla nosu ovog
ovejanog razvratnika. Isprva stojim uspravno; zatim se postepeno
naginjem i prikazujem mu predmet obožavanja u svim vidovima koji
mogu najviše da mu se dopadnu. Pri svakom pokretu osećam kako se
ruke pohotljivca šetaju po površini i popravljaju položaj, bilo da me
malo zaustave, bilo da me bolje nameste prema njegovoj želji. ’Rupa je
vrlo široka’, kaže mi, ’mora da ste se u svom životu besno prostituisali s
guza.’ − ’Avaj, gospodine’, kažem ja njemu, ’živimo u veku u kojem su
ljudi tako ćudljivi da se moramo podavati svemu da bismo im se dopale.’
Onda osetim kako mu se usta kao pijavica lepe na čmar kako jezikom
pokušava što dublje da prodre u gužnje crevo. Taj trenutak spretno
dočekam i, kako mi je bilo preporučeno, kliznem mu na jezik vrlo obao i
vrlo mlak vetar. Nije da mu se to ne dopada, ali se on od toga ništa više
ne uzbuđuje; najzad, posle pola tuceta istih, on se digne, odvede me do
svog kreveta i pokaže mi porcelanski sud u kojem su bila smočena četiri
snopa šiba; iznad nokšira je na pozlaćenim ekserima visilo više kandžija.
’Naoružajte se’, kaže mi bludnik, ’jednim i drugim oružjem; evo moga
dupeta: kao što vidite, ono je suvo, mršavo i vrlo tvrdo; pipnite.’ A kada
sam poslušala: ’Vidite’, nastavi on, ’to vam je stari đon koji se skoreo
pod udarcima, a može se zagrejati samo besomučnom žestinom. Ja ću
ostati u ovom položaju’, reče pošto je legao potrbuške na pod pored
kreveta; ’služite se naizmenično obema spravama, čas šibama, čas
kandžijama. To će dugo trajati, ali ćete nepogrešno zapaziti znak
raspleta; čim budete videli da se s dupetom dešava nešto izuzetno,
spremite se da učinite isto što ono bude radilo; zamenićemo položaje, ja
ću kleknuti pred vašu lepu guzicu, vi ćete učiniti ono što ste videli da ja
činim, i ja ću svršiti. Ali, naročito nemojte gubiti strpljenje, ponovo vas
upozoravam da će to trajati vrlo dugo.’ Ja prionem na posao, menjam
sprave, kao što mi je on preporučio. Ali kakav spokoj, veliki bože! Bila
sam u goloj vodi; da bi mi bilo zgodnije da udaram, on mi je prethodno
ogolio ruku do ramena. Već tri četvrti sata udaram ga iz sve snage, čas
šibama, čas kandžijom ali nikako ne vidim da mi posao odmiče. Naš
bludnik, nepokretan, leži kao mrtav; reklo bi se da se ćuteći sladio
unutrašnjom pohotom koja mu se budila ovakvim ophođenjem, ali
nikakav spoljnji dokaz, nikakav znak da ono i najmanje utiče bar na
njegovu kožu. Najzad odzvone dva sata, a ja sam na poslu još od
jedanaest; odjednom, vidim da uzdiže krsta, širi guzove; ja nastavljam
da šibam određenim ritmom, ali istovremeno uzimam i kandžiju; jedno
govance krene, udarci raspršte govna po podu. ’Hrabrosti samo’, kažem,
’stižemo u luku.’ Onda naš muški ustaje, sav besan; tvrdi i pobunjeni
kurac prilepljen mu je za stomak. ’Činite što i ja, činite što i ja, još mi
samo vaše govno treba da bih vam dao svoju spermu.’ Ja odmah čučnem
tu gde je on bio maločas, on klekne kao što je rekao, i ja mu u usta
snesem jaje koje sam u tu svrhu čuvala tri dana. Čim ga je primio,
sperma mu je šiknula, pao je nauznak urlajući od zadovoljstva, ali niti je
progutao, niti je čak zadržao nešto duže kobasicu koju sam mu israla u
usta. Uzgred budi rečeno, sem vas, gospodo, koji ste uzor ove vrste,
malo sam videla ljudi koji su se groznije grčili; dok je prosipao spermu,
skoro se onesvestio. Za tu seansu sam zaradila dva zlatnika.
Ali tek što sam se vratila kući, zatekla sam Lusilu na poslu s jednim
drugim starcem, koji je uopšte nije bio dirnuo, a koga je ona šibala od
bubrega do stopala šibama smočenim u sirće, i to koliko joj je snaga
dopuštala, a čin se završavao sisanjem. Kurva je kleknula ispred njega
čim joj je on dao znak, i dopustila da joj stara istrošena jajca zalivaju
sise zahvaljujući tome što je primila u svoja usta mlohavu spravu kao
grešnika kome je sve oprošteno, pa sada lije suze zahvalnice.«

Pošto je Dikla ovim završila za to veče, a kako još nije bilo vreme
večeri, u očekivanju su činili još neke bezobrazluke. »Ti kao da si se
predao, predsedniče«, reče vojvoda Kurvalu; »danas smo te videli kako
dva puta svršavaš, a ti nisi baš navikao da u toku jednog dana izgubiš
toliku spermu.« − »Da se kladimo za neki treći put«, reče Kurval
pljeskajući Diklu po dupetu. − »Oh, u što god hoćeš«, reče vojvoda. −
»Ali postavljam jedan uslov«, reče Kurval, »da mi se da potpuna
sloboda.« − »A, ne«, odgovori vojvoda, »dobro znaš da ima stvari koje
smo se obavezali da ne činimo pre određenog vremena. Jedna od tih
stvari je da se ne damo jebati: pre nego što smo do tog došli, trebalo je
da sačekamo da nam se po redu navede neki primer te strasti; međutim,
gospodo, svojim ponašanjem smo prešli preko toga. Ima puno posebnih
uživanja koja smo morali sebi da uskratimo pre kazivanja o njima, a
koja sebi dopuštamo u svojim radnim sobama ili u budoarima. Ti si se
malopre upustio u tako nešto sa Alinom: ona nije uzalud kriknula onako
bolno, i ne drži ona uzalud maramicu na sisi. Pa dobro! izaberi onda
između tih tajnih ili javno dopuštenih uživanja za treće svršavanje, a ja
se kladim u sto zlatnika da nećeš uspeti.« Onda je predsednik upitao da
li može preći u budoar sa sužnjima koje sam izabere; to mu je
dozvoljeno, uz jedini uslov da Dikla bude obavezno prisutna da bi
utvrdila i potvrdila pred prijateljima da li je zaista svršio. »Dobro«, reče
predsednik, »pristajem.« A da bi počeo, najpre je tu pred svima primio
pet stotina udaraca koje mu je velikodušno opalila Dikla; kada je to
obavljeno, odveo je svoju dragu i vernu Konstancu, za koju su ga ipak
zamolili da joj ne počini ništa što bi moglo naškoditi njenoj trudnoći;
pridružio je kćer Adelaidu, Avgustinu, Zelmiru, Seladona, Zefira,
Terezu, Fanšon, Sanvilu, Degranž i Diklu sa tri nabijača. »E jebi ga«,
reče vojvoda, »nismo se dogovorili da se služiš tolikim narodom.« Ali
biskup i Tvrtko su podržali predsednika i potvrdili da niko nije govorio o
broju. Predsednik se, dakle, zatvorio sa svojom družinom, i posle pola
sata, koje biskup, Tvrtko i vojvoda nisu proveli moleći se bogu sa
ostalim podanicima, posle pola sata, kažem, Konstanca i Zelmira su
izašle plačući, a predsednik ih je malo kasnije sledio sa ostalom
družinom, dok ga je Dikla pridržavala svedočeći o njegovoj snazi i
tvrdeći da mu po svoj pravdi pripada lovorov venac. Čitalac će nam
dopustiti da mu ne otkrijemo šta je predsednik radio: okolnosti nam to
još ne dopuštaju. Ali on je dobio opkladu, i to je najvažnije. »Evo mojih
sto zlatnika«, reče primajući ih, »koji će mi služiti da platim kaznu na
koju ću, plašim se, uskoro biti osuđen.« Eto još jedne stvari za koju
molimo čitaoca da nam dopusti da je otkrijemo u pravo vreme, ali mu
bar omogućuje da vidi kako je ovaj zlikovac pravovremeno predviđao
svoje buduće prestupe i kako se snalazio s kaznama koje je zasluživao, a
da se ni najmanje nije trudio da do njih ne dođe ili da ih izbegne. Kako
se od tog trenutka nije desilo ništa naročito sve do sutrašnjeg
pripovedanja, odmah ćemo čitaoca preneti u to doba dana.

Dan osamnaesti

Dikla, laka, lepa i udešena, blistavija nego ikada, evo kako je počela
besedu svoje osamnaeste večeri:
»Za svoju kuću sam dobavila jednu ogromnu i snažnu spodobu koja
se zvala Justina: bila je pet stopa i šest palčeva visoka, ručerde su joj bile
kao u kafanske sluškinje, inače lepih crta, divne kože i najlepšeg tela na
svetu. Kako mi je u kuću zalazio velik broj okorelih razvratnika koji su
nalazili smisao zadovoljstva samo u mukama kojima su se podavali,
mislila sam da mi ovakva pitomica može biti od velike koristi. Sutradan
po njenom dolasku, da bih proverila tu dželatsku nadarenost, koju su mi
nadugačko hvalili, stavila sam je u koštac s jednim starim rejonskim
komesarom koga je trebalo iz sve snage mlatiti ispod grudi sve do
kolena i od sredine leđa do listova, dok mu krv svud ne izbije. Kada bi to
bilo gotovo, razvratnik bi jednostavno naguzio devojčuru i nabio joj
karu u dupe. Justina se ponela kao prava junakinja Sitera, i naš bludnik
je došao da mi prizna da posedujem pravo blago i da ga u celom životu
niko nije batinao kao ova rđa.
Da bih joj pokazala koliko je cenim, nekoliko dana kasnije sparila
sam je s jednim matorim invalidom sa Sitere kome je trebalo opaliti
preko hiljadu udaraca kandžijom po svim delovima tela bez razlike, da
bi zatim, kada sve bude natopljeno krvlju, devojčura pišala sebi u šaku i
trljala pišaćkom najizmrcvarenije delove tela. Kada bi pomazivanje bio
obavljeno, nastavljalo se s mlaćenjem; tada je svršavao, a ženska je
brižljivo skupljala u šaku spermu koju je prosipao, i ponovo ga trljala
novim melemom.
I pored novih uspeha moje robe, i pored sve većih svakodnevnih
pohvala, nisam mogla da je upotrebim za grdosiju koji se pojavio
sledećeg puta. Ovaj čudak je od ženske hteo samo haljine, a u stvari je to
morao da bude muškarac, ili, da se bolje izrazim, hteo je da ga batina
muškarac prerušen u ženu. A kakvim oruđem se trebalo služiti!
Nemojte misliti da se radilo o prutićima, već o snopu vrbovog pruća
kojim mu je trebalo iscepati celo dupe. U stvari, taj posao je mnogo ličio
na sodomiju, a moj posao nije bio da se mešam u to; međutim, kako je
on bio stara Furnijerkina mušterija, čovek zaista oduvek privržen našoj
kući, i koji je zbog svoga položaja mogao da nam čini razne usluge,
nisam baš bila probirač, i pošto sam lepo prerušila jednog
osamnaestogodišnjeg mladića, vrlo lepog lika, koji nam je povremeno
svršavao razne poslove, predstavila sam ga naoružanog snopom vrba.
Ništa zabavnije od ovog obreda (možete zamisliti koliko sam želela to da
posmatram). Najpre je dobro razgledao svoju lažnu devicu i pošto je,
bez sumnje, bila tačno po njegovom ukusu, počeo je sa pet-šest
poljubaca u usta, mada se podvala mogla videti iz ogromne daljine;
posle toga se natrćio i, praveći se stalno da misli da je mladić devojka,
rekao joj je da mu mesi i gnječi dupe, ali malo grublje; dečak, koga sam
svemu poučila, činio je sve što mu je ovaj tražio. ’Sada me šibajte’, reče
mu bludnik, ’ali nikako nemojte da me štedite.’ Dečak onda uze snop
pruća i raspali snažnom rukom pedesetak udaraca po nameštenom
dupetu; razvratnik, već dobro obeležen šibama, baci se na svoju mušku
zlotvorku, zadiže joj suknje, jednom rukom proveri pol, a drugom
oblaporno ščepa oba guza. U prvi mah nije mu jasno koji će hram najpre
posvetiti: odluči se, ipak, za dupe, i sa žarom mu prinese usta. Oh, kakva
je razlika između obožavanja onog što je u prirodi stvari, i onoga što
kažu da je vređa! Blagi bože, da ta razlika zaista postoji, da li bi
poklonjenje bilo tako predano? Nikada žensko dupe nije bilo ljubljeno
kao dupe ovog mladog momka: tri-četiri puta bludnikov jezik je
potpuno iščezao u njegovom čmaru. Onda se premestio. ’O, drago dete’,
uskliknu, ’prioni na posao.’ Ponovo bičevanje; ali, kako je bio već dobro
zagrejan, ovaj napad je podneo sa više snage. Krv šiknu; ovoga puta
kurac mu se diže, i on ga užurbano strpa u šake predmeta svoga zanosa.
Dok mu ga ovaj rukuje, prvi hoće da mu vrati istu uslugu; opet zadiže
suknje, ali ovoga puta se okomljuje na kurac: pipka ga, drka ga, drma
ga, i uskoro ga trpa sebi u usta. Posle svih ovih priprema, podmeće se po
treći put da primi udarce. Ova treća seansa sasvim ga razjari; baca svog
Adonisa na krevet, leže preko njega, gnječi u isto vreme i svoj i njegov
kurac, lepi svoja usta na usta lepog momka, i pošto se ugrejao
milovanjima, pruža mu božansko uživanje u isto vreme kada ga i sam
okuša; svršavaju istovremeno. Naš razvratnik, oduševljen ovakvim
postupkom, pokušava da mi podiđe i uspeva da mi iznudi obećanje za
često pribavljanje iste poslastice, bilo sa ovim, bilo s drugima. Pokušala
sam da ga preobratim, uveravala ga da imam čarobne devojke koje bi ga
šibale isto tako dobro: jednostavno nije hteo ni da ih pogleda.«

»U to potpuno verujem«, reče biskup. »Kada je neko čvrst u svom

nagonu prema muškarcima, više se ne menja; razlika je tolika da više i
ne vredi pokušavati.« − »Velečasni, vi ovim načinjete temu oko koje
bismo mogli da diskutujemo dva sata.« − »Ta diskusija bi se uvek
završila u korist mog tvrđenja«, reče biskup, »jer se ne može poreći da
momak više vredi od devojke.« − »Nepobitno«, nastavi Kurval, »ali
vašem sistemu se, ipak, može prigovoriti; postoje izvesna uživanja, kao,
na primer, ona o kojima će nam govoriti Martina i Degranž, u kojima
devojka više vredi od dečaka.« − »To poričem«, reče biskup; »čak i za
uživanja o kojima govorite, dečak više vredi od devojke. Posmatrajte to
sa stanovišta zla, koje je skoro uvek prava draž uživanja, zločin će vam
izgledati veći prema žrtvi vaše vrste nego suprotne, čime se sladostrašće
samo uvećava.« − »Da«, reče Kurval, »ali ta samovolja, ta vlast, ta milina
koja se rađa iz zloupotrebe naše sile nad slabijima…« − »Ima i toga«,
odgovori biskup. »Ako žrtvu već čvrsto držite u svojim rukama, vaše
mišljenje da je vlast bolje ustanovljena prema nekoj ženi nego prema
muškarcu, proizlazi samo iz predrasude, iz navike, koja obično
potčinjava ovaj pol vašim prohtevima češće nego onaj drugi. Zaboravite
za trenutak ovu predrasudu, i zamislite da je vaša žrtva potpuno u vašim
okovima: uz isti stepen vlasti, shvatićete da je zločin uzvišeniji, a samim
tim i sladostrašće mora da je veće.« − »Ja mislim kao biskup«, reče
Tvrtko, »kada je sigurno da je vlast dobro ustanovljena, mislim da je
zloupotrebu sile mnogo slađe izvesti nad sebi sličnim nego nad nekom
ženom.« − »Gospodo«, reče vojvoda, »želeo bih da svoje diskusije
ostavite za obed, i da ovo vreme, određeno za slušanje pripovedanja, ne
trošite na sofizme.« − »U pravu je«, reče Kurval. »Hajde, Dikla,
nastavite.« I ljubazna upravljačica Afroditinih zadovoljstava nastavi
svoju besedu sledećim rečima:

»Jedan stari skupštinski službenik«, reče, »došao mi je u posetu

jedno jutro, a kako je bio navikao, još iz vremena Furnijerke, da opšti
samo sa mnom, nije hteo da menja svoje navike. Radilo se o tome da ga,
dok ga drkam, postupno šamaram, to jest najpre blago, zatim sve jače, u
srazmeri s nadizanjem kite, i najzad, dok svršava, iz sve snage. Tako sam
dobro bila shvatila strast ove osobe da sam mu spermu prosipala već pri
dvadesetom šamaru.«

»Pri dvadesetom«, reče biskup, »jebi ga! Meni ne bi trebalo toliko pa

da mi sasvim splasne.« − »Vidiš, prijatelju«, reče vojvoda, »svako ima
svoju strast; na nama nije ni da kudimo ni da se ma kome čudimo.
Hajde, Dikla, još jednu, pa završi.«

»Za strast o kojoj mi ostaje da pričam ove večeri čula sam od jedne
prijateljice; ona je dve godine živela sa čovekom kome se nije dizao sve
dok mu se ne opali dvadeset ćuški po nosu i do krvi čupaju uši, ujeda
dupe, budža i muda. Kada bi bio nadražen ovim grubim uvodnim
šašoljenjem, dizao mu se kao u ždrepca, a svršavao je psujući kao đavo,
skoro uvek u lice one koja ga je ovako neobično obrađivala.«

Pošto od svega što su čuli, gospodu nije zagrejalo ništa sem muškog
šibanja, to veče su podražavali samo ovu strast. Vojvodu je do krvi šibao
Herkul, Tvrtka Nebojeb, biskupa Antinous, a Kurvala Buljoder; biskup,
koji celog dana ništa nije bio uradio, svršio je, kažu, pri orgijama jedući
Zelamirovo govno, koje su mu čuvali dva dana. A onda su polegali.

Dan devetnaesti
 Već ujutro, posle nekoliko primedaba na račun govana sužnjeva koji
su bili određeni za bludničenje, odlučili su da pokušaju nešto o čemu im
je Dikla govorila u okviru svojih pripovedanja, hoću da kažem, da ukinu
hleb i supu za svim stolovima, izuzimajući gospodarski sto. Ove dve
stvari su bile ukinute; ali su zato udvostručili divljač i živinu. Nije
trebalo čekati ni osam dana da bi se primetila značajna razlika u izmetu:
bio je mekši, blaži, neuporedivo ukusniji, i shvatili su da je savet koji je
D’Okur dao Dikli bio savet iskusnog razvratnika, velikog znalca u ovoj
materiji. Neko je napomenuo da će ovo biti propraćeno kvarenjem daha.
»Pa šta!« rekao je na to Kurval, kome je vojvoda uputio ovu primedbu;
»potpuno je neumesno tražiti da ženska ili dečačka usta budu sasvim
zdrava da bi se u njima uživalo. Ostavimo sada po strani pitanje
posebnih manija. Spreman sam da se složim s vama koliko god hoćete
da onaj kome je potrebna smrdljiva gubica nalazi svoje slasti samo u
izopačenosti, ali dopustite da vam kažem da usta koja nemaju baš
nikakav zadah ne pružaju nikakvo zadovoljstvo pri ljubljenju: uvek
treba neke soli, neke pikantnosti u svim tim uživanjima, a ta pikantnost
se nalazi samo u malo prljavštine. Ma koliko usta bila čista, ljubavnik
koji ih sisa čini prljavštinu, i ne sluteći da baš tu prljavštinu voli.
Zamislite to s malo više snage, i zaželećete da ta usta imaju nečeg
nečistog: ne mora da smrdi baš na raspadanje ili leš, hajde de, ali da
miriše samo na detinjstvo ili na mleko, to nikako ne prihvatam. Tako će
ishrana koju uvodimo u najgorem slučaju malo zamutiti dah ne kvareći
ga, a to je ono što se traži.« Jutarnja smotra nije dala rezultate: svi su
bili poslušni. Niko nije tražio da ide u nužnik, pa su seli za sto. Trebalo
je da Adelaida, koja je posluživala, po Tvrtkovoj želji prdne u jednu čašu
šampanjca, ali nije uspela, tako da je ovaj divljak od muža, vrebajući
otpočetka sedmice priliku da je uhvati u prekršaju, odmah upisao u
zlokobnu knjigu. Prešli su na kafu, koju su služili Kupidon, Kiton,
Mišeta i Sofija. Vojvoda je odjebao međ butine Sofiju, koja mu se
posrala u šaku, kojom je sam izmazao svoje lice, biskup je činio isto s
Kitonom, a Kurval s Mišetom; što se Tvrtka tiče, on ga je strpao
Kupidonu u usta, pošto ga je prethodno naterao da mu se isere u usta.
Niko nije svršio, a posle počinka su otišli da slušaju Diklu.
 »Jedan čovek koga još nisam poznavala«, reče ova preljubazna
devojka, »došao je da nam predloži dosta čudan obred: trebalo ga je
privezati za treću prečku dvostrukih merdevina; za treću prečku
vezivale smo mu noge, telo za usputne prečke, a podignute ruke su mu
bile sasvim na vrhu merdevina. U tom položaju je bio nag; trebalo ga je
šibati iz sve snage, i to drškama prutova pošto su im se vrhovi iskrzali.
Bio je nag, nije ga uopšte trebalo dirati, niti se on sam dirao; posle
izvesne doze, njegova strahobalna sprava se počela dizati, i videle smo je
kako se njiše između prečaga merdevina kao tučak zvona, a zatim je
nezadrživo izbacio spermu do sredine sobe. Odvezale smo ga, on je
platio, i to je sve.
Sutradan nam je ovaj isti poslao jednog svog prijatelja kome je
trebalo zlatnom iglom bockati kurac, muda i dupe; svršio je tek kada je
sav bio u krvi. Ja sam ga lično sređivala, a kako mi je stalno govorio da
ubadam jače, tek kada sam mu celu iglu zabola u glavić, dočekala sam
mu spermu u šake. Dok je prosipao, bacio se na moja usta, koja je
svesrdno sisao, i to je sve.
Treći, još jedan poznanik ove dvojice, naredio mi je da ga bodljama
šibam bezobzirce po celom telu. Tukla sam ga do krvi; on se posmatrao
u jednom ogledalu, i tek kada se video u tom stanju, prosuo je spermu,
ništa ne dodirujući, ničim se ne služeći, od mene ništa drugo ne tražeći.
Ove nastranosti su me jako zabavljale, nalazila sam tajno
sladostrašće dok sam ih opsluživala; zbog toga su svi koji su se tome
podavali bili očarani mnome. Otprilike u vreme ta tri prijatelja, jedan
danski vitez, koga su mi poslali na partiju uživanja koja nisu u mojoj
nadležnosti, bio je neobazriv i došao mi sa deset hiljada franaka u
dijamantima i raznom drugom nakitu i pet stotina srebrnjaka gotovine.
Plen je bio suviše dobar da bih ga propustila: Lusila i ja smo ga
opljačkale do poslednjeg bakrenjaka. On je hteo da nas tuži, ali ja sam
toliko bila potplatila policiju, u to vreme se zlatom moglo postići što god
se htelo, i vitezu je naređeno da ćuti, a njegovo bogatstvo mi je dopalo
šaka, sem nešto nakita koji sam morala da ustupim činovnicima da bih
mogla na miru da uživam u ostalom. Nikada nisam počinila neku krađu
a da mi se već sutradan ne nasmeši sreća: ta sreća je bila nova mušterija,
ali takva svakodnevna mušterija kakva se u javnoj kući smatra zlatnom
guskom.
Bio je to stari dvoranin koji je, umoran od počasti koje su mu
ukazivane na kraljevom dvoru, voleo da dolazi kurvama da bi promenio
položaj. Hteo je da počne baš sa mnom; ja sam ga podučavala, a kad god
bi počinio neku grešku, bivao je osuđivan da klekne i primi, bilo po
rukama, bilo po dupetu, snažne udarce kožnom kandžijom, kakve
učitelji upotrebljavaju u razredu. Morala sam da zapazim kada pada u
zanos; tada bih se dočepala njegovog kurca, koji sam vešto drmala,
stalno ga grdeći i nazivajući malim razvratnikom, malim nevaljalcem i
ostalim dečijim uvredama, posle čega je on na kraju obilno svršavao.
Sličan obred se ponavljao pet puta nedeljno, ali uvek s drugom kurvom,
dobro udešenom, a za to sam dobijala po dvadeset pet zlatnika mesečno.
Poznavala sam toliko žena u Parizu da mi je bilo lako da mu obećam to
što mi je tražio, i da obećanje ispunim; deset godina sam držala ovog
simpatičnog đaka u svom pansionatu, dok jednog dana nije rešio da
prima druge lekcije u samom paklu.
Za to vreme ja sam ređala godine, i mada mi je lice bilo dobro
očuvano, počela sam da primećujem da ljudi mene lično traže uglavnom
iz obesti. Jedan takav bio je iguman šezdesetih godina (jer sam primala
samo ljude određenih godina, i svaka žena koja želi da se obogati u
našem zanatu činiće bez sumnje isto). Sveti čovek dođe, i čim
ostadosmo sami, zatraži da mi vidi dupe. ’Evo najlepšeg dupeta na
svetu’, reče mi; ’ali, na žalost, neće me ono nahraniti. Evo vam’, reče
stavljajući mi svoje dupište u ruke: ’evo ko će mene nahraniti. Lepo ću
vas moliti da mi pomognete da se iserem.’ Uzimam jednu porcelansku
posudu, koju stavljam u krilo, iguman se postavlja više, ja mu gnječim
čmar, otvaram ga, jednom reči, činim sve radnje kojima mislim da ću
olakšati izbacivanje. To se i desi; jedno ogromno govno napuni posudu,
ja ga ponudim razvratniku, on ga zgrabi, baci se na njega, proždre ga i
svrši posle četvrt sata najsurovijeg bičevanja po istoj guzici koja mu je
snela tako lepo jaje. Sve je slistio; tako je dobro odmerio svoju radnju da
je svršio tačno uz poslednji zalogaj. Dok sam ga bičevala, nisam
prestajala da ga razdražujem prigodnim rečima; ’Vidi, bogati, mali
gade’, govorila sam mu, ’mali prljavko! Kako možete da jedete govna?
Ah, naučiću vas pameti, mali nestaško, što se odajete takvim
gadostima!’ I uz ovakvo ponašanje i uz ovakve grdnje, razvratnik je
dolazio do vrhunca uživanja.«

Ovde je Kurval hteo još pre večere da društvu prikaže u stvarnosti

ono što je Dikla samo naslikala. Pozvao je Fanšon, koja mu je pomogla
da se isere, i razvratnik je proždro dok ga je ova matora veštica lemala iz
sve snage. Pošto je ovaj blud raspalio i ostale glave, tražili su govna sa
svih strana, a Kurval, koji dotle još nije bio svršio, svoje je govno
izmešao s Terezinim, koja mu se tu, na licu mesta, israla. Biskup,
naviknut da se služi plodovima uživanja svoga brata, učinio je isto s
Diklom, vojvoda s Marijom, a Tvrtko s Lujzom. Bilo je strašno,
nepojmljivo, ponavljam, da se služe ovakvim matorim dropljama, kada
su raspolagali tako lepim predmetima: ali, poznato je da presićenost
nastupa u izobilju, i da se čovek usred sladostrašća najviše naslađuje
mukama. Pošto su počinili sve ove prljavštine, pri čemu je došlo samo
do jednog svršavanja, i to biskupovog, seli su za sto. A kako su bili pri
gadostima, zadržali su za orgije samo četiri starice i četiri pripovedačice,
a sve ostale su otposlali. Govorili su toliko, uradili su toliko da su se
ovog puta svi otkačili, i naši su razvratnici polegali tek kada su pali u
naručje iznurenosti i pijanstva.

Dan dvadeseti

Prethodne večeri se desilo nešto vrlo zabavno: vojvoda, potpuno

pijan, umesto da ode u svoju sobu, legao je u krevet mlade Sofije, i ma
šta mu govorilo ovo dete, koje je znalo da je ovaj njegov postupak protiv
pravila, nije popuštao tvrdeći da je u svom krevetu sa Alinom, koja je te
noći trebalo da mu bude žena. Ali, kako je sa Alinom mogao sebi da
dopusti izvesne slobode koje su mu sa Sofijom još bile zabranjene, kada
mu se prohtelo da se zabavlja po svom ćefu, jadno dete, kome se nešto
slično još nije desilo, osetilo je kako ogromna glavurda kurca lupa na
uska vratanca njenog mladog dupenceta s namerom da ih razvali, jadna
mala je počela strahovito da krešti i utekla je potpuno gola do sredine
sobe. Vojvoda je pojurio za njom psujući kao đavo, još uvek uveren da je
ona Alina: »Kurveštijo«, govorio joj je, »zar ti je ovo prvi put?« Jureći je
tako, pao je na Zelmirin krevet, i misleći opet da je u svom, počeo je
ljubiti tu devojčicu misleći da se Alina urazumila i da je pristala. Sa
ovom se dešava isto što i s prvom, jer je vojvoda zapeo da se zadovolji;
međutim, čim je Zelmira shvatila šta on hoće, učini isto što i njena
drugarica, koja je pobegla, svesna da se ovaj nesporazum može otkloniti
jedino ako potraži sveću i nekoga blagonaklonog ko će u sve to uneti
reda, i zato je otišla da potraži Diklu. Ali ova, napivši se prilikom orgija
kao svinja, ležala je u vojvodinom krevetu bez svesti, i nije bila ni od
kakve pomoći. Očajna, ne znajući više šta da radi, zaglušena vapajima
drugarica koje su zvale u pomoć, usudila se da uđe kod Tvrtka, koji je
spavao s Konstancom, svojom ćerkom, i sve mu ispričala. Uprkos
navaljivanju pijanog Tvrtka, koji je hteo da je zadrži govoreći da hoće da
svrši, Konstanca je nekako uspela da se digne. Uzela je sveću i otišla u
sobu devojaka: našla ih je sve u spavaćicama nasred sobe, bežale su od
vojvode koji je jurio svaku ponaosob, misleći stalno da se radi samo o
Alini, za koju je govorio da je te noći postala veštica. Najzad mu je
Konstanca ukazala na zabludu, zamolila ga da joj dopusti da ga odvede
u njegovu sobu, gde će naći Alinu potčinjenu svim njegovim
prohtevima, i vojvoda, trešten pijan i vrlo dobre volje, kome je zaista
bilo jedino stalo da naguzi Alinu, dopusti da ga odvede; ova lepa ženica
ga primi i oni legoše; Konstanca se povuče, i sve se smiri kod devojčica.
Sutradan su se mnogo smejali ovoj noćnoj pustolovini, a vojvoda je
tvrdio, da mu se čak i desilo da je u takvoj situaciji pocepao neki
jungfer, kazna se ne bi mogla primeniti jer je bio pijan; ubedili su ga da
nije u pravu, i da bi imao i te kako da plati. Doručkovali su, kao i obično,
kod sultanuša, koje su izjavile da su se grdno bile uplašile. Međutim,
nijedna nije zgrešila, i pored uzbuđenja koje su pretrpele; sve je bilo u
istom redu kod dečaka, i pošto se za ručkom, kao ni pri kafi, nije
dogodilo ništa izuzetno, prešli su u dvoranu za pripovedanje, gde je
Dikla, već oporavljena posle sinoćnjeg preterivanja, zabavila ove večeri
skup sa pet sledećih pripovesti:

»Obred koji ću vam sada, gospodo, opisati«, reče, »opet sam ja lično
opsluživala. Beše to jedan lekar; prva mu je briga bila da mi poseti dupe,
i pošto je našao da je izvanredno, čitav sat ništa drugo nije radio, samo
ga je ljubio. Najzad mi je priznao svoje male slabosti: radilo se o sranju;
a pošto sam to unapred znala, na to sam se bila pripremila. Napunim
vam ja jednu belu porcelansku posudu koja mi je inače služila za ovu
vrstu posla; a on, čim je postao gospodar moga govneta, bacio se na
njega i smazao ga; kad je počeo, ja sam se naoružala goveđom žilom
(tom spravom mu je trebalo maziti stražnjicu), pa sam mu pretila,
udarala ga, grdila zbog gadosti kojima se odaje, a pohotljivac, ne
slušajući me, svršavao je proždirući, i zbrisao brzinom munje, bacajući
zlatnik na sto.
Jednog drugog sam predala u ruke Lusili, koja je imala dosta muke
da ga dovede do svršavanja. Pre svega, govno koje mu je nuđeno moralo
je da bude od siromašne starice, a da bi se u to uverio, starica je morala
da sere pred njim. Dala sam mu jednu od sedamdeset godina, punu
čireva i prišteva, koja već petnaest godina u desnima nije imala nijednog
zuba. ’Dobro, odlično’, reče, ’to se traži.’ Zatim, pošto se zatvorio s
Lusilom i govnetom, trebalo je da ga kurva, vešta i podatljiva, navede da
pojede to grozomorno govno. On ga je njušio, obilazio, pipkao, ali mu je
bilo teško da se odluči na nešto više. Onda Lusila pribegnu strožim
merama, stavi lopaticu u vatru, izvuče je užarenu i zapreti da će mu
njome ispeći dupe ako se smesta ne odluči na ono što od njega zahteva.
Naša junačina uzdrhta, ponovo pokuša: isto gađenje. Onda ga Lusila
više ne štedi; skide mu gaće i nađe se pred jednim ružnim, potpuno
sparušenim dupetom sličnim postupcima, potpuno izbrazdanim, pa mu
malo oprži guzicu. Bludnik psuje, Lusila pojačava, na kraju ga peče
posred srede; bol ga najzad primorava da zagrize jedan zalogaj; Lusila ga
draži novim prženjem, i on najzad sve slisti. Tačno u tom trenutku
svršava, i mogu vam reći da sam ih malo videla tako žestokih; urlao je iz
sveg glasa, valjao se po zemlji; mislila sam da je pobesneo ili da ima
napad padavice. Oduševljen našim dobrim postupanjem, pohotljivko mi
je obećao da će biti stalna mušterija, pod uslovom da mu dam uvek istu
kurvu, ali uvek novu staricu. ’Što budu odvratnije’, rekao mi je, ’bolje ću
vam platiti. Ne možete ni zamisliti koliko sam opak; ne usuđujem se to
ni samom sebi da priznam.’
Jedan njegov prijatelj, koga mi je poslao sutradan, bio je, po mom
mišljenju, još izopačeniji, jer, osim što mu nije trebalo pržiti dupe, nego
tući zažarenim žaračem, uz tu razliku, kažem, tražio je i govno
najstarijeg, najprljavijeg i najodvratnijeg amalina. Jedan stari sluga,
osamdesetogodišnjak, koga smo držali u kući od pamtiveka, neobično
mu se za ovo svideo, i u slast mu je izjeo govno, dok ga je Justina mlatila
žaračem koji je jedva mogla držati, toliko je bio vreo. Uz to je morala da
mu štipa velike komade mesa i da ih skoro sasvim ispeče.
Jednom drugom je trebalo bosti dupe, stomak, muda i kitu velikim
obućarskim šilom, i to uz otprilike isti obred, to jest sve dok ne pojede
govno, koje sam mu nudila u nokširu, ali njega uopšte nije zanimalo čije
je.
Ne možete zamisliti, gospodo, dokle ljudi teraju s ludilom u vatri
svoje uobrazilje. Nisam li videla jednog koji je tražio da ga snažno
batinam štapom po dupetu sve dok ne smaže govno koje je pred njim
izvađeno iz javne nužničke jame? A ukvarena sperma mi je uronila u
usta tek kada je požnjuvao tu razvratnu splačinu.«

»Sve je to razumljivo«, reče Kurval drpajući Degranžino dupe;

»ubeđen sam da se u svemu tome može ići i dalje.« − »Još dalje?« reče
vojvoda čačkajući golo dupe Adelaide, koja mu je tog dana bila žena.
»Kog đavola bi još hteo?« − »Gore«, reče Kurval, »još gore. Ja mislim da
se u tim stvarima nikada ne ide dovoljno daleko.« − »I ja mislim«, reče
Tvrtko dok ga je Antinous guzio, »osećam da bi moja glava umela da
profini te svinjarije.« − »Kladim se da znam šta Tvrtko hoće da kaže«,
reče biskup, koji još ništa nije radio. − »Koji kurac to može biti?« reče
vojvoda. Onda se biskup diže, reče Tvrtku nešto tiho na uvo, što ovaj
potvrdi, posle čega biskup to šapatom prenese Kurvalu, koji reče: »Ah,
da stvarno!« i zatim vojvodi, koji uskliknu: »Da ga jebem, nikada se toga
ne bih setio.« Pošto ova gospoda nisu ništa više objašnjavala, nemoguće
nam je da kažemo oko čega su se došaptavali. A čak i kad bismo znali,
morali bismo iz stida da ostavimo pod velom, jer ima stvari koje je
dovoljno nagovestiti; treba biti oprezan; mogli bismo naići na nevine
uši, a potpuno sam ubeđen da čitalac zna da ceni obazrivost s kojom mu
se obraćamo; što više bude zalazio u stvar, sve ćemo biti dostojniji
njegovih pohvala, u to odmah možemo da ga uverimo. Najzad, bilo kako
bilo, svako mora svoju dušu da spasava: kakvu bi kaznu zaslužio i na
ovom i na onom svetu onaj ko bi bez ikakve umerenosti dopustio sebi,
na primer, da obelodani sve prohteve, sve odvratnosti, sve potajne
grozote kojima se ljudi podaju u bezumlju svoje mašte? To bi značilo
odati tajne koje moraju ostati skrivene za dobro čovečanstva; to bi
značilo opšte uništenje običaja, guranje braće Isusa Hrista u sve
nastranosti koje bi prikazivale ovakve slike; a bog, koji vidi do dna naših
srca, taj svemoćni bog koji je stvorio nebo i zemlju, najbolje zna da li
bismo želeli da nam on sudi za takav zločin!
Priveli su kraju nekoliko obesti koje su započeli. Kurval je, na
primer, naveo Degranž da mu se isere; ostali su uradili ili isto s drugim
podanicima ili nešto slično, što u svakom slučaju nije bilo ništa bolje, pa
su prešli na večeru. Dikla, koja je čula jutrošnji razgovor gospode o
ishrani, a sve to da bi govna bila obilnija i ukusnija, izjavi da je začuđena
što vidi da takvi sladokusci ne znaju pravu tajnu kako se dolazi do tog
rezultata. Kada su je pitali kako da postupe, ona im je objasnila da treba
stalno da neguju neku vrstu nevarenja, ali ne tako što bi podanicima
kvarili stomake nezdravom hranom, nego terajući ih da na brzinu jedu
van uobičajenih obroka. Oprobali su ovo još isto veče: probudili su Fani,
kojom se nisu bavili i koju su pustili da legne odmah posle večere,
naterali je da smesta pojede četiri vrlo velika dvopeka, i sutradan ujutro
im je ona snela jedno od najlepših i najvećih govana koja su ikada imali.
Prihvatili su, dakle, taj sistem, vodeći računa da uopšte ne daju hleba,
što je Dikla potvrdila, čime su još više poboljšali kvalitet ploda. Ubuduće
nije bilo dana da nisu prouzrokovali loše varenje kod devojčica i lepih
dečaka, i ne može se ni zamisliti koliko su time bili počašćeni. Ovo
kažem uzgred, jer ako neki ljubitelj želi da se posluži ovom tajnom,
može biti potpuno siguran da bolje nema. Pošto ostatak večeri nije
doneo ničeg izuzetnog, polegali su, da bi se pripremili za sutrašnje
bleštavo venčanje Kolombe i Zelamira, kojim je trebalo obeležiti
svečanu proslavu treće sedmice.

Dan dvadeset prvi

Od jutra su pripremali ovaj obred prema uobičajenom redu, ali, ne

znam da li je to bilo namerno ili ne, tek mlada supruga je zgrešila još u
rano jutro: Tvrtko je tvrdio da je u njenom nokširu našao govno. Ona se
branila rekavši da joj je to matora podmetnula da bi je kaznili, i da im
se, uostalom, često podmeće da bi bile kažnjene: uzalud je govorila, nisu
je slušali, pa pošto je njen mali suprug već bio na spisku, mnogo su se
radovali što će moći da ih kazne oboje u isto vreme. Posle mise, mlade
supružnike su svečano sproveli u veliku dvoranu, gde je pre ručka
trebalo dopuniti obred. Njih dvoje su bili istih godina, pa su mladu
izručili mladoženji potpuno golu, dozvolivši mu da radi s njom što mu je
drago. Ništa nije rečito kao primer, a bilo je nemoguće pronaći išta gore
i zaraznije od ovoga u čemu su ova deca živela. Klinac se, dakle, bacio
kao hitac na svoju ženicu, i kako mu se već dobro drvio, mada još nije
mogao da svršava, sigurno bi je natakao; ali ma koliko bi procep bio
mali, za gospodu je bilo pitanje časti da im ništa ne pokvari lepe cvetove
koje su hteli sami da uberu. Zbog toga je biskup, prekidajući zanos
mladog čoveka, a koristeći za sebe nadignuće, strpao u svoje dupe tu
lepu i dobro napravljenu spravu kojom je Zelamir maločas hteo da
nabode svoju bolju polovinu. Kakvo otkriće za mladog čoveka! i kakva
razlika između preširokog dupeta matorog biskupa i mlade uske pice
jedne trinaestogodišnje device. Ali, imao je posla s ljudima s kojima nije
vredelo raspravljati. Kurval se dočepao Kolombe i natakao je spreda
među butine, ližući joj oči, usta, nozdrve i celo lice. Bez sumnje mu je
neko učinio neku drugu uslugu, jer je svršio, a Kurval nije bio čovek koji
je prosipao spermu zbog slične ništarije. Ručali su; mladi supružnici su
bili pripušteni kafi, kao i ručku, a kafu je ovog puta služio cvet
podanika, hoću da kažem Avgustina, Zelmira, Adonis i Zefir. Kurval,
koji je hteo da mu se opet digne, tražio je govno po svaku cenu, i
Avgustina mu je israla najlepše govance koje se može napraviti. Vojvodu
je sisala Zelmira, Tvrtka Kolomba, a biskupa Adonis. Kada je završio s
biskupom, ovaj poslednji se israo Tvrtku u usta. Ali sperme nema pa
nema; postala je retka: kako se u početku uopšte nisu štedeli, a osećali
neminovnu potrebu da je sačuvaju za kraj, sada su počeli da je štede.
Prešli su u dvoranu za pripovedanje, gde je lepa Dikla, koju su zamolili
da pre početka pokaže dupe, i pošto ga je na razvratan način pokazala
očima celog zbora, ovako je nastavila nit svog govora:

