Скрипта - О.Е. - PDF верзија PDF

1
ОСНОВА
ЕКОНОМИЈЕ ДЕО 1
С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs

2

3
Основи економије
ПРВИ ЧАС – 10 ПРИНЦИПА ЕКОНОМИЈЕ
oikonomos – онај који управља домаћинством
Економија је друштвена наука која се развија и осаостаљује развојем капитализма.
Проучава како друштво управља оскудним ресурсима.
Оскудност представља ситуацију када су ресурси једног друштва ограничени, и

друштво није у стању да прозведе сва добра и услуге која људи желе да имају.
Домаћинство мора да расподели своје оскудне ресурсе на све своје чланове, узимајући у
обзир жеље свакога члана понаособ, па често није у могућности да свакоме обеузбеди оно
што пожели.
Тако ни друштво не може да обезбеди свим људима највиши стандард којем сви теже.
Принципи 1 2 3 и 4 представљају начин на који, тј. како људи доносе одлуке (попут оних
колико ће да раде, шта ће да купе, колико ће да штеде и како ће да уложе уштеђевину.)
Принципи 5 6 и 7 представљају начин на који људи делују једни на друге (нпр. како
мноштво купаца и продаваца заједно одређују цену по којој ће се добро продавати, као и
која ће се количина продавати.
Принципи 8 9 и 10 говоре како привреда функционише у целини. (анализирају се раст

просечног дохотка, стопа незапослености, стопа раста цена и њихов утицај на економију у
целини).
Стохастички карактер економских принципа је степен вероватноће да ће се нека

правилност у мноштву догађаја догодити.
Економски принципи деле се на:

1. универзалне – важе за све друштвене системе
2. опште – попут закона вредности
3. посебне – везане за одређени систем, нпр. само за капитализам
4. појединачне – везани су само за једну фазу развоја система

4
1. група принципа – КАКО ЉУДИ ДОНОСЕ ОДЛУКЕ
Принцип #1 – Људи морају да праве изборе

Овај принцип говори нам о томе да у животу нема „бесплатног ручка“, тј. да се увек морамо
нечега одрећи да бисмо добили нешто друго – увек постоји одређени избор између два
жељена циља, од којих је у датој ситуацији могуће остварити само један, уз одрицање од
другог.
Главни проблем друштва је ограниченост ресурса, па тако постоји потреба да се ти ресурси

што боље искористе како би се максимизирала корист од њих. Али, пошто су ресурси ретки,
и појединци и држава, суочавају се са изборима, попут тога шта, како и за кога
производити.
Битне одлуке које се тичу савременог друштва јесу:

 избор између високог нивоа дохотка или чистија жвотна средина – што значи да ако
се друштво определи за висок ниво производње и дохотка, ризикује веће загађење
животне средине, а у обрнутом случају, смањује се приход предузећа, плате у њима...
 избор између оружја и хране- ако друштво производ оружје ради одбране земље,
храна којом се снабдева становништво биће произведена у мањој количини.
Најзначајнији избор који се прави на нивоу друштва је избор између ЕФИКАСНОСТИ и

ПРАВИЧНОСТИ.
Ефикасност представља максимално коришћење оскудних ресурса, док правичност

подразумева праведну (једнаку) расподелу стеченог економског богатства на све чланове
друштва.
Ефикасност и правичност су готово увек у негативној корелацији.
Уколико се држава одлучи на поштовање правичности увођењем мера којима ће се

равномерно расподелити економска добит (као што су порези) негативно ће утицати на
ефикасност (то значи рецимо: влада се одлучила на увођење виших стопа пореза на
доходак богатијим члановима друштва, којима би тај прикупљени новац алоцирала
сиромашнијем слоју у виду социјалне помоћи, што ће довести до тога да богатији имају
мању мотивацију за радом, што доводи до мање производње којом се и економски колач
смањује)
Са друге стране, исто тако повећање ефикасности, смањује правичност. (ако држава пусти
да се ствари на тржшту одвијају слобдно, може доћи до криминалних радњи...)
ефикасност (увећање ек. колача)
правичност (једнака расподела)
Такође битан је избор између ЕФИКАСНОСТИ и ЕФЕКТИВНОСТИ.

Ефикасност подразумева да се ствари обављају на прави начин (брзо а квалитетно), а
ефективност значи радити праву ствар (бавимо се оним што нам најбоље „лежи“).

5
Принцип #2 – Трошак нечега је оно чега се одричете да бисте то

добили
Када правимо изборе, увек се нечега одричемо како би нешто друго добили.
нпр. трошак студирања је време које бисмо посветили нечему другом
Рецимо, ако погледамо професионалне фудбалере; уколико се они определе за студирање,
пропустиће енормну зараду коју су за то време студирања могли да зараде, и зато се они
ипак одлучују да не студирају. Та зарада би у том случају била њихов ОПОРТУНИТЕТНИ
ТРОШАК.
Опортунитетни трошак нечега јесте оно чега морамо да се одрекнемо да

бисмо ту ствар добили. Када се доносе одлуке о обављању било које активности,
потребно је упоредити трошкове и користи од те и неке друге активности.
Опортунитетни трошкови састоје се из:

1. директних издатака и
2. пропуштене користи
Износ опортунитетног трошка је вредност пропуштене користи, и израчунава се стављањем

у однос количину другог добра(којег се одричемо) са количином тог добра за који се
посматра, а иражава се у јединици другог добра (добра којег се одричемо).
КОЛИЧИНА ДОБРА Б БРОЈ САТИ ЗА П−ЊУ 1 ЈЕДИНИЦЕ ДОБРА А

О.Т. = или О.Т. = У ЈЕД. ДОБРА Б
КОЛИЧИНА ДОБРА А БРОЈ САТИ ЗА П−ЊУ 1 ЈЕДИНИЦЕ ДОБРА Б
Опортунитетни трошкови произилазе из чињенице да је време наш кључни оскудни ресурс.
НПР.
рачунари пшеница
п-ња за 100 часова рада
Немачка 100 200
Пољска 50 150
Израчунати опортунитетне трошкове у производњи оба добра у Немачкој.
100 рачунара = 200 тона пшенице
п-ња 1 рачунара = 200т : 100 = 2 тоне пшенице

Закључак: За производњу једног рачунара морамо се одрећи 2 тоне пшенице.
п-ња 1т пшенице = 100 : 200т = 0,5 комада рачунара
Колико је часова потребно за производњу 1 јединице поризвида:

100ч :100 = 1 100ч : 200 = 0,5
рачунари пшеница
Немачка 1 0,5
Пољска 2 0,67

6
Принцип #3 – Рационални људи размишљају о „граничним“

случајевима
Граничне- маргиналне промене су стална ситна прилагођавања постојећем плану

деловања. Представљају подешавања у границама онога што чинимо.
При прављењу избора људи упоређују маргиналну корист и маргинални трошак нечега. (шта
добијам, а шта губим ако направим неки избор)
Узмимо за пример студирање, разматрамо користи које добијамо и трошкове које сносимо:
завршетком студија имамо могућност за већом зарадом при запошљењу, али имамо
трошкове у виду плаћања школарине, или још једне године пропуштене плате.
Тако рецимо, имамо случај авиокомпанија.

Од 200 карата продато је 190. Цена карте је 500 евра. Пред полетање остало је 10 празних
места у авиону, што значи да компанија губи на заради 5.000 евра. Међутим, путник који је
спреман да да 300 евра за карту се налази на чекању. Поставља се питање, да ли вреди
продати карту испод цене путнику на чекању? Тада треба размишљати о граничном случају.
Поредимо корист и трошак који имамо.
Уколико не продамо карту: авион ће полетети са 10 празних места, што значи да ми сносимо
губитак од 5.000 евра, јер нисмо продали карту.
Уколико продамо карту путнику на чекању : авион ће полетети са мање празних места, а ми
ћемо зарадити додатних 300 евра, које не бисмо зарадили да нисмо продали карту. Тако
смањујемо и укупан губитак на 4.700 евра.
Шта закључујемо?
Уколико је ДОБИТ од неке активности већа од ТРОШКА исте те активности, треба се
одлучити за ту активност за коју се одлучујемо.

7
Принцип #4 – Људи реагују на подстицаје

Пошто смо утврдили да људи доносе одлуке о неким стварима упоређивањем користи и
трошкова које имају од њих, тако промене у тим користима и трошковима подстичу људе да
се другачије понашају, односно да реагују на те промене.
У већини случајева највећи подстицај за људе јесте новац (бонуси, повишице за

прековремени рад и сл.)
Подстицаји мог бити позитивни и негативни, зато политика уколико мења подстицаје,
увођењем закона и других правилника, мора да води рачуна јер промена подстицаја доводи
и до промена понашања код људи.
Пример позитивног подстицаја јесте стипендија која мотивише на веће залагање у учењу,
док рецимо скупља путарина је пример негативног подстицаја која људе више подстиче на
вожњу инфериорним добром (градским и међуградским аутобусом, бициклом и др.), него
вожњом аутомобилом. Исти случај је и са порезом на бензин.
Имамо и пример сигурносних појасева, који уместо да само стварају додатну сигурност
опрезност код возача приликом вожње, доводе до повећања саобраћајних
незгода/несрећа, јер се испоставило да возачи мисле да је заштита коју пружа појас
стопроцентна па се олако препуштају брзој и мање опрезној вожњи.
Прва група принципа односила се на принципе индивидуалног одлучивања, и та прва група

заједно са другом чини принципе које спадају у домен МИКРОекономије.

8
2. група принципа – КАКО ЉУДИ ДЕЛУЈУ ЈЕДНИ НА ДРУГЕ
Принцип #5 – Трговина може сваког довести у бољи положај

Трговина омогућава сваком да се специјализује за активност коју најбоље обавља без
обзира шта је то. Тргујући с другима, људи могу да купе разноврснија добра и услуге по
нижој цени.
Исто тако, трговина између две привреде (државе) доводи обе те привреде у бољи положај,
јер државе имају корист од способности да међусобно тргују. Трговина омогућава државама
да се специјализују за оно што најбоље раде и да стичу разноврснија добра и услуге и тако
повећају стандард.
Једноставно, трговина омогућава државама да извозе оне производе које најбоље и

најефикасније производи (за које има најмање трошкове), а да увозе оне би неефикасно
производиле (ако би се одлучиле да их производе имале би веће трошкове него када би
исте те производе увозиле од земље која је за тај производ специјализована)
Принцип #6 – Тржишта су обично добар начин да се организују

економске активности
Тржиште је систем децентрализованог доношења одлука о алокацији ресурса.
У СССРу систем је био централизован, што значи да је само влада могла да организује
економску активност на такав начин који ће унапредити економску добробит за земљу у
целини, што се показало као неефикасно.
Падом комунизма, развија се тржишна привреда. Тржишна привреда је је привреда која

врши расподелу ресурса путем децентрализованих одлука мноштва предузећа и
домаћинстава који међусобно делују на тржишту добара и услуга, где својим одлукама
управљају цене и лични интерес.
На слободном тржишту, које се састоји од много купаца и продаваца, долази до нивелације

цена због конкуренције. Адам Смит је дао најчувеније запажање: да домаћинства и
предузећа међусобно делују на тржишту као да су вођена „невидљивом руком“ која их
доводи до жељених тржишних исхода, где су продавци задовољни зарадом, а купци ценом.
Иако су превасходно сви заинтересовани за лични интерес, цене су кључни инструмент

помоћу којег невидљива рука усмерава економску активност као и доносиоце одлука да
максимизирају благостање друштва у целини.
Цене показују и колика је вредност неког добра за друштво и колики је трошак који то
друштво сноси да би га произвело.
Када влада спречава цене да се природно усклађују са понудом и тражњом, она урушава
способност невидљиве руке да управља милионима домаћинстра и предузећа који чине
привреду, што значи да се цене не могу слободно формирати под утицајем понуде и
потражње, што влада чини порезима који дају искривљену слику цена.

9
2. група принципа – КАКО ЉУДИ ДЕЛУЈУ ЈЕДНИ НА ДРУГЕ
Принцип #7 – Владе су понекад у стању да побољшају тржишне

исходе
Иако је тржиште добар начин да се организује економска активност, у одређеним
случајевима влада може да побољша тржишне исходе како би заштитила невидљиву руку.
Разлози због којих држава интервенише јесу:
1. Институцијални амбијент
Интервенција владе је овде потребна како би влада гарантовала владавину права, што
значи да пољопривредник неће садити кукуруз уколико се боји да ће му неко украсти
кукуруз; ресторан неће радити уколико власник није сигуран да ће гости платити пре
одласка. Зато је ту држава, полиција и судови који својим законима штите својинска права
и гарантују власницима поседа пружајући им сигурност у обављању економске активности.
2. Тржишни неуспех
Тржишни неуспех је ситуација где тржиште не успева само да оствари ефикасну

расподелу оскудних ресурса. Узроци тога су:
a) ЕКСТЕРНАЛИЈЕ – некомпензован утицај поступка једне особе на добробит треће

стране (загађење, фабрику није брига што загађује животну средину
становницима у околини, што за последицу има да не долази до ефикасног
тржишног исхода). То је ситуација која настаје када једна особа/фирма својом
активношћу намеће трошкове/користи некој другој особи/предузећу
b) ТРЖИШНА МОЋ - способност мале групе људи да утиче на тржишне цене. Пример
је монопол, где постоји само једно предузеће и оно одређује цене и количине које
се продају. Насупрот томе, у савршеној слободној конкуренцији, цену одређује
тржиште. Држава у случају монопола мора да помогне конкуренцији, разноразним
субвенцијама, порезима итд.
c) ЈАВНА ДОБРА - држава је неопходна да би обезбедила јавна добра као што су

мостови, путеви, паркови, јер тржиште, предузећа, немају интереса за остварење
таквих пројеката.
3. Правичност
Понекада невидљива рука не успева да сразмерно расподели економску добит. Тржишна
привреда награђује оне који производе оно што су други спремни да плате, али не и оне
које производе оно што други нису спремни да плате. Зато многе јавне политике као што су
порези на доходак и социјална заштита имају за циљ правичнију расподелу екномске
добити.

10
3. група принципа – КАКО ПРИВРЕДА ФУНКЦИОНИШЕ КАО ЦЕЛИНА
Економски раст је процентуални пораст количине добара и услуга у привреди током датог
временског периода.
Принцип #8 – Животни стандард земље зависи од њене

способности да произведе добра и услуге (продуктивности)
Животни стандард неке земље је количина добара и услуга коју су становници неке земље
у стању реално да купе (реални доходак – доходак усклађен за инфлацију). Мери се путем
дохотка по глави становника:
Реални доходак
животни стандард =
број становника
Уколико нека земља има већу производњу и стандард је већи. Да бисмо повећали животни
стандард морамо повећати продуктивност, кроз образовање радника, бољу технологију и
сл., јер разлике у животним стандардима зависе од продуктивности једне земље.
Продуктивност је количина добара и услуга произведена у јединици времена, и то најчешће

од сат времена и изражава се као:
Количина произведених производа

Продуктивност =
Јединица времена (утошени сати)
БДП (per capita) је тржишна вредност свих добара и услуга произведених у земљи у
одређеном временском периоду подељена са бројем становника.
БДП
БДП (per capita) =
БРОЈ СТАНОВНИКА

11
3. група принципа – КАКО ПРИВРЕДА ФУНКЦИОНИШЕ КАО ЦЕЛИНА
Принцип #9 – Цене расту када држава штампа превише новца

Инфлација представља пораст општег нивоа цена у привреди који настаје као последица
пораста количине новца у оптицају.
Када влада емитује већу количину новца у земљи његова вредност опада, јер на исту
количину произведених добара и услуга, имамо енормно већу количину новца.
Стопа инфлације је процентуална промена нивоа цена у односу на претходни период.
Инфлација је понекад толико висока да долази до феномена хиперинфлације.

Хиперинфлација је инфлација која премашује стопу од 50% на месечном нивоу. Таква
ситуацја забележена је и у Југославији `93-`94, Немачкој 1922 и Зимбабвеу 2008. године.
Разлози због којег држава штампа новац могу бити:

 покриће буџетског дефицита
 финансирање производње ратног оружја
 улагање у јавне радове
Принцип #10 – Друштво се на кратак рок суочава са избором између

инфлације и незапослености
Када се повећа количина новца у привреди један од резултата је инфлација. Други
резултат тога јесте нижи ниво незапослености у кратком року.
инфлација
Филипсова крива показује избор између инфлације и
незапослености у кратком року, тј. њихову негативну
корелацију, што значи да када у привреди имамо ниску стопу
инфлације за последицу тога имамо висок ниво незапослености,
и обрнуто када држава утиче на незапосленост долази до тога
да инфлација расте.
Филипсова крива значајна је за разумевање привредног

циклуса. Привредни циклус представља неправилне,
непредвидиве флуктације економске активности попут
незапослености и произвдње. незапосленост
Током времена БДП опада и расте око неког тренда услед цикличних
флуктуација, те се јављају привредни циклуси:
1. рецесија – слаба економија, низак БДП и кризе
2. експанзија – јака економија, висок БДП
БДП
време

12
#Размишљати као економиста
Економско размишљање обухвата:
 поређење алтернатива
 еволуција трошкова избора (индивидуалних и друшвених)
 проучавање и разумевање на који начин су одређена еконономска питања и догађаји
повезани
Економиста користи научни метод који има следеће особине:
1. објективан метод размишљања

- подразумева да истраживач не дозвљава да осећања и лична мишљења утичу на
резултате истраживања (нпр. економиста иако заступа неко мишљење не сме да ићи против
реалних показатеља који доказују чињеницу која је са његовим мишљењем у супротности.
2. аналитички метод размишљања

- значи да економиста иде корак по корак, развија теорије, прикупља и анализира податке
и ствара одређени модел да би објаснио комплексне догађаје из живота, тј. модел који се
може применити у пракси уз одговарајуће претпоставке.
НПР. ц Овај модел показује да тражена

Понуда количина опада са порастом
цене;
И да у исто време са порастом

цене понуђена количина расте
Тражња је опадајућа функција

Тражња
Понуда је растућа функција
К
Економиста никада не користи експерименте у истраживању, већ дијахроно проучавање.

Дијахроно проучавање је проучавање догађаја и исхода у различитим временским
периодима, изводећи одређене закључке (најчешће на основу статистичких метода)
Економиста у истраживању прави моделе уз одређене претпоставке.

Модели представљају упрошћену слику стварности, док су претпоставке важне нам помажу
да сагледамо и разумемо сложени свет у којем живимо.
Модели без претпоставки би били веома компликовани, да би било немогуће изучавати их.
При формирању неког економског модела треба одлучити које варијабле узмамо у обзир, а
које не; као и које с претпоставке, што зависи од његове намене превасходно.
Два основна економска модела су:

- дијаграм кружног тока
- граница производних могућности.

13
#РАЗМИШЉАТИ КАО ЕКОНОМИСТА
#Први битни модел: Дијаграм кружног тока

Дијаграм кружног тока је визуелни модел привреде који показује проток новца и инпута и
аутпута на тржиштима између домаћинстава и предузећа.
Привреда је поједностављена и сведена на две врсте доносиоца одлука: домаћинства и
предузећа.
ПРИХОД ИЗДАЦИ
Тржиште добара и услуга
Продаја добара и услуга Купљена добра и услуге
Предузећа Домаћинства
Фактори производње Тржиште фактора Рад, земља и капитал

производње
НАДНИЦЕ, РЕНТА, ПРОФИТ ДОХОДАК
- ток новца - ток добара и услуга
Елементи дијаграма кружног тока:
1. Фактори производње: рад, земљиште, капитал – нуде их домаћинства

2. Учесници: домаћинства и предузећа
3. На тржишту добара и услуга: домаћинства купују, предузећа продају
4. На тржишту фактора производње: домаћинства продају, предузећа купују
ДЕШАВАЊА ПРИКАЗАНА НА ДИЈАГРАМУ:

Ток инпута и аутпута: Ток новца:
Домаћинства продају предузећима факторе Домаћинства купљена добра и услуге на тржишту

производње као што су рад и земља, зашта они добара и услуга плаћају предузећима и то за њих
почињу да раде код њих или користе остале представљају издатке, те тај новац тече од њих
купљене факторе за обављање своје делатности. ка предузећима. Предузећа користе новац који су
Затим предузећа излазе на тржиште добара и добили у виду прихода како би платила раднике,
услуга где продају произведене производе или платила ренту за изнајмљену земљу, а остатак
пружају услуге, те тако ти производи завршавају остаје као профит власника предузећа. У том
у домаћинствима случају новац се креће од предузећа ка
домаћинствима преко тржишта фактора
проиводње и представља доходак за
домаћинства.
14
Привреда је реч којом се описује
целокупна економска активност
#РАЗМИШЉАТИ КАО ЕКОНОМИСТА (куповина, продаја или
трансакције) у некој земљи или
региону.
#Други битни модел: Граница производних могућности
Граница произ. могућности представља графикон који показује све комбинације производа
које привреда може да произведе при расположивим ресурсима и технологијом.
Овај модел креће од претпоставке да се сви ресурси привреде користе за производњу само
два производа.
Производња је ефикасна само када се производи на граници производних могућности,

односно ако се максимално користе дати ресурси. Те тачке обележаају се на криви.
Тачка када не производимо ништа – Б

компјутери
Г
А Е Ефикасне тачке: А и Ц су екстреми
Ефикасне тачке: Е и Ф на кривој
Д НЕЕфикасна: Д унутар криве

Ф
Недостижна тренутно: Г, до ње можемо доћи
Ц бољом технологијом и повећањем ресурса
Б аутомобили !!! ПРИВРЕДА МОЖЕ ДА ПРОИЗВОДИ НА

БИЛО КОЈОЈ ТАЧКИ НА И УНУТАР ГРАНИЦЕ,
АЛИ НЕ ИЗВАН !!!
Нагиб границе призводних могућности су ОПОРТУНИТЕТНИ ТРОШКОВИ производа X

(аутомобила) изражени у јединицама производа Y (компјутера).
Опортунитетни трошкови могу бити:

- константни – тада је нагиб права линија
- растући – тада је нагиб испупчен јер силаском низ границу опортунитетни
трошкови расту. То у овом случају значи да нас свака наредна јединица
производње аутомобила кошта све више компјутера.
Када привреда улаже све своје ресурсе у производњу само једног добра она аутоматски
остаје без производње другог добра.
Тачку Г је могуће достићи и померити границу удесно само уколико дође до побољшања
технологије, повећамо продуктивнос, повећамо или увеземо ресурсе... (испрекидана линија).
На овај начин илуструје се концепт економског раста.
Када се прелази из ефикасне(са криве) у неефикасну(унутар криве) тачку главни узрок томе
је незапосленост или недовољна искоришћеност ресурса и тада је привреда неефикасна. У
обрнутом случају када из неефикасне тачке идемо у ефикасну нема О.Т. другог производа.
Када долази до померања из тачке у тачку на граници, главни узрок томе јесте тржиште,
односно смањење тражње за они добром које је узроковало прелаз.
Ако једна економија производи ефикасно тада не постоји начин да се произведе већа
количина једног добра без смањења другог.
Граница ПОТРОШАЧКИХ могућности једне земље ће бити изнад границе ПРОИЗВОДНИХ

само ако дође до трговине.

15
#РАЗМИШЉАТИ КАО ЕКОНОМИСТА
#Микроекономија и макроекономија
Економија се дели на две под-области: микро и макроекономију.
Микроекономија проучава како домаћинства и предузећа доносе одлуке и како међусобно

делују на тржиштима. Она се односи на појединце, домаћинства. предузећа и привредне
гране(појединачна тржишта: нпр. тржиште пиринча, тржиште авиона итд.)
Макроекономија проучава појаве на нивоу привреде као целине, укључујући инфлацију,

незапосленост, економски раст.
#ПОЗИТИВНА И НОРМАТИВНА АНАЛИЗА
Позитивна економија проучава свет какав заиста јесте.

Позитивни искази описују економске појаве и законитости које се могу проверити у пракси.
Дескриптивног су карактера, објективни и указују на чињенице.
(нпр. Швајцарска има највећи просек плата у Европи; или: Продуктивност рада је значајан
фактор животног стандарда земље.)
Нормативна економија проучава и говори какав би свет требало да буде.

Нормативни искази су саветодавни, субјективни, и не могу се проверити у пракси;
прескриптивног су карактера (прописују) и указују на неке вредности.
(нпр. Србија би требало да има већи просек плата; или Треба повећати порезе у држави за
5%)

16
#АПСОЛУТНА И КОМПАРАТИВНА ПРЕДНОСТ
ДРУГИ ЧАС: ТРГОВИНА; СИЛЕ ТРАЖЊЕ И ПОНУДЕ
#Међузависност и добици од трговине
Ова лекција заснива се на принципу број. 5. да трговина сваког може довести у бољи
положај. Теорију о томе развио је Д. Рикардо који је био заговорник тога да земље треба
међусобно специјализују и да тргују на основу својих компаративних предности.
Разликујемо апсолутну и компаративну предност.
Теорију апсолутних предности развио је Адам Смит и према њој свака земља која има
апсолутну предност у производњи неког добра треба да се специјализује за производњу
тог добра и да извози.
Апсолутна предност је поређење произвођача неког добра на основу њихове

продуктивности.
То у преводу значи да апсолутну предност има онај произвђач који може да произведе
максималну количину истог производа у односу на неког другог, односно апсолутну
предност има онај произвођач коме је потребно мање времена да произведе једну јединицу
производа у односу на другог произвођача.
Теорију компаративних предности развио је Давид Рикардо, и према њој земља треба да се
специјализује за производњу оног добра у којем има компаративну предност.
Компаративна предност је поређење између произвођача неког добра на основу њиховог

опортунитетног трошка.
Компаративну предност има онај произвођач који има ниже опортунитетне трошкове у
производњи неког добра. Опортунитетни трошак нечега је оно чега се одричемо да бисмо
то добили.
Једна особа или земља могу имати апсолутну предност у производњи оба добра односно
ниједног добра.
Али, насупрот томе. Једна особа или земља НЕ МОЖЕ имати компаративну предност у
производњи оба добра. Увек једна страна има мање трошкове у производњи једног, а друга
у производњи другог добра због природе опортунитетних трошкова и реципрочности
компаративних предности.

