ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ СА

ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: Социологија
ТЕМА: Друштво и држава

Професор: Студент:
Урош Шуваковић Милена
Младеновић
41/2022
 Косовска Митровица, децембар, 2022.
САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................1
1.ДРУШТВО И ДРЖАВА.............................................................................................................2
1.1.Појам државе.......................................................................................................................2
1.2.Карактеристике државе као друштвене
групе..................................................................3
1.2.1.Теорије о настанку државе.........................................................................................4
1.3.Класификација
државе........................................................................................................6
1.3.1.Класификација државе према облику
владавине......................................................6
1.3.2.Класификација државе према облику државног
уређења........................................7
1.3.3.Класификација државе према организацији
власти.................................................8
1.4.Држава и грађанско друштво.............................................................................................9
Закључак.......................................................................................................................................11
Литература....................................................................................................................................12
 УВОД

Друштво не постоји изван државе, а држава је бесмислена у одсуству друштва. Поред

тога, друштво је прилично динамичан феномен који се стално мора, не само регулисати, већ се
морају и пратити промене у расположењу и интересима. Држава је једна од најстаријих и
најзначајнијих друштвених творевина. Још од свог настанка она се на одређен начин
прожима са друштвом и изазива непрестано пажњу многих мислилаца који су настојали
да открију суштину друштвеног живота и односа човека и друштва (државе).

Држава настаје, у модерном смислу речи, током XVI века, упоредо са јачањем
грађанског друштва. То је била апсолутна монархија у земљама европског Запада, која је
својим ауторитетом стајала иза нових права и слобода, од економских до политичких. Она
је, као прва модерна држава, извршила концетрацију и централизацију војне, управне и
правно-законодавне власти. Апсолутна монархија је успоставила стајаћу војску и
професионалну државну управу, на јединственим правним и организационим темељима,
уместо раније приватне, сталешке управе, са полуфеудалним и локалним обележјима. Но-
ва државна управа показала је делотворност државног апарата у условима слободног тр-
жишта и дисперзије цивилне сфере.

Држава не постоји од вајкада. Било је друштава која су изашла на крај и без ње, која
нису имала појам ни о држави ни о државној власти. На одређном ступњу економског развоја,
који је нужно био повезан са расцепом друштва на класе, држава је услед овога расцепа постала
нужност. Сад се приближавамо брзим корацима развојном ступњу производње, на коме
постојање тих класа не само што ће престати да буде нужност, већ ће постати стварна сметња
производње.
 1. ДРУШТВО И ДРЖАВА

1.1.Појам државе

Држава је основни облик политичког конституисања класног друштва, посебна, друштву

надређена организација јавне власти, чија је основна функција заштита или развијање одређеног
класног поретка, то јест, оних продукционих односа на којима се заснива економска доминација
владајуће класе, а основно средство употреба или претња употребом легитимне физичке
принуде.

Из наведене дефиниције произилази да је држава:

 прво, хијерархијска организација државног апарата кроз бројне државне органе и

службенике чији је циљ реализација државне власти, и
 друго, целокупно друштво обухваћено државном организацијом, тј. државни апарат,
територија и становништво.1

Држава је историјска категорија чији се настанак везује за појаву класа. Развој производних
снага првобитне заједнице условио је појаву вишка вредности и његовог приватног присвајања,
који условљавају неједнакост и јачање позиција оних који поседују више.

Родовска једнакост се трансформише у односе неједнакости и експлоатације прво над

заробљеним члановима других племена, а касније и над економски слабим деловима сопственог

1
МАЛА ПОЛИТИЧКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА, Савремена администрација, Београд, 1966, 242.
племена. Први облици ропства су и први облици државне организације, која се касније кроз
историју све до данашњих дана разграњавала и јачала. 2

Економске односе неједнакости у условима перманентног повећавања броја становника,

било је потребно организовати. У основи овог организовања је тежња економски јачих
друштвених слојева да своје позиције очувају и одређеним механизмима задрже, а формално је
настала као потреба нужног усклађивања заједничког живота све већег броја људи настањених
на једној територији. Држава је, дакле, институционализација економске моћи владајућих
слојева и друштвено организовање заједничког живота бројних појединаца.