»Evo, gospodo«, reče naša lepotica, »evo još jedne crte moje naravi,
posle koje ćete, pošto sam vas već dovoljno uputila, i sami shvatiti šta
vam prikrivam u onome što vam govorim, i da se više ne vraćamo na
mene. Lusilina majka je zapala u strahovitu bedu, i pukim je slučajem
ova ljupka devojka, koja o svojoj majci nije imala vesti otkako je pobegla
od kuće, saznala za njenu nesrećnu sudbinu. Jedna naša podvodačica,
koja je vrebala neku devojčicu po narudžbini jedne mušterije za
upotrebu sličnu onoj markiza De Mezanža, to jest da je kupi i da se o
njoj više nikada ništa ne sazna, naša podvodačica, rekoh, dođe jednog
dana, dok sam u krevetu ležala s Lusilom, da mi javi kako je našla jednu
malu od petnaest godina, potpuno sigurno devicu, neobično lepu, i koja
liči, reče, kao dve kapi vode, na gospođicu Lusilu, ali da se nalazi u tako
bednom stanju da bismo morale da je pazimo nekoliko dana dok se ne
oporavi, pre nego što je prodamo. A onda nam je opisala staricu kod
koje je naišla i na užasnu i neverovatnu bedu u kojoj se nalazila ta
majka. Po svim tim crtama, po uzrastu deteta i opisu njenog lika, po
svemu što se odnosilo na dete, Lusila je osetila da bi posredi mogle biti
njena majka i sestra: znala je da je ovu ostavila kao malo dete s majkom,
kad je od nje pobegla, i zamolila me da joj dopustim da ode da to
proveri. Moj pakleni duh mi je došapnuo malu grozotu, koja mi je u
trenutku tako raspalila celo telo da sam, isprativši hitro podvodačicu i
ne mogavši da smirim razbuktalost svih čula, zamolila Lusilu da me
izmasturbira. Zatim, usred radnje: ’Šta tražiš kod te starice, kakve su ti
namere?’ − ’Kako da kažem’, reče Lusila, čije srce još nije bilo okorelo
kao moje, ’pa… da joj pomognem, ako mogu, naravno, ako je to moja
majka.’ − ’Ćurko’, rekoh odgurnuvši je, ’idi, žrtvuj se nedostojnim
prostačkim predrasudama, i izgubi, ako se ne usudiš da im se
suprotstaviš, najlepšu priliku da nadražiš sva svoja čula strahotom od
koje bi svršavala sledećih deset godina!’ Lusila me pogleda iznenađena, i
tada sam shvatila da joj moram objasniti filozofiju o kojoj nikada u
životu nije čula. Učinila sam to, objasnila sam joj koliko su ružne veze
kojima nas okivaju oni što su nas pravili, dokazala sam joj da majka koja
nas je nosila u utrobi zaslužuje, umesto bilo kakve zahvalnosti,
isključivo našu mržnju, jer nas je rodila samo za svoje zadovoljstvo, a uz
opasnost da nas izloži svim nesrećama koje nas u životu čekaju, samo da
bi zadovoljila svoju okrutnu pohotu. Dodala sam sve što se može reći u
prilog ovom stavu na koji upućuje zdrav razum i koji srce savetuje samo
ako nije preopterećeno predrasudama iz detinjstva. ’I šta te se tiče’,
dodala sam, ’da li je to stvorenje srećno ili nesrećno? Osećaš li išta od
njenog položaja? Odbaci te ružne veze čiju sam ti besmislenost
dokazala; odbijajući to stvorenje, odvajajući je od sebe, videćeš da si
prema njenoj nesreći ne samo potpuno ravnodušna nego da ti može čak
prijati da njenu nesreću još uvećaš. Jer, najzad, pošto joj duguješ
mržnju, to je dokazano, ti joj se tako svetiš, činiš ono što budale
nazivaju zlodelom, a sama znaš kakvu moć ima zločin nad našim čulima.
Evo, dakle, dva razloga uživanja u uvredama koje želim da joj naneseš:
slast osvete, i slast koja nužno sledi iz zla.’ Bilo da sam pred Lusilom
razvila više govorničke veštine nego ovde pred vama, bilo da joj je duh,
već odranije razvratan i vrlo pokvaren, odmah najavio srcu sladost
mojih principa, tek ona je progutala mamac, i jasno spazih kako joj se
lepi obrazi zacrveneše od bludnog plamena koji nikada ne izostaje posle
popuštanja nove kočnice. ’Dobro’, reče, ’šta treba da radim?’ − ’Da se
time razonodimo, i izvučemo pare. Što se zadovoljstva tiče, ono je
osigurano ako prihvatiš moje nazore; a novac isto tako, jer mogu da
poslužim i tvoju majku i sestru dvema različitim partijama, koje će nam
se dobro isplatiti. ’ Lusila pristane, ja navalim da je milujem, da bih je
još više nadražila na zločin; od tog trenutka brinemo samo kako sve da
pripremimo. Najpre ćemo se pozabaviti opisom prvog plana, jer spada u
vrstu prohteva o kojima imam da vam pričam, mada malo menjam red,
da bih sledila redosled događaja, a kada se budete upoznali s prvim
delom mojih planova, obelodaniću vam i drugi.
 Bio jednom jedan čovek iz visokog društva, jako imućan, vrlo
ugledan, toliko izopačenog duha da je to prevazilazilo sva očekivanja.
Pošto sam ga poznavala samo pod titulom grofa, dopustićete mi da ga
nazivamo ovom titulom, iako vrlo dobro znam kako se zove. Grof je bio
u punoj snazi svojih strasti, imao je najviše trideset pet godina, bio je
bez vere, bez zakona, bez boga, bez religije, nadaren, kao i vi, gospodo,
nepobedivim gnušanjem prema svemu što se naziva milosrđe; tvrdio je
da je potpuno van njegovih moći da shvati to osećanje, i da ne može da
zamisli da huli na prirodu i remeti poredak koji je ona uspostavila
između izvesnih vrsta i pojedinaca time što bi pomogao da se neko
uzdigne na mesto nekog drugog i trošio sume na tu besmislenu i
nemoralnu pomoć, umesto, što je mnogo prijatnije, na svoja uživanja.
Prožet takvim osećanjima, nije na njima ostajao; ne samo da je uživao u
tome da odbije bilo kakvu pomoć drugome, nego je to uživanje čak i
unapredio pljujući i gazeći po nesreći koja već postoji. Jedna od
njegovih omiljenih slasti bila je, na primer, da ide brižljivo da traži
mračna pribežišta gde izgladnela beda jede suzama natopljen hleb,
teško zarađen sopstvenim trudom. Ud mu se dizao kada je odlazio ne
samo da uživa u gorčini tih suza nego čak… nego čak da im udvostruči
izvor i da uskrati, ako ikako može, i ovo malo nesrećne podloge
svakidašnjice tih jadnika. Njegov nagon nije bio samo obest, bio je to
pravi bes, ništa mu nije bilo slađe, govorio je, ništa nije moglo više da ga
razdraži i dušu da mu razjari kao ova strast. Uveravao me je jednoga
dana da to nije plod izopačenosti: još od detinjstva je posedovao tu
izvanrednu pomamu, a srce njegovo, što se više kalilo nesrećama i
žalopojkama, sve se više punilo sladostrašćem. Pošto je neophodno da
upoznate ovu ličnost, dajem vam odmah na znanje da je isti čovek gajio
tri različite strasti: jednu o kojoj ću vam ja ispričati, jednu koju će vam
izložiti Martina, koja će vas na njega podsetiti njegovom titulom, i jednu
još okrutniju, koju će Degranž nesumnjivo ostaviti za kraj svojih
pripovedanja, kao jednu od najsnažnijih među onima koje ona ima da
vam ispriča. Ali, krenimo od one koja se mene tiče. Kad sam obavestila
grofa o nesrećnom utočištu koje sam otkrila i o bednicama koje u njemu
žive, bio je sav ozaren od sreće. Ali, kako su ga poslovi od najvećeg
značaja po njegovo bogatstvo i položaj, koje je zapostavljao utoliko
manje ukoliko je u njima nalazio više mogućnosti za zadovoljavanje
svojih naopakih prohteva, kako su mu ti poslovi, rekoh, odneli preko
petnaest dana, a pošto nikako nije hteo da propusti devojčicu, odlučio je
da propusti zadovoljstvo koje je predviđao u prvoj sceni, da bi sebi
obezbedio bar drugu. Zbog toga mi je naredio da izvedem otmicu deteta
po svaku cenu, i da je pošaljem na adresu koju mi je dao. A da vas više
dugo ne držim u nedoumici, gospodo, reći ću vam odmah da je adresa
bila Degranžina, ona ga je snabdevala za treću vrstu tajnih partija. Tada
smo mi nastupile. Prethodno smo pronašle Lusilinu majku, koliko da
bismo pripremile susret sa kćerkom, toliko i da bismo izvidele
mogućnosti otmice njene sestre. Lusila, dobro poučena, prepoznala je
svoju majku samo da bi je dobro izvređala, da bi joj rekla da je ona kriva
što se odala razvratu, i hiljadu drugih sličnih reči koje su cepale srce
staroj ženi i uništile joj sve zadovoljstvo što je najzad pronašla kćer.
Odmah na početku izmislila sam svoj način, i predstavila sam majci kao
da sam joj ja stariju kćer izvukla iz razvrata, pa joj sada mogu spasti i
mlađu. Ali ovaj način nije imao uspeha; nesrećnica je plakala govoreći
da ništa na svetu ne može da joj otrgne jedinu potporu koja joj ostaje u
drugoj kćeri; da je ona stara i nejaka; da je to dete služi i neguje, i da nje
ne bi bilo ako bi je izgubila. Tu, na moju sramotu, gospodo, priznajem
da sam u dubini srca osetila neki nemir, koji mi je nagovestio da ću
razbuktati svoju slast usavršavanjem grozote kojom ću u ovom slučaju
ukrasiti svoj zločin, i pošto sam obavestila staricu da će njena kći uskoro
ponovo doći da je poseti sa čovekom od poverenja koji će moći da joj se
nađe na usluzi, obe smo se povukle; kasnije sam samo raspredala svoje
uobičajene konce da bih stavila šapu na ovu malu. Dobro sam je
osmotrila, zaista je vredela truda: petnaest godina, lep stas, lepa koža i
lepe crte lica. Tri dana kasnije je došla, i pošto sam joj pregledala sve
delove tela ne našavši ničega sem najljupkijeg, najženstvenijeg i
najsvežijeg, i pored loše ishrane na koju je već odavno bila osuđena,
isporučila sam je gospođi Degranž, s kojom sam tom prilikom prvi put
trgovala. Naš čovek se najzad vrati sa poslova; Lusila ga odvede svojoj
majci, i ovde tek počinje scena koju želim da vam opišem. Zatekli su
staru majku u krevetu, nije bilo založeno, mada je zima bila vrlo jaka, a
pored kreveta je bila drvena posuda sa malo mleka, u koju se grof
ispišao čim je ušao. Da bi sprečio bilo kakvo iznenađenje i da bi potpuno
zavladao prostorom, grof je na stepenište postavio dva ogromna
iznajmljena dripca čija je dužnost bila da se oštro suprotstave bilo
kakvom penjanju ili silaženju koji bi mogli da smetaju. ’Bednice
matora’, reče joj grof, ’eto, došli smo s tvojom kćerkom koja je, vere mi,
dobra pička; dolazimo, matora veštice, da ti olakšamo patnje, ali prvo
treba da nam ih opišeš. Hajde’, reče sedajući i počinjući da opipava
Lusilino dupe, ’hajde po redu nam ispričaj svoje nedaće.’ − ’Avaj!’ reče
jadnica, ’vi mi dolazite sa ovom droljom da mi ih povećate.’ − ’Rospijo!’
reče grof, ’usuđuješ se da vređaš svoju kćer? Hajde’, reče, diže se i
povuče staricu sa ležaja, ’ustaj odmah i na kolenima da je moliš za
oproštaj što si je toliko uvredila.’ Starica nije bila u stanju da se
suprotstavi. ’A vi, Lusila, razgaćite se da vas majka poljubi u dupe, hoću
da se uverim da ga je poljubila, pa da se tako izmirite.’ Bestidna Lusila
trlja dupetom staro lice sirote majke, obasipajući je psovkama. Grof
dozvoli starici da ponovo legne i produži: ’Još jednom vam kažem’,
nastavi on, ’da ću vam pomoći ako mi ispričate sve što vas muči.’
Nesrećnici veruju u sve što im se kaže, i vole da se žale; starica reče
zbog čega sve pati, a naročito se gorko žalila što joj je ukradena kćerka,
optužujući uporno Lusilu da ona zna gde je dete, jer joj je gospođa s
kojom je nedavno dolazila predložila da se o njoj brine, iz čega je
zaključila, sa dosta razloga, uostalom, da joj je ta gospođa otela dete. Za
to vreme je grof, sedeći prema dupetu Lusile, kojoj je prethodno naredio
da skine suknje, ljubeći ga s vremena na vreme i drkajući se lično,
slušao i ispitivao, tražio pojedinosti i podešavao golicanje svog
pokvarenog sladostrašća prema odgovorima koje je dobijao. A kada je
stara rekla da će je gubitak kćerke svakako odvesti u grob zato što je ona
svojim radom izdržavala, što joj sada sve nedostaje i što već četiri dana
živi od to malo mleka koje joj je sada zagađeno: ’Pa šta, droljo’, reče on
upravljajući spermu prema starici i nastavljajući čvrsto da stiska
Lusiline guzove, ’pa šta, kurveštijo, crknućeš, i neće biti velika šteta.’ A
kada je završio s prosipanjem sperme: ’Samo ću jedno žaliti ako se to
dogodi, što to nisam ubrzao.’ Ali ovim se nije sve završilo, grof nije bio
čovek koji se zadovoljavao jednim svršavanjem. Čim je on svršio,
Lusilina uloga je bila da spreči staricu da vidi šta ovaj muva, dok je grof,
njuškajući svud naokolo, pronašao jednu malu srebrnu čašicu, jedini
ostatak bivšeg imetka ove nesrećnice, i strpao je u džep. Pošto mu se od
ove nanesene štete opet nadigao, izvukao je staricu iz kreveta, svukao je
i rekao Lusili da ga drka po usahlom telu ove bakice. Morala je opet da
se potčini, i zlikovac je upravio spermu na to bajato meso, i
udvostručivši uvrede, uveravao je da neće ostati pri tome i da će uskoro
još čuti o njemu i o svojoj kćerkici, jer treba da zna da je u njegovim
rukama. Ovo poslednje svršavanje obavio je u pohotljivom uzbuđenju,
raspaljen užasima koje mu je pokvarena mašta najavljivala u vezi sa
krajem ove nesrećne porodice, a zatim je izašao. Ali, da se ne bih vraćala
na ovaj slučaj, čujte, gospodo, dokle sam mogla da idem u svojim
zločinima. Grof, koji je video da u mene može imati poverenja, uputi me
u drugu scenu koju je pripremio starici i njenoj kćerki; naredio mi je da
je odmah ukradem za njegov račun, i da mu, štaviše, pošto hoće da
sakupi celu porodicu, ustupim čak i Lusilu, čije ga je lepo telo jako
uznemirilo, ne krijući mi da namerava pri tom obredu da je pogubi, kao
i druge dve. Volela sam Lusilu, ali sam još više volela novac; ponudio mi
je ludu cenu za ova tri stvora, i ja sam na sve pristala. Četiri dana
kasnije, Lusila, njena sestrica i stara majka bile su na okupu: gospođa
Degranž će vam ispričati kako. Što se mene tiče, sada nastavljam nit
pripovedanja koju sam prekinula ovim događajem, a koji je, inače,
trebalo da vam ispričam na kraju svog ciklusa, kao jedan od
najsnažnijih.«

»Trenutak«, reče Tvrtko, »ovakve stvari ne mogu da slušam mirno;

teško je opisati silovito dejstvo koje one čine na mene. Uzdržavam
spermu još od sredine priče, dopustite mi da je prospem.« I pošto je
poleteo u svoju radnu sobu s Mišetom, Zelamirom, Kupidonom, Fani,
Terezom i Adelaidom, posle nekoliko trenutaka su se začuli njegovi
urlici, a Adelaida je ušla plačući i žaleći se da je prava nesreća što glavu
njenog muža raspaljuju ovakvim pričama, i da bi ona koja ih priča
morala sama da bude njihova žrtva. Za to vreme vojvoda i biskup nisu
dangubili, ali pošto nas okolnosti prisiljavaju da njihov način opštenja
još zadržimo pod velom, molimo čitaoce da nam dopuste da spustimo
zavesu i odmah pređemo na četiri priče koje su Dikli još ostale na kraju
ove dvadeset prve večeri.
 »Osam dana po Lusilinom odlasku, sređivala sam jednog bludnika
čija je strast bila dosta zabavna. Pripremljena za njegovu posetu
nekoliko dana ranije, nakupila sam u svojoj stolici puno govana, čak
sam bila zamolila neke od svojih gospođica da mi pripoje svoja. Naš
čovek dođe, prerušen u Savojca; beše jutro, on pospremi moju sobu,
dokopa se nokšira iz stolice, ode u nužnik da ga isprazni (što ga je,
uzgred budi rečeno, vrlo dugo zadržalo); vrati se, pokaza mi kako ga je
brižljivo očistio, zatraži da mu platim. Ali, pripremljena za obred,
okomim se na njega s drškom metle u ruci. ’Da ti platim, zlikovče? Drži,
evo ti tvoje plate!’ I raspalim ga bar dvanaestak puta. On pokušava da
pobegne, ja ga jurim, i razvratnik, koji u tom trenutku svršava duž celog
stepeništa, viče da ga ovde sakate, da ga ubijaju, da je upao kod neke
drolje, a ne kod poštene žene, kako je verovao.
Jedan drugi je tražio da mu u mokraćni kanal uvlačim čvornovat
štapić, koji je naročito za to nosio u posebnoj kutijici; trebalo je živahno
drmati taj štapić koji sam uvlačila oko tri palca duboko, a drugom
rukom mu drkati budžu zaguljenog glavića; u trenutku svršavanja,
morala sam da izvučem štapić, da se razgolitim spreda, i on je svršavao
po mojoj šumici.
Neki iguman, koga sam videla šest meseci kasnije, tražio je da mu
kapljem vruć vosak po kurcu i mudima; svršavao je samo od tog osećaja
a da nisam morala ni da ga dodirnem; nije mu se uopšte dizao, a da bi
prosuo spermu, trebalo je da ga skroz zalijem voskom, da se više ljudski
lik ne prepozna.
Jedan prijatelj ovog poslednjeg zahtevao je da mu se dupe izbuši
zlatnim iglama, a kada mu je zadnjica, tako nadevena, više ličila na
izrešetanu šerpu nego na dupište, sedao je da bi bolje osetio ubode;
trebalo mu je prikazati dobro raskrečeno dupe, a on se svojeručno drkao
i svršavao posred čmara.«

»Tvrtko«, reče vojvoda, »baš bih voleo da vidim tvoje debeljuškasto

dupe prekriveno zlatnim iglama: ubeđen sam da bi tako udešeno bilo
vrlo privlačno.« − »Gospodine vojvodo«, reče bankar, »već četrdeset
godina imam čast da vas podražavam. Budite dobri da mi date primer,
kunem vam se da ću ga slediti.« − »Boga mu jebem«, reče Kurval koji se
do tada nije čuo, »da znate što mi se nadigao na priču o Lusili! Držao
sam se povučeno, ali sam stalno razmišljao: evo«, reče pokazujući kurac
prilepljen uz stomak, »recite sami da li vas lažem. Užasno sam nestrpljiv
da čujem rasplet priče o ove tri ženskice; nadam se da ih pokriva isti
grob.« − »Polako, polako«, reče vojvoda, »ne preskačimo. Pošto vam se
nadigao, gospodine predsedniče, hteli biste odmah da vam se priča o
točku i vešalima; mnogo ličite na ljude vašeg staleža, za koje se kaže da
im se kurac diže uvek kada nekoga osude na smrt.« − »Ostavimo na
miru državu i pravosuđe«, reče Kurval; »činjenica je da sam oduševljen
Diklinim postupkom, smatram da je ona zaista divna cura, a njena me
priča o grofu užasno uzbudila, prosto bih najradije sada sišao na drum
da zaustavljam i pljačkam kočije.« − »U sve to treba uvesti red,
predsedniče«, reče biskup; »inače, ne bismo ovde bili u sigurnosti, a
najmanje što bi mogao da učiniš, bilo bi da nas sve osudiš na vešala.« −
»Ne, vas ne, ali ne krijem da bih vrlo rado osudio ove gospođice, a u
prvom redu gospođu vojvotkinju, koja, evo, leži na mom krevetu kao
krava, i koja uobražava da niko ne sme da je dirne, samo zato što u
materici ima nešto izmenjene sperme.« − »Oh«, reče Konstanca, »od vas
sigurno ne očekujem da poštujete moje stanje; suviše je poznato koliko
mrzite trudne žene.« − »Izvanredno«, reče Kurval, »istina je.« U zanosu
bi sigurno, verujem, oskrnavio ovaj lepi stomak da ga Dikla nije
zgrabila. »Hodite, hodite«, reče, »gospodine predsedniče, pošto sam ja
učinila zlo, ja ću ga i ispraviti.« I zajedno pređoše u budoar u dnu,
praćeni Avgustinom, Hebom, Kupidonom i Terezom. Nije dugo
potrajalo, i začula se dreka predsednika, a pored sve Dikline pažnje
Heba je izašla sva uplakana; bilo je čak i nečeg preko suza, ali se još ne
usuđujemo da kažemo šta je to bilo; okolnosti nam to ne dozvoljavaju.
Malo strpljenja, prijatelju čitaoče, i nećemo pred tobom ništa više
skrivati. Kada je Kurval ušao gunđajući da svi ti zakoni sprečavaju
čoveka da svrši kako mu je drago, itd., posedali su za trpezu. Posle
večere, zatvorili su se zbog kazni; te večeri ih je bilo malo: zgrešili su
samo Sofija, Kolomba, Adelaida i Zelamir. Tvrtko, čija se glava od
početka večeri dobro rasplamsala protiv Adelaide, nije je poštedeo;
Sofiju, kojoj su primetili suze u očima prilikom priče o grofu, kaznili su
istovremeno i za ovaj i za onaj raniji prekršaj; a današnje male
supružnike Zelamira i Kolombu sredili su, priča se, vojvoda i Kurval, sa
strogošću koja je malko ličila na divljaštvo.
Vojvoda i Kurval, osobito čili, rekoše da neće da legnu, i pošto su im
doneli likere, proveli su noć sa četiri pripovedačice i Julijom, čije se
razvratništvo rascvetavalo svakim danom, zbog čega ju je društvo
smatralo vrlo ljubaznom osobom, što joj je dizalo cenu, tako da je
zauzela mesto među predmetima prema kojima su imali izvesnih obzira.
Tvrtko ih je sutradan pronašao sve sedmoro mrtve pijane; ženska je
pronađena gola između oca i muža, i to u položaju koji ne dokazuje ni
čednost, pa čak ni pristojnost u razvratu. Izgleda, najzad, da ne dužimo
više i ne držimo čitaoca u neizvesnosti, da su je obojica upotrebili u isto
vreme. Dikla, koja je, izgleda, služila kao pomagač, ležala je prostrta,
mrtva pijana, između njih, a ostali su bili, jedno preko drugoga, u
drugom uglu, preko puta velike vatre, koja je, srećom, održavana cele
noći.

Dan dvadeset drugi

Zbog ovih noćnih bahanalija, ovoga dana se nije radilo bogzna šta;
zanemarili su polovinu obreda; ručali su u prazno, i tek pri kafi jedva da
su počeli da se prepoznaju. Kafu su služili Ružica i Sofija, Zelamir i
Kiton. Kurval, da bi se povratio, tražio je da mu Kiton sere u usta, a
vojvoda je progutao Ružičino govno; biskupa je sisala Sofija, a Tvrtka
Zelamir; ali niko nije svršio. Prešli su u dvoranu; lepa Dikla, jako bolna
od sinoćnih preterivanja, pojavila se podnadulih očiju, a priče su joj bile
tako kratke i sa tako malo pojedinosti da smo rešili da je zamenimo i
čitaocu samo prepričamo ono što je ispričala prijateljima. Po običaju,
ispričala je pet strasti.
 Prva je bila strast jednog čoveka kome je trebalo drkati dupe
kalajisanim klistirom punim tople vode koja mu je ubrizgavana u
trenutku svršavanja; do svršavanja je dolazilo spontano, bez ikakvog
spoljnjeg dodira.
Drugi je imao istu strast, samo je za njega bio potreban daleko veći
broj sprava; počinjalo se jednim vrlo malim, i povećavajući ga malo-
pomalo, stizalo se, mic po mic, do jednog ogromnog, i bludnik je
svršavao tek pri njemu.
Treći je zahtevao mnogo više tajanstvenosti. Odmah na početku
stavljan mu je ogroman klistir u dupe; zatim mu ga je trebalo izvući;
srao je, jeo ono što je israo, a onda ga je trebalo bičevati. Posle toga mu
je sprava opet stavljana u dupe, pa opet izvlačena. Ovoga puta srala je
kurva, a zatim ga bičevala dok je on jeo ono što je ona israla. Po treći
put mu je zabijana sprava: ovoga puta, pri poslednjim zalogajima
kurvinog govneta, prosipao je spermu a da ga niko nije ni dirnuo.
U četvrtoj priči Dikla je govorila o čoveku kome su kanapom čvrsto
vezivali sve zglobove. Da bi mu svršavanje bilo slasnije, stezali su mu i
vrat, i u takvom je stanju puštao spermu licem u lice s kurvinim
dupetom.
A u petoj priči o jednom drugom kome je kanapom trebalo jako
uvezati glavić; na drugom kraju sobe, gola ženska bi provukla kraj
konopca između butina, vukla ispred sebe, prikazujući mušteriji dupe;
tako je svršavao.
Pripovedačica, zaista iznurena posle obavljene dužnosti, zamolila je
da joj dozvole da se povuče; dozvola joj je bila data. Zajebavali su se još
malo, posle čega su seli za sto, ali je sve još bilo u znaku nereda naše dve
glavne ličnosti. Pri orgijama su bili pristojni, koliko je to već moguće
ovakvim razvratnicima, a i u krevetima su bili prilično mirni.

Dan dvadeset treći

 »Može li iko da se dere, da urla kao ti kada svršavaš!« reče vojvoda
Kurvalu kada su se sreli dvadeset trećeg ujutro. »Koji te đavo terao da
onako vičeš? Nikada nisam video takvo besno svršavanje.« − »Da ga
jebem«, reče Kurval, »zar ti koga čovek čuje na milju daleko smeš da mi
uputiš takav prekor! Ti krici, prijatelju moj, dolaze iz krajnjih dubina
osetljivosti organizma: predmeti naše strasti tako živo potresu
električno kolo koje teče našim živcima, udar koji čovek doživljava od
životinjskog nagona koji sačinjava to polje tako je silovit da se od njega
uzdrma ceo mehanizam razuma, te čovek nije u stanju da savlada te
urlike pri strahovitim potresima zadovoljstva, isto kao što ne bi mogao
da ih uzdrži ni pri snažnom osećaju bola.« − »To si vrlo lepo rekao. A
koji je bio taj čarobni predmet koji je toliko ustalasao tvoje životinjske
nagone?« − »Besno sam sisao kurac, usta i čmar Adonisa, mog druga u
bračnom krevetu, mada nesrećan što još ne mogu da mu uradim više, a
sve to dok je Antinous, uz pomoć vaše drage kćeri Julije, svesrdno radio,
svako od njih na svoj način, na tome da me oslobode te tečnosti čije je
oticanje izazvalo urlike koji su se zarili u vaše uši.« − »I tako ste danas«,
nastavi vojvoda, »potpuno iznureni.« − »Uopšte nisam«, reče Kurval,
»ako izvolite da me sledite i da me posmatrate, videćete da ću se
ponašati u najmanju ruku isto tako dobro kao i vi.« Bili su pri tim
rečima kada je Tvrtko došao da im javi da je doručak postavljen. Prešli
su u devojačku odaju, gde su ugledali osam slatkih malih sultanuša kako
gole nude šoljice crne kafe. Vojvoda je upitao Tvrtka, direktora toga
meseca, zašto ujutro služi crnu kafu. »Biće i bele kafe kad budete hteli.
Želite li mleka?« − »Da«, reče vojvoda. − »Avgustina«, reče Tvrtko,
»poslužite mlekom gospodina vojvodu.« Devojčica, unapred
pripremljena, dođe i postavi svoje lepo dupence nad šoljicu, i kroz čmar
izbaci u vojvodinu šoljicu tri-četiri kašičice vrlo svetlog i nimalo
isprljanog mleka. Mnogo su se smejali ovoj dosetki, pa su svi tražili
mleko. Sva dupeta su bila napunjena kao Avgustinino: bilo je to prijatno
iznenađenje koje je direktor zadovoljstva tog meseca pripremio svojim
prijateljima. Fani je nasula mleko iz svog dupeta biskupu, Zelmira
Kurvalu, a Mišeta bankaru; uzeli su druge šoljice, i ostale četiri
sultanuše su obavile, u nove šoljice, isti obred koji su njihove
družbenice već obavile. Svi su bili oduševljeni ovom šalom; ona je
uspalila glavu biskupu, koji je hteo još nešto sem mleka, i lepa Sofija ga
je zadovoljila. Mada im se svima užasno prisralo, bilo im je toplo
preporučeno da se krajnje uzdrže pri ovoj egzibiciji i da ovog puta toče
samo mleko. Prešli su kod dečaka: Kurvalu se u usta israo Zelamir, a
vojvodi Kiton. Nužnik u kapeli je okupio samo dva drugostepena
nabijača, Konstancu i Ružicu; na ovoj poslednjoj je, između ostalih,
sinoć isproban postupak nevarenja; pri kafi joj je bilo strahovito teško
da se uzdrži, ali je zato sada izbacila najveličanstvenije govno koje se
može videti. Zahvalili su Dikli što im je odala ovu tajnu, i otada su se
njome svakodnevno služili s najvećim uspehom. Jutrošnja šala je
pobudila razgovore za ručkom, pa su izmislili, u istoj vrsti, razne
mogućnosti o kojima ćemo možda kasnije imati prilike da govorimo.
Prešli su na kafu, koju su služila četiri podanika istih godina: Zelmira,
Avgustina, Zefir i Adonis, sve četvoro petnaestogodišnjaci. Vojvoda je
odjebao međ butine Avgustinu, golicajući joj čmar; Kurval je činio isto
sa Zelmirom, vojvoda ponovo sa Zefirom, a bankar je odjebao Adonisa u
usta. Avgustina reče da je očekivala da će joj u to vreme tražiti da sere, i
da ne može više da se uzdrži: i na njoj su sinoć isprobali sistem
nevarenja. Kurval joj odmah podmesti gubicu, i ljupka devojčica mu u
nju izruči grozomorno govno, koje je predsednik pokusao u tri zalogaja,
prosuvši u ruke Fanšon, koja ga je drmala, obilnu bujicu sperme. »Eto«,
reče vojvodi, »vidite li sada da noćna preterivanja nimalo ne umanjuju
dnevna uživanja, i sada ste vi, gospodine vojvodo, u zaostatku!« − »Brzo
ću vas stići«, reče ovaj dok ga je Zelmira, u krajnjoj nuždi kao i
Avgustina, častila kao ova malopre Kurvala. U tom trenutku vojvoda
pade nauznak, urliče, guta govna i svršava sav pomaman. »E, ovoga je
dosta«, reče biskup; »treba da bar dvojica od nas sačuvaju snagu za
pripovedanje.« Tvrtko, koji nije imao, kao ova dva gospodina, sperme
nadohvat ruke, složio se od sveg srca, pa su, posle nekoliko trenutaka
počinka, prešli u dvoranu, gde je dična Dikla ovim rečima nastavila nit
svog bleštavog bludnog pripovedanja:

»Kako to, pitam vas, gospodo«, reče ova lepotica, »da na svetu ima
ljudi kojima je razvrat toliko umrtvio srce, toliko otupio svako osećanje
časti i osetljivosti da se zadovoljavaju i zabavljaju samo onim što ih
najviše vređa i ponižava? Reklo bi se da oni nalaze uživanje isključivo u
kalu, da uživanje nalaze samo u onome što ih najviše približava
beščašću i sramoti. U ovome što ću vam pričati, gospodo, u različitim
primerima koje ću vam navesti kao dokaz svog tvrđenja, nisu važna
fizička uzbuđenja; znam da ih ima, ali budite savršeno uvereni da fizički
osećaj u neku ruku ne bi ni postojao da nema moćnog moralnog
podupirača; ako fizičkom osećaju ne dodate sve ono što takvi ljudi crpu
iz morala, nećete uspeti da ih uzburkate.
Često mi je dolazio čovek čije ni ime ni društveni položaj nisam
znala, ali sam sigurna da je iz viših krugova. Vrsta žene s kojom sam ga
sparivala uopšte ga nije zanimala: lepa ili ružna, mlada ili stara, sve mu
je bilo jedno; trebalo je samo dobro da igra svoju ulogu, a evo u čemu se
sastojala. Dolazio je obično ujutro, i kao slučajno je ulazio u sobu u
kojoj se na krevetu nalazila ženska raspojasana do pupka, u položaju
žene koja se trlja. Čim bi ušao, žena bi, kao iznenađena, skočila sa
kreveta. ’Šta ćeš ovde, nitkove?’ rekla bi mu; ’ko ti je, protuvo, dozvolio
da me uznemiravaš?’ On bi se izvinjavao, ali ga ona ne bi slušala,
obasipala bi ga novom bujicom sve težih i besramnijih uvreda, skakala
na njega šutirajući ga u dupe, koje teško da je mogla da promaši, tim pre
što mušterija, umesto da izbegava udarce, nije nikada propuštala da
lepo namesti zadnjicu, mada se pretvarao da hoće da se zakloni i
pobegne. Ona bi ga tukla sve više, on bi molio za oproštaj; kao jedini
odgovor dobijao je udarce i psovke; čim bi osetio da je dovoljno
nadražen, brzo bi vadio kurac, koji je sve do tada brižljivo skrivao u
gaćama, i, hitro i lako ga zaguljujući tri-četiri puta, svršavao bežeći, dok
je kurva nastavljala sa udarcima i uvredama.
Jedan drugi, bilo da je bio okoreliji ili više naviknut na ovu vrstu
ophođenja, upuštao se isključivo s nekom bitangom ili obijačem dok bi
ovaj brojao pare. Razvratnik bi krišom ušao, prostačina bi viknuo:
’Drž’te lopova!’ Od tog trenutka, kao maločas, pljuštale bi batine i
psovke, ali s tom razlikom što je ovaj držao spuštene gaće i hteo da sve
udarce primi po golom dupetu, a napadač je morao na nogama da ima
velike, okovane, kaljave bakandže. U trenutku svršavanja, nije
izbegavao udarce; ostajući uporno nasred sobe sa dobro spuštenim
gaćama, drkajući se iz sve snage, prkosio je udarcima neprijatelja, a u
poslednjem trenutku čak ga je i izazivao govoreći da ne traži milost,
vraćao mu uvrede, a uz sve to se zaklinjao da umire od zadovoljstva. Što
je čovek koga sam mu privodila bio ružniji i nižeg društvenog položaja,
što su mu cipele bile više prostačke i kaljavije, potpunije sam
zadovoljavala njegovo sladostrašće; ovim pojedinostima sam morala
pokloniti istu pažnju kao što bih za nekog drugog udešavala i ulepšavala
najprivlačniju ženu.
Neki treći je uvek hteo da se nalazi u onom delu javne kuće koji
stručno nazivamo sarajem, u trenutku kada počinje svađa između dva,
naročito u tu svrhu iznajmljena čoveka. Svađa bi se nekako okrenula
protiv ovoga, on bi molio za milost, bacao se na kolena, ali ga niko ne bi
slušao, i jedan od dvojice delija bi se bacio na njega, obasuo ga udarcima
štapom i vukao do vrata naročito za to pripremljene sobe, kuda bi ovaj
utekao; tamo bi ga dočekala jedna kurva, tešila ga, mazila kao
ražalošćeno i uplakano dete, zadizala suknje, pokazivala mu dupe, i
razvratnik bi ga zalivao semenom.
Četvrti je zahtevao istu predigru, ali čim bi udarci štapom počeli da
mu pljušte po leđima, počinjao je da se drka tu pred celim svetom.
Poslednji čin je malo odlagao, mada su se udarci štapom i psovke i te
kako smenjivali, a zatim, čim bi primetili da se malo uzvrpoljio i da je
sperma spremna da krene, otvarali su prozor, hvatali ga za ruke i noge i
bacali na đubrište koje je, šest stopa niže, naročito za to bilo
pripremljeno. To mu je bio trenutak svršavanja; duševno raspoloženje
mu je bilo nadraženo prethodnim počastima, a fizičko silinom pada,
tako da se seme prosipalo tek po đubrištu. Posle toga se nije vraćao;
dole su bila jedna mala vrata od kojih je imao ključ, i on je kroz njih
smesta nestajao.
Jedan čovek koga sam za to plaćala, upadao je naglo, užasno
galameći, u sobu u kojoj je čovek koji će nam pružiti peti primer bio
zatvoren s kurvom, ljubeći joj dupe u očekivanju onog glavnog.
Larmadžija bi razvalio vrata i napao ptičicu pitajući s kojim pravom se
on tako ponaša s njegovom ljubavnicom, a zatim ga, uzimajući mač u
ruke, terao da se brani. Ptičica je, sva zbunjena padala na kolena, molila
za oproštaj, celivala zemlju, ljubila noge svog neprijatelja, klela se da
slobodno može opet da uzme svoju ljubavnicu i da ne namerava da se
bije zbog jedne žene. Galamdžija, još drskiji zbog kukavičluka svog
protivnika, postajao je stroži: nazivao je svog neprijatelja kukavicom,
gnjidom, pizdom, pretio mu da će mu lice obeležiti mačem. Što je jedan
postajao napasniji, drugi se sve više ponižavao. Najzad, pošto je svađa
potrajala izvesno vreme, napasnik je svom neprijatelju nudio sporazum:
’Vidim da si gnjida’, govorio mu je; ’oprostiću ti, ali pod uslovom da me
poljubiš u dupe.’ − ’Oh, gospodine, što god zaželite’, govorio bi drugi u
oduševljenju. ’Ljubiću ga i ako je govnjivo, samo nemojte da me bijete.’
Larmadžija bi povlačio mač i odmah podmeštao zadnjicu; ptičica se
oduševljeno bacala na nju, i dok mu je mladi čovek puštao pola tuceta
prdeža u nos, stari bludnik je na vrhuncu sreće prosipao spermu
umirući od zadovoljstva.«

»Sva ova bezumlja su potpuno razumljiva«, reče Tvrtko mucajući

(jer se slatkom razvratniku digao na priče o ovom beščašću). »Ništa
lakše nego voleti poniženje i nalaziti uživanje u preziru. Ko strasno voli
beščašće, taj nalazi zadovoljstvo da bude obeščašćen, i mora da mu se
nadigne kada mu se oda to priznanje. Osećanje sramote je vrlo poznato
uživanje izvesnih duša; čovek voli da mu se kaže ono za čim žudi, i
nemoguće je i zamisliti dokle može da dotera čovek koji više ni zbog
čega ne crveni. To je isto kao neki bolesnici koji vole svoju boljku.« −
»Sve je to pitanje cinizma«, reče Kurval meseći Fanšonine guzove:
»kome još nije poznato da kazna izaziva oduševljenje? Zar niko nije
video ljude kojima se diže baš kada ih javno vređaju? Svi znaju za slučaj
markiza od … koji je, čim su mu saopštili, dok je bio u bekstvu, da je
osuđen na lomaču, izvadio kurac iz gaća i uskliknuo: ’Jebo te bog!
najzad sam uspeo, najzad sam obliven sramotom i ljagom; pustite me,
pustite me, moram da svršim!’ I u tom trenutku je zaista svršio.« − »To
jesu činjenice, ali objasnite mi uzroke«, reče vojvoda. − »Uzrok je u
našem srcu«, odgovori Kurval. »Kada se čovek jednom srozao, kada se
oskrnavio opačinom, dušu je okrenuo ka poroku iz kojeg je više ništa ne
može spasti. U svakom drugom slučaju sramota bi služila kao protivteža
porocima na koje bi ga duh navodio; međutim, to više nije moguće: stid
je prvo osećanje koje je ugasio u sebi, prvo koje je odbacio daleko od
sebe; a od tog stanja, da se više ne crveni, pa do stanja da se voli baš ono
od čega ljudi crvene nema više od jednog koraka. Sve ono što kod nekih
izaziva nelagodnost, u drukčije pripremljenoj duši pretvara se u milje, i
od tog trenutka, sve što je nekada bilo neprijatno, postaje sad neodoljivo
sladostrasno.« − »Koliki je put trebalo prevaliti u poroku da bi se do
toga stiglo!« reče biskup. − »Slažem se«, reče Kurval, »ali taj put se
prelazi neprimetno, ceo put je posut cvećem; jedan razvrat izaziva
drugi; mašta, večito nezasita, brzo nas vodi do poslednjeg stupnja, a
kako se razvija na račun srca, čim ona dostigne svoj cilj, to srce, koje je
nekada i sadržalo neku vrlinu, sada više ne prepoznaje nijednu.
Naviknuto na više živahnosti, ono se otresa mladih i mlitavih utisaka
koji su ga do tada opijali, a kako oseća da će beščašće i sramota donositi
nova uzbuđenja, da ne bi moralo dalje da im se odupire, počinje da ih
upoznaje i da se miri s njima. Prvo ih je prihvatilo, a zatim zavolelo, jer
predstavljaju nov poredak, i više se ne da promeniti.« − »Eto zbog čega
je teško nekoga popraviti«, reče biskup. − »Bolje recite nemoguće, dragi
prijatelju. Kako biste hteli da kazne koje primenjujete na onoga koga
želite da popravite imaju ikakvog dejstva kada, izuzev nešto malo
nelagodnosti, stanje poniženja u koje ga samom kaznom stavljate njemu
godi, zabavlja ga, razgaljuje, i kada u dubini duše uživa što je otišao
toliko daleko da zaslužuje da se tako ponašate prema njemu?« − »Čovek
je velika tajna!« reče vojvoda. − »Da, dragi prijatelju«, reče Kurval. »Eto
zbog toga je jedan vrlo uman čovek rekao da više voli da bude jeben
nego shvaćen.« A pošto je večera prekinula razgovor, posedali su za sto,
ali ništa nisu uradili cele večeri. Međutim, Kurval, nadrkan kao sotona,
pri kolačima izjavi da mora da pocepa jedan jungfer, makar platio
dvadeset kazni, i dograbi namenjenu mu Zelmiru s namerom da je
odvuče u svoj budoar, ali se trojica prijatelja baciše pred njega
preklinjući ga da se potčini svojim sopstvenim zakonima, jer im se i oni
koji takođe imaju baš istu želju da ih pogaze, uprkos svemu,
potčinjavaju, pa je i on dužan, drugarstva radi, da trpi kao i oni. I pošto
su odmah poslali po Juliju, koju je on voleo, ona ga se dočepa uz pomoć
Sanvile i Buljodera, i sve troje pređoše u salon, a kada su im se malo
kasnije pridružili ostali prijatelji da bi otpočeli sa orgijama, zatekli su ih
pri jebačini, u kojoj je Kurval najzad izbacio spermu, usred najbludnijih
poza i uz najrazvratnije pojedinosti. Tvrtko je pri orgijama primio od
starica jedno dve-tri stotine udaraca nogom u dupe, vojvodu i Kurvala
su šutirali nabijači, i nikoga nije mimoišlo da pre spavanja prospe manje
ili više sperme, već prema mogućnostima koje je priroda podarila. Kako
su se plašili ponovnog nastupa Kurvalove obesti, cepanja jungferica,
uredili su da starice legnu kod devojčica i dečaka. Ali ova
predostrožnost je bila suvišna jer ga je Julija, sređujući ga cele noći,
sutradan vratila društvu mekog kao rukavica.

Dan dvadeset četvrti

Pobožnost je istinska duševna bolest: bilo šta da se čini, nema leka.

Što se lakše upija u dušu nesrećnika, jer ga teši, jer mu pruža varku koja
mu ublažuje bol, to se teže iskorenjuje. Takav je bio slučaj sa
Adelaidom: što se pred njenim očima slika bluda i razvrata više
razvijala, ona se sve više bacala u naručje boga spasioca s nadom da će
je on jednog dana spasti muka u koje je, jasno joj je bilo, neminovno
uvukla njena nesrećna sudbina. Niko nije bolje osećao njeno stanje od
nje same; duh joj je tačno predskazivao kuda će je odvesti zlokoban
početak čija je žrtva bila već sada, mada manje u poređenju s onim što
ju je tek čekalo; potpuno je shvatala da će uporedo s pričama koje
postaju sve silovitije, i postupanje muškaraca prema suprugama, pa
prema tome i njoj samoj, postajati sve svirepije. Sve je to navodilo da i
pored svih prigovora žudno traži društvo svoje drage Sofije. Nije se više
usuđivala da joj odlazi noću; u tome je već bila uhvaćena, i suviše su joj
strogo zapretili da ne ponavlja prestup, ali čim bi imala jedan trenutak,
letela je k njoj; tako je i toga dana čiji dnevnik sada opisujemo, otišla
vrlo rano od biskupa, s kojim je provela noć, i došla u devojačku sobu da
razgovara sa svojom dragom Sofijom. Tvrtko, koji je zbog svoje dužnosti
dežurnog takođe ustajao ranije od ostalih, zatekao je tu i izjavio da ne
može o tome da ne obavesti ostale, i da će zajednički odlučiti koje će
mere preduzeti. Adelaida je prolila sve svoje suze, i prepustila se
sudbini; jedina milost koju je tražila od muža bila je da ne kažnjavaju
Sofiju, koja nije nizašta kriva, jer je ona došla njoj, a ne Sofija u njenu
sobu. Tvrtko je rekao da će događaj izložiti kako ga je video i da ništa
neće prikriti: nema ničeg okrutnijeg od onoga što kažnjava, a kome ta
kazna najviše ide u račun. Tako je bilo i u ovom slučaju; od Sofije nije
bilo ničeg slađeg za kažnjavanje: zašto bi je, onda, Tvrtko poštedeo?
Sakupili su se i bankar je podneo izveštaj. Ovo je bio recidiv; predsednik
se setio, iz vremena kada je još bio na sudu, da su njegove učene kolege
tvrdile da ponavljanje prestupa dokazuje da priroda deluje na čoveka
jače od vaspitanja i moralnih principa i da, prema tome, čovek koji
ponavlja prestup tako reći dokazuje da ne vlada sobom i da ga zbog toga
treba dvostruko kazniti; hteo je da rezonuje isto tako dosledno i mudro
kao njegovi stari školski drugovi, i shodno tome izjavio je da ih treba
kazniti, nju i njenu drugaricu, po svoj strogosti zakona. Ali, kako je
zakon za takve slučajeve predviđao smrtnu kaznu, a pošto su hteli tim
gospođama još malo da se poigraju pre nego što dođe do toga, zadovoljili
su se time što su ih priveli, oborili ih na kolena i pročitali im član
zakona, da bi znale šta ih čeka. Kada su to obavili, osudili su ih na
trostruko ispaštanje kazne koju su izdržale prošle nedelje, naterali ih da
se zakunu da im se to neće više desiti i zapretili da će u protivnom
primeniti zakon u svoj strogosti; upisali su ih u zlokobnu knjigu.
Tvrtkova smotra je ovome dodala još tri imena: dva među devojčicama i
jedno među dečacima. To je bilo zbog loše probave: rezultati su bili
odlični, ali se dešavalo da ta jadna deca ne mogu da se uzdrže i da se
time u svakom trenutku izlažu kažnjavanju. To se desilo Fani i Hebi od
sultanuša, i Jasintu od dečaka: u nokširima su pronašli ogromne gomile,
kojima se Tvrtko dugo zabavljao. Nikada još nije traženo toliko jutarnjih
dozvola, i svi su proklinjali Diklu što je otkrila ovaj recept. Uprkos
mnogobrojnim molbama, dozvole su date samo Konstanci, Herkulu,
dvojici drugostepenih nabijača, Avgustini, Zefiru i Degranž. Malo su se
oko toga začikavali, pa su seli za sto. »Vidiš li«, reče Tvrtko Kurvalu,
»koliko si pogrešio što si dopustio da ti kćerku verski obrazuju; čovek je
više ne može naterati da se odrekne tih gluposti; lepo sam ti govorio u
svoje vreme.« − »Vere mi«, reče Kurval, »verovao sam da će ih još više
mrzeti ako ih upozna, i da će se vremenom uveriti u plitkoumnost tih
odvratnih dogmi.« − »To što kažeš, važi za razumne glave; ali na to ne
treba računati kad je u pitanju jedno dete.« − »Bićemo prinuđeni da
pribegnemo većem nasilju«, reče vojvoda, koji je znao da ga Adelaida
čuje. − »Moraćemo«, reče Tvrtko. »A ja joj unapred jamčim da ću je ja,
ako sam joj jedini branilac, slabo braniti.« − »Ah, to je sigurno,
gospodine«, reče Adelaida kroz plač; »vaša osećanja prema meni svima
su poznata.« − »Osećanja?« reče Tvrtko. »Prvo i prvo, upozoravam vas,
lepa suprugo, da osećanja nikada nisam imao ni prema jednoj ženi, a
prema vama, mojoj, sigurno manje nego prema bilo kojoj drugoj.
Religiju mrzim kao i sve one koji je upražnjavaju, i ravnodušnost koju
osećam prema vama pretvoriću smesta u najsnažniju odvratnost ako
samo nastavite da se klanjate sramnim i gnusnim obmanama koje su
oduvek predmet mog prezira. Treba izgubiti razum pa verovati u
postojanje boga, i biti potpuna budalčina pa ga obožavati. Izjavljujem
vam, jednom reči, pred vašim ocem i ovom gospodom, da nema te
surovosti koju ne bih počinio nad vama ako vas samo još jednom
uhvatim u tom prestupu. Trebalo je da postanete kaluđerica ako ste
hteli da obožavate tog svog jebivetra od boga; tamo biste mu se molili do
mile volje.« − »Ah, kaluđerica«, prihvati Adelaida, »gospode bože, kamo
lepe sreće da sam to postala!« Tvrtko, koji se nalazio preko puta nje,
razdražen odgovorom, baci joj u lice srebrni tanjir koji bi je ubio da je
pogodio u glavu, jer je udar u zid bio tako jak da se tanjir presavio. »Vi
ste jedno drsko stvorenje«, doviknu Kurval kćerki koja se, da bi izbegla
tanjir, bacila između njega i Antinousa; »zaslužili ste da vas nogama
izgazim po stomaku.« I, odbacivši je udarcem pesnice daleko od sebe:
»Vucite se na kolenima da molite oproštaj od svog muža ili ćemo vas
odmah kazniti najsurovijom kaznom.« Ona se sva u suzama baci Tvrtku
pred noge, ali ovaj, kome se živo nadigao kada je bacio tanjir, i koji je
rekao da bi dao hiljadu zlatnika samo da nije promašio cilj, reče da se
smesta mora izvršiti opšta i primerna kazna, koja u svakom slučaju neće
zameniti subotnju kaznu; zahtevao je bezuslovno da se deca otpuste sa
služenja kafe, jer će se izvršenje kazne obaviti u vreme kada su se
obično njima zabavljali uz kafu. Svi su se složili; Adelaida i dve stare,
Lujza i Fanšon, najzlotvornije od sve četiri, kojih su se sve žene plašile,
prešle su u salon za kafu, a okolnosti nas teraju da navučemo zavesu
preko onoga što se tamo desilo. Sigurno je samo to da su sva četiri
heroja svršila i da su Adelaidi posle toga dopustili da ide da legne. Na
čitaocu je da nagađa i da nam dopusti, ako nema ništa protiv, da ga
odmah prebacimo na Dikline besede. Svi su se posadili pored supruga,
sem vojvode; trebalo je da to veče raspolaže Adelaidom, koju je zamenila
Avgustina; svi su se, dakle, smestili, i Dikla je ovako nastavila nit svoga
pripovedanja:

»Jednog dana sam tvrdila«, reče ova lepotica, »svojoj prijateljici

podvodačici da sam u oblasti pasivnog šibanja i batinanja videla
nesumnjivo sve što se najbesomučnije i najljuće može videti, jer sam
kandžijala bodljama i goveđim žilama. ’Da ga jebem’, uzvrati mi ona, ’da
bi bila sigurna da si videla najsilovitiju stvar te vrste, sutra ću ti poslati
jednu od svojih mušterija.’ I pošto mi je saopštila ujutru vreme njegove
posete i uputila me u obred koji je trebalo obaviti sa ovim starim
poštanskim funkcionerom, koji se zvao, sećam se, gospodin Grankur,
pripremila sam sve što je bilo potrebno i sačekala našeg čovečinu;
trebalo je da sa mnom lično opšti, tako je bilo ugovoreno. On stiže, a
kad smo se zatvorili: ’Gospodine’, rekoh mu, ’sa žaljenjem vam moram
saopštiti novost da ste sada zatvorenik i da odavde više ne možete izaći.
Veoma mi je žao što je Skupština mene izabrala da izvršim hapšenje, ali
je tako odlučila, nalog se nalazi u mom džepu. Ličnost koja vas je meni
poslala postavila vam je zamku jer je dobro znala o čemu je reč, i bez
sumnje je mogla da vas poštedi ove scene. Uostalom, vi dobro znate za
šta vas optužuju; ne može se čovek nekažnjeno odavati crnim i strašnim
zločinima kakve ste vi počinili, pa vam mogu reći da nalazim da ste još i
jevtino prošli.’ Naš je čovek saslušao moju besedu s najvećom pažnjom,
a čim sam je završila, plačući se bacio ničice preda me, preklinjući me
da ga poštedim. ’Dobro znam’, reče, ’da sam se često zaboravljao. Silno
sam zgrešio prema bogu i pravdi, ali pošto ste vi zaduženi, dobra
gospođo, da me kaznite, usrdno vas molim da me poštedite.’ −
’Gospodine’, rekoh mu, ’ja moram obaviti svoju dužnost. Šta vi znate, da
nisam i ja pod prismotrom, i da li je u mojoj moći da se prepustim
sažaljenju koje osećam prema vama? Svucite se i budite kratki, samo
vam to mogu reći.’ Grankur posluša, i za tren oka bi go kao od majke
rođen. Ali, gospode bože! Kakvo je to telo otkrio mom pogledu! Mogla
bih ga uporediti jedino sa šarenim taftom. Ni parče ovog obeleženog
tela nije bilo bez ožiljka cepanja i kidanja. Za to vreme sam stavila u
vatru gvozdenu kandžiju opletenu oštrim žičanim bodljama koju su mi
tog jutra poslali uz uputstva. Ovo ubilačko oružje bilo je zažareno tačno
u trenutku kada se Grankur našao nag. Ja ga se dočepam i počnem da ga
kandžijam, prvo blago, zatim malo jače, a onda iz sve snage, i to
bezobzirce, od glave do pete, i začas svog čoveka oblijem krvlju. ’Vi ste
zlikovac’, govorim udarajući, ’bitanga koja je počinila sijaset zločina.
Ništa vam nije sveto, a poslednja novost je da ste otrovali svoju majku.’
− ’Istina je, gospođo, istina je’, govorio je drkajući se, ’ja sam čudovište,
ja sam zločinac; nema tog beščašća koje nisam počinio i koje nisam
spreman ponovo da učinim. Ne vredi, vaši udarci ničemu ne služe;
nikada se neću popraviti, u zločinu nalazim suviše sladostrašća; čak i da
me ubijete, ja bih opet sve iz početka. Zločin je moja suština, moj život,
u njemu sam živeo i u njemu hoću da umrem.’ Možete zamisliti koliko
sam, raspaljena tim njegovim govorom sipala uvrede i udarce. Najzad
mu se ote jedno ’jebem ti…’: to je bio znak; na te reči udvostručih
žestinu tražeći mu najosetljivija mesta. On ripa, đipa, izmiče mi i uskače
u kadu napunjenu mlakom vodom, da bi se oprao od ovog krvavog
obreda. Oh! na ovo sam morala da priznam svojoj poštovanoj koleginici
da je u ovoj oblasti videla više od mene, a posle ovoga mislim da smo
mogle reći da smo nas dve jedine u Parizu toliko videle, jer naš Grankur
se nije menjao, i dvadeset godina je odlazio svaka tri dana toj ženi na
isto obrađivanje.
Malo kasnije, ta ista prijateljica me je uputila jednom drugom
razvratniku čiji će vam prohtev, uverena sam, izgledati bar isto toliko
čudan. Scena se dešava u njegovoj maloj kući kod Svetog Rula. Uvode
me u jednu dosta mračnu sobu, gde vidim čoveka u krevetu, a nasred
sobe mrtvački sanduk. ’Pred vama je’, kaže mi naš razvratnik, ’čovek na
samrtnoj postelji koji neće da sklopi oči pre nego što još jednom oda
počast predmetu svog obožavanja. Obožavam dupeta, hoću da umrem
ljubeći jedno. Čim budem sklopio oči, uvićete me u pokrov i lično staviti
u ovaj kovčeg, koji ćete zatim zakucati. Namera mi je da tako umrem u
naručju milja i da me u poslednjem času služi sam predmet moje
pohote. Hajde’, nastavlja slabim i isprekidanim glasom, ’jer, evo,
kucnuo je poslednji čas.’ Ja mu priđem, okrenem se i pokažem mu dupe.
’Ah, lepog li dupeta!’ kaže. ’Kako je slatko da u grob ponesem sliku tako
lepe zadnjice.’ Čačkao ga je, otvarao, ljubio, kao čovek u najboljoj snazi.
 ’Ah’, reče posle izvesnog vremena, napuštajući ovaj posao i okrećući
se na drugu stranu, ’znao sam da neću dugo uživati. Izdišem, setite se
šta sam od vas tražio.’ Rekavši to, duboko uzdahnu, ukruti se, i tako
dobro odigra svoju ulogu, da me đavo odnese ako nisam poverovala da
je mrtav. Ali ne gubim glavu: znatiželjna da vidim kraj ovog obreda,
uvijam ga u pokrov. Nije se više uopšte micao, i bilo da je imao neku
tajnu kako to da izvede, bilo da je meni uobrazilja bila ustalasana, tek
on je bio krut i hladan kao gvozdena šipka; jedino mu je kurac davao
znake života, jer je bio tvrd i prilepljen uz stomak, a kapljice sperme kao
da su se probijale protiv njegove volje. Kad sam ga tako uvila u pokrov,
ponela sam ga ka kovčegu, što nije baš bilo lako, jer je, tako krut, bio
otežao kao vo. Ipak, izlazim nakraj i polažem ga u kovčeg; kad sam ga
ubacila, počnem da čitam opelo, a zatim ga zakucavam. To je bio
trenutak napada: jedva što je čuo prve udarce čekića, povikao je sav u
besu: ’Svetog li mu boga jebem, svršavam! Beži, kurvo, beži, jer ako te
uhvatim, bićeš mrtva!’ Izbezumljena od straha, dokopam se nekog
stepeništa, na kome sretnem njegovog slugu, upućenog u ludilo
gospodara, koji mi dade dva zlatnika, a zatim potrča u sobu da bi ga
ispetljao iz položaja u koji sam ga ja stavila.«