17
#Утицај трговине
Разлике између опортнитетних трошкова и компаративне предности стварају добитке од
трговине, јер када се свака земља специјализује за п-њу оног добра у којем има
компаративну предност, укупна п-ња у економији расте, па тако се и тај пораст економског
колача може искористити да свакоме буде боље.
Тако све док две земље имају различите компаративне предности, свака може да
профитира од трговине тако што стиче неки производ по цени која је нижа од његовог
опортунитетног трошка, то значи да ако би се одлучиле да их производе имале би веће
трошкове него када би исте те производе увозиле од земље која је за тај производ
специјализована. То значи да ће обе стране имати корист ако размењују добро по
вредностима између својих опортунитетних трошкова.
Најнижа цена по којој неко добро може да се замени за друго је она која је једнака
најмањем опортунитетном трошку, а највећа једнака највећем. Све док се размена врши по
ценама које се крећу између опортнитетних трошкова обе стране имају корист од тога.
Увозна добра су добра која су произведена у иностранству, а продају на домаћем тржишту.

Земља увози она добра у чијој производњи НЕМА компаративну предност. (онај производ у
чијој производњи остварује веће опортунитетне трошкове.
Извозна добра су добра произведена у земљи која се продају у иностранству.
У случају када нема трговине производња је једнака потрошњи.

18
ПР. 1 – Перица и Али Баба – производња малина и нафте
нафта малине
Перица 8 32
Али Баба 24 48
количина изражена у л и кг.
Криве производних могућности оба произвођача

24
нафта
нафта
8
12
Б
4
А
32 малине 48 малине
16 24
Да ли се њима исплати трговина?
а) Апсолутна предност:
Нафта: Али Баба Малине: Алибаба ( у стању је да произведе већу количину оба добра)
Уколико се специјализују за производњу само једног добра:

 Перица ће производити 8 литара нафте, односно 32 кг малина
 Али Баба ће производити 24 литра нафте, односно 48 кг малина
б) Опортунитетни трошкови
Перица:
1 Л нафте: 32 : 8 = 4 килограма малина -- За 1л нафте, Перица мора да жртвује 4кг малина
1 кг малина: 8 : 32 = 1/4 литара нафте ----- За 1кг малина, Перица мора да жртвује 1/4 л нафте
Али Баба:
1 Л нафте: 48 : 24 = 2 килограма малина -- За 1 л нафте, Али Баба мора да жртвује 2кг малин
1кг малина: 12 : 24 = 1/2 литара нафте ----- За 1кг малина. Али Баба мора да жртвује 1/2 нафте
в) Компаративне предности:
Нафта: Али Баба (има мањи опортунитетни трошак у производњи нафте)
Малине: Перица (има мањи опортунитетни трошак у ороизводњи малине)
Перица ће да се специјализује за производњу малина, а Али Баба за производњу нафте.
Када нема трговине Перица се налази у тачки А где је производња једнака његовој
потрошњи, исто тако Али Баба се налази у тачки Б. (пола од укупне количине и једног и
другог добра).

19
г) У ситуацији када постоји трговина и претпоставка да се 5л нафте размењује за 15 кг

малина, тј. 1л нафте за 3кг малина. Да ли се исплати трговати?
Без трговине Перица производи 4 л нафте и 16 кг малина, а Али Баба 12л нафте и 24 кг мал
Перица се специјализовао само за производњу малина, па производи 0 л нафте и 32 кг мали
Али Бабина производња сада изгледа овако:

пошто важи однос да је 1л нафте = 3 кг малина, а његов опорт. трошак је 1л= 2кг малин
он додаје 6 јединица нафте, а смањује 6кг малина. Па сада уместо 12л нафте производи 18
литара, а уместо 24 кг производи 12 кг малина (1л нафте= 2 * 6 кг = 12 -> 24-12 = 12 кг малина)
До чега ће то довести?
Перица добија 5 литара нафте па сада има 5 литара. Пошто је дао 15кг малина остају му 17.
Али Баба добија 15 кг малина и сада има 27 кг, а даје 5 литара нафте и остаје на 13 литара.
Значи да је Перица уз помоћ трговине зарадио 1л нафте и 1 кг малина, него што је био случај
без трговине.
Алибаба је зарадио 1 литар нафте и 3кг малина.
Табеларно и графички то изгледа овако?

20
ПР. 2 – Италија и Холандија – производња шпагета и сендвича
Следећа табела показује јединице аутпута произведени за сат времена у обе земље које
имају исти број радника. У поређењу са ситуацијом када би обе земље производиле сваки
производ тако што би по половину свог времена производњи једног и другог добра,
специјализација омогућава укупне добитке од трговине у износу од +9 порције
шпагета и +11,50 сендвича.
шпагете сендвичи
Италија 25 5
Холандија 7 28
У табели су увек приказани екстреми, односно колико произвођачи могу највише да

произведу ако се баве производњом само тог производа.
Радимо задатак у 4 фазе:
1 фаза – Колико би ове земље заиста производиле ових добара када би половину свог
времена посветиле производњи једног и другог добра. Све што треба јесте да поделимо
количину коју имамо као дату за ситуацију када земље у пуном радном времену производе
само један производ са 2.
ШПАГЕТЕ: СЕНДВИЧИ
ИТА: 25 / 2 = 12,5 ИТА: 5 / 2 = 2,5
ХОЛ: 7 / 2 = 3,5 ХОЛ: 28 / 2 = 14
= 16,00 = 16,50
2 фаза – Да би смо знали за који производ ће која земља да се специјализује морамо да

утврдимо опортунитетне трошкове, јер се нека земља специјализује за онај производ у чијој
производњи остварује мање опортунитетне трошкове.
ИТА ХОЛ:
О.Т. шпагете = 5 / 25 = 0,20 сенвича О.Т. шпагета = 28 / 7 = 4 сендвича
О.Т. сендвича = 25 / 5 = 5 шпагета О.Т. сендича = 7 / 28 = 0,25 шпагета
Компаративна предност шпагете – Италија, што значи да се Италија специјализује за

шпагете.
Компаративна предност сендвичи – Холандија, што значи да се Холандија специјализује за

сендвиче.
3 фаза – Колико би чега земље производиле после утврђене специјализације?
ИТА ХОЛ
(специјализована за шпагете) (специјализована за сендвиче)
 25 порција шпагета 0 порција шпагета

o 0 комада сендвича 28 комада сендвича
После специјализације шпагете производи само Италија, а сендвиче само Холандија.

21
4 Фаза – Утврђујемо добитке од трговине, односно шта су земље оствариле у производњи

за коју су се специјализовале, у однсу на количину производа када су производиле оба
производа.
Пошто се Италија специјализовала за шпагете, раније је (без трговине, када је производила

по пола радног времена – у фази 1 видимо то) имала 16 порција шпагета, сада када се
специјализовала има 25 порција, што значи да је Италија трговином остварила +9 порција
шпагета.
Са друге стране Холандија, без трговине производила је 16,50 комада сендвича, а касније
након специјализације 28, што значи да је добила +11,50 комада сендвича.

22
ПР. 3 – Трговина са размером
Бранко и Јован тренутно производе у тачки А на њиховим границама производних

могућности. Они одлучују да размене 4 кг кукуруза за 2 кг сладоледа. Ако обојица одлуче да
се специјализују у производњи производа у којима имају компаративну предност, Бранко ће
производити кукуруз Јован ће производити сладолед а укупни добици од трговине
износиће +1кг сладоледа за Бранка и +1 кг кукуруза за Јована.
кукуруз кукуруз
А 6
4
А
3
1 2 сладолед 2 4 сладолед
Бранко Јован
1 део - Прво рачунамо опортунитетне трошкове обоице произвођача за сваки производ како
бисмо видели за које производе ће да се специјализују.
Бранко Јован:
О.Т. сладолед = 8 / 2 = 4 кукуруза О.Т. сладолед = 3 / 2 = 1,5 кукуруза
О.Т. кукуруз = 2 / 8 = 0,25 сладоледа О.Т. кукуруз = 2 / 3 = 0,67 сладоледа
Компарат. предност сладолед = Јован – специјализује се за сладолед

Компарат. предност кукуруз = Бранко – специјализује се за кукуруз
Након специјализације имају:
Бранко : 0 сладоледа и 8кг кукуруза

Јован : 4 кг сладоледа и 0 кукуруза
2 део - Договорили су се за размену 4кг кукуруза за 2кг сладоледа.
4 кг кукуруза = 2 кг сладоледа
Бранко има кукуруз јер га само он и производи, што значи да Бранко даје 4 кг кукуруза и
добија 2 кг сладоледа, а Јован ће дати тих 2 кг сладоледа и присвојити 4 кг Бранковог
кукуруза.
После те размене обојица имају следеће:
Бранко Јован
имао = 8 кг кукуруза имао: 4 кг сладоледа
- 4 кг кукуруза (дао Јовану) - 2 кг сладоледа (дао Бранку)
остало му: 4 кг кукуруза + 2 кг сладоледа остало му: 2 кг сладоледа + 4 кг кукуруза

23
3 део – Поредимо ситуацију где су били пре, а где су сад на криви производних могућности.
Дакле поредимо ситуацију након специјализације и размене са ситуацијом из тачке А.
Бранко:
- раније је имао 1 кг сладоледа, а сад 2 кг, што значи да је добио +1 кг сладоледа.
Јован:
- раније је имао 3 кг кукуруза, а сад има 4 кг, што значи да је добио +1 кг кукуруза.

24
#ТРЖИШНЕ СИЛЕ ПОНУДЕ И ТРАЖЊЕ
#Тржиште
Тржиште је група купаца и продаваца одређеног добра или услуге.
Конкурентно тржиште је тржиште са великим бројем купаца и продаваца, где сваки од њих
има занемарљив утицај на тржишну цену.
Врсте конкурентних тржишта:
1. Савшено конкурентно тржиште карактеришу следеће особине

o сва добра која се продају на овом тржишту су иста – хомогена
o број купаца и продаваца је толико велики, огроман, да ниједан купац нити
продавац не може да утиче на тржишну цену.
o Цена се на тржишту узима као дата.
o тржиште пшенице
2. Монопол
o тржиште на којем постоји само један продавац који самостално одређује цену
и пуно купаца који купују од њега.
o класичан пример монополисте код нас је Електро Дистрибуција Србије
Савршено конкурентна предузећа и монополисти су екстреми између којих се налазе

тржишта олигопола и монополистичке конкуренције.
3. Олигопол
o тржиште на којем постоји неколико продаваца који не конкуришу агресивно
један другом и тако имају могућност да одрже цене на високом нивоу.
o нпр. аутопревозници
4. Монополистичка конкуренција
o Тржиште са великим бројем продаваца од којих сваких има уникатан производ
o пошто производи генерално нису исти, продавци у извесној мери могу да
одређују цену
o нпр. тржиште часописа.

25
#Тражња
Показује нам понашање купаца на тржишту.
Тражена количина је количина добара и услуга коју су купци спремни и у стању да купе.
Закон тражње је трвдња да се (уз све остало непромењено), тражена количина неког добра
смањује када расте цена тог добра. То значи да су цена и тражена количина у негативној
корелацији. Иако готово увек овај закон важи, постоје изузеци када су у питању Гифенова
добра (попут кромпира), када су цена и тражена количина у позитивној корелацији.
Шема тражње је табела која показује однос змеђу цене добра и тражене количине.
Крива тражње (тражња) је графикон који показује однос између цене добра и тражене
количине. Крива тражње је опадајућа, тј. негативног нагиба.
Индивидуална тражња је тражња сваког појединца, а тржишна тражња се односи на збир

свих индивидуалних тражњи. Тржишна тражња добија се хоризнталним сабирањем.
Померања криве тражње
Промена цене добра представља кретање дуж криве тражње (по кривој), док остали
фактори (доходак, цене сродних добара, укуси, очекивања и број купаца) померају криву
тражње улево или удесно.
Свака промена која повећава количину коју купци желе да купе по датој цени помера криву
тражње удесно и та појава назива се пораст тражње. Подразумева појаву да ће купци по
истој цени бити спремни да купе већу количину производа.
Свака промена која смањује количину коју купци желе да купе по датој цени помера криву
тражње улево. Та појава назива се пад тражње и подразумева то да ће купци по истој цени
бити спремни да купе мању количину тог производа.
D
померање дуж криве тражње
услед повећања цене померање креве тражње уз
деловање неког од фактора

26
Фактори који утичу на померање криве тражње:

1. доходак
2. цене сродних добара
3. укуси
4. број купаца
#Доходак ( I )
Разликујемо две врсте добара нормална добра и инфериона добра.
Нормална добра су добра за које пораст дохотка доводи до пораста тражње, и обрнуто
уколико нам се плата смањи и тражња за тим добром ће се смањити.
Код нормалних добара повећање дохотка помера тражњу удесно; смањење дохотка помера
тражњу улево.
Промена дохотка и
утицај на тражњу за
нормалним добрима:
Ако ми се повећа плата
желим да више купујем I I
луксузнија добра.
Када ми се плата смањи
смањићу и тражњу за D2
њима D0
D1
Инфериона добра су добра код којих када се доходак повећа, тражња за њима опада, и
обрнуто, када ми се доходак смањи поново ћу се вратити на коришћење неког инф. добра.
Код инферионих добара повећање дохотка помера тражњу улево, а смањење дохотка
тражњу удесно. Инфериона добра се често називају и нискобуџетним добрима.
Промена дохотка и
утицај на тражњу за
инферионим добрима:
Ако ми се повећа плата
желим мање да се возим
I I аутобусом а више таксијем

нпр., а ако ми се плата
смањи опет ћу прећи на
D1 аутобус
D0
D2

27
#Цене сродних добара
Постоје два типа сродних добара: супститути и комплементи.
Супститути су производи који једно другом могу бити замена у потрошњи. Када се повећа
цена супститута (чај) неког производа А (кафа), тражња за производом А ће се повећати. И
обрнуто, уколико се повећа цена добра А, више људи ће се определити за неки од
понуђених супститута ( чај).
Пораст цене једног производа помера криву тражње другог удесно, а смањење улево.
Промена цене
супститута и утицај на
тражњу за основним
добрима:
Ако се повећа цена
пљескавице, куповаћу
више ћевапа.
И исто ако ми се повећа 1б
цена ћевапа, опет ћу
узимати више пљескавица.
2б
Комплементи су производи који допуњују једно друго, оносно често се користе заједно у
потрошњи. Уколико се повећа цена неког комплемента (шећер) производа А (кафа), тражња
за прозводом А опада и обрнуто када се цена комплемента смањи тражња за произдом А ће
се повећати.
Повећање цене комплемента, помера криву тражње основног производа улево, а снижење
цене комплемента помера криву тражње основног производа удесно.
Промена цене
комплемената и утицај на
тражњу за основним
добрима:
Ако се повећа цена шећера,
Pa Pа смањује се тражња за кафом,
а када се смањи цена шећера
D2 повећава се тражња за
кафом.
D0
D1

28
#Промена очекивања
Очекивано повећање цена у будућности ће померити криву тражње удесно, јер потрошачи
желе да купе производ пре него што дође до повећања цена.
Очекивано смањење цена у будућности ће смањити тражљу и померити криву улево, јер
потрошачи желе да сачекају снижење цена па тек онда да купе производ.
Такође и овде имамо ситуацију са нормалним и инферионим добрима.

Ако очекујемо да ћемо наредног месеца имати већи доходак, тада ћу повећати своју
тражњу за нормалним добрима, а смањити потрошњу за инферионим; и обрнуто када
очекујем да ћу имати мањи доходак наредног месеца.
#Укуси
Уколико неки производ постане „ин“ (модеран), крива тражње за њим помериће се удесно. И
обрнуто, уколико производ престане да буде актуелан међу потрошачима, тражња за њим
опада и помера се крива улево.
#Број купаца
Повећање броја купаца повећава тражену количину за неким производом и тражња се

помера удесно.
Смањење броја купаца смањује тражену количину за неким производом, и тражња се
помера улево.

29
#Понуда
Понуда нам показује понашање продаваца на тржишту.
Понуђена количина је количина неког добра коју су продавци спремни и у стању да продају.
Закон понуде је тврдња да (уз све остало непромењено) понуђена количина неког добра
расте када расте и цена тог добра, као и да понуђена количина опада када опада цена тог
добра. Понуђена количина и цена стоје у позитивној корелацији, јер што је цена већа
утолико је и понуђена количина већа.
Шема понуде је табела која показује однос између цене неког добра и понуђене количине, и
приказује понуђену количину за сваку цену.
Крива понуде (Понуда) је графикон који приказује однос између цене добра и понуђене
количине. Крива понуде је растућа, тј. позитивног је нагиба.
Тржишна понуда представља хоризонтални() збир свих индивидуалних понуда (сваког

произвођача на тржишту) за одређеним добром или услугом. Крива тржишне понуде како се
укупна понуђена количина мења када се мења цена тог добра.
Померања криве понуде

Промена цене доводи до кретања дуж криве понуде и назива се променом понуђене
количине.
Свака промена која повећава количину коју продавци желе да произведу по датој цени
помера криву понуде удесно. Та појава назива се пораст понуде и подразумева да ће
продавци по истој цени бити спремни да продају већу количину производа.
Свака промена која смањује количину коју продавци желе да произведу по датој цени
помера криву понуде улево. Та појава назива се падом понуде и подразумева да ће
продавци бити спремни и у стању да при истој цени продају мању количину производа.
Важно!!!
Промена понуђене количине се односи на саму криву и каже се да се крећемо ДУЖ криве.
Померање криве понуде подразумева померање криве удесно или улево које настаје услед
повећања или смањења понуде због утицаја бројних фактора. Повећање понуде помера
криву понуде удесно а смањење улево.
Исто то важи и за тражњу
Померање дуж криве понуде S

услед повећања цене
Померање криве понуде уз

деловање неког од фактора

30
Фактори који утичу на померање криве понуде су:

1. Цене инпута (фактора) производње
2. Технологија
3. Очекивања
4. Број продаваца
#Цене инпута (фактора) производње
Повећање цене инпута помера понуду улево, односно смањује понуђену количину, јер то
значи да су већи ТРОШКОВИ производње, па продавци су приморани да понуде мању
количину производа на тржишту.
Повећање цене инпута: S

Доводи до померања
криве улево, јер нпр.
уколико се бавимо
произвдњом сладоледа и
порасте нам цена млека,
који је наш основни
састојак , наша понуда
сладоледа биће мања јер
су нам трошкови те п-ње
већи
Смањење цене инпута помера понуду удесно, односно повећава понуђену количину, јер су
јефтинији трошкови производње, па продавци имају олакшање да продају више производа
на тржишту.
Смањење цене инпута:

S Доводи до померања
криве удесно,јер нпр. ако
производимо питу од
вишања и опадне цена
вишања по килограму, то
значи да је нама јефтинији
наш основни састојак и
мањи су нам трошкови па
смо у могућности да
понудимо више порција.
Из овог односа цена инпута и понуде можемо закључити да се они налазе у негативној
корелацији, односно да смањење цене фактора производње повећавају понуду, док
повећање цена фактора производње смањује понуђену количину!
ФАКТОРЕ ПРОИЗВОДЊЕ – посматрај као све трошкове који настану у производњи једне јединице производа

31
#Технологија
Побољшање технологије и примена нових технологија повећава продуктивност па самим

тим и понуђену количину, што нас доводи до померања криве понуде удесно. Тако су нам
нижи трошкови производње па продавци нуде више производа на тржишту.
S Побољшање
технологије:
Ако користимо машину
која производи преко 100
сладоледа по сату уместо
оне која производи 50
бићемо продуктивнији и
за мање времена
остварићемо већи обим
Назадовање технологије потпуно супротно помера криву понуде улево, јер нам се смањује
физички обим производње.
Назадовање S
технологије:
Ако користимо машину
која производи само 50
сладоледа по сату, што је
испод тржишног просека,
наша продуктивност биће
мања и понуђена
количина смањена.

32
#Очекивања
Очекивано повећање цена у будућности ће на тренутак померити криву понуде улево, јер ће
продавци промишљено смањити понуду и сачекати повећање цена па тек онда продати
производ.
Очекивано смањење цена у будућности ће на тренутак померити криву понуде удесно и

повећати понуђену количину јер произвођачи желе да продају производ по тренутно вишој
цени пре него што та цена опадне.
#Број продаваца
Смањење броја продаваца смањује понуду, а повећање броја продаваца повећава.
#Остали фактори
Поред наведених, на померање и криве понуде, али и криве тражње могу утицати бројни
природни и друштвени фактори. Када је у питању понуда издвајају се метеоролошки и
еколошки услови као битни фактори.

33
#Понуда и тражња заједно
Равнотежа је ситуација на тржишту у којој је цена достигла ниво где је понуђена колчина
једнака траженој количини. Налази се у пресеку криве понуде и криве тражње –
равнотежна тачка. Она одреује равнотежну цену и количину.
Равнотежна количина (Q*) су тражена и понуђена количина при равнотежној цени, односно
она количина добара и услуга коју су купци спремни и у стању да купе, а продавци спремни
и у стању да продају.
Q* - равнотежна количина
S
P* - равнотежна цена
QS – понуђена количина
P*
QD – тражена количина
D
Q*
Равнотежна цена (P*) је цена која изједначава понуђену и тражену количину.
Међутим, на тржишту се не јављају увек потпуна слагања између тржишне цене и

равнотежне цене. Па долази до следећих исхода:
Уколико је тржишна цена добра већа од равнотежне цене тог добра јевља с вишак тог
добра. Вишак је ситуација у којој је понуђена количина већа од тражене. (више се нуди него
што се тражи.
вишак
P1
450
400
QD QS
70 85 110
мања тражња већа понуда

34
Уколико је тржишна цена тог добра мања од равнотежне цене, јавља се мањак на тржишту
тог добра. Мањак је ситуација када је тражена количина већа од понуђене количине.
300 400 P1
мањак
QS QD
25 55 70
мала понуда превисока тражња
Када тржиште достигне равнотежу сви купци и продавци су задовољни, те су вишкови и

мањкови на већини слободних тржишта само привремена појава, јер се цене на крају
померају ка својим равнотежним нивоима.
Закон понуде и тражње је тврдња да се цена сваког добра прилагођава како би понуђену и
тражену количину тог добра довела у равнотежу.
Задатке радимо у три фазе

1. одређујемо да ли је догађај фактор који помера криву тражње или криву понуде, или
пак обе.
2. затим утврђујемо да ли се помера улево или удесно
3. упоређујемо првобитну и нову равнотежу.
Постоје девет случајева померања криве тражње и понуде у којима е види шта се дешава
са ценом и количином када се помера понуда или тражња.

35

36
Пр. 1 – Утврдити утицај следећих догађаја на промене тражње и понуде на тржишту Адидас
тренерки.
Графички илуструјте криве понуде и тражње и одредите на графикону трачку равнотеже,

равнотежне количине и равнотежне цене. (произвољно)
Потом, графички прикажите утицај наредног догађаја на понуду, тражњу, цену или
количину:
Држава је одлучила да забрани производњу Адидас тренерки у производним погонима
гдесе средњошколци запошљавају као јефтина радна снага, а компанија Најк, почне да
производи тренерке по нижој цени од Адидасових.
нова тачка
равнотеже
2000 P*
D
Q1 Q*
1500 4000
Анализирамо само како дати догађаји делују само на тржиште Адидасових тренерки.
Први догађај анализирамо на следећи начин:

Радна снага је наш инпут у производњи, па када дође до забране запошљавања
средњошколаца као јефтине радне снаге од стране државе, наше предузеће мораће да
запосли више стручнијих кадрова, што ће изискивати веће трошкове у производњи, а када
имамо веће производне трошкове, понуђена количина нам се смањује и помера се крива
понуде улево. Приказно плавом бојом.
Други догађај анализирамо на следећи начин:

Конкурент нашег предузећа јесте компанија Најк, што значи да ће са повишењем наше
цене, људи лако моћи да се одлуче за супститут у потрошњи и прећи на њихове моделе,
што нас у Адидасу доводи до ситуације да нам се и тражња за нашим тренеркама смањује
те се крива тражње помера улево. Приказано зеленом бојом.
Закључујемо:
- да се равнотежна количина променила – смањила услед пада тражње и пада понуде .
- да је ефекат на цену неодређен, јер смањење понуде повећава цену, а смањење тражње
смањује цену, па пошто с једне стране имамо понуду а са друге тражњу цена је неодређена.
Решење:
Понуда се смањила(S ) , тражња се смањила(D ), количина се смањила (Q ) цена
неодређена (P )

37
Пр. 2 – Утицај догађаја на померање кривих
Шта ће се догодити на тржишту кафе, уколико порасте цена млека и повећају се плате
радника у производњи кафе?
90
50 120
Пораст цена млека као производа који се у потрошњи може користити заједно са кафом
(комплемент) довешће до мање потражње за кафом, те ће се крива тражње померити улево.
Са друге стране пораст плата радника у проиводњи створиће веће производне трошкове,
повећати цену, и смањити понуђену количину, те померити криву понуде улево.
Решење
ПР.3 – Утицај догађаја на померање кривих
Шта ће се догодити на тржишту дрвених столова, који се иначе сматрају инферионим

добрима, када дође до повећања цене сировог дрвета и порасте доходак потрошача?
900
Пораст цене сировог дрвета као инпута у производњи дрвених столова повећаће
производне трошкове и смањити понуђену количину, што помера криву понуде улево.
Повећање плате потрошача смањиће тражњу за инферионим добрима, што је овде случај са
дрвеним столовима, па ће се крива тражње померити улево.
Решење

38
ПР 4. – Равнотежна количина и цена
Криве понуде и тражње за неким добром дате су следећим функцијама:

Qd = 1.600 – 300p
Qs = 1.400 + 700p
а) пронађите равнотежну количину и цену, те потом графички прикажите тржиште овог

производа.
б) Уколико се узме да је тржишна цена овог производа 0,5, да ли за последицу имамо вишак
или мањак?
Qd = Qs
1.600 – 300p = 1.400 + 700p
700p + 300p = 1600 – 1.400
1.000p = 200
𝟐𝟎𝟎
p= 𝟏𝟎𝟎𝟎 = 0,2 равнотежна цена
Да бисмо нашли равнотежну цену изједначили смо обе функције. Сада да би нашли
равнотежну количину ову цену убацимо у било коју од ове две функције, јер сама реч каже
РАВНОТЕЖНА, биће иста и у случају понуде и у случају тражње.
Qs = Qd = 1.600 – 300p
1.600 – 300 x 0,2 =
1.600 – 60 = 1.540
вишак S
0,5 P1
0,2 P*
D
тражена Q Qd
Q *
Q
s понуђена Q
1540
Ако је цена као овде изнад равнотежне, понушена количина већа је од тражене, имамо
појаву вишка чији износ рачунамо:
Qs – Qd = (1.400 + 700 x 0,5) – (1.600 – 300 x 0,5) = 1.750 – 1.450 = 300

39
ПР. 5 – Криве понуде и тражње за тартуфима дате су следећим функцијама

Qd = 24.000 – 500p опадајућа
Qs = 6.000 + 1.000p
растућа
а) израчунај равнотежну количину и цену, и прикажи графички тржиште тартуфа.