Развој производних снага првобитне заједнице довео је до укидања:

1. заједничке родовске својине и успостављања приватне својине;

1. једнакости припадника родовских заједница и успостављања неједнакости;

3. солидарности родовске заједнице наступањем супротности интереса.

1.2.Карактеристике државе као друштвене групе

Држава је најстарија парцијална друштвена група, која настаје распадом првобитне

заједнице и настанком класног друштва. У том смислу она је историјска творевина.3

Значајна карактеристика државе је чињеница да од свих друштвених група једино она

располаже монополом легитимне моћи и правом употребе силе у политичком процесу. Oна је та
која прописује и убира порезе намењене за своје финансирање. Држава је та која доноси правне
норме које важе за све, иако не штите у подједнакој мери интересе свих. Она, такође, извршава
законе које је донела.4 Државна власт може бити: извршна, судска и законодавна.Подела власти
је услов за демократију, јер, у савременим друштвима становништво не учествује у власти
непосредно, већ посредно – преко својих изабраних представника. Још је Монтескје у 18. веку

2
Предраг Раденовић, Општа социологија – Теоријске контроверзе, Академска мисао, Београд, 1995, 298.
3
Владимир Илич – Лењин, ,,Држава и револуција“, БИГЗ, Београд, 1973, 152.
4
Данило Ж. Марковић, Зинаида Т. Голенкова, Урош Шуваковић, Социологија, ,,МБ ГРАФИКА“, Ниш, 2009, 236
- 237.
увидео важност ограничавања самовоље властодржаца управо преко раздвајања законодавне
(скупштина), извршне (председник, влада) и судске власти.

Основни елементи структуре сваке државе су:

(1) територија (одређена границама до којих се простире државна власт);

(2) становништво (које насељава дату територију, поштује успостављену власт и

прихвата њену политику); и

(3) суверена јавна власт (управља друштвом користећи се средствима која су правно
прописана).5

1.2.1.Теорије о настанку државе

Присутна су бројна схватања о настанку државе. Различитост ових схватања садржи

дистинкцију између друштва и државе, тј. разграничавање њихових социјалних оквира. Међу
бројним теоријама посебно се издвајају:

1. Теорија о божанском пореклу државне власти - настала је још у античком периоду и

сматра се најстаријом теоријом. По овој теорији, државна власт има своје порекло у
хришћанском схватању владара као од бога изабраног представника. Све до 19. века државни
владари су своју власт објашњавали божијим избором, у чему је значајну улогу имала црквена
организација.

2. Теорије о објективноидеалистичком пореклу државе - по којима је држава оличење

моралности и манифестација развоја светског духа или апсолутне идеје. Хегелово схватање
државе је карактеристично схватање ових теорија, који је, не сваку државу, већ пре свега
немачку државу, видео као највиши степен развоја и моралности људског духа. У немачкој
држави објективни дух доживљава свој максимум.

5
Слободан Јовановић, О држави – сабрана дела, Југославија публик, Београд, 1990, 30.
 3. Патријархална теорија о настанку државе - владање друштвом од стране монарха
повезује са старешинством у родовскоплеменској заједници, тј. као питање права наслеђа које
своје порекло има у старешини породице, а касније племена.6

4. Биолошка теорија о настанку државе - идентификује државу са организмом.

Држава се посматра као посебан друштвени организам. Расистичка варијанта је један од
екстремних видова овог схватања, по коме су поједини народи, тј. државе, историјски и
доминантни у односу на друге.

5. Теорија друштвеног уговора - има више варијанти, у основи којих је схватање о

настанку државе као договора појединаца да међусобно регулишу своје односе уговором.
Својим добровољним пристанком појединци кроз уговор формирају државу и на њу преносе део
својих природних права у циљу заштите личне, имовинске сигурности и заштите одређеног
друштвеног поретка.

6. Теорија силе - сматра се једном од најстаријих, а међу савременим представницима

овог схватања су Гумплович и Опенхајмер. Држава се по овој теорији сматра организованим
обликом насиља једне групе над другом, тј. једног племена над другим. Племена која су
располагала већом и организованијом силом, бољим наоружањем и ратничким квалитетима
поробљавала су друга племена и из тог факта стицала по „праву јачег” позиције владања.