»Eto jedne zgodne sklonosti«, reče Tvrtko. »Šta kažeš, Kurval,

razumeš li takvu strast?« − »Izvanredno«, reče Kurval, »ta ličnost je
čovek koji hoće da se srodi sa idejom smrti, a našao je najbolje rešenje,
da je poveže sa idejom bluda. Potpuno je sigurno da će taj čovek umreti
s dupetom u rukama.« − »U jedno ne treba sumnjati«, reče Sanvila, »to
vam je gordi bogohulnik; ja ga poznajem, imaću prilike da vam
prikažem kako se on poigrava sa najsvetijim tajnama religije.« −
»Verujem u to«, reče vojvoda; taj se čovek ruga svemu, pa hoće na isti
način da misli i postupa i u svojim poslednjim trenucima.« − »Što se
mene tiče«, reče biskup, »ja u toj strasti nalazim nešto oporo, i ne
krijem vam da mi se od nje nadigao. Nastavi, Dikla, nastavi jer osećam
da ću počiniti neku ludost, a danas ne bih više hteo.«

»Dobro«, reče ova dobra ženska, »evo vam jedne jednostavnije: radi
se o čoveku koji me je sledio punih pet godina radi jednog jedinog
zadovoljstva, da mu krpim gužnju rupu. On bi legao potrbuške na
krevet, ja bih sedala među njegove raskrečene noge, naoružana iglom i
sa pola klupčeta debelog uvoštenog konca, i jedini bi mi posao bio da
mu opšijem ceo čmar uokolo; koža je na tom mestu bila tako okorela i
tako izumbana ubodima igala da od moje operacije nikad nije procurila
ni kap krvi. Za to vreme se svojeručno drkao, a svršavao je kao sotona
pri poslednjem ubodu igle. Kada bi se malo otreznio, odmah bih oporila
svoju rukotvorinu, i to je sve.
Jednom drugom sam natapala alkoholom sve delove tela koje je
priroda pošumila dlakama. Zapalila bih tu tečnost, i za tren oka oprljila
sve dlake. Svršavao je posmatrajući se tako u plamenu, dok sam mu ja
pokazivala svoj stomak, šumicu i sve ostalo, jer je ovaj prostak
posmatrao samo ono što je spreda.«

»A ko je od vas, gospodo, poznavao Mirokura, sadašnjeg predsednika

Vrhovnog suda, kada je još bio samo crkveni savetnik?« − »Ja«,
odgovori Kurval. − »E, vidite, gospodine«, reče Dikla, »znate li koja mu
je bila, i koja mu je još uvek, koliko je meni poznato, strast?« − »Ne
znam, a kako on važi, ili bi bar hteo da važi, za pobožnog čoveka, jako
bih voleo da znam.« − »E da znate«, nastavi Dikla, »on hoće da ga
smatraju za magarca.« − »Boga mu jebem«, reče vojvoda Kurvalu, »ta
strast je, prijatelju, strast državnika! Kladio bih se da taj čovek veruje da
će na taj način presuđivati… Dobro, neka, a zatim?« reče vojvoda. −
»Zatim, gospodaru, treba ga voditi za ular, šetati ga ceo sat po sobi; on
njače, kurva ga uzjaše, i čim se nađe na njemu, šiba ga prutom kao da
ide brže; ovaj podskakuje, a kako se uz put i drka, kad svrši, urla iz sveg
glasa, uskopisti se i zbaci žensku sa sve četiri uvis.« − »Oh, ova strast je
više smešna nego bludna. A reci mi, Dikla, da li ti je taj čovek rekao da
ima nekog prijatelja koji neguje istu strast?« − »Da«, reče ljubazna Dikla
ulazeći u duh šale i silazeći sa tribine, pošto je svoju današnju dužnost
obavila, »da, gospodaru, rekao mi je da ih ima mnogo, ali da svi neće da
se pokazuju.« Seansa je bila završena, pa su hteli pre večere da počine
još neku ludoriju; vojvoda je stezao Avgustinu vrlo čvrsto. »Ne čudi
me«, govorio je gnječeći joj klitoris dok ga je ona držala za kurac, »ne
čudi me što Kurvala ponekad obuzme iskušenje da raskine sporazum i
pocepa poneki jungfer, jer osećam da bih u ovom trenutku, na primer,
veoma rado poslao do đavola Avgustinin.« − »Koji?« reče Kurval. −
»Vere mi, oba«, reče vojvoda; »ali, treba biti mudar: u iščekivanju
uživanja, ova postaju još slađa. Hajde, devojčice«, nastavi on, »prikažite
mi guzicu, to će mi, možda, promeniti misli… Boga mu blagog jebem!
Kakvo dupe ima ova mala kurvica! Kurval, šta mi savetuješ da s njim
uradim?« − »Seckanu salatu«, reče Kurval. − »Iz tvojih usta u božje
uši!« reče vojvoda. »Ali, strpljenja… videćeš kako će vremenom do svega
doći.« − »Dragi moj brate«, reče crkveni velikodostojnik isprekidanim
glasom, »vaše reči mirišu na spermu.« − »Zaista? E, to je zato što sada
više od svega želim da je prospem.« − »Šta vas sprečava?« reče biskup. −
»Oh, mnogo štošta«, nastavi vojvoda. »Prvo, nema govana, a sada bi mi
dobrodošla; a onda, ni sam ne znam: želim puno stvari.« − »A šta, na
primer?« reče Tvrtko kome je Antinous srao u usta. − »Šta?« reče
vojvoda. »Recimo, jednu malu gadost kojoj želim da se podam.« I pošto
je sa Avgustinom, Zelamirom, Kupidonom, Diklom, Degranžom i
Herkulom prešao u budoar u dnu, posle jednog minuta začuli su se krici
i psovke koji su dokazivali da se vojvoda najzad izborio da mu splasnu i
glava i muda. Ne zna se baš sasvim tačno šta je radio Avgustini, ali
uprkos njegovoj ljubavi prema njoj, kada se plačući vratila, svi su videli
da joj je jedan prst izvinut. Zao nam je što još ne možemo da objasnimo
sve ovo, ali je sigurno da su se ova gospoda krišom, pre nego što je sve
bilo dozvoljeno, upuštala u stvari koje još nisu bile ispričane, čime su
izričito kršili sporazum koji su sklopili; ali, kada celo jedno društvo čini
iste greške, jedan drugome te greške opraštaju. Vojvoda je ušao, i sa
zadovoljstvom video da Tvrtko i biskup nisu gubili vreme, i da Kurval, u
naručju Buljodera, sa uživanjem radi sve što se može raditi sa svim
predmetima pohote koje je okupio oko sebe. Posluženje. Orgije kao i
obično; i polegali su. Iako je bila osakaćena, vojvoda je hteo Adelaidu,
koja mu je pripadala te noći, a kako se sa orgija vratio, po običaju, pijan,
kažu da je nije poštedeo. Na kraju krajeva, noć je prošla kao i
prethodne, to jest u okrilju bluda i bezumlja; i kada je došla plava
Aurora, što kažu pesnici, da otvori dveri palate Apolona, ovaj bog, i sam
dosta razvratan, popeo se u svoje azurne kočije samo da bi obasjao
svetlošću novi blud.
 Dan dvadeset peti

U nepristupačnim zidinama zamka Siling, u to vreme je u potaji

tinjala jedna nova veza, ali njene posledice nisu bile tako kobne kao
veza Adelaide i Sofije. Novi savez se pleo između Aline i Zelmire; ovom
združivanju mnogo je doprinela sličnost njihovih naravi: obe su bile
nežne i osetljive, najviše dve i po godine razlike između njih, veoma
detinjaste, veoma dobroćudne po prirodi, jednom rečju, obe su
posedovale skoro iste vrline i iste poroke, jer je Zelmira, blaga i nežna,
bila nehajna i lenja kao i Alina. Dakle, tako su se lepo slagale da su ih
dvadeset petog ujutro našli u istom krevetu, a evo kako se to desilo.
Zelmira, koja je bila namenjena Kurvalu, spavala je, kao što znamo, u
njegovoj sobi; te noći, Alina je delila krevet s Kurvalom; ali Kurval, kad
se sa orgija vratio mrtav pijan, nije hteo ni da čuje da spava s nekim
drugim sem s Nebojebom, i zbog toga su se dve golubice, napuštene i
sjedinjene ovim slučajem, dršćući od hladnoće, ugnezdile u isti krevet,
gde im je mali prst, tvrdilo se, čačkao i nešto drugo osim lakta. Kurval,
čim se probudio i video ove dve ptičice u istom gnezdu, upitao ih je šta
tu rade i naredio da odmah dođu u njegov krevet, gde ih je onjušio ispod
klitorisa i jasno utvrdio da su obe pune čorbice. Slučaj je bio težak:
gospoda su htela da gospođice ogreznu u razvratu, ali međusobno su
morale da budu pristojne (šta sve razvrat neće zahtevati u svojoj
nedoslednosti!), a ako su im ponekad i dozvoljavali da budu poročne
jedna prema drugoj, to je moralo da bude, prvo, po njihovoj zapovesti, a
drugo, pred njihovim očima. Zbog svega toga, slučaj je bio iznesen pred
savet, i obema prestupnicama, koje nisu mogle ili se nisu usuđivale da
se brane, bilo je naređeno da izvedu to što su radile i da svima pokažu
kakav to poseban dar imaju. Učinile su to strahovito crveneći i moleći
oproštaj za ono što su radile. Ali suviše je bilo slatko kazniti naredne
subote ovaj mali par da bi iko i pomislio da im oprosti, tako da su
odmah bile upisane u zlokobnu Tvrtkovu knjigu, koja se, uzgred budi
rečeno, te sedmice vrlo prijatno punila. Pošto su ovo izveli na čistinu,
završili su s doručkom, i Tvrtko je obavio jutarnju smotru. Neodoljiva
loša varenja nudila su još jednu prestupnicu: to je bila mala Mišeta;
govorila je da nije više mogla da izdrži jer su joj sinoć dali suviše da jede,
i hiljadu drugih detinjastih izvinjenja, koja nisu sprečila da bude
zapisana. Kurval, kome se mnogo dizao, ščepa nokšir i smota sve što je
bilo unutra. I bacajući posle toga gnevne poglede prema njoj: »Da, da,
jebem ti boga, mala droljo«, reče joj, »da, boga mu jebem, bićete
kažnjeni, i to mojom rukom. Nije dozvoljeno ovako srati; morali ste bar
da nam javite; dobro znate da smo mi u svako doba spremni da
dočekamo govna.« Dok je tako poučavao, snažno joj je drpao dupe.
Dečaci su ostali nedirnuti; nisu izdali nijednu dozvolu za seraonicu, pa
su posedali za sto. Pri ručku su pretresali Alinin slučaj: mislili su da je
mrtvo puvalo, a evo odjednom dokaza njenog temperamenta. »Šta
kažete, prijatelju«, reče Tvrtko biskupu, »može li se danas čovek još
pouzdati u izgled neke devojke?« Jednoglasno su se složili da ništa nije
tako varljivo, da su sve one lažljivice, i da se razumom služe samo da bi
sve to činile veštije. Ove tvrdnje su ih navele na razgovor o ženama, i
biskup, koji je iz dubine duše mrzeo sve što je žensko, izlio je sav čemer
koji su mu one lučile, srozao ih na nivo najgadnijih životinja, i
dokazivao da je njihovo postojanje potpuno nepotrebno, da bi mogle biti
iskorenjene sa lica zemlje a da se time ništa ne naudi prirodi, koja je
nekada našla mogućnosti da stvara život i bez njih, da bi ih našla i sada
ako bi samo muškarci ostali. Prešli su na kafu; služili su Avgustina,
Mišeta, Jasint i Narcis. Biskup, čije je najveće obično uživanje bilo da
sisa dečačke kurčeve, igrao se nekoliko minuta Jasintovim, dok nije
povikao, ustuknuvši punih usta: »A u kurac, prijatelji, skinuo sam jednu
nevinost! Ovo je prvi put da ovaj delija iskipi, siguran sam.« Zaista, još
niko nije video Jasinta u tom stanju; mislili su čak da je suviše mlad da
bi to postigao; ali, imao je već punih četrnaest godina, to je doba kada
nas priroda obasipa svim svojim darovima, i pobeda koju je biskup sebi
pripisivao bila je potpuno normalna. Međutim, svi su hteli da utvrde
činjenicu, pa su posedali u polukrug oko mladića. Avgustini,
najcenjenijoj drkačici saraja, bi naređeno da ga pred celim skupom drka,
a dečaku bi dozvoljeno da je miluje po svim delovima tela koji se njemu
dopadaju: nema bludnijeg prizora nego kad se petnaestogodišnja
devojčica, lepa kao dan božji, prepušta milovanjima četrnaestogodišnjeg
dečaka nadražujući ga do svršavanja najnežnijom masturbacijom!
Jasintu je, bez sumnje, priroda pomogla, ali još više primeri koje je
stalno imao pred očima, pa nije ni pipnuo, ni štipnuo, ni poljubio ništa
sem lepe guzičice svoje drkačice, i posle malo vremena, lepi mu obrazi
porumeneše, uzdahnu dva-tri puta i lepa mu kitica izbaci na tri stope
daleko pet-šest ispljuvaka kao pavlaka blage i bele spermice, koja je pala
na Tvrtkovu butinu, dok je ovaj tu, nadohvat ruke, netremice posmatrao
prizor, uživajući u drkanju koje mu je obavljao Narcis. Pošto su tako
proverili činjenicu, milovali su i ljubili dete sa svih strana; svi su hteli da
okuse bar malo od te mlade spermice, a kako izgleda da u toj mladosti
šest uzastopnih svršavanja za prvi put nije suviše, naši su razvratnici
izvukli svaki još po jedno svršavanje koja je Jasint svakome ponaosob
ubrizgao pravo u usta. Vojvoda, koga je ovaj prizor zagrejao, dočepao se
Avgustine i počeo da joj trlja klitoris jezikom sve dok nije svršila dva ili
tri puta, a ova mala droljica, puna vatre i temperamenta, brzo je to
učinila. Dok je vojvoda tako drkao Avgustinu, bilo je vrlo zabavno
posmatrati Tvrtka koji je došao da pokupi tragove uživanja koji nije on
lično pružao, ljubeći u usta ovo lepo dete i tako reći gutajući
sladostrašće koje je neko drugi izazivao u njenim čulima. Bilo je kasno,
morali su preskočiti popodnevni počinak i odmah preći u dvoranu za
pripovedanje, gde ih je Dikla već dugo čekala. Čim su se svi smestili,
nastavila je priču o svojim doživljajima ovim rečima:

»Već sam imala čast da vam kažem, gospodo, da je teško shvatiti na

kakve sve muke čovek može sebe da stavi da bi ponovo pronašao, bilo u
poniženju, bilo u bolu, iskre zadovoljstva koje je zbog starosti ili zbog
presićenosti izgubio. Hoćete li mi verovati da je jedan od te vrste ljudi,
čovek šezdesetih godina, potpuno otupeo na sva bludna uživanja, budio
svoje strasti jedino pržeći se svećom po svim delovima tela, a naročito
po onima koje je priroda namenila zadovoljstvima? Neko je morao da
mu prinese pod samo dupe, pod budžu, pod muda, a naročito pod čmar;
on bi za to vreme ljubio neko dupe, a kada bi mu se po petnaesti put
ponovila ova bolna operacija, svršavao je sisajući čmar koji mu je
podmetala njegova palikuća.
 Videla sam jednog drugog, malo kasnije, koji me terao da se služim
češagijom za konje, i da ga njome timarim po telu, kao što se to čini sa
životinjom koju sam pomenula. Kada mu je celo telo bilo obliveno
krvlju, trljala sam ga špiritusom, i od tog drugog bola obilato je svršavao
na moje sise: to je bilo bojno polje koje je želeo da zalije svojim
semenom. Kleknula bih pred njega, stezala mu kurac bradavicama, a on
je blagodetno po njima prosipao ljuti višak iz svojih muda.
Trećem je, opet, trebalo čupati dlačicu po dlačicu iz dupeta. On se za
to vreme drkao u potpuno vruće govance koje sam mu israla. Zatim, kad
je ugovoreno jebem ti najavljivalo da je nastup blizu, morala sam u oba
guza do krvi da mu zabodem otvorene makaze. Dupe mu je bilo
prekriveno ranama, i jedva sam mogla da nađem nedirnuto mesto za
svoja dva uboda; u tom trenutku je on zabadao nos u govno i
razmazivao ga po licu, dok su bujice sperme krunisale njegovo
nadahnuće.
Četvrti mi je stavljao ud u usta i naređivao da ga grizem iz sve snage.
U isto vreme sam mu cepala dupe gvozdenim češljem sa vrlo oštrim
zupcima, a zatim, kada bih osetila da mu je sprava spremna za
bljuvanje, što mi je najavljivalo skoro neprimetno dizanje, onda bih mu,
rekoh, iz sve snage raskrečila guzove i primicala čmar plamenu sveće
koja je naročito radi toga stajala upaljena na podu. Tek ga je paljenje
čmara nagonilo na ispuštanje: sve brže sam ga ujedala, i usta su mi se
polako punila.«

»Trenutak«, reče biskup. »Danas ne mogu da slušam o svršavanju u

usta a da se ne setim sreće koja me je maločas obasjala, i da mi ne
zagolica duh za ista zadovoljstva.« Rekavši to, privuče sebi Nebojeba,
koji mu je bio na službi te večeri, i krenu da mu siše kurac s
pohotljivošću prave nemani. Sperma šiknu, on je proguta i odmah zatim
obnovi isti postupak sa Zefirom. Kurac mu se nadigao, a kada ga je
hvatao taj nastup, za žene je bilo vrlo opasno da se nalaze u njegovoj
blizini. Na nesreću, Alina, njegova bratanica, baš se zatekla pored njega.
»Šta ćeš tu, orduljo, kad hoću samo muško?« Alina hoće da se ukloni, ali
je on zgrabi za kosu i, odvlačeći je u svoju sobu sa Zelmirom i Hebom,
dvema devojčicama iz svoga harema: »Videćete, videćete«, reče svojim
prijateljima, »naučiću ja pameti ove bednice koje mi podmeću pizde
kada hoću kurčeve.« Fanšon je po njegovoj zapovesti povela ove tri
ženskice, i posle nekoliko trenutaka začuli su se Alinini krici i urlanje
pri svršavanju velečasnog, koje se mešalo s bolnim cijukanjem njegove
drage bratanice. Svi su ušli… Alina je plakala, stezala i uvijala zadnjicu.
»Hodi da mi pokažeš!« reče vojvoda. »Ludo volim da vidim tragove
okrutnosti svoga gospodina brata.« Alina mu je pokazala, ne znam šta,
jer mi je još uvek nemoguće da otkrijem šta se sve dešavalo u tim
paklenim radnim sobama, ali je vojvoda uzviknuo: »Da ga jebem, pa ovo
je divno! Hoću i ja.« Ali, pošto je Kurval primetio da je kasno i da
namerava da mu pri orgijama otkrije jedan nov način zabavljanja, koji
od njega zahteva svu prisebnost i svu spermu, zamolili su Diklu da
ispriča svoju petu priču kojom će završiti ovo veče, i ona je nastavila
ovim rečima:

»Jedan od tih izuzetnih ljudi«, reče ova lepa devojka, »čija se strast
sastoji u ponižavanju i srozavanju, bio je predsednik finansijske
komore, po imenu gospodin Fukole. Nemoguće je zamisliti do koje je
mere razvijao tu strast; trebalo ga je podvrgnuti ogromnom izboru
muka. Vešala sam ga, ali se konopac kidao u poslednjem času, pa je
padao na dušeke; odmah posle toga razapinjala sam ga na krst svetog
Andrije i pretvarala se da mu lomim udove jednom kartonskom trubom;
po ramenu sam ga obeležavala skoro usijanim gvožđem koje je
ostavljalo bledu brazgotinu; kandžijala sam ga po leđima kao da sam
državni dželat, a sve je to trebalo začiniti najstrašnijim uvredama,
gorkim prekorima za razne zločine, za koje je u košulji i sa svećom u
rukama, pri svakom od tih postupaka, pokorno molio oproštaj od boga i
pravde. Zanos mu se na kraju završavao na mojoj zadnjici, po kojoj je
razvratnik prolivao seme kad bi mu um dostigao krajnji stepen
usijanja.«

»Hoćeš li me sada pustiti da na miru svršim, sada kada je Dikla

završila?« reče vojvoda Kurvalu. − »Ne, nikako«, reče predsednik;
»sačuvaj svoju spermu: kažem ti da mi je potrebna za orgije.« − »Ah,
sluga sam pokoran«, reče vojvoda; »zar me smatraš za istrošenog
čoveka, zar zamišljaš da će me to malo sperme što ću sada izgubiti
sprečiti da se potčinim i učestvujem u svim gadostima koje će ti pasti na
pamet tek za četiri sata? Ne brini, biću uvek spreman; moj gospodin
brat bio je ljubazan da mi pruži jedan mali primer okrutnosti, i bilo bi
mi krivo da ga ne izvedem sa Adelaidom, tvojom dragom i ljubaznom
kćerkom.« I gurnuvši je u svoju radnu sobu sa Terezom, Kolombom i
Fani, ženskinjem svoje četvorke, počinio je, verovatno, isto što i biskup
sa svojom bratanicom, i svršio uz iste pojedinosti, jer se kao i malopre
začuo zastrašujući krik mlade žrtve i urlanje bludnika. Kurval je hteo da
presudi koji se od dvojice braće bolje poneo, pa pošto je podrobno
pregledao obe zadnjice, izjavio je da je vojvoda u svom podražavanju
prevazišao biskupa. Posedali su za sto, i pošto su nekim naročitim
sredstvom napunili vetrovima utrobe svih podanika, i muških i ženskih,
igrali su se posle večere prdnem-ti-u-njušku. Sva četiri prijatelja
polegala su na divane na leđa, pridigavši glave, i svi su im po redu prdeli
u usta; Diklu su zadužili da broji i zapisuje, a kako je bilo trideset i šest
prdača i prdačica na samo četiri gutača, neki od njih su primili do sto
pedeset prdeža. Upravo je za ovaj bludni obred Kurval želeo da se
vojvoda pričuva, ali to je bilo potpuno nepotrebno; on je i suviše voleo
bludničenje da svaki novi prestup ne bi učinio na njega najsnažniji
utisak, bilo u kakvom stanju se nalazio, i nije propustio da svrši po drugi
put, i to na sadržajne Fanšonine puvanjke. Kurvalu su spermu izmamili
Antinousovi vetrovi, dok je Tvrtko prosuo svoju nadražen Martininim, a
biskup, uzbuđen Degranžinim. Samo mlade lepotice ne pobraše nikakav
uspeh, jer istina je živa da sve treba da ide svojim redom, i da gnusne
stvari treba da obavljaju ogavni stvorovi.

Dan dvadeset šesti

Kako ništa nije bilo slasnije od kažnjavanja, kako im ništa nije

pružalo toliko zadovoljstva, i to one vrste zadovoljstava u kojima su sebi
dopuštali da uživaju samo pri kažnjavanju, sve dok im besede ne
dopuste da im se prepuste u punom zamahu, izmišljali su sve moguće
kako bi podanike nagnali na prestupe koji će im doneti sladostrašće
izazvano kažnjavanjem. S tim ciljem su se tog jutra sastali na vanrednu
sednicu, da bi razmotrili ovo pitanje i dodali pravilniku razne nove
odredbe čije je kršenje povlačilo kaznu. Prvo su izričito zabranili
suprugama, dečacima i devojčicama da prde van usta naših prijatelja;
čim bi osetili želju da prde, smesta su morali otići kod nekog prijatelja
da mu izruče to što su uzdržavali; za prestupe je bila propisana stroga
fizička kazna. Takođe su potpuno zabranili upotrebu bidea i brisanje
dupeta: svim podanicima bez izuzetka bilo je zabranjeno da se umivaju,
a pre svega, da posle sranja brišu dupe; ako se nečije dupe zatekne čisto,
dotični podanik mora dokazati da mu ga je neki od prijatelja očistio, i
navesti koji. Zahvaljujući tome, pošto je upitani prijatelj u svako doba
po svojoj volji mogao da porekne tu činjenicu, postizao je u isto vreme
dva zadovoljstva: prvo, da oliže govnjivo dupe, i drugo, da kazni
podanika koji mu je pružio prvo zadovoljstvo… Primere ćemo videti
kasnije. Zatim, uveli su jedan nov obred: ujutro, pri kafi, ulazeći u
devojačku sobu, isto kao i kada kasnije prelaze u dečačku, svi podanici
su morali, jedan za drugim, da priđu svakome od prijatelja i da glasno i
razgovetno kažu: »Boli me kur za boga! Hoćete li moje dupe? Puno je
govana.« A oni ili one koji ne bi izgovorili i psovku i ponudu glasno,
smesta su upisivani u zlokobnu knjigu. Lako je zamisliti kako je
pobožnoj Adelaidi i njenoj mladoj sledbenici Sofiji bilo teško da izgovore
tako bogohulne reči, a to je ovu četvoricu beskrajno zabavljalo. Kada su
sve to uredili, setili su se da podstreknu potkazivanje; ovaj divljački
način da se poveća prinuda, koji upražnjavaju svi tirani, bio je toplo
prihvaćen. Odlučili su da svakom podaniku koji potkaže nekog drugog
bude oproštena polovina kazne za prvi naredni prestup; to ih ni na šta
nije obavezivalo jer podanik koji bi potkazao nekog drugog nije uopšte
znao kakva bi bila kazna koja bi mu tobože bila upola oproštena; na taj
način, mogli su da ga kazne kako su hteli a da on uvek misli da je na
dobitku. Rešili su i objavili da će se potkazivaču verovati bez dokaza, iz
čega sledi da je dovoljno bilo biti optužen od bilo koga da bi odmah bio
upisan. Uz to su povećali autoritet starica, i na njihovu najmanju žalbu,
istinitu ili lažnu, podanik je na licu mesta kažnjavan. Jednom rečju,
ustanovili su nad malim narodom sve nasilje i svu nepravdu koju su
mogli izmisliti, sigurni da će izvući više uživanja ukoliko tiranija bude
bolje sprovedena. Kada su taj posao obavili, posetili su nokšire.
Kolombu su uhvatili u prestupu; ona se izvinjavala govoreći da su joj
sinoć davali da jede van obroka, da nije mogla da se uzdrži, da je baš
nesrećna zbog toga, i da je ovo četvrta sedmica kako je kažnjavaju. Bila
je to činjenica, i za prestup se mogla optužiti samo njena guzica, koja je
bila najsvežija i najlepše izvajana od svega što se može videti. Dodala je
da se nije ubrisala, i da bar to mora svedočiti u njenu korist. Tvrtko je
ispitivao i, pošto joj je zaista našao vrlo veliku i vrlo debelu naslagu
govana, uverili su je da će se s njom ophoditi s manje strogosti. Na to se
Kurvalu nadigao, zgrabio je i, pošto joj je potpuno izlizao čmar, doneli
su mu njeno govance, koje je smazao, dok ga je ona izdrkavala, mešajući
obrok strasnim ljubljenjem u usta i izričitom zapovešću da sada sama
proguta plod svog sopstvenog rada. Pregledali su Avgustinu i Sofiju,
kojima su preporučili da posle sinoćnjeg nasilnog sranja ostanu u stanju
najveće nečistoće. Sa Sofijom je bilo u redu, mada je spavala kod
biskupa, što joj je nalagao ustanovljeni red; ali Avgustina je bila
potpuno čista. Sigurna u sebe, nastupila je ponosito i rekla da svi znaju
da je, po običaju, spavala kod gospodina vojvode, i da je on pre nego što
je zaspao pozvao u svoj krevet, gde joj je cuclao gužnju rupu dok ga je
ona izdrkavala ustima. Zapitan, vojvoda reče da se ne seća toga (mada je
to bila sušta istina), i da je zaspao s budžom u Diklinom dupetu, što
može da se proveri; poslali su po Diklu, koja, shvativši o čemu se radi,
potvrdi sve što je izjavio vojvoda i posvedoči da je Avgustina bila
pozvana u gospodarev krevet samo na trenutak, i da joj se isti posrao u
usta, da bi odatle pojeo sopstveno govno. Avgustina je pokušala da
ostane pri svom iskazu, ali su je primorali da ćuti, i upisali su je, mada je
bila potpuno nevina. Prešli su kod dečaka, gde su Kupidona uhvatili u
prestupu: napravio je u nokšir najlepšu kobasicu koja se može videti.
Vojvoda je se dočepao i slistio dok mu je mladić sisao kitu. Odbili su sve
molbe za kapelu, pa su prešli u trpezariju. Lepa Konstanca, koju su zbog
njenog stanja ponekad oslobađali dužnosti da služi, toga dana je bila tu,
pojavila se potpuno gola, a stomak, koji je počinjao malko da se nadima,
jako je usijao Kurvalovu glavu, a kad su primetili da je počeo žestoko da
napada dupe i sise ovog jadnog stvora, na kojem se svakog dana zapažao
sve veći užas od njega, i na njenu molbu, a sledeći želju da zadrže plod
bar do izvesnog vremena, dozvolili su joj da se toga dana pojavi tek kad
počne pripovedanje, koga nikada nije bila oslobođena. Kurval je opet
govorio strahote protiv kvočki koje nose decu, tvrdeći da bi on, kada bi
vladao državom, uzeo zakon sa ostrva Formoze, po kojem trudne žene
mlađe od trideset godina tucaju zajedno s njihovim plodom u nekoj vrsti
stupe, a kad bi i sledili ovaj zakon u Francuskoj, da bi još uvek bilo
dvaput više stanovništva nego što treba. Prešli su na kafu; poslužili su je
Sofija, Fani, Zelamir i Adonis, ali na jedan izuzetan način: svojim
ustima. Sofija je poslužila vojvodu, Fani Kurvala, Zelamir biskupa, a
Adonis Tvrtka. Punili su usta kafom, ispirali ih njome, a zatim je bljuvali
u čeljust onoga koga su služili. Kurval, koji se od stola digao vrlo
zagrejan, opet se nadrkao na ovaj obred, a kada su ga završili, dočepao
se Fani i prosuo joj se u usta, naredivši joj da proguta, preteći joj
najgorim kaznama, što je ovo nesrećno dete učinilo ne usudivši se ni da
trepne. Vojvodi i drugoj dvojici prijatelja prdeli su i srali, a posle
počinka su došli da slušaju Diklu, koja je ovako nastavila svoje besede:

»Brzo ću preći«, reče ova ljubazna dama, »preko dva poslednja

doživljaja koja mi ostaju da vam pričam u vezi s tim čudnim ljudima koji
sladostrašće nalaze u bolu što im se nanosi; zatim ćemo, ako dozvolite,
promeniti temu. Prvi je, dok sam ga uspravnog i golog drkala, zahtevao
da nas kroz otvor na tavanici, dok traje seansa, polivaju bujicom vrele
vode. Nije mi vredelo što sam se branila da ću ja koja ne delim njegovu
strast biti žrtva zajedno s njim, on me je uveravao da neću osetiti
nikakav bol, i da je ovakvo tuširanje izvanredno za zdravlje. Poverovala
sam mu i pristala; ali pošto se sve to dešavalo u njegovoj kući, nisam
mogla da upravljam temperaturom vode: bila je gotovo ključala. Ne
možete zamisliti njegovo zadovoljstvo dok je padala po njemu. Što se
mene tiče, obrađujući ga što sam brže mogla, drala sam se, priznajem,
kao mačor koga šure; od ovoga mi se koža potpuno oljuštila, i čvrsto
sam rešila da kod njega više ne zalazim.«

»Da ga jebem«, reče vojvoda, »baš mi se prohtelo da tako ošurim

lepu Alinu.« − »Gospodaru«, odgovori ova ponizno, »ja nisam svinja.«
Pošto su se ovoj detinjastoj otvorenosti svi nasmejali, zapitali su Diklu
koji je drugi i poslednji primerak u istoj vrsti koji je mislila da navede.

»Taj mi nije bio baš tako neprijatan«, reče Dikla: »trebalo je

jednostavno dobro zaštititi ruku debelom rukavicom, i tom rukom vaditi
iz peći usijani šljunak, pa punom šakom usijanog šljunka trljati
muškarčinu od temena do peta. Koža mu je od ovakve radnje bila tako
neverovatno otvrdla da bi se reklo da je đon. Kada sam dolazila do
kurca, morala sam da mu ga drkam šakom punom usijanog peska; dizao
mu se vrlo brzo; onda sam mu drugom rukom podmetala pod muda
naročito pripremljenu usijanu lopaticu. S jedne strane trljanje, s druge,
ta žestoka toplota koja mu je pržila jaja, možda malo i pipkanje mojih
guzova, koje sam morala sve vreme da mu držim pred očima, od svega
toga bi se otkačio i svršavao, dobro pazeći da mu seme teče na usijanu
lopaticu i posmatrajući s nasladom kako se na njoj prži.«

»Kurval«, reče vojvoda, »rekao bih da taj čovek ne voli narod više no
ti.« − »I meni se čini«, reče Kurval; »neću kriti da mi se dopada ideja da
čovek hoće da spali svoju spermu.« − »Oh, vidim već kakve sve ideje tebi
to daje«, reče vojvoda; »čak i da je oplođena, ti bi je spalio sa istim
zadovoljstvom, zar ne?« − »Vere mi, i ja se plašim«, reče Kurval, čineći
ne znam šta Adelaidi, od čega je ona urliknula. − »Koji ti je moj, kurvo«,
reče Kurval svojoj kćeri, »da tako vrištiš?… Zar ne čuješ vojvodu kako
govori o prženju, gnječenju, mrcvarenju oplođene sperme; a šta si ti,
moliću lepo, drugo do malo sperme koja se oplodila kada mi je iscurila
iz jaja? Hajde nastavite, Dikla«, dodade Kurval, »jer osećam da ću svršiti
od plača ove drolje, a nije mi do toga.«

»Stigli smo«, reče ova boginja, »do slučajeva koji nose u sebi čudnije
i začinjenije osobenosti, pa će, možda, više odgovarati vašem ukusu.
Kao što vam je poznato, u Parizu je običaj da se mrtvaci izlože na
kućnom pragu. Beše jedan čovek koji mi je plaćao po dvanaest franaka
za svaku od bludnih sprava kojima sam ga uveče odvodila. Sva mu se
strast sastojala u tome da sa mnom priđe što bliže može, do samog
kovčega ako nam je polazilo za rukom, i tu sam morala tako da ga
drkam da mu se sperma prospe po kovčegu. Obilazili smo ih tako po tri-
četiri za jedno veče, svuda smo radili istu radnju a da mi on, dok sam ga
drkala, nije dirao ništa sem zadnjice. Taj čovek je imao oko trideset
godina, i bio mi je mušterija više od deset godina, tako da sam sigurna
da sam ga izdrkala na preko dve hiljade kovčega.«

»Je li za vreme te radnje išta govorio?« reče vojvoda. »Da li je bar

neku reč upućivao vama ili pokojniku?« − »Vređao je pokojnika«, reče
Dikla, »govorio mu je: ’Evo ti, bitango! Evo ti, nitkove! Evo ti, zlikovče!
Ponesi sa sobom moju spermu u pakao.’« − »Ovo je zaista čudna strast«,
reče Kurval. − »Prijatelju«, reče mu vojvoda, »budi siguran da je to naš
čovek, i da sigurno nije ostajao samo na tome.« − »U pravu ste,
gospodaru«, reče Martina, »i ja ću imati prilike da vam još jednom istog
glumca prikažem na sceni.« Dikla je iskoristila trenutnu tišinu, i ovako
nastavila:

»Jedan drugi je u sličnom prohtevu išao mnogo dalje, tražio mi je da

šaljem u sela žbire koji će mi javiti za svaku sahranu mlade devojke koja
je umrla od bolesti koja nije zarazna (to mu je bilo naročito važno). Kad
bih mu našla što je tražio, a svaki pronalazak mi je vrlo skupo plaćao,
odlazili bismo uveče, uvlačili se u groblje kako smo znali, išli pravo do
jame koju bi nam dostavljač naznačio i oko koje bi zemlja bila još sasvim
sveža, i odmah se oboje bacali na posao da rukama odstranimo sve što je
pokrivalo leš; čim je mogao da ga dodirne, ja sam ga drkala preko njega,
dok ga je on spopadao gde bi stigao, a naročito po dupetu, ako bi uspeo
da stigne do njega. Dešavalo mu se da mu se digne po drugi put, ali je
onda srao i tražio od mene da serem po lešu, preko koga je on svršavao
pipkajući stalno sve delove tela koje je mogao da dosegne.«

»Ovu strast potpuno razumem«, reče Kurval, »i ako treba ovde da

vam se ispovedam mogu da kažem da sam je i ja ponekad u životu
upražnjavao. Istina je da sam tome dodavao neke pojedinosti koje još ne
treba reći. Bilo kako bilo, ovo mi ga je nadiglo; širite guzove, Adelaida.«
I ne znam šta se desilo, ali kanabe se povilo pod teretom i svi su začuli
nesumnjive vesnike svršavanja, a ja jednostavno i vrlo smerno mislim da
je gospodin predsednik obavio čin rodoskvrnavljenja. »Predsedniče«,
reče vojvoda, »kladim se da si zamišljao da je mrtva?« − »Da, živa je
istina«, reče Kurval, »jer bez toga ne bih svršio.« A Dikla, videći da niko
više ništa ne govori, ovako završi svoje veče:

»Da vas ne bih ostavila, gospodo, pri ovako crnim mislima, završiću
svoje večerašnje istupanje pričom o strasti vojvode od Bonefora. Ovaj
mladi vlastelin, koga sam lično zabavljala pet-šest puta, i koji je radi iste
radnje često viđao jednu moju prijateljicu, zahtevao je da se ženska,
gola, drka pendrekom i spreda i pozadi ravno tri sata bez prekida.
Časovnik odmerava vreme, i ako prekinete posao pre nego što je
odzvonio treći sat, uopšte vam ništa ne plaća. On je pred vama,
posmatra vas sa svih strana, okreće i premeće, bodri vas dok se ne
onesvestite od slasti, a ako se, zaneseni utiskom radnje, zaista i
onesvestite od silne pohote, sigurno je da ćete ubrzati i njegovu. Ako ne,
tačno kada časovnik odzvoni treći sat, on vam prilazi i svršava vam na
nos.«

»Stvarno, Dikla«, reče biskup, »ne shvatam zašto nas radije nisi
ostavila pri pređašnjim idejama nego pri ovoj. One su bile dobro
začinjene, snažno su nas dražile, dok nam ova strast ružine vodice,
kojom završavaš veče, ne ostavlja ništa u glavi.« − »U pravu je ona«,
reče Julija, koja je bila s Tvrtkom; »što se mene tiče, ja sam joj zahvalna,
jer ćete nas sve pustiti da mirno spavamo, ako vam u glavi ne budu
ružne misli koje vam je gospođa Dikla maločas tutnula u glavu.« −
»Pazite da se niste prevarili, lepa Julija!« reče Tvrtko, »jer kada mi je
novina dosadna, ja se sećam samo prošlosti, a da bih vam to dokazao,
budite ljubazni da me sledite.« I Tvrtko jurnu u svoju radnu sobu sa
Sofijom i Mišetom, da bi tako, ne znam kako, svršio, ali, u svakom
slučaju, ne na način koji se dopadao Sofiji, jer je ona strahovito
zavrištala i vratila se crvena kao petlova kresta. »Ovu ovde«, reče
vojvoda, »nisi zaželeo da smatraš mrtvom jer si joj, evo, dao strahovit
znak života!« − »Vikala je od straha«, reče Tvrtko, »pitaj je šta sam
radio, i naredi da vam to kaže šapatom.« Sofija priđe vojvodi da mu
kaže. »Ah«, reče ovaj glasno, »zbog toga nije vredelo ni vikati ni svršiti.«
A kako je zazvonilo za večeru, prekinuli su svaki razgovor i sva uživanja,
da bi se predali gozbi. Orgije su proslavljene dosta mirno, pa su polegali
čedno, bez i najmanjeg znaka pijanstva, što je bilo izuzetno retko.

Dan dvadeset sedmi

Već od jutra su počela potkazivanja koja su ustanovili juče; videći da

od njih osam samo Ružica nedostaje na spisku za kažnjavanje, sultanuše
su pohitale da optuže i nju. Tvrdile su da je prdela cele noći, a kako se
radilo o dečijem tužakanju, ceo harem je bio protiv nje, pa su je
gospodari mirne duše odmah zapisali. I sve ostalo je prošlo kako se
samo poželeti može, jer su, sem Sofije i Zelmire, koje su malo mucale,
ostale sačekale prijatelje odlučnim jutarnjim pozdravom: »Boli me kurac
za boga! Hoćete li moje dupe? Puno je govana.« I zaista ih je bilo svuda,
jer, da se neko ipak ne bi oprao, starice su uklonile sve nokšire, sve
ubruse i svu vodu. Kako je ishrana mesom bez hleba počela da zagreva
sva ova ustašca koja se nisu prala, već tog jutra su zapazili veliku razliku
u dahu. »Da ga jebem«, reče Kurval zavlačeći jezik u Avgustinina usta,
»ovo sad bar na nešto liči. Kada ovo ljubi, čoveku se diže.« Svi su se
jednoglasno složili da je sada neuporedivo bolje. Pošto se ništa novo nije
desilo do kafe, odmah ćemo preneti čitaoca u taj trenutak. Služili su je
Sofija, Zelmira, Kiton i Narcis. Vojvoda je tvrdio da je potpuno siguran
da Sofija već može da svršava, i da to treba svakako da ispitaju. Rekao je
Tvrtku da posmatra, a on ju je položio na kanabe i istovremeno joj
drkao usnice vagine, klitoris i čmar, i to prvo prstima, a zatim jezikom.
Priroda je pobedila: posle četvrt sata, lepa devojčica se uzbudila,
zarumenela, uzdahnula; Tvrtko je skrenuo pažnju na sve ove pokrete
Kurvalu i biskupu, koji nije verovao da je ona već dovoljno zrela za
svršavanje, a što se vojvode tiče, on se uverio najbolje od svih, jer se ovaj
mladi pičorak sav navlažio, i mala droca mu je nakvasila usne svežom
čorbicom. Ova radnja je u vojvodi pobudila pohotu kojoj nije mogao
odoleti; digao se, nadneo se nad devojčicu i svršio preko poluotvorenog
brežuljka, gurajući prstima, koliko je bolje mogao, spermu u
unutrašnjost pičke. Kurval, kome se glava zagrejala od ovog prizora,
zgrabi je i zatraži nešto drugo, a ne pičkinu čorbicu; ona mu pruži svoje
lepo dupence, uz koje predsednik priljubi usta, i pametan čitalac shvata
šta je odatle dobio. Zelmira je za to vreme zabavljala biskupa: sisala ga
je i drpala mu dno rupe, sve dok je Kurvala drkao Narcis, kome je ovaj
strasno ljubio dupe. Međutim, samo je vojvoda izgubio spermu. Dikla je
za ovo veče bila najavila priče lepše od prethodnih, hteli su da se
pričuvaju za njih. Kada je tome došlo vreme, prešli su u dvoranu, i evo
kako se izrazila ova čudesna devojka:

»Jedan čovek koga, gospodo«, reče, »uopšte nisam poznavala i koga

zbog toga neću moći dobro da opišem, moli me jednom ceduljom da
dođem kod njega u devet sati uveče, u Ulicu Belog gradskog zida. U listu
me je uveravao da mogu imati poverenja, i mada ga ne poznajem, da
neću imati nikakvog razloga da se žalim na njega. Uz pismo je poslao
dva zlatnika, i uprkos uobičajenoj opreznosti, koja se morala
suprotstaviti ovom poduhvatu budući da nisam poznavala lice koje me
na njega navodi, ipak sam se usudila, oslanjajući se potpuno na
predosećanje koje kao da mi je šaputalo da nemam čega da se bojim.
Stižem, sluga mi naređuje da se potpuno svučem jer me inače ne može
uvesti kod svog gospodara, ja izvršavam naređenje, on me uzima za
ruku, i pošto me proveo kroz dve ili tri sobe, najzad pokuca na jedna
vrata. Vrata se otvaraju, ja ulazim, sluga se povlači, vrata se zatvaraju, i
ja ostajem u mrklom mraku kao da sam u furuni, jer ni svetlost ni
vazduh nisu ulazili u ovu prostoriju ni sa koje strane. Tek što sam ušla,
prilazi mi go čovek i hvata me bez ijedne reči; ja ne gubim glavu,
uverena da se, sve u svemu, radi samo o malo sperme koju treba
prosuti, čime ću se otarasiti ovog noćnog obreda; prinosim odmah ruku
donjem delu stomaka, s namerom da čudovištu što brže izmamim otrov
od kojeg je tako zao. Nailazim na vrlo golemu žilu, vrlo tvrdu i
uzbunjenu, ali ličnost mi odmah sklanja prste, jer očigledno neće da ga
dodirujem i opipavam, i postavlja me na tabure. Nepoznati staje uz
mene, grabi mi sise jednu pa drugu, steže ih i gnječi tako mučki da mu
naglo kažem: ’Boli me!’ Nepoznati prestaje, diže me, potrbuške me
polaže na uzdignutu sofu, i pošto je seo između mojih nogu, počinje s
dupetom da mi radi isto što i maločas sa sisama; opipava ga i gnječi
neverovatno grubo, kreči ga, skuplja, gnjavi, ljubi grizući ga, siše čmar,
ali pošto je ovo uporno zlostavljanje bilo bezopasnije od onoga sa druge
strane, nisam se ničemu opirala, i tako se podajući, pokušavala sam da
odgonetnem kakva li je tajna svega ovoga što mi izgleda sasvim obično,
kad odjednom začuh čoveka da viče zastrašujućim glasom: ’Beži,
prokleta kurvo! Beži’, vikao je, ’beži, droljo! Sada svršavam i ne
odgovaram više za tvoj život.’ Možete mi verovati da mi je prvi pokret
bio da zbrišem; jedan slab zrak svetlosti mi se ukaza: dopirao je kroz
vrata na koja sam ušla; skačem, nalazim slugu koji me je uveo, bacam
mu se u naručje, on mi vraća stvari, daje mi dva zlatnika, i ja šmugnem,
srećna što sam tako jevtino prošla.«

»Možete zaista da zahvalite sreći«, reče Martina, »jer je to bio blag

vid njegove uobičajene strasti. Ja ću vam prikazati, gospodo, istog
čoveka u mnogo opasnijem svetlu.« − »Ne u tako zlokobnom u kakvom
ću ga ja prikazati prisutnoj gospodi«, reče Degranž, »a slažem se s
gospođom Martinom da ste imali veliku sreću što ste ga se tako lako
otarasili, jer je isti čovek imao mnogo čudovišnije strasti.« − »Da bismo
mogli o njemu doneti sud, sačekajmo da saznamo ceo njegov slučaj«,
reče vojvoda, »a ti, Dikla, požuri da nam ispričaš novu priču, da bi nam
iz mozgova odagnala ovu ličnost koja bi ih prerano razjarila.«

»Sledeći koga sam videla, gospodo«, nastavi Dikla, »tražio je ženu

vrlo lepih grudi, a kako je to jedna od mojih čari, pošto sam mu ih
prikazala, mene je izabrao između svih mojih kurvi. Ali, zamislite kako
je ovaj znameniti razvratnik smislio da upotrebi i moje grudi i moje lice.
Polaže me na sofu potpuno golu, uzjaše me preko grudi i stavlja kurčinu
među bradavice, naređuje mi da je svesrdno ližem, i posle malo
oklevanja, gadni čovek ih preplavljuje spermom, a u lice mi bljuje preko
dvadeset masnih ispljuvaka.«
 »Hajde«, progunđa Adelaida vojvodi, koji joj je pljuvao u lice, »ne
vidim kakva je muka da podražavate tu gadost! Hoćete li već jednom
svršiti?« nastavljala je brišući se, a vojvodi nikako da pocuri. − »Kad se
meni bude prohtelo, lepo dete«, reče joj vojvoda; »shvatite već jednom
da u životu postojite samo da biste slušale i podavale se. Hajde nastavi,
Dikla, jer ću možda i gore zagrditi, a pošto volim ovo lepo dete«, reče
ismevajući se, »neću baš sasvim da je povredim.«