б) при којој цени нико неће куповати тартуфе?
в) Уколико се на тржишту појаве још тројица продаваца тартуфа која од две наведене би
могла бити нова функција понуде:
Qs = 1.000 + 1.000p
Qs = 9.000 + 1.000p
г) пронађи нову равнтежну количину и цену и прикажи нову равнотежу.
Qd = Qs
а) 24.000 - 500p = 6.000 +1.000p
1.000p + 500p = 24.000 – 6.000
1.500p = 18.000
𝟏𝟖.𝟎𝟎𝟎
p= = 12 равнотежна цена
𝟏𝟓𝟎𝟎
Qs = Qd = 6.000 + 1.000p
6.000 + 1.000 x 12 =
6.000 + 12.000 = 18.000
S S1
12 P*
10 P*1
D
6.000 9.000
Q *
Q *1 24.000
18.000 19.000
б) ако тражимо цену при којој нико неће купити неки производ, значи посматрамо
понашање купаца, а то нам показује тражња (крива тражње). Ту цену добијамо када тражену
количину (функцију криве тражње) изједначимо са нулом, јер то значи да када на X-оси
имамо 0, нико не купује наш производ по цени која је означена на Y-оси. (продужени
испрекидани део криве тражње)
24.000 – 500p = 0
-500p = -24.000 / x(-1)
500p = 24.000
p= 24.000 / 500
p= 48

40
в) Долазак нових продаваца повећава понуду неког производа на тржишту, јер смо научили
да пораст броја продаваца повећава понуђену количину и помера криву понуде удесно, па и
без провере можемо знати да ће нова крива понуде бити већа, а не мања, него садашња.
Qs = 9.000 + 1.000p
г) нова крива понуде кренуће из броја 9000 јер се уместо 6.000 сада толико производа нуди
по тој цени. Крива тражње остаке непромењена.
Qs = 9.000 + 1.000p
Qd = 24.000 – 500p
9.000 + 1.000p = 24.000 – 500p

1.000p + 500p = 24.000 - 9.000
1.500 p = 15.000
p*1= 10
Qs = Qd = 9.000 + 1.000p
9.000 + 1.000 x 10 =
9.000 + 10.000 = 19.000

41
#ЕЛАСТИЧНОСТ ПОНУДЕ И ТРАЖЊЕ
ТРЕЋИ ЧАС: ЕЛАСТИЧНОСТ И ЊЕНА ПРИМЕНА

Еластичност представља меру која нам показује колико се мењају понуђена и тражена
количина под утицајем одређених фактора, односно у којој мери купци и продавци реагују
на промене тржишних услова.
#Еластичност тражње (ED)

Еластичност тражње показује у колико су купци осетљиви на промену цене. Ако купци
знатно реагују на промене цене тражња је еластична, а ако незнатно реагују на промену
цене тражња је нееластична.
Методе израчунавања еластичности :

процентуална промена тражене количине
1) општа формула: Е=
процентуална промена фактора
𝑄2−𝑄1
𝑄1+𝑄2
( )
2
2) метод артметичке средине: Е= 𝑃2−𝑃1
𝑃1+𝑃2
( 2 )
Ценовна еластичност тражње

Ценовна еластичност тражње мери степен реаговања тражене количине на промену цене,
односно за колико се процената мења тражена количина када се цена повећа за 1%.
Ценовна еластичност тражње изражава спремност потрошача да се лиши тог добра када
његова цена порасте.
Коефицијент ценовне еластичности тражње Рачуна се на два начина:
𝑄2−𝑄1
𝑄1+𝑄2
%∆𝑄 ( )
2
Еd = Ed = 𝑃2−𝑃1
%∆𝑃
𝑃1+𝑃2
( )
2
Резултат ценовне еластичности биће увек негативан број, али се за тумачење увек узима
апсолуна вредност. Нпр. уколико за резултат ценовне еластичности добијемо -2, тумачење
гласи:
Када се цена повећа за 1%, тражена количина се смањи за 2%.

42
Фактори од којих зависи ценовна еластичност тражње су:

1. расположивост блиских супститута
2. тип добра
3. дефинисаност тржишта
4. удео дохотка који се троши на производе.
5. временски рок
Расположивост блиских супститута

Што је више блиских супститута, тражња ће бити (ценовно) еластичнија, јер је људима
веома лако да са једног производа пређу на потрошњу другог производа. Такав случај су
нпр. маслац и маргарин (ако маслац поскупи прећићемо на маргарин)
Међутим, што је мање блиских супститута, тражња ће бити (ценовно) нееластичнија. На

пример, то су рецимо јаја, јер не постоји производ који може заменити јаја, па је тражња за
њима мање еластичнија.
Типови добара
Када говоримо о нормалним, тј. неопходним добрима, она имају (ценовно) нееластичну
тражњу јер купци нису осетљиви на промене њихових цена, јер су приморани да их купују и
користе. Нпр. грејање, ако оно поскупи људи неће моћи да престану да се греју зими, већ ће
можда само мало више штедети.
Међутим, код луксузних добара људи ће се лако одлучити да одустану од куповине таквих
производа уколико се њихова цена повећа, па је њихова тражња (ценовно) еластична.
Дефинисаност тржишта
Широко дефинисана тржишта имају мању еластичност тражње. Нпр. тржиште хране је
огромно, али не постоји ниједно друго тржиште које може да замени храну, па је тражња за
свим прехрамбеним производима нееластична.
Уско дефинисана тржишта имају већу еластичност тражње. Нпр. тржиште ноблица је само
један сегмент са тржишта кондиторских производа, па пошто постоји много других
слаткиша који би заменили овај производ, тражња на уско дефинисаним тржиштима је
еластичнија, јер људи лако налазе замене.
Временски рок
У кратком року ценовна еластичност тражње је мања јер купци немају много могућности за
промене. Нпр. тражња за горивом, људи нису одмах у могућности да за пар дана купе ауто
којим би уштедели на гориву, већ им је за то потребан дужи временски рок. То значи да је
тражња у кратком року нееластична.
У дугом року висока цена неког производа довешће до замене тог производа неким другим
јефтинијим, па се каже да у дугом року тражња бива еластичнија.
Удео дохотка који се троши на неко добро

Што више новца морамо да издвојимо на неко добро већа је еластичност тражње за тим добром у
односу на нека друга добра на која трошимо мање новца. Нпр. ако се цена намештаја повећа за
10%С-О.Е.
и исто толико цена лизалице,
1/20-1 пре ћемо
АСПЕКТ одустати
– Визија од куповине намештаја него
твог интересовања од куповине
IG: åspektvizija.rs
лизалице.
43
Разноврсност кривих тражње

Еластичност је велика при високим ценама и опада са падом цене.
Разликују се 5 кривих тражње на основу њихове еластичности:
#1 – САВРШЕНО НЕЕЛАСТИЧНА ТРАЖЊА
Крива тражње када купци

уопште не реагују на промену
цене, односно крива на којој
P*2
без обзира на промену цене,
тражена количина остаје увек
P*1 иста.
D |𝑬𝒅| = 0
Qd
#2 – НЕЕЛАСТИЧНА ТРАЖЊА
Крива тражње када купци
P*2 нису претерано осетљиви на
промену цене, односно крива
на којој је представљена
тражња за производима чија је
ценовна еластичност мања од
P*1 1
D 𝟎 < |Е𝒅| < 𝟏

Qd2 Qd1
#3 – ЈЕДИНИЧНО ЕЛАСТИЧНА ТРАЖЊА

Крива тражње када се
тражена количина мења у
истом обиму као и промена
цене. Тада је крива нагута 450 .
P*2
P*1 |Е𝒅| = 𝟏
D
Qd2 Qd1

44
#4 – ЕЛАСТИЧНА ТРАЖЊА
Крива тражње када се

тражена количина мења у
већем обиму него што се мења
цена и када су купци
осетљиви на промене цена.
P*2
P*1 D
|Е𝒅| > 𝟏
Qd2 Qd1
#5 – САВРШЕНО ЕЛАСТИЧНА ТРАЖЊА
Крива тражње када и најмања

промена цене знатно утиче на
промену тражене количине.
P*1
=
P*2 |Е𝒅| = ∞
Qd2 Qd1
Укупни издаци и укупан приход
Укупни издаци и укупан приход су износи које плаћају купци, а примају продавци неког
добра, који се рачунају као производ цене добра и купљене, односно продате количине
производа.
ТR = TC = P X Q
Код еластичне тражње пораст цене доводи до пада укупног прихода(издатака). Када је
тражња еластична цена и укупни издаци се померају у супртним смеровима.
Код нееластичне тражње пораст цене доводи до пораста укупних издатака (прихода). Када
је тражња нееластична цена и укупни издаци се померају у истом смеру.
Код јединично еластичне тражње промена цене не доводи до промене укупног дохотка.
Укупни издаци остају непромењени са променом цене.
Нагиб се дефинише као „пораст кроз корак“, где је пораст промена цене, а корак промена
количине. (∆𝑄(𝑋)⁄∆𝑃(𝑌)). Нагиб је константан, што значи да пораст цене изазива увек исто
опадање тражене количине, али са еластичности није тако, због тога што је еластичност
однос прцентуалних промена две променљиве, а нагиб само однос промена две
променљиве.
45
Доходна еластичност тражње

Доходна еластичност тражње је мера која показује како се мења тражена количина неког
добра са променом дохотка потрошача, односно за колико се % мења тражена количина
када се доходак повећа за 1%.
Изражава степен спремности потрошача да се одрекне неког добра када му се доходак

повећа.
Коефицијент доходне еластичности тражње рачунамо на два начина:
𝑄2−𝑄1
𝑄1+𝑄2
%∆𝑄 ( 2 )
Еi = %∆𝐼
Ei = 𝐼2−𝐼1
𝐼1+𝐼2
( )
2
Код резултата доходне еластичности морамо гледати оба знака.

Нпр. Ако се доходак повећа за 10% купци ће куповати 20% више неког производа.
20%
Еi = 10% = 2% - Када се доходак повећа за 1%, тражена количина се повећа за 2%.
За доходак увек везујемо норамална (неопходна и луксузна) и инфериона добра.
Када су у питању нормална добра пораст дохотка доводи до пораста тражене количине за
њима, па је доходна еластичност тражње за њима позитивна, што значи да се тражена
количина и доходак крећу у истом смеру.
Међутим, због поделе нормалних добара на неопходна и луксузна, доходне еластичности

код норамалних добара варирају.
Неопходна добра обично имају малу доходну еластичност јер људи без обзира колико им је
доходак низак купују ова добра, и исто тако ако доходак порасте, пораст дохотка ће бити
много већи од пораста тражене количине за нормалним добрима попут хране и одеће.
0 < Ei < 1
Луксузна добра имају велику доходну еластчност, јер људи знају да ако им је доходак низак
лако одустају од куповине скупоцених производа или га се потпуно одричу. (Ei > 1)
Код инферионих добара пораст дохотка доводи до смањења тражене количине за овим
добрима, па стога инфериона добра имају негативну доходну еластичност ( Еi < 0)

46
Унакрсна еластичност тражње

Унакрсна еластичност тражње је мера која показује како тражена количина једног добра
реагује на промену цене негод другог добра, тј мери за колико се процената мења тражена
количина добра А када се цена добра Б повећа за 1%.
𝑄2(А)−𝑄1(А)
𝑄1(А)+𝑄2(А)
% ∆ 𝑄(А)
( 2 )
ЕАБ = EАБ = 𝑃2 (Б)−𝑃1(Б)
% ∆ 𝑃(Б)
𝑃1(Б)+𝑃2(Б)
( 2 )
Нпр. Ако се цена добра Б повећа за 10%, кипциће куповати 20% више добра А. Унакрсна
еластичност тражње износи 2. Што значи да када се цена добра Б повећа за 1% тражена
количина добра А се повећа за 2%.
Код унакрсне еласичности, иако добијемо минус гледамо то без апсолутисања.
За ову еластичност везујемо две врсте добара: супститута и комплемената.
Супститути су дакле добра која се замењују у потрошњи, што ће довести до закључка да

уколико се цена једног од та два заменљива добра повећа, људи ће лако променити одлуку
и одлучити се за друго добро. Пошто се тражена количина једног добра и цена другог крећу
у истом смеру, унакрсна еластичност је позитивна. ЕАБ > 0
Ако су добра комплементи, односно једно друго допуњују у потрошњи, унакрсна

еластичност биће негативна, јер пораст цене једног добра смањује тражену количину
другог. ЕАБ < 0

47
#Еластичност понуде (Еѕ)
Понуда је еластична ако понуђена количина знатно рагује на промену цене, а понуда је
нееластична ако понуђена количина тек незнатно реагује на промену цене.
Ценовна еластичност понуде

Ценовна еластичност понуде мери степен реаговања понуене количине на промену цене,
односно за колико се процената мења понуђена количина када се цена повећа за 1%.
Коефицијент ценовне еластичности понуде добијамо на исти начин као и код ценовне
еластичности тражње.
Нпр. Ако се цена повећа за 10%, продавци продају 20% више. Еластичност износи 2 што
значи да када се цена повећа за 1%, понуђена количина расте за 2%.
Фактори који утичу на ценовну еластичност понуде:
1. флексибилност продаваца да промене количину добра које производе. Што је већа

флексибилност то је већа и еластичност понуде.
2. Временски рок
a. кратак рок – понуда је мање еластичнија, јер предузећа нису у стању да
промене и прошире капацитете, отворе нова предузећа или слично како би
проширила асортиман.
b. дуг рок – понуда је еластичнија јер у дужем року предузећа могу тотално
променити и проширити капацитете, па чак и саградити нова предузећа.
При ниским нивоима понуђене количине, еластичност понуде је висока, јер предузећа
делују на промене цене знатно.
Са порастом понуђене количине предузећа се приближавају пуној искоришћености

капацитета. Када је капацитет 100% искоришћен, повећање производње изискује нова
постројења, па да би се предузећа прилагодила овом новом трошку, потребн је да се цене
знатно повећају, па би понуда постала мање еластичнија.

48
Разноврсност кривих понуде
#1 – САВРШЕНО НЕЕЛАСТИЧНА ПОНУДА #2 - НЕЕЛАСТИЧНА ПОНУДА
P*2 P*2
P*1 P*1
Qѕ Qѕ Qѕ1
Крива понуде када понуђена количина Крива понуде када понуђена количина
при порасту цене остаје не промењена при већем порасту цене не знатно
расте
Еѕ = 0
Еѕ < 1
#3 – ЈЕДИНИЧНО ЕЛАСТИЧНА ПОНУДА #4 – ЕЛАСТИЧНА ПОНУДА
S
S
P*2
P*2
P*1
P*1
Qѕ Qѕ1 Qѕ Qѕ1
Крива понуде када понуђена количина
Крива понуде када понуђена количина
при порасту цене расте у већем обиму
при порасту цене расте у истом обиму
него цена
као и цена
Еѕ = 1 Еѕ > 1
Крива понуде када се по цени нижој

#5 – САВРШЕНО од равнотежне нуди 0 произзвода;
вишој од равнотежне нуди бесконачно
ЕЛАСТИЧНА ПОНУДА
S много, а при тачно равнотежној било
која количина
Еѕ = ꝏ
Qѕ Qѕ1
49
Пр. 1 – Када је цена 10 динара, Кристина трошо 10 чоколадица. Када се цена смањи за 5
динара, Кристина троши 30 чоколадица. Израчунати ценовну еластичност Кристинине
тражње.
Користимо метод аритметичке средине:

𝑄2−𝑄1 30−10
𝑄1+𝑄2 10+30 20
( 2 ) 2 7,5 ×20 150
Ed = 𝑃2−𝑃1 = 5−10 = 20
−5 =
−5 ×20
=
−100
= −1,5 = |−1,5| = 1,5
𝑃1+𝑃2 10+5 7,5
( ) 2
2
Интерпретација – Када се цена чоколадица повећа за 1%, Кристинина тражња за

чоколадицама смањиће се за 1,5 %.
ПР. 2 – Уколико се Стефанов доходак повећа са 30.000 на 40.000 динара, његова тражња за
свескама повећава се са 10 да 20 комада. Израчунати Стефанову доходну еластичност
тражње за свескама и интерпретирати резултат. Какво добро су свеске за Стефана.
𝑄2−𝑄1 20−10
𝑄1+𝑄2 10+20 10
(
2
)
2 15 35.000 ×10 350.000
Ei = 𝐼2−𝐼1 = 40.000−30.000 = 10.000 = = = 2,33
30.000+40.000 15 ×10.000 150.000
𝐼1+𝐼2 35.000
( ) 2
2
Инт: Када се Стефанов доходак повећа за 1%, његова тражња за свескама повећа се за
2,33%.
Свеске су за Стефана луксузно добро.
То смо утврдили тако што знамо да луксузна добра имају доходну еластичност већу од 1.
ПР 3. – Сарина доходна еластичност тражње за кафом износи -1,5. Ако се њен доходак
повећа за 20%, шта ће се десити са траженом количином кафе?
%∆𝑄
Еd = из предзнака испред износа
%∆𝐼 доходне еластичности закључујемо
да ће се, када јој се повећа
∆𝑄 доходак, њена тражња смањити
1,5 =
20
∆𝑄 = 20 × 1,5 = 30%
Инт: Када се Сари повећа доходак за 1% њена тражена количина за кафом смањује се за
1,5%, односно 30% када се доходак повећа за 20%. Кафа је за Сару инферионо добро јер има
негативну доходну еластичност тражње.

50
ПР. 4 – На основу дате табеле Мирине потрошње марамица и тоалет папира израчунати
њену унакрсну еластичност тражње за ова два добра. Интерпретирати резултат у погледу
тражене количине марамица и цене тоалет папира, и рећи да ли су ова два добра
супститути или комплементи.
цена марамица количина цена тоалет количина

марамица папира тоалет папира
старо стање 500 30 1000 2
ново стање 500 50 2000 1
𝑄2(А)−𝑄1(А) 50−30
𝑄1(А)+𝑄2(А) 30+50 20
( ) 1500 ×20 30.000 3
2
EАБ = 𝑃2 (Б)−𝑃1(Б) = 2
2000−1000 = 40
1000 = = = = 0,75
1000+2000
1000 ×40 40.000 4
𝑃1(Б)+𝑃2(Б) 1500
( 2 ) 2
Инт: Када се цена тоалет папира промени за 1%, Мирина тражена количина за папирним
марамицама расте за 0,75%.
Ова два добра су супститути, јер имају позитивну унакрсну еластичност тражње, односно
већу од нуле.
ПР 5. – Ако се понуда производа А промени са 147 на 104 тона месечно, услед промене цене
са 349 на 286, знамо да ценовна еластичност понуде износи?
𝑄2−𝑄1 104−147
𝑄1+𝑄2 147+104 − 43
( 2 )
2 125,50 −43 ×317,50 −13.652,50
Eѕ = 𝑃2−𝑃1 = 286−349 = −63 = = = +1,7267 ≈ +1,73
349+286
−63 ×125,50 −7.906,50
𝑃1+𝑃2 317,50
( 2 ) 2
Инт: Ценовна еластичност понуде износи + 1,73%.
ПР. 6 – Уколико након промене цене хлеба од 19,6% количина купљеног хлеба остане
непромењена, тада коефицијент ценовне еластичности тражње за хлебом износи?
Инт: Износи 0. Јер када купљена количина, односно количина хлеба коју купци купују –
тражена, остаје непромењена услед повишења цене, ради се о савршено нееластичној
тражњи, којој је коефицијент ценовне еластичности једнак нули.
ПР 7. – Коеф. ценовне еластичности понуде произвда А износи 0,17. Уколико се цена

производа ПРОМЕНИ за 6%, за колико % ће се променити понуђена количина?
%∆𝑄
Еѕ = = пошто је задатку наглашена само
%∆𝑃 ПРОМЕНА, не знамо да ли се односи
0,17 = % ∆ 𝑄/6 на повећање или смањење цене, па
не пишемо ± испред резултата.
% ∆ 𝑄 = 6 × 0,17 = 1,02
Инт: Процентуална промена понуђене количине производа А је 1,02%.

51
ПР. 8 – Коеф. ценовне еластичности тражње за производом А износи -0,70. Уколико се цена
тог производа ПОВЕЋА за 7%, за колико % ће се променити тражена количина овог
производа?
%∆𝑄
Еd =
%∆𝑃
∆𝑄
-0,70 = 7 =
∆𝑄 = (−0,70) × 7 = −4,9
Инт: Тражена количина производа А ће се смањити за 4,9%.
ПР 9.– Дато је да се продаја производа А промени са 839 на 844 када дође до промене цене
производа Б са 162 на 177. На основу датих информација, закључујемо да су производи А и Б
_________________?
Чим увидимо да су нам дата два производа и информације о количини једног, а цени другог
производа знамо да је у питању унакрсна еластичност тражње.
𝑄2(А)−𝑄1(А) 844−839
𝑄1(А)+𝑄2(А) 839+844 5
( ) 5×169,50 847,50
2
EАБ = 𝑃2 (Б)−𝑃1(Б) = 2
177−162 = 841,50
15 = = ≈ + 0,07
162+177
15×841,50 12.622,50
𝑃1(Б)+𝑃2(Б) 169,50
( 2 ) 2
Ова два добра су супститути јер имају позитивну унакрсну еластичност тражње, односно
већу од нуле.
ПР. 10 – На тржишту цигарета, крива тражње је нееластична, а крива понуде еластична. Шта
ће се догодити на овом тржишту када дође до повећања цене инпута у производњи? Обој
тачну реченицу:
o Укупан приход се није променио јер је крива тражње нееластична, а крива понуде еластична
o Укупан приход продавца је опао, јер је релативни пад тржишне цене већи од повећања равнотежне
количине.
o Укупан приход продавца је порастао, јер је релативни раст тржишне цене мањи од повећања
количине.
o Укупан приход продавца је порастао, јер је релативни раст тржишне цене већи од
смањења равнотежне количине
o Укупан приход продавца је опао, јер је релативни пад тржишне цене мањи од повећања равнотежне
количине
Када расте цена инпута, расту и производни

S2 трошкови у предузећу, што ће смањити
понуђену количину, а повећати цену
P*2
S1 производа. То ће утицати на то да се тражена
P*1 количина за овим производима смањи. Али као
што видимо, крива тражње за овим
производима је прилично нееластична, што
значи да се купци тешко одричу ових
производа.
D У поређењу са порастом цене, релативни раст
цене је већи од смањења тражње, што ће
резултирати повећањем прихода продаваца.
С-О.Е. 1/20-1 Q2 Q1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs
52
#МИН. И МАКС. ЦЕНА; ПОРЕЗИ, СУБВЕНЦИЈЕ; ПОТРОШАЧЕВ И ПРОИЗВОЂАЧЕВ ВИШАК
ЧЕТВРТИ ЧАС: ПОНУДА, ТРАЖЊА И ПОЛИТИКА ВЛАДЕ
Контрола цена
Да би утицала на цене на тржишту, влада може увести максималну или минималну цену,
која у зависности од тржишта, може бити обавезујућа или необавезујућа.
#МАКСИМАЛНА ЦЕНА
Максимална цена се уводи ради заштите потрошача. Представља највишу законом

одређену цену по којој се може продавати неко добро.
Када имамо у виду да ли је нека максимална цена обавезујућа или не увек се водимо
реченицом „ИЗНАД ОВОГА НЕ МОЖЕ“.
Према томе, максимална цена је:

 необавезујућа када је већа од равнотежне цене на тржишту, односно графички када
је изнад ње. За ту цену нас није брига, јер се на тржишту ништа не мења, и цена и
продата количина остају исте.
S ПАЗИ!
Овде никако не
Pmax долази до појаве
вишка, јер ту
цену заправо
P* никада ни не
гледамо
D
Q*
 обавезујућа када је мања од равнотежне цене на тржишту, односно графички када се
налази испод ње. У овој ситуацији смо у проблему, јер продајемо по цени је већа од
максимизиране, па ће доћи до пораста тражње и смањења понуде што доводи до
мањка производа на тржишту.
S
постаје нова
равнотежна цена
P*
Pmax
мањак D
Qѕ Q* Qd

53
Пример максималне цене са закупнином (станарином) у дугом и кратком року
Ѕ Када држава за кратак рок, уведе

максималну цену испод равнотежне свакако
ће доћи до мањка.
Пошто су понуда и тражња за становима

P*1 релативно нееластичне (понуда потпуно-
савршено), максимална цена ће на кратак
Pмаx рок изазвати само мали мањак станова.
мањак D
Qѕ Qd
Када држава на дуги рок уведе максималну

цену испод равнотежне, понуда постаје све
еластичнија, као и тражња.
Због те еластичности, када су у питању

станови, у дужем временском периоду доћи
ће до много већег мањка, него што је био у
ранијем.
Обавезна максимална цена проурокује:

1. мањак производа као главну последицу
2. дугачке редове због тог мањка
3. пристрасност продаваца према својим најближима
4. представља опортунитетни трошак за друштво у целини

54
#МИНИМАЛНА ЦЕНА
Минимална цена се уводи ради заштите произвођача. Представља најнижу (доњу) законом
одређену цену по којој може да се продаје неки производ.
Када имамо у виду да ли је нека минимална цена обавезујућа или не, увек се водимо
реченицом „ИСПОД ОВОГА НЕ МОЖЕ“.
Према томе, минимална цена је:

 необавезујућа када је мања од равнотежне цене на тржишту, односно графички када
је испод ње. За ту цену нас није брига, јер се на тржишту ништа не мења, и понуђена
и тражена количина остају непромењене.
Q* Qd
 обавезујућа када је већа од равнотежне цене на тржишту, односно графички када се
налази изнад ње. Ту настаје проблем, јер долази до раста понуде, а смањења тражње,
што резултира појавом вишка производа на тржишту.