7. Функционалистичка теорија о настанку државе - је савремена теорија грађанског

правца социологије. Држава је по овом схватању организација вршења одређене функције у
оквиру друштвеног система који је и сам јединство многобројних социјалних функција.
Државна функција је „ауторитативна алокација вредности” или „уопштена способност
социјалног система да се ствари ураде”.

8. Марксистичка теорија о настанку државе пружила је основно објашњење настанка

државе у антагонистичким класним супротностима које се не могу решити без посебне
организације за принуду. Држава је, дакле, производ класних супротности и облик политичког и
правног формулисања интереса економски доминантног друштвеног слоја, тј. класе.

6
Снежана Пантелић – Вујанић, Марија Чукановић – Каравидић, Социологија, Универзитет за пословни
инжењеринг и менаџмент, Бања Лука, 2014, 205.
 Држава је класна установа која омогућава остварење и реализацију интереса владајуће
класе, која поседује средства за производњу у приватној својини и средства са одржавање
владајуће позиције под претњом или применом физичке принуде.7

1.3.Класификација државе

Постоји мноштво различитих класификација државе, међу којима доминирају:

 према организацији државне власти;

 према класној суштини државе, што је изражено у марксистичкој социологији где
се тип државе одређује према владајућој класи (робовласничка, феудална, буржоа-
ска и пролетерска).

Критеријуми за класификацију држава према организацији власти најчешће се

узимају: облик владавине, облик друштвеног уређења и систем организације власти.8

1.3.1.Класификација државе према облику владавине

Према облику владавине, државе се деле на монархије и републике.

Монархије су државе у којима функцију шефа државе врше физичка лица која то
постају наслеђем и ту функцију врше доживотно. Монархије могу бити неограничене и
ограничене. Неограничене или апсолутне монархије су оне монархије у којима је владар
једини носилац суверене власти.9 У ограниченим монархијама власт монарха је ограниче-
на народном скупштином и уставом. Монархије у којима су монарси ограничени уставом
називају се уставним монархијама. Уставне монархије могу бити парламентарне и

7
Ibid, 205.
8
Joван Базић, Михаило Пешић, Социологија, Учитељски факултет у Призрену, Лепосавић, 2012, 323.
9
Предраг Раденовић, 306.
дуалистичке. У парламентарним монархијама монарх влада али не управља. Он има
репрезентативну функцију, а стварну власт има парламент. У дуалистичким монархијама
владар се налази на челу управних органа. Он поставља и отпушта министре. У таквој
ситуацији, управни органи зависе од владара, а не од парламента. Монархије, као облик
владавине, у савременом свету немају већи значај, већином су уставне и изражавају сим-
бол политичке традиције појединих народа.

Републике су државе у којима је шеф државе постаје избором. По начину

организације и вршењу власти разликују се републике са скупштинским системом и
републике са председничким системом. У скупштинском систему тежиште власти се нала-
зи у скупштини, а шефу државе припада споредна улога. У председничком систему тежи-
ште власти сконцентрисано је у функцији председника државе, при чему председник и
скупштина упоредо обављају сваки своје уставом утврђене финкције власти. Опредељење
за један или други облик републике утиче већи број друштвених фактора, од којих су
најважнији они који изражавају историјске околности у којима се овај облик успоставља и
тежња за доследнијим остваривањем демократских односа.10

1.3.2.Класификација државе према облику државног уређења

Према облику државног уређења, који је одређен односом између органа власти у
држави, постоји подела држава на: просте (унитарне) и сложене (федерације, конфеде-
рације).

Проста или унитарна држава је она држава у којој уставом нема посебно
дефинисаних друштвених заједница, по било ком основу, и у њој централни органи власти
врше власт на целој државној територији. Овај облик државног уређења је заснован на
организационом начелу хоризонталне поделе власти.

Сложена (федерална) држава, или државна заједница (конфедерација), је она

држава у којој се појединим њеним деловима, груписаним у целине по различитим
основама (националној, историјској, географској, политичкој, економској, верској, култур-
10
Ibid, 307 - 308.
ној итд) даје могућност да у оквиру одговарајућих заједница, у одређеном степену, само-
стално управљају. При том је за такве заједнице карактеристично да оне представљају хо-
могену целину, која има обележја друштвене заједнице.11Овај облик државног уређења је
заснован на организационом начелу вертикалне поделе власти. У конфедерацији ово наче-
ло је примењено у већем степену, а у федерацији у мањем. Положај и надлежност чланица
федерације или конфедерације уређује се уставом.