»Ne znam, gospodo«, reče Dikla nastavljajući nit svoga

pripovedanja, »da li ste čuli za strast viteza od Svete Elme. On je držao
kockarnicu u kojoj je strahovito pljačkao one koji su dolazili da se
kockaju; ali najzanimljivije je to što se vitezu dizao kurac od toga što ih
je varao: kad god bi podvalio mušterijama, svršavao je u gaće, a jedna
žena koju sam dobro poznavala, koju je on dugo izdržavao, pričala mi je
da ga je katkada ta stvar toliko zagrevala da je morao s njom da odlazi u
drugu sobu da bi rashladio žar koji ga je proždirao. Nije ostajao pri
tome: privlačile su ga podjednako sve vrste krađe, pred njim nijedan
predmet nije bio bezbedan. Ako je bio za vašim stolom, krao je pribor za
jelo; u sobi vam je pronalazio nakit, u džepu tabakeru ili maramicu. Sve
je za njega bilo dobro, sve je uzimao, od svega mu se dizao, pa je čak i
svršavao čim bi nešto uzeo.
Ali u svemu tome bio je svakako manje neobičan od predsednika
Skupštinskog suda s kojim sam imala posla po dolasku kod Furnijerke, a
koji mi je ostao verna mušterija, jer je njegov slučaj bio posebno
tugaljiv, pa je zato hteo samo mene. Predsednik je iznajmio mali stan na
trgu gde je bilo gubilište; u njemu je kao nastojnica stanovala samo neka
stara služavka čija je jedina dužnost bila da održava stan i obaveštava
predsednika čim vidi da se na trgu priprema neko izvršenje presude.
Predsednik mi je odmah javljao da se pripremim, i fijakerom stizao
prerušen, pa smo odlazili u njegov stančić. Prozor njegove sobe gledao
je tačno na gubilište, bio je sasvim blizu; predsednik i ja smo se
postavljali iza prozorskih kapaka, on je kroz otvor proturao precizan
dogled, i čekajući da se žrtva pojavi, podanik Temisa se zabavljao na
krevetu ljubeći me u dupe, detalj koji je, uzgred budi rečeno, voleo
iznad svega. Najzad nam je žamor najavljivao dovođenje žrtve,
dostojanstvenik je zauzimao svoje mesto na prozoru i mene postavljao
pored sebe, uz naredbu da mu lagano mazim i šašoljim kurac,
podešavajući drmanje prema izvršavanju kazne koju je on posmatrao,
tako da mu se sperma prospe u trenutku kada žrtva preda dušu bogu.
Sve je bilo spremno, zločinac se penjao na gubilište, predsednik je
pažljivo posmatrao; što se žrtva više približavala smrti, zlikovčev kurac
mi je u šakama postajao sve bešnji. Najzad je padao udarac: u tom
trenutku je svršavao: ’Ah, da ga jebem, boga li mu jebem! Kako bih
voleo da budem dželat, ja bih to bolje uradio!’ Inače, jačina uživanja mu
je bila u srazmeri s vrstom pogubljenja: vešanje mu je izazivalo sasvim
običan osećaj, odsecanje glave ga je bacalo u zanos, ali od spaljivanja ili
čerečenja prosto je gubio svest u sladostrašću. Bilo mu je svejedno da li
je osuđenik muškarac ili žena: ’Jedino bi me trudna žena nešto više
uzbudila’, govorio je, ’ali, na žalost, to se ne radi.’ − ’Ali, gospodine’,
rekla sam mu jednog dana, ’vaš položaj vas čini saučesnikom u smrti
ove nesrećne žrtve.’ − ’Svakako’, odgovorio mi je, ’to me još više
razdražuje: za trideset godina, koliko obavljam svoju dužnost, uvek sam
glasao za smrt.’ − ’Zar ne mislite’, rekla sam mu, ’da ste za smrt ovih
ljudi odgovorni kao da ste počinili ubistvo?’ − ’Eh’, reče mi, ’zar se treba
baviti takvim tricama?’ − ’Ali’, rekoh mu, ’to bi se u svetu nazvalo
čudovišnim.’ − ’Sigurno’, reče mi, ’čovek treba da je u stanju da iskoristi
sve čudovišno od čega mu se diže, i to iz jednog prostog razloga: ma
koliko neki postupak smatrali groznim, ako od njega svršavate, u njemu
nema ničeg strašnog; strašan je samo u očima drugih ljudi; ali po čemu
mišljenje drugih, skoro uvek pogrešno u pogledu svih stvari, ne bi bilo
pogrešno i u ovom slučaju? Nema ničega’, nastavljao je, ’što je po
prirodi dobro ili zlo: sve je to stvar običaja, stavova i predrasuda. Pošto
smo to utvrdili, potpuno je moguće da neka sama po sebi beznačajna
sitnica u vašim očima bude nedostojna, a u mojim preslatka, a kad mi se
već dopala, budući da u svakom slučaju ne mogu da joj odredim pravo
mesto, kad me već zabavlja, zar ne bih bio lud ako bih se nje lišio samo
zato što je vi napadate? Hajde, hajde, draga moja Dikla, čovekov život je
tako beznačajna stvar da se njime može igrati do mile volje, kao životom
mačke ili kučeta; na slabijem je da se brani; on raspolaže skoro istim
oružjem kao mi. Pošto si tako puna obzira’, nastavljao je moj čovek, ’šta
bi tek rekla za merak jednog mog prijatelja?’ Dopustićete mi, gospodo,
da strast koju mi je ispričao sačini petu, završnu, priču moje večeri.
Predsednik mi reče da je taj prijatelj hteo da opšti samo sa ženama
pred njihovo pogubljenje. Što je trenutak kada mu ih dovode bliži
trenutku pogubljenja, skuplje ih plaća; ali, u svakom slučaju, to mora da
bude posle izricanja presude. Kako mu je položaj omogućavao da ima
takve zgodne prilike, on ih nikada nije propuštao, i svojim očima sam
video da plaća po sto zlatnika za takvu vrstu sastanka. Međutim, na
njima ne svršava, traži samo da mu prinesu dupe i da seru; on tvrdi da
ništa nema bolji ukus od govana žene osuđene na smrt. Nema tog
lukavstva koje on nije izmislio da bi došlo do ovakvih sastanaka, a uvek
se trudio, to možete razumeti, da ga one ne prepoznaju. Neki put se
predstavljao kao ispovednik, drugi put kao prijatelj porodice, i uvek
svoje predloge potkrepljivao nadom da im može biti od koristi ako mu
se podaju. ’A kada je završio, kada se sit zadovoljio, čime misliš da je
završio svoj posao, draga moja Dikla?’ pričao mi je predsednik… ’Istim
čime i ja, draga moja: spermu čuva do raspleta i pušta je tek dok ih
posmatra kako dražesno izdišu.’ − ’Fuj! Kakav zlikovac’ rekoh mu. −
’Zlikovac?’ prekide me… ’Prazne reči, dete moje! Ništa nije opako dok ti
se diže kur, jedini zločin na svetu je uskratiti sebi i najmanju sitnicu.’«

»I zaista on sebi nije ništa uskraćivao«, reče Martina; »čast mi je što

ćemo gospođa Degranž i ja imati prilike da zabavimo društvo nekolikim
bludno-zločinačkim slučajevima ove iste ličnosti.« − »Odlično«, reče
Kurval, »jer sam tog čoveka otprve zavoleo. Eto kako treba misliti o
zadovoljstvu, njegova filozofija mi se beskrajno dopada. Prosto je
neverovatno koliko čovek, i inače toliko skučen u svim svojim
zabavama, toliko ograničen svojim mogućnostima, traži još da stesni
granice svoga postojanja nedostojnim predrasudama. Onaj ko ubistvo
smatra zločinom, na primer, i ne sanja koliko je ograničio sve svoje
slasti; lišio se stotine uživanja sve slađih jedno od drugoga, usudivši se
da prihvati odvratnu obmanu ove predrasude. Kog se đavola prirode tiče
što je jedan čovek, deset, dvadeset, pet stotina ljudi manje ili više na
svetu? Osvajači, heroji, tirani, nameću li oni sebi taj besmisleni zakon
da drugima ne čine ono što ne žele da drugi njima čine? Istinu vam
kažem, prijatelji, ne krijem da sav usceptim kada samo čujem budale
kako se usuđuju da tvrde da je to zakon prirode. Gospode bože! Željna
ubistva i zločina, sama priroda nam nameće svoj zakon da ih činimo i da
druge navodimo da ih čine, i jedini zakon koji nam je duboko u srce
usadila je taj da se zadovoljavamo na bilo čiji račun. Samo strpljenja,
možda ću uskoro imati bolju priliku da podrobnije izložim svoje misli o
tom predmetu; dobro sam ga proučio, i nadam se da ću vas ubediti kada
vam sve budem izložio, kao što sam i ja ubeđen, da jedino slepo sledeći
svoje nagone, čovek služi prirodi, i to bilo kakve vrste bili, jer joj je za
održanje sopstvenih zakona porok potreban koliko i vrlina, pa nas u
svakoj prilici savetuje šta joj je baš u tom trenutku nužno. Da, prijatelji,
nekog drugog dana ću vam o tome govoriti, ali u ovom trenutku treba
da prospem spermu, jer mi je ovaj vražji čovek sa gubilišta potpuno
napumpao muda.« I prelazeći u budoar udno sa Degranžom, Fanšonom,
svojim dobrim prijateljicama, jer su bile isto toliko opake kao i on, njih
troje su poveli sa sobom Alinu, Sofiju, Hebu, Antinousa i Zefira.
Nemam pojma šta je razvratnik smislio među ovih sedam osoba, ali
potrajalo je dugo; čuli su se mnogi uzvici: »Hajde bre, okreći se! nisam ti
to tražio!« kao i druge reči pune mrzovolje, izmešane sa psovkama
kojima se često služio u scenama bluda; i žene su se najzad pojavile, vrlo
crvene, veoma raščupane, očigledno besno čerupane sa svih strana. Za
to vreme, vojvoda i njegova dva prijatelja nisu gubili vreme, ali je biskup
jedini svršio, i to na jedan izuzetan način, koji još ne možemo da
opišemo. Posedali su za sto, gde je Kurval još malo filozofirao, jer strast
uopšte nije uticala na njegove poglede na život; čvrst u svojim
stavovima, bio je isto toliko bezbožan, isto toliko ateista, isto toliko
zlikovac kada bi prosuo spermu, koliko i u plamenu uzbuđenja, i trebalo
bi da takvi budu svi mudri ljudi. Nikada sperma ne treba da određuje
životne stavove niti njima da upravlja; ti stavovi treba da obezbede
način da se sperma prospe. I bilo da se čoveku diže ili ne, filozofija,
nezavisna od strasti, treba uvek da bude ista. Zabavljanje pri orgijama
sastojalo se u proveravanju koje nikada dotad nisu obavili, a koje je bilo
jako zanimljivo: hteli su da odrede koja devojčica i koji dečak imaju
najlepše dupe. Shodno tome, postavili su osam dečaka u jedan red,
uspravne, ali malčice nagnute napred: to je pravi način da se ispita i
oceni dupe. Ispit je bio vrlo dug i vrlo strog; bila je to borba mišljenja
koja su se menjala, prilazili su i odmicali se po petnaest puta, i najzad je
zlatna jabuka jednoglasno pripala Zefiru: svi su se složili da se ne može
naći ništa fizički savršenije i lepše skrojeno. Prešli su na devojčice; one
su zauzele isti položaj; prvo su vrlo dugo oklevali: bilo je skoro
nemoguće odlučiti se između Avgustine, Zelmire i Sofije. Avgustina,
viša i bolje građena od druge dve, verovatno bi pobedila pred žirijem
slikara; ali bludnici traže više draži nego tačnosti, više putenosti nego
pravilnosti. Protiv nje je govorilo malo suviše tananosti i finoće; druge
dve su nudile tako sveže meso, bile su više punačke, guzica tako belih i
oblih, krsta su im se tako bludno ulivala u dupe da su nadmašile
Avgustinu. Ali, kako odlučiti između dve poslednje? Deset puta je ocena
bila ista. Najzad je, ipak, pobedila Zelmira; uzeli su oba ova dražesna
deteta, ljubili ih, gnjavili, izdrkavali celo veče, naredivši Zelmiri da drka
Zefira, koji je već bio kadar da odlično svršava, pa je svojim uživanjem
drugima pružio uživanje najvećeg stepena; onda je on drkao devojčicu,
koja je gubila svest u njegovom naručju; od svih ovih bludnih scena,
vojvoda i njegov brat su prosuli spermu, ali su se Kurval i Tvrtko vrlo
slabo uzbudili, i rekoše da su njima potrebne scene manje ružičaste da
bi im oživele stare i istrošene duše, a da su sve te začkoljice dobre samo
za žutokljunce. Najzad su polegali, a Kurval se nekim novim beščašćima
naplatio za nežna ljubavna poigravanja kojima je protiv svoje volje
prisustvovao.

Dan dvadeset osmi

Bio je to dan venčanja, kada je trebalo da veza braka spoji Kupidona

i Ružicu, ali čudnom slučajnošću, koja kao da je bila neumitna, oboje su
bili predviđeni za večernje kažnjavanje. Kako tog jutra niko nije bio
uhvaćen u prestupu, ceo taj deo dana su posvetili obredu venčanja, a
kada je to bilo obavljeno, okupili su se u dvorani da vide šta će ovo dvoje
dalje raditi. Kako su Venerine tajne često proslavljane pred očima ove
dece, mada ih nijedno od njih do sada nije služilo, teoretski su bila
dovoljno potkovana da bi znala da na određenim delovima tela izvedu
otprilike sve što je imalo na njima da se radi. Kupidon, kome se već vrlo
tvrdo dizao, postavio je, dakle, svoj klin među Ružičine butinice, koja je
to dopustila sa svom čednošću najpotpunije nevinosti; mladić je radio
tako spretno da bi, najverovatnije, uspeo da ga biskup nije zgrabio u
svoje ruke i uspeo sebi da zavuče ono što bi dečak, verujem, mnogo
radije nabio u svoju ženicu. Dok ga je zavlačio u široko biskupovo dupe,
upućivao joj je poglede pune žaljenja, ali je uskoro i ona bila zauzeta, jer
je nju biskup natakao kroz butine. Kurval se privukao da raskalašno
drpa dupe malog biskupovog jebača, a pošto se to lepo dupence po
propisu nalazilo u željenom stanju, on ga je lizao, od čega kurac kao da
je krenuo da mu se diže. Tvrtko je činio isto s devojčicom, jer je nju
vojvoda natakao spreda. Međutim, niko nije svršio, pa su posedali za
sto; dva mlada supružnika, koji su prisustvovali obedu, poslužila su
zatim kafu sa Avgustinom i Zelamirom. Raskošna Avgustina,
nezadovoljna što sinoć nije odnela pobedu u konkursu lepote, ostavila je
svoju kosu u takvom neredu da je to činilo hiljadu puta privlačnijom.
Kurvala je ovo stanje uzbudilo, i zagledajući joj se u guzicu: »Ne
razumem kako ova droljica nije sinoć odnela zlatnu palmu, jer neka me
đavo odnese ako sam ikada video lepše dupe od ovoga.« To govoreći,
malo ga je raščepio, pitajući Avgustinu da li bi mogla da ga zadovolji.
»O«, reče ona, »i to potpuno, jer više ne mogu da se uzdržim.« Kurval je
položi na sofu, i kleknuvši iza ove lepe zadnjice, za tili čas proguta
govno. »Boga li mu blagog jebem«, reče okrećući se prijateljima i
pokazujući im ud prilepljen za stomak, »sada sam u stanju u kojem
žudim nešto da preduzmem.« − »A šta?« reče mu vojvoda, koji je voleo
da Kurval sipa strahote kada je bio u takvom stanju. − »Šta?« odgovori
Kurval: »bilo koju gadost koju bi mi neko predložio, makar njome
osakatio prirodu ili rasturio svemir.« − »Hodi, hodi«, reče Tvrtko, koji je
primetio da ovaj baca besne poglede prema Avgustini, »hajdemo da
slušamo Diklu, vreme je; jer, siguran sam, kad bismo ti sada popustili
uzde, ovo pile bi provelo teških četvrt sata.« − »A, da«, reče Kurval sav u
vatri, »i to vrlo teških, to vam najozbiljnije kažem.« − »Kurval«, reče
vojvoda, takođe sav nadrkan, jer se njemu posrala Ružica, »neka nam
predaju harem, i za dva sata ćemo ga dobro udesiti.« Biskup i Tvrtko,
mirniji u ovom trenutku, uzeše po jednoga pod ruku, i u takvom stanju,
to jest skinutih gaća i nadignute budže razvratnici se pojaviše pred
narodom koji je već bio okupljen u dvorani za pripovedanje, spreman da
sluša nove Dikline iskaze, a ona je već predvidela, prema stanju u kojem
su se nalazila ova dva gospodina, da će ubrzo biti prekinuta, i zbog toga
je počela ovim rečima:

»Jedan dvorski vlastelin, čovek od oko trideset pet godina, došao mi

je tražeći«, reče Dikla, »jednu od najlepših devojaka koje su se mogle
naći. Nije me uopšte obavestio o svojoj strasti i, da bih mu ugodila, dala
sam mu jednu mladu krojačicu koja se još nikada nije kurvala, i koja je
bespogovorno bila jedno od najlepših bića koja su se mogla naći.
Spanđam ih i, znatiželjna da vidim šta će se dogoditi, brzo idem da
osmotrim kroz svoju rupu. ’Gde li je, do đavola, gospođa Dikla’, počeo je
tim rečima, ’našla ovako ružnu drolju? U blatištu, bez sumnje!…
Sigurno su vas dovukli sa ulice dok ste pokušavali da se zakačite nekom
zagorelom vojniku.’ A devojka, postiđena i potpuno neupućena, nije
znala kako da se drži. ’Hajde, skidajte se, šta čekate?’ nastavio je
ljubavnik… ’Kakva šeprtlja!… U životu nisam video tako ružnu i tako
blesavu kurvu… Pa šta je, brže, hoće li to još stići danas? Ah, evo najzad
tog tela koje su mi toliko hvalili. Kakvi sifoni… čovek bi rekao matoro
kravlje vime!’ I drpao ih je grubo. ’A taj stomak! prava smežurana
labušina!… Sigurno ste nakotili dvadesetoro dece?’ − ’Nijedno,
gospodine, kunem vam se.’ − ’Da, nijedno: to kažu sve drolje; da im
čovek poveruje, sve su nevine… Dobro, okrenite se! Odvratnog li
dupišta… Kakvi mlitavi guzovi, nepodnošljivo… Sigurno su vas u životu
dobro šutirali u dupe, tako je udešeno!’ A ne zaboravite, gospodo, da je
to bila najlepša zadnjica koja se mogla videti. Od svega ovoga, mlada je
osoba počela da se zbunjuje; skoro da sam mogla da brojim otkucaje
njenog malog srca, i jasno sam videla kako joj preko lepih očiju prelazi
oblak. A što se ona više zbunjivala, prokleti dripac je sve više vređao.
Nemoguće mi je da vam ponovim sve besmislice koje joj je uputio;
čovek se ne bi usudio da govori oštrije ni najružnijem i najodvratnijem
gaboru. Najzad se više nije mogla uzdržati i suze su grunule: razvratnik,
koji se drkao iz sve snage, pripremio je baš za taj trenutak bujicu svog
nagvaždanja. Nemoguće mi je da vam prenesem sve grozote koje je
prosipao o njenoj koži, o struku, o odvratnom vonju koji, kako je tvrdio,
iz nje izbija, o njenom držanju, o njenom duhu: jednom rečju, tražio je
sve, izmišljao je sve načine da joj povredi ponos, i svršio je po njoj
bljujući gadosti koje ni kočijaš ne bi sebi dozvolio da izgovori. Posledica
ove scene bila je vrlo zabavna: zahvaljujući njoj, devojka se zaklela da se
više nikada u životu neće izložiti ovakvom doživljaju, i osam dana
kasnije sam saznala da je otišla u manastir da se zakaluđeri. Rekla sam
to mladom čoveku, koga je to izvanredno zabavljalo, i koji mi je kasnije
naručivao nova nevinašca da bi ih naveo na ovakva zaveštanja.«

»Jedan drugi«, nastavljala je Dikla, »tražio je da mu nabavljam

krajnje osetljive ženske koje očekuju neku važnu novost čiji loš ishod
može izazvati najjaču tugu. Ova vrsta mi je pričinjavala mnogo teškoća,
jer je bilo teško da se takve privedu. Naš čovek je bio znalac pošto je već
dugo vremena igrao istu igru, i jednim pogledom je utvrđivao da li
udarac koji zadaje pozleđuje ranu. Ja ga, dakle, nisam varala, i uvek sam
mu davala ženske koje su bile u duhovnom stanju koje je on želeo.
Jednog dana sam mu privela jednu koja je iz Dižona očekivala vesti od
mladog čoveka koga je obožavala, a koji se zvao Valkur. Spanđam ih.
’Odakle ste vi, gospođice?’ pita je učtivo naš razvratnik. − ’Iz Dižona,
gospodine.’ − ’Iz Dižona? Eh, do đavola, ovog trenutka sam primio
pismo koje me mnogo rastužilo.’ − ’O čemu se radi?’ pita
zainteresovano mlada devojka; ’kako poznajem ceo grad, možda bi me
ta vest mogla zanimati.’ − ’Ah, ne’, odgovara naš čovek, ’to se samo
mene tiče; javljaju mi da je umro jedan mlad čovek kome sam bio veoma
naklonjen. Tek što se oženio kćerkom moga brata, u koju je bio jako
zaljubljen, i već sutradan po svadbi naglo je umro.’ − ’A kako se zvao,
gospodine, molim vas?’ − ’Zvao se Valkur, bio je rodom iz Pariza,
stanovao je u toj ulici, u toj kući… Ah, vi ga sigurno ne poznajete.’ U
tom trenutku devojka pada u nesvest. ’Ah, da ga jebem’, kaže naš
razvratnik u zanosu, otkopčavajući šlic i drkajući se po njoj, ’ah, boga li
mu jebem, takvu sam je hteo! Daj dupe, dupe mi daj! Još mi samo dupe
treba da bih svršio.’ I okrenuvši je, razgaći je i prosu joj po zadnjici
jedno sedam ili osam mlazeva sperme, pa pobeže ne brinući se za
posledice onoga što je govorio, niti o budućnosti ove nesrećnice.«

»A je li crkla od toga?« reče Kurval kome je jedan od nabijača

sterivao do balčaka. − »Nije«, reče Dikla, »ali se od toga razbolela, i nije
napuštala krevet više od deset nedelja.« − »Oh, dobre li stvarčice«, reče
vojvoda. »Ali ja bih više voleo«, nastavi zlikovac, »da je vaš čovek za ovo
saopštenje izabrao vreme njene menstruacije.« − »Tačno«, reče Kurval;
»recite bolje, gospodine vojvodo: diže vam se, vidim vas odavde, i vi
biste jednostavno više voleli da je ona skapala na licu mesta.« − »U
dobar čas!« reče vojvoda. »Pošto mi vi to kažete, mogu i da se složim; jer
ja se ne obzirem mnogo na smrt jedne ženske.« − »Tvrtko«, reče biskup,
»ako se ne pobrineš da ova dva nestaška svrše, biće loma večeras.« −
»Da ga jebem«, reče Kurval biskupu, »vi se suviše brinete za svoje stado.
Dvoje-troje više ili manje, šta to čini? Hajdemo, gospodine vojvodo,
hajdemo zajedno u budoar, i to u društvu, jer dobro vidim da ova
gospoda ne žele da ih sablaznimo večeras.« Rečeno, učinjeno; i naša dva
razvratnika povedoše Zelmiru, Avgustinu, Sofiju, Kolombu, Kupidona,
Narcisa, Zelamira i Adonisa, koje su pratili Buljoder, Nebojeb, Tereza,
Fanšon, Konstanca i Julija. Posle nekoliko trenutaka, začula su se dva-
tri ženska krika i urlikanje naša dva zločinca kojima se sperma istočila
istovremeno; Avgustina se vratila s maramicom na raskrvavljenom
nosu, kao i Adelaida. Julija, i sama razvratna i dovoljno spretna da se
izvuče iz svake opasnosti, smejala se kao luda govoreći da bez njene
pomoći nikada ne bi svršili. Gomila se vratila; Zelamiru i Adonisu se sa
guzica još slivala sperma; i pošto su prijateljima potvrdili da su se
ponašali sasvim pristojno i da ne može ništa da im se zameri, da su sada
potpuno smireni i u stanju da nastave da slušaju, naredili su Dikli da
nastavi, što je ona učinila ovim rečima: »Krivo mi je«, reče ova lepotica,
»što je gospodin Kurval toliko žurio da utoli svoje potrebe jer sam imala
da ispričam dve priče o trudnim ženama, koje bi mu, verujem, pričinile
zadovoljstvo. Poznato mi je da je ta vrsta žena po njegovom ukusu, i
sigurna sam, ako mu je ostala i trunka želje, da bi ga te priče mogle
razonoditi.« − »Pričaj, pričaj, ipak; znaš valjda da sperma nema
nikakvog uticaja na moja osećanja, i da je, naprotiv, najviše proizvodim
kada sam najzaljubljeniji u zlo.«

»Pa dobro«, reče Dikla; »videla sam jednog čoveka čija je strast bila
da posmatra ženu na porođaju. Drkao se posmatrajući je u bolovima, i
svršavao po glavi deteta čim bi se pojavila.
Jedan drugi je ženu u sedmom mesecu trudnoće postavljao na jedno
izdvojeno postolje, visoko preko petnaest stopa. Gore je morala da stoji
uspravno, ne gubeći ravnotežu, jer ako bi joj se u glavi zamutilo, i ona i
njen plod bi se zauvek smrskali na podu. Razvratnika o kome vam
govorim vrlo je malo dirao položaj ove nesrećnice koju je za to plaćao, i
drkao se pred njom vičući: ’Ah, lepog li spomenika, lepog li ukrasa, lepe
li carice.’«

»Ti bi drmnuo stub, zar ne, Kurval?« reče vojvoda. − »Oh, ne bih
uopšte, varate se; ja i suviše gajim poštovanje koje svi mi dugujemo
prirodi i njenim tajanstvenim ostvarenjima. Zar najzanimljivije njeno
ostvarenje nije produženje naše vrste? Nije li to neka vrsta tajne koju
stalno moramo da obožavamo, i koja nam prema onima koji je ostvaruju
nameće najnežniju naklonost? Ja ne mogu da vidim trudnu ženu a da se
sav ne raznežim: zamislite kakvo je stvorenje žena koja, kao peć, udno
svoje vagine rascvetava malo sline! Ima li ičega lepšeg, nežnijeg od
toga? Konstanca, priđite mi, molim vas, dođite da poljubim oltar na
kojem se u ovom času dešava ovo čudo.« A pošto se ona baš nalazila u
njegovoj niši, nije morao daleko da traži hram kojem je želeo da se
pokloni. Ali moglo bi se pretpostaviti da to nije učinio baš na način koji
je Konstanca očekivala, mada mu je verovala samo upola, jer se odmah
prolomio njen krik koji nikako nije ličio na posledicu poklonjenja ili
počasti. A Dikla, kada je videla da je posle ovoga nastao tajac, sledećom
bajkom je završila svoje pripovedanje te večeri:

»Upoznala sam«, reče ova lepojka, »jednog čoveka čija se strast

sastojala u tome da sluša decu koja se deru na sav glas. Trebala mu je
majka s detetom najviše od tri-četiri godine; zahtevao je od majke da
pred njim okrutno bije dete, a kada je dete, naterano ovakvim
ophođenjem, počinjalo da se dere iz sveg glasa, majka je morala da se
dokopa bludnikovog kurca i snažno ga drka tu pred detetom, na čiji je
nos svršavao čim bi ga video kako grca u suzama.«

»Kladim se«, reče biskup Kurvalu, »da ovaj čovek nije više od tebe
voleo razmnožavanje.« − »I ja bih rekao«, reče Kurval. »To mora da je
bio, prema mišljenju jedne vrlo duševne gospođe, kakvom su je svi
smatrali, to mora da je bio, rekoh, veliki zlikovac; jer svaki čovek, prema
tvrđenju te gospođe, koji ne voli životinje, decu i trudne žene, nakaza je
koju treba obesiti. Ta matora veštica bi meni brzo presudila«, reče
Kurval, »jer je sigurno da ne volim nijednu od te tri stvari.« I, kako je
bilo kasno, jer je prekid bio uzeo veliki deo večeri, posedali su za sto. Pri
večeri su pretresali sledeća pitanja: čemu služi čovekova osećajnost,
služi li sreći ili ne. Kurval je dokazao da je ona samo opasna, i da je to
prvo osećanje koje kod dece treba otupiti, navikavajući ih od malih nogu
na najsvirepije prizore. Pošto su svi razmotrili ovo pitanje sa raznih
stanovišta, konačno su se vratili na Kurvalovo mišljenje. Posle večere,
vojvoda i on su predložili da se žene i dečaci pošalju na spavanje, i da se
orgije obave samo među muškarcima. Svi su se složili s predlogom, pa
su se zatvorili sa osmoricom nabijača i proveli skoro celu noć jebući se i
pijući likere. Polegali su u dva sata, pred jutro, a sutrašnji dan će doneti
i događaje i priče koje će čitalac otkriti ako se samo potrudi da čita ovo
što sledi.

Dan dvadeset deveti

Ima jedna poslovica (a poslovice su mnogo dobra stvar), ima jedna,

kažem, koja tvrdi da se apetit stvara jedući. Ova poslovica, koliko god
bila prosta, ima vrlo razgranato značenje: ona hoće da kaže da čovek
koji čini strahote, želi da počini sve novije, i što ih više čini, sve ih više i
želi. To je bio slučaj s našim nezasitim razvratnicima. Svojom
neumitnom okrutnošću, gnusnom prefinjenošću u bludu, osudili su već,
kao što je rečeno, svoje nesrećne supruge da im posle vršenja nužde
pružaju najniže, najprljavije usluge; ali nisu se zadržali na tome, i ovoga
dana su proglasili zakon koji je, verovatno, bio plod sodomističkog
bludničenja prošle noći, novi zakon, kažem, koji je određivao da će
supruge počev od prvog decembra služiti kao noćne posude za vršenje
nužde, i da će se ta nužda, jednom rečju, i mala i velika, ubuduće vršiti
isključivo u njihova usta; i da će ih svaki put kada gospoda izvole vršiti
nuždu, pratiti četiri sultanuše da bi pružile, čim se nužda obavi, usluge
koje su ranije vršile supruge, a koje više neće moći da ih obavljaju jer će
služiti za važniju stvar; da će četiri dežurne sultanuše biti Kolomba za
Kurvala, Heba za vojvodu, Ružica za biskupa i Mišeta za Tvrtka; i da će i
najmanji propust bilo u jednom bilo u drugom poslu, bilo u onom koji
se tiče supruga, bilo u onom koji se tiče četiri devojčice, biti kažnjavan s
najvećom strogošću. Kad su ove jadne žene bile upoznate s novim
propisom, počele su gorko da plaču, ali nikoga time nisu ganule.
Propisali su još da će svaka supruga služiti samo svog muža, uz to Alina
biskupa, i da u ovoj upotrebi neće biti dozvoljene nikakve promene. Dve
starice su na smenu dežurale pri istom činu, a utvrdili su takođe i
vreme, to jest svako veče posle orgija. Ugovorili su da to obavljaju uvek
grupno; da će u toku obreda četiri sultanuše, dok čekaju na dužnost
koju imaju da obave, nuditi svoja dupeta, a starice ići od jednog do
drugog čmara da bi ga stezale, otvarale i na taj način izazivale čin. Pošto
su objavili pravilnik, pristupili su kažnjavanju koje su sinoć propustili,
pošto ih je bio uhvatio merak da prave muške orgije. Stvar je izvedena u
devojačkoj odaji; svih osam je kažnjeno, a za njima Adelaida, Alina i
Kupidon, koji su se, takođe, nalazili na crnoj listi. Obred je, uz sve
pojedinosti i uobičajeni protokol za slične slučajeve, trajao četifi sata,
posle čega su sišli na ručak jako uspaljenih glava, a naročito Kurval, koji
je toliko voleo ovakav način ophođenja da mu kurac nikada nije omanuo
i pri tome se uvek dobro udrvenio. Što se vojvode tiče, on je pri
kažnjavanju svršio, kao i Tvrtko. Ovaj drugi, koji je u poslednje vreme
prema svojoj dragoj ženici gajio izuzetno oštar stil bluda, kaznio je uz
toliko silovite potrese uživanja da ga je to koštalo sperme. Posle ručka
su prešli na kafu; pijući je, jako su žudeli da sebi priušte koje sveže
dupe, i mogli su među muškarcima da izaberu Zefira i Kitona, kao i
mnoge druge da su hteli, ali među sultanušama takvog nije bilo. Služile
su ih, dakle, jednostavno, sledeći utvrđeni red, Kolomba i Mišeta.
Kurvalu su, kada je pregledao Kolombino išarano dupe, delimično
njegovom zaslugom, nadošle vrlo čudne želje, pa joj je otpozadi
provukao kurac među butine, snažno joj muljajući dupe; povremeno mu
je, pri izvlačenju, sprava kao nehotično doticala slatku rupicu koju je
toliko želeo da probuši. Posmatrao je, proveravao. »Boga li mu jebem!«
reče svojim prijateljima, »dajem u zajedničku kasu odmah dve stotine
zlatnika ako mi samo dozvolite da pojebem ovo dupe.« Ipak se uzdržao,
nije čak ni svršio. Biskup je izdrkao Zefira sebi u usta, i prosuo je svoju
gutajući spermu ovog preslatkog deteta; Tvrtko je od Kitona zahtevao
da ga šutira u dupe, da mu sere, ali je ostao suva kurca. Prešli su u
pripovedačku dvoranu, gde je svaki otac, kako se to često dešavalo,
držao na kanabetu svoju kćerku, pa su saslušali, skinutih gaća, pet priča
naše drage pripovedačice.

»Posle poštene raspodele Furnijerkinog dobrotvornog nasleđa, sreća

se očigledno okrenula mojoj kući«, reče ova lepotica: »nikada dotle
nisam imala toliko poznanstava s bogatašima. Benediktinski iguman,
koji je bio među mojim najboljim mušterijama, došao mi je jednoga
dana i rekao da je čuo o jednoj vrlo čudnoj strasti, i da je čak video na
delu nekog svog prijatelja koji je bio njome opsednut, pa bi hteo i on da
je isproba, i da mu za to treba jedno vrlo dlakava ženska. Dala sam mu
jednog stvora, pod pazuhom i na brežuljku imala je žbunove poput
pramenova jove. ’Baš mi takva treba’, reče mi. A pošto mi je bio jako
naklonjen, i pošto smo se i nas dvoje često zabavljali, nije se uopšte krio
preda mnom. Ženska se svukla, on je postavio u poluležeći položaj na
sofu, sa rukama jako podignutim. Naoružan vrlo oštrim makazama,
krenuo je da šiša do kože ovog stvora ispod pazuha. Sa pazuha je prešao
na brežuljak; takođe ga je ošišao, ali tako savršeno da se činilo da ni na
jednom ni na drugom mestu koja je obradio nikada nije bilo ni dlačice.
Kada je završio posao, izljubio je delove koje je ošišao i prosuo spermu
po ošišanom brežuljku, ushićujući se svojim delom.
Jedan drugi je zahtevao mnogo čudniji obred: bio je to vojvoda od
Florvila. Zapovedio mi je da mu privedem jednu od najlepših žena koju
sam mogla naći. Njegov sobar nas je dočekao i uveo u palatu na
sporedna vrata. ’Treba da udesimo ovo lepo stvorenje’, reče mi sluga,
’da bi gospodin vojvoda mogao njome da se razonodi… Krenite za
mnom.’ Prolazili smo kroz prostrane mračne hodnike s mnogim
okukama, i najzad stigli u jednu sumornu sobu osvetljenu sa šest sveća
postavljenih po podu oko dušeka prekrivenog crnim satenom. Cela soba
je bila obložena crnim pokrovom; užasnule smo se kada smo ušle.
’Budite spokojne’, reče nam vodič, ’neće vam se dogoditi nikakvo zlo; ali
podajte se svemu’, reče devojci, ’i nikako nemojte propustiti da izvršite
sve što vam bude naredio.’ Svukao je devojku potpuno golu, raspleo joj
prekrasnu kosu i pustio da slobodno pada niz leđa. Onda je položio
između sveća na dušek i rekao joj da izigrava mrtvaca, da se nipošto ne
pomera za vreme scene i da diše što može manje. ’Jer ako, ne daj bože,
moj gospodar, koji će misliti da ste stvarno mrtvi, primeti izigravanje,
besno će prekinuti seansu i sigurno vas neće isplatiti.’ Kad je gospođicu
položio na dušek kao mrtvaca, namestio joj je usta i oči sa izrazom bola,
prebacio joj kosu preko gole dojke, stavio pored nje jedan bodež i
pilećom krvlju joj izmrljao površinu, širine šake, na mestu gde je srce:
’Ničega se ne plašite’, ponovi devojci, ’vi nemate ništa da radite ni da
govorite: morate samo da ostanete nepomični i da hvatate dah samo kad
je on podalje od vas. Mi sada treba da se povučemo’, reče sluga meni.
’Hodite, gospođo; a da se ne biste brinuli za svoju štićenicu, postaviću
vas na mesto sa kojeg ćete moći da čujete i vidite celu scenu.’ Mi
iziđosmo i ostavismo žensku, koja je najpre bila vrlo uznemirena, ali su
je sobareva uveravanja ipak malo ohrabrila. On me odvede u sobu pored
ove u kojoj će se obaviti obred, i kroz jednu pukotinu paravana
obloženog crnim mogla sam sve da čujem. Mogla sam vrlo dobro i da
posmatram, jer je crna obloga bila od krepa, tako da sam kroz nju mogla
da razaznam sve predmete, kao da sam u susednoj sobi. Sluga povuče
zvono; to je bio znak, i nekoliko trenutaka kasnije, videli smo visokog,
suvog i mršavog čoveka šezdesetih godina gde ulazi na vrata. Ispod
široke kućne haljine od indijskog tafta, koja je lepršala oko njega, bio je
potpuno nag. Zaustavio se čim je ušao; treba ovde da vam kažem da smo
ga posmatrali tajno, jer je vojvoda mislio da je potpuno sam, nije mu
bilo ni nakraj pameti da ga neko posmatra. ’Ah! lepog li leša! ’ povika
odmah… ’lepe li pokojnice. Oh! gospode bože’, reče spazivši bodež, ’ovo
tek što je ubijeno… Ah, boga li mu jebem, kako li se tek onom koji je to
počinio digao kurac!’ I, drkajući se: ’Kako žalim što nisam video kada je
proburazio!’ Pa, opipavajući joj stomak: ’Da li je bila trudna? Ne… na
žalost.’ I nastavljajući da je drpa: ’Lepog li mesa! još je sve toplo… lepe li
sise.’ Onda se nadnese nad nju i poljubi je u usta s neverovatnom
silinom: Još joj curi pljuvačka’, reče… ’ala volim tu pljuvačku!’ I još
jednom joj nabi jezičinu sve do grla. Nemoguće je bolje igrati ulogu no
što je to činila ova devojka; bila se ukrutila kao cepanica, a kada je
vojvoda bio blizu nje, nije ni disala. Najzad je uze u ruke i okrenu je
potrbuške: ’Treba da pregledam to lepo dupe’, reče. I čim ga je ugledao:
’Ah, jebem ti, lepih li guzova.’ Onda ih je ljubio, čepio, i jasno smo videli
kako je zavukao jezik u nežnu rupicu. ’Evo, časti mi’, uzviknu sav
oduševljen, ’najveličanstvenijeg leša koji sam u životu video! Ah, koliku
je tek sreću doživeo taj koji je lišio života, koliko je tek on uživao!’ Na tu
pomisao je svršio; ležao je pribijen uz nju, butina prilepljenih uz njeno
dupe, prosuo se preko njenog čmara i iskapljao neverovatno
zadovoljstvo, vičući kao sotona dok je prolivao spermu: ’Ah, jebem ti,
jebem ti! Koliko bih voleo da sam je ja ubio!’ To je bio kraj radnje.
Razvratnik se digao i ispario. Bilo je krajnje vreme da uđemo i
pridignemo našu obamrlu: nije više mogla da izdrži; prinude, užas, sve
joj je obuzelo sva čula, i bila je spremna da joj se zaista desi ono što je
tako dobro odigrala. Otišle smo sa četiri zlatnika što nam ih je dao
sluga, koji nam je, kao što već možete zamisliti, zakinuo bar polovinu.«

»Slavim te bože!« uzviknu Kurval, »eto moje strasti! U ovome ima i

soli i začina.« − »Meni se nadigao kao magarcu«, reče vojvoda; »kladim
se da ta osoba nije ostajala samo na tome.« − »Možete u to biti sigurni,
gospodine vojvodo«, reče Martina, »on ponekad hoće i više istinitosti. U
to ćemo gospođa Degranž i ja imati prilike da vas uverimo.« − »A kog
đavola ti radiš za ovo vreme?« reče Kurval vojvodi. − »Pusti me, pusti
me!« reče vojvoda, »tucam svoju kćerku i zamišljam da je mrtva.« −
»Ah, zlikovče, u glavi su ti dva zločina.« − »Ah, jebi ga, više bih voleo da
su stvarniji!« i prljava mu se sperma izli u Julijinu vaginu. »Hajde
nastavi, Dikla«, reče čim je svršio, »nastavi, draga prijateljice, ne
dopusti da predsednik svrši, jer osećam da hoće da oskvrnavi svoju
kćerku: malom nevaljalcu se opake misli motaju po glavi; njegovi
roditelji su mi ga poverili, pa moram da ga nadzirem da se ne bi
izopačio.« − »Ah, kasno je«, reče Kurval, »kasno je, svršavam! Ah, boga
li mu božijeg, lepe li pokojnice!« I zlikovac, koji je natakao Adelaidu na
pizdu, zamišljao je, kao i vojvoda, da jebe svoju mrtvu kćer: čudne li
pomućenosti razvratničkog duha, koji ne može ništa da čuje ni vidi a da
ne zaželi odmah da učini isto. »Dikla, nastavi«, reče biskup, »jer me
primer ovih nevaljalaca zanosi, a u stanju u kojem se sada nalazim,
plašim se da bih mogao da učinim i gore.«

»Kratko vreme posle ovog događaja bila sam sama kod jednog
razvratnika«, reče Dikla, »čija je strast bila možda uvredljivija, ali ne
tako turobna. Prima me u salonu s vrlo lepim tepihom na podu,
naređuje mi da se svučem i postavlja me četvoronoške. ’Da vidimo’, reče
pokazujući mi dva velika dalmatinca koji su sedeli pored njega, ’da
vidimo ko će od vas biti hitriji, moji psi ili ti; hajde, hvataj.’ U isto vreme
baca velike pečene kestene na pod i govori mi kao životinji: ’Donesi,
donesi!’ kaže. Ja jurim četvoronoške za kestenima, s namerom da
ispunim njegov prohtev i da mu ih donesem, ali dva psa skaču za mnom
i lako me prestižu; zgrabe kesten i donesu ga gospodaru. ’Zaista ste
nespretni’, kaže mi na to gazda, ’plašite se, valjda, da će vas moji psi
pojesti? Toga se ne bojte, neće vam učiniti nikakvo zlo, ali u duši će vam
se dobro narugati ako vide da ste nespretniji od njih. Hajde da ih
dostignete… donesi!’ Ponovo bačen kesten, nova pobeda pasa nada
mnom. Igra je trajala dva sata, i za sve to vreme samo sam jednom bila
dovoljno spretna da ščepam kesten i donesem ga u ustima onome koji
ga je bacio. Ali bilo da sam pobedila ili ne, ove životinje, naučene na tu
igru, nikakvo mi zlo nisu učinile; izgledalo je, naprotiv, kao da se igraju
sa mnom, kao da i ja pripadam njihovoj sorti. ’Dobro’, reče gazda, ’dosta
smo radili: treba da se jede.’ Zazvoni, sluga uđe. ’Donesi hrane mojim
životinjama’, reče. Sluga odmah donese drvenu činiju od ebanosa, punu
neke vrste vrlo finog mlevenog mesa, i spusti je na zemlju. ’Hajde’, reče
mi, ’ručaj s mojim psima, i potrudi se da pri jelu ne budeš onako
nespretna kao pri trci.’ Nisam imala šta da odgovorim, moralo se
poslušati i, stalno četvoronoške, zavučem glavu u zdelu, a kako je sve
bilo vrlo čisto i ukusno, klopala sam sa psima, koji su mi vrlo učtivo
ostavljali moj deo, ne otimajući se uopšte. To je bio trenutak
razvratnikovog nastupa: uvreda i poniženje u koje je stavljao ženu
neverovatno mu je zagrejao duh! ’Govnara’, reče drkajući se, ’drolja,
gledaj kako ždere s mojim psima. Tako bi trebalo postupati sa svim
ženama; kada bi svi tako radili, ne bi bile tako drske; one su domaće
životinje kao i ovi psi, kog bismo se vraga drugačije s njima ophodili?
Ah, droljo, ah, kurvo!’ uzviknu i približi mi se štrcajući mi spermu po
dupetu; ’ah, govnaro, naterao sam te, dakle, da jedeš s mojim psima!’ To
je bilo sve; naš je muškarac iščezao, ja sam se brzo obukla i našla dva
zlatnika na ogrtaču, uobičajenu svotu kojom je bludnik isplaćivao
predmete svog uživanja.«

»Ovde, gospodo«, nastavi Dikla, »moram da se vratim u svojoj priči i

završim veče dvema zgodama koje su se desile još u mojoj mladosti.
Kako su one malo žešće, ne bi im bilo mesto u bledim doživljajima
kojima ste mi naredili da počnem; bila sam, dakle, prinuđena da ih
premestim i da vam ih ispričam pri kraju. U to vreme sam imala samo
šesnaest godina, i bila sam još kod Gerenke; stavili su me u sporednu
odaju stana jednog vrlo uvaženog gospodina rekavši mi samo da čekam,
da budem mirna i u svemu slušam gospodina koji će doći da se zabavlja
sa mnom. Ali su se dobro čuvali da ne kažu nešto više; da su me o svemu
obavestili, ja se ne bih toliko plašila i naš bludnik ne bi toliko uživao.
Čekala sam u toj sobici čitav sat, kad su se vrata najzad otvorila. Bio je
to gazda glavom. ’Šta tu radiš, droco’, reče mi kao iznenađenim glasom,
’šta tražiš u mom stanu u ovo doba dana? Ah, kurvo’, uzviknu zgrabivši
me za okovratnik tako jako da sam skoro izgubila dah, ’ah, flinto, došla
si da me pokradeš!’ Odmah pozove u pomoć; jedan sluga od poverenja
se pojavljuje: ’Cvetko’, kaže mu gospodar sav u besu, ’evo jedne lopuže
koju sam našao skrivenu; skini je golu i spremi se da izvršiš naredbu
koju ću ti izdati.’ Cvetko posluša, za tren oka sam razgolićena, stvari mi,
kako koju skidaju, bacaju napolje. ’A sada’, reče bludnik slugi, ’sada mi
donesi jedan džak, ušij u njega ovu drolju i baci je u reku.’ Sluga izlazi
da potraži džak. Možete već zamisliti da sam iskoristila taj trenutak da
se bacim gazdi pred noge i da ga preklinjem da me poštedi, uveravajući
ga da me tu ostavila Gerenka, njegova stara podvodačica, i da nisam
lopov… Ali bludnik zgrabi moja dva guza, gnječeći ih dušmanski: ’Jebi si
mater, baciću ovo lepo dupe ribama da ga pojedu!’ To je bio jedini
pohotan postupak koji je sebi dopustio, inače ničim nije odavao da
razvrat ima ikakve veze sa ovom scenom. Sluga ulazi, donosi džak; ma
koliko sam se opirala, ubacili su me i ušili, i Cvetko me stavio na
ramena. Tada začuh dejstvo nastupa našeg razvratnika, koji je,
verovatno, počeo da se drka čim su me stavili u džak. Zlikovčeva sperma
je šiknula kad se Cvetko podigao. ’U reku… u reku, čuješ li me, Cvetko’,
govorio je mucajući od sladostrašća; ’da, u reku, i stavićeš jedan kamen
u džak da bi se kurva što pre udavila.’ Koještarije je govorio; mi
izađosmo, pređosmo u susednu sobu, gde mi je Cvetko, pošto je odrešio
džak, dao dva zlatnika i nekoliko nedvosmislenih dokaza da se on u
zadovoljstvu ponaša drugačije od svog gazde, i ja se vratih Gerenki, koju
sam jako izgrdila što me nije prethodno obavestila, a koja mi je, da bi se
pomirila sa mnom, kroz dva dana uredila sledeću partiju, o kojoj me još
manje obavestila.
Uglavnom isto kao u ovoj koju sam vam ispričala, trebalo je da se
nađem u radnoj sobi stana nekog generalnog poreznika; ali ovoga puta
sam bila zajedno sa slugom koji je bio došao da me od Gerenke odvede
svom gospodaru. Čekajući da dođe gazda, sluga se zabavljao pokazujući
mi nakit koji se nalazio u pisaćem stolu. ’Majku mu’, reče ovaj
poštenjačina, ’nikome ne bi smetalo da uzmete nešto; matori Krezus je
dosta bogat: kladim se da on ne zna ni koliko ima nakita koji drži u
ovom stolu, ni kakve je vrste. Verujte mi, ne ustežite se, i ne bojte se da
ću vas ja odati.’ Avaj! bila sam i suviše sklona da sledim ovaj pakleni
savet: vi poznajete moje sklonosti, govorila sam vam o njima. Stavila
sam, dakle, šapu, ne čekajući da me dalje nudi, na jednu kutijicu sa
sedam-osam zlatnika, ne usuđujući se da prisvojim neki predmet veće
vrednosti. Nitkov od sluge je samo to i čekao, a mogu vam reći da se na
ovo ne bih više vraćala da nisam kasnije saznala da mi ne bi pomoglo ni
da sam odbila, on bi uspeo da mi neprimetno turi u džep neku od
vrednosti. Gazda stiže, vrlo lepo me pozdravi, sluga izađe, i nas dvoje
ostasmo sami. Ovaj nije činio kao onaj drugi, ovaj se stvarno zabavljao:
mnogo mi je ljubio zadnjicu, morala sam da ga šibam, da mu prdim u
usta, on je meni stavljao kitu u usta, jednom rečju, kljukao se bludom
svake vrste, sem onog spreda. Ali, bez obzira na to šta je radio, nije
svršavao. Nije mu došao trenutak, sve što je radio bilo je za njega samo
uvod; videćete rasplet. ’Eh, majku mu’, reče mi, ’potpuno sam zaboravio
da jedan sluga čeka u predsoblju da mu dam malu dragocenost koju sam
maločas obećao da ću poslati njegovom gospodaru. Dozvolite mi da
održim reč, a čim budem s tim završio, opet ćemo prionuti na posao.’
Kriva za mali prestup koji sam počinila po nagovoru onog prokletog
sluge, prepuštam vam da zamislite kako sam zadrhtala na ove reči. U
prvi mah sam htela da ga zadržim; zatim sam pomislila da je bolje da se
pravim luda i da stvarčicu dobro sakrijem. On otvara pregradu, traži,
pretura, i ne nalazeći to što traži, strelja me očima. ’Droljo!’ reče mi
najzad, ’samo ste vi i jedan sluga, u koga imam potpuno poverenje, od
maločas ulazili ovamo; predmet nedostaje, jedino ste vi mogli da ga
uzmete.’ − ’Oh, gospodine’, kažem mu dršćući, ’budite uvereni da ne bih
ja…’ − ’Govnarije!’ reče u besu (a primećujete da mu je šlic stalno
otkopčan i kurac prilepljen uz stomak: već je to moralo da mi sve
objasni i odagna moj nespokoj, ali nisam videla, nisam primećivala
ništa), ’hajde, flinto, moj predmet mora da mi se nađe.’ Naređuje mi da
se svučem. Dvadeset puta mu se bacam pred noge moleći ga da me
poštedi pretresanja, koje me vređa: ništa ga ne zbunjuje, ništa ga ne
smiruje, u besu mi cepa haljine, i dok stojim gola, prevrće moje džepove
i, kao što možete pretpostaviti, ne treba mu mnogo da pronađe kutijicu.
’Ah, huljo, sada imam dokaz. Droljo! Dolaziš ljudima u kuću da ih
pokradeš.’ I pozva odmah svog poverenika: ’Idite’, reče mu sav u vatri,
’idite odmah da mi dovedete inspektora!’ − ’Oh, gospodine’, cvilim,
’smilujte se na moju mladost, bila sam zavedena, nisam to sama
smislila, drugi me na to naveo.’ − ’Pa dobro, sve ćete to reći čoveku od
zakona, a ja hoću da se pravda izvrši.’ Sluga izlazi; on se baca u jednu
fotelju, stalno nadignut i vrlo uzrujan, obasipajući me hiljadama uvreda.
’Kakva lopuža, kakva hulja! Ja sam hteo pristojno da je nagradim, a ona
dolazi da me pokrade. Ah, jebem ti sveca, sad ćemo videti.’ U tom
trenutku neko zakuca, i ja ugledam zvanično lice. ’Gospodine
inspektore’, reče gazda, ’evo jedne droce koju vam predajem u ruke, i to
golu, u stanju u koje sam je doveo pretresom; evo vam ženska s jedne
strane, haljine, s druge, i uz to, ukraden predmet; zahtevam da je
neizostavno osudite na vešala, gospodine inspektore.’ U tom se
trenutku sručio u fotelju i svršio. ’Da, neka je obese, boga li joj njenog!
Da vidim kako je vešaju, gospodine inspektore! Da vidim kako je vešaju,
samo to zahtevam od vas.’ Tobožnji inspektor me odvodi s predmetom i
mojim prnjama, uvodi me u susednu sobu, skida togu, i pred očima mi
je onaj isti sluga što me primio i naveo na krađu, koga nisam prepoznala
zbog zbunjenosti. ’Dobro je’, reče mi, ’jeste li se mnogo uplašili?’ − ’I te
kako, ne vladam više sobom.’ − ’Sada je gotovo’, reče mi, ’a evo za
naknadu.’ I uz te reči predaje mi u ime svoga gazde isti predmet koji
sam ukrala, vraća mi haljine, nudi me čašicom likera i odvodi gospođi
Geren.«