55
Пример тржишта на којем се уводи минимална цена је свакако тржиште рада и минимална
надница која се на њему уводи.
На тржишту рада радници су ти који НУДЕ свој рад, а послодавци они који траже.
Минимална цена рада представља најнижи ниво цене рада. Њеним увођењем, долази до
повећања понуђене количине и смањења тражње, што доводи до појаве вишка рада, јер
количина понуђеног рада премашује количину рада који се тражи. Резултат свега тога је
незапосленост.
рада
број радника који је број радника који

сада потребан тражи (нуди) рад
(слободна радна
места)

56
#ПОРЕЗИ
Порез је још један инструмент помоћу којег држава уводи да би утицала на цене на тржшту.
Порез врши прерасподелу дохотка. Повећава правичност, али смањује ефикасност
Пореско оптерећење је начин на који се терет пореза дели међу учесницима на тржишту.
Веће пореско оптерећење сноси онај ко је мање еластичан – односно онај ко је

нееластичан, без обзира на то коме и коликом износу је порез уведен, јер нико не жели
порез, па су људи мање способни да реагују на порез, те сносе велики порески терет.
t – порез по јединици (порески клин)
Pk – цена коју плаћају купци (код пореза је она увек изнад

цене коју добијају продавци
Pp – цена коју добијају продавци
Pk-P* - пореско оптрећење за купце
P* - Pp – пореско оптерећење за продавце
T – порески приход = t × Qt
Увођење пореза купцима Увођење пореза продавцима

t= 12 S1
S S
Pк Pк
чист губитак од ПОРЕЗ
ПОРЕЗ
20P
*
(ПРИХОД
увођења пореза P* (ПРИХОД
ДРЖАВЕ) ДРЖАВЕ)
Pр Pр
D D
D1
Q*2 Q
*
Q*2 Q* НЕЗАВИСНО ОД ТОГА КОМЕ СЕ УВОДИ, ПОРЕЗ УВЕК СМАЊУЈЕ
РАВНОТЕЖНУ КОЛИЧИНУ, А ПОВЕЋАВА ЦЕНУ У РАЗМЕРИ
1000
КОЈЕ СУ ДАТЕ
Након увођења пореза од 12 динара Након увођења пореза од 12 динара

КУПЦИМА, тражња за неким ПРОДАВЦИМА, порез помера криву
производом помера се улево и имамо понуде на горе паралелно за износ
нову криву тражње паралелно(свуда је пореза и образује се нова крива понуде
12) са старом - D1. Имамо нову поласком из равнотеже где се удара
равнотежу. клин. Стварамо нову равнотежу у
Када смо ударили клин од 12, пресеку нове криве понуде и старе
проналазимо нову цену коју плаћају криве тражње из које сазнајемо цену
купци ударањем клина у стару криву коју плаћају купци. Повлачењем клина
тражње, док се у пресеку криве понуде из те тачке надоле (на криву понуде)
и нове криве тражње налази цена коју откривамо коју цену ће добијати
добијају купци након пореза. продавци након увођења пореза.

57
#СУБВЕНЦИЈЕ
Субвенција је новчана помоћ државе купцима и продавцима зарад допуне прихода или
смањења трошкова којом се подстиче потрошња или омогућава предност њеном пимаоцу.
(субвенције у образовању, туризму..)
Већу корист од субвенције има она страна која је више еластичнија, јер су људи жељни
субвенција, а уколико су више еластични, лакше ће реаговати и прилагођавати се
субвенцијама како би остварили већу корист..
Увођење субвенције продавцима (купцима ће бити код екстерналија)
S
S1
Pр
субвенција P*
Pк
D
Q* Q*1
Увођењем субвенције продавцима, крива понуде помера се

удесно и повећава се количина добара на тржишту.
Након што смо је померли утврђујемо нову равнотежу на
тржишту где добијамо цену коју плаћају купци, из које
повлачимо субвенцију коју ударамо у стару криву понуде и
одакле читамо цену коју добијају продавци.
За разлику од цене код пореза, цена коју плаћају купци сада
је мања од цене коју добијају продавци.
Субвенција доноси ниже цене потрошачима, а више понуде и

зараду произвођачима.
Ткд. закључујемо да без обзира на то коме је субвенција дата
и купци и продавци имају користи од ње.

58
ПР 1. – Максимална обавезујућа цена

На графикону је представљено тржиште жвака на које је држава одлучила да уведе
максималну цену од 10 динара.
20 P*
10 P1
D
Qѕ Q* Qd
30 50 70
мањак
а) Колико износи понуђена количина овог добра?

б) Колико износи тражена количина овог добра?
в) Колико износи продата количина овог добра?
г) Колико износи купљена количина овог добра?
д) Да ли се на овом тржишту јавља мањак или вишак за овим добром, и колико? Означи на
графику.
ђ) Колико су се променили укупцни издаци купаца у односу на ситуацију пре увођења
максималне цене.
Решење:
а) Понуђена количина овог добра на тржишту је сада мања и износи 30 комада. То читамо
на графику на месту где нова цена (Pmax, тј. P1)удара у криву понуде.
б) Тражена количина је сада већа, јер су купци одреаговали на снижење цене, па она сада
износи 70 комада. То читамо на графику на месту где нова цена (Pmax, тј. P1) удара у криву
тражње.
в) Продата количина овог добра моћиће да буде само 30 комада јер продавци само толико
нуде.
г) Купљена количина овог добра, ће иако је тражена количина 70, морати да буде 30 комада
јер само толико продавци нуде и ништа више од тога.
д) Јавља се мањак од 40 комада. Qd - Qѕ = 70 – 30 = 40
ђ) пре увођења макс. цене издаци су износили TR1 = Q* x P* = 50 x 20 = 1.000 дин.

после увођења макс. цене издаци износе TR2 = Q*2 x P*2 = 30 x 10 = 300 дин.
Утврђујемо да су се издаци променили за 1.000 – 300 = 700 динара.

59
ПР. 2 – Минимална обавезујућа цена
На тржишту је представљено тржиште сира на које је држава одлучила да уведе минималну

цену од 120 динара.
S
120 P1
100P*
вишак
D
Qd Q* Qѕ
400 500 700
а) Колико износи понуђена количина овог добра?

б) Колико износи тражена количина овог добра?
в) Колико износи продата количина овог добра?
г) Колико износи купљена количина овог добра?
д) Да ли се на овом тржишту јавља мањак или вишак за овим добром, и колико? Означи на
графику.
ђ) Колико су се променили укупцни издаци купаца, тј. укупни приходи продаваца у односу
на ситуацију пре увођења минималне цене сира?
Решење:
а) Понуђена количина овог добра се након увођења минималне цене, повећава и износи
700, јер продавци виде да могу да продају по већој цени своје производе. То читамо на
графику, на месту где нова цена сече криву понуде.
б) Тражена количина овог се сада смањује, јер је порасла цена сира, па су купци спремни и у
стању да купе мању количину а то је 400. То читамо на графику на месту где нова цена сече
криву тражње.
в) Продата количина овог добра износи 400, јер је то сама максимални опсег који може да
се прода, јер купци не желе више од тога да купују.
г) Из тог разлога, је и купљена количина 400.
д) Јавља се вишак сира јер се нуди више него што се тражи. Вишак износи 300 комада.
ђ) пре увођења мин. цене издаци су износили TR1 = Q* x P* = 500 x 100 = 50.000 дин.
после увођења мин. цене издаци износе TR2 = Q*2 x P*2 = 400 x 120 = 48.000 дин.
Утврђујемо да су се издаци, приходи, смањили за 50.000- 48.000 = 2.000

60
ПР. 3 – На тржишту сатова уведена је минимална цена од 2.000 након што је дошло до
трехнолошког напретка у производњи сатова који је приказан на графикону.
Након ове промене, да ли ће бити вишка или мањка сатова на тржишту?
S
S2
4.000P
*
2.000P
мин
1.000P*2
вишак
D
* Q *2 Qѕ
Q
d
Q 840 910
800 900
Прва ситуација коју разматрамо јесте да је на тржишту дошло до технолошког напретка у

производњи сатова. То значи, да је увођење нове технологие у производни циклус,
допринело померању криве понуде улево и повећању понуђене количине. Након тога
формирана је нова ранотежа од 900 сатова при некој цени од 1000.
После тога држава уводи минималну цену од 2.000. До тада наша равнотежна цена је бла
1.000, што значи да ће ова минимална цена за нас бити ОБАВЕЗУЈУЋА, јер продајемо сатове
испод цене што није законски одобрено. (мин. цена – испод овог не може). Смањиће се
тражена, а повећати понуђена количина. Што значи да ће се на тржишту јавити ВИШАК
сатова и то:
Qѕ - Qd = 910 – 840 = 70

61
ПР 4. – Минимална цена рада
На тржишту рада дате су следеће функције понуде и тражње за радом:

НЕ ЗАБОРАВИ:
Ls = 2W – 6
Ld = 564 – 3W - на тржишту рада,
радници су ти који
НУДЕ посао (Ls), а
Прикажи ово тржиште и утврди, шта се на њему догађа када држава: послодавци траже
а) уведе минималну цену рада 110
(Ld).
б) уведе минималну цену рада 120
Цена рада – W
Количина рада - L
Да бисмо уопште могли да прикажемо графички ово тржиште,
морамо пронаћи равнотежну цену и количину рада за почетак. То као и увек, радимо
изједначавањем функција понуде и тражње за радом.
Ls = Ld
2W – 6 = 564 – 2W
2W + 3W = 564 + 6
5W = 570
W*= 570 : 5 = 114 Равнотежна цена
Из добијене равнотежне цене рада, налазимо равнотежну количину, убацивањем у било

коју од датих функција.
L* = 2 x 114 – 6 =
228 – 6 = 222
Када смо пронашли равнотежну цену и количину, цртамо график и приказујемо ово тржиште
рада.
вишак рада
незапосленост SL
120 Wmin (b)
114 W*
110 Wmin (a)
DL
Ld L* Ls
204 222 234
а) Када држава уведе мин. цену рада од 110, то ништа неће променити на тржишту, јер се та
цена налази испод равнотежне.
б) Али када држава уведе мин. цену која је већа од равнотежне, долази до повећања
понуде рада јер сви људи желе да раде када је цена рада висока, а смањења тражње за
радом, јер то послодавцима ствара додатне трошкове. Па пошто је понуда рада већа од
тражње за радом, долази до вишка на тржишту рада који се назива незапосленост и износи:
Ld = 564 – 3W = 564 – 3 x 120 = 204 Ls = 2W – 6 = 2 x 120 – 6 = 234
С-О.Е. 1/20-1 Незапосленост
АСПЕКТ – Визија(вишак) = 234 – 204 = 30
твог интересовања IG: åspektvizija.rs
62
ПР. 5 – Увођење пореза купцима
На тржишту млека уведен је порез купцима 12 динара. Пре увођења пореза, на овом
тржишту продавало се 100 литара млека по цени од 20 динара. Расподела пореског терета
приказана је размером 2:1= купци: продавци, и након опорезивања троши се 80 литара
млека. Колико износи порески приход?
ПОРЕЗИ
Исписујемо све што нам је у задатку дато:
t= 12 T= t × Qt
Q* = 100 l
P* = 20 t – порез по
јединици (порески
2:1 = купци : продавци
клин)
qt = 80 – количина млека која се продаје након опорезивања
Т= ?
Графички приказујемо ово тржиште пре и након опорезивања.
S
све податке читамо
са старих кривих,
нове нам служе 28 Pк
само као помоћ при
t = 12
20 P
t = 12
*
утврђивању износа.
t = 12
16 Pр
8
D
Т = 12 x 80 = 960
Q*2 Q*
80 100
Пошто је порез уведен купцима, крива тражње помера се улево и смањује количину за
млеком. Помера се за онај износ пореза који је уведен, а то је 12. Где год ударили порески
клин, он мора бити свуда исти, 12. Из равнотежне тачке спуштамо порески клин, који нам
одређује где уцртавамо нову криву тражње. Потом формирамо нову равнотежу. У тој
равнотежи налази се цена коју ће добити купци. Из нове равнотеже повлачимо клин на горе
и ударамо у стару криву тражње. Одатле читамо цену коју ће платити купци.
Пореско оптерећење нам говори колики терет од пореза ће сносити свака страна на
тржишту. Укупно пореско оптерећење по јединици је 12, а да бисмо знали колико пореског
терета на кога пада, овде је то исказано у виду размере 2 : 1 = купци : продавци.
Ову размеру представљамо на следећи начин:
2к + 1к = 12 продавци
купци 3к = 12  к = 4 1к= 1 * 4 = 4
2к= 2 * 4 = 8
Пореско оптерећење за купце налази се у распону између цене који они плаћају после
опорезивања и равнотежне цене, и по размери видимо да је оно дупло веће од оптерећења
које сносе продавци. Из тога закључујемо да ће цена коју купци плаћати бити за 8 динара
већа од равнотежне цене што је 20 + 8 = 28
Пореско оптерећење за продавце налази се у распону између цене коју они добијају после
опорезивања и равнотежне цене, и по размери видимо да је оно дупло мање од оптерећења
које сносе купци. Из тога закључујемо да ће цена коју продавци добијају бити за 4 динара
мања од равнотежне цене што је 20 – 4 = 16.
63
Потрошачи, произвођачи и ефикасност тржишта
Економика благостања проиучава како алокација ресурса утиче на економску добробит.

Када се за нешто каже да је економски ефикасно, то значи да се испитује како нека појава,
догађај или одредба утиче на благостање.
Алокативна ефикасност подразумева алокацију ресурса при којој се вредност приписана

неком добру од стране продавца подудара са вредности коју том добру приписују купци.
Слободна тржишта алоцирају понуду оним купцима који им приписују највећу вредност,
односно онима који имају највећу спремност да у датом тренутку плате то добро.
Слободна тржишта алоцирају тражњу оним подавцима који производе уз најмање трошкове.
Спремност да се плати је максималан износ који ће купци платити за неко добро.

Спремност купаца да плате приказује се висином криве тражње.
#ПОТРОШАЧЕВ И ПРОИЗВОЂАЧЕВ ВИШАК

Благостање потрошача приказује крива тражње и подразумева вредност коју је купац
спреман да плати.
Потрошачев вишак је разлика између највише цене коју је купац спреман да плати и цене
коју заиста плаћа ( нпр. ја вреднујем неку хемијску 200 дин. и спреман сам да је платим
толико, а она на тржишту кошта 50, мој потрошачев вишак је 150.)
Графички приказано потрошачев вишак налази се ИСПОД криве тражње а изнад тренутне
цене.
Потрошачев вишак је
површина троугла
20 P*
𝒂 × 𝒉𝒂
𝟐
D
Q *
100
Када се цена на тржишту смањи, количина се повећава, што повећава и потрошачев вишак.
Потрошачев вишак
старих потрошача
додатни
потрошачев вишак P*
20
старих потрошача Потрошачев вишак
нових потрошача
10 P1
D
С-О.Е. 1/20-1 Q* твог интересовања
АСПЕКТ – Визија IG: åspektvizija.rs
64
Додатни потрошачев вишак чини она тражња људи који су већ куповали то добро, а услед
промене цене сада плаћају мању цену, па им се вишак повећава.
Потрошачев вишак нових потрошача чини она тражња људи који раније нису куповали ово
добро већ неко друго, али су због промене цене овог дошли на ово тржиште.
Дакле, пад цене повећава потрошачев вишак, а повећање цене смањује потрошачев вишак.
Произвођачев вишак
Висина криве понуде осликава трошкове продаваца,
Трошак продавца је све оно чега продавац мора да се одрекне да би произвео неко добро.
Благостање продаваца изражава крива понуде и показује трошкове којих продавац мора да
се одрекне да би створио неку вредност.
Произвођачев вишак је разлика између цене коју продавац добија продајом производа и
цене трошка који настане производњом тог поизвода (Нпр. одлучујем се за производњу
папира, трошак који имам том производњом је 20, а цена на тржишту по којој продајем је 50,
мој произвођачев вишак је 30).
Графички приказано произвођачев вишак налази се ИЗНАД криве понуде, а испод тренутне
тржишне цене.
P* је површина троугла
20
𝒂 × 𝒉𝒂
𝟐
Q*
Када се цена на тржишту повећа, понуђена количина расте, што повећава и произвођачев
вишак.
S
додатни P1 произвођачев вишак
произвођачев вишак вишак нових произвођача
старих произвођача
P*
старих произвођача
Q*
Свака додатна јединица која се произведе кошта више, те маргинални трошкови расту са
порастом количине. Маргинални произвођачи су они који при малом повећању цене одлазе.

65
ЕФИКАСНОСТ ТРЖИШТА- Произвођачев и потрошачев вишак заједно
Потрошачев вишак је основни инструмент којим се приказује економско благостање купаца.

Благостање купаца изражава се на кривој тражње и показује вредности добра које је купац
спреман да плати.
= вредност добра коју му приписују купци – износ који плаћају купци
Произвођачев вишак је основни инстумент којим се приказује економско благостање

продаваца. Благостање продаваца изражава се на кривој понуде и показује трошкове којих
продавац мора да се одрекне да би створио неку вредност.
= износ који добијају продавци – трошкови продаваца
Укупан вишак представља збир потрошачевог и произвођачевог вишка увећан за износ

пореских прихода државе. Рачуна се као разлика највећег износа коју је купац спреман да
плати за неко добро и произвођачевог трошка. Њиме се показује укупно економско
благостање. Налази се унутрар површине између криве тражње и криве понуде до
равнотежне количине. Укупан вишак је највећи када на тржишту постоји равнотежа.
= вредност коју добру приписују купци – трошкови продаваца.
призвођачев + потрошачев
P* =
укупан вишак
D
Q*

66
ЕФИКАСНОСТ ТРЖИШТА – Инструменти контроле цена и утицај на ПоВ и ПрВ
1. Обавезујућа МАКСИМАЛНА ЦЕНА
Максимална цена је обавезујућа онда када се налази испод равнотежне цене на тржишту.
Таква максимална цена:
 СМАЊУЈЕ произвођачев вишак
 СМАЊУЈЕ укупан вишак- укупно благостање(јер имамо мањак производа на тржишту)
 ефекат на потрошачев вишак је НЕОДРЕЂЕН
А Б
Г
В
АНАЛИЗА:
 пошто је држава увела максималну цену, понуђена количина биће смањена, што
истовремено ограничава и количину која може да се купи и прода, јер је само толико
комада понуђено по тој обавезујућој цени. То је на графику обележено великом
испрекиданом линијом која креће из понуђене колучине.
 То значи да ће укупно благостање, па тако и произвођачев и потрошачев вишак бити

ограничени на ту количину (понуђену).
 Потрошачев вишак пре увођења максималне цене биле су површине: А и Б

 Потрошачев вишак након увођења максималне цене су површине: А и В
 Долазимо до закључка да се потрошачев вишак истовремено и повећавао и
смањивао (смањио за Б, а повећао за В), те за њега кажемо да обавезујућа
максимална цена има неодређен ефекат на потрошачев вишак.
 Произвођачев вишак пре увођења максималне цене биле су површине: В, Г и Д

 Произвођачев вишак након увођења максималне цене су површине: Д
 Произвођачев вишак се смањио за површине В и Г
 Када све саберемо и одузмемо, видимо да нам остаје део који, након увођења
максималне цене, више никоме не припада. То су површине Б и Г
Та површина која, након увођења неке мере од стране државе како би се утицало на цене,
више никоме не припада (ни продавцу, ни купцу а ни држави) назива се ЧИСТ ГУБИТАК.
Што су криве нееластичније то је повећање чистог губитка све веће.

67
2. Обавезујућа МИНИМАЛНА ЦЕНА
Минимална цена је обавезујућа када се налази изнад равнотежне цене на тржишту.

Таква минимална цена:
 смањује потрошачев вишак
 смањује укупни вишак – као и укупно благостање, јер имамо вишак производа
 ефекат на произвођачев вишак је неодређен.
вишак S
А
Pмин
Б В
P *
Д
Г
D
Qd Q* Qѕ
АНАЛИЗА
 Пошто је држава увела минималну обавезујућу цену тражена количина се смањује,
што истовремено ограничава и количину производа која стоји продавцима на
располагању за продају, а купцима за куповину, јер је само толико тражено производа
и ништа више. То је на графику прикаано великом испрекиданом линијом.
 Већ сада на графику видимо да су нам потрошачко и произвођачко благостање

умањени, тј. ограничени за ту количину која се при тој цени тражи, што значи да ће и
укупно благостање бити ограничено.
 Потрошачев вишак пре увођења минималне цене биле су површине: А, Б и В

 Потрошачев вишак после увођења минималне цене су површине: А
 Долазимо до закључка да се потрошачев вишак умањио за површине: Б и В
 Произвођачев вишак пре увођења минималне цене биле су површине: Г и Д

 Произвођачев вишак после увођења минималне цене су површине: Г и Б
 Долазимо до закључка да се произвођачев вишак истовремено повећавао и
смањивао (смањио за Д, а повећао за Б), па за њега кажемо да обавезујућа
минимална цена има неодређен ефекат на произвођачев вишак.
 Наравно, као и раније, видимо да када све саберемо и одузмемо, остаје нам део који
након увођења минималне цене од стране државе, више ником неће припасти. – Чист
губитак и чине га површине В и Д.

68
3. ПОРЕЗ И ТРОШКОВИ ОПОРЕЗИВАЊА
Порез представља уметак између цене коју плаћају купци и цене коју добијају продавци. Са
повећањем пореза продата количина робе опада.
Укупан вишак након увођења пореза једнак је збиру потошачево вишка, произвођачевог
вишка и пореског прихода.
Чист губитак представља пад укупног вишка увођењем пореза.
Порески приход који присваја држава добија се као производ пореза по јединици
производа и продате количине. Графички приказано он се налази у виду правоугаоника
између кривих понуде и тражње.
Увођење пореза
 смањује економско благостање, јер смањује и произвођачев и потрошачев вишак
 смањује количину
 изазива и повећава чист губитак
Када влада уводи порез на неко добро, продата количина опада и као резултат тога се не
остварују неки добици од трговине. Ти изгубљени добици доводе до појаве чистог губитка.
Што су више тражња и понуда еластичније чист губитак од пореза је већи.
Анализа увођења пореза купцима
ПОРЕЗ
(ПРИХОД
ДРЖАВЕ) S
А Без пореза Са порезом промена
Pк Пот. вишак АБД А - (Б Д)
Б Д Про. вишак ВГЂ Ђ - (В Г)
P*
В Г Порески нема га БВ + (Б В)
Pр приход
ђ Ук. вишак АБВГДЂ АБВЂ ГД
ђ D Чист губитак нема га ДГ ДГ
D1
Q*2 Q*
Чист губитак расте при повећању висине пореза! Висина чистог губитка зависи од
еластичности и од пореске стопе. За приказивање тог односа користимо Лаферову криву.
Лаферова крива показује однос пореске стопе и чистог губитка. Што је пореска стопа већа,
чист губитак је већи.
На други начин, Лаферова крива показује однос пореске стопе

и пореског прихода; јер када пореска стопа расте, и порески
приход на тренутак расте, достиже свој максимум, па опада,
јер послодавци одлазе са тржишта када су цене пореза огромне.

69
4. СУБВЕНЦИЈЕ
Циљ субвенције је да снизи тржишну цену, тако што ће држава продавцу дати новац како
би снизио своје производне трошкове. Све то резултира померањем криве понуде удесно и
снижењем тржишне цене коју плаћају купци.
Код субвенције је увек цена коју плаћају купци испод цене коју добијају продавци.
Увођење субвенције:
 повећава произвођачев вишак
 повећава потрошачев вишак
 расте продата и купљена количина
S
S1
А
P р
ђБ г
Д
P *
ђ ђ
В Е Ж субвенција
Pк
ђђ
ђ D
Q* Q*1
Без субв Са субв промена

Пот. вишак АБ АБВЕЖ +ВЕЖ
Про. вишак ВЂ БГВЂ +БГ
ТРОШАК нема - (Б Г Д В Е - (Б Г Д В Е
државе трошка Ж) Ж)
Ук. вишак АБВЂ АБВЂ-Д -Д
Чист губитак -Д -Д
Држава даје субвенцију, што за њу представља трошак. Правоугаоником означено на графу.