1.3.3. Класификација државе према организацији власти

Према организацији власти, државе се класификују на оне са системом поделе

власти и на оне са системом јединства власти.

У савременом друштву улога државе је неупоредиво већа и обухватнија него икада

раније. Реч је, пре свега, о постиндустријским, сложеним, друштвима - друштвима
милионских мегалополиса, гигантских корпорација, транснационалних интеграција,
развијених и усавршених комуникација и информационих система. У држави таквог
друштва, тзв. држави благостања, концентрише се велика моћ. Та моћ садржана у њеној
екстензивности и мултифункционалности. Тенденцијски она обухвата све поре друштва
подвргавајући их системском деловању. У том контексту улога државе се претвара у
стручно-управну делатност различитих државних агенција које уређују односе у
разноврсним подручјима друштвеног живота - привреди, образовању, социјалном стара-
њу, здравственој заштити, култури и јавном животу уопште.12

Моћ државе благостања проистиче из неколико основних карактеристика савреме-

не државе: она има монопол доношења опште обавезних правила понашања и способност
да њихову примену обезбеди употребом репресивног апарата (војске и полиције); њена
снага заснива се на све већој интервенцији у економски живот; она се на одређен начин ја-
вља и као тутор друштва тиме што њен апарат врши прерасподелу путем опорезивања и
тиме обезбеђује средства за вршење разних облика социјалне заштите; она врши велики

11
Мирослав Печујлић, Савремена социологија, Савремена администрација, Београд, 1991, 175 – 176.
12
Joван Базић, Михаило Пешић, 324 – 325.
утицај на рад образовних и културних институција и остварује контролу над средствима
масовних комуникација; врхови државног апарата и политичких странака самостално од-
лучују о питањима функционисања и развоја друштва. Ове карактеристике најразвијени-
јих држава попримају све више и друге савремене државе у свету. Савремена држава све
више јача и има све израженију улогу у друштву, али се истовремено и све више указује
на потребу контроле друштва над државом.

Криза државе благостања започела је седамдесетих година због превеликих

очекивања друштва у свету захваћеном кризом и свеобухватношћу државне контроле над
укупним друштвеним животом. У тој ситуацији све више долазе до изражаја теорије о
критици државе благостања и тражењу нових решења о обуздавању државе или теорије
демократске државе. Према овој теорији, друштво да би остварило контролу над државом,
организација државе треба да се заснива на два принципа: принцип поделе власти и
принцип неутралности јавне администрације. Примена првог принципа треба да омогући
ограничавање државне моћи, а примена другог, да обезбеди независност државног апарата
од економских моћника и политичких странака које се мењају на власти. Затим, истиче се
потреба структурног растерећења државе многих активности управљања у сфери
друштвено-економских и социјалних односа у име њиховог враћања приватном
предузетништву, као и повећане партиципације цивилног друштва на животним питањима
која се више не могу ефикасно решавати систематским државним управљањем. То је
широки спектар питања - од привреде преко социјалних питања до екологије.13

1.4. Држава и грађанско друштво

Под појмом ,,грађанско друштво“ подразумева се слободна заједница грађана као

“највиши облик удруживања слободних људи ради заједничког одлучивања о пословима
заједнице. Цивилно друштво је утемељено на слободном раду и неприкосновеном праву
приватне својине”.14 За своју основу има тржишни систем који подстиче друштвену

13
Ibid, 325 – 326.
14
Албин Игличар, ,,Држава благостања, цивилно друштво и правна држава“, ,,Гледишта“, број: 5 – 6/ 88,
65.
поделу рада, специјализацију и цивилизовано комуницирање, па га зато често називају и
цивилизованим друштвом.15

Цивилно (грађанско друштво) формулисано је средином 18. века. Присутна су и

мишљења да је порекло овог концепта античко и да се надовезује на Аристителово
формулисање политичке државе и староримске ‘‘социетас цивилис’’. Први пут се овај
појам одређује од стране Томаса Пејна у ‘‘Здравом разуму’’ (1776), који разликујући
друштво и државу, за друштво наводи да је оно производ заједничких жеља, да подстиче
заједничку срећу позитивно уједињавајући заједничке осећаје, да охрабрује дружење и
штити грађанина.16 Највећи допринос теоријском уобличавању грађанског друштва дао је
Хегел тумачећи грађанско друштво као систем потреба савременог света. Цивилно
друштво, по Хегелу, настаје у одређеном историјском периоду (буржоаске демократије) у
коме се етички принципи функционисања патријахалне породице подижу на ниво
универзалне државе. Основу тих принципа чини појединац као приватизован грађанин.