»Ova strast je zabavna«, reče biskup; »iz ovoga se mogu izvući razne
pouke za razne okolnosti, i to s manje pristojnog ophođenja, jer, istinu
vam kažem, nisam pristalica pristojnosti u razvratu. S manje
pristojnosti, kažem, iz ove priče se može naučiti kako kurvu na siguran
način sprečiti da se žali, bilo kako nepravično s njom postupali.
Dovoljno je postaviti joj zamku, gurnuti je u nju, i čim je čovek siguran
da je zgrešila, može s njom da čini što hoće; nema više straha da će se
usuditi da se žali, suviše će se plašiti da sama ne bude saslušavana i
osuđena.« − »Sigurno je«, reče Kurval, »da bih, da sam na mestu onog
razvratnika, mnogo više sebi dopustio, i verovatno se, draga Dikla, ne
biste tako lako izvukli.« Kako su priče bile duge, vreme večeri je stiglo
pre nego što su mogli prethodno malo da bludniče. Posedali su, dakle,
za sto čvrsto rešeni da nadoknade posle obeda. Tada su svi bili na
okupu, pa su rešili da utvrde koje se devojčice i koji dečaci mogu uvrstiti
u red muškaraca i žena. Da bi mogli da prosude o tome, odlučili su da
drkaju decu i jednog i drugog pola u čiju su zrelost još sumnjali. Od
ženskinja su bili sigurni u Avgustinu, u Fani i u Zelmiru; ova tri čarobna
stvorenjca, stara četrnaest i petnaest godina, svršavala su na najmanji
dodir; s Hebom i Mišetom, kojima nije bilo ni dvanaest godina, nije
vredelo ni pokušavati. Trebalo je, dakle, od sultanuša da isprobaju samo
Sofiju, Kolombu i Ružicu, koje su imale, prva četrnaest godina, a druge
dve po trinaest. Kod dečaka, znalo se da Zefir, Adonis i Seladon
prosipaju spermu kao zreli ljudi; Kiton i Narcis su bili još suviše mladi
da bi pokušavali. Radilo se, znači, samo o Zelamiru, Kupidonu i Jasintu.
Prijatelji su se, dakle, okupili oko gomile velikih jastuka koje su pobacali
po podu: za drkanje su bile zadužene Sanvila i Dikla; prva, u svojstvu
lezbejke, trebalo je da drka tri devojčice, a druga, kao majstor u drkanju
kurčeva, imala je da prosipa dečake. Prošle su u centar kruga oko kojeg
su bile fotelje prijatelja, ugodno ututkane jastučićima, pa su im predati
Sofija, Kolomba, Ružica, Zelamir, Kupidon i Jasint, a prijatelji su, da bi
se što bolje nadražili prizorom, uzeli svaki po jedno dete među butine.
Vojvoda je uzeo Avgustinu, Kurval Zelmiru, Tvrtko Zefira, a biskup
Adonisa. Obred je počeo dečacima, i Dikla, otkrivenih sisa i guzova,
ruku golih do laktova, poče da trlja jednu po jednu preslatku zverčicu.
Nemoguće je u to uneti više bluda; drmala je šaku s takvom lakoćom…
pokreti su joj bili tako prefinjeni a odlučni… nudila je ovoj deci svoja
usta, sise i dupe sa toliko umešnosti da je bilo sigurno da oni koji ne
budu svršili, jednostavno još nemaju moć za to. Zelamiru i Kupidonu su
se nadigli, ali ma šta da je radila, ništa nije procurilo. Kod Jasinta je do
uživanja došlo odmah, pri šestom pokretu šake: sperma je odskočila na
sisu, i dete se obeznanjivalo drpajući joj dupe; ovo su svi dobro zapazili,
jer mu za vreme radnje nije palo na pamet da joj dira prednji deo. Prešli
su na devojčice. Sanvila, skoro gola, ali vrlo lepo očešljana i, uostalom,
vrlo ukusno udešena, izgledala je tako kao da nema više od trideset
godina, mada joj je bilo već pedeset. Kako se nadala, kao oveštala
lezbejka, da će iz ove operacije izvući najveće zadovoljstvo, pohota joj je
sijala u velikim crnim očima, koje su i inače bile vrlo lepe. U svoju
partiju je unela bar toliko umešnosti koliko Dikla u svoju: drkala je
istovremeno klitoris, ulaz u vaginu i čmar; ali priroda još ništa nije
razvila kod Kolombe i Ružice; nije bilo ni najmanjeg znaka zadovoljstva.
Međutim, to nije bio slučaj s lepom Sofijom: pri drugom dodiru prsta,
pala je Sanvili na sisu; kratki isprekidani uzdasi, lepi obrazi oživeli
najnežnijim rumenilom, polurastvorene i ovlažene usne, sve je to
potvrđivalo zanos kojim je priroda nadarila, i proglasili su je ženom.
Vojvoda, kome se divljački nadigao, naredio je Sanvili da je izdrka još
jednom, i u trenutku svršavanja, zlikovac je izmešao svoju nečistu
spermu sa čorbicom mlade device. Kurval je posao obavio među
Zelmirinim butinama; a druga dvojica s dečacima, koje su stezali svojim
butinama. Polegali su, a pošto se sutradan ujutro nije desio nikakav
događaj dostojan da nađe svoje mesto u ovoj zbirci, kao ni pri ručku ni
pri kafi, prešlo se odmah u dvoranu, gde se Dikla, odevena kao kraljica,
pojavila na svojoj tribini, da bi sa svojih pet narednih priča završila sto
pedeset priča koje su joj bile poverene za trideset dana novembra
meseca.

Dan trideseti

»Ne znam, gospodo«, reče ova lepotica, »da li ste čuli za prohtev,
koliko nastran toliko opasan, grofa od Lernoa, ali kako su mi izvesni
odnosi koje sam održavala s njim omogućili da u tančine upoznam
njegovo vrlo izuzetno ponašanje, učinilo mi se da zaslužuje da se uvrsti
u slasti koje ste naručili da vam izložim. Strast grofa od Lernoa se
sastoji u tome da upropasti što veći broj mladih devojaka i udatih žena, i
nezavisno od novca koji mu služi da ih zavede, nema tog načina koji on
ne bi izmislio da ih podvede muškarcima; ili se služi njihovom
naklonošću, da bi ih spojio s predmetom njihove želje, ili im on nalazi
ljubavnike, ukoliko ih nemaju. Za to raspolaže jednom posebnom
kućom u kojoj se održavaju svi susreti koje on udešava; spaja ih,
obećava im mir i odmor, a sam odlazi u posebno skrovište da uživa u
posmatranju njihovih odnošaja. Ali, prosto je neverovatno do koje mere
on razbuktava nered u svojoj duši i kakva sve sredstva upotrebljava da
bi se ova mala tajna venčanja obavila: obilazi okolinu skoro svih
pariskih manastira, poznaje veliki broj udatih žena, i tako je spretan da
ne prođe ni dan a da se kod njega ne obave bar tri-četiri sastanka. Nikad
ne propušta da posmatra njihov blud, a da oni toga nisu svesni, jer se on
uvek nalazi sam na rupici svoje osmatračnice, tako da niko ne zna ni
kako dovodi sebe do svršavanja ni kakve je ono prirode: zna se samo za
činjenicu, izrekla sam je, jer sam smatrala da je dostojna da vam je
ispričam.
 Prohtev starog predsednika suda Deporta možda će vas više
razonoditi. Obaveštena o pravilima igre kojih se treba držati kad je u
pitanju ovaj razvratnik, stižem kod njega oko deset sati ujutro i potpuno
gola idem prvo da mu podnesem dupe na celivanje, dok on sedi u jednoj
fotelji duboko zavaljen, i odmah mu prdnem u nos. Moj predsednik,
raspaljen, ustaje, uzima nekoliko šiba što su ležale tu pored njega, i
počinje da me juri, dok je moja prva briga da bežim da se spasem.
’Bezobraznice!’ govori mi nastavljajući da me juri, ’naučiću te pameti,
meni si došla da činiš gadosti te vrste!’ On me juri, ja bežim. Najzad
dospevam u jedno udubljenje, tu se skupim kao da sam u neosvojivom
zaklonu, ali me on ubrzo stiže; predsednik udvostručuje pretnje kada
vidi da me drži u šaci, maše šibama, preti mi da će me udariti; ja se
skupim, čučnem, napravim se mala kao mišić; taj izraz straha i
poniženja najzad otkači njegovu spermu, i bludnik je štrca po mojoj
dojci urlajući od zadovoljstva.«

»Kako! a da te nijednom ne udari šibama?« reče vojvoda. − »Čak i ne

spuštajući ih prema meni«, odgovori Dikla. − »Eto ti vrlo strpljivog
čoveka«, reče Kurval; »prijatelji, priznajte da to nije s nama slučaj kada
u ruci držimo spravu o kojoj nam govori Dikla.« − »Malo strpljenja,
gospodo«, reče Sanvila, »uskoro ću vam ja prikazati neke bludnike iste
vrste, koji nisu toliko strpljivi kao predsednik o kome vam govori
gospođa Dikla.« A ova, videći da joj ćutanje koje je zavladalo omogućava
da nastavi, učini to na sledeći način:

»Malo posle ovoga događaja, bila sam kod markiza od Sen Žiroa, koji
je voleo da golu ženu stavi u neku vrstu ljuljaške, i da je zabacuje vrlo
visoko. Pri svakom spuštanju, žena mu prolazi ispred nosa; on vas
očekuje, i u tom trenutku ili mu treba opaliti prdež ili primiti udarac po
dupetu. Ja sam ga zadovoljila što sam bolje mogla; primila sam nekoliko
udaraca, ali sam mu dala sijaset prdeža. A kada je bludnik, posle čitavog
sata ove dosadne ceremonije svršio, ljuljaška se zaustavila, i ja sam bila
otpuštena.
Prošlo je tri godine otkako sam bila gazdarica Furnijerkine kuće, kad
mi je došao jedan čovek sa čudnim predlogom: bilo je reči o tome da mu
nađem razvratnike koji će se zabavljati s njegovom ženom i kćerkom, ali
pod uslovom da se on sakrije u neki ugao i posmatra sve što će im raditi.
On će mi ih predati, i ne samo što ću na njima zaraditi, nego će mi i on
dati po dva zlatnika za svaku partiju koju organizujem. U pitanju je bio
samo jedan uslov: za ženu je hteo ljude tačno određenog prohteva, a za
kćerku ljude jedne druge strasti: za ženu je hteo ljude koji će joj srati na
dojke, a kćerki su morali, dok je svlače, stražnjicu da upravljaju tačno ka
rupi kroz koju on posmatra, da bi mogao na miru i podrobno da je
razgleda, a na kraju da joj svršavaju u usta; ni za koju drugu strast nije
davao svoju robu. Pošto mi je obećao da će lično odgovarati za sve
događaje, ukoliko bi se žena ili kćerka žalile što su došle kod mene ili se
protivile da se podaju, prihvatila sam sve njegove uslove, i obećala da će
osobe koje će mi dovesti biti opslužene na način koji njemu odgovara.
Već sutradan mi je doveo robu: supruga je bila žena od trideset šest
godina, ne baš lepa, ali visoka i dobro građena, sa vrlo uočljivim izrazom
blagosti i skromnosti; gospođica je imala petnaest godina, plavojka,
malo debeljuškasta, lica najnežnijeg i najprijatnijeg na svetu. ’U stvari,
gospodine’, reče supruga, ’vi nas terate da radimo stvari koje…’ −
’Neobično mi je žao’, reče bludnik, ’ali tako mora biti; podajte se, jer ja
neću odustati, to mi morate verovati. A ako se i najmanje budete opirale
predlozima i radnjama kojima ćemo vas izložiti, i vas, gospođo, i vas,
gospođice, sutra ću vas odvesti na jedno udaljeno mesto odakle se više
nikada nećete vratiti.’ Onda je supruga prolila nekoliko suza, a kako je
čovek kome sam je namenila čekao, zamolila sam je da pređe u sobu
koju sam joj odredila, dok je kćerka ostala pod dobrom prismotrom u
jednoj drugoj sobi s mojim devojčurama, da sačeka da na nju dođe red.
U tom strašnom trenutku bilo je još suza, i shvatila sam da je ovaj
okrutni muž prvi put zahtevao od nje ovakvu stvar; na nesreću, početak
je bio težak, jer je osoba kojoj sam je podala bio razvratnik koji je, uz
vrlo nastranu strast, bio i vrlo prek i nagao čovek, pa se s njom nije baš
najlepše ophodio. ’Hajde, ne cmizdri’, reče joj muž banuvši u sobu. ’Ne
zaboravite da vas posmatram, i ako u potpunosti ne zadovoljite ovog
poštenog čoveka kome vas podajem, lično ću ući da vas na to prinudim.’
Ona se pomiri, a ja i muž uđosmo u sobu iz koje se moglo sve videti. Ne
možete zamisliti koliko se raspalila mašta ovog zlikovca dok je
posmatrao žrtvovanje svoje nesrećne supruge okrutnom strancu. Sladio
se svakom stvari koju je ovaj zahtevao od nje; skromnost i čednost ove
nesrećne žene, ponižene svirepim postupcima razvratnika koji se njome
zabavljao, za muža su predstavljale veličanstven prizor. Ali, kad je video
da je grubo bačena na pod i da joj matora nakaza kojoj sam je prepustila
sere po sisama, i kad je video suze i zgražanje svoje žene zbog ovog
predloga i izvršenja ove gadosti, nije više izdržao, i šaka kojom sam ga
drkala bila je za trenutak oblivena spermom. Najzad se ova scena
završila, i mada ga je zadovoljila, tek je u drugoj mogao da uživa u
potpunosti. Samo smo uz ogromne teškoće i uz najgrozomornije pretnje
uspeli da nateramo devojčicu, koja je videla suze svoje majke ne znajući
šta je s njom sve činjeno. Jadna mala nam je pričinila sve moguće
teškoće, ali smo je najzad primorali. Čovek kome sam je podvela bio je
tačno upućen šta sve mora da radi; on je bio moja stara obična
mušterija, častila sam ga ovom prilikom, a on je zauzvrat pristajao na
sve što sam tražila od njega. ’Ah, lepog li dupeta!’ uzviknu otac
razvratnik čim nam ga je jebač njegove kćerke prikazao potpuno golo.
’Oh, boga mu jebem, kakvi guzovi!’ − ’Pa šta’, rekoh, ’zar ih prvi put
vidite?’ − ’Da, istinu govoreći’, odgovori mi, ’morao sam se poslužiti
ovim sredstvom da bih najzad uživao u prizoru; ali, ako je ovo prvi put
da vidim ovo divno dupište, kunem vam se da nije i poslednji.’ Živo sam
ga drkala, on se uzbuđivao; ali kada je video beščašće koje se zahtevalo
od ove mlade device, kada je video kako ruke ovejanog razvratnika
tumaraju po lepom telu koje nikada nije trpelo slična pipanja, kada je
video da je naterana da klekne i otvori usta, kada joj je u usta uvučena
debela kurčina koja se u njih sva prosula, bacio se nauznak psujući kao
mahnit, kunući se da u životu nije okusio ovoliko uživanje i ostavljajući
mi među prstima nesumnjive dokaze zadovoljenja. Sve sam vam rekla;
jadne žene su se povukle gorko plačući, a muž, potpuno ponesen
ovakvim prizorom, našao je, bez sumnje, načina da mu ga često pružaju,
jer sam ih posle toga primala šest godina, i provela ova dva nesrećna
stvorenja, prema naredbama koje sam dobijala od muža, kroz različite
obesti koje sam vam do sada opisala, sem možda jedno desetak-dvanaest
koje nisam mogla da izvedem jer se nisu dešavale kod mene.«
 »Eto, to je način da se prokurvaju žena i kćerka!« reče Kurval. »Kao
da su te dve drolje i bile za nešto drugo! Nisu li žene rođene za naša
uživanja, i kad se to uzme u obzir, nisu li dužne da ih zadovolje na bilo
koji način? Ja sam imao mnogo žena«, reče predsednik, »i tri-četiri
kćeri, od kojih mi ostaje, bogu hvala, samo gospođica Adelaida, koju u
ovom trenutku, kako mi se čini, jebe gospodin vojvoda, ali da je ijedna
odbila kurvanje kome sam ih sve redovno potčinjavao, proklet bio za
života, ili, što je još gore, osuđen da celog života jebem samo pizde, ako
im ne bih spalio mozak.« − »Predsedniče, diže vam se«, reče vojvoda;
»vaši đavolski govori vas uvek izdaju.« − »Kažete da mi se diže? Ne«,
reče predsednik, »ali, pošto mi baš sada gospođica Sofija sere, nadam se
da će njeno preslatko govno proizvesti neki utisak.« − »Oh, vere mi, više
nego što sam se i nadao«, reče Kurval kada je pokusao govno; »gledajte,
tako mi boga, za koga me baš boli, gle’te kurca kako počinje da se puni!
Ko od vas, gospodo, hoće sa mnom da pređe u budoar?« − »Ja ću«, reče
Tvrtko odvlačeći sa sobom Alinu, koju je drpao već čitav sat. I naša dva
razvratnika, koji su poveli Avgustinu, Fani, Kolombu i Hebu, Zelamira,
Adonisa, Jasinta i Kupidona, dodavši im Juliju i dve starice, Martinu,
Sanvilu, Antinousa i Herkula, ponovo su se pojavili, pobedonosno, posle
pola sata, jer su obojica pretočili spermu u blaženstvu svojih
nastranosti, gadosti i razvrata. »Hajde«, reče Kurval Dikli, »pređi na
završnicu, draga moja prijateljice. Ako se desi da mi se ponovo digne,
moći ćeš da se hvališ da si postigla pravo čudo, jer već godinu dana
nisam izgubio ovoliko sperme odjednom. Istina je…« − »Dobro«, reče
biskup; »ako bismo tebe slušali, znamo da bi bilo gore od onoga što
Dikla treba da nam ispriča. A pošto ne treba ići od jačeg ka slabijem,
dopusti nam da te ućutkamo i saslušamo našu pripovedačicu.« I tako je
ova lepotica privela kraju svoja kazivanja sledećom strašću:

»Vreme je sada da vam ispričam, gospodo«, reče ona, »strast

markiza od Mezanža, kome sam, ako se sećate, prodala kćerku onog
nesrećnog obućara koji je ostao da truli u zatvoru sa svojom jadnom
ženom dok sam ja uživala u zaostavštini što mu je mater njegova
namenila. Pošto ga je Lusila zadovoljila, dopustite mi da priču stavim u
njena usta: ’Stignem kod markiza’, pričalo mi je ovo čarobno stvorenje,
’oko deset sati ujutro. Kad sam ušla, sva se vrata zatvoriše. − Šta ćeš
ovde, gaduro? − pita me markiz sav u jari. − Ko ti je dozvolio da upadaš
ovako i da me ometaš? A kako me vi ni o čemu niste obavestili, možete
misliti koliko me je uplašio ovakav doček. − Hajde, svlači se! − nastavlja
markiz. − Pošto si sada u mojim rukama, odavde nećeš više izaći… ovde
ćeš skapati; ovo ti je poslednji čas. Na to sam briznula u plač, bacila se
na kolena pred markiza, ali ničim nisam mogla da ga pokolebam. A kako
se nisam dovoljno brzo svlačila, on mi je cepao haljine, silom ih kidajući
sa tela. Ali me najviše prepalo kada sam videla da baca u vatru sve što
skida sa mene. − Sve ovo postaje nepotrebno − govorio je bacajući
komad po komad u široko ognjište. − Ne treba ti više haljina, ni kaputić,
ni rublje: sada ti treba samo pokrov. Za tren oka bila sam potpuno gola.
Onda je markiz, koji me dotad nikad nije video, jedno vreme posmatrao
moju zadnjicu, premetao je psujući, rastvarao i ponovo zatvarao, ali je
nije ljubio. − Hajde, kurvo − reče − gotovo je! Sada ćeš da slediš svoje
haljine, privezaću te za ove lance; da, da ga jebem! da, boga li mu
jebem! Spaliću te živu, droljo, da bih uživao u mirisu koji će se širiti iz
tvog pečenog mesa! Izgovorivši ovo, u zanosu pade u fotelju i iscuri,
štrcajući spermu po mojim haljinama, koje su još gorele. Onda zazvoni,
jedan sluga uđe i odvede me u susednu sobu, gde me čekala odeća
dvaput lepša od one koju je spalio.’«

»To je priča koju mi je pričala Lusila; pitanje je sada da li se na ovaj

ili na gori način poslužio mladom devicom koju sam mu prodala.« − »Na
mnogo gori«, reče Degranž, »a dobro ste uradili što ste nam malo
prikazali markiza, jer ću i ja imati prilike da ovoj gospodi govorim o
njemu.« − »Nadam se da ćete vi, gospođo«, reče Dikla Degranži, »kao i
vi, drage moje družbenice«, dodade obraćajući se drugim dvema,
»učiniti to sa više golicljivosti, više duha i umilnije od mene. Na vas je
sada red, ja sam završila, i još mi samo ostaje da molim gospodu da mi
oproste ako sam izazvala dosadu zbog skoro neizbežne jednoličnosti
ovakvih priča, koje se same po sebi teško mogu izdvojiti iz zajedničkog
okvira.«

Posle ovih reči, lepa Dikla pozdravi s poštovanjem celo društvo i siđe
sa tribine da bi prišla kanabetima gospode, koja su joj oduševljeno
aplaudirala milujući je u prolazu. Postavili su večeru na koju su je
pozvali i time joj ukazali počast koju nisu ukazali još nijednoj ženi. U
razgovoru za stolom bila je isto tako ljubazna kao što je bila zanimljiva
kada je pričala svoje zgode i da bi je nagradili za uživanja koja im je
pružila, proizveli su je za generalnog direktora oba harema, uz obećanje
četvorice prijatelja da će, nezavisno od svih preterivanja prema ženama
kojima mogu da se odaju u toku boravka, ona biti pošteđena, i da će je,
najverovatnije, vratiti kući u Pariz, gde će joj društvo vrlo obilato
nadoknaditi vreme koje je utrošila i trud koji je uložila da bi im pružila
sva ta zadovoljstva. Kurval, vojvoda i ona, sve troje su se tako prepili pri
večeri da su bili skoro nesposobni da pređu na orgije. Ostavili su Tvrtka
i biskupa da ih obave kako hoće, a oni su se povukli u budoar u dnu, i to
sa Sanvilom, Antinousom, Buljoderom, Terezom i Lujzom, a možemo
biti sigurni da su tu počinili i izrekli bar isto toliko prljavština i grozota
koliko i njihova dva prijatelja. U dva sata ujutro svi su polegali, i tako se
završio mesec novembar i prvi deo ovog bludnog i, pre svega,
zanimljivog pripovedanja, a mi čitaoca nećemo dugo ostaviti u
očekivanju drugog dela, ako samo vidimo da je dobro primio prvi.

Greške koje sam počinio

U početku sam suviše rano otkrio stvar s nužnicima; ta stvar se sme
razviti tek posle priča koje govore o tome.
Suviše pričam o aktivnoj i pasivnoj sodomiji; otkrijte je tek kada priče na
to navedu.
Pogrešio sam što je ispalo da je Dikla osetljiva na smrt svoje sestre; to ne
odgovara njenoj naravi; promenite to.
Ako sam rekao da je Alina došla u zamak nevina, pogrešio sam: ona nije
nevina; i ne sme da bude nevina: biskup je pocepao sa svih strana.
Pošto nisam stigao da pročitam rukopis, mora da ima puno drugih
propusta.
Kada sve ovo budem doveo u red, jedna od prvih briga će mi biti da uvek
pri sebi imam svesku za beleške, u koju treba tačno da upišem svaki događaj
i svaki portret redom kojim ih budem pisao, jer ću bez toga, zbog mnoštva
ličnosti, strahovito sve zbrkati.
Drugi deo počnite time da Avgustina i Zefir spavaju u vojvodinoj sobi već
od prvog dela, kao i Adonis i Zelmira u Kurvalovoj, Jasint i Fani u
Tvrtkovoj, Seladon i Sofija u biskupovoj, mada niko od njih nije još pocepan.
 Drugi deo

Sto pedeset strasti drugog stupnja, ili dvostrukih, koje sačinjavaju

trideset jedan dan decembra ispunjenih Sanvilinim pripovedanjem, kojem je
dodat tačan dnevnik sablažnjivih događaja u zamku u toku toga meseca.

(Plan)
Prvi decembar. Sanvila preuzima pripovedanje i kazuje sto pedeset
narednih priča. (Ispred priča su stavljeni brojevi.)
1. Voli da obeščasti samo one od tri do sedam godina, i to u pičku.
Taj isti je probušio Sanvilu kada joj je bilo pet godina.
2. Vezuju mu u klupče devetogodišnju devojčicu, a on je cepa kao
kuče, s guza.
3. Voli da siluje samo dvanaestogodišnje i trinaestogodišnje
devojčice; oduzima im nevinost s pištoljem pod grlom.
4. Voli da drka nekog čoveka po pizdi nevine devojčice; sperma mu
služi kao pomada, da bi sam zatim cepao jungfer dok je onaj isti čovek
drži.
5. Voli da obeščasti tri devojčice jednu za drugom; prvu u kolevci,
drugu u pet godina, treću u sedam.

Drugi. 6. Voli da obeščasti samo one od devet do trinaest godina. Ud

mu je ogroman. Četiri žene su neophodne samo da mu drže devicu. To
je onaj isti o kome priča Martina, koji jebe u dupe samo trogodišnju
decu, onaj iz pakla.
7. Po njegovoj naredbi i pred njegovim očima, sluga obeščašćuje one
od deset do dvanaest godina, a on ih pri tome samo miluje po dupetu;
drpa čas devičino, čas slugino, ali svršava po sluginom dupetu.
8. Voli da obeščasti devojku koja će se sutradan udati.
9. Voli da se venčanje obavi i da obeščasti suprugu između mise i
leganja u bračnu postelju.
10. Voli da mu se sluga, čovek vrlo spretan, ženi svim devojkama
koje mu dovodi. Gospodar ih odjebe, a zatim ih preproda
podvodačicama.

Treći. 11. Obeščašćuje samo po dve sestre odjednom.

12. Ženi se nevinom devojkom, pocepa je, ali je to obmana, jer čim
stvar obavi, dovodi je nama.
13. Jebe devicu odmah pošto je neko drugi pocepao pred njim; voli
da joj pica bude sva ubljezgana spermom.
14. Cepa pičku pendrekom i svršava na otvor koji je na taj način
probio, bez zavlačenja.
15. Voli samo device visokog društvenog položaja i plaća ih suvim
zlatom. Vojvoda priznaje da je u toku trideset godina obeščastio hiljadu
i pet stotina ovakvih.

Četvrti. 16. Tera brata da pred njim jebe sestru, a zatim je on jebe;
prethodno mu oboje seru.
17. Tera oca da tuca kćerku, pošto je prethodno sam silovao.
18. Vodi sopstvenu kćer od devet godina u kupleraj, i tu je
obeščašćuje, dok je drži podvodačica. Imao je dvanaest kćeri, i na ovaj
način ih je sve oskvrnavio.
19. Voli samo devičanstvo između trideset i četrdeset godina.
20. Voli da siluje samo kaluđerice, za čiju nabavku troši ogromne
svote; novca ima.
Četvrti je uveče, i isto veče, pri orgijama, vojvoda proburazi Fani,
koju drže četiri starice, a pripomaže mu Dikla. Jebe je dva puta
uzastopce; ona pada u nesvest; drugi put joj ga stera onesvešćenoj.
 Peti. U znaku pripovedanja, proslavlja se peta nedelja, i tog dana se
venčaju Jasint i Fani, i bračni odnosi se obavljaju pred svima.
21. Voli da majka drži kćer. Prvo odjebe majku, a zatim pocepa kćer
koju drži majka. Ovo je ista strast kao Degranžina od dvadesetog
februara.
22. Voli samo preljubu; moraju mu se naći četiri zvanično udate
žene; razvraća ih od njihovih muževa.
23. Hoće da mu muž lično podvede svoju ženu i da je drži dok on
jebe. (Naši prijatelji smesta podražavaju.)
24. Udatu ženu postavlja na krevet, natakne je na pičku, dok mu kći
ove žene, iznad njegove glave, podmeće svoju pičku da je ljubi; odmah
posle toga natiče kćerkinu pičku ljubeći majčin čmar. Dok ljubi
kćerkinu pičku, ona mu piša u usta; dok ljubi majčin čmar, ona mu se
posere.
25. Ima četiri zakonite i udate kćeri; voli da ih jebe sve četiri; svima
pravi decu, da bi jednog dana imao zadovoljstvo da pocepa decu koju je
napravio kćerima, a koju muževi smatraju svojima.

Posle ovoga, vojvoda priča, ali to ne spada u broj, jer se ne može

ponoviti, priča, kažem, da je poznavao jednog čoveka koji je imao troje
dece sa svojom majkom, od kojih jednu kćer koju je udao za svoga sina,
tako da je, jebući je, jebao svoju sestru, kćer i snahu, dok je sina terao
da jebe svoju sestru i taštu. Kurval priča jednu drugu o bratu i sestri koji
su zamislili da jedno drugome podaju svoju decu. Sestra je imala dečaka
i devojčicu, kao i brat; tako su se izmešali da su se jebali čas sa
sestrićima i sestričinama, bratancima i bratanicama, čas sa sopstvenom
decom, čas su se jebali rođena braća i sestre ili braća i sestre od tetke i
ujaka, dok su se otac i majka, to jest brat i sestra, takođe jebali. Uveče je
Fani predata na opštu jebačinu u pičku, ali kako biskup i gospodin
Tvrtko pičku ne mare, odjebali su je samo Kurval i vojvoda. Od toga
trenutka ona nosi malu maramu, a kada bude pocepana sa obe strane,
nosiće vrlo široku ružičastu maramu.
 Šesti. 26. Prepušta se drkanju, dok jedan drugi drka ženu po sikilju, i
hoće da svrši u isto vreme kad i ženska, ali svršava po guzovima čoveka
koji drka ženu.
27. Ljubi čmar dok mu druga ženska drka dupe, a treća budžu; one
se smenjuju, da bi svakoj ljubio dupe, da bi mu svaka drkala dupe i
kurac. Mora da mu se prdi.
28. Liže pičku dok drugu jebe u usta i dok mu treća liže dupe,
smenjuju se kao napred. Pičke treba da svrše, i on guta čorbicu.
29. Siše jedno govnjivo dupe, druga jezikom drka njegovo govnjivo
dupe, sebe drka po trećem govnjivom dupetu, zatim se tri ženske
smenjuju.
30. Dve ženske pred njim drkaju dve druge, on naizmenično jebe s
guza drkačice, dok one nastavljaju da lezbejišu.
Tog dana hvataju Zefira i Kupidona u uzajamnom drkanju, ali se,
srećom, još nisu jebali u dupe; kažnjeni su. Pri orgijama, mnogo su
rasturali Faninu pičku.

Sedmi. 31. Hoće da jedna starija ženska razvrati jednu devojčicu, da

je drka, da joj daje loše savete, i na kraju da mu je drži dok je on jebe,
svejedno mu je da li je devica ili nije.
32. Potrebne su mu četiri žene; dve jebe u pičku, a dve u usta, dobro
pazeći da jednoj u usta stavi kurac čim ga je izvukao iz pičke one druge;
za to vreme peta mu drka dupe pendrekom.
33. Potrebno mu je dvanaest ženki, šest mladih i šest starih, a ako je
to moguće, šest majki sa šest kćeri. Siše im pičku, dupe i usta; kada je
pri pički, hoće pišaćke, kada je pri ustima, hoće pljuvačke, a kada je pri
dupetu, hoće prdeže.
34. Za drkanje upotrebljava osam žena, različito razmeštenih. Ovo bi
trebalo naslikati.
35. Voli da posmatra tri muškarca i tri žene koji se jebu u raznim
pozama.
 Osmi. 36. Postavlja dvanaest grupa od po dve ženske na taj način što
mu pokazuju samo dupeta; svi ostali delovi tela su skriveni. Sam se drka
posmatrajući sva ova dupeta.
37. Šest parova se u isti mah drka u jednoj dvorani sa ogledalima.
Svaki par sačinjavaju po dve ženske koje se drkaju u raznovrsnim i
bludnim pozama. On je nasred dvorane, posmatra i parove i njihove
odraze u ogledalima i, dok ga jedna starica drka, svršava usred ovoga.
Prethodno je ljubio dupe svim učesnicama.
38. Opijaju i mlate pred njim četiri ulične kurve, a on voli da mu
tako, dok su potpuno pijane, povraćaju u usta; uzima samo najstarije i
najgadnije.
39. Jedna mu ženska kaki u usta, ali on ne jede, a za to vreme mu
druga sisa kurac i drka dupe; u trenutku svršavanja sere u šaku one koja
ga drka; smenjuju se.
40. Jedan mu čovek sere u usta, on to jede dok ga jedan mali dečak
drka, posle čega ga čovek drka, a dečak mu sere u usta.
To veče, pri orgijama, Kurval cepa Mišetu, koju po običaju drže
četiri starice, uz pomoć Dikle. Ovo se neće ponoviti.

Deveti. 41. Ševi žensku u usta pošto joj se prethodno posrao u usta;
jedna druga je iznad ove držeći joj glavu među svojim butinama, a na
lice ove druge, treća ispušta izmet, i on tako jebe svoje govno u ustima
prve i jede govno treće sa lica druge, a zatim se one smenjuju, tako da
sve tri jedna za drugom odigraju sve tri uloge.
42. Uzima trideset žena dnevno, i sve mu seru u usta; jede govna tri-
četiri najlepše. Ovu partiju ponavlja pet puta nedeljno, što čini sedam
hiljada osam stotina žena godišnje. Kada ga je Sanvila upoznala, njemu
je bilo sedamdeset godina, i već pedeset godina kako obavlja ovaj zanat.
43. Svakog jutra ih viđa po dvanaest, i proždire dvanaest govana;
uzima ih svih dvanaest odjednom.
44. Kupa se u kadi koju je trideset žena napunilo pišaćkom i
sraćkom; svršava plivajući u tome dok se po njemu sere.
 45. Sere pred četiri žene, zahteva od njih da ga gledaju i da mu
pomažu da izbaci govno; zatim hoće da ga one podele i pojedu, posle
čega svaka isere po jedno; on ih izmeša, pa pojede sva četiri, ali pod
uslovom da su one starice koje imaju bar šezdeset godina.
Te večeri, Mišetina pička je ponuđena na redaljku; od tog trenutka
ona nosi malu maramu.

Deseti. 46. Pred njim moraju da seru, jedna ženska A i jedna B; zatim
tera B da pojede govno od A, a A da pojede govno od B; posle toga, obe
seru, i on izjede oba govneta.
47. Potrebna mu je jedna majka sa tri kćeri da bi govna kćeri pojeo
sa majčinog dupeta, a majčino govno sa dupeta kćeri.
48. Tera jednu kćerku da sere u usta svoje majke, i da zatim obriše
dupe sisom svoje majke; zatim jede govno iz usta majke, posle čega tera
majku da sere u usta kćeri, iz kojih će on takođe izjesti majčino govno.
(Bilo bi bolje uzeti majku sa sinom, da bi se napravila varijanta ove
strasti.)
49. Hoće da jedan otac pojede govno svog sina, a on zatim jede očevo
govno.
50. Hoće da jedan brat sere u pičku svoje sestre, i on izjede govno, a
zatim treba sestra da sere u usta bratu, i on izjede govno.

Jedanaesti. 51. Sanvila ih upozorava da će sada govoriti o činovima

bogohuljenja, pa govori o čoveku koji zahteva kurvu koja će, dok ga
drka, užasno huliti na boga; i on sa svoje strane zastrašujuće huli. Za to
vreme se zabavlja isključivo ljubljenjem dupeta; samo to čini.
52. Zahteva da ga kurva drka uveče u crkvi, i to u vreme kad se
prikazuje Sveti Sakrament. Prilazi što može bliže oltaru, i za to vreme
joj drpa dupe.
53. Ide na ispoved samo da bi nadrkao svog ispovednika; govori mu
sablažnjive stvari i drka se u ispovedaonici dok tako govori.
54. Traži da ženska ide na ispovedanje; čeka je na izlazu da bi je tu
odmah jebao u usta.
 55. Tuca kurvu za vreme mise koja se drži u njegovoj privatnoj
kapeli; svršava u trenutku posvećenja hostije.
To veče, vojvoda defloriše Sofiju u pičku i mnogo bogohuli.

Dvanaesti. 56. Potkupljuje jednog ispovednika da mu ustupi svoje

mesto kako bi on ispovedao mlade vaspitanice; na taj način krši tajnu
njihove ispovesti i daje im najgore moguće savete.
57. Zahteva da mu kći ide na ispovest kod jednog potplaćenog
kaluđera, a sam se postavlja na mesto sa kojeg može sve čuti; uz to,
kaluđer zahteva od svoje ispovedanice da za vreme ispovesti drži suknje
zadignute, a dupe je tako namešteno da ga otac može videti: na taj način
i čuje ispovest svoje kćerke i vidi joj dupe.
58. Misu mu čitaju potpuno gole kurve; posmatrajući to, drka se uz
guzove neke druge ženske.
59. Odvodi svoju ženu da se ispovedi jednom potplaćenom kaluđeru
koji zavodi ženu i jebe je pred sakrivenim mužem. Ako žena odbija, on
se pojavljuje i pomaže kaluđeru.
Toga dana su proslavili praznik šeste sedmice venčanjem Seladona i
Sofije; supružnici obave svoju bračnu dužnost, a uveče izvode redaljku
nad Sofijinom pizdom, posle čega ona nosi traku. Zbog ovoga događaja,
ispričane su samo četiri strasti.

Trinaesti. 60. Jebe kurve na oltaru dok se čita misa; gola im dupeta
leže na osvećenom kamenu.
61. Gola ženska jaše veliko raspeće; u tom položaju jebe je u pičku s
guza, tako da Hristova glava drka kurvin sikilj.
62. Prdi i traži da mu se prdi u kalež s hostijom; piša i traži da mu se
piša u kalež; sere i traži da mu se sere u kalež, i na kraju svršava u njega.
63. Tera jednog dečaka da se posere u kalež s hostijom, a zatim jede
govno dok ga dete siše.
64. Tera dve kurve da se poseru na raspeće; posle njih se i on posere;
zatim ga drkaju o ova tri govneta koja pokrivaju sveto lice.
 Četrnaesti. 65. Lomi raspeća, ikone majke božje i oca nebeskog, sere
se na otpatke i sve spaljuje. Istom čoveku je strast da na propoved vodi
kurvu koja ga drka za vreme službe božje.
66. Prvo se pričesti, a zatim mu se četiri kurve poseru u usta.
67. Odvodi je na pričest, a po povratku je jebe u usta.
68. Prekida sveštenika koji čita misu u njegovoj privatnoj kapeli,
prekida ga, kažem, da bi se izdrkao u kalež, tera žensku da tu izdrka i
sveštenika, koga zatim prisiljava da sve to popije.
70. Prekida obred kada je hostija posvećena i prisiljava sveštenika da
hostijom izdrka kurvu.
Tog dana hvataju Avgustinu i Zelmiru u uzajamnom drkanju; obe su
strogo kažnjene.

Petnaesti. 71. Ženska prdi na hostiju, prdi i on, a zatim guta hostiju
jebući kurvu.
72. Isti čovek o kome je Dikla govorila da ga je zakivala u kovčeg
tera kurvu da sere na hostiju: sere i on, a zatim sve to vraća na
posvećeno mesto.
73. Hostijom drka kurvin klitoris dok na nju ne svrši, zatim je gurne
unutra i jebe preko hostije, tako da i on po njoj svrši.
74. Nožem isecka hostiju, a parčiće mu guraju u dupe.
75. Drkaju ga preko hostije, svršava po njoj, a zatim, kada je sperma
iscurila, hladnokrvno daje hostiju svom psu da je pojede.
Isto veče, biskup posvećuje jednu hostiju, i Kurval njome pocepa
Hebu; gura joj je u pičku i svršava preko nje. Posvećuju više hostija, i
jebu njima sve deflorisane sultanuše.

Šesnaesti. Sanvila najavljuje da će skvrnavljenje, koje je sačinjavalo

suštinu njenih dosadašnjih kazivanja, od sada biti samo uzgredno, a da
će glavni predmet biti ono što se u bordelu naziva malim obredima
dvostrukih strasti. Moli ih da ne zaborave da će sve što je vezano za
skvrnavljenje biti samo uzgredno, ali da će, ipak, postojati razlika
između njenih i Diklinih kazivanja o istom predmetu, jer je Dikla uvek
govorila o jednom čoveku i jednoj ženi dok će ona uz jednog čoveka
uvek uplesti više žena.
76. Jedna ga ženska šiba za vreme mise, on drugu jebe u usta, i
svršava u trenutku posvećenja hostije.
77. Dve žene ga lagano udaraju kandžijama po dupetu; zadaju mu po
pedeset udaraca, a pre svakog nastavka drkaju mu gužnje crevo.
78. Četiri ženske ga šibaju dok mu jedna prdi u usta; smenjuju se, da
bi ga svaka ponaosob šibala i prdela mu.
79. Šiba ga žena dok joj tuca kćerku, a zatim ga šiba kćerka dok jebe
ženu. To je onaj isti o kome je Dikla pričala da svoju ženu i kćerku
podvodi u bordelu.
80. Šibaju ga istovremeno dve ženske: jedna ga udara spreda, druga
pozadi, a kada je dobro zagrejan, jebe jednu dok ga druga šiba, a zatim
drugu dok ga prva šiba.
Isto veče izvedu redaljku nad Hebom u pičku, i ona od tada nosi
malu traku, jer će veliku zaslužiti tek kad bude izgubila obe nevinosti.

Sedamnaesti. 81. Šibaju ga dok on ljubi u dupe dečaka jebući u usta

žensku; zatim jebe u usta dečaka ljubeći u dupe žensku, dok ona druga
ne prestaje da ga šiba: zatim ga šiba dečak, on jebe u usta onu koja ga je
šibala, a šiba ga ona koju je ljubio u dupe.
82. Šiba ga jedna stara žena, jebe u usta jednog starog čoveka dok
mu u usta sere kćerka tog čoveka i te žene, zatim menja, da bi svi obavili
sve tri uloge.
83. Šibaju ga dok on drka preko raspeća oslonjenog na dupe jedne
ženske.
84. Šibaju ga dok on hostijom trti s guza jednu kurvu.
85. Ceo bordel se smenjuje na njemu; sve ga kurve šibaju dok on
ljubi u čmar gazdaricu, koja mu prdi i kenja u usta.
 Osamnaesti. 86. Šibaju ga kočijaši i potkivački šegrti, dvojica po
dvojica, onaj koji ga ne šiba, prdi mu u usta; tako ih prođe po deset do
šesnaest za jedno prepodne.
87. Drže ga četvoronoške tri ženske; četvrta, koja ga je uzjahala,
lema ga; sve četiri se smenjuju i naizmenično se penju na njega.
88. Stiže nag među šest ženskih; izvinjava se, baca se na kolena.
Svaka ženska mu propisuje po jednu kaznu, i za svako odbijeno
ispaštanje udaraju mu po sto batina; svaka ga ženska koju je odbio
kandžija. A sve kazne su vrlo prljave: jedna hoće da mu sere u usta;
druga da liže njene ispljuvke po podu; ova hoće da joj liže pičku u
menstruaciji, ona druga da joj liže između prstiju na nozi, treća da joj
liže sline, itd.
89. Ređa se petnaest ženskih, sve po tri; jedna šiba, jedna siše, druga
sere; zatim ona koja je srala šiba, ona koja je sisala sere, a ona koja je
šibala siše. Tako ih izređa svih petnaest; on ništa ne vidi, ništa ne čuje,
sav je u zanosu. Svime upravlja jedna podvodačica. Ovakvu partiju
ponavlja šest puta nedeljno. (Mnogo je slatka za izvođenje, ja vam je
preporučujem. Sve treba da se obavlja vrlo brzo; svaka ženska treba da
opali po dvadeset pet batina, i dok ona udara, prva siše a treća sere. Ako
hoće da mu svaka ženska opali po pedeset udaraca, primiće ih sedam
stotina pedeset, što nije preterano.)
90. Dvadeset pet kurvi mu gnječi dupe, udara ga i drpa; ostavljaju ga
na miru tek kad mu je zadnjica potpuno utrnula.
Uveče kandžijaju vojvodu, dok on Zelmiri cepa pičku.

Devetnaesti. 91. Sudi mu šest ženskih; svaka ima svoju ulogu.

Osuđuju ga na vešanje. Zaista ga i obese, ali konopac puca: u tome
trenutku svršava. (Povežite ovu s jednom Diklinom pričom koja liči na
ovu.)
92. Postavlja šest starica u polukrug; tri mlade ženske ga lemaju
pred ovim polukrugom starica, koje mu pljuju u lice.
93. Jedna ženska mu draška čmar drškom brezove metle, druga ga
šiba po butinama i kurcu, spreda: na taj način svršava po dojkama one
koja ga spreda šiba.
94. Dve žene ga mlate goveđom žilom, dok trećoj, koja kleči pred
njim, svršava po dojkama.
Te večeri ih je ispričala samo četiri zbog venčanja Zelmire i Adonisa,
kojim je obeležena sedma sedmica; bračna dužnost je obavljena, s
obzirom na to da je Zelmiri pica prethodne večeri već pocepana.

Dvadeseti. 95. Tuče se sa šest žena, praveći se da pokušava da

izbegne kandžiju; pokušava tobož da im otme šibe iz ruku, ali žene su
jače, pa ga ipak batinaju; potpuno je go.
96. Prolazi kroz šibe između dva reda od po dvanaest ženskih; šibaju
ga po celom telu, svršava posle devet krugova.
97. Šibaju ga po tabanima, po udu, po butinama dok ga, ispruženog
na kanabetu, tri žene jašu i seru mu u usta.
98. Tri ženske ga mlate naizmenično, jedna kandžijom, druga
goveđom žilom, treća šibama; četvrta, na kolenima pred njim, sisa mu
kurac dok joj razvratnikov sluga draška čmar, a on drka slugin kurac,
koji svršava po guzovima sisačice.
99. Ovoga okružuje šest ženskih; jedna ga ubada, druga štipa, treća
peče, četvrta grize, peta grebe, a šesta kandžija: sve to bezobzirce,
svuda; on svršava usred svega toga.
To veče Zelmiru, koja je pocepana prethodne večeri, jebu u pičku, to
jest samo Kurval i vojvoda, jer od sve četvorice samo njih dvojica jebu u
pičku. Kad je Kurval odjebao Zelmiru, mržnja prema Kostanci i Adelaidi
mu se udvostručila; on sada zahteva da Konstanca služi Zelmiru.