Повећавају се и потрошачев и произвођачев вишак, што се види из табеле.
Површина Д не иде никоме, и то је чист губитак, који јесте део трошка државе за
субвенцијама.
Већу корист од субвенција има она страна која је више еластичнија.

70
ПР 1. На следећем графикону приказана је тражња потрошача за мандаринама.
30 a) Колико износи потрошачев вишак при равнотежној цени?

б) Када се цена смањи шта се догађа са укупним
потрошачевим вишком?
в) Колико износи промена укупног потрошачевог вишка?
А г) Колико се променио потрошачев вишак старих потрошача?
д) Колико сада износи потрошачев вишак старих потрошача?
20 ђ ђ) Колико при тој промени цене износи потрошачев вишак
Б нових потрошача?
Г
10
ђ ђ
В D
ђ 50 100
а) При равнотежној цени посматрамо цену од 20 динара, и кажемо да је потрошачев вишак

површина изнад текуће цене, а испод криве тражње и то је овде површина троугла А.
= 50 *10 /2 = 500/2 = 250
б) Смањење цене доводи до повећања потрошачевог вишка, па ће се тако потрошачев

вишак са површине А, повећати на површине А, Б и Г.
Можемо да израчунамо на два начина: или као површину великог тоугла који добијемо, или
када посебно израчунамо површину Б и посебно површину Г.
Б= 50 * 10 = 500
+ Г= 50 * 10 /2 =500/2 = 250
АБГ= 250 + 500 + 250 = 1.000
в) Потрошачев вишак се повећао за +750.
г) Додатни потрошачев вишак старих потрошача је површина Б, и њу смо већ израчунали,

износи 500.
д) Потрошачев вишак старих потрошача износи А + Б = 250 + 500 = 750
ђ) Потрошачев вишак нових потрошача износи 250, и то је површина Г, коју смо ткђ. већ
обрачунали.

71
ПР 2. На следећем графикону приказана је понуда продаваца мандарина.
S a) Колико износи произвођачев вишак при равнотежној цени,

ако се узме да је равнотежна цена 20?
40 б) Када се цена повећа на 40 шта се догађа са укупним
в произвођачевим вишком?
А в) Колико износи промена укупног произвођачевог вишка?
ђ г) Колико се променио произвођачев вишак старих
20 ђ
произвођача?
д) Колико сада износи произвођачев вишак старих
Б произвођача?
ђ) Колико при тој промени цене износи произвођачев вишак
ђ нових произвођача?
100 200
а) При равнотежној цени посматрамо цену од 20, и видимо да сепроизвођачев вишак налази
изнад криве понуде, а испод цене, што при цени од 20, обухвата површине: Б
Б = 100 * 20 / 2 = 1.000
б) Повећање цене, смањује понуђачев вишак, па ће се тако понуђачев вишак при цени од
40, повећати за површине А и В. (можемо на два начина да их радимо)
А = 100 *20 = 2000

В = 20 * 100 /2 = 1000
БАВ = 1.000 + 2000 + 1.000 = 4.000
в) Промена укупног проивођачевог вишка износи + 3.000.
г) Додатни произвођачев вишак старих произвођача је површина А, и износи 2.000.
Д) Произвођачев вишак старих произвођача сада износи Б + А = 1.000 + 2.000 = 3.000
ђ) Произвођачев вишак нових произвођача је површина В, и она износи 1.000.

72
ПР 3. На тришту јагода држава уводи порез купцима од 25 динара по килограму. Пре

увођења пореза равнотежна цена била је 170 динара, а равнотежна количина 165.000. Након
увођења пореза, равнотежна количина се смањила на 132.000, а цена порасла за 10%. Реши
следеће студије случаја:
а) За колико се променио произвођачев вишак након увођења пореза?

б) Израчунај висину чистог губитка на тржишту јагода.
в) Колико износи приход од пореза?
г) Уколико се исти порез уведе продавцима, шта ће се догодити са произвођачевим вишком,
на овом тржишту?
S Цена коју плаћају купци је после

пореза порасла за 10%, па више
а није 170 него 187.
187Pк Цена коју добијају продавци је
ђ б
д код пореза увек мања од оне коју
t = 25
170P*
t = 25
плаћају купци, и то за износ

вђ ђђ пореског клина који је увела
162Pр
t = 25
држава, те то изнози 187 – 25 = 162

г
D
D1
Q*2 Q*
132.000 165.000
а) пошто је порез померио криву тражње улево, то ће довести до смањења потрошачевог

вишка. И то: Најпре ћемо да означимо све површине које имамо као могуће опије. Када смо
их означили, у обзир узимамо графичко приказивање потрошачевог вишка: изнад цене а
испод криве тражње.
Из тога закључујемо да је потрошачев вишак пре пореза износио површине: А, Б и Д., а
после увођења пореза само А.
Након тога, закључујемо да се и произвођачев вишак сада смањује. Пре пореза износио је
површине: В Г и Ђ, а након пореза само Г.
Са тако утврђеним површинама, можемо да израчунамо промену произвођачевог вишка.
ПрВ1 = ВГЂ = 170 * 165.000 / 2 = 14.025.000
Па с озиром на то, да се произвођачев вишак променио за површине В и Ђ, можемо њих

израчунати и видети промену
=(в) 8*132.000 + (ђ) 8*33.000/2 = - 1.188.000 (СМАЊИО СЕ)
б) Чист губитак,на овом тржишту су површине Д и Ђ, па их спајамо у један троугао и то је:

= 25 * 33.000/2 = 412.500
в) Приход од пореза чине површине Б и В и то је:

Т = 132.000 * 25 = 3.300.000
г) Да је којим случајем порез био наметнут продавцима, ствари би остале исте, осим што би
се уместо криве тражње, крива понуде померила улево. То се дешава јер је потпуно небитно
коме је порез наметнут, јер то сазнање нема никаквог утицаја на то ко колики део пореског
оптерећења сноси.
73
ПР 4. На основу дате табеле:
а) приказати дато тржиште графички

б) уведен је порез државе у износу од 3 динара по јединици купцима, која је нова цена коју
купци плаћају, а која коју продавци добијају? Која је нова равнотежна количина?
в) Колико износи пореско оптерећење за купце а колико за продавце?
г) Утврдити износ чистог губитка након опорезивања?
д) За колико се мења произвођачев вишак након опорезивања?
ђ) Колико износи порески приход након опорезивања?
Цена 0 1 2 3 4 5 6 7
Qs 0 50 100 150 200 250 300 350
Qd 900 800 700 600 500 400 300 200
a)
S
Pк 7
а
6
б е
5
ж
в
Pр 4
г
3
д
2
ђ
1
D
D1
100 200 300 400 500 600 700 800 900 1000
б) Утврдили смо да је равнотежна цена 6, а равнотежна количина 300. Сада треба да

прикажемо порез који је држава на овом тржишту наметнула купцима, у износу од 3 динара.
Спуштамо порески клин из равнотеже како бисмо паралелно повукли нову криву тражње,
јер порез наметнут купцима, помера криву тражње улево.
Када смо померили криву тражње видимо да имамо нову равнотежу из које сада повлачимо
клин на стару криву тражње како бисмо сазнали коју цену ће платити купци. Гледамо
график и читамо; цена коју ће купци платити је сада 7, а цена коју ће продавци добити је
она која се налази у новом равнотежном пресеку и она је сада 4.
И као што видимо, увођењем пореза долази и до смањења количине производа на тржишту,
те равнотежна количина више није 300 већ је сада 200.
в) Пореско оптерећење за купце налази се у распону између цене коју они плаћају и
равнотежне цене (СТАРЕ). Нове криве служе нам само да читамо податке о ценама који ће
купци или продавци плаћати након неке мере државе, али увек их поредимо са старим
кривама.

74
Пореско оптерећење за купце износи 7 – 6 = 1 динар по јединици
Пореско оптерећење за продавце налази се у распону између (старе) равнотежне цене на

тржишту и цене коју сада добијају продавци.
На графу се јасно види да је стара равнотежна цена 6, а цена коју добијају продавци 4,
стога је пореско оптерећење за продавце = 6 – 4 = 2 динара по јединици.
Из та два резултата, видимо, да иако је порез наметнут купцима, већи порески терет пада
„на леђа“ продавцима. То смо могли знати и без рачунања, само уз помоћ слике, јер видимо
да је понуда прилично нееалстична, а правило каже, да већи порески терет сноси она
страна која је мање еластична, илити више нееластична .
г) Да би смо знали, коју површину треба да рачунамо, треба да знамо да чист губитак
представља пад укупног вишка, односно онај део укупног вишка који након опорезивања
ниједна страна не присваја к себи (ни продавци, ни потрошачи а ни држава).
Па тако прво расподелимо наш графикон са засебним површинама, уз помоћ којих ћемо
означити које површине припадају потрошачевом и произвођачевом вишку, а које остају као
неискоришћени вишак вредности односно чист губитак.
Након што смо расподелили површине одређујемо:

Потрошачев вишак након опорезивања = је негде ван графика...(шрафирани код тражње)
Произвођачев вишак након опорезивања = Г Д Ђ
Држава присваја = А Б В
И као чист губитак остају површине Е и Ж
чист губитак = 3 * 100 / 2 = 150
д) Произвођачев вишак након опорезивања износе површине Г Д Ђ, док ако погледамо пре
опорезивања биле су: Б Е В Ж Г Д Ђ.
Из тога јасно закључујемо да се понуђачев вишак смањио и то за површине: Б Е В Ж
П (БВ) = а * б = 200 * 2 = 400

П (ЕЖ) = 100 * 2 /2 = 100
Промена понуђачевог вишка = - (400 + 100) = - 500
ОБАВЕЗНО ПИШЕМО МИНУС ЈЕР СМО УТВРДИЛИ ДА СЕ СМАЊИО!
ђ) Већ смо споменули да сада држава присваја површине А Б и В, и те површине називају се

порески приход државе.
Површина АБВ је правоугаоник, стога порески приход рачунамо
П (АБВ) = 200 * 3 = 600

75
ПР. 5 – Равнотежна количина на неком тржишту износи 100, а равнотежна цена 30. Уколико
држава умеће субвенцију продавцима од 18, равнотежна количина се повећа на 200, а цена
коју добијау продавци износи 40. Графички прикажи след догађаја на овом тржишту
утврдивши:
a) промену потрошачевог вишка
b) промену произвођачевог вишка
c) трошак субвенција
d) чист губитак
Ради лакше прегледости за анализу задатка попуњаваћемо табелу, и тако утврдити

потребне појмове.
Без субв Са субв промена

S Потр. вишак АБ АБВДЂ + (В Д Ђ)
S 1 Произ. вишак ВГ БЖВГ + ( Б Ж)
а ТРОШАК нема - (Б Ж Е В Д - (Б Ж Е В Д
40P
р
б ж државе трошка Ђ) Ђ)
30 P* е Ук. вишак АБВГ АБВГ-Е -Е
в д ђ Чист губитак нема -Е -Е
22 Pк
г
12
D
Q* Q*2
100 200
Пошто је држава дала субвенцију продавцима, помера се крива понуде за износ уметнуте
субвенције, и ствара нова паралелно са њом. Из нове равнотеже повлачим исти размак за
износ субвенције како бих ударио у стару криву понуде на којој читам цену коју добијају
продавци, међутим она је сада дата у задатку, тако да ћу преко ње наћи цену коју плаћају
купци (цена коју читамо из нове равнотеже). Пошто су криве паралелне свуда је исти
размак, тако да је разлика између цене коју добијају продавци и цене коју плаћају купци
заправо износ субвенције. 40 – 18 = 22 - Рк
Када смо убацили све потребне елементе на граф, сада попуњавамо табелу. За почетак
гледамо где се шта налази када нема субвенције, односно којих размера су били појмови
док држава још није увела субвенцију.
Када немамо никакву меру коју држава спроводи, у овом случају субвенцију, не постоји
трошак државе којем се то приписује. Исто тако док нема субвенције, не постоји ни чист
губитак.
Прелазимо на ситуације од момента када је држава увела субвенцију продавцима.

Сада се појављује трошак државе на име субвенције и испред свих површина морамо
писати – јер тај трошак представља издатак државе.
Када рачунамо укупан вишак у ситуацији када имамо субвенцију, сабирамо потрошачев и
произвођачев вишак, али и државин део, с тим што пазимо на знак.
Сада само радимо захтеве по утврђеним површинама из табеле:
а) П (ВД) + П(Ђ) = + (800 + 8*100 / 2) = + (800 + 400) = + 1200
б) П (БЖ) = + (100 * 10 + 10*100 / 2) = + (1000 + 500) = +1.500
в) П –( БЖЕВДЂ) = - (18 *200 ) = -3.600
г) П –(Е) = - (18*100 /2) = - (1.800 / 2 ) = - 900 – Благостање се смањило за 900.

76
ПР. 6 – Претпоставимо да је држава одлучила да уведе порез продацима рачунара. Услед

ове одлуке државе долази до
ОДГ: пада произвођачевог потрошачевог вишка
Увођење пореза, небитно коме, смањује и произвођачев и потрошачев вишак. Ова тврдња је
тачна, осим у случајевима када је тражња или понуда савршено еластична. Тада ће доћи до
пада једног, а повећања другог вишка.
Пр 7. – На основу приказаног графикона, уколико држава уведе минималну цену од 14

динара, за колико ће се променити произвођачев вишак?
S
14
10
D
15 25 35 40
Прво ћемо утврдити где се на датом графикону налази понуђачев вишак. Као и увек, изнад
криве понуде, а испод равнотежне цене. То је овај обојени троугао.
Сада гледамо ситуацију када је уведена минимална цена од 14. Пошто је претходно
равнотежна цена на тржишту била 10, а сада држава увела минималну цену од 14, та
минимална цена, будући да се налази изнад равнотежне је за наше предузеће
ОБАВЕЗУЈУЋА. То значи да ми нећемо смети да продајемо више по старој цени, јер
минимална цена каже – ово је најмање, испод овог не смеш .
Зато што сада цена од 14 постаје обавезна и по њој мора да се тргује, количина бива
ограничена на максималан износ који сме да се продаје по тој цени. Са графика видимо да
је то количина од 15. Та количина је количина која ће бити купљена, односно продата, и
ништа више од тога, јер ту је сада баријера због минималне цене. Приказано великом
усправном линијом.
Шта то нама говори када је у питању произвођачев вишак?

Говори нам да ће нам се произвођачев вишак смањити за
један део, али да ће се додатно повећати, што нам говори
да је ефекат минималне обавезујуће цене од 14 на
+ произвођачев вишак НЕОДРЕЂЕН, јер се у исто време и
смањује и повећава. Нови произвођачев вишак изгледаће
- овако (лево), а да ће његова промена бити:
Промена ПрВ = 4*15 – (10*4 / 2) = 60 – 20 = + 40

ОДГ: Произвођачев вишак ће се након увођења минималне
цене од 14 динара повећати за 40.

77
#УВОЗ-ИЗВОЗ; ЦАРИНЕ И КВОТЕ
ПЕТИ ЧАС: МЕЂУНАРОДНА ТРГОВИНА

Међународна трговина повећава укупан вишак и друштвено, односно економско,
благостање у целини.
У пресеку домаће криве понуде и тражње налази се домаћа цена и домаћа привреда, што су
за нас потпуно занемарљиви подаци јер је домаћа привреда превише мала наспрам светске,
те нам ови подаци на графу служе како бисмо дали јаснију анализу.
Када нема међун. трговине, и не постоји могућност да се тргује на светском тржишту, добра
се продају по равнотежној цени( у даљем тексту та цена биће домаћа).
Када је међун. трговина дозвољена добра се продају по светској цени.
Светска цена је цена добра која преовлађује на светском тржишту тог добра и узима се као
дата, јер имамо у виду да је наша привреда превише мала у односу на привреду света, и да
ми као такви не можемо да утичемо на промену цене у свету, па јој се зато прилагођавамо.
Разликују се две ситуације у поређењу домаће и светске цене:

1. када је домаћа цена ВЕЋА (изнад) од светске
2. када је домаћа цена МАЊА (испод) од светске
#1 - ДОМАЋА ЦЕНА ВЕЋА ОД СВЕТСКЕ
PД
Pw
увоз
D
Qs Q* Qd
Домаћа цена приказује домаће трошкове, и ако је она већа од светске, као у овом случају, то
показује да ми као привреда нисмо способни да сами производимо о добро.
То значи да земља НЕМА КОМПАРАТИВНУ предност, што нам говори да ће у том случају
земља УВОЗИТИ то добро и одустати од његове производње.
Пошто земља сада увози, добро се наравно увози по светској цени.
Како знамо да земља увози и где се налази увоз на графу?

Тамо где светска цена сече криву домаће понуде форимира се домаћа понуђена количина.
Тамо где светска цена сече криву домаће тражње формира се домаћа тражена количина.
Па пошто домаћи потрошачи траже много више него што домаћи произвођачи нуде,
произвођачи ће УВОЗИТИ тај производ из иностранства и то за износ разлике у траженој и
понуђеној количини.

78
Какве су промене у благостању после увоза?
S
Без трговине Са трговином промена
а Потр. вишак А АБД + (Б Д)
+ Произ. вишак БЦ Ц -Б
PД
Ук. вишак АБЦ АБДЦ +Д
б д
P w
ц D
Qs Q* Qd
Из табеле закључујемо како је увоз утицао на промену благостања.

Промена потрошачевог вишка износи површине Б и Д, и то повећање за те површине.
Промена произвођачевог вишка износи површину Б, али смањење, односно, произвођачев
вишак се смањио за површину Б.
Тако долазимо до закључка да је увоз довео до повећања укупног вишка, односно укупног
економског благостање и то за површину Д. Површина Д је новостворена вредност, односно
додатак потрошачевом вишку услед остварене међународне трговине.
#2 – ДОМАЋА ЦЕНА МАЊА ОД СВЕТСКЕ
Pw
PД
извоз
D
Qd Q* Qs
Домаћа цена је сада испод светске цене, што нам говори да смо ми као земља сада у доброј
позицији у односу ма остатак света, јер имамо мање трошкове производње датог производа
па самим тим ће и цена бити нижа.
Другим речима то значи да земља ИМА КОМПАРАТИВНУ предност, те ће свој производ

понудити на светском тржишту и зарадити по већој цени, што нам говори да ће земља
ИЗВОЗИТИ то добро, и то искључиво по светској цени.

79
Како знамо да земља извози и где се налази извоз на графу?
Тамо где светска цена сече криву тражње налази се домаћа тражена количина.
Тамо где светска цена сече криву понуде налази се домаћа понуђена количина.
Домаћи произвођачи нуде већу количину, него што је потрошачима потребно, па ће они тај
производ ИЗВОЗИТИ (Ако нећете ви има ко хоће). Купцима ће бити продата само количина
коју су тражили, док се остатак извози и то у износу разлике између понуђене и тражене
количине.
Какве си промене у благостању после извоза?
S
а
Pw
д
б е
PД Без трговине Са трговином промена
ц Потр. вишак АБЕ А - (Б Е)
Произ. вишак Ц ЦБЕД + (Б Е Д)
Ук. вишак АБЕЦ АБЦЕД +Д
D
Qd Q* Qs
Из табеле закључујемо како је извоз утицао на промену благостања.

Пораст цене је утицао на промену потрошачевог вишка, те се потрошачев вишак смањио за
површине Б и Е.
Пораст цене је утицао на промену произвођачевог вишка тако што се он повећао за
површине Б Е и Д.
Тако долазимо до закључка да је извоз довео до повећања укупног вишка, односно укупног
економског благостање и то за површину Д. Површина Д је новостворена вредност, односно
сада додатак произвођачевом вишку услед остварене међународне трговине.

80
ОГРАНИЧЕЊА У ТРГОВИНИ
Тарифна Квантитативна
Тарифна ограничења одређују цену по којој се продаје неко добро. То су царине.

Квантитативна ограничења одређују количину производа који се продаје. То су квоте.
Царине доносе приход држави, а квоте власницима увозних дозвола.
И царине и квоте:
 увећавају домаћу цену добра
 смањују потрошачев вишак
 изазивају ЧИСТ ГУБИТАК.
Царине
Царине су порез који држава уводи на добра произвдедена у иностранству, а која се
продају и користе на домаћем тржишту (увозна добра).
Царине:
 повећавају цену добра, смањују потрошачев вишак и доводе до чистог губитка.
домаћа S
PД
Б Ц
P w
са царином
Ф
царина
Д
Е УВОЗ ПОСЛЕ ЦАРИНЕ Г
P w
без царине
Х увоз пре увођења царине
Qs1 Qs2 Q* Qd2 Qd1 домаћа D

понуђена количина понуђена количина тражена количина тражена количина
пре увођења царине после увођења поселе увођења пре увођења царине
царине царине

81
Увођење царине и њен утицај на укупно благостање:
За почетак потребно је да скицирамо график на којем видимо колико износи домаћа цена
при домаћој равнотежној количини. То је цена у пресеку домаће криве понуде и домаће
криве тражње.
Затим у причу уводиму светску цену датог производа. (Пошто говоримо о царинама, царине
се уводе само при увозу производа, те знамо да када увозимо, светска цена налази се испод
равнотежне – домаће.)
Тамо где та цена пресече криву понуде, добијамо понуђену количину ПРЕ царине, а тамо
где пресече криву тражње добијамо тражену количину ПРЕ увођења царине. Видимо да се
тражи више него што се нуди, што значи да ћемо да увозимо, управо ту разлику између
тражене и понуђене количине пре увођења царине.
Међутим, долази до увођења царине од стране државе. Та промена довешће до повећања и

померања светске цене паралелно на горе за износ „лупљене“ царине, тако да светска цена
више није она која је била (више не гледамо ту цену) него расте. При тој цени повећава се
понуђена количина, а смањује тражена, што нас доводи до тога да ће и увозна количина
бити мања.
Да бисмо схватили како је царина порменила економско благостање учесника на тржишту

направићемо табелу у којој ћемо то и приказати. Сада никако не смемо изоставити државу
као учесника на тржишту, јер чим имамо порез, који је она увела, и она има свој део добити
при трговини. Посматрамо график и попуњавамо, словима означених површина.
Без царине Са царином промена

Пот. вишак АБЦДЕФГ АБЦ - (Д Е Ф Г)
Про. вишак Х ДХ +Д
Порески приход- нема пореског Ф +Ф
(Приход државе) прихода
Ук. вишак АБЦДЕФГХ АБЦДХФ -Е – Г= -(Е+Г)
Чист губитак - (Е+Г)
Из табеле јасно видимо да је услед увођења царине дошло до пада (то нам говори овај
минус испред) потрошачевог вишка за површине Д, Е, Ф и Г
Исто тако видимо пораст произвођачевог вишка за површину Д.
Када је у питању приход државе, њега држава не остварује до оног момента када уведе
неку меру. После царине видимо да се порески приход од царине који присваја држава
формира у правоугаонику Ф, којем је једна страница увезена количина (после царине) а
друга износ царине.
И на крају остаје да видимо целокупан ефекат царине на благостање. Из табеле видимо да

је дошло до пада благостања јер имамо чист губитак који нико неће присвојити. Али, где то
приказујемо на графику? На графику видимо да се стварају два троуглића Е и Г, који
представљају чисте губитке од увођења царине, јер када држава уводи порез, што царина
јесте, долази до пада укупног вишка, што се назива чист губитак.
Троуглић Е представља чист губитак од прекомерне понуде
Троуглић Г представља чист губитак од премале тражње.
!!!! Ови губици готово никада нису сразмерни један другом.

82
Квоте
Квоте су ограничења количине добара која може да се произведе у иностранству, а прода
на домаћем тржишту.
Као и царине, и квоте се уводе само у случају увоза.
Квоте:
 повећавају цену добра, смањују потрошачев вишак и доводе до чистог губитка.
Када влада жели да ограничи увозну количину, то ради увозним дозволама.
S
S1 =
домаћа понуда
А квота + увозна
понуда
Pд
Б Ц
Pw
са квотом
Д Ф
Е Г
P w
квота
пре квоте
Х
D
Q s1
Q s2
Q
*
Q d2
Qd1
тражена количина
понуђена количина
пре увођења квоте
пре увођења квоте понуђена количина тражена количина
после увођења после увођења
квоте квоте
Увозна квота спречава да се купује она количина из увоза која је пожљна.
Власници увозних дозвола увозе онолико колико им је квотом одређено и дозвољено, а

укупна понуда једнака је домаћој понуди увећаној за износ квоте. То значи да ће се крива
понуде померити удесно за онај износ квоте која је уведена, али од места где светска цена
пре квоте сече криву понуде (у тој тачки је понуђена количина пре увођења квоте).
Пресек нове криве понуде и старе криве тражње даје нову равнотежну цену, па је ту и
тражена количина после увођења квоте.
Без квоте Са квотом промена
Пот. вишак АБЦДЕФГ АБЦ - (Д Е Ф Г) - смањио се за ове површине
Произ. вишак Х ХД +Д - повећао се за површину Д
приход нема прихода Ф +Ф
- ствара се тек увођењем квоте
власника када нема
дозволе квоте повећао се за Ф
Ук. вишак АБЦДЕФГХ АБЦХДФ - (Е + Г)
Чист губитак - (Е + Г) - ук. благостање је смањено за Е и Г

83
Троугао Е представља смањење вишка због прекомерне производње, јер нешто морају и
сами произвођачи да произведу, а остатак увезу.
Троугао Г представља пад укупног вишка због премале потрошње.
* Ако влада уведе меру да се дозволе плаћају, при којој би присвајала и приход власника
дозвола, дозвола за продају неког призвода, вредеће тачно колико износи разлика између
домаће цене и светске цене. Када влада то уради, цена дозволе за увоз функционише баш
као и царина.
Аргументи у корист ограничења трговине:

 аргумент о радим местима
 аргумент о националној безбедности
 аргумент о младој привредној грани
 аргумент о нелојалној конкуренцији
 аргумент о заштити као преговарачком адуту.

