STUDIJA SLUČAJA: Rekonstrukcija „Morske Zvezde“

Organizaciju možemo posmatrati kao funkcionalnu grupu ljudi koja ima neke zadatke,
ili kao skup resursa koji su povezani nekim ciljem zarad čijeg ispunjenja su i prikupljeni. U
okviru faze organizovanja menadžeri treba da organizuju ljude i procese kako bi se ostvarili
unapred zacrtani ciljevi organizacije.
Ova studija slučaja nas podseća na to da bi organizacije trebalo da preuzimaju i
konkretne društvene funkcije, tj. da npr. organizacije deluju društveno odgovorno u pogledu
suzbijanja negativnih efekata procesa reprodukcije na okruženje.
Uočavamo da usled teških izazova sa kojima se brodogradilište suočava, a koji su
posledica krize u industriji, privatizacije i drugih efekata usled prelaska na tržišni način
privređivanja, njegova organizaciona struktura se narušava. Uviđamo da se menadžment teško
nosi sa problemima i usled toga donosi odluke koje nisu u potpunosti racionalne, koje ne
odražavaju stavove svih pojedinaca u kompaniji i koje možda u budućnosti mogu dovesti do
negativnih posledica ne samo po preduzeće, već i po njegovu okolinu – pa i njegove
stejkholdere.
Brodogradilište, verovatno, ne želeći da narušava svoje do tada ustaljene principe i
norme poslovanja i ne želeći da preda kontrolu upravljanja inostranim investitorima, odbija
bilo kakva ulaganja iz inostranih preduzeća i time prkosi procesu globalizacije koji je već
uzeo maha. Proces restrukturiranja nije ukazivao da bi nešto moglo da se promeni na bolje, a
svakim novim kreditom kompanija bi postajala sve zaduženija, tako da je uzimanje kredita
praktično onemogućeno.
Poslovni život ove kompanije metaforično je opisan jednom rečju u jednom od pasusa
ovog primera – tmurno. No međutim, kompaniji se ukazala jedina mogućnost za njenu dalju
egzistenciju, i tada je trebalo sprovesti dobru analizu, doneti pravu odluku i preispitati
isplativost takvog poduhvata. Brodogradilište, imajući dovoljan nivo ekspertize, nudi da obavi
posao uklanjanja azbesta umesto strane kompanije, a uz to i sve propratne poslove koji se tiču
njegovog odlaganja, jer bi to dovelo do brzog priliva novca (što će se ispostaviti kao glavni
interes menadžmenta).
Međutim, postavlja se pitanje koliko je to slepo vođenje samo jednim ciljem
(ostvarivanjem prihoda) dobro za kompaniju na dug rok. Preduzeće potpuno po strani ostavlja
zaštitu životne sredine i ne smatra je prioritetnom, vodeći se mišlju da su zakoni koji važe u
njihovoj zemlji zastareli. Time je direktno prekršena društvena funkcija koju kompanija treba
da zauzme.
Takođe, u preduzeću vlada loša komunikacija, jer se zaboravlja na informacione
potrebe zaposlenih i na to da i njima treba da budu predočene sve loše strane azbesta.
Preduzeće to opravdava time što smatra da zaposleni već imaju iskustva u radu sa ovakvom
izolacijom i time što do sada nije bilo žalbi po tom pitanju od strane zaposlenih. Iz tog razloga
preduzeće ne preduzima nikakve dodatne mere po pitanju zaštite zaposlenih, iako je od
pojedinih menadžera u preduzeću bilo inicijativi da se povede računa o tome. Jedan od većih
problema koji se ističe u ovom primeru je nedostatak vremena na kojem menadžment
insistira. U želji menadžmenta da se što pre donese odluka kako se prilika ne bi propustila
dolazi do zapostavljanja mišljenja pojedinih menadžera. Takav pritisak, nekada navodi i
preostale menadžere da prihvataju odluke većine, iako nisu u potpunosti saglasni sa njima.
Dakle, ne misli se o posledicama na životnu sredinu, a strana kompanija je smatrala da
je to problem kompanije (brodogradilišta) koja izvršava uklanjanje azbesta. Tu dolazimo do
problema što se, u celom procesu, odgovornost za potencijalne greške prebacuje sa jednih
na druge, a efekti tih grešaka mogu biti trajni.
Što se same organizacije kompanije tiče, možemo zaključiti da kompanijom upravlja
mala grupa ljudi koja svoje međusobne interese ističe ujedno i kao interese kompanije u
celini. Takođe, zaključak našeg tima je da menadžment ove kompanije nije doneo u
potpunosti ispravnu odluku prilikom slanja ponude, jer se cena koju su ponudili u mnogome
razlikuje od cene koja inače važi za tu delatnost. Imajući u vidu rizik kojem se brodogradilište
izlaže (iz svih gorepomenutih razloga), cena koju su ponudili nije preterano zadovoljavajuća.
Smatramo da bi u daljem poslovanju, rukovodstvo preduzeća moralo da bude jedinstveno u
pogledu donošenja odluka, da se poradi na komunikaciji u preduzeću, obezbeđenju adekvatne
brige o zaposlenima kroz zaštitu na radu (zaštitna odela) i da koliko je moguće se radi na
eliminisanju negativnih efekata na životnu sredinu.