Dvadeset prvi. 100. Drka ga sluga dok ženska stoji gola na jednom
postolju; ona ne sme ni da mrda ni da gubi ravnotežu za vreme drkanja.
101. Drka ga gazdarica bordela, drpa mu dupe, dok jedna kurva
prstima drži vrlo kratko parče zapaljene sveće koju ne sme da ispusti sve
dok razvratnik ne svrši; a on se uzdržava sve dok se ona dobro ne opeče.
102. Ovaj polaže šest kurvi na svoj trpezarijski sto, svakoj je u
dupetu po parče zapaljene sveće, dok on večera.
103. Jedna kurva kleči na oštrim kamenčićima dok on večera, a ako
mrdne za vreme obeda, ne plaća joj se. Iznad nje gore dve izvrnute sveće
i vreo vosak joj curi na leđa i sise. Ako se malo pomeri, otpuštaju je bez
plaćanja.
104. Drži je zatvorenu četiri dana u vrlo malom gvozdenom kavezu;
ona ne može ni da sedne ni da legne; on je hrani kroz rešetke. (O istome
će Degranž govoriti pričajući o baletu ćurana.)
To veče, Kurval cepa Kolombinu picu.

Dvadeset drugi. 105. Jedna gola kurva, uvijena u ćebe s mačkom koja
je grebe, štipa i ujeda, mora da mu igra; mora da skače, bilo šta da se
dogodi, dok čovek ne svrši.
106. Namaže ženu nekim sredstvom koje izaziva tako nepodnošljiv
svrab da se ona češe do krvi; on je posmatra drkajući se.
107. Jednoj ženi zaustavlja menstruaciju nekim napitkom, što može
dovesti do opasnih oboljenja.
108. Daje joj neki konjski lek koji joj izaziva strahovite grčeve; on je
celog dana posmatra kako sere i muči se.
109. Maže žensku medom, zatim je golu vezuje za stub i pušta na
nju roj velikih muva.
To veče, redaljka nad Kolombinom pičkom.

Dvadeset treći. 110. Vezuje žensku za osovinu koja se okreće

ogromnom brzinom; vezana je gola i vrti se do svršavanja.
111. Drži žensku obešenu za noge sve dok ne svrši.
112. Daje joj da guta veliku količinu sredstva za povraćanje, ubeđuje
je da je otrovana, i drka se dok posmatra kako povraća.
113. Gnječi joj prsa sve dok ne poplave.
114. Gnječi joj dupe devet dana uzastopce, po tri sata dnevno.
 Dvadeset četvrti. 115. Ženska mora da se popne merdevinama
dvadeset stopa visoko. Tada jedna prečka puca, i ona pada na
pripremljene dušeke. On pritrčava i svršava joj po telu u trenutku pada,
ponekad je u tom trenutku i odjebe.
116. Šamara iz sve snage i svršava šamarajući; on sedi u fotelji, a
ženska kleči pred njim.
117. Udara joj packe.
118. Jaki udarci po dupetu, sve dok zadnjica ne bude sva u vatri.
119. Kovačkim mehom je naduvava kroz gužnje crevo.
120. Klistira je skoro kipućom vodom, zabavljaju ga njeni grčevi,
svršava joj po dupetu.
To veče, sva četiri prijatelja udaraju Alinu po dupetu, sve dok joj
dupe ne postane skerletno crveno; jedna starica je drži za ramena. To
isto, samo malo manje, čine i sa Avgustinom.

Dvadeset peti. 121. Traži pobožne, pa ih udara raspećem i

brojanicama, zatim ih postavlja na oltar u stavu Bogorodice, u vrlo
neprirodan položaj koji ne smeju da menjaju. Tako moraju da stoje dok
traje duga misa, a u trenutku blagosiljanja moraju da se poseru na
hostiju.
122. Tera je da trči gola, jedne ledene zimske noći, po vrtu u kojem
je zategnuo neravnomerno poređane konopce o koje se ona sapliće.
123. Kao slučajno je baca golu u kazan skoro kipuće vode, sprečava
je da izađe sve dok on ne svrši po njenom telu.
124. Po ciči zimi je drži privezanu za jedan stub usred vrta, sve dok
ne izmoli pet Očenaša i Zdravomarija, ili dok on ne prospe spermu, koju
mu mami jedna druga ženska dok on posmatra ovaj prizor.
125. Lepkom namaže dasku posebno pripremljenog nužnika, tamo je
pošalje da sere; čim sedne, dupe joj se zalepi; u isto vreme, sa druge
strane joj pod stražnjicu podmeću upaljenu grejalicu; ona beži i sva se
oguli, ostavljajući na dasci svu zalepljenu kožu.
To veče, teraju Adelaidu i Sofiju, obe pobožne da hule na boga, a
vojvoda cepa Avgustinu, u koju je već odavno zaljubljen; tri puta
uzastopce joj svršava u pičku. I isto veče predlaže da je nateraju da trči
gola po dvorištu, po užasnoj hladnoći. On to vrlo živo predlaže, ali ostali
ne prihvataju, jer je ona vrlo lepa i žele da je sačuvaju, tim pre što još
nije pocepana s guza. On društvu nudi dve stotine zlatnika da mu
dopuste da je odvede u podrum još isto veče; predlog je odbijen. Zahteva
najzad da je bar izlupaju po dupetu; i tako, ona dobija po dvadeset pet
udaraca od svakog prijatelja. Ali vojvoda je udara iz sve snage, i tako je
udarajući, svršava četvrti put. Leže s njom, i u toku noći je napiči još tri
puta.

Dvadeset šesti. 126. Opija žensku; ona leže; čim je zaspala, dižu joj
krevet. Usred noći, ona se naginje da dohvati nokšir. Ne nalazeći ga, jer
je krevet u vazduhu, ona se naginje i strmoglavljuje. Pada na
pripremljene dušeke; čovek je tu dočeka i odjebe čim padne.
127. Tera je da trči gola po vrtu, jureći je i samo preteći bičem za
poštanska kola. Mora tako da trči sve dok sama ne padne od
iznurenosti; u tom trenutku se baca na nju i jebe je.
128. U deset serija po deset udaraca, šiba žensku kandžijom od crne
svile; ljubi joj dupe posle svake serije udaraca.
129. Udara je šibama umočenim u esenciju i svršava po kurvinom
dupetu tek kada ga vidi oblivenog krvlju.
Sanvila tog dana kazuje samo četiri strasti, jer je to dan proslave
osme sedmice. Slave je venčanjem Zefira i Avgustine, koji oboje
pripadaju vojvodi i spavaju u njegovoj sobi; ali pre obreda, vojvoda
zahteva da Kurval kandžija dečaka dok on kandžija devojčicu. To se
obavi; svakome od njih opletu po sto udaraca, ali vojvoda, besan na
Avgustinu više nego ikada, jer je na njoj mnogo puta svršio, kandžija je
do krvi. (Ovde treba podrobnije objasniti u čemu se sastoje kazne, kako
se izvršavaju, i koliko ko dobija udaraca. Mogli biste da napravite spisak
prestupa sa odgovarajućim brojem udaraca.)

Dvadeset sedmi. 130. Voli da šiba samo devojčice od pet do sedam

godina, i uvek traži neki izgovor da bi izgledalo kao da ih kažnjava.
 131. Jedna žena mu dolazi na ispoved; on je sveštenik; ona mu
kazuje sve svoje grehove, a za pokajanje, on joj udara pet stotina batina.
132. Četiri žene, svakoj opaljuje po šest stotina udaraca kandžijom.
133. Sličan obred se obavlja pred njim: dvojica slugu opaljuju
naizmenično po šest stotina udaraca grupi od dvadeset žena koje nisu
vezane; on drka dok posmatra izvršenje.
134. To veče, redaljka nad Avgustininom picom: Kurval je napiči dva
puta uzastopce i hoće, kao i vojvoda, posle toga da je šiba. Obojica se
ostrve na ovu ljupku devojku; nude društvu četiri stotine zlatnika da
njome potpuno raspolažu još isto veče: predlog je odbijen.

Dvadeset osmi. 135. Uvodi golu žensku u sobu; tamo je se dočepaju

dva čoveka koji joj do krvi kandžijaju svaki po jedan guz; vezuju je. Kada
je sve obavljeno, on izdrkava ovu dvojicu na krvavom kurvinom dupetu;
drka i sam sebe.
136. Ruke i noge su joj privezane konopcima za zid. Pred njom je,
takođe prikovano za zid, zaoštreno čelično sečivo koje joj dodiruje
stomak. Ako hoće da izbegne udarce, mora da se baci napred: u tom
slučaju se poseče; ako hoće da izbegne sečivo, mora da trpi udarce.
137. Šiba jednu žensku devet dana uzastopce, sto udaraca prvog
dana, udvostručava svakog dana, sve do devetog.
138. Postavlja kurvu četvoronoške, uzjaše je lica okrenutog prema
njenim guzovima, steže je snažno butinama. Iz tog položaja lema je po
dupetu i piči otpozadi, a kako se za ovaj posao služi kandžijom, lako
može svoje udarce da upravlja u unutrašnjost vagine, čega se ne lišava.
139. Treba mu trudna žena; presavija je unazad preko jedne oblice
koja joj pridržava leđa. Glava, koja je van oblice, počiva joj na jednoj
stolici i pričvršćena je za nju, kose rasute; noge su joj sasvim raskrečene,
a debeo stomak stravično zategnut, tako da joj pica zeva iz sve snage. Po
toj pici i po stomaku sipa udarce, a kada ugleda krv, prelazi na drugu
stranu oblice i svršava joj po licu.

N. B. Po mojim rukopisima, podanike usvajaju tek posle defloracije, pa

bi prema tome ovde trebalo da vojvoda usvoji Avgustinu. Proverite da li je to
tačno, i da li su četiri sultanuše usvojene već u početku i da li je, prema
tome, rečeno da spavaju u sobama onih koji su ih usvojili.

Vojvoda to veče goni od sebe Konstancu, koja time pada u krajnju

nemilost; ipak je štede, zbog trudnoće, oko koje su skovali određene
planove. Avgustina postaje vojvodina žena, i od sada ispunjava sve uloge
supruge, na sofi i u nužnicima. Konstanca je sada na nižem položaju od
starica.

Dvadeset deveti. 140. Hoće samo ženskice od petnaest godina, pa ih

šiba do krvi bocom i koprivom; veliki je probirač dupeta.
141. Kandžija samo goveđom žilom, sve dok guzovi ne budu potpuno
izmrcvareni; prima po četiri žene jednu za drugom.
142. Mlati samo kandžijama s gvozdenim šiljcima, i svršava tek kada
krv lije odasvud.
143. Čovek o kome će Degranž govoriti dvadesetog februara traži
trudne žene; udara ih bičem za poštanska kola, kojim odvaljuje velike
komade mesa sa dupeta, a s vremena na vreme upravi poneki udarac u
stomak.
To veče kandžijaju Ružicu, a Kurval joj pocepa pičence. Istog dana
otkrivaju vezu između Herkula i Julije: ona se dala jebati. Kada joj to
zameraju, ona odgovara razvratno; mučki je iskandžijaju; zatim, pošto
je, ipak, jako vole, kao i Herkula, koji se uvek lepo ponašao, opraštaju
im i zabavljaju se s njima.

Trideseti. 144. Postavlja neupaljenu sveću na određenu visinu;

ženskoj pričvršćuje na srednji prst desne ruke vrlo malo parče sveće,
koja će je opeći ako ne požuri. Ovim parčetom treba da zapali sveću koja
je uzdignuta, ali kako je postavljena vrlo visoko, mora da skače da bi je
dosegla, a bludnik, naoružan bičem s kožnim resama, udara je iz sve
snage da bi više skočila. Ako uspe, sve je u redu; ako ne, kandžija je iz
sve snage.
 145. Naizmenično šiba svoju ženu i kćerku i kurva ih u bordelu, da
bi ih tamo šibali drugi pred njegovim očima, ali to nije onaj o kome je
već bilo reči.
146. Prutovima šiba od temena do listova na nogama; žena je
vezana, krvlju joj obliva ceo zadnji deo tela.
147. Kandžija samo po sisama; hoće da budu vrlo velike, plaća
dvostruku cenu ako je žena trudna.
Ružica je to veče prepuštena društvu što se pičke tiče; kada su je
Kurval i vojvoda dobro izjebali, njih dvojica i ostali prijatelji je
kandžijaju po pički. Postavljaju je četvoronoške, udarce kandžijom
upravljaju u unutrašnjost.

Trideset prvi. 148. Šiba samo po licu, prutovima; potrebna su mu

ljupka lica. O istome će Degranž govoriti sedmog februara.
149. Šiba prutovima bezobzirce po celom telu; ništa nije pošteđeno,
lice, pička, sise.
150. Opaljuje po dvesta udaraca goveđom žilom po celom zadnjem
delu tela, mladićima od šesnaest do dvadeset godina.
151. Nalazi se u sobi; četiri ženske ga zagrevaju šibanjem. Kada je
dobro zagrejan, baca se na petu, koja ga gola čeka u susednoj sobi,
ostrvljuje se bezobzirce udarcima goveđe žile na njeno telo, sve dok ne
svrši; a da bi se to što pre desilo, i da bi žrtva što manje patila, puštaju
ga tek kada je vrlo blizu svršavanja. (Proverite zašto ima jedna strast više
nego što treba.)
Sanvili aplaudiraju, ukazuju joj iste počasti kao Dikli, i te večeri njih
dve večeraju s prijateljima. Isto veče osuđuju Adelaidu, Alinu,
Avgustinu i Zelmiru na šibanje prutovima po celom telu sem po sisama,
ali kako hoće da se njima još koriste, prilično ih štede.
 Treći deo

Sto pedeset strasti trećeg stupnja, ili zločinačkih, koje sačinjavaju

trideset jedan dan januara ispunjenih Martininim pripovedanjem, kojem je
dodat dnevnik sablažnjivih događaja u zamku u toku toga meseca.

(Plan)
Prvi januar. 1. Voli samo da ga tucaju u dupe, i teško mu je naći
dovoljno velike kurčeve. Ali ona, kaže, ne insistira na toj strasti, jer je
taj nagon suviše jednostavan i odveć poznat njenim slušaocima.
2. Hoće mu se da cepa samo devojčice od tri do sedam godina, u
dupe. I nju je taj čovek pocepao na taj način: imala je četiri godine. Od
toga se razboli, njena majka traži pomoć od istog čoveka; kako je samo
bio okrutan! To je onaj isti o kome Dikla priča 29. novembra, u
poslednjoj priči, i onaj Sanvilin od 2. decembra, i onaj isti iz pakla. Ud
mu je čudovišan. To je čovek basnoslovno bogat. Cepa po dve devojčice
dnevno; jednu ujutru u pičku, kao što je ispričala Sanvila 2. decembra, i
jednu uveče u dupe, i to nezavisno od drugih svojih strasti. Četiri žene
su držale Martinu dok je on bušio. Svršavanje mu traje šest minuta, i
sve to vreme riče. Način cepanja dupeta mu je spretan i jednostavan,
mada joj je bilo tek četiri godine.
3. Majka prodaje nevinost mlađeg Martininog brata jednom drugom
čoveku, koji guzi samo dečake, i koji ih hoće samo kada im je tačno
sedam godina.
4. Njoj je trinaest godina, a bratu petnaest; odlaze jednom čoveku
koji natera brata da jebe sestru, i dok su oni u snošaju, on jebe u dupe
naizmenično dečaka i devojku.
Martina hvali svoje dupe; traže da im ga pokaže; ona im ga pokazuje
odozgo sa tribine. Čovek o kome je govorila je onaj Diklin od 21.
novembra, grof, i Degranžin do 27. februara.
5. Njega jebu dok on guzi brata i sestru; to je isti o kome će govoriti
Degranž 24. februara.
To isto veče, vojvoda pocepa Hebu, kojoj je tek dvanaest godina, u
dupe. Muke su beskrajne: drže je četiri starice, a pomažu mu Dikla i
Sanvila; a kako je za sutradan predviđena jedna proslava, da ne bi
poremetili planove, izvrše odmah redaljku nad Hebinim dupetom, i sva
četiri prijatelja se nauživaju u njemu. Odneli su je u besvesti; naguzili su
je pet puta.
Martina ne treba da kaže da je dvocevka; to je netačno.

Drugi. 6. U usta mu prde četiri ženske dok on guzi petu, zatim se

smenjuju. Sve prde i sve su nagužene; svršava u peto dupe.
7. Zabavlja se sa tri dečaka; jednog guzi dok mu drugi sere u usta,
menja svu trojicu, drkajući onoga koji je besposlen.
8. Tuca sestru u dupe dok mu brat kenja u usta, zatim ih menja, a
pri jednom i pri drugom uživanju njega guze.
9. Guzi samo petnaestogodišnje ženske, pošto ih je prethodno išibao
iz sve snage.
10. Gnječi i štipa dupe i čmar ceo sat, zatim guzi, dok njega šibaju iz
sve snage.
Tog dana proslavljaju devetu sedmicu. Herkul se ženi Hebom i jebe
je u pičku. Kurval i vojvoda istovremeno guze naizmenično muža i ženu.

Treći. 11. Guzi samo za vreme mise, svršava u trenutku posvećenja

hostije.
12. Guzi samo gazeći nogama raspeće, koje i ženska gazi.
13. Čovek koji se zabavljao sa Evgenijom jedanaestog Diklinog dana
traži da mu se sere, briše govnjivo dupe svojim ogromnim udom, i na
vrh svog palamara natiče posvećenu hostiju.
14. Guzi jednog dečaka hostijom dok i njega guze hostijom. Na
potiljku dečaka koga guzi nalazi se treća hostija, na koju sere jedan treći
dečak. Tako svršava bez izmena, ali ne prestajući da bljuje sablasna
bogohuljenja.
15. Guzi sveštenika dok ovaj čita misu, posle posvećenja jebač se za
trenutak povlači; sveštenik ugura sebi hostiju u dupe, i prvi ga ponovo
naguzi preko nje.
Uveče, Kurval cepa dupe, hostijom, mladom i ljupkom Zelamiru.
Antinous jebe predsednika jednom drugom hostijom; dok jebe,
predsednik jezikom gura treću hostiju u Fanšonin čmar.

Četvrti. 16. Voli da guzi samo vrlo stare žene dok njega šibaju.
17. Guzi samo stare ljude dok njega jebu.
18. Ima redovne snošaje sa sinom.
19. Voli da guzi samo nakaze, ili crnčuge, ili propalice.
20. Da bi spojio rodoskvrnavljenje, preljubu, sodomiju i
bogohuljenje, guzi svoju udatu kćer preko hostije.
To veče, prijatelji se izređaju, sva četvorica, na Zelamirovom dupetu.

Peti. 21. Dva muškarca ga naizmenično jebu i kandžijaju dok on guzi

jednog mladića i dok mu jedan starac sere u usta, što on smaže.
22. Dva muškarca ga naizmenično jebu, jedan u usta, drugi u dupe;
ovo mora da traje tri sata, sa časovnikom na stolu. Guta spermu onoga
koji ga jebe u usta.
23. Jebe ga deset muškaraca koje plaća po nabodu; izdržava do
osamdeset naboda a da ne svrši.
24. Podvodi, naročito za jebanje u dupe, svoju ženu kćer i sestru, i
sve to posmatra.
25. Upotrebljava po osmoricu muškaraca: jedan u usta, jedan u
dupe, jedan pod desnu mišku, jedan pod levu; jednom rukom drka
jednoga, drugom drugoga; sedmi mu je među butinama, osmi mu se
drka po licu.
To veče, vojvoda pocepa Mišetu u dupe, što nju jako boli.
 Šesti. 26. Pred njim guze jednog starca; ud iz starčevog dupeta se
izvlači više puta, da bi se stavio u usta posmatrača, koji ga siše; zatim
siše starca, cucla, guzi ga, a ovaj koji je jebao starca sada njega trći, dok
ga razvratnikova dadilja kandžija.
27. Silovito steže vrat petnaestogodišnje devojčice dok je guzi, da bi
joj se suzio čmar; za to vreme ga šibaju goveđom žilom.
28. Pune mu dupe velikim klobucima žive. Živa se penje i spušta, a
za vreme ovog preteranog golicanja koje ona izaziva, on sisa kurčeve,
guta spermu, jede govna koja mu iseravaju ženska dupeta. Ovo
nadahnuće traje dva sata.
29. Tera jednog oca da ga guzi dok on jebe u dupe sina i kćer istog
čoveka.
Uveče su se izređali na Mišetinom dupetu. Tvrtko odvodi na
spavanje u svoju sobu Martinu, po primeru vojvode, koji raspolaže
Diklom, i Kurvala, koji uzima Fanšon; ova kurva ovladava njegovim
bludom kao Dikla vojvodinim.

Sedmi. 30. Jebe ćurana čiju je glavu provukao između butina jedne
ženske položene potrbuške, tako da izgleda kao da guzi žensku. Za to
vreme njega guze, a u trenutku svršavanja, ženska ćuranu otkida glavu.
31. Jebe s guza kozu dok njega kandžijaju. Pravi dete ovoj kozi, koje
jebe u dupe kada mu dođe vreme, mada je to neman.
32. Guzi jarce.
33. Voli da posmatra ženu koja svršava dok je drka pas; pištoljem
ubija psa na ženinom trbuhu, ali ne ranjava ženu.
34. Guzi labuda kome je u dupe stavio hostiju, a pri svršavanju davi
labuda svojim rukama.
To veče, biskup prvi put tuca u dupe Kupidona.

Osmi. 35. Stavljaju ga u jednu pripremljenu korpu s otvorom uz koji

on priljubi čmar umazan kobiljom izlučevinom; korpa je obložena
kobiljom kožom, tako da podseća na tu životinju. Jedan pravi dresirani
pastuv ga jebe kroz tu rupu, dok on u isto vreme u svojoj korpi trći
jednu lepu belu kučkicu.
36. Jebe kravu, oplodi je, kasnije jebe monstruma, njihov plod.
37. Stavlja u isto tako pripremljenu korpu ženu, koja mora da
podnese ud jednog bika; on se zabavlja tim prizorom.
38. Poseduje pripitomljenu zmiju koja ga sodomiše uvlačeći mu se u
čmar, dok on guzi mačku dobro spakovanu u jednoj korpi, tako da ne
može da ga povredi.
39. Trti magaricu dok njega guzi magarac, u jednoj napravi koju
ćemo opisati kasnije.
Uveče, redaljka na Kupidonovom dupetu.

Deveti. 40. Opaljuje kozu u nozdrve dok mu ona jezikom liže muda;
za to vreme mu naizmenično šibaju i ližu dupe.
41. Guzi ovna dok mu pas liže dupe.
42. Guzi psa i odseca mu glavu u trenutku svršavanja.
43. Tera jednu kurvu da pred njim drka magarca, a za vreme prizora
njega jebu.
44. Tuca u dupe majmuna zatvorenog u korpi; životinju muče sve
vreme, da bi izazvali stezanje čmara.
Te večeri proslavljaju desetu sedmicu venčanjem Buljodera i Mišete,
bračni odnosi se obave, nanoseći Mišeti užasan bol.

Deseti. Pripovedačica najavljuje promenu strasti, gde kandžija,

glavna sprava u Sanvilinom kazivanju, postaje sporedna.
45. Traže se droce koje su počinile neki zločin. Plaši ih, preti
hapšenjem, nudi im, međutim, mogućnost da se iskupe ako pristanu da
se potčine žestokom batinanju; iz straha, pristaju na batinanje do krvi.
46. Traže mu ženu s lepom kosom, pod izgovorom da hoće samo da
je razgleda; podvalom joj je odseče, svršava kad se ona rasplače nad
svojom nesrećom, što njega mnogo zasmejava.
 47. Uz bezbroj čudnih obreda, ona ulazi u jednu mračnu sobu. Tu ne
vidi nikoga, ali čuje razgovor koji se nje tiče, koji ćete kasnije razraditi, i
koji je smrtno uplaši. Na kraju, prima bujicu šamara i udaraca pesnicom
a da ne može da odredi odakle dolaze; najzad začuje urlike svršavanja,
pa je oslobađaju.
48. Ona ulazi u neku vrstu podzemne grobnice osvetljene čkiljavim
svetlom, koliko da nazre sav užas. Tek što je sve razaznala, sva se svetla
pogase i začuju se zastrašujući urlici i zveketanje lanaca; ona se
onesvešćuje. Ako se ne onesvesti odmah, pojačavaju efekte užasa novim
pojedinostima. Kad se onesvesti, jedan čovek se sruči na nju i izjebe je s
guza; posle toga je ostavlja, a sluge je vraćaju svesti. Potrebne su mu
vrlo mlade i neiskusne.
49. Ova dolazi na slično mesto, koje ćete opisati malo drugačije.
Stavljaju je golu u kovčeg, zakucavaju je, a čovek svršava na udarce
zakucavanja.
To veče su namerno ostavili Zelmiru da ne čuje priče. Spuštaju je u
podrum o kojem je bilo reči, a koji su uredili kao već opisane grobnice.
Tu su četvorica ljubavnika goli i naoružani; ona se onesvešćuje, i za to
vreme joj Kurval pocepa dupe. Predsednik prema ovoj devojci gaji ista
osećanja ljubavi pomešane sa razvratničkom jarošću kao vojvoda prema
Avgustini.

Jedanaesti. 50. Isti čovek, vojvoda od Flervila, o kome je na drugom

mestu Dikla govorila 29. novembra, isti takođe iz pete Degranžine priče
od 26. februara, voli da mu se na crni satenski krevet stavi lep leš
nedavno ubijene devojčice; drpa ga sa svih strana, pa ga na kraju
naguzi.
51. Jednom drugom su potrebna dva leša, jedan ženski i jedan
muški, dečaka guzi, a devojčici ljubi dupe zavlačeći joj jezik u čmar.
52. Prima žensku u sobi punoj odlično podražavanih voštanih leševa;
svi leševi su izbodeni na razne načine. Kaže ženskoj da izabere leš sa
najlepšim ranama, da bi je ubio na isti način.
53. Vezuje je za pravi leš, usta uz usta, i u tom položaju je kandžija
po leđima do krvi.
Te večeri izređali su se nad Zelmirinim dupetom, ali su joj
prethodno sudili i saopštili pogubljenje iste noći. Ona poveruje, ali
umesto toga, pošto su je propisno isponabijali u dupe, zadovoljili su se
svaki sa po sto udaraca bičem; Kurval je odvodi na spavanje, gde je opet
guzi.

Dvanaesti. 54. Hoće žensku s menstruacijom. Ona mu prilazi, a on

stoji pored neke vrste bazena od preko dvanaest stopa u kvadrat i osam
dubine, punog ledene vode; sve je to prikriveno, tako da ženska ništa ne
primećuje. Kad priđe čoveku, on je gurne u bazen, i čovek svrši u
trenutku njenog padanja u bazen; odmah je izvlače, ali pošto ima
menstruaciju, najčešće se teško razboli.
55. Spušta je u vrlo dubok bunar golu i preti joj da će je zatrpati
kamenjem; ubacuje nekoliko busena zemlje, koliko da je uplaši, i
svršava u bunar, na ženinu glavu.
56. Uvode mu u sobu trudnu ženu, on je plaši preteći i psujući;
kandžija je, a zatim sve ponavlja, da bi pobacila, bilo kod njega, bilo kad
se vrati kući. Ako pobaci kod njega, plaća duplo.
57. Zatvara je u mračnu ćeliju s mačkama, pacovima i miševima,
dajući joj do znanja da će tu ostati do kraja života, i svakog dana ide da
se drka pred njenim vratima.
58. U dupe joj zavlači svežanj fitilja čije joj varnice prlje dupe kada
prdi.
Te večeri Kurval priznaje Zelmiru za ženu i javno je privenčava.
Blagosilja ih biskup; proteruju Juliju, koja pada u tešku nemilost, ali je,
ipak, pošteđena zbog razvratništva kojem se podaje i zbog naklonosti
biskupa, koji je privremeno uzima u zaštitu, sve dok ne izjavi da je
potpuno uz nju, što će se kasnije videti.
Tvrtkova ljuta mržnja prema Adelaidi ispoljava se te večeri više nego
ikada; muči je, vređa, ona očajava; predsednik, njen otac, uopšte je ne
štiti.
 Trinaesti. 59. Vezuje žensku za krst svetog Andrije što visi u
vazduhu, i po leđima je šiba iz sve snage. Posle toga je odvezuje i baca
kroz prozor, ali tamo pada na pripremljene dušeke; svršava kad čuje da
je pala. Razradite ovu scenu da biste je opravdali.
60. Daje joj da proguta drogu od koje joj se priviđa soba puna strave
i užasa. Vidi jezero koje preti da je potopi, penje se na stolicu da bi
izbegla vodu. Teraju je da skoči i spase se plivanjem; ona skače, ali pada
potrbuške na suvo, na jedno jastuče, i najčešće se jako povredi. U tom
trenutku naš razvratnik, čije je najveće zadovoljstvo nekada bilo da ljubi
u dupe, svršava.
61. Okači je o konopac sa vrha jedne kule; on stoji uz konopac na
jednom prozoru iznad nje; drka se tresući konopac i preti da će ga
preseći u trenutku svršavanja. Sve vreme ga šibaju, a prethodno mu je
ženska srala u usta.
62. Visi potrbuške, nogu i ruku vezanih tankim konopcima. Dok visi,
otvaraju ispod nje jednu rupu, gde se vidi zažareno ognjište: ako
konopci popucaju, pašće u vatru. Konopce tresu, i razvratnik u trenutku
svršavanja kida jedan. Ponekad joj u ovom položaju stavlja veliki teret
na krsta i jako podigne konopce, tako da joj se stomak zategne do
kidanja, a krsta pucaju. Ovo traje do njegovog svršavanja.
63. Vezuje je za jedno sedište; nad glavom joj je jako zašiljen bodež
okačen o jedan konac; ako se konac prekine, bodež će pasti i zariti joj se
u glavu. Čovek se drka pred njom i uživa u grčenju od straha nemoćne
žrtve. Posle jednog sata je oslobađa i raskrvavi joj dupe istim bodežom,
da bi joj dokazao da je oštar; svršava po raskrvavljenom dupetu.
Te večeri biskup pocepa Kolombino dupe, a posle svršavanja je šiba
do krvi jer ne može da podnese da mu žensko izmami spermu.

Četrnaesti. 64. Guzi jednu devojčicu koja ništa ne sluti, a pri

svršavanju joj opali dva hica iz revolvera pored ušiju, tako da joj oprlji
kosu.
65. Postavlja je u jednu fotelju sa oprugama; kada seda, svojom
težinom otkači opruge, i gvozdeni obruči obujme joj telo; druge opruge
uperuju u nju dvadeset bodeža. Čovek se drka i preti da će na najmanji
pokret biti sva izbodena; kad svršava, štrca spermu po njoj.
66. Jedna klackalica je ubacuje u sobu koja je sva obložena crnim, sa
klečaonicom, kovčegom i mrtvačkom glavom. Najednom se ukaže šest
utvara naoružanih topuzima, mačevima, sabljama, kopljima, bodežima,
pištoljima, svaka od njih hoće da je probode na nekom drugom mestu.
Ona posrće, hvata je užas; čovek uđe, zgrabi je i kandžija po celom telu
iz sve snage, zatim svršava jebući je u dupe. Ako je onesvešćena kad on
uđe, najpre je vrati svesti šibama.
67. Ona ulazi u sobu na vrhu kule; na sredini sobe vidi ognjište; na
stolu otrov i bodež. Daju joj da izabere između tri smrti. Obično bira
otrov; to je pripremljeni opijum, koji je baca u duboku nesvest, i u
takvom je stanju razvratnik naguzi. To je isti čovek o kome je Dikla
govorila 27. novembra, i o kome će Degranž govoriti 6. februara.
68. Čovek o kome će Degranž govoriti 16. februara vrši sve pripreme
da jednoj ženskoj odseče glavu; kada udarac padne, jedan konopac naglo
izvuče telo, oštrica padne na panj i zarije se dva palca duboko. Da
konopac ne izvuče žensku, bila bi obezglavljena. Svršava u trenutku
kada pušta sečivo. Razume se, prethodno je naguzio, s glavom na panju.
Uveče je izvedena redaljka na Kolombinom dupetu; prete joj i prave
se da će joj odseći šiju.

Petnaesti. 69. Zaista veša ženu; noge joj dodiruju klupicu, za klupicu
vezan kanap; on sedi zavaljen u fotelji dok ga kćerka te iste žena drka.
Pri svršavanju povlači konopac; ženu više ništa ne pridržava, i ona
ostaje da visi; on izlazi, sluge dolaze, skidaju ženu, puštanjem krvi je
vraćaju k svesti, ali ova pomoć joj je pružena pri izdisanju. On leže sa
kćerkom i sodomiše je cele noći ponavljajući da joj je obesio majku;
neće ni da čuje da je ona živa. (Recite da će i Degranž govoriti o ovome.)
70. Vuče žensku za uši, i tako je golu šeta po sobi; tada svršava.
71. Strahovito je štipa po celom telu, sem po sisama; od toga je sva u
modricama.
72. Štipa joj dojke, gnjavi ih i gnječi sve dok ne budu sasvim
izubijane.
 73. Po sisama joj iglom ucrtava brojke i slova, ali igla je otrovana pa
joj se prsa naduju, zbog čega ona mnogo pati.
74. Zabada joj hiljadu do dve hiljade čioda u sise i svršava kad su joj
sise skroz zasađene.
Tog dana hvataju Juliju, sve razvratniju, u uzajamnom drkanju sa
Sanvilom. Biskup je posle tog događaja još više uzima u zaštitu i pušta je
u svoju sobu, kao vojvoda Diklu, Tvrtko Martinu i Kurval Fanšon. Ona
priznaje da je, pošto su je proterali u štalu da spava sa životinjama,
Sanvilu dovukla u svoju sobu i spavala s njom.

Šesnaesti. 75. Zabada velike igle po celom ženinom telu, čak i u sise;
svršava kad je sva prekrivena iglama. (Recite da će o njemu govoriti
Degranž: to je četvrta priča 27. februara.)
76. Naduva joj stomak pićem, zatim joj zašiva vulvu i dupe; tako je
ostavlja sve dok se ne onesvesti od potrebe da piša i sere, a ne može to
da obavi dok napon i težina nužde ne pokidaju konce.
77. Četvorica su u sobi s jednom ženskom na koju se okomljuju
udarcima nogu i pesnica sve dok se ova ne sruši. Sva četvorica se
uzajamno drkaju i svršavaju u trenutku kada ona pada na pod.
78. Ispumpava joj i vraća vazduh pomoću jedne pneumatičke sprave.
Da bi proslavili jedanaestu sedmicu, obavljaju venčanje Kolombe i
Antinousa; bračni odnosi su obavljeni. Vojvodu, koji inače izdašno jebe
Avgustinu u pičku, te noći je uhvatila pohotna pomama protiv nje; Dikla
mu je drži, a on joj udara trista šiba od sredine leđa do listova, zatim
guzi Diklu i ljubi Avgustinino išibano dupe. Posle toga ludi za
Avgustinom, samo nju želi pri večeri, jede samo iz njenih usta, i pada u
hiljadu drugih razvratničkih nedoslednosti koje karakterišu ove
bludnike.

Sedamnaesti. 79. Vezuje žensku preko stola, potrbuške, i jede joj sa

dupeta vrelu kajganu, nabadajući komade vrlo oštrom viljuškom.
80. Drži joj glavu pričvršćenu uz rešetku sa žarom sve dok se ne
onesvesti, i guzi je u tom stanju.
 81. Prži joj lagano, malo-pomalo, kožu na sisama i dupetu
sumpornim šibicama.
82. Mnogo puta joj gasi sveće u pici, dupetu i na bradavicama.
83. Spali joj šibicom trepavice, što je sprečava da se odmori noću i
sklopi oči da bi spavala.
To veče, vojvoda pocepa Kitona, kome od toga pozli, zato što je
vojvoda ogroman, što tuca vrlo grubo i što je Kitonu tek dvanaest
godina.

Osamnaesti. 84. Tera je, s pištoljem pod grlom, da proguta užareni

ćumur, a zatim joj u pičku ubrizgava razblaženu azotnu kiselinu.
85. Tera je da igra potpuno gola oko četiri postavljena stuba; ali
jedina staza koju može da sledi, bosonoga, oko stubova, posuta je oštrim
komadima gvožđa, ekserima i razbijenim staklom, a uz svaki stub je
postavljen po jedan čovek sa snopom pruća u ruci, koji je svaki put kad
prođe raspali ili spreda ili pozadi, prema tome koji je deo njima izložen.
Tako je prinuđena da optrči izvestan broj krugova, što zavisi od lepote i
mladosti, jer najlepše uvek najviše kinji.
86. Pesnicom je snažno udara po nosu sve dok ne prokrvari, pa
nastavlja i kad je sva u krvi; svršava i meša svoju spermu s njenom
krvlju, koja otiče.
87. Štipa joj meso, i to uglavnom guzove, dojke i brežuljak, vrelim
gvozdenim kleštima. (Recite da će Degranž još govoriti o njemu.)
88. Postavlja joj po golom telu gomilice baruta razne veličine, ali
naročito na najosetljivija mesta, i to pali.
Uveče se izređaju nad Kitonovim dupetom, a posle tog obreda
kandžijaju ga Kurval, vojvoda i biskup, koji su ga odjebali.

Devetnaesti. 89. Gura joj u pičku fišek baruta bez čaure; pali ga i
svršava kad vidi plamen; prethodno je ljubio dupe.
90. Natapa je celu, od glave do pete, alkoholom; pali i zabavlja se do
svršavanja u prizoru ove jadne ženske koja gori kao baklja. Ovaj
postupak ponavlja dva-tri puta.
91. Klistira je vrelim uljem.
92. Zariva joj usijano gvožđe u pičku, kao i u dupe, pošto je
prethodno išibao.
93. Voli da gazi trudnu ženu dok ne pobaci. Prethodno je
iskandžijao.
To isto veče, Kurval pocepa Sofiju u dupe, pošto su je ljubavnici
prethodno šibali do krvi, svaki sa po sto udaraca. Čim joj je svršio u
dupe, ponudio je društvu pet stotina zlatnika za dozvolu da je spusti u
grobnicu da bi se s njom zabavljao kako mu je drago; odbili su. Ponovo
je natakne, svršava, i u trenutku kad joj ga izvlači iz dupeta, šutne je u
zadnjicu i odbaci na dušeke udaljene petnaest stopa. Još isto veče se
sveti nad Zelmirom, koju kandžija iz sve snage.

Dvadeseti. 94. Pravi se da miluje žensku koja ga drka, ona ništa ne

sluti; ali u trenutku svršavanja, zgrabi joj glavu i snažno je lupi o zid.
Udarac je tako neočekivan i jak da se ona obično onesvešćuje.
95. Četvorica razvratnika su na okupu; sude jednoj ženskoj i osuđuju
je po propisu: kazna joj je sto batina, svaki ljubavnik po dvadeset i pet, i
to prvi ih raspoređuje od leđa do ispod krsta, drugi od krsta do listova,
treći od vrata do pupka, računajući i sise, i četvrti od trbuha do stopala.
96. Zabada joj po jednu čiodu u oči, u bradavice i u klitoris.
97. Kaplje joj crveni vosak u dupe, u pičku i na sise.
98. Pušta joj krv iz ruku i zaustavlja je tek kad se ona onesvesti.
Kurval predlaže da puste krv Konstanci, zbog njene trudnoće: teraju
to do onesvešćivanja; krv joj pušta Tvrtko. To veče se izređaju na
Sofijinom dupetu, a vojvoda predlaže da joj puste krv, jer joj to neće
škoditi, naprotiv, pa da od te krvi naprave krvavicu za doručak. Tako i
bi, Kurval joj pusti krv; Dikla ga je za to vreme drkala, a on je pristao da
zaseče tek kad mu sperma bude šiknula; napravio je veliki zarez, nije se
toga lišio. Uprkos tome, Sofija se dopada biskupu, koji je prima za ženu
i progoni Alinu, bacajući je time u najveću nemilost.
 Dvadeset prvi. 99. Pušta joj krv iz obe ruke i zahteva da stoji
uspravno dok joj teče krv; s vremena na vreme zaustavlja krv, da bi je
šibao; posle toga opet otvara rane, i tako sve dok se ona ne onesvesti.
Svršava tek kad ona padne; prethodno mu je srala.
100. Pušta joj krv iz sva četiri uda i iz vratne žile, i drka
posmatrajući pet krvavih vodoskoka.
101. Pomalo joj zaseca meso, naročito na dupetu, ali ne i sise.
102. Jako zaseca, a naročito blizu bradavica i čmara; zatim rane prži
zažarenim gvožđem.
103. Vezuju mu sve četiri kao divljoj zveri; prekriven je tigrovom
kožom. U tom stanju ga raspaljuju, razdražuju, šibaju, mlate, drkaju mu
dupe. Preko puta njega nalazi se jedna debela devojka, gola; nogama
upire u pod, a glavom u plafon, tako da ne može da mrda. Kad se
razvratnik dobro raspali, puštaju ga, on se baca kao divlja zver na
devojku, grize je po celom telu, a naročito joj grize klitoris i bradavice
na dojkama, koje obično ostaju u njegovim zubima. Dere se i urliče kao
životinja i svršava urlajući. Devojka mora i da sere; on jede govno sa
zemlje.
To isto veče, biskup pocepa Narcisa; redaljka je izvedena isto veče,
da ne bi osujetili svečanost predviđenu za 23-ći. Vojvoda, pre nego što
će ga naguziti, zahtevao je da mu sere u usta, i time mu istresao spermu
prethodnika. Pošto ga je izjebao, izmlatio ga je.

Dvadeset drugi. 104. Vadi zube i čeprka desni iglom. Ponekad ih pali.
105. Lomi joj prst na ruci, ponekad i više prstiju.
106. Potpuno joj smrska stopalo udarcem čekića.
107. Iščaši joj ruku.
108. Udara je čekićem po prednjim zubima dok svršava. Pre toga mu
je najveće uživanje bilo da svesrdno sisa usta.
Vojvoda to veče pocepa Ružicu u dupe, a u samom trenutku kada
kita ulazi u dupe, Kurval devojčici čupa jedan zub, da bi u isto vreme
osetila dva strašna bola. Isto veče je izvedena redaljka, da ne bi osujetili
sutrašnju svečanost. Kada joj je Kurval svršio u dupe (a on je prošao
poslednji), kada je to uradio, kažem, devojčicu je oborio na pod silovitim
šamarom.

Dvadeset trećeg, zbog proslave, pričaju se samo četiri.

109. Iščaši joj stopalo.
110. Lomi joj ruku dok je tuca u dupe.
111. Prvo joj lomi butnu kost gvozdenom šipkom, a zatim je jebe u
dupe.
112. Vezuje je za dvostruke merdevine sa ukrštenim nogama. Jedan
konopac drži merdevine; konopac se povlači, merdevine padaju. Najpre
lomi jednu nogu, drugi put drugu.
Da bi proslavili dvanaestu sedmicu, obavljaju venčanje Nebojeba i
Ružice. To veče istoče krv Ružici pošto su je izjebali, i Alini, koju je
odjebao Herkul. Obe su krvarile na taj način što im je krv šikljala na
butine i kurčeve naših razvratnika koji su se drkali pri ovom prizoru, a
svršili su kad su se obe onesvestile.

Dvadeset četvrti. 113. Odseca joj jedno uho. (Ne zaboravite da

naznačite šta svi ovi ljudi rade pre toga.)
114. Raseca joj usne i nozdrve.
115. Buši joj jezik usijanim gvožđem, pošto ga je prethodno sisao i
grizao.
116. Kida joj više noktiju sa prstiju bilo ruku bilo nogu.
117. Odseca joj vrh prsta.
Pošto pripovedačica, koju su zapitali za stručno mišljenje, odgovara
da to sakaćenje, ukoliko se odmah previje, ne dovodi ni do kakvih
nepoželjnih posledica, Tvrtko odseca još isto veče vrh malog prsta
Adelaidi, koju svakim danom sve više opako pecka. Od toga svršava, u
nečuvenom zanosu. To isto veče, Kurval pocepa Avgustinu u dupe,
mada je ona vojvodina žena. Kakve muke ona trpi! Kakva je njegova
razjarenost posle toga; udružuje se s vojvodom da je zajedno odvedu u
grobnicu još isto veče i nude Tvrtku, ako im on dopusti, i oni će
dopustiti njemu, da i on otpremi Adelaidu odmah; ali biskup uzme reč i
postigne da još pričekaju, baš u interesu njihovog uživanja. Kurval i
vojvoda se, dakle, zadovoljavaju time što mučki batinaju Avgustinu, i to
redom, jedan za drugim, dok je ona u naručju onog drugog.

Dvadeset peti. 118. Kaplje joj petnaest do dvadeset kapi rastopljenog

olova u usta i pali joj desni azotnom kiselinom.
119. Odseca vrh jezika, pošto mu je prethodno govnjivo dupe
izbrisao taj isti jezik, a posle sakaćenja jebe je u dupe.
120. Ima jednu okruglu gvozdenu spravu koja ulazi u meso i seče ga,
a kada se izvlači, otkida okruglo parče mesa dugačko koliko je sprava
zašla duboko, koja se zariva sve dok je neko ne zaustavi.
121. Štroji dečaka između deset i petnaest godina.
122. Steže i odiže vrhove sisa, koje odseca makazama.
To veče je izvedena redaljka nad Avgustininim dupetom. Dok je nju
guzio, Kurval je ljubio Konstancine sise, i pri svršavanju joj odgrizao
bradavicu; ali, pošto su je odmah previli, bili su ubeđeni da to neće
škoditi njenom plodu. Kurval izjavljuje prijateljima, koji mu se smeju
zbog besa prema ovom stvoru, da ne može nikako da savlada huju koju
ona budi u njemu. Kada je došao red na vojvodu da naguzi Avgustinu,
bes koji ga je obuzeo prema ovoj lepoj devojčici nije mogao biti ljući: da
ga nisu držali na oku, ili bi je ranio u sise ili bi joj zavrnuo šiju pri
svršavanju. Još jednom traži od društva da mu je prepuste na milost i
nemilost, ali mu odgovaraju da mora da sačeka Degranžino
pripovedanje. Brat ga moli da se strpi dok mu on sam da primer sa
Alinom, jer bi inače poremetio sav dogovoreni raspored. Međutim,
pošto ne može da izdrži, pošto mu je neophodno da muči ovu lepu
devojčicu, dozvoljavaju mu da joj malo zaseče ruku: zaseca joj meso na
levoj podlaktici, sisa krv, svršava, a ranu previjaju, tako da se već posle
četiri dana ne vidi nikakav trag.

Dvadeset šesti. 123. Razbija jednu bocu od tankog belog stakla o lice
ženske koja je vezana i bez odbrane; prethodno joj je dugo sisao usta i
jezik.
124. Vezuje joj obe noge, vezuje joj jednu ruku iza leđa, u drugu
ruku joj daje štapić da se brani, pa je napada mačem i nanosi joj više
rana, i svršava po ovim ranama.
125. Vezuje je za krst svetog Andrije, pravi se da će je iskidati, ostrvi
se naročito na udove, ali ih ne iščaši, i na kraju joj lomi ili jednu nogu ili
jednu ruku.
126. Postavlja je iz profila, pa iz pištolja pali metak koji joj okrzne
obe sise; gađa tako da joj raznese jednu bradavicu.
127. Postavlja je četvoronoške na dvadeset koraka od sebe i iz puške
joj puca u dupe.
Isto veče, biskup pocepa Fani dupe.

Dvadeset sedmi. 128. Isti čovek o kome će Degranž govoriti 24.

februara bičuje jednu trudnicu sve dok ne pobaci; mora da vidi kako
pobacuje pred njim.
129. Jednom šesnaestogodišnjem dečaku odseca i kurac i muda.
Prethodno ga je guzio i šibao.
130. Traži devicu; brijačem joj odseca klitoris, zatim je pocepa oblim
usijanim gvožđem koje zabije čekićem.
131. Izaziva pobačaj u osmom mesecu, napitkom koji deluje
neposredno, tako da žena pobacuje mrtvo dete. Drugom prilikom
izaziva porođaj kroz gužnje crevo, dete se rađa bez života, a i majci preti
smrt.
132. Odseca jednu ruku.
To veče, izređaju se na Faninom dupetu. Tvrtko je spasava mučenja
koje su joj pripremili; uzima je za ženu, biskup ih venčava, Adelaidu
proteruje, i podvrgavaju je mučenju koje je bilo namenjeno Fani, a
sastojalo se u lomljenju jednog prsta. Vojvoda je jebe u dupe dok joj
Tvrtko lomi prst.
 Dvadeset osmi. 133. Odseca dva prsta i prži usijanim gvožđem.
134. Odseca jezik iz korena i prži usijanim gvožđem.
135. Odseca jednu nogu, i to najčešće dok guzi.
136. Čupa sve zube, a na njihovo mesto čekićem ukucava usijane
eksere.
137. Vadi jedno oko.
To veče kandžijaju Juliju i bodu joj iglama sve prste. Ovo se obavlja
dok je biskup guzi, mada je on prilično voli.

Dvadeset deveti. 138. Gasi i sažiže oba oka lijući u njih crveni vosak.
139. Odseca joj jednu dojku i prži usijanim gvožđem. Degranž kaže
da je taj čovek i njoj odsekao dojku i da je ona sigurna da je on posle
jede sa roštilja.
140. Odseca joj oba guza, pošto je prethodno guzio i šibao. I za njega
se kaže da ih jede.
141. Potpuno odseca oba uha.
142. Odseca sve što štrči: dvadeset prstiju, klitoris, vrhove dojki i
jezika.
To veče, pošto su je četvorica ljubavnika mučki isprebijali a biskup je
poslednji put odjebao u dupe, Alina je osuđena da joj svaki ljubavnik
odseče po prst sa svakog uda.