84
#ПОЗИТИВНЕ И НЕГАТИВНЕ ЕКСТЕРНАЛИЈЕ, ПИГУОВ ПОРЕЗ И ДОЗВОЛЕ; СУБВЕНЦИЈЕ
ШЕСТИ ЧАС: ЕКСТЕРНАЛИЈЕ

Поред тржишне моћи, један од видова тржишног неуспеха јесу и екстерналије.
Екстерналије су некомпензован утицај једне особе, предузећа или нечег другог, на
добробит посматрача, другим речима, ситуација када активност једног лица ствара
трошкове или корист другом лицу.
Без екстерналија, тржишна равнотежа је ефикасна.
Постоје позитивне и негативне екстерналије.
Позитивне екстерналије су оне екстерналије код којих је крајњи утицај на другу особу
позитиван, а да заузврат он ништа не чини (уређена башта, бесплатно образовање, музика
из комшилука, напредна технологија...)
Негативне екстерналије су оне код којих је крајњи утицај на другу особу негативан, а да
притом он ништа не чини. (фабрика која загађује, лајање паса...)
#НЕГАТИВНЕ ЕКСТЕРНАЛИЈЕ
ЧИСТ ГУБИТАК, али само ДРУШТВЕНИ ТРОШАК
онда када се производи
по тржишној количини Индив. трошак
трошак загађења
=пигуов порез
P*
Индив. вредност
Qоптимум Qтржиште
Код негативних екстерналија, крива тражње приказује вредност неког добра коју том добру
приписују купци. То је индивидуална вредност; насупрот томе крива понуде приказује само
трошкове продаваца, јер предузеће гледа само себе, не и то како његово загађење утиче на
његово окружење, и то је индивидуални трошак.
Дакле тражња приказује колико ми имамо користи од производа, а понуда трошкове.
Проблем код негативне екстерналије је што је има превише, и потребно је смањити је. Зато
за тржишну количину кажемо да је себична, јер не води рачуна о добробити потрошача, већ
произвођачи гледају само свој интерес. Зато је потребно да се изврши интернализација,
односно да се све сведе на исти друштвени оптимум.
Једина добра количина код екстерналија је ОПТИМАЛНА, јер је то количина која

задовољава потребе друштва у целини, тј. како произвођача тако и потрошача.

85
Код негативних екстерналија, друштвени трошак је увек ВЕЋИ ОД ИНДИВИДУАЛНОГ

трошка, јер обухвата све трошкове: и произвођача(у производњи) и људи (у погледу
здравља, задовољства итд).
До друштвеног трошка долазимо померањем криве индивидуалног трошка на горе и то за
износ ПИГУОВОГ ПОРЕЗА.
Када смо добили нову криву, видимо да имамо нову равнотежу, односно место где крива
друштвеног трошка сече криву индивидуалне вредности. На том месту налази се она
најбоља могућа количина за друштво – ОПТИМАЛНА. Та количина је увек мања од тржишне,
и то нам је био циљ, баш зато што је тржишна количина превелик трошак за друштво у
целини. (нпр. фабрика је претерала са загађењем).
Дакле: Индивидуални оптимум налази се у равнотежи криве индивидуалног трошка и криве

индивидуалне вредности; а друштвени оптимум налази се у равнотежи криве друштвеног
трошка и криве индивидуалне вредности.
Пошто су екстерналије вид тржишног неуспеха, потребно је решавати проблем

екстерналија, те тако држава чини интернализовање екстерналија.
Интернализовање екстерналија је регулисање екстерналија променом подстицаја како би
се више водило рачуна о ефектима које остављају екстерналије.
ИНТЕРНАЛИЗАЦИЈА НЕГАТИВНИХ ЕКСТЕРНАЛИЈА

#1 – ПИГУОВ ПОРЕЗ
Прва мера којом може да се врши интернализација негативних екстерналија, јесте увођење
Пигуовог пореза.
Пигуов порез помаже да се интернализује екстерналија, тј. да се тржишна количина сведе

на оптималну. Крива понуде за загађењем код пигуовог пореза је савршено еластична,
односно докле год произвођачи плаћали Пигуов порез смеју да загађују колико хоће .
Пигуов порез помера криву индивидуалног трошка баш за износ тог пореза, и изнад ње
паралелно са њом повлачимо криву индивидуалног трошка. Пигуов порез је исто што и
трошак загађења.
У пресеку Инд. Т и Инд, вредности налази се

индивидуални оптимум при тржишној колич.
У пресеку Друштвеног трошка и Инд.

вредности налази се друштвени оптимум.
Друштвени трошак једнак је збиру

индивидуалног трошка и трошка
загађења(што је заправо Пигуов порез).
Чист губитак је разлика између тржишне и оптималне количине и показује колико друштво
губи због загађења. Али када се уведе Пигуов порез, налазимо се у друштвеном оптимуму,
где НЕМА чистог губитка. Он постоји само када се производи по тржишној количини.

86
Комбинације – Пигуов порез и негативне екстерналије
 друштвени трошак при тржишној количини

- возимо од тржишне количине и када ударимо у криву друштвеног трошка прочитамо
 друштвени трошак при оптималној количини

- возимо од оптималне количине и када ударимо у криву друштвеног трошка прочитамо.
 индивидуални трошак при оптималној количини

- возимо од оптималне количине и када ударимо у криву индивидуалног трошка прочитамо.
 Индивидуални трошак при тржишној количини

- возим од тржишне количине и када ударимо у криву индивидуалног трошка прочитамо.
 Колики порез држава треба да уведе да би се интернализовале екстерналије?

- па то је разлика између друштвеног и индивидуалног трошка при тржишној количини.
(онај клин који ударамо из првобитне равнотеже)
 Колико износи чист губитак када се производи тржишна количина?

- па њега тада рачунам, као површину троуглића
 Колико износи чист губитак када се производи оптимална количина?

- Е он је сада 0, јер нема чистог губитка, при оптималној количини јер је уведен ПИГУОВ
порез.
 трошак загађења и цена загађења

- су износ Пигуовог пореза
 ДРУШТВЕНИ ТРОШАК НИЈЕ ИСТО ШТО И ТРОШАК ЗАГАЂЕЊА

-друштвени трошак је збир пореза (трошка загађења) и индивидуалног трошка, а трошак
загађења је само порез.
#ДОЗВОЛЕ ЗА ЗАГАЂЕЊЕ
Други начин решавања негативне екстерналије, јесте да држава уведе дозволе за загађење
Када држава издаје дозволе, влада ограничава количину загађења, тако што ограничи број
дозвола, које добијају фирме. То је основна разлика дозвола и Пигуовог пореза; што Пигуов
порез ограничава цену загађења, а дозволе количину.
Понуда дозвола на тржишту је саршено нееластична. У њеном пресеку са кривом тражње за

загађењем формира се цена загађења.
Дозволама се може трговати:

 продају их они који имају мале трошкове загађења, јер они практично нису опасни па
им дозволе и не требају.
 а купују их они који имају висок трошак загађења, јер да би фабрика која загуђује
могла уопште да послује на завидном нивоу, треба јој већи број дозвола.
Ефекат Пигуовог пореза и дозвола је на крају исти и у погледу цене и у погледу количине
загађења.

87
#ПОЗИТИВНЕ ЕКСТЕРНАЛИЈЕ
Индив. трошак
друштвена корист
=пигуова субвенција
P*
ЧИСТ ГУБИТАК, али само ДРУШТВЕНА ВРЕДНОСТ
онда када се производи
по тржишној количини Индив. вредност
Q* Qоптимум
Позитивне екстерналије за разлику од негативних, које повећавају друштвени трошак,
повећавају друштвену вредност.
Крива тражње показује вредност коју неки појединац приписује производу и то је

индивидуална вредност. Наспрам ње, крива понуде је и даље индивидуални трошак неке
особе, фабрике, установе, која доприноси добробити друштва. (нпр. факултет)
Дакле, тражња показује колику вредност ми приписујемо неком добру (нпр. образовању), а
понуда показује трошак тог предузећа.
У пресеку криве индивидуалних вредности и индивидуалног трошка, формира се

равнотежна количина- тржишна (себична).
Али, пошто је позитивна екстерналија нешто добро, самим тим она доприноси стању
друштва у целини и људи је желе више. И то је проблем код позитивних екстерналија, што
тржиште није у стању да само обезбеди оптималну количину која ће се тражити (нпр.
факултет је спремно да упише само 1000 студената, а држава жели да тај број буде 100, она
некако мора да интервенише и субвенционише: Ја ћу вам платити половину школарине). То
ће изазвати одзив код студената и повећаће се тражња за уписом на факултет, што ће
померити криву тражње удесно и то је сада ДРУШТВЕНА ВРЕДНОСТ, која се састоји од
индивидуалне вредности и друштвене користи (субвенције).
Код позтивних екстерналија друштвена вредност је већа од индивидуалне вредности, тј

индивидуална вредност је сада мања д друштвене, јер појединци нису вредновали неко
добро колико држава жели (нпр. некима је много школарина од 1000 е и они су раније
донели одлуку да неће да уписују факултет, али их је одлука државе касније стимулисала).
До друштвене вредности долазимо померањем криве индивидуалне вредности удесно за

износ субвенције коју држава одобрава, односно за износ користи које друштво има.
Добијамо нову криву тражње и видимо нову равнотежу, односно место где се изједначавају
криве друштвене вредности и индивидуалног трошка. На том месту се налази ДРУШТВЕНИ
ОПТИМУМ. – оптимална количина.
Оптимална количина је сада већа од тржишне, и то нам је и био циљ, да подигнемо

количину добара која ће сада више да се тражи. (сви су чули за субвенцију факултета, па
нагрнули да упишу.

88
Индивидуални оптимум налази се у равнотежи криве индивидуалног трошка и

индивидуалне вредности, а друштвени оптимум у равнотежи кривих друштвене вредности
и индивидуалног трошка.
ИНТЕРНАЛИЗАЦИЈА ПОЗИТИВНИХ ЕКСТЕРНАЛИЈА

#ПИГУОВЕ СУБВЕНЦИЈЕ
Из неког разлога нема довољно тражње за неким производом који доприноси друштву у
целини, па држава да би нас мотивисала уводи ПИГУОВЕ СУБВЕНЦИЈЕ.
Пигуова субвенција помера криву индивидуалне вредности (тражње) навише – удесно, за

износ субвенције. Пигуова субвенција је исто што и друштвена корист.
У пресеку Индив. трошка и Индив. вредности налази се индивидуални оптимум.

У пресеку друштвене вредности и индивидуалног трошка налази се друштвени оптимум.
Друштвени трошак једнак је збиру индивидуалног трошка и друштвене користи(субвенције)
Чист губитак је разлика између тржишне и оптималне количине, али показује колико
друштво губи јер тржиште није успело самостално да обезбеди оптималну количину. Чист
губитак постоји само д се производи по тржишној цени, али када се уведе Пигуова
субвенција више не постоји, јер се налазимо у оптималној количини.
Комбинације – Пигуова субвенција и позитивне екстерналије
 друштвена вредност при тржишној количини

- возим од тржишне количине и када ударим у друштвену вредност ту прочитам
 друштвена вредност при оптималној количини

- возимо од оптималне количине и када ударимо у криву друштвене вредности прочитамо.
 индивидуална вредност при оптималној количини

- возимо од оптималне количине и када ударимо у криву индивидуалну вредност
прочитамо.
 Индивидуална вредност при тржишној количини

- возим од тржишне количине и када ударимо у криву индивидуалне вредности прочитамо.

89
 Колику субвенцију држава треба да уведе да би се интернализовале екстерналије?

- па то је разлика између друштвене и индивидуалне вредности при тржишној количини.
(онај клин који ударамо из првобитне равнотеже)
 Колико износи чист губитак када се производи тржишна количина?

- па њега тада рачунам, као површину троуглића
 Колико износи чист губитак када се производи оптимална количина?

- Е он је сада 0, јер нема чистог губитка при оптималној количини јер је уведена ПИГУОВА
субвенција.
 износ субвенције је исто што и друштвена корист
 ДРУШТВЕНА вредност је збир субвенције и индивидуалног трошка
ОСТАЛЕ МЕТОДЕ ИНТЕРНАЛИЗАЦИЈЕ ЕКСТЕРНАЛИЈА

Све методе које су до сада биле наведене, везују се за то како држава утиче на
интернализацију екстерналија, али понекад није нужно да она интервенише.
Појединци могу монекад и сами да реше негативне екстерналије помоћу индивидуалних

решења. Нека од њих су морални кодекси појединаца, установе, споразуми и договори.
Коузова теорема је трвдња да две стране могу самостално решити проблем екстерналија
међу собом, ако су у стању да без трошкова преговарају о алокацији ресурса.
„Размена ће се резултирати ефикасним исходом без обзира на иницијалну алокацију права.“
Пример за примену Коузове теореме је рецимо: мир који ја имам у свом дому, а нарушава ми
је звук бушилице из комшијиног стана поред мене, где преговарамо око тога ко и колико
више вреднује своје право на одређену ствар.
Ако ја нпр свој мир вреднујем 1000 евра, а комшија свој посао 800, он ће лако одустати од
тога и рећи: Па добро, дај ми тих 800 или ВИШЕ, (али не мање) евра. Исход је ефикасан јер
сам комшији дао само 800, уместо 1000, а и комшија је добио својих 800, тако да су обе
стране у добитку.
или.. Ако ја свој мир вреднујем 500 евра а комшија свој посао 1000, комшија долази код мене
и пита ме колико ја вреднујем свој мир, ефикасан исход је да кошија мени да између 500 и
1000 евра и сви срећни.
Међутим Коузова теорема биће ефикасна само у случајевима када су:

 врло ниски или готово занемарљиви трансакциони тришкови (сви они трошкови које
две стране имају у процесу договарања и спровођења догвора у дело: нпр. ако је мој
комшија на великој удаљености од мене, нема теоретске шансе да ми уопште
преговарамо како би извукли најефикаснији договор)
 могућност размене.

90
#ПРИВАТНА ДОБРА; ЈАВНА ДОБРА; ЗАЈЕДНИЧКИ РЕСУРСИ И ПРИРОДНИ МОНОПОЛ
СЕДМИ ЧАС: ЈАВНА ДОБРА И ЗАЈЕДНИЧКИ РЕСУРСИ

Разликујемо четири врсте добара:
 приватна добра
 јавна добра
 заједничке ресурсе
 природни монопол
Да бисмо знали које добро потпада у коју од ове 4 врсте добара класификујемо добра по
томе да ли су:
 искључива или
 ривална
Искључивост је својство добра по којој нека особа може бити спречена да га користи.
Ривалитет је својство добра по којем његово коришћење од стране једне особе умањује
коришћење истог тог производа од стране друге особе.
Према томе,
 Јавна добра
o НЕ искључивост; НЕ ривалитет
Код јавних добара јавља се проблем „беплатног јахача“ који подразумева то да нека особа
стиче корист од неког добра, али избегава или неће да га плати. То се дешава јер јавна
добра немају ни искључивост, па људи не могу бити искључени од уживања тих добара, али
ни ривалитет, те коришћење једне особе не може умањити корисност тог производа на
добробит друге особе. Пример овог проблема је нпр. новогодишњи ватромет у комшилуку,
где постоји пар људи који би гледали ватромет, али не желе да га плате.
Остали: сирена, национална одбрана, незакрчени путеви без друмарине (обилазни јавни
путеви)
 Приватна добра
o ДА искључивост; ДА ривалитет
Мобилни телефон, одећа, закрчени путеви с друмарином (путеви поред кућа).
 Заједнички ресурси
o НЕ искључивост; ДА ривалитет
Код заједничких ресурса постоји проблем заједничког поседа који подразумева прекомерно
коришћење нечега што је заједничко и бесплатно од стране једне особе без размишљања о
туђем интересу. То су нпр. рибе у океану (ако ја упецам више, теби ће остати мање),
пашњаци, закрчени путеви без друмарине (сеоски путеви).
 Природни монопол
o ДА искључивост; НЕ ривалитет
Заштита од пожара, кабловска телевизија, мобилни оператери, незакрчени путеви с

друмарином (аутопутеви, мотопутеви и сл).

91
#ПРОИЗВОДНИ ТРОШКОВИ ПРЕДУЗЕЋА
ОСМИ ЧАС: ТРОШКОВИ ПРОИЗВОДЊЕ
Индустријска организација је економска дисциплина која се бави проучавањем тога како

предузеће доноси одлуке у вези са ценама по којима продаје свој производ и количином
добара коју ће да производи у зависности од различитих тржишних услова.
Циљ сваког предузећа је максимизирање профита.
Укупни трошак је тржишна вредност инпута које предузеће користи у производњи.

Профит је разлика између укупног прихода. Уколико је профит позитивна разлика, јавља се
добитак, а уколико је негативна губитак.
TR = Q * pq (ук. приход= количина * цена)
TC = FC + VC (ук. трошак= фиксни + варијабилни)
π = TR + TC ( профит= ук. приход + ук. трошак)
Експлицитни трошкови су трошкови инпута који од предузећа изискују новац (закупнине,

кирије, материјал...).
нпр. Трошкови рекламе које предузеће плаћа
Имлицитни трошкови су трошкови инпута који од предузећа НЕ изискују новчани издатак,

већ се јављају у виду трошкова пропуштене користи. (нпр. одлучим се да цео дан гледам
филмове, а за то време могао сам да радим барем 8 сати и зарадим надницу.)
нпр. Ако предузеће купи фабрику од 10.000е, а камата на штедњу у банци је 10%, предузећев
имплицитни трошак је 1.000 којих је могао да добије да је новац ставио на штрдњу, и то
представља пропуштену зараду.
Позајмице, скинута штедња(али не и камата), главница кредита за нас не представљају

трошак (ни експлицитан, ни имплицитан), јер ми тај новац трошимо на нешто што нам
користи. Тек када нам у задатку каже да смо нешто плаћали тим новцем, е то је трошак. („ Из
подигнуте штедње смо платили“)
Пр. Марко је подигао са штедње 100.000 за куповину фабрике, а камата на штедњу у банци
износи 5%; да ли је то за Марка имплицитан или експлицитан трошак.
- То је за њега имплицитан трошак јер се одрекао камате од 5000. Није експлицитни трошак
јер не представља никакав издатак, већ изгубљену корист у виду прихода који је могао да
оствари. Ни ових 100.000 није издатак, већ је то сада његова имовина у виду фабрике.
ЕКОНОМСКИ И РАЧУНОВОДСТВЕНИ ПРОФИТ
Економски профит је разлика између ук. прихода и ук. трошка укључујући и имплицитне и
експлицитне трошкове.
А рачуноводствени профит је разлика узмеђу ук. прихода и укупних експлицитних трошкова
Дакле, када економисти анализирају предузеће у обзир узимају све опортунитетне

трошкове, док рачуновође узимају само експлицитне, па је економски профит мањи од
рачуноводственог и то за износ имплицитних трошкова.

92
Економсисти разликују дуг и кратак рок у економији, где је:

 кратак рок онај рок у којем се фиксни фактори производње не могу изменити (јер,
нпр. не можемо преко ноћи да саградимо нову фабрику.
 дуги рок је рок у којем се фиксни фактори производње могу променити. (у периоду од
неколико година могуће је саградити нову или проширити стару фабрику)
Разлика између дугог и кратког рока пре свега зависи од делатности предузеће.
#ПРОИЗВОДНА ФУНКЦИЈА
Производна функција представља однос између количине ангажованих фактора

производње и обима производње, односно однос између количине инпута и аутпута.
Јако је битна одлука предузећа о броју радника који се запошљава и количини аутпута који
ће се произвести.
Маргинални производ показује колико додатна јединица варијабилног фактора (рада)
створи додатног аутпута (производа).
Производна функција у кратком року представља максималну количину аутпута која се

може произвести датом количином фиксног инпута(машине...) уз улагање различитих
количина варијабилног трошка.
Ако за варијабилне инпуте узмемо радну снагу и њихов рад, производна фукција показује
однос броја запослених радика и произведене количине аутпута.
Производна функција постаје све равнија – почиње да опада са порастом броја радника,
што приказује својство опадајућег маргиналног производа рада.
Маргинални производ рада показује колико додатних јединица радне снаге ствара
додатних јединица производа. Показује колико сваки додатни радник допринесе, осносно
колико додатних јединица се произведе због додатног рада.
∆𝑄 𝑄2−𝑄1
MPL = =
∆𝐿 𝐿2−𝐿1
Маргинални производ мери се нагибом производне

функције. Са порастом броја радника, производна
функција постаје све равнија, јер порастом броја
радника опада маргинални производ. То значи да
функција расте до свог максимума, па опада, јер
сваки додатни радник доприноси производњи у
мањој количини него што је то чинио радник пре
њега. То се дешава због све веће искоришћености
капацитета, а фиксни фактори имају ограничен
капацитет.

93
Крива (функција) укупног трошка приказује однос између прозведене количине аутпута и
укупног трошка производње.
Маргинални трошак (гранични) приказује колико додатна јединица производа створи

додатног трошка.
∆ 𝑇𝐶 (𝑖𝑙𝑖 𝑉𝑐) 𝑇𝑐2−𝑇𝑐1
MC = =
∆𝑄 𝑄2−𝑄1
Са порастом количине аутпута, крива

укупног постаје све стрмија – расте, због
својства опадајућег маргиналног
производа, тј. растућих маргиналних
трошкова, јер са повећањем количине
инпута, све се мање повећава укупан
производ, а све више маргинални
трошкови.
#ТРОШКОВИ ПРЕДУЗЕЋА У КРАТКОМ РОКУ
ФИКСНИ ТРОШКОВИ
FC
Фиксни трошкови(FC) су они који се не мењају при промени обима
производње. Чак и ако не прозиводимо ништа, фиксни трошкови и
даље постоје. То су рецимо трошкови закупнине.
Просечни фиксни трошкови (AFC) су фиксни трошкови по јединици

производа, односно укупни фиксни трошкови подељени са
произведеном количином. Са повећањем обима производње,
просечни фиксни трошкови опадају и њихова дегресија је све блажа,
али не престаје. При малој количини пр. фиксни трошак је огроман
јер се укупан фиксни трошак распоређује на јако мали бр. производа.
AFC
AFC AFC = FC : Q
VC
ВАРИЈАБИЛНИ ТРОШКОВИ
Варијабилни трошкови (VC) су они који се мењају са променом обима
производње, односно директно зависе од њега. То су нпр трошкови
материјала, плате радника и сл. Они прво расту дегресивно, па
пропорционално и на крају прогресивно. Увек крећу од нуле.
94
Просечни варијабилни трошкови (AVC) су варијабилни трошкови по

AVC јединици производа, односно представљају укупан варијабилан
трошак подељен количином произведених производа. Имају облик
развученог слова U. Просечни варијабилни трошкови најпре опадау,
достижу свој минимум (где се изједначавају са граничним
трошковима), а затим расту.
АVC = VC : Q
TC
УКУПНИ ТРОШКОВИ (TC)

Представљају збир фиксних и варијабилних трошкова. Расту са VC
повећањем обима производње. Крива укупних трошкова има исти облик

као крива варијабилних, с тим што се сада не креће од нуле, него од
фиксних трошкова. FC
TC = FC + VC
Просечни укупни трошкови (АТC) представљају укупне трошкове по

ATC
јединици производа. Они са повећањем обима производње најпре
опадају, достижу свој минимум, а затим расту. Видимо, да је то иста
ситуација као и код просечних варијабилних трошкова.
АTC = TC : Q
МАРГИНАЛНИ ТРОШКОВИ
Маргинални трошкови представљају однос промене укупних трошкова и промене обима
производње. Показују за колико се промени трошак, када се обим производње повећа за
једну додатну јединицу.
𝑇𝑐2−𝑇𝑐1 ∆ 𝑇𝐶 (𝑖𝑙𝑖 𝑉𝑐)

𝑀𝐶 = →
𝑄2−𝑄1 ∆𝑄
Као што је горе већ једном речено, маргинални трошак је приказ нагиба функције укупних
трошкова у свакој тачки. Нагиб маргиналних трошкова најпре опада, достиже свој минимум
тамо где се изједначава са просечним укупним трошковима, па почињу да расту.
Гранични и просечни укупни трошкови

изједначавају се на оном обиму производње на ком
просечни укупни трошкови достижу свој минимум.
Маргинални и просечни варијабилни трошак неко

време опадају пре него што почну да расту.

95
Три типична својства кривих трошкова која су универзална за многа предузећа:
 маргинални (гранични) трошак расте са повећањем количине аутпута

 крива просечног укупног трошка је у облику слова У (латиничног)
 Тачка пресека криве маргиналног трошка и просечног укупног трошка представља
МИНИМАЛАН ПРОСЕЧНИ УКУПНИ ТРОШАК
Најефикаснији обим производње је онај када је укупан просечни трошак најнижи (најнижа
тачка на тој кривој). То смо навели у трећој тачкици; дакле, то је онај обим производње где
се изједначавају (секу) криве маргиналног трошка и просечних укупних трошкова – тамо где
се минимаилизује просечан укупни трошак (то значи да се ту налази минимум просечних
укупних трошкова).
Просечни укупни трошкови ће опадати све време докле год је маргинални нижи од њих, а
када се изједначе достићиће свој минимум, и расту докле год су маргинални већи од њих.
(иста ствар важи и за просечне варијабилне трошкове).
#ТРОШКОВИ ПРЕДУЗЕЋА У ДУГОМ РОКУ
На кратак рок увек мора постојати најмање један фиксни фактор производње, док на дужи,
сви фактори производње су варијабилни, и нема фиксних фактора.
Слика нам приказује три различите криве просечног укупног трошка у кратком року за малу,
средњу и велику фабрику.
Велика подебљана крива је крива просечних укупних трошкова у дугом року, и видимо да је
она много равније слово U, него што је крива просечних укупних трошкова у кратком року.
На дуг рок предузеће може да бира коју ће криву просечних укупних трошкова из кратког
рока да изабере, али на кратак рок, мора да користи ону коју је изабрало у прошлости.
Ако посматрамо предузеће средње величине, оно производи тренутно 1000 аутомобила и
има ATC 10.000 (то је ефикасан обим производње). Ако предузеће у кратком року жели да
повећа обим производње, једини начин му је да запосли више радника. Због опадајућег
маргиналног производа рада(опада када расте обим п-ње) просечан ук. трошак расте са
10.000 на 12.000
Али ако се предузеће одлучи да ипак на дуги рок проширује фабрику, ATC се враћа на ниво
од 10.000.