У теорији цивилног друштва споран је (не)допринос Маркса. Марксово класно

поимање друштва негира концепт цивилног друштва. Међутим, Марксово формулисање
будућег, бескласног друштва у коме ће ‘‘слобода једног бити услов слободе свих’’,
уважавање критеријума личне способности у друштвеном поретку, људских потреба као
основе грађанског друштва, а посебно формулисање десете тезе у којој истиче да је
‘‘становиште новог грађанског друштва људско друштво или друштвено човечанство’’,
наводе на закључак да је Марксова концепција будућег друштва прилог концепту
цивилног друштва.

Основе цивилног друштва су: грађанин, личне слободе и својинска права.

Концепт је супротност држави као политичком концепту. Грађанско друштво је:

‘‘од државе слободан и политички далек простор, друштво грађанских приватних
власника.’’ Савремен концепт цивилног друштва обухвата специфичне социјалне везе,
комуникације, институције и вредности у чијој основи се налази личност као грађанин.
Другим речима, цивилно друштво је друштво грађана који су истовремено личности и

15
Борисав Џуверовић, Социологија и савремено друштво, Виша политехничка школа, Београд, 2000, 72.
16
Вукашин Павловић, Потиснуто цивилно друштво, Еко центар, Београд, 1995, 18.
власници, на три друштвена нивоа: инидивидуалном, нивоу асоцијација тј. удружења и
асоцијација асоцијација.17

ЗАКЉУЧАК

Познато је да човек као политичко биће своју суштину може остварити само у
заједници. Држава настаје из природе човека и може се рећи да је вечна творевина.

Држава је део друштва попут многих других удружења и институција. У ствари,

држава је најважнија групација унутар друштва јер она има моћ доношења правила и
прописа којих се чланови друштва морају придржавати јер има принудну моћ да кажњава
чланове. То је политичко удружење са механизмима за управљање администрацијом и
правосудним системом. Познато је да човек као политичко

Јасно је да се владавина закона одржава у друштву само уз помоћ државе.

Међутим, ово правило остаје ограничено на одређену територију јер тамо где се та
територија завршава започиње владавина друге државе. Држава има успостављену
структуру, а влада јој је на челу. Формирање државе је неопходно у сваком друштву ради
њене заштите, као и унапређења заједничких интереса људи који чине друштво. Држава
има моћ доношења закона, као и моћ кажњавања људи због кршења ових закона. Чланство
у држави је ограничено и мора се стећи.

17
Ibid, 22 – 25.
 ЛИТЕРАТУРА

1) Албин Игличар, ,,Држава благостања, цивилно друштво и правна држава“,

,,Гледишта“, број: 5 – 6/ 88.
2) Борисав Џуверовић, Социологија и савремено друштво, Виша политехничка школа,
Београд, 2000.
3) Владимир Илич – Лењин, ,,Држава и револуција“, БИГЗ, Београд, 1973.
4) Вукашин Павловић, Потиснуто цивилно друштво, Еко центар, Београд, 1995.
5) Данило Ж. Марковић, Зинаида Т. Голенкова, Урош Шуваковић, Социологија, ,,МБ
ГРАФИКА“, Ниш, 2009.
6) Joван Базић, Михаило Пешић, Социологија, Учитељски факултет у Призрену,
Лепосавић, 2012.
7) МАЛА ПОЛИТИЧКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА, Савремена администрација, Београд,
1966.
8) Мирослав Печујлић, Савремена социологија, Савремена администрација, Београд,
1991.
9) Предраг Раденовић, Општа социологија – Теоријске контроверзе, Академска
мисао, Београд, 1995.
10) Слободан Јовановић, О држави – сабрана дела, Југославија публик, Београд, 1990.
11) Снежана Пантелић – Вујанић, Марија Чукановић – Каравидић, Социологија,
Универзитет за пословни инжењеринг и менаџмент, Бања Лука, 2014.