Trideseti. 143. Odseca joj više komada mesa sa celog tela, peče ih i
tera je da ih jede zajedno s njim. To je onaj Degranžin čovek od 8. i 17.
februara.
144. Jednom momku odseca sva četiri uda, guzi trup, dobro ga hrani
i ostavlja ga da tako živi; a kako udovi nisu odsečeni suviše blizu tela,
živi dugo. Takvog ga guzi više od godinu dana.
145. Jednoj ženskoj čvrsto vezuje ruke i ostavlja je bez hrane; pored
nje je širok nož, a ispred nje, odličan obed: ako hoće da jede, mora sebi
da odseče ruku, inače umire od gladi. Prethodno je opalio u dupe.
Posmatra je kroz jedan prozor.
 146. Vezuje majku i kćerku; da bi jedna od njih živela i omogućila
život drugoj, mora sebi da odseče ruku. Zabavlja se posmatrajući
oklevanje, očekujući da vidi koja će se žrtvovati za onu drugu.
To veče priča samo četiri priče, da bi proslavili praznik trinaeste
sedmice, kada će se vojvoda u svojstvu žene udati za Herkula kao muža,
a u svojstvu muškarca oženiti Zefirom, koji je u ulozi žene. Mladi
pederčić, koji, kao što je poznato, ima najlepše dupe od sve osmorice
dečaka, priveden je odeven kao mlada, lep kao Amor. Obred venčanja je
obavio biskup pred celim skupom. Ovaj dečak je pocepan tek to veče;
vojvoda je u tome mnogo uživao, ali je imao dosta muke; sveg ga je
raskrvavio. Za to vreme, Herkul je jebao njega.

Trideset prvi. 147. Vadi joj oba oka i ostavlja je zatvorenu u jednoj
sobi, rekavši joj da je pred njom hrana i da treba samo da je potraži. Ali,
za to treba da pređe preko jedne usijane gvozdene ploče. Zabavlja se
posmatrajući kroz vrata, da bi video kako će se snaći: hoće li se ispeći ili
više voli da umre od gladi. Prethodno je dobro išibana.
148. Stavlja je na muke s konopcima, a evo u čemu je stvar: udovi su
joj vezani konopcima, i tim konopcima je dižu vrlo visoko; pušta vas da
padnete sa te visine svom težinom; pri svakom padu, lome se i kidaju svi
udovi jer se sve vrši na visini, a i zato što je pridržavaju samo konopci.
149. Nanosi joj duboke rane, a zatim u njih lije vruću smolu i
rastopljeno olovo.
150. Vezuje je golu i bez odbrane, odmah posle porođaja;
novorođenče vezuje preko puta nje, dete viče, ona ne može da mu
pomogne. Treba da ga vidi kako umire. Posle toga, šiba iz petnih žila
majku po vulvi, upravljajući udarce u vaginu. Obično je on otac deteta.
151. Napija je vodom; zatim joj zašiva pičku i dupe, kao i usta, i
ostavlja je tako dok voda ne probije prepreke, ili dok ne lipše. (Proverite
zašto ima jedna više, a ako treba jednu odstraniti, neka to bude ova
poslednja, koja je, mislim, već činjena.)
To isto veče izređali su se na Zefirovom dupetu, a Adelaida je
osuđena na okrutno šibanje, posle čega je ispržena usijanim gvožđem
oko unutrašnjosti vagine, pod miškom, i malo prljena po obema
dojkama. Ona je sve to trpela junački prizivajući boga, što je još više
razdraživalo dželate.
 Četvrti deo

Sto pedeset ubilačkih strasti, ili strasti četvrtog stupnja, koje sačinjavaju
dvadeset i osam dana februara ispunjenih Degranžinim pripovedanjem,
kojem je dodat tačan dnevnik sablažnjivih događaja u zamku tokom toga
meseca.

(Plan)
Stavite odmah do znanja da se ovog meseca sve menja; da su četiri
supruge odbačene, ali da je Julija našla utočište kod biskupa, koji je
uzeo u svojstvu služavke, dok su Alina, Adelaida i Konstanca bez
utočišta, sem ove poslednje, kojoj je dozvoljeno da se skloni kod Dikle,
jer prijatelji žele da joj sačuvaju plod. Adelaida i Alina spavaju u štali za
životinje namenjene ishrani. Sultanuše Avgustina, Zelmira, Fani i Sofija
zamenjuju supruge u svim službama, i to: u nužnicima, pri obedima, na
kanabetima, a noću u krevetima gospode. Prema tome, evo kako
izgledaju sobe prijatelja noću. Ne računajući po jednog nabijača, koje
menjaju svake noći, oni raspolažu: vojvoda Avgustinom, Zefirom,
Diklom, u svom krevetu, uz jednog nabijača; on spava među ovo
četvoro, dok je Marija na kanabetu; Kurval spava isto tako između
Adonisa, Zelmire, jednog nabijača i Fanšon; niko više; Tvrtko spava
između Jasinta, Fani, jednog nabijača i Martine (proverite), a Lujza je
na kanabetu; biskup spava između Seladona, Sofije, jednog nabijača i
Julije, a na kanabetu mu je Tereza. Po ovome se vidi da mali bračni
parovi, Zefir i Avgustina, Adonis i Zelmira, Jasint i Fani, Seladon i
Sofija, koji su se venčali, pripadaju uvek istom gospodaru. U ženskom
saraju su ostale samo četiri devojčice, a u muškom četiri dečaka. Sanvila
spava u sobama devojčica, a Degranž kod dečaka, Alina u štali, kao što
smo videli, a Konstanca u Diklinoj sobi sama, pošto Dikla spava s
vojvodom svake noći. Ručak služe uvek četiri sultanuše koje
predstavljaju četiri supruge, a večeru četiri ostale sultanuše. Jedna
četvorka služi uvek kafu; ali od četvorki pri pripovedanju ostali su,
preko puta svake niše, još samo jedan dečak i jedna devojčica. Pri
svakom pripovedanju, Alina i Adelaida su privezane za stubove o kojima
smo govorili na početku; privezane su za njih dupeta okrenutih prema
kanabetima, a pored jedne i druge je po jedan stočić sa šibama, tako da
su stalno spremne da ih neko batina. Konstanci je dozvoljeno da sedi s
pripovedačicama. Svaka starica je pored svoga para, a Julija, gola, luta
od jednog do drugog kanabeta da bi primila naredbe koje odmah
izvršava. Inače, kao i uvek, po jedan nabijač na svakom kanabetu. U
takvom poretku Degranž počinje svoja kazivanja. Jednim posebnim
pravilnikom, prijatelji su utvrdili da će Alina, Adelaida, Avgustina i
Zelmira biti podvrgnute okrutnosti njihovih strasti, i da će utvrđenog
dana moći ili da ih umore lično ili da ponude žrtvu prijatelju po svom
nahođenju, a da drugi ne smeju da se zbog toga ljute; što se tiče
Konstance, ona će poslužiti za proslavu jedne sedmice, na način koji će
biti objavljen u pravo vreme i na pravom mestu. Kada vojvoda i Kurval,
koji će po ovom dogovoru opet ostati udovci, budu zaželeli, da bi završili
mesec, da uzmu nove supruge za obavljanje dužnosti, moći će da se
posluže preostalim sultanušama. Stubovi će ostati prazni kada dve žene
koje ih krase ne budu više na njima. Degranž počinje, i pošto je najavila
da će se ubuduće raditi samo o ubistvima, obećava da će voditi računa,
kako joj je preporučeno, da ulazi u najsitnije pojedinosti, a naročito da
neće izostaviti obične strasti kojima su ove ubice počinjale, da bi se
mogle ustanoviti veze i uzročnosti i da bi se videlo koja vrsta običnog
bluda, izmenjenog i dopunjenog u glavi lišenoj principa i morala, može
dovesti do umorstva, i do koje vrste umorstva. Zatim počinje.

Prvi februar. 1. Voleo je da se zabavlja sa siroticom koja nije jela tri

dana; druga mu je strast da ostavi ženu da umre od gladi udno neke
jazbine, ne pružajući joj nikakvu pomoć; posmatra je i drka se
posmatrajući, ali svršava tek onoga dana kada ona umire.
2. Drži je dugo zatvorenu, smanjujući joj obroke svakog dana;
prethodno mu je srala, i on je pojeo govno posluženo na tanjiru.
 3. Voleo je da sisa usta, da guta pljuvačku, a u drugoj strasti, da
zazida ženu u neku jazbinu, sa hranom samo za petnaest dana;
tridesetog dana ulazi i drka se nad lešom.
4. Pišala mu je, a u drugoj strasti, pušta je da umre na tihoj vatri
sprečavajući je da pije, a dajući joj mnogo da jede.
5. Kandžijao je, a u drugoj strasti prouzrokuje ženinu smrt time što
je sprečava da spava.
To isto veče, Mišetu obese za noge pošto su joj dali mnogo da jede, i
drže je tako sve dok se ne ispovraća na Kurvala, koji se drka ispod nje, i
sve proždire.

Drugi. 6. Kakila mu je u usta, a on je to redom jeo; druga mu je da je

hrani samo sredinom hleba i vinom. Ona od toga crkne za mesec dana.
7. Voleo je da tuca u pičku; zarazi ženu injekcijom neke opasne vrste
venerične bolesti, i ona od toga ubrzo lipše.
8. Povraćale su mu u usta, a kao drugo, zatrovane pićem koje izaziva
strašnu groznicu od koje lipšu vrlo brzo.
9. Srala mu je, a radi drugo, klistira je rastvorom otrova u vreloj vodi
ili azotnom kiselinom.
10. Jedan čuveni batinaš vezuje ženu za osovinu koja se okreće do
njenog izdisanja.
Uveče klistiraju Ružicu ključalom vodom odmah pošto ju je vojvoda
odjebao u dupe.

Treći. 11. Voleo je da šamara, a kao drugo, da joj uvrće vrat na sve
strane, tako da joj lice ostane na strani gde je guzica.
12. Voleo je zverstva, a kao drugo, da žensku pocepa pastuv, koji je
time i ubije.
13. Voleo je da jebe u dupe, a kao drugo, da je zakopa dopola i hrani
sve dok joj zakopana polovina ne istruli.
14. Voleo je da drka sikilj, a sada njegovi najamnici drkaju po sikilju
do smrti.
 15. Jedan batinaš, usavršavajući svoju strast, kandžija ženu po celom
telu do smrti.
To veče, vojvoda hoće da mu Avgustinu drkaju po klitorisu, koji je
vrlo nadražljiv; Dikla i Sanvila se smenjuju i drkaju je dok se ne
onesvesti.

Četvrti. 16. Voleo je da steže vrat, a kao drugo, da vezuje žensko za

vrat. Pred njom je obilat obrok, ali, da bi ga dosegla, treba da se sama
obesi, inače umire od gladi.
17. Isti čovek koji je ubio Diklinu sestru, i kome je milo da dugo gazi
po živom mesu, gnječi dupe i sise s takvom besnom snagom da ubija tim
mučenjem.
18. Čovek o kome je Martina govorila 20. januara, koji je voleo
ženama da pušta krv, ubija ih učestalim puštanjem krvi.
19. Onaj čija je strast bila da tera žensku da trči gola dok ne padne, o
kome je bilo govora, ima jednu drugu, da je zatvori u vrelu sušionicu,
gde umire ugušena.
20. Onaj o kome je govorila Dikla da je voleo da ga kurva povije i da
ga hrani svojim govnima umesto kašicom, sada povija žensku u pelene i
steže tako jako da ona od toga umire.
To veče, malo pre nego što će preći u besedničku dvoranu, zatekli su
Kurvala gde trti jednu kuhinjsku služavku. Za to plaća kaznu; ženskoj
naređuju da prisustvuje orgijama, gde je biskup i vojvoda guze za svoj
račun, i gde joj obojica udaraju svojeručno po dvesta batina. To je jedna
debela ženska iz Savoje, od dvadeset pet godina, prilično sveža i lepog
dupeta.

Peti. 21. Prva su mu strast životinje, a druga, da uvezuje žensku u

magareću kožu, još svežu, sa glavom napolju; hrane je i ostavljaju
ušivenu sve dok je životinjska koža ne uguši skupljajući se.
22. Onaj o kome je Martina govorila 15. januara, koji je voleo da se
igra vešanja, veša žensku za noge i ostavlja je tako sve dok se ne uguši
sopstvenom krvlju.
 23. Diklin slučaj od 27. novembra, koji je voleo da napija kurvu,
ubija ženu pojeći je na silu kroz levak.
24. Voleo je da gnječi sise, a sada to usavršava okivajući obe sise u
neku vrstu gvozdenih lanaca; zatim stavlja stvorenje, tako okovano, na
dve grejalice, i pušta da crkne u bolovima.
25. Voleo je da gleda ženu dok pliva, a druga mu je da je baci u vodu
i da je izvlači poluudavljenu; zatim je veša za noge da bi ispovraćala
vodu; čim se povrati, baca je opet u vodu, i tako više puta, sve dok ne
crkne.
Tog dana, u isto vreme kad i prethodnog, zatiču vojvodu da trti neku
drugu služavku; plaća kaznu; služavku dovode na orgije, gde se svi
iživljavaju nad njom, Tvrtko u usta, a ostali u dupe, pa čak i u picu, jer
je još nevina; osuđena je na dvesta batina od svakoga. Ovoj devojci je
osamnaest godina, visoka je i dobro građena, malo riđa, vrlo lepog
dupeta. To isto veče, Kurval kaže da je neophodno da Konstanci zbog
njene trudnoće ponovo puste krv; vojvoda je guzi a Kurval joj pušta krv,
dok ga Avgustina drka po Zelmirinom dupetu i dok ga tucaju. Pušta joj
krv dok svršava, ne može to da propusti.

Šesti. 26. Prva mu je strast bila da nogom u dupe šutne ženu u

ognjište iz kojeg ona ubrzo izlazi, uz malo bola i patnje. Ovo dopunjava
time što prinuđuje ženu da stoji uspravno između dve vatre, od kojih je
jedna peče spreda, a druga pozadi; ostavlja je tako dok joj se sva slanina
ne istopi.
Degranž ih obaveštava da će sada govoriti o ubistvima koja izazivaju
brzu smrt i koja skoro uopšte ne izazivaju patnju.
27. Voleo je da sprečava disanje šakama, bilo stežući vrat, bilo držeći
dugo šaku na ustima, a sada to usavršava gušenjem između četiri
dušeka.
28. Onaj o kome je govorila Martina, koji je nudio izbor između tri
smrti (vidite 14. januar), razmrska mozak pucanjem iz revolvera, ne
dopuštajući nikakav izbor; jebe u dupe, a hitac opali pri svršavanju.
29. Onaj o kome je Sanvila govorila 22. decembra, koji je terao da
skače s mačkom u pokrivaču, strmoglavljuje je sa vrha jedne kule na
kamenje, i svršava kada začuje tup pad.
30. Onaj koji je voleo da steže šiju dok guzi, o kome je govorila
Martina 6. januara, guzi žensku kojoj je stavio crni svileni gajtan oko
vrata, i svršava daveći je. (Treba da kaže da je ovo jedna od
najprefinjenijih slasti koje bilo koji razvratnik može sebi da priušti.)
Toga dana proslavljaju četrnaestu sedmicu, i Kurval se udaje, u
svojstvu žene, za Buljodera kao muža, a ženi se kao muško Adonisom u
svojstvu žene. Ovo dete se cepa tek toga dana, pred celim skupom, dok
Kurvala jebe Buljoder. Pri večeri se opijaju i šibaju Zelmiru i Avgustinu
po krstima, dupetu, butinama, po stomaku, pički i butinama spreda;
zatim Kurval udešava jebačinu između Zelmire, svoje nove supruge, i
Adonisa, a on ih oboje naizmenično jebe u dupe.

Sedmi. 31. Prethodno je voleo da jebe onesvešćenu ženu, a sada to

usavršava time što je ubija velikom dozom opijuma; piči je za vreme
samrtnog sna.
32. Istom čoveku o kome je maločas govorila, koji baca više puta u
vodu, strast je da davi ženu s kamenom o vratu.
33. Voleo je da šamara, a kao drugu, uliva joj rastopljeno olovo u
uho dok spava.
34. Voleo je da kandžija preko lica. Sanvila je o njemu govorila 30.
decembra. (Proverite.) Na mestu ubija žensku snažnim udarcem čekića
u potiljak.
35. Voleo je da posmatra sveću koja dogoreva u ženinom dupetu:
sada je vezuje za gromobran da je grom zgromi.
36. Batinaš. Namešta je četvoronoške ispred topovske cevi; đule joj
raznese dupe.
Toga dana su zatekli biskupa gde guzi treću služavku. Plaća kaznu;
ženska je privedena na orgije, gde je vojvoda i Kurval i naguze i napiče,
jer je nevina; zatim joj udaraju osam stotina batina: dve stotine po
osobi. Ona je Švajcarkinja, beloputa, jako masna, vrlo lepog dupeta.
Kuvarice se žale, kažu da službu neće moći da obavljaju ako im
uznemiravaju služavke, pa ih ostavljaju na miru do meseca marta. Isto
veče odsecaju jedan prst Ružici, vatrom spaljuju posekotinu. Za vreme
operacije, stavljena je između vojvode i Kurvala; jedan jebe u dupe,
drugi u pičku. Isto veče, redaljka nad Adonisom u dupe, tako da je
vojvoda te večeri odjebao služavku i Ružicu u pičku, istu služavku u
dupe, Ružicu takođe u dupe (menjali su se), kao i Adonisa. Posle toga se
predao.

Osmi. 37. Voleo je da šiba goveđom žilom po celom telu isti onaj o
kome je Martina govorila da voli ovlaš da razapinje na točak tri uda, a
da lomi samo jedan. On voli i sasvim da razapne ženu, ali je davi na
samom krstu.
38. Onaj o kome je govorila Martina, što se pravio da će ženskoj da
odseče glavu dok je ne izvuku konopcem, sada je zaista obezglavljuje u
trenutku svršavanja. On se drka.
39. Martinin slučaj od 30. januara, koji je voleo da zaseca, ubija u
tamnici.
40. Voleo je da kandžija trudne žene po stomaku, produbljuje ovo
puštajući da na trudnu ženu padne ogroman teret, koji smrska i ženu i
plod.
41. Voleo je da gleda ogoljeni vrat ženske, da ga steže, da ga malo
gnječi: sada zabada iglu ispod potiljka, u određeno mesto, što je odmah
ubija.
42. Voleo je svećom da lagano pali razne delove tela. Usavršava to
ubacivanjem u zažarenu peć koja je toliko vrela da smesta sve sagori.
Tvrtko, kome se mnogo diže, i koji je, dok je trajalo pripovedanje,
išao dva puta da šiba Adelaidu privezanu za stub, predlaže da je bace
poprečke u vatru, i pošto je ona predrhtala ovaj predlog, za koji nije bilo
razloga da ne bude prihvaćen, rešili su da joj isprže samo bradavice:
Tvrtko, njen muž, jednu, Kurval, njen otac, drugu; obojica pri tome
obredu svršavaju.

Deveti. 43. Voleo je da zabada čiode, a kao drugu, svršava zabadajući

triput nož u srce.
44. Voleo je da pali vatromet u pički: vezuje jednu vitku i dobro
građenu žensku za dršku velike rakete; raketa je odnosi u nebo, a zatim
se zajedno strmoglavljuju.
45. Isti puni ženi barutom sve otvore, zatim pali, i sve eksplodira u
isto vreme.
46. Voleo je da devojkama krišom sipa u jelo sredstvo za povraćanje:
kao drugo, daje joj da miriše neki prašak u duvanu ili u buketu cveća, od
čega ona smesta pada mrtva.
47. Voleo je da šiba po sisama i vratu: produbljuje strast obarajući
snažnim udarcem gvozdene šipke po njušci.
48. Isti o kome je Dikla govorila 27. novembra, a Martina 14.
januara. (Proverite.) Ona sere pred bludnikom, on je grdi, juri je po
hodniku udarajući je snažno bičem. Iznenada se otvaraju vrata prema
stepeništu, ona se ponada da se spasla, ali jedan stepenik nedostaje i
ona upada u kadu punu kipuće vode koja se naglo poklopi, tako da ona
umire skuvana, udavljena i ugušena. Strast mu je da ženska sere, a on
da je kandžija dok ona sere.
To veče, pri kraju pripovedanja, vojvoda traži od Zelmire da mu sere,
ali je ona tog jutra već srala Kurvalu, pa ne može; na licu mesta je osude
da joj se dupe buši zlatnom iglom sve dok joj koža ne bude oblivena
krvlju, a kako je vojvoda oštećen njenim odbijanjem, on lično izvršava
presudu. Kurval traži govna od Zefira: ovaj kaže da je srao vojvodi istog
jutra. Vojvoda poriče; zovu Diklu da svedoči, ona takođe poriče, mada je
dečak bio u pravu. Prema tome, Kurval stiče pravo da kazni Zefira,
mada je on vojvodin ljubavnik, kao što je vojvoda kaznio Zelmiru, mada
je ona Kurvalova žena. Kurval šiba do krvi Zefira, šest puta ga udara po
vrhu nosa; ovaj prokrvari, vojvoda se slatko smeje.

Deseti. Degranž kaže da će govoriti o ubistvima, o izdajama, u kojima

je način ono glavno, a posledica, to jest ubistvo, tek sporedno. Shodno
tome, počinje sa otrovima.
49. Jedan čovek čija je strast bila da tuca u dupe, nikako drugačije,
truje sve svoje žene; sada je pri dvadeset i drugoj. Tucao ih je uvek samo
u dupe, nikada im nije oduzimao nevinost.
50. Jedan veseljak zove prijatelje na gozbu, i kad god ih nečim
počasti, truje nekolicinu.
51. Diklin čovek od 26. novembra i Martinin od 10. januara, mangup
jedan, pravi se da hoće da pomogne siromasima; hrani ih otrovanim
namirnicama.
52. Jedan šaljivdžija prosipa po zemlji neki otrov koji ubija sve koji
gaze po njemu; upotrebljava ga često.
53. Jedan drugi šaljivdžija upotrebljava neki drugi prašak od kojeg se
umire u besomučnim mukama koje traju petnaest dana, a nijedan lekar
ne može da ih odgonetne. Mnogo voli da vas obiđe kad ste u takvom
stanju.
54. Mangup neki upotrebljava i za žene i za muškarce opet neki
drugi prašak koji otupljuje sva čula, i od kojeg čovek potpuno obamre.
Ljudi veruju da si mrtav, sahranjuju te, a ti umireš očajan u svom
kovčegu u kojem ti se svest povratila. Voli da se nađe na mestu gde ste
sahranjeni, vrebajući poneki krik; ako ga čuje, onesvešćuje se od
zadovoljstva. Tako je pomorio dobar deo svoje porodice.
To veče daju Juliji, iz šale, neki prašak koji joj izaziva strahovite
grčeve; kažu joj da je otrovana, a ona im poveruje, očajna je. Dok traje
predstava njenog previjanja od bolova, Avgustina pred njom drka
vojvodu. Na nesreću, prekrila je glavić kožicom, što je stvar koju
vojvoda strahovito mrzi; samo što nije svršio, kad ga je ovo osujetilo.
Kaže da će odseći prst ovoj drolji, i zaista joj ga odseca sa ruke koja je
zgrešila, dok ga njegova kći Julija svojim strahom da je otrovana dovodi
do svršavanja. Julija je ozdravila još isto veče.

Jedanaesti. 55. Jedan nestašan čovek često je odlazio kod svojih

prijatelja i poznanika, ne propuštajući nikada da otruje najvoljenije biće
tog prijatelja. Služio se nekim praškom od kojeg se crkavalo za dva dana
u najužasnijim mukama.
56. Jedan čovek čija je strast bila da drpa sise obogatio je ovo trujući
odojčad na samim dojkama dadilje.
57. Voleo je da mu u usta iseravaju mlečni klistir, a kao drugo, punio
je iznutricu otrovom od kojeg se umire u strahovitim grčevima.
58. Jedan mangup, o kome će imati prilike da govori 13. i 26, voleo
je da pali kuće sirotinji, i to se tako snalazio da uvek bude mnogo
izgorelih, a naročito dece.
59. Jedan drugi mangup je voleo da ubija žene na porođaju, dolazio
im je u posetu s praškom što je izazivao grčeve koji su se neminovno
završavali smrću.
60. Onaj o kome je Dikla govorila dvadeset osme večeri voli da gleda
ženu koja se porađa; ubija dete po izlasku iz utrobe, na majčine oči,
praveći se da ga miluje.
Te večeri, Alinu najpre šibaju do krvi, po sto udaraca po ljubavniku,
zatim joj traže govna; to jutro ih je izručila Kurvalu, koji to poriče.
Shodno tome, peku joj obe dojke i obe šake; kaplju joj po butinama i
stomaku crveni vosak, njime joj zalivaju pupak, alkoholom joj pale dlake
na pički. Vojvoda traži svađu sa Zelmirom, a Kurval joj odseca dva prsta,
po jedan na obe ruke. Avgustinu udaraju po pici i dupetu.

Dvanaesti. Prijatelji se okupljaju ujutro i odlučuju, pošto su im četiri

starice ubuduće nepotrebne jer njihove dužnosti sada mogu lako
preuzeti četiri pripovedačice, da se s njima zabavljaju mučeći ih jednu
po jednu, i to počev od te iste večeri. Predlažu pripovedačicama da
preuzmu njihova radna mesta; one prihvataju, pod uslovom da same ne
bude žrtvovane. To im obećavaju.
61. Tri prijatelja, D’Okur, iguman i Depre, o kojima je Dikla govorila
12. novembra, zajedno se zabavljaju ovom strašću: traže ženu u osmom
ili devetom mesecu trudnoće, raspore joj stomak, vade dete, spaljuju ga
pred očima majke, a na njegovo mesto u stomak stavljaju grudvu
sumpora i žive, to zapale, a zatim joj zašivaju stomak i puštaju da umre
pred njima u nečuvenim mukama, dok ih drka ženska koju su na ovo
poveli. (Proverite ime.)
62. Voleo je da cepa nevinosti, a to usavršava time što pravi veliku
količinu dece raznim ženama; čim napune pet-šest godina, cepa ih, bilo
da su devojčice ili dečaci, pa ih baca u usijanu peć, pošto ih je odjebao, u
trenutku svršavanja.
63. Isti čovek o kome je Dikla govorila 27. novembra, Martina 15.
januara, i ona sama 5. februara, koji je voleo da veša iz šale i da
posmatra vešanje itd., sakriva svoje stvari od vrednosti u sanduke
služinčadi i kaže da su mu pokradene. Pokušava da ih osude na vešanje,
pa ako uspe, ide da posmatra predstavu; ako ne, zatvara ih lično u jednu
sobu i ubija ih davljenjem. Na to svršava.
64. Jedan veliki ljubitelj izmeta, onaj o kome je Dikla govorila 14.
novembra, ima kod kuće jedno naročito uređeno nužničko sedište; osobi
koju želi da pogubi ponudi da sedne, i čim sedne, sedište se prevrće i
osoba pada u duboku nužničku jamu, gde se udavi.
65. Čovek o kome je Martina govorila da se zabavljao time što mu je
ženska padala sa visokih merdevina ovako je usavršio svoju strast.
(Proverite koji je to čovek.) Postavlja žensku na malo postolje prema
jednoj vrlo dubokoj bari, iza koje se nalazi zid preko kojeg bi ona mogla
da pobegne, jer su uza zid prislonjene merdevine. Ali da bi stigla do
zida, treba prethodno da skoči u baru, i to jako da požuri jer je iza
postolja na kojem se nalazi naložena ogromna vatra koja je polako liže.
Ako je vatra obuhvati, izgoreće, a ako ne zna da pliva, ako se baci u
vodu, udaviće se. Kada je vatra dobro oprlji, ipak se rešava da skoči u
vodu da bi nekako stigla do merdevina prislonjenih uza zid. Često se pri
tome dave, i to je onda sve. Ako ipak neka ima toliko sreće da stigne do
merdevina, penje se, ali jedna pripremljena prečka pri vrhu puca pod
njenim nogama, i ona pada u rupu prekrivenu zemljom, koju ranije nije
primetila, a koja je, provaljujući se pod njenim teretom, ubacuje u
razbuktalu žar na kojoj umire. Razvratnik se, nadomak prizora, drka
posmatrajući je.
66. Isti o kome je Dikla govorila 29. novembra, onaj koji je
šestogodišnju Martinu pocepao u dupe, i isti o kome će još govoriti
poslednjeg dana, da bi njegovom strašću krunisala pripovedanja (onaj iz
pakla), taj isti, kažem, guzi žensku od šesnaest-sedamnaest godina,
najlepšu koja mu se može pronaći. Malo pre svršavanja, popušta jednu
oprugu koja prikiva za devojčin ogoljeni vrat spravu sa zupcima koja
malo-pomalo, vrlo precizno, testeriše devojčin vrat, dok on svršava, što
kod njega traje vrlo dugo.
To veče otkrivaju tajnu vezu između jednog drugostepenog nabijača
i Avgustine. Nije je baš ševio, ali, da bi je pridobio, predložio joj je
bekstvo i predstavio joj kao da je to vrlo jednostavno. Avgustina priznaje
da je baš htela da mu da to što je od nje tražio, da bi se izbavila sa mesta
na kojem joj je život očigledno u opasnosti. Sve je otkrila Fanšon, i
predala izveštaj. Četvorica prijatelja se na prepad bacaju na nabijača,
vezuju ga, okivaju, spuštaju u podzemlje, gde ga vojvoda naguzi na silu,
bez pomade, dok mu Kurval odseca šiju, a druga dvojica prijatelja mu
peku meso usijanim gvožđem. Ova scena se dešava posle ručka, umesto
kafe; odlaze u besedničku dvoranu, kao i obično, a pri večeri se pitaju da
li da poštede Fanšon, s obzirom na to da je ona otkrila zaveru, a koja je
prema jutrošnjem dogovoru bila namenjena mučenju izvečeri. Biskup se
suprotstavlja pomilovanju, govoreći da bi bilo nedostojno njih da
popuste pred osećanjem blagodarnosti, i da će se on uvek boriti za sve
što društvu može doneti neku slast više, za razliku od onih koji bi bili u
stanju i da se liše nekog zadovoljstva. Prema tome, pošto su kaznili
Avgustinu zbog učestvovanja u zaveri, prvo time što su je primorali da
prisustvuje izvršenju kazne nad njenim ljubavnikom, zatim jebući je u
dupe i govoreći da će i njoj odseći glavu, i najzad čupajući joj dva zuba,
što je izveo vojvoda dok je Kurval guzio ovu lepu ženskicu, i pošto su je
propisno iskandžijali, posle svega toga, kažem, prizvali su Fanšon, terali
je da sere, svaki prijatelj joj je udario po sto batina, a vojvoda joj je
odsekao levu dojku sve do kosti. Ona se mnogo bunila zbog
nepravednosti ovog postupka. »Da je pravedan«, reče vojvoda, »od njega
nam se ne bi nadigao.« Posle toga su je previli, da bi mogla da služi i za
druga mučenja. Primetili su da postoji kao neki začetak pobune među
drugostepenim nabijačima, koji je potpuno ugušen žrtvovanjem jednoga
od njih. Ostale tri starice su, kao i Fanšon, svrgnute sa svojih dužnosti, a
zamenile su ih pripovedačice i Julija. One cepte, ali kako da izbegnu
sudbinu?

Trinaesti. 67. Jedan čovek, veliki ljubitelj dupeta, namamljuje

devojku, uveravajući je da je voli, na ševu na vodi; čamac je pripremljen;
probuši se i potopi, devojka se udavi. Ponekad, isti postupa drugačije: u
vrlo visokoj dvorani pripremljen je balkon, devojka se naslanja, balkon
popušta, ona pada.
68. Jedan čovek koji je voleo da šiba pa da guzi, usavršava to
namamljujući žensku u posebno pripremljenu sobu. Pod propada, ona
upada u podrum, gde je sačekuje bludnik: u trenutku pada, zabada joj
bodež u sise, u pičku i u čmar; zatim je baca, mrtvu ili živu, u drugi
podrum čija se vrata zatvaraju kamenom pločom, gde ona pada na
gomilu leševa, i izdahne u najvećem užasu, ako nije već mrtva. A on
dobro pazi da nožem udara samo malo, da ne bi odmah izdahnula, nego
tek u poslednjem podrumu. Prethodno uvek guzi, kandžija i svršava.
Ovu strast izvodi uvek potpuno hladnokrvno.
69. Jedna bitanga stavlja žensku na divljeg konja, koji je odnosi i
zbacuje u provaliju.
70. Onaj o kome je Martina govorila 18. januara, čija je prva strast
da pali fitiljima za barut, usavršava je time što stavlja žensku u posebno
pripremljen krevet. Kad legne, krevet propadne u užareno ognjište iz
kojeg ona ne može da se izvuče. On je sačekuje, i čim ona pokuša da
izađe, vraća je u oganj snažnim udarcima vila u stomak.
71. Onaj o kome je govorila 11, koji je voleo da pali sirotinjske kuće,
trudi se da namami bilo muško, bilo žensko, pod izgovorom
dobročinstva; guzi ih, bilo da je muško, bilo da je žensko, zatim im
odvaljuje bubrege i ostavlja da umru od gladi, tako kljakavi, u nekoj
jazbini.
72. Onaj što je voleo da baca žensku na gomilu đubreta kroz prozor,
o kome je govorila Martina, izvodi kao drugu strast ovo što ćemo sada
videti. Ostavlja žensku da leži u sobi koju ona dobro poznaje, i zna da joj
je prozor vrlo nizak; daju joj opijum; čim zaspi, prenose je u drugu sobu,
istovetnu s njenom, ali s vrlo visokim prozorom ispod kojeg je rasuto
šiljato kamenje. Zatim neko bane i prepadne je preteći da će je ubiti.
Ona, znajući da je prozor nizak, otvara ga i iskače, ali pada sa visine od
trideset stopa na šiljato kamenje, i tako se sama smrska a da je niko nije
ni dirnuo.
To veče, biskup se udaje, u svojstvu žene, za Antinousa kao muža, a
u svojstvu muža se ženi Seladonom kao nevestom, i ovo dete je tek toga
dana probušeno. Ovaj obred obeležava praznovanje petnaeste sedmice.
Njegovo preosveštenstvo zahteva da svetkovinu upotpune grubim
nasiljem nad Alinom, prema kojoj se podmuklo rasplamsava njegov
razvratnički bes. Hvataju je i malo je obese, i svi svrše kad je vide tako
okačenu. Tvrtko pušta krv i time je spasava; rana joj je već sutradan
zarasla, a posle ovoga slučaja je porasla u njihovim očima. Svima priča
šta je osetila u toku mučenja. Biskup, kome je toga dana sve u znaku
praznika, odseca do kosti jednu Lujzinu sisu: tako preostale dve starice
dobro vide kakva ih sudbina čeka.

Četrnaesti. 73. Jedan čovek čija je obična strast bila da bičuje ženske
usavršava je vadeći svakog dana iz ženinog tela po parče mesa veličine
graška; niko je ne previja, i ona strada tako malo-pomalo.
Degranž upozorava da će govoriti o vrlo bolnim ubistvima, pri
kojima, je glavna stvar krajnja svirepost; na to svi zahtevaju, više nego
za druge priče, najpodrobnije pojedinosti.
74. Onaj što je voleo da pušta krv pušta svakog dana po petnaest
grama, sve do umorstva. Ovaj je pobrao burne aplauze.
75. Onaj što je voleo da ubada čiode u dupe, svakog dana zadaje po
jedan lak udarac nožem. Zaustavljaju krv, ali ne previjaju, i ona tako
lagano umire.
75. bis. Jedan batinaš lagano testeriše sve udove, jedan za drugim.
76. Markiz od Mezanža, o kome je Dikla govorila u vezi sa kćerkom
obućara Petinjona, koju je i kupio, a čija je prva strast bila da ga šibaju
po četiri sata dok ne svrši, ima i jednu drugu, da malu devojčicu preda u
ruke nekog diva koji obesi dete s glavom nad ogromnim ognjištem gde
vatra vrlo dugo tinja; devojčice moraju biti nevine.
77. Prva mu je strast bila da šibicom prlji malo-pomalo dojke i
guzove, a druga mu je da nadene celo ženino telo sumpornim fitiljima
koje pali jedan za drugim, da je posmatra kako umire.
»Nema bolnije smrti od ove«, reče vojvoda, priznajući da se već
upuštao u ovu gadost i da je od nje silovito svršavao; »kažu da žena
može tako da preživi šest do osam časova.« Uveče su se izređali na
Seladonovom dupetu; vojvoda i Kurval se prosuše u njega. Kurval hoće
da puste krv Konstanci, zbog njene trudnoće, i on joj lično pušta krv
svršavajući u Seladonovo dupe; zatim odseca jednu dojku Terezi guzeći
Zelmiru, a vojvoda guzi Terezu dok ovaj operiše.

Petnaesti. 78. Voleo je da sisa usta i guta pljuvačku, a usavršava to

time što joj svakog dana daje da guta na levak male količine istopljenog
olova; devetog dana umire.
79. Voleo je da izvrće prst, a druga mu je da lomi sve udove, čupa
jezik, vadi oči, i ostavlja tako da živi, smanjujući svakodnevno količinu
hrane.
80. Jedan bogohulnik, o kome je kao drugom govorila Martina 3.
januara, konopcima vezuje jednog lepog dečaka na vrlo visok krst, i
ostavlja ga da ga gavranovi pojedu.
81. Jedan, opet, koji je njušio i jebao pod miškom, o kome je govorila
Dikla, veša ženu pod miškom, dobro je vezuje, i svakodnevno je bode po
bilo kojem delu tela, da bi privukao muve; ostavlja je da umire
postepeno.
82. Jedan strastan ljubitelj dupeta zaziđuje žensku u grobnicu i
ostavlja joj hrane za tri dana; prethodno je ranjava, da bi joj smrt bila
bolnija. Voli nevine, i ljubi im dupe osam dana pre nego što će ih staviti
na ove muke.
83. Voleo je da tuca jako mlada usta i dupeta; to usavršava time što
ženskoj naživo čupa srce; u srcu napravi rupu, odjebe ovu rupu dok je
još topla, vraća srce napunjeno spermom na svoje mesto; zašiva ranu i
ostavlja žensku da završi svoje dane bez ikakve pomoći; u ovom slučaju,
to ne traje dugo.
To veče, Kurval, sve više raspaljen protiv lepe Konstance, kaže da joj
ništa neće smetati da se porodi s jednim polomljenim udom, i, shodno
tome, lome desnu ruku ovoj nesrećnici. Tvrtko isto veče seče jednu sisu
Mariji, pošto im se prethodno israla i pošto su je isprebijali.
 Šesnaesti. 84. Jedan batinaš se usavršava guleći lagano kosti; iz njih
isisava srž i na njeno mesto sipa istopljeno olovo.
Na ovom mestu vojvoda izjavi da neće više nikada u životu da jebe u
dupe ako ovo mučenje ne prirede Avgustini. Ova jadna devojka, koju je
guzio za to vreme, poče da krešti i roni potoke suza. Kako mu je takvim
ponašanjem osujetila svršavanje, on joj opali, drkajući se i svršavajući
sam, jedno tuce šumara, od kojih je dvorana odjekivala.
85. Jedan mangup secka žensku, na naročitoj mašini, na sitne
komadiće; ovo je kinesko mučenje.
86. Voleo je da cepa devičanstva, a druga mu je da devicu nabode
kroz pičku na oštar kolac, da kolac pobode u zemlju da bi ona jahala kao
na konju i da joj za obe noge priveže po jedno topovsko đule; ostavlja je
tako da lagano umre.
87. Jedan batinaš ljušti žensku tri puta; četvrtu pokožicu maže
nekim nagrizajućim rastvorom, od kojeg ona umire u strahovitim
bolovima.
88. Jedan čovek, opet, čija je prva strast bila da odseca po jedan prst,
voli, kao drugu, da čupa parčiće mesa usijanim mašicama; makazama ih
odseca, a zatim spaljuje rane. Treba mu četiri-pet dana dok to ne svrši,
tako malo-pomalo, po celom telu, i ona umire u bolovima od ove svirepe
operacije.
Isto veče kažnjavaju Sofiju i Seladona, koje su zatekli kako se
zabavljaju. Biskup ih, budući da mu oboje pripadaju, šiba po celom telu.
Odsecaju dva prsta Sofiji, isto toliko Seladonu, ali on ubrzo od toga
ozdravi. To im ne smeta da i ubuduće služe biskupovim zadovoljstvima.
Ponovo stavljaju Fanšon na scenu, i pošto su je prvo isprebijali goveđom
žilom, peku joj tabane, obe butine spreda i pozadi, čelo, obe ruke,
čupaju joj ono što joj je ostalo od zuba. Dok je tako obrađuju, vojvodin
kurac joj je stalno u dupetu. (Naglasite da su zakonom propisali da ne
kvare dupeta do dana pogubljenja.)

Sedamnaesti. 89. Martinin čovek od 30. januara, o kome je i sama

govorila 5. februara, seče jednoj mladoj devojci dojke i guzicu, jede ih, a
na rane stavlja melem koji joj peče meso tako nepodnošljivo da od toga
umire. Tera je da jede svoje sopstveno meso, koje je odsekao i ispržio.
90. Jedan nevaljalac kuva devojčicu u kazanu.
91. Jedan drugi mangup je živu peče na ražnju, pošto je prethodno
odjebao u dupe.
92. Jedan, opet, čija je prva strast bila da posmatra kako pred njim
velikim kurčevima guze dečake i devojčice, natiče žensku na kolac kroz
dupe i ostavlja je da tako umre, posmatrajući njeno grčenje.
93. Mangup jedan razapinje ženu na točak, i, ne čineći joj nikakvo
zlo, ostavlja je da umre prirodnom smrću.
To veče, biskup žarko želi da muče Alinu; njegov bes prema njoj je
na vrhuncu. Ona se pojavljuje gola, kaki mu u usta, on je guzi, zatim je,
izvukavši ga iz tog lepog dupeta ne svršivši, puni ključalom vodom, koju
ona tako ključalu mora odmah da isere Terezi na nos. Zatim odsecaju
Alini sve preostale prste na rukama i nogama, lome joj obe ruke, peku
joj patrljke zažarenim gvožđem. Onda je šibaju i šamaraju, pa joj biskup,
sav u žaru, odseca jednu dojku i svršava. Sa nje prelaze na Terezu, peku
joj vulvu iznutra, nozdrve, jezik, ruke i noge, i opaljuju joj šest stotina
udaraca goveđom žilom; čupaju joj što joj je ostalo od zuba i šure joj
gušu. Avgustina, svedok ovoga, počinje da plače; vojvoda je do krvi
kandžija po trbuhu i pici.

Osamnaesti. 94. Prva mu je strast bila da zaseca meso, a druga, da

raščereči na četiri mlada drveta.
95. Jedan batinaš privezuje žensku na mašinu koja je spušta u veliku
vatru i odmah je izvlači, i to traje sve dok sasvim ne izgori.
96. Voleo je da joj gasi sveće u mesu. Oblaže je sumporom, pa mu
služi kao buktinja, a pri tom pazi da je dim na uguši.
97. Jedan mangup čupa utrobu jednom dečaku i jednoj devojčici,
stavlja dečakovu utrobu u telo devojčice, a devojčicinu u dečakovo telo,
zatim ih ušiva, vezuje ih, leđa uz leđa, za jedan stub koji ih pridržava, i
posmatra izbliza kako umiru.
98. Jedan čovek koji je voleo da pravi male opekotine usavršava to
time što peče na roštilju, stalno okrećući.
 To veče izlažu Mišetu besu razvratnika. Prvo je sva četvorica
isprebijaju, zatim joj svaki čupa po jedan zub; odsecaju joj četiri prsta
(svaki odseca po jedan); peku joj butine spreda i pozadi, na četiri mesta;
vojvoda joj gnječi jednu sisu sve dok je ne zdrobi, guzeći pri tom Kitona.
Zatim nastupa Lujza. Prvo im sere, zatim joj opale osam stotina udaraca
goveđom žilom, počupaju sve zube peku joj jezik i čmar, pizdu,
preostalu dojku i butine na šest mesta. Kada svi poležu, biskup odlazi do
brata. Vode sa sobom Degranž i Diklu; njih četvoro odvode Alinu u
podrum; biskup je naguzi, vojvoda takođe, osuđuju je na smrt, i to
izvršavaju uz nečuvene muke, sve do zore. Po povratku, hvale svoje dve
pripovedačice i preporučuju drugoj dvojici da za mučenja
upotrebljavaju uvek njih dve.

Devetnaesti. 99. Prepredenjak jedan: stavlja ženu s trticom na kolac

zašiljen kao dijamant, četiri uda joj lebde u vazduhu, vezani konopcima;
pri ovom mučenju žrtvu zasmejava, a bolovi su grozni.
100. Jedan čovek koji je voleo da seče pomalo mesa sa dupeta
usavršava to time što žensku, položenu između dve daske, vrlo lagano
testeriše.
101. Jednom jebaču i muškog i ženskog dovode brata i sestru. Bratu
kaže da će ga pogubiti uz strahovite muke, pokazuje mu šta je sve
pripremljeno, ali će mu oprostiti život ako pristane najpre da odjebe
svoju sestru pred njim, a zatim da je udavi. Mladić pristaje, i dok on jebe
sestru razvratnik guzi čas dečaka, čas devojku. Zatim brat, iz straha od
smrti koja mu je prikazana, davi sestru, i u trenutku kada je obavio
posao, jedan pripremljen poklopac se otvara pod njim, tako da oboje,
pred očima bludnika, padaju u zažareno ognjište.
102. Jedan mangup traži da otac pred njim odjebe kćer. Zatim on
naguzi kćerku koju mu drži otac; zatim kaže ocu da ona mora
neizostavno da bude pogubljena, ali da on može da bira, ili da je sam
ubije davljenjem, što njoj uopšte neće naneti patnju, a ako to neće, on
će je ubiti na njegove oči uz strahovito mučenje. Otac više voli da kćer
ubije gajtanom stegnutim oko vrata nego da posmatra kako pati u
strahovitim mukama, ali kada se on pripremio, vezuju ga, a kćer oderu
pred njim; posle toga je valjaju po usijanim gvozdenim bodljama, pa je
bacaju u oganj, a oca dave da bi ga naučili pameti, kaže razvratnik, što
je pristao da lično zadavi svoju kćer. Bacaju ga zatim u oganj kao i nju.
103. Jedan veliki ljubitelj dupeta i biča spaja majku i kćer. Kaže
kćerki da će joj ubiti majku ako ne pristane da joj se odseku obe ruke;
mala pristaje; seku. Onda odvajaju ta dva bića, vezuju kćerki vrat
konopcem i postavljaju je na jedan tronožac; tronožac je vezan jednim
drugim konopcem čiji je kraj u sobi gde drže majku. Kažu majci da
povuče konopac: ona ga povlači ne znajući šta radi; vode je da vidi svoje
delo i, u trenutku njenog očajanja, sabljom joj otpozadi odsecaju glavu.
To isto veče Tvrtko, ljubomoran na dva brata zbog uživanja koja su
sinoć doživeli, traži da muče Adelaidu, za koju tvrdi da je i inače na
redu. Shodno tome, Kurval, njen otac, i Tvrtko, muž, čvrlje joj butine
usijanim kleštima dok je vojvoda guzi bez pomade. Probadaju joj vrh
jezika, odsecaju vrhove oba uveta, čupaju joj četiri zuba, a zatim je
šibaju iz petnih žila. To isto veče biskup pušta krv Sofiji pred
Adelaidom, njenom dragom prijateljicom, sve gok se ne onesvesti; guzi
je dok joj pušta krv, ne izvlači joj ga iz dupeta. Odsecaju dva prsta
Narcisu dok ga Kurval guzi; zatim im se prikazuje Marija, zavlače joj
usijano gvožđe u dupe i pizdu, prže joj butine na šest mesta, klitoris,
jezik, preostalu dojku, i čupaju preostale zube.

Dvadeseti februar. 104. Sanvilin čovek od 5. decembra, čija je strast

bila da mu majka podvodi sina koga će on da jebe, usavršava stvar
služeći se istovremeno majkom i sinom. Kaže majci da će je ubiti, ali će
je pomilovati ako pristane da ubije sina. Ako ga ona ne ubije, kolju dete
pred njom, a ako ga ubije, vezuju je za telo sina i ostavljaju tako da
polako umire na lešu.
105. Jedan veliki rodoskvrnilac spaja dve sestre koje je prethodno
odjebao u dupe; vezuje ih za jednu spravu i daje im po jedan nož u ruke;
mašina se pokrene, ženske se sudare, i tako jedna drugu ubiju.
106. Jedan drugi rodoskvrnilac hoće majku sa četvoro dece; zatvara
ih na jedno mesto gde može da ih posmatra; ne daje im nikakvu hranu,
da bi video uticaj gladi na ovu ženu, i koje će dete prvo da pojede.
 107. Sanvilin čovek od 29. decembra, koji je voleo da šiba trudne
žene, hoće majku i kćer, obe trudne; vezuje ih za po jednu gvozdenu
ploču koje su postavljene jedna iznad druge; oslobađa oprugu, ploče se
spoje silovito i obe žene, zajedno sa svojim plodovima, smrvljene su u
prah.
108. Jedna vrlo velika bitanga zabavlja se na sledeći način. Dovede
ljubavnika i ljubavnicu: »Samo jedno biće na svetu«, kaže ljubavniku,
»stoji na putu vašoj sreći; predaću vam ga u ruke.« Odvodi ga u jednu
mračnu prostoriju gde neko spava na krevetu. Silno napujdan, mladić
probada to lice. Samo što je to učinio, pokazuju mu da je ubio svoju
dragu; iz očajanja sam sebe ubija. Ako to ne učini, razvratnik ga ubija iz
puške, jer se ne usuđuje da uđe u sobu u kojoj je mladić, besan i
naoružan. Prethodno je odjebao i momka i devojku, u nameri da ih spoji
i čvrsto veže za sebe, i tek pošto se njima nasladio, smestio im je ovu
igru.
To veče, u znak proslave šesnaeste sedmice, Tvrtko se udaje, kao
žena, za Nebojeba kao muža, a ženi se u svojstvu muškarca Jasintom
kao ženom; o svadbi, želi da muči Fani, svoju žensku suprugu. Shodno
tome, peku je po rukama i butinama na šest mesta, čupaju joj dva zuba,
kandžijaju je, teraju Jasinta, koji je voli i koji je njen muž po bludnim
sporazumima o kojima je ranije bilo reči, teraju ga, kažem, da sere Fani
u usta, a nju da to pojede. Vojvoda čupa jedan zub Avgustini i odmah
posle toga jebe je u usta. Pojavljuje se Fanšon; puštaju joj krv, i dok joj
krv lipti iz ruke, lome joj je; zatim joj čupaju nokte sa prstiju na nogama
i lome joj prste na rukama.