96
Колико ће ком предузећу бити потребно времена, првенствено зависи од делатности

предузећа.
Разликују се 3 појаве:
 ЕКОНОМИЈА ОБИМА
односи се на својство по ком просечни укупни трошак на дуги рок опада са порастом
количине аутпута.
 КОНСТАНТНИ ПРИНОСИ
односе се на својство по ком просечни укупни трошак остаје исти са променом количине
аутпута.
 ДЕЗЕКОНОМИЈА ОБИМА
односи се на својство по ком просечни укупни трошак на дуги рок расте са порастом
количине аутпута.

97
ОСНОВА
ЕКОНОМИЈЕ ДЕО 2

98
17. Производња и раст
18. Основни финансијски инструменти
19. Незапосленост; Раст новца и инфлација
20. Монетарни систем
+ 21. Индекс потрошачких цена

99
#САВРШЕНО КОНКУРЕНТНО ПРЕДУЗЕЋЕ
ДЕВЕТИ ЧАС: САВРШЕНА КОНКУРЕНЦИЈА

Савршена конкуренција је вид тржишта које карактерише:
 велики број купаца и продаваца који тргују
 идентичним (хомогеним) производима
 где сваки продавац узима цену као дату и
 на којем не постоје баријере за слободан улазак и излазак са тржишта.
Пример за савршено конк. П-е је млекара.
Хомогеност производа нам говори да купци сматрају да су супститути савршени, па им је

свеједно код кога купују. Сви купци су савршено информисани о производу којег купују.
Укупан приход је производ цене и продате количине.

TR = P * Q
Просечан приход је количник укупног прихода и продате количине. Увек је једнак цени
добра. Показује колико у просеку једна јединица производа створи укупног прихода. Пошто
је цена иста за сваки ниво тражене количине, тражња ће за предузеће бити хоризонатална
линија.
AR = 𝑻∗𝑸𝑹 = 𝑷∗𝑸
𝑸
=P
Маргинални приход је промена укупног прихода, која настаје продајом додатне јединице
производа. Показује колико додатна јединица продатог аутпута ствара додатног укупног
прихода. Када су у питању конкурентна предузећа њихов маргинални приход једнак је
цени.
∆ 𝑻∗𝑹
MR = =P
∆𝑸
Што нас доводи до закључка да на конкурентном тржишту имамо ситуацију да су нам:
цена = маргинални приход = просечан приход = тражња

P = MR = AR = D
Циљ конкурентног предузећа је да максимизира профит, а то остварује тако што ће

произвести количину производа која максимизира разлику између укупног прихода и
укупних трошкова. Предузеће максимизира профит ако производи количину за коју је
маргинални приход једнак маргиналном трошку (тамо где маргинални тошак сече цену=Мр).
Дакле профит је максималан ако је MC = MR = P
Пошто крива МC показује количину коју јепредузеће спремно да понуди по било којој цени
крива МC представља криву понуде конкурентног предузећа.

100
Морамо разликовати три врсте обима производње:

1. оптималан
 онај при којем се изједначавају МR и MC (Qmax)
2. друштвено ефикасан обим производње

 постиже се када се изједначе цена и маргинални трошак. Код њега нема
чистог губика. Тај обим производње се код савршено конкурентског предузећа
поклапа са оптималним, и зато је савршена конкуренција друштвено
најефикаснија.
3. ефикасни обим производње

 налази се у минимуму просечних укупних трошкова – (minATC).
Уколико је маргинални приход већи од маргиналног трошка, предузеће треба да повећа

обим производње.
Количина треба да се повећа све док се не изједначе маргинални приход и маргинални Т.
Када је маргинални приход једнак маргиналном трошку, профит је максималан.
Ако је маргинални приход мањи од маргиналног трошка предузеће мора да смањи
производњу да би повећало профит.
Када анализирамо савршено конкурентно предузеће, цртамо и криву тржишта коју

пресликавамо на криву предузећа.
Код цртања графика увек прво цртам оно што је опште и сваки пут, а никад не цртам прво
АVC и ATC, него тражњу (равна хоризонтална линија)= цену =, просечан укупан приход =
маргинални приход.
На кратак рок предузеће не може да изађе са тржишта, већ само да обустави производњу.
На кратак рок предузеће може да послује са добитком и губитком.
На дуги рок може донети одлуку да изађе са тржишта.

101
КАДА ПРЕДУЗЕЋЕ ОБУСТАВЉА ПРОИЗВОДЊУ ИЛИ ИЗЛАЗИ СА ТРЖИШТА
Производња се обуставља укупан приход мањи од варијабилних трошкова, односно када је

просечни укупан приход мањи од просечних варијабилних трошкова, или када је цена мања
од просечних варијабилних. На графу се та ситуација налази онда када је цена испод криве
АВЦ.
Предузеће на дуги рок излази са тржишта, ако је укупан приход мањи од укупних трошкова,
односно ако је цена мања од просечног укупног трошка
ПРОФИТ = УК. ПРИХОД – УК. ТРОШАК

π= ТР – ТЦ
ОДНОСНО  π = (P – ATC) * Q
Графички гледано профит се формира у виду правоугаоника чија је једна страница разлика
цене и просечног укупног трошка за дату количину, а друга дата количина. Пошто профит
може бити позитиван и негативан, тако имамо ситуације када предузеће послује са
добитком и са добитком на кратак рок, али на дуги рок није могуће пословати стално са
добитком, јер ће у неком моменту цена поново бити на минимуму АТЦ. И зато се нормалан
профит другачије назива НУЛТИ ЕКОНОМСКИ ПРОФИТ.
Нормалан профит је када је економски профит једнак 0, а рачуноводствени је позитиван-

већи, зато што је на савршено конкуретном предузећу цена једнака маргиналном трошку.
Када је цена једнака минимуму просечних укупних трошкова.
Када је економски профит позитиван то се назива абнормалан профит.

102
Пример 1. P < ATC; P > AVC – ПОСЛОВАЊЕ СА ГУБИТКОМ
Предузеће Тржиште
MC S
АТC
P= AR= MR
P*
ATC АVC
АVC
D D
QMAX Q*
1. уцртамо тражњу, која је уједно и цена, истовремено ракође и просечан приход и

маргинални приход.
2. потом уцртамо криву маргиналног трошка као криву понуде.
3. из равнотеже спуштамо и добијамо количину при којој предузеће максимизира профит,
јер се ту секу маргинални приход и маргинални трошак.
4. после тога самостално намонтирам просечне укупне трошкове (ATC) и просечне
варијабилне трошкове(AVC) у односу на цену. Они се цртају у облику слова У. Цртамо их
произвољно, али водећи рачуна да ли испод или изнад цене. Возимо из максималне
(оптимум) количине и у коју прво криву ударим пRочитам са ипсилон осе.
У случају губитка предузећа излазе са тржишта, све док P није једнако са ATC, тј. све док
економски профит није 0.
Пошто сада П-а излазе са тржишта, јер на дуги рок, не желе да остварују губитак, крива
понуде на тржишту се смањује и помера улево, те се так поново регулишу и ATC своде на
минимум.
Пример 2. – P > ATC – ПОСЛОВАЊЕ СА ДОБИТКОМ
Предузећа улазе на тржиште све док P није једнако са ATC, тј. све док је економски профит
0- у минимуму АТЦ. (сви произвођачи желе да уђу на тржиште, јер је цена висока да би
зарадили).
Пошто сада предузећа остварују позитиван профит, предузећа која још нису на тржишту
виде да та предузећа остварују позитиван профит и желеће да уђу на то тржиште. То
повећава понуду и сада се крива понуде помера удесно, тако да ће минимум АТC опет бити
тамо где је био.
Оба примера, и ситуација са позитивним и негативним профитом, говоре нам да било какав
профит осим нултог економског на дуги рок не опстаје.

103
БИТНЕ НАПОМЕНЕ ЗА ЗАДАТКЕ:
Ако у задатку имамо MC а немамо TC можемо да га пронађемо преко преко формуле за

∆ 𝑻𝑪 (𝒊𝒍𝒊 𝑽𝒄)
маргинални трошак: 𝑴𝑪 = ∆𝑸
Ако МЦ и МР нису нигде изједначени треба изабрати обим производње где важи да је МЦ =
МР.
У задацима са табелама, где се тражи одговор на захтев: колико ће се производити,

предузеће жели да максимизира профит у којем год року, те то значи да ће производити
оптималну количину, а то је она где се секу МР и МЦ за кратак рок, и количина при
минимуму АТЦ за дуги рок. Ако то место није назначено, увек бирамо ону количину, где МР и
МЦ с једнаки или најприближнији један другом, тј. где је последњи пут МР било веће од МЦ

104
#МОНОПОЛСКО ПРЕДУЗЕЋЕ
ДЕСЕТИ ЧАС: МОНОПОЛ

Монополско тржиште карактеришу следеће основне особине:
 огроман број купаца
 само један продавац
 производ је јединствен, што значи да га продаје само монополиста и да за
њега не постоје блиски супститути.
 Монополиста има тржишну моћ, што значи да је у могућности да одређује цену
и количину производа – атомизирана тражња
 Пошто је тражња опадајућа то значи да повећање цене смањује количину и
обрнуто.
 Монополско предузеће нема криву понуде, већ криву маргиналног трошка
 Код монопола не постоји разлика између профита у кратком и дугом року.
 На монополско тржиште не може да уђе свако предузеће и зато постоје
баријере при уласку.
 Информисаност потрошача о производу је савршена.
Баријере за улазак на монополско тржиште:
1. власништво кључног ресурса за производњу неког добра
2. држава даје ексклузивно право само једном предузећу да производи неко добро
(патенти, лиценце, ауторска права)
3. мањи трошкови од свих осталих произвођача као последица економије обима

(фиксни трошкови су велики, а просечни укупни опадају повећањем броја корисника)
У тим случајевима долази до појаве природног монопола.
Природни монопол је монопол који настаје када је само једно предузеће способно да
снабде цело тржиште неким добром или услугом, уз мање трошкове него што би то
могла два или више предузећа. (нпр. Водовод)
4. спољни раст
- стварање монопола кроз аквизиције, припајање или преузимање других предузећа.
Приходи у монополском предузећу:
Укупан приход – за сваку тржишну структуру иста је формула.

TR = P x Q
за сваку тржишну структуру

Просечан приход
𝑇𝑅 𝑃×𝑄
AR = = =P
𝑄 𝑄
Цена није иста за сваки ниво тражњене количине, па је зато тражња опадајућа крива. Цена
и тражња се у монополском предузећу приказују истом кривом.
Маргинални приход је код монопола мањи од цене, односно увек је дупло мањи од ње.
∆ 𝑇𝑅
MC =
∆𝑄

105
Три обима производње (исти за сваку тржишну структуру):
1. Оптимални обим производње („себични“ – монополиста брине само о себи и свом

профиту). Оптимални обим производње је услов за максимизацију профита сваког
предузећа.
МR = MC
Тражимо га у пресеку криве маргиналног прихода и криве маргиналног трошка.
2. Друштвено-ефикасни обим производње задовољава потребе друштва у целини. Њега

производи савршено конкурентско предузеће.
P = MC
тј. D = MC
Тражимо га у пресеку криве тражње и криве маргиналног трошка (равнотежа).
3. Ефикасни обим производње.

ATC = MC
Тражимо га тамо где крива просечних укупних трошкова сече криву марг. трошка.
ꝏ МАКСИМИЗАЦИЈА ПРОФИТА КОД СТАНДАРДНОГ МОНОПОЛСКОГ ПРЕДУЗЕЋА
ДОБИТАК - АТC < P ГУБИТАК ATC > P
MC
ATC при ефикасном обиму
производње MC ATC производње
опт
ATC
ГУБИТАК
МОНОПОЛИСТЕ
PM PM
ДОБИТАК
ГУБИТАК
МОНОПОЛИСТЕ ATC
ГУБИТАК
ATC при друштвено-

ATC
ЧИСТ
ефикасном обиму
ЧИСТ
опт производње
MR=MC MR=MC
MR
MR D=AR=P D=AR=P
QM Q
EF
QSK –
QM (MINQ ATC)Q
EF SK – друштвено ефикасан
(MIN ATC)
PRI друштвено
PRI
OPTIMUMU
OPTIMUMU ефикасан

106
Појашњење графичког приказа:
 На стандардни начин цртамо криве цене (P), тражње- уједно и просечног прихода
(D=AR), маргиналног прихода(MR), маргиналног трошка(MC) и просечног укупног
трошка(ATC), с тим што:
o Крива тражње и цена, као и крива просечног прихода су једна крива и то
опадајућа.
o Маргинални приход је такође опадајућа крива која је дупло мања од криве
тражње
o Маргинални трошак и просечан укупан трошак су исте криве као и код савршене
конкуренције.
 Обим производње који монополско предузеће производи је оптимални- Qm, а цена по

којој производи тај обим производње је Pm.
o Монополско П-е максимизира профит при оптималном обиму производње , тј. тамо
где се секу MR и MC (тамо где је MR=MC). То је Qm – обим производње при којем
монополиста маскимизира свој профит.
o Из тог пресека повлачимо на горе све док не ударимо у криву тражње где
добијамо цену по којој монополиста максимизира профит - Pm.
 Ако су ATC испод цене (P> ATC) монополиста остварује ДОБИТАК – на графику то је
распон од Pm до ATC.
 Ако су ATC изнад цене (ATC >P) монополиста остварује ГУБИТАК и излази са тржишта– на
графику то је распон од ATC до Pm.
 Разлика са савршено конкурентним предзећем:

o Савршено конкурентно продузеће производи друштвено-ефикасни обим
производње (Qsk  P=MC), а монополско предузеће продаје мању количину од
друштвено ефикаснe, али по већој цени за разлику од савршено конкурентског
предузећа и зато што производња монополисте није друштвено ефикасна, јавља
се чист губитак. На графику се налази у распону од цене коју одређује сам
монополиста и пресека MR=MC.

107
ꝏ МАКСИМИЗАЦИЈА ПРОФИТА КОД ПРИРОДНОГ МОНОПОЛСКОГ ПРЕДУЗЕЋА
МC су константни и нема ефикасног обима производње.
PM
ДОБИТАК
МОНОПОЛИСТЕ
ATC
опт
ATC
MR=MC
MC
MR D=AR=P
QM QSK –
OPTIMUMU
ефикасан
 Цртамо на исти начин криве D(AR) као једну криву и MR који је упола мањи.
 За разлику од стандардног монопола, крива MC је равна хоризонтална линија, јер је
маргинални трошак занемарљив – константан.
 Просечни укуони трошкови опадају увек са повећањем количине и приближавају се
MC, али не додирују.
 Природни монополиста максимизира профит тамо где се секу криве маргиналног

прихода и маргиналног трошка (MR = МС) . Ту се наравно налази оптимални обим
производње, односно количина при којој монополиста максимизира свој профит - Qm.
 Онда повлачимо на горе док не ударимо у криву тражње где се налази цена по којој се
максимизира профит Pm .
 И овде важи, ако су АТЦ испод цене, односно мањи од ње, монополиста остварује
добитак: на графику то је распон од Pm до ATC.
 А ако су АТЦ изнад цене, односно већи од ње, или ако држава каже да цена мора бити
једнака маргиналном трошку, предузеће послује са губитком и излази са тржишта: на
графику то је распон од ATC до Pm.

108
Варијације на тему питања:
1. Колико износи маргинални приход при оптималном обиму?

- возим од оптималне количине (Qm) до криве маргиналног прихода и ту прочитам.
2. Колико износи маргинални трошак при оптималном обиму?

- возим од оптималне количине (Qm) до криве маргиналног трошка и ту прочитам.
пошто се у Qm секу криве маргиналног прихода и маргиналног трошка, при оптималном

обиму производње они су једнаки.
3. ATC при оптималном обиму?

- возим од Qm и кад ударим у криву АТС прочитам. Тако и за све остале обиме читам АТС.
Ефикасан је тамо где се пресеку криве АТС и МС – минимум АТС.
Друштвено-ефикасан је тамо где се пресеку крива тражње и маргиналног трошка.
ЦЕНОВНА ДИСКРИМИНАЦИЈА
Ценовна дискриминација је пословна пракса продаје једног добра различитим купцима по

различитим ценама. (једнима већа, једнима мања цена)
Три типа ценовне дискриминације:

1. САВРШЕНА
- сваком купцу продајемо производ по цени коју је спреман да плати.
- код савршене дискриминације нема чистог губитка, и цена и количина су исте као и
за савршено конкурентно предузеће.
2. ДРУГОСТЕПЕНА
- за различите количине (на мало, велико..)
3. ТРЕЋЕСТЕПЕНА
- за различите групе купаца (јефтиније за младе и старе у односу на остале – карте у
биоскопу)
САВРШЕНА ЦЕНОВНА ДИСКРИМИНАЦИЈА КОД ПРИРОДНОГ МОНОПОЛА
Пре ценовне дискриминације .......................................... – После ценовне дискриминације
ПОТРОШАЧЕВ ВИШАК
ПРЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
PM ЧИСТ ГУБИТАК ПРЕ

ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ДИСКРИМИНАЦИЈА
MC
MR
MR
D
Q QSK – друштвено
M
С-О.Е. 1/20-1
PRI OPTIMUMU ефикасан АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs
109
После савршене дискриминације нема потрошачевог вишка и чистог губитка већ све
постаје профит монополисте.
Варијације на тему питања:
1. За колико се повећао профит монополисте?

- па повећао се за површину потрошачевог вишка, и површину чистог губитка.
2. Колики је сада профит монополисте?

- па површина целог троугла.
Специјални случајеви природног монопола које мораш знати: Златна правила:
1. Када каже да су МС константни важи да су:

AVC = MC
𝑉𝐶
AVC = 𝑄
VC = AVC x Q  VC= MC x Q
2. AVC = ATC  ATC = MC, али услов за то је да су ФИКСНИ трошкови = 0
Како држава регулише монополе?
A. антимонополским законима којима повећава конкуренцију монополистима

B. трансформисањем приватних у јавна предузећа
C. регулисањем понашања монопола где држава има право да одреди цену једнаку
маргиналном трошку, али у том случају мора монополисти надокнадити губитак кроз
порезе, што поново доводи до чистог губитка
D. не чинити ништа – уколико је губитак од пореза већи од губитка монопола

110
#МОНОПОЛИСТИЧКО-КОНКУРЕНТНО ПРЕДУЗЕЋЕ
ЈЕДАНАЕСТИ ЧАС: МОНОПОЛИСТИЧКА КОНКУРЕНЦИЈА

Монополистичка кокуренција је тржишна структура коју карактеришу следеће особине:
 број купаца је велики, али они појединачно немају утицаја на цену

 број продаваца је велики и то су углавном мање фирме које нису међусобно исте
 производ је диференциран – бар мало се разликује од производа осталих предузећа
(нпр. часопис)
 цену одређује само предузеће
 и зато је тражња опадајућа
 информисаност купаца о производу је савршена
 готово да нема баријера за улазак и излазак са тржишта.
 Као и код савршене конкуренције, а за разлику од монопола, постоји разлика између

профита монополистичко-конкурентног предузећа у кратком и дугом року. Ово је
кључна разлика између монопола и монополистичке конкуренције.
ꝏ МАКСИМИЗАЦИЈА ПРОФИТА КОД МОНОПОЛИСТИЧКОГ ПРЕДУЗЕЋА У КРАТКОМ

РОКУ
MC
ATC при ефикасном обиму ATC при друштвено-
MC
производње ефикасном обиму
ATC
ATC
опт
ГУБИТАК
ATC
PMК PMК
ДОБИТАК
МАРЖА
МАРЖА
ГУБИТАК
ЧИСТ
ГУБИТАК
ЧИСТ
ATC
опт

MR=MC производње
MR=MC
MR D=AR=P MR D=AR=P
QMК(MINQ ATC)Q
EF SK – друштвено ефикасан
Q MК
QSK – QEF
(MIN ATC)
PRI
OPTIMUMU
OPTIMUMU
ефикасан
вишак капацитета
вишак капацитета

111
 цртамо, као и увек, прво криве D(AR/P), MR и ATC

o Крива тражње је опадајућа и уједно представља криву просечног прихода (као
и код монопола)
o Крива маргиналног прихода (МR) је опадајућа и има дупло је мања од криве
тражње (као и код монопола)
o Криве МС и АТС су исте као и код савршене конкуренције, уједно као и код
монопола.
 Као и код монопола, монополистичко-конкурентно предузеће максимизира профит

тамо где се секу МR и МС, односно ту се налази оптимални обим (Qмк)
 Повлачимо линије нагоре и када ударимо у криву тражње прочитамо цену (Рмк)
 АТС:
o ако су испод цене, предузеће послује са добитком (први график)
o ако су изнад цене, предузеће послује са губитком (други график)
o САМО у кратком року АТС се цртају унутар троугла између криве МR и криве Р.
У дугом року они се поклапају са кривом тражње и належу (изједначавају) на
цену при оптималном обиму.
o Минимум АТС се налази у пресеку криве АТС са кривом МС. Такође ту је
ефикасни обим производње.
ꝏ МАКСИМИЗАЦИЈА ПРОФИТА КОД МОНОПОЛИСТИЧКОГ ПРЕДУЗЕЋА У ДУГОМ

РОКУ
MC
ATC
PMК
ГУБИТАК
ЧИСТ
MR=MC
MR D=AR=P
Q EF
QMК QSK –
(MIN ATC)
OPTIMUMU
ефикасан
ПРОФИТ  НУЛТИ  Рмк = АТС

112
 Када неко предузеће послује са неком врстом профита (добитак или губитак) на
кратак рок (приказано на претходна два графика), тај профит на дуг рок не може да
опстане, јер:
A. Ако неко предузеће послује са добитком, тај добитак представљаће мотив за
друга нова предузећа, која још увек нису на тржишту, да се прикључе; и када
она улазе на тржиште (пошто нема баријера), аутоматски се укључују и боре за
освајање купаца на том тржишту, те ће то довести до смањења броја купаца
које је предузеће до сада имало, па ће се и крива тражње померити улево. Тада
се крива тражње помера улево све док не почне да додирује криву АТС, где
предузеће остварује нулти економски профит (Р=АТС)
B. Ако предузеће послује са губитком, предузећа после дугог времена губе вољу,
те излазе са тржишта, чиме се крива тражње помера удесно. И ка и горе,
успоставља се равнотежа на месту где АТС додирују криву тражње, тј цену, и
где предузеће максимизује профит – Qмк – ОПТИМУМ.
И наравно у оба случаја остварује се нулти економски профит (Р=АТЦ).
Дакле, у дугорочнј равнотежи видимо да се производи на количина производа при којој је

МR=МС и при којој је цена већа од маргиналног трошка – оптимални об. п-ње (себични).
При том оптималном обиму производње, просечни трошкови (АТС) додирују криву тражње,
па су АТС=Р и ту је економски профит једнак нули, што и даље значи да предузеће остварује
позитиван рачуноводствени профит.
Ефикасан обим производње налази се у минимуму АТС, тј. тамо где крива АТС сече криву МС
Друштвено ефкасни обим производње налази се у пресеку ценовне криве и криве МС. Њега
производи савршено конкурентско предузеће (Qѕк).
Монополистичко предузеће производи оптимални обим (Qмк) и при њему максимизира π.

(МR=МС). Оптималан обим производње је дакле, као што се види на свим графиконима,
мањи од ефикасног и друштвено ефикасног, што значи да монополистичка предузећа
производе испод тих нивоа. Пошто производња монополистичког предузећа није на
друштвено ефикасном нивоу, то предузеће има чист губитак. (на графикону обележено
троуглом чија је страница разлика између цене коју одређује монополистичко предузеће -
Рмк и маргиналног трошка при оптималном обиму производње-МR=МС, а висина разлика
између количине које би производило савршено конкурентно предузеће – Qsк и количине
коју производи монополистичко предузеће- Qмк).
За монополистичка предузећа каже се да имају вишак капацитета, јер би са повећањем

обима дошло до смањења трошкова. На графику то је распон од QeF и Qмк.
вишак капацитета = QeF – Qмк
Пошто је цена монополистичког предузећа једнака АТС, и већа од цене у савршено

конкурентском предузећу (код које је Р=МС), тај распон представља маржу.
маржа = PMК - МС

113
Варијација на тему питања у вези са графичким приказивањем трошкова при датим

обимима производње има исувише, те је јако важно знати да када то одређујемо полазимо
од оног обима производње за који хоћемо да посматрамо висину одређеног трошка, и када
из тог обима повлачимо линију и ударимо у криву трошка који нам се тражи, ту прочитамо
износ. Нпр:
Колико износи маргинални приход при оптималном обиму?

- возим од оптималне количине (Qmк) до криве маргиналног прихода и ту прочитам.
ATC при оптималном/ефикасном/друштвено ефикасном обиму?

- возим од Qmк/ QeF / Qsк/ и кад ударим у криву АТС прочитам. Тако и за све остале обиме
читам АТС.
итд..
Улазак нових монополистичких конкурената на тржиште

Постоје два екстерна ефекта уласка новог монополистичког конкурента на тржиште:
 позитивни – повећава разноврсност производа

 негативни – „крађа посла“ ( остала предузећа губе део купаца уласком новог)
Дебата о рекламирању:
 Неки мисле да рекламирање има позитиван ефекат јер информише купце о

производу, па самим тим повећава и конкуренцију, односно купац ће бити
информисан о свим производима таквог типа.
 Други мисле да рекламирање има негативан ефекат јер поједине рекламе стварају
жељу код купаца за неким производом која иначе не би постојала.
Рекламирање смањује конкуренцију, јер сваки вид рекламе потрошаче убеђују да су разлике
међу производима много веће него што заиста јесу (свака реклама је „прича за себе“ и свака
послебно делује на неку особу).
Подстицањем лојалности (привржености) некој робној марки, крива тражње постаје мање
еластична, тј. купци неће много реаговати на промену цене ако су баш везани за тај
производ-бренд, што монополистичким конкурентима омогућава да наплате већу маржу.

114
#ОЛИГОПОЛСКО ПРЕДУЗЕЋЕ
ДВАНАЕСТИ ЧАС: ОЛИГОПОЛ

Ако олигополисти поштују договоре, олигопол је једнако моћан као и монопол.
На олигополском тржишту постоји пар продаваца, док је број купаца огроман. Међу
продавцима влада несклад, али они не конкуришу агресивно један другом, већ се договарају
о количини робе коју ће производити.
Олигопол може бити:

 Дуопол – када имамо само два продавца (произвођача)
 Картел – више од 2 олигополиста
Крива тражње је опадајућа, јер што се нуди већа количина, мања је цена.
Ако се рецимо олигополити сложе око договора да заједно понуде укупно 2 тоне неког
производа Х и да тада цена на тржишту износи 4.000, а догоди се то да се један од њих не
придрава договора и вара, за једног ће бити боље а за другог горе. А ако обоје варају и
производе свако по 2 тоне, што значи да ће заједно понудити укупно 4 тоне, цена ће бити
још мања, и профит ће им обома бити мањи.
Постоје велике баријере при уласку на олигополско тржиште.
МАКСИМИЗАЦИЈА ПРОФИТА ОЛИГОПОЛСКОГ ПРЕДУЗЕЋА
Олигополиста максимизира свој профит тамо где су му маргинални приходи једанаки

његовим маргиналним трошковима. (МR = MC)
#Ситуација 1 – Константни Маргинални Трошкови (МС)
чист губитак
Pол
МАРЖА
чист губитак ако се производи

ПРОФИТ
MC = ATC
MR D=AR
Qол QSK –
OPTIMUMU
ефикасан

115
Оба предузећа цртамо на истом графику, а посебно рачунамо за једног, као и за другог.
Када се ради о олигополу који има константне маргиналне трошкове, цртамо ништа друго до
природни монопол.
Количина при којој олигополиста максимизира профит назива се оптимална количина.

Налази се у пресеку МR и МС, тј. тамо где су они једнаки, а ако пак они нису једнаки бирамо
онај обим производње где је последњи пут марг. приход био већи од маргиналног трошка.
услов за максимизацију: МR = MC
Цену коју олигополиста бира при оптималној количини добијамо када од оптималне
количине продужимо навише и ударимо у криву тражње и прочитамо.
У пресеку криве тражње и Маргиналних трошкова (који су понуда) налази се количина коју
би производило САВРШЕНО КОНКУРЕНТНО П-Е.
Разлика између цене коју бира олигополиста и маргиналних трошкова олигополисте јесте
маржа.
маржа = Pол – МСоптимум
Када тражимо чист губитак олигополисте, потребно је да знамо коју количину би

производило савршено конкурентно предузеће, јер висину чистог губитка можемо
дефинисати као површину троугла чија је висина страница коју добијамо када од количине
коју производи савршено конкурентно предузеће одузмемо количину олигополског
предузећа, док је висина и друга страница троугла вредност марже.
Када олигополисти не пштују договоре, они варају и нуде више од оптималне количине, и о
утиче на смањење чистог губитка. Тај обим производње обележен је са на графу. (видимо
јасно да је чист губитак много већи када се производи олигополски обим производње, од
оног који је означен звездицом).
Чист губитак је губизак за друштво у целини, јер је друштву катастрофа када се нуди мања
количина.
олигопол жели мању количину, а већу цену

друштво жели мању цену, а већу количину

116
#Ситуација 1 – Растући Маргинални Трошкови (МС)
Pол
Qол QSK –
друштвено
PRI
OPTIMUM ефикасан
U
Држава спроводи антимонополске законе, зато што жели да забрани договор између
различитих картела, јер ако се они много договарају чист губитак је већи.
#ТЕОРИЈЕ ИГАРА
~Затвореникова дилема
Одлука Марка
призна не призна
Марко добија 8 година Марко добија 20 год.

призна
Одлука Милице Милица добија 8 год. Милица се ослобађа
Марко добија 1 год.

не призна
Марко се ослобађа
Милица добија 20 год.

Милица добија 1 год.
табела игара – ко пролази боље а ко лошије, зависно од поступака друге особе

 2 играча
 2 стратегије
гледај мање „зло“

117
Табела игре помаже једном играчу да изабере најбољу одлуку за себе узимајући у обзир
изборе које прави други играч.
Доминантна стратегија је она која је најбоља за сваког појединачног играча.

Ако се код испитивања доминантне стратегије, стратегије је поклопе, нема доминантне
стратегије.
Нешова равнотежа је комбинација стратегија које су најбоље за једног и за другог, и налази

се у пресеку доминантних стратегија. Немој мешати: она НИЈЕ најбоља за обојицу.
Парето-ефикасно решење је ситуација где ниједан играч не може да побољша свој положај,
а да притом не утиче на погоршање положаја друге стране. То је ситуација у којој је обојици
боље. Често када се тражи парето-ефикасно решење, питање гласи: „Шта ће се догодити ако
се игра више пута?“.
Па анализирајмо ово на примеру Милице и Марка.
Са леве стране је увек први играч, док је горе други.
#Прва ситуација: Ако Марко призна, шта је најбоље за Милицу?
- Ако и Милица призна, добиће 8 година, а ако не призна добиће 20 година.

Дакле, у случају да Марко призна и Милици је боље да ПРИЗНА.
#Друга ситуација: Ако Марко не призна, шта је боље да уради Милица?
- Ако Милица призна биће ослобођена, а ако пак не призна добиће 1 годину.
Дакле, у случају да Марко не призна, Милици је боље да ПРИЗНА.
Пошто у Миличином случају имамо ПРИЗНА – ПРИЗНА, њена доминантна стратегија је да

ПРИЗНА.
#Трећа ситуација: Ако Милица призна, шта је најбоље да уради Марко?
- Ако и Марко призна добиће 8 година, а ако не призна добиће 20 година.

Дакле, у случају да Милица призна, и Марку је боље да ПРИЗНА.
#Четврта ситуација: Ако Милица не призна, шта је најбоље да уради Марко?
- Ако Марко призна биће ослобођен, а ако и он не призна добиће 1 годину.

Дакле, у случају да Милица не призна, Марку је боље да ПРИЗНА.
Пошто у Марковом случају имамо ПРИЗНА – ПРИЗНА, његова доминантна стратегија је да

ПРИЗНА.
Ту где се срећу доминантне стратегије ту је Нешова равнотежа.

А то је први правоуганик: ПРИЗНА – ПРИЗНА
Ако се игра више пута, парето-ефикасно решење било би НЕ ПРИЗНА – НЕ ПРИЗНА, јер ту је
боље за обојицу.

118
ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА ИЗ ОЛИГОПОЛА
Пример 1.
Велики део светске понуде чоколаде производе „Милка“ и „Нестле“. Претпоставимо да је

маргинални трошак прављења чоколаде константан на нивоу 26 евра по кг, и да нема
фиксних трошкова. Тражња за чоколадом приказана је у табели.
количина 3 4 5 6 7 8
цена 60 55 50 46 30 25
а) Ако „Милка“ и „Нестле“ формирају картел, колико ће свака компанија појединачно

производити?
б) Уколико „Нестле“ одлучи да прекрши договор и да повећа обим производње за 1кг, његов
профит ће износити?
Пре него почнемо са радом задатка, морамо се подсетити нечега што нам је од кључног
значаја, а то је:
 када су нам МС константни важи да је МС = АVC,
 АЛИ, ако нам је дато и да нема фиксних трошкова, тј. да су они FC = 0, онда важи да је
МС = АТС.
Па решавамо задатак:
а) Да бисмо знали коју количину треба да производи свака од њих, требамо прво одредити
коју ће количину заједно производити; а знамо да олигополиста производи ону количину при
којој максимизира свој профит, а то је она количина где су МR=MC.
Зато прво морамо наћи Маргинални приход овог предузећа, а да бисмо до њега дошли
морамо наћи прво укупан приход (ТR), док маргинални трошак већ знамо да је константан, а
то значи да је исти за сваки обим производње.
ТR = Q x P
∆ 𝑇𝑅 ∆ТС
MR = Мс =
∆𝑄 ∆𝑄
Оптимална количина је
Изразићемо ове податке додавањем у табелу.
6, што значи да свака
количина 3 4 5 6 7 8 компанија треба да
произведе по 3 кг
цена 60 55 50 46 30 25
чоколаде.
TR 180 220 250 276 210 200
MC 26 26 26 26 26 26
MR - 40 30 26 --- --- Пошто у наставку марг.

приход бива негативан, нема
потребе да га рачунамо

119
б) На ове захтеве морамо водити рачуна за којег произвођача се односе, да ли вара само
један или обојица, стога прво издвајамо неке битне чињенице:
У табели и на графикону су увек дати збирни подаци.

 При рачунању из тих збирних података узимамо само цену, јер је цена увек заједничка
(просто узета је са тржишта)
 Пази код појединачне цене, појединачних прихода и појединцачних трошкова, јер се
ЦЕНА множи са појединачном количином.
Пошто је Нестле прекршио договор он ће нудити 1кг више од Милке. Подсетимо се да смо
утврдили да заједно нуде 6кг, односно да свако од њих нуди по 3 кг.
После прекршења уговора, понуђачи нуде следеће:
 Милка производи и даље 3кг јер није прекршила уговор
 Нестле производи 4 кг јер је прекршио договор.
Сада видимо да укупна понуда чоколаде бива повећана за 1кг и више није 6, већ 7 кг.
Променом те количине, мења се и цена.
Цена при обиму од 6кг била је 46, а сада, при обиму од 7 кг она је 30.
Да бисмо дошли до профита предузећа морамо имати укупне приходе и укупне расходе
предузећа.
𝜋 = (𝑃 − 𝐴𝑇𝐶 ) × 𝑄 или
𝜋 = 𝑇𝑅 − 𝑇𝐶
Укупан приход рачунамо као производ цене и количине.

Посматрамо ону количину коју производи Нестле, али цену која је заједничка на тржишту
Па је тако ук. приход предузећа „Нестле“
𝑇𝑅 = 4 х 30 = 120
Укупан трошак можемо добити или као збир фиксног и варијабилног трошка, или преко
маргиналног трошка.
Знамо да је маргинални трошак константан на нивоу од 26, те знамо онда да је при фиксним
трошковима од 0, тај исти маргинални трошак једнак и просечном укупном трошку.
МС = АТС = 26
Па можемо одмах приступити рачунању путем прве формуле, или можемо наћи укупан трошак.
Урадимо оба примера:
Ако изразимо укупан трошак преко формуле за просечни, добијамо следеће:

води рачуна да
ТС бираш само
АТС = одакле је ТС = АТЦ х Q = 26 х 4 = 104
𝑄 количину
Одавде можемо изразити профит: НЕСТЛЕ-а
𝜋 = 𝑇𝑅 − 𝑇𝐶 = 120 − 104 = 16 или преко 1. формуле 𝜋 = (30 − 26) × 4 = 16

120
Да је рецимо захтевано да се нађе и профит Милке, то би било следеће.
Милка производи количину од 3кг, јер се и даље придржава договора, али сада цена више
није она која јој је била дата раније, већ је са преваром Нестлеа, она пала на 30, те је укупан
приход Милке
TR = 3 х 30 = 90
Трошак изражавамо преко просечног трошка, где и даље важи исто као и за Нестле, да је
просечан трошак једнак маргиналном.
ТС = АТС х Q = 26 х 3 = 78
И сада можемо изразити профит
𝜋 = 90 − 78 = 12
Пример 2.
Велики део светске понуде ајвара потиче из Србије и Хрватске. Претпоставимо да је

Маргинални трошак прављења ајвара константан на нивоу од 100 динара и да тражњу за
ајваром описује следећа табела:
количина 30 40 50 60 70 80
цена 220 200 180 150 100 80
а) Ако постоји много земља произвођача ајвара, цена која се наплаћује је

б) Уколико би се СРБ и ХРТ формирале у картел и поделиле тржиште на једнаке делове:
 цена износи
 количина коју производи Србија износи
в) У случају да обе прекрше договор и повећају проиводњу на следећи начин: Србија своју за
5кг, а Хрватска своју за 15 кг, приход Србије износи?
Да бисмо радили задатак на најбољи начин, најбоље је да у табелу допишемо све што знамо
из задатка, и све што можемо да израчунамо на основу тога.
Знамо да је маргинални трошак константан на нивоу од 100 динара, тако да је он исти за

сваки обим производње.
количина 30 40 50 60 70 80
цена 220 200 180 150 100 80 пошто је МС константан
ТR 6.600 8.000 9.000 9.000 7.000 6.400 једнак је и АТС, па укупан
ТС 3.000 4.000 5.000 6.000 7.000 8.000 трошак добијамо ATC x Q
МR - 140 100 0 --- ---
MC 100 100 100 100 100 100

121
a) Овде нам је речено „много земаља произвођача“, а то МНОГО подразумева да се ради о

савршеној конкуренцији. Пошто нас пита која цена се наплаћује у том случају, морамо знати
прво који се обим производње производи, и при којем СК предузеће максимизира свој
профит.
СК предузеће максимизира свој профит на оном нивоу где је цена једнака маргиналном
трошку
Р = МС , а МС нам је 100 динара
То значи да ће савршено конкурентно предузеће наплаћивати цену од 100 динара, а тој цени
одговара обим производње од 70 кг ајвара.
б) Сада се ради о олигополу Србије и Хрватске. Да бисмо знали коју цену наплаћује овај
картел, морамо знати која је оптимална количина при којој се она наплаћује.
Знамо да олигопол производи ону количину при којој су једнаки маргинални трошкови и
маргинални приходи
МR = МС
Потом обрачунамо маргиналне приходе, што смо ми већ урадили.

Видимо где се они поклапају са маргиналним трошком, који је константан на нивоу од 100
динара; и то је обим производње од 50 кг ајвара. Одмах прочитамо цену при овом обиму, а
она износи 180 динара, тако да је то одговор на први захтев
 цена износи 180
Пошто би ове две земље у картелу заједно производиле укупно 50 кг ајвара, то значи да ако
деле тржиште подједнако, свака од њих производи по 25 кг ајвара. То је одговор на други
захтев.
 количина коју производи Србија износи 25
в) Сада сагледајмо ситуације пре и после кршења договора обе земље.
ПРЕ ПРЕКРШАЈА ПОСЛЕ ПРЕКРШАЈА
СРБ 25 СРБ 25 + 5 = 30
ХРТ 25 ХРТ 25 + 15 = 40
Укупно 50 Укупно 70
По цени 180 По цени 100
Приходи су били: Приходи сада:
СРБ: 25 х 180 = 4.500 СРБ: 30 х 100 = 3000

ХРТ: 25 х 180 = 4.500 ХРТ: 40 х 100 = 4.000
укупно = 9.000 укупно = 7.000
Одговор на захтев јесте да је приход Србије сада 3.000.

Закључујемо и потврђујемо да превара не доноси задовољство обема фирмама, али смањује
чист губитак.

122
#ФАКТОРИ ПРОИЗВОДЊЕ
ТРИНАЕСТИ ЧАС: ТРЖИШТЕ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ

Имамо три фактора производње и то су рад, капитал и земљиште
Фактори производње су инпути које убацујемо у производњу и користимо за производњу

добара и услуга, који из ње излазе као аутпути.
Рад се сматра варијабилним фактором, а земљиште и капитал фиксним.
#РАД
- сви запослени у предузећу.
Цена рада је најамнина или надница. Обележавамо је са W.

Надница зависи од тражње за радом.
Када је велика понуда неког добра, цена рада је мања, и супротно ако је понуда неког добра
мања, цена рада је већа.
~Тражња за радом
Узмимо за пример тржишта берача јагода.
W – цена рада Sl
(надница берача)
W*
Dl
L* L – број берача
Рад нуде берачи, а траже предузећа.
На Х-оси означавамо варијабилни инпут, а то је рад, тј. број радника (L), а на Y-оси цену тог
инпута, а то је у случају рада надница.
Предузећа одлучују који ће број радника да запосли као и коју ће количину производа
производити.
Предузеће увек гледа да максимизира профит.
Маргинални производ рада (MPL) показује колико додатни радник створи додатног аутпута.
Важно је да знаш да је ово увек количински број. Добија се стављањем у однос промене
количине и промене броја радника.
Интерпретира се као
∆𝑄 додатни обим производње
MPL =
∆𝐿 који остварује додатни
радника.
123
Вредност маргиналног производа рада (VMPL) је за разлику од маргиналног производа рада

новчани израз. Добија се када маргинални производ рада помножимо са ценом датог
производа на тржишту, која се узима као дата.
Интерпретира се као
VMPL = 𝑀𝑃𝐿 × 𝑃 додатни приход додатног
радника.
Како је маргинални производ рада - MPL опадајући (јер сваки додатни радник доприноси
мање него онај претходни) а зарада је константна, можемо закључити да је и вредност марг.
производа рада (VMPL) опадајућа.
То нам говори да се ова крива поклапа са кривом тражње за радом, и уједно је и представља.
Осим тога, VMPL представља и додатни приход додатног радника – маргинални приход рада.
Како то закључујемо:
∆𝑄 ∆𝑄 × 𝑃 ∆ 𝑇𝑅
VMPL = 𝑀𝑃𝐿 × 𝑃 = ×𝑃 = =
∆𝐿 ∆ 𝐿 ∆𝐿
Са друге стране надница представља цену рада коју предузеће мора да плати запосленом и
зато је она за предузеће маргинални трошак рада.
Дакле:
 маргинални приход рада је VMPL
 маргинални трошак рада је W
Стога предузеће максимизира профит онда када се изједначе маргинални приход рада
(VMPL) и маргинални трошак рада (W).
услов за максимизацију профита  VMPL = W
Алтернативни начин за изражавање услова за максимизацију профита јесте:
𝑊
VMPL = W  MPL x P = W  MPL =
𝑃
Маргинални профит добијамо када од маргиналног прихода рада одузмемо маргинални

трошак рада.
∆𝝅 = 𝐕𝐌𝐏𝐋 − 𝐖
!!! Јако је важно да све ово памтимо логички, и можемо повезати са претходним градивом.
Ако запамтимо да је VMPL неки приход, а да је W неки трошак, лако примењујемо све ово у
формуле.
Сетимо се да нпр. олигополско предузеће максимизира профит када су му једнаки МR и МС,

па тако и овде морају бити једнаки марг. приход рада и марг. трошак рада (VMPL = W).
Даље, профит се увек израчунава као разлика између укупних прихода и укупних расхода, а
ми овде имамо да су нам приходи VMPL, а расходи W, па када их одузмемо добијамо профит.

124
Да видимо како то изгледа на конкретном примеру:
Узмимо да је цена производа на тржишту 10 евра, а да је надница константна на нивоу од 500

евра.
Производна функција овог предузећа дата је табелом. Скицирај график тржишта рада.
300
L Q MPL VMPL W π
0 0 0 0 0 0
240 280
1 100 100 1000 500 500
2 180 80 800 500 300
180
3 240 60 600 500 100
4 280 40 400 500 -100
1
5 300 20 200 500 -300
1 2 3 4 5
Можемо са стране скицирати производну функцију овог предузећа.
Овде ћемо пре свега дефинисати оптималан број запослених, као број радника који је
најбоље запослити.
Он се налази у пресеку вредности маргиналног прозивода рада (VMPL ) и наднице (W). То је
ништа друго него тамо где предузеће максимизира профит.
Због тога предузеће запошљава онај број запослених који му максимизира профит.
Некада се можда неће у потпуности изједначити VMPL и W, али онда бирамо број радника
при којем је последњи пут VMPL било веће од W. (где је боље за предузеће последњи пут)
Израчунавамо редом величине користећи формуле како бисмо приказали тржиште рада.
Када смо израчунали вредности, хајде да утврдимо који број радника ће предузеће
запослити.
У овом случају оптималан број радника је 3, јер је ту последњи пут VMPL било веће од W.
W
1000
800
600
500
W
400
200
1 2 3 4 5
L

125
Зашто долази до померања криве тражње за радом?
 Због промене цене производа – јер је VMPL производ марг. произв. рада и цене, те
стога директно зависи од цене производа
o повећање цене повећава и помера тражњу ЗА РАДОМ удесно
o смањење цене смањује и помера тражњу за радом улево
 Звог промене марг. произв. рада (MPL)

o повећање MPL помера тражњу удесно
o смањење MPL помера тражњу улево
 Због промене понуде осталих фактора

o померање понуде других фактора (капитала и земље) утиче на померање криве
тражње радом у истом правцу
o ако се повећа понуда капитала и земље повећава се и тражња за радом
o ако се смањује понуда капитала и земље смањује се и тражња за радом
~Понуда рада
Крива понуде рада показује зависност одлуке радника о томе да ли ће радити или
доколичарити од промене наднице.
Понуда је најчешће растућа крива, али може бити и опадајућа, на високим нивоима.
W – цена рада Sl
(надница берача)
W*
Dl
L* L – број берача
Зашто долази до померања криве понуде рада?
 промена става (укуса) према раду – раније су жене радиле покућне послове, а сада
граде каријере.
 промена алтернативних могућности – ако нпр. надница берача малина скочи нагло,
берачи јагода ће се лако преоријентисати на крушке.
 емиграције (одласци) и имиграције (доласци)

o када људи одлазе смањује се понуда рада
o када људи долазе повећава се понуда рада

126
Повећање понуде рада карактерише:

 већи број радника, што је профитабилније за предузеће јер наступа...
 ...смањење наднице
 опада маргинални производ рада
 имамо нову равнотежу
Повећање тражње за радом карактерише

 тражи се више рада
 раст наднице
 више радника је профитабилније за предузеће
 расте маргинални производ рада
 имамо нову равнотежу
Монопсон је тржиште рада у којем доминира један велики послодавац, тј. тржиште са једним
купцем где само он тражи раднике, запошљава их итд.
#ЗЕМЉА
Земља се односи на земљиште и сва његова богатства.
Цена закупа земље назива се рента. (Z)
Z – Рента
S
Z*
Q* Q – кол. земље
Логика је иста као и код рада. Те тако и код земље разликујемо следеће појмове:
Маргинални производ земље (MPZ)– колико додатних јединица земље ствоти додатног
аутпута.
Вредност маргиналног производа земље (VMPZ) добијамо множењем марг. производа земље
и актуелне цене производа на тржишту рада. – Ово је уједно и марг. приход земље, а рента је
марг. трошак земље.
Услов за максимизацију профита предузећа је изједначавање VMPZ и Z.
𝑍
VMPZ = Z  MPZ x P = Z  MPZ =
𝑃

127
#КАПИТАЛ
Капитал обухвата машине, опрему, обвезнице, штедњу, дивиденде, грађ. објекте и сл.
Цена капитала назива се камата. (r)
r - камата
S
r*
Q* Q – количина
капитала
Логика је иста као и код рада и земље. Те тако и код капитала разликујемо следеће појмове:
Маргинални производ капитала (MPК) показује колико додатна јединица капитала створи
додатног аутпута.
Вредност маргиналног производа капитала (VMPК) добијамо множењем МРК са актуелном

ценом тог производа на тржишту.
Услов за максимизацију профита предузећа је изједначавање VMPК и камате r.
Р
VMPК = r  MPК x P = r  MPК =
𝑃

128
Пример 1.
Ако скупштина Србије укида порез на куповину првог стана у Србији. Графички приказати
ефекат тог догађаја на тржиште рада у грађевинарству.
W Sl Sl1
W1
W*
W2
Dl Dl1
L* L 1
L 2
L
Објашњење задатка.
На Х осу наносимо количину (број) радника, а на У осу цену рада, тј. надницу.
Понуда је растућа, а тражња опадајућа, и у њиховом пресеку формира се тржишна равнотежа,

тј. равнотежна количина L* и равнотежна цена рада W*.
Прво ћемо размотрити како ова мера државе утиче на тржишту производа, у овом случају
станова.
 Када држава укине порез на куповину првог стана, људи ће више тражити станове, што
ће ракође повећати и жељу произвођача да више граде станове.
Све то утицаће и на тржиште рада у грађевинарству и то:

 Тражња за радном снагом се повећава и помера удесно, јер послодавцима треба више
радника да би добили више станова. Резултат овога је повећање равнотежне наднице
и повећање броја радника.
 Понуда рада за грађевинским пословима ће се такође повећати, јер људи када увиде
високу тражњу за овим пословима, схватају да им се тај посао исплати и почињу да се
школују за то занимање и тако повећавају понуду и померају криву понуде удесно.
Резултат овога је повећање броја радника, али смањење равнотежне наднице.
Крајњи ефекат јесте да:

 се количина рада свакако повећала
 али је ефекат на цену рада неодређен, јер смо имали прво повећање па смањење.

129
Следећа теоријска питања из ове лекције су потенцијална испитна питања.
1. За конкурентно предузеће, VMPL представља његову тражњу