Dvadeset prvi. 109. Najavljuje da naredni lopovi vole da ubijaju samo

muškarce. Zabode puščanu cev napunjenu krupnom sačmom u dupe
dečaka koga je odjebao, opali u trenutku svršavanja.
110. Tera mladića da posmatra sakaćenje njegove devojke, da jede
njeno meso, a naročito dupe, sise i srce. Mora ili da jede ili da umre od
gladi. Pošto je jeo, ako se na to odlučio, on ga ranjava na više mesta po
telu i ostavlja ga da umre od krvoliptanja, a ako ne jede, umire od gladi.
111. Čupa mu jaja i daje mu da ih pojede ne govoreći mu šta je,
zatim na mesto jaja stavlja grudve žive sa sumporom, koje mu izazivaju
tako strahovite bolove da od njih umire. Dok muke traju, guzi ga i
pojačava bolove pekući ga po celom telu sumpornim fitiljima, grebući ga
i paleći rane.
112. Zakucava mu u čmar vrlo tanak kolac i ostavlja ga da tako
završi.
113. Jebe, i dok tako sodomiše, otvara lobanju, vadi mozak i na
njegovo mesto lije rastopljeno olovo.
To veče su se izređali na Jasintovom dupetu, a pre toga su ga silovito
iskandžijali. Privode Narcisa; seku mu oba jajeta. Dovode Adelaidu;
stavljaju joj usijanu lopaticu na butine spreda, peku joj klitoris,
probadaju jezik, šibaju je po sisama, odsecaju obe bradavice, lome obe
ruke, odsecaju ostatak prstiju, čupaju joj dlake sa pičke, šest zuba i
pregršt kose. Svi svršavaju, sem vojvode, koji, nadrkan kao neman, traži
da lično sredi Terezu. Molba mu je usvojena; nožićem joj skida sve
nokte i svećom postepeno prži vrhove prstiju, zatim joj lomi jednu ruku,
a pošto ni od toga nije svršio, napiči Avgustinu i čupa joj zub, puneći joj
pičku spermom.

Dvadeset drugi. 114. Lomi jednog mladog dečaka, a zatim ga

razapinje na točak, gde ga ostavlja da izdahne; točak se vrti, tako da mu
prikazuje guzove izbliza, a zlikovac koji ga muči postavlja sto ispred
točka, za kojim ruča svakog dana, sve dok žrtva ne izdahne.
115. Ljušti dečaka, maže ga medom i ostavlja da ga muve požderu.
116. Odseca mu kitu i bradavice na grudima, zakucava mu na jedan
stub jednu nogu, a za drugi stub jednu ruku; ostavlja ga u tom položaju
da umre prirodnom smrću.
117. Isti čovek koji je terao Diklu da ruča sa psom pušta da jednog
pred njim proždre lav, dajući dečaku prutić da se brani, što samo
razdražuje zver. Svršava kada je sve proždrto.
118. Podvodi dečaka naročito obučenom pastuvu, koji ga naguzi i
tako ga ubije. Dete je prekriveno kobiljom kožom, a čmar mu je
namazan kobiljom spermom.
 Isto veče su Kitona priveli na mučenje: vojvoda, Kurval, Herkul i
Buljoder ga jebu bez pomade; šibaju ga iz petnih žila, čupaju mu četiri
zuba, odsecaju četiri prsta (uvek po četiri, jer sva četvorica vrše službu),
i Tvrtko mu prstima zdrobi jedno jaje. Avgustinu batinaju sva četvorica
iz sve snage; lepo joj je dupe obliveno krvlju; vojvoda je jebe u dupe dok
joj Kurval seče prst, zatim je Kurval jebe u dupe dok je vojvoda peče
usijanim gvožđem na šest mesta po butinama; odsecaju joj još jedan prst
na ruci u trenutku Kurvalovog svršavanja, i uprkos tome, ona ipak
odlazi da spava s vojvodom. Lome ruku Mariji, kidaju joj nokte i prže
vrhove prstiju. Iste noći Tvrtko i Kurval spuštaju Adelaidu u podrum,
pomažu im Degranž i Dikla. Kurval je guzi poslednji put, zatim je
ubijaju uz najveće muke, koje ćete podrobno opisati.

Dvadeset treći. 119. Stavlja dečaka u mašinu koja ga vuče čas gore,
čas dole, i tako ga drobi; vade ga iz mašine sveg izdrobljenog i sutradan
ga opet stavljaju, i tako nekoliko dana uzastopce, sve do smrti.
120. Jednog dečaka, skoro dete, lepa kurvica drka do iznemoglosti;
sve je slabašniji, ne hrane ga, i on najzad umire u strahovitim trzajima.
121. Istog dana mu operiše kamen u bubregu, tumor na mozgu,
fistulu u oku i čir u dupetu. Dobro pazi da nijedna operacija ne uspe, pa
ga zatim ostavljaju bez pomoći dok ne izdahne.
122. Pošto mu je potpuno odsekao kurac i muda, pravi mu pičku
svrdlom od usijanog gvožđa, koje sve sprži; jebe ga u tu rupu i davi u
trenutku svršavanja.
123. Timari ga češagijom za konja; kada ga je tako sveg raskrvavio,
maže ga alkoholom, koji pali, zatim ga opet timari, opet pali namazani
alkohol, i tako do smrti.
To isto veče privode Narcisa na mučenje; peku mu butine i budžu,
drobe mu jajca. Na zahtev vojvode, koji se ostrvio na Avgustinu, nju
ponovo izvode; peku je po butinama i ispod miške, zabadaju joj vrelo
gvožđe u pičku. Ona pada u nesvest; vojvoda se od toga još više razjari;
odseca joj jednu sisu, pije joj krv, lomi obe ruke, čupa dlake sa pičke i
sve zube, odseca sve prste i patrljke prlji vatrom. Opet spava s njom, i
prema Diklinom iskazu, jebe je u pičku i dupe cele noći i najavljuje joj
da će je otpremiti sutradan. Nastupa Lujza; lome joj ruku, peku jezik,
sikilj, čupaju joj sve nokte i peku raskrvavljene vrhove prstiju. Kurval je
u takvom stanju sodomiše i, sav u jari, gnjavi i gnječi iz sve snage jednu
Zelmirinu sisu dok svršava. Nezajažen ovim uživanjima, šiba je iz petnih
žila.

Dvadeset četvrti. 124. Martinin četvrti čovek od 1. januara hoće da

naguzi oca u prisustvu dva sina, a dok svršava, jednom rukom bode
nožem jednog sina, drugom davi drugog.
125. Jedan čovek kome je strast bila da kandžija trudne žene po
stomaku ima jednu drugu, da okupi šest trudnica u osmom mesecu.
Vezuje ih sve leđa uz leđa, da bi izložile trbuhe; raspara trbuh prvoj,
nožem probada drugoj, sto udaraca nogom zada u stomak trećoj, udara
motkom četvrtu, peče ga petoj i istruže ga šestoj, a onda maljem po
stomaku ubija one koje od ovog mučenja nisu već umrle.
Kurval prekida pripovedanje nekom besomučnom pomamom, ova ga
je strast mnogo raspalila.
126. Zavodnik o kome je govorila Dikla dovodi dve žene. Nagovara
jednu, da bi spasla život, da pljune na boga i veru, a prethodno su je
šamarali i rekli da to ne čini, jer ako to učini, biće ubijena, a ako ostane
mirna, nema čega da se plaši. Ona odoleva, on joj raspaljuje um: »Evo
prave božije službenice!« Dovodi drugu koja, pogođena ovim prizorom i
time što joj je krišom rečeno da jedino može spasti život ako se odrekne
boga, čini sve što joj predlažu. On joj raspaljuje um: »Evo jedne druge,
službenice đavola!« Zlikovac ponavlja igru svake nedelje.
127. Jedan vrlo veliki mangup voli da priređuje balove, ali pod je
pripremljen, i propada kad ima puno zvanica, koje skoro sve ginu. Da je
ostao stalno u istom gradu, otkrili bi ga, ali on često menja gradove:
otkrili su ga tek kad je to učinio pedeseti put.
128. Martinin čovek od 27. januara, čija je strast da vrši abortuse,
stavlja tri trudnice u tri teška položaja, što mu čini tri zanimljive
kompozicije. Posmatra ih kako se porađaju u tim položajima; zatim im
vezuje decu oko vrata, sve dok deca ne umru ili ih one ne pojedu, jer ih
ostavlja u ovom položaju bez hrane.
 128. bis. Isti je imao još jednu strast: puštao je dve žene da se porode
pred njim, vezivao im oči, menjao decu, tako da je samo on po jednom
znaku mogao da ih prepozna, onda im naređivao da idu da ih
prepoznaju. Ako se nisu prevarile, ostavljao ih je u životu; ako su se
prevarile, rasecao ih je sabljom preko tela deteta koje su smatrale
svojim.
To isto veče, Narcisa privedu na orgije; odsecaju mu preostale prste
na rukama dok ga biskup guzi, a Tvrtko operiše, zabadaju mu vrelu iglu
u mokraćni kanal. Dovode Kitona, svi ga čerupaju i bacaju jedan
drugom kao loptu, lome mu ruku dok ga vojvoda guzi bez svršavanja.
Dolazi Zelmira; peku joj klitoris, jezik, desni, čupaju joj četiri zuba,
peku je po butinama na šest mesta, spreda i pozadi, odsecaju joj obe
bradavice, sve prste na rukama, i u tom stanju joj ga Kurval zavlači u
dupe bez svršavanja. Dovode Fanšon, kojoj vade jedno oko. − Noću,
vojvoda i Kurval, koje prate Degranž i Dikla, spuštaju Avgustinu u
podrum. Dupe joj je još dobro očuvano, šibaju je, obojica je naguze bez
svršavanja; zatim joj vojvoda napravi na dupetu pedeset osam rana, u
koje sipa vrelo ulje. Zabada joj usijano gvožđe u pičku i dupe, pa je jebe
u te rane s kurtonom od kože morskog psa, koji razdire opekotine. Posle
ovoga, ljušte joj meso sa kostiju, testerišu kosti na više mesta, zatim
otkrivaju žile na četiri mesta u krst, kače na jednu vrtešku ova četiri
kraja žila i okreću, što izdužuje ove osetljive organe i nanosi neviđene
bolove. Puštaju je malo da bi se više mučila, zatim nastavljaju postupak
i ovoga puta joj zarezuju žile nožićem, kako se one izdužuju. Posle
ovoga joj na grlu prave rupu kroz koju joj provlače jezik; na tihoj vatri
joj ispeku preostalu dojku, zatim joj u pičku zavlače ruku sa britvom,
kojom rasecaju pregradu između anusa i vagine; ostavljaju britvu,
ponovo zavlače ruku i brljaju po utrobi, da bi je naterali da sere kroz
pičku; zatim joj kroz isti otvor rasparaju trbušnu maramicu. Onda se
vraćaju licu: seku joj uši, spaljuju unutrašnjost nosa, gase joj oči
kapljući u njih rastopljeni crveni vosak, opsecaju joj ukrug lobanju, dižu
je uhvativši je za kosu, vezuju joj kamenje za noge, da bi pala i da bi se
lobanja iščupala. Kada je tako pala, još je disala, i vojvoda je još jednom
odjebao u pičku; svršio je, ali ga je izvukao još bešnji. Rasporili su je,
zapalili joj utrobu u samom stomaku, zavukli ruku s britvom i njome
srce izbušili iznutra, na više mesta. Tada je ispustila dušu. Tako pogibe,
u petnaest godina i osam meseci, jedno od najnebeskijih stvorenja koje
je priroda stvorila, itd. Posmrtno slovo.

Dvadeset peti. (Tog jutra vojvoda uzima Kolombu za ženu; od sada

ona ispunjava dužnosti.)
129. Jedan veliki ljubitelj dupeta guzi devojku pred očima momka, a
momka pred očima devojke, zatim zakucava momka i devojku i ostavlja
ih tako da umru, usta uz usta.
Nastupa ispaštanje Seladona i Sofije, koji se vole; ovde prekidaju
pripovedanje, da bi naterali Seladona da lično kaplje crveni vosak Sofiji
na butine; on se onesvešćuje, biskup ga jebe onesvešćenog.
130. Onaj isti koji se zabavljao tako što je bacao žensku u vodu i
izvlačio je ima i drugu strast, da u jezero baci sedam-osam devojaka i da
ih gleda kako se koprcaju. Pruža im usijanu šipku koju one ipak hvataju,
ali ih on gura, a da bi ih sigurnije pomorio, pre nego što ih je pobacao
odsekao je svakoj po jedan ud.
131. Prva mu je strast bila da izaziva povraćanje; usavršava to
upotrebom jednog tajnog sredstva da zarazi kugom čitavu oblast; prosto
je neverovatno koliko je već sveta na taj način pomorio. Takođe je
trovao česme i reke.
132. Jedan ljubitelj šiba stavlja tri trudne žene u gvozdeni kavez,
svaku sa po jednim detetom; odozdo greje kavez; što je ploča toplija, one
više podskakuju, uzimaju decu u naručje, ali na kraju padaju i tako
umiru. (Ovo dolazi od neke strasti koja je napred već opisana, vidite
gde.)
133. Voleo je da bocka šilom, a usavršava to time što zatvara trudnu
ženu u bure sa ekserima a onda to bure dugo kotrlja po bašti.
Što je Konstanca više patila zbog ovih priča o mučenju trudnih žena,
to je Kurval više uživao. Njoj je i suviše jasna njena sudbina. Kako je
rasplet sve bliži, smatraju da mogu početi s mučenjem: butine joj peku
na šest mesta, kaplju joj crveni vosak na pupak, bodu joj dojke čiodama.
Pojavljuje se Kiton; probadaju mu kitu s kraja na kraj usijanom iglom,
probadaju mu jajca, čupaju četiri zuba. Nastupa Zelmira, čija se smrt
približava. Zarivaju joj usijano gvožđe u pičku, otvaraju joj šest rana na
sisama i dvanaest na butinama, svaki joj ljubavnik opaljuje po dvanaest
šamara, čupaju četiri zuba, bodu u jedno oko, šibaju i jebu u dupe. Dok
je sodomiše, Kurval, njen muž, najavljuje joj smrt za sutradan; njoj,
jadnoj, lakne, kaže da će to biti kraj njenim mukama. Red je na Ružicu;
čupaju joj četiri zuba, obeležavaju je usijanim gvožđem na obe plećke,
seku je po butinama i listovima na nogama; zatim je guze, gnječeći joj
dojke. Pojavljuje se Tereza, vade joj jedno oko i opaljuju sto udaraca
goveđom žilom po leđima.

Dvadeset šesti. 134. Jedan krvnik staje ispod kule, blizu mesta
posejanog gvozdenim šiljcima. Sa vrha kule guraju prema njemu više
dece oba pola, koju je prethodno guzio: voli da ih gleda nabodene na
šiljke i da ga njihova krv sveg poprska.
135. Isti o kome je govorila 11. i 13. februara, a čija je strast da
izaziva požare, ima još jednu strast, da zatvori šest trudnih žena na
jedno mesto, gde su vezane za zapaljive predmete; zapali vatru, a ako
pokušaju da beže, on ih sačeka gvozdenim vilama, nabode ih i ponovo
baci u vatru. U tom trenutku, kada su napola pečene, pod puca i sve
padaju u veliki kazan pun ključalog ulja, gde konačno stradaju.
136. Onaj isti Diklin koji tako savršeno mrzi sirotinju, koji je od nje
kupio Lusilinu majku, sestru i nju, koga je pomenula i Degranž
(proverite to), ima i drugu strast, da sakupi celu jednu siromašnu
porodicu nad rudničkim oknom i da gleda kako svi skaču unutra.
137. Jedan rodoskvrnilac, veliki ljubitelj sodomije, da bi spojio ovaj
zločin sa rodoskvrnavljenjem, ubistvom, silovanjem i bogohuljenjem,
kao i s preljubom, podaje se sinu sa hostijom u dupetu, siluje svoju
udatu kćer i ubija sestričinu.
138. Jedan veliki pristalica dupeta davi jednu majku guzeći je; kada
je mrtva, okreće je i odjebe u pičku. Pri svršavanju ubija ćerku na
majčinim grudima nožem u srce, zatim odjebe ćerku u dupe, mada je
mrtva; zatim, ubeđen da još nisu mrtve i nadajući se da će još patiti,
baca leševe u vatru i svršava gledajući kako gore. To je onaj isti o kome
je govorila Dikla 29. novembra, koji je voleo da gleda žensku na crnom
satenskom krevetu; takođe je to onaj isti o kome kao prvom priča
Martina 11. januara.
Privode Narcisa na mučenje; odsecaju mu jednu šaku. To isto čine
Kitonu. Mišeti peku pičku iznutra; to isto Ružici; obema peku trbuh i
sise. Ali Kurval, koji, uprkos sporazumu, ne vlada sobom, odseca Ružici
celu sisu dok guzi Mišetu. Onda nastupa Tereza, kojoj opauče dve
stotine udaraca goveđom žilom po celom telu i izvade jedno oko. Te noći
Kurval dolazi po vojvodu i, praćeni Degranžom i Diklom, spuštaju
Zelmiru u podrum, gde nad njom primenjuju najprefinjenija mučenja,
da bi je najzad umorili. Sva ova mučenja su strašnija od mučenja
Avgustine; sutradan ujutro, u vreme doručka, zatiču ih još uvek pri
poslu. Ova lepa devojka umire u petnaest godina i dva meseca; ona je
imala najlepše dupe u haremu devojčica. A Kurval, koji je ostao bez
žene, sutradan uzima Hebu.

Dvadeset sedmi. Ostavljaju za sutradan proslavu sedamnaeste i

poslednje sedmice, da bi tom proslavom propratili završetak svih
pripovedanja; a Degranž priča sledeće strasti:
139. Čovek o kome je Martina govorila 12. januara, koji je palio
vatromet u dupetu, ima drugu strast, da vezuje dve trudne žene jednu
za drugu u klupče, pa da ih pusti da se kotrljaju niz kamenolom.
140. Jedan drugi, koji je voleo da seče meso, tera dve trudnice da se
biju u jednoj sobi (on ih posmatra izvan opasnosti), da se biju, kažem,
noževima. Gole su; on im preti uperenom puškom da se svojski biju.
Ako se obe uzajamno ubiju, to je baš ono što želi. Ako ne, on upada u
sobu sa mačem u ruci, pa kad je ubio jednu, raspori drugu i pali joj
utrobu kiselinama i komadima usijanog gvožđa.
141. Jedan čovek koji je voleo da kandžija trudne žene po stomaku,
obogaćuje strast time što vezuje trudnicu za točak, dok je dole, ispod
nje, nepomična, vezana u jednoj fotelji njena majka, usta otvorenih
nagore, tako da mora u usta da prima sav otpad koji se sliva sa leša i
deteta, ukoliko se porodila.
142. Onaj o kome je Martina govorila 16. januara, koji je voleo da
bocka dupe, vezuje žensku za napravu punu gvozdenih zubaca; jebe je
na njoj, tako da je pri svakom nabodu sve više zakiva; zatim je okreće s
guza i jebe u dupe, da bi se izbola i s druge strane, dobro još pritiska
leđa da bi izbola dojke. Kada je to obavio, postavlja preko nje jednu
dasku isto tako obloženu zupcima, pa šrafovima steže dve daske. Tako
umire, zgnječena i probodena posvuda. Stezanje se vrši malo-pomalo;
puštaju je da umre u mukama.
143. Jedan kandžijaš stavlja trudnu ženu na sto; zakucava je za taj
sto zabadajući najpre po jedan vreo ekser u oba oka, u usta, u obe sise.
Onda joj svećom peče klitoris i obe bradavice, dopola joj lagano testeriše
kolena, lomi joj kosti na nogama, i na kraju je zakucava jednim
ogromnim užarenim ekserom kroz pupak, koji zadaje poslednji udarac i
njoj i njenom detetu. Žena mora da bude neposredno pred porođajem.
To veče šibaju Diklu i Juliju, ali samo onako, iz šale, jer njih dve
spadaju u one koje će sačuvati. Uprkos tome, Juliji peku butine na dva
mesta i čupaju joj dlačice. Pojavljuje se Konstanca, koja će sutra biti
žrtvovana, ali još ne zna svoju sudbinu. Peku joj obe bradavice, kaplju
joj crveni vosak na stomak, čupaju četiri zuba i zabadaju iglu u
beonjače. Pojavljuje se Narcis, koga takođe treba sutra da ubiju; čupaju
mu oko i četiri zuba. Kiton, Mišeta i Ružica, koji takođe treba Konstanci
da prave društvo u grobu, izlaze sa orgija sa po jednim iščupanim okom
i sa po četiri zuba manje; Ružici su uz to odsečene obe sise i četiri
komada mesa, što sa ruku, što sa butina; odsecaju joj takođe sve prste
na rukama i zabadaju joj usijano gvožđe u pičku i dupe. Kurval i vojvoda
svršavaju po dva puta. Stiže Lujza, kojoj udaraju sto udaraca goveđom
žilom i vade oko; teraju je da ga pojede; ona to i učini.

Dvadeset osmi. 144. Jednom mangupu dovode dve dobre prijateljice,

on ih vezuje jednu za drugu, usta uz usta, pred njima je izvanredno jelo,
ali one ne mogu da ga dohvate, i on ih posmatra kako žderu jedna drugu
kada ih glad na to natera.
145. Jedan čovek koji je voleo da kandžija trudne žene opasuje njih
šest ukrug, jednu naspram druge, gvozdenim obručima koji čine neku
vrstu kaveza; obruči se postepeno sužavaju i stežu, i one su tako
smrvljene i udavljene s plodovima. Ali prethodno je svakoj odsekao po
jedan guz i jednu dojku, koje im stavlja oko vrata kao kragne.
146. Jedan čovek koji je isto tako voleo da kandžija trudne žene
vezuje ih dve, jednu za jednu, drugu za drugu polugu koje pokreće
naročita mašinerija što ih nabacuje jednu na drugu. Kad se tako sudare,
ubijaju jedna drugu, i on svršava. Pokušava za ovo da pribavi majku i
kćerku, ili dve sestre.
147. Grof o kome je pričala Dikla, o kome je Degranž govorila 26,
onaj koji je kupio Lusilinu sestru, o kome je Martina govorila 1. januara
kao četvrtom, ima poslednju strast: da obesi tri žene iznad tri rupe:
jedna je obešena za jezik, a rupa pod njom je vrlo dubok bunar; druga je
obešena za sise, a rupa pod njom je ognjište; trećoj je lobanja obrezana
ukrug i obešena je za kosu, a rupa pod njom je ispunjena gvozdenim
šiljcima. Kada težina tela povuče ove žene, kada se kosa sa kožom
iščupa iz lobanje, kada se sise iscepaju i jezik prekine, prestaće im jedna
muka da bi druga tek započela. Kada može, postavlja ovako tri trudne
žene, ili celu porodicu, a to je baš učinio s Lusilom, njenom sestricom i
majkom.
148. Poslednja. (Proverite zašto nedostaju poslednje dve, u nacrtu su
bile sve.) Veliki gospodar koji se upušta u poslednju strast, koju ćemo
nazvati paklom, bio je naveden već četiri puta: to je poslednji Diklin od
29. novembra, to je Sanvilin koji skida nevinosti samo od devet godina,
Martinin koji cepa dupe deci od tri godine, i onaj o kome je napred
govorila sama Degranž (proverite gde). To je čovek četrdesetih godina,
ogromnog stasa, uda kao u magarca; kurac mu ima skoro devet palčeva
u obimu, celu stopu u dužinu. Vrlo je bogat, veliki vlastelin, vrlo
okrutan i krajnje surov. Za ovu strast poseduje posebnu kuću na kraju
Pariza, potpuno osamljenu. Prostorija u kojoj daje oduška svojoj pohoti
je velika dvorana, vrlo jednostavna, postavljena dušecima; jedan veliki
prozor je jedini otvor u ovoj prostoriji; prozorski otvor vodi prema
širokom podrumu koji se nalazi na dvadeset stopa ispod poda dvorane, a
ispod prozora su takođe postavljeni dušeci, na koje padaju ženske kako
koju baca u podrum, na čiji opis ćemo se vratiti malo kasnije. Za partiju
mu treba petnaest devojaka između petnaest i sedamnaest godina, ni
mlađe ni starije. Zapošljava šest podvodačica u Parizu i dvanaest u
provinciji za prikupljanje svega najdražesnijeg u tom dobu; kako koju
dobavi, dovodi je u jedan seoski manastir koji mu služi kao rasadnik;
odatle mu izdvajaju po petnaest predmeta njegove strasti koju zasićuje
redovno svakih petnaest dana. Uoči toga dana, on lično pregleda svih
petnaest određenih podanika; odbija ih zbog najmanje mane: hoće da u
potpunosti budu uzor lepote. Dovodi ih jedna podvodačica, one stižu,
smeštaju se u jednu sobu pored dvorane bluda. Najpre mu ih prikazuju
u ovoj sobi, svih petnaest golih; on ih dodiruje, pipka, pregleda, sisa im
usta, sve mu redom seru u usta, ali on ne guta. Kada je obavio prvu
smotru sa zastrašujućom ozbiljnošću, svakoj beleži usijanim gvožđem
na ramenu redni broj po kojem će mu ih privoditi. Posle ovoga, prelazi u
dvoranu bluda, gde ostaje sam neko vreme, i niko ne zna za šta mu služi
ovaj trenutak usamljenosti. Zatim kuca; bacaju mu devojku s brojem 1,
ali upravo tako, bacaju je: podvodačica je hitne, i on je primi u naručje;
gola je. On zatvara vrata, uzima šibe i počinje da šiba po dupetu; posle
ovoga je sodomiše svojom ogromnom žilom, a za to mu nikada nije
potrebna pomoć. Ne svršava. Izvlači nadrkan kurac iz dupeta, ponovo
uzima šibe i šiba devojku po leđima, po butinama spreda i pozadi, onda
je povali i pocepa spreda; zatim ponovo uzima šibe i šiba iz petnih žila
po prsima, onda joj zgrabi obe sise i gnječi ih koliko mu snaga dopušta.
Posle toga joj šilom otvara šest rana duboko u mesu, od kojih po jednu
na izgnječenim dojkama. Zatim otvara prozor koji vodi u podrum,
postavlja devojku uspravno skoro nasred dvorane, licem prema prozoru
a dupetom prema sebi, šutne je u dupe tako silovito da ona proleće kroz
otvor prozora i pada na dušeke. Ali pre nego što ih je tako ubacio u
podrum, svakoj je vezao traku oko vrata, a svaka traka označava
određeno mučenje koje prema njegovoj oceni najviše odgovara
određenoj osobi ili koje će u njemu izazvati najveće sladostrašće, a ne
može se ni slutiti koliko znanja i veštine on poseduje u tome. Sve
devojke prolaze ovako, jedna po jedna, i sve trpe potpuno isti obred,
tako da u toku tog dana naš gospodar obavi trideset cepanja nevinosti, i
sve to bez prosipanja ijedne kapi sperme. Podrum u koji devojke
upadaju opremljen je sa petnaest različitih garnitura za najstrašnija
mučenja, a po jedan dželat pod maskom i sa znakom đavola, u odeći
boje koja označava vrstu mučenja, spreman je pred svakim od ovih
mučilišta. Boja trake koju devojka nosi oko vrata odgovara određenom
mučenju, i čim upadne, dželat te boje je dograbi i odvodi do mučilišta za
koje je zadužen; ali s mučenjem ne počinje sve dok ne upadne i
petnaesta devojka. Kad ova upadne naš čovek, sav razjaren od trideset
cepanja nevinosti bez svršavanja, uleće skoro go, kurčine zalepljene uz
trbuh, u paklenu jazbinu. Onda se sve stavlja u pokret i sva mučilišta
rade istovremeno.
Prvo mučenje je točak na koji je razapeta devojka, koji se
neprekidno okreće dodirujući jedan krug opremljen naoštrenim
brijačima koji nesrećnicu zasecaju i deru u svim pravcima pri svakom
obrtaju; ali kako rane nisu duboke, ona se tako vrti bar dva sata pre
nego što izdahne.
2. Devojka leži nadomak jedne usijane ploče koja je polako topi.
3. Trtica joj je pričvršćena za vrelo gvožđe, a udovi su joj uklešteni
spravama koje ih jezivo drobe.
4. Četiri uda zakačena su za četiri opruge koje se polako razvlače,
sve dok se udovi ne otkinu, a trup ne padne u ognjište.
5. Kao kapa stoji joj nad glavom zvono od usijanog gvožđa, ali se ne
naslanja, tako da joj se mozak lagano topi, a glava se potpuno reš ispeče.
6. Lancima je vezana na dnu kazana s kipućim uljem.
7. Okrenuta je prema napravi koja joj šest puta u minuti zabada u
telo jednu oštricu, svaki put na drugo mesto; sprava se ne zaustavlja sve
dok je svu ne izrešeta.
8. Noge na žaru; grudva olova na glavi je lagano pritiska nadole,
brzinom kojom sagoreva.
9. Dželat je neprestano bode usijanim gvožđem; ona je vezana
naspram njega; tako joj malo-pomalo ranjava celo telo.
10. Vezana je lancima za stub u staklenoj lopti, a dvadeset
izgladnelih zmija je celu izjedu potpuno živu.
11. Obešena je za jednu ruku, a dva topovska đuleta su joj na
nogama; ako padne, pada u oganj.
12. Nabijena je na kolac kroz usta, s nogama nagore. Pljusak
užarenih žiški joj sve vreme zasipa telo.
 13. Žile su izvučene iz tela i vezane za konopce koji ih razvlače; a za
to vreme ih bockaju usijanim gvozdenim šiljcima.
14. Naizmenično je čupaju kleštima i mlate po pički i dupetu
usijanim gvozdenim maljem, a s vremena na vreme je grebu usijanim
gvozdenim kandžama.
15. Otrovana je sredstvom koje joj pali i kida utrobu, izaziva
neizdržljive grčeve i užasne urlike, a dopušta da izdahne poslednja; ovo
je jedno od najstrašnijih mučenja.
Zlikovac šeta po podrumu otkako je sišao; po četvrt sata posmatra
svako mučenje, bogohuleći kao prokletnik i sipajući uvrede svakoj žrtvi.
Kada najzad ne može više i kada mu je sperma, toliko dugo zajažena,
spremna da šikne, zavaljuje se u jednu fotelju iz koje može da posmatra
sva mučenja. Dvojica đavola mu prilaze, pokazuju mu svoja dupeta i
drkaju ga, i on gubi spermu uz takvo urlikanje da nadglasava cviljenje i
urlike svih petnaest žrtava. Posle ovoga izlazi, one koje još nisu mrtve
dokrajčuju, zakopavaju tela, i sve je na svom mestu za narednih
petnaest dana.

Ovde Degranž završava svoje pripovesti; zahvaljuju joj, slave je, itd.
Toga dana su se od ranog jutra vršile zastrašujuće pripreme za završnu
proslavu koju su zamislili. Kurval, koji mrzi Konstancu, jebao ju je od
jutra u pičku, i objavio joj smrtnu kaznu tako je jebući. Kafu je poslužilo
pet žrtava, i to: Konstanca, Narcis, Kiton, Mišeta i Ružica. Počinili su
užase; pri pripovedanju koje smo maločas pročitali, sve četvorke koje su
nekako sakupili bile su gole. Čim je Degranž završila, priveli su prvo
Fani, odsekli joj preostale prste na nogama i rukama, a Kurval, vojvoda i
četiri prvostepena nabijača naguzili su je bez podmazivanja. Stigla je
Sofija: naterali su Seladona, njenog momka, da joj ispeče pičku iznutra,
odsekli su joj sve prste na nogama i rukama, puštali joj krv iz sva četiri
uda, pocepali joj desno uho i izvadili levo oko. Seladona su naterali da u
svemu tome pomaže, često je morao i sam da radi, a na najmanju
grimasu su ga udarali kandžijama sa gvozdenim šiljcima. Zatim su
večerali; obed je bio raskošan, pili su samo penušavi šampanjac i likere.
Izvršenja su ostavili za orgije. Kad su gospodari bili pri slatkišima,
obavestili su ih da je sve spremno; sišli su i zatekli podrum veoma
ukrašen i lepo opremljen. Konstanca je ležala na nekoj vrsti odra, a
četvoro dece je ukrašavalo četiri ugla. Kako su dupeta bila još vrlo
sveža, najpre su dugo uživali da ih mrcvare. Najzad su otpočeli mučenje:
Kurval je lično rasporio Konstancin stomak, guzeći Kitona, i iščupao joj
je plod, već lepo razvijen i sa oznakama muškog pola; onda su nastavili
sa mučenjima svih pet žrtava, koja su bila koliko okrutna toliko
raznovrsna.
Prvog marta, videći da se sneg još nije otopio, rešavaju da otpreme
sve što je preostalo. Ljubavnici prave novi raspored u sobama i odlučuju
da predaju zelenu traku svima koji se vraćaju u Francusku, pod uslovom
da im pomognu da pobiju ostale. Ništa ne pominju kuhinjskom osoblju,
ali rešavaju da pogube tri služavke, koje vredi mučiti, a da spasu tri
kuvarice, zbog njihovog znanja i veštine. Shodno tome, prave spisak iz
kojeg se vidi da su već žrtvovali:
Od supruga: Alinu, Adelaidu, Konstancu… 3
Od devojaka iz harema: Avgustinu, Mišetu, Ružicu i Zelmiru… 4
Od mladunaca: Kitona i Narcisa… 2
Od nabijača: jednog drugostepenog… 1
Svega… 10

Dakle, sređuju se nova domaćinstva. Vojvoda vodi sa sobom i stavlja

pod svoju zaštitu: Herkula, Diklu i jednu kuvaricu… 4
Kurval uzima: Buljodera, Sanvilu i jednu kuvaricu… 4
Tvrtko uzima: Nebojeba, Martinu i jednu kuvaricu… 4
A biskup: Antinousa, Degranž i Juliju… 4
Svega… 16

I odlučuju da četvorica prijatelja, četvorica nabijača i četiri

pripovedačice (ne hoteći da upotrebe kuvarice) odmah pohvataju sve
što je preostalo, na najmučkiji način, sem tri služavke, koje će skembati
tek poslednjih dana, i da gornje apartmane pretvore u četiri zatvora: da
u najsigurniji stave tri drugostepena nabijača, koje će neizostavno
okovati; u drugi, Fani, Kolombu, Sofiju i Hebu; u treći, Seladona,
Zelamira, Kupidona, Zefira, Adonisa i Jasinta; a u četvrti, četiri starice;
a kako će otpremati po jednog podanika dnevno, kada budu rešili da
zatvore tri služavke, njih će strpati u zatvor koji je ispražnjen. Posle
ovoga poveravaju svakoj pripovedačici na upravu po jedan zatvor. A
gospoda će se zabavljati sa žrtvama kad im se prohte, bilo u zatvoru,
bilo u zajedničkim prostorijama ili u svojim sobama, sve to po
trenutnom nahođenju. Shodno tome, otpremaju, kako je već rečeno, po
jednog podanika dnevno, i to sledećim redom:

Prvog marta Fanšon. Drugog Lujzu. 3. Terezu. 4. Mariju. 5. Fani, 6. i

7. Sofiju i Seladona zajedno, kao par, i oni ginu, kao što je rečeno,
prikucani jedno za drugo. 8. jednog drugostepenog nabijača. 9. Hebu.
10. jednog drugostepenog nabijača. 11. Kolombu. 12. poslednjeg
drugostepenog nabijača. 13. Zelamira. 14. Kupidona. 15. Zefira. 16.
Adonisa. 17. Jasinta. 18. ujutro hvataju tri služavke i bacaju ih u zatvor
starica, i njih otpremaju 18, 19. i 20.
Svega… 20

Sledeća rekapitulacija prikazuje uloge svih učesnika, pošto ih je

ukupno bilo četrdeset i šest, i to:
Gospodara… 4
Starica… 4
U kuhinji… 6
Pripovedačica… 4
Nabijača… 8
Dečaka… 8
Supruga… 4
Devojčica… 8
Svega… 46
 Da je od toga trideset bilo pogubljeno, a da ih se šesnaestoro vraća u
Pariz.

Završni račun:
Pobijeno pre 1. marta u prvim orgijama… 10
Posle 1. marta… 20
A vraća ih se… 16
Svega… 46
Što se tiče mučenja poslednjih dvadeset podanika i života koji se
odvija do odlaska, to ćete opisati kako vam je volja. Reći ćete pre svega
da je dvanaestoro preostalih ručavalo zajedno, a mučenja izaberite kako
vam drago.

BELEŠKE
Ne odstupajte nikako od ovog plana: o svemu u njemu je više puta
promišljeno i sve je postavljeno s najstrožom tačnošću.
Razradite odlazak. Naročito ne zaboravite da ličnosti pri večerama treba
što više da morališu.
Kada budete prepisivali načisto, upotrebite jednu svesku u koju ćete
upisati sve glavne ličnosti i sve one koje imaju neku značajniju ulogu, na
primer, one koji imaju više strasti i o kojima ćete govoriti više puta, kao što
je, na primer, onaj iz pakla; ostavljajte veliku prazninu pored svakog imena
i popunjavajte tu prazninu prepisujući sve što liči ili se odnosi na njih. Ova
beleška je neophodna, to je jedini način da imate jasan uvid u svoje delo i da
izbegnete ponavljanja.
Ublažite znatno prvi deo, sve je suviše razvijeno; treba da bude što lakši i
kao obavijen velom. Nikako ne dopustite četvorici prijatelja da čine nešto što
prethodno nije ispričano, o tome niste vodili dovoljno računa.
U prvom delu, recite da je čovek koji jebe u usta devojčicu koju podvodi
otac onaj isti koji jebe prljavim kurcem, i da je o njemu već govorila.
Ne zaboravite da u decembar ubacite scenu sa devojčicama koje, posle
večere koju su poslužile, služe prijateljima likere iz dupeta; to ste najavili, a
u planu ste potpuno propustili.

MUČENJA KAO DODATAK

Kroz jednu cev joj zavlače miša u pičku; cev izvlače, pičku zašivaju, a
miš, koji ne može da izađe, rije joj po utrobi.
Daju joj da proguta zmiju, koja će je takođe izjesti iznutra.
Kurvala i vojvodu opisujte uglavnom kao naprasite i neobuzdane
zločince. Tako ste ih prikazali u prvom delu i u planu; a biskupa opišite kao
hladnog, racionalnog i okorelog zločinca. Tvrtko mora da bude zajebant,
lažov, izdajica i pokvarenjak. Prema tome, neka čine sve što odgovara ovim
naravima.
Brižljivo pregledajte imena i društveni položaj ličnosti o kojima govore
pripovedačice, da biste izbegli ponavljanja.
U beležnici sa ličnostima treba da nacrtate plan zamka, i to apartman po
apartman na posebnim stranama, a u prazninu koju ćete ostaviti sa strane
upisujte koju stvar će koja vaša ličnost činiti u svakoj prostoriji.

Ova cela dugačka traka početa je 22. oktobra 1785, i završena za

trideset i sedam dana.
 Beleška o izvorniku

Poznato je da je Sad 22. oktobra 1785. godine započeo s

prepisivanjem učisto prvih nacrta i odlomaka romana Les 120 journées
de Sodome. Više nego svestan izuzetnosti tog romana, u strahu da mu
njegov rukopis ne bude zaplenjen, pisac je odlučio da i pre nego što delo
bude okončano, načini njegov prepis, ali u obliku koji se lako i brzo
može skriti i čuvati. Tako je on iz noći u noć, usred Bastilje, ispunjavao
sitnopisom svitak papirne trake (napravljene lepljenjem listića), duge
nešto više od 12 m i široke 12 cm (sami ispisani reci su bili široki 11
cm). Ispunivši prvu stranu trake, bez prekida je nastavio da piše na
njenoj drugoj. Taj mikroskopski posao je završio 28. novembra iste
godine.
Kada je četiri godine kasnije bila zauzeta i opljačkana Bastilja, ni
prepis, ni najmanji odlomak moćnog romana više nikada neće dospeti u
ruke svoga tvorca. Piščeva predostrožnost koja ga je podstakla da načini
mikropis romana, pokazala se kao nedovoljna, ali − srećom − ne i za
potomstvo, kako navodi Sadov životopisac Žilber Leli (Gilbert Lely).
Čitajući danas Les 120 journées de Sodome, možemo jedino da
iskupljujemo neuporediv potres, »krvave suze« »Božanstvenog markiza«
suočenog s gubitkom svoga remek-dela.
Svitak je pronašao Arnu de Sen-Maksimen (Arnoux de Saint-
Maximin), začudo u istoj ćeliji u kojoj je markiz bio zatočen. Svitak je
postao vlasništvo porodice Vilnev-Trans (Villeneuve-Trans), koja ga je
čuvala tokom tri naraštaja. Početkom ovoga stoleća, prodat je nekom
ljubitelju iz Nemačke, da bi, konačno, njegov autograf 1904. godine
objavio berlinski psihijatar Ivan Bloh (Iwan Bloch), ali pod
pseudonimom Ojgen Diren (Eugen Dühren). To se izdanje, međutim,
zbog hiljada omaški koje preinačavaju tekst romana, smatra
neverodostojnim. Posle Blohove smrti, rukopis ostaje u Nemačkoj do
januara 1929. godine kada ga, s punomoćjem izvesnog francuskog
plemića, po svemu sudeći jednog od markiževih potomaka, otkupljuje
Moris Ajn (Maurice Heine). Ajn priređuje prvo autentično izdanje −
svoje pravo izdavačko remek-delo (po tvrđenju Žilbera Lelija) − Sadovog
romana u tri toma koji su se postupno pojavljivali u Parizu tokom
razdoblja od 1931. do 1935. godine. Zbog izuzetne tačnosti, to se
izdanje smatra originalom.
Sažeta hronologija života i dela Markiza de Sada

1740. Poreklom iz starog provansalskog plemstva i, po majci, u

srodstvu s mlađom granom kuće Burbona, u Parizu se, 2. juna, rodio
Donatjen Alfons Fransoa, markiz De Sad. Detinjstvo od četvrte do
desete godine provodi u Somanu, grofovija Vensen, gde mu prve pouke
daje stric, opat u Ebreju.
1750. Povratak u Pariz i stupanje u jezuitski kolež »Luj Veliki«;
podučava ga i domaći učitelj.
1754. Pohađa vežbe na Školi lake konjice.
1755. Imenovan je za potporučnika u regimenti Kraljeve infanterije.
1757. Imenovan za stegonošu karabinjera grofa od Provanse.
Učestvuje u takozvanom Sedmogodišnjem ratu.
1759. Postaje kapetan u burgonjskoj konjičkoj regimenti.
1763. Demobiliše se i, uprkos ljubavi prema gospođici De Loris, ženi
se, uz odobrenje kraljevske porodice, s Rene-Pelagijom Kordije de Lone
de Montrej. Biva zatočen petnaest dana u vensenskoj tvrđavi zbog
»prekomernog razvrata« otežanog »užasnim bezbožništvom«.
1764. Primljen u parlament Burgonje kao opšti upravnik provincija
Bresa, Bige, Valrome i Žeks. Postaje ljubavnik gospođice Kolet, glumice
u Italijanskom teatru, koja ga napušta posle šest meseci.
1765/1766. Javne veze s kurtizanom Bovoazenovom, glumicama i
mnogim igračicama s Kraljevske muzičke akademije.
1767. Umire grof De Sad, markižev otac. Rođenje prvog markiževog
sina.
1768. Afera s Rozom Keler koju bičuje u svojoj »kućici« u Arkeju.
Kelerova beži, podnosi tužbu i dobija ogromnu odštetu. Markiz je
zatvoren u Somiru (petnaest dana), zatim u Pjer-Ansizu, blizu Liona
(sedam meseci). Po kraljevoj naredbi ostaje zatvorenik do novembra.
Priređuje svečanosti i balove u svome zamku Lakost, u Provansi.
1769. Rođenje njegovog drugog sina.
1771. Rođenje njegove kćeri.
1772. Afera sa četiri devojke u Marselju. Markiz ih, sa svojim
domoupraviteljem Laturom, zatvara u jednu sobu. Uzajamno bičevanje,
svakojake razvratne radnje do homoseksualnih. Tu su i bombone od
anisa sa afrodizijačkim prahom od španske muve koji u većim
količinama izaziva grčeve kao od nekog otrova. Protiv markiza je
podignuta tužba, ali on sa svojom mladom svastikom An-Prosper de
Lone, tek zaređenom, beži u Italiju. Svastiku predstavlja kao svoju ženu.
Biva osuđen u odsustvu na smrt. Smrtna kazna u odsustvu izvršena je
na liku, u Eksu, 12. septembra. Sam markiz, dospevši u Šamberi
oktobra, uhapšen je decembra po naredbi sardinijskog kralja na osnovu
zahteva markiževe tašte, predsednikovice De Montrej. Odveden je u
tvrđavu Miolan, u Savoji.
1773. Iz Miolana beži zahvaljujući pomoći svoje žene. Gospođa De
Montrej, pak, uspeva da dobije nalog za njegovo zatvaranje.
1774. Boravi u svome zamku Lakost. Taj boravak je obeležen
mnogim skandalima.
1775. Nedovoljno rasvetljena afera s tri mlade devojke (po nekima ih
je bilo pet) koje je on pozvao iz Beča i Liona i zaposlio u zamku. Novo
bekstvo u Italiju. Ponovo boravak u Lakosti.
1777. Umire gospođa De Sad, njegova majka. Prilikom prolaska kroz
Pariz, februara, markiz je zatvoren na osnovu naloga kojeg je ranije već
izborila njegova tašta. Zatočen je u tvrđavi u Vensenu.
1778. Odveden je u Eks gde na sudu biva oslobođen zbog navodnog
zločina trovanja devojaka u Marselju, ali predan na kraljevu »milost«, pa
kao takav ispraćen iz Eksa pod policijskom pratnjom. Iako pod
nadzorom, uspeva da pobegne u Valenciju i opet traži pribežište u
Lakosti, gde je iznova uhapšen. Sproveden je i ponovo zatvoren u
Vensenu.
1782. Završava svoj Razgovor sveštenika i samrtnika.
 1784. Prebačen je u Bastilju.
1785. Prepisuje učisto 120 dana Sodome.
1787. Rediguje svoje priče i kratke priče.
1788. Rediguje Evgeniju de Franval i Nesreće zbog vrline.
1789. Verovatno učisto prepisuje Alinu i Valkura. Polovinom ove
godine, pošto je pokušao da podbuni narod iz okoline Bastilje, vičući
kroz prozor svoje ćelije da zatvorenike dave, biva brzo, noću, prebačen
kod kanonika u Saranton. Zauzimanje Bastilje i pljačka njegovih stvari i
papira.
1790. Oslobođen je iz Sarantona po ukazu o ukidanju zatvorskih
naloga. Veza s Mari-Konstans Kene, koja ga neće napustiti do kraja.
1791. Ilegalno publikovanje Justine, ili nevolja zbog vrline. Pisanje
prve političke brošure.
1792. Postaje član i sekretar jedne revolucionarne sekcije, zadužen
naročito za reformu pariskih bolnica. Piše niz političkih brošura.
1793. I dalje piše političke brošure. Izabran je za optužnog
porotnika, zatim za predsednika svoje sekcije, ali zbog toga što je odbio
da se saglasi sa izvesnim nehumanim predlogom − okrivljen je za
umerenjaštvo i uhapšen krajem godine.
1794. Zatvoren je najpre u Madlonete, pa u Karme, onda u Sen-
Lazar, konačno u bolnicu Pikpis. Osuđen na smrt, krvnik
Revolucionarnog suda ga uzalud traži po zatvorima, zahvaljujući čemu
je »građanin« Sad, bivši markiz, izmakao giljotini. Oslobođen je posle
glasovitog Termidora, po prestanku četvorogodišnjeg perioda Terora.
1795. Publikovanje (ilegalno) Filozofije u budoaru, kao i (zvanično)
Aline i Valkura, ili filozofskog romana.
1797. Publikovanje Nove Justine, te Julijine povesti, ilegalno.
1799. Veoma siromašno stanuje u Versaju, gde biva repriziran
njegov pozorišni komad Okstijem, a on igra ulogu Fabrisa u njemu.
1800. Zvanično publikovanje Okstijema i Zločina iz ljubavi.
1801. Kao autor erotskih romana, uhvaćen je i uhapšen kod svog
izdavača Masea kada je zaplenjeno i izdanje (prvo?) Julijine povesti.
Zatvoren je u Sent-Pelagiju, zatim u Bisetru.
1803. Zahvaljujući naporima njegove porodice, prebačen je u
Šaranton gde će, s dopuštenjem upravnika prihvatilišta, organizovati
mnoge pozorišne predstave.
1807. Rediguje Florbeline dane. Iz njegove sobe su mu zaplenjeni
rukopisi.
1813. Zvanično publikovanje Markize de Ganž.
1814. Pošto je trideset godina svoga života proveo po raznim
tamnicama, umire 2. decembra u Šarantonu. Na njegovom grobnom
kamenu nije mu čak bilo ni urezano ime.
 Izabrana dela Markiza de Sada
1

RAD
Beograd
Moše Pijade 12

Za izdavača
Milovan Vlahović

Lektor
Jovanka Arsenović

Tehnički urednik
Đuro Crnomarković

Korektori
Jelica Lazić, Jovanka Simić

Štampano u 10.000 primeraka 1989.

Štampa ČGP DELO

Ljubljana, Titova 35
 SAD Alfons Fransoa, markiz de

120 dana Sodome / Markiz de Sad;

Rad − Beograd
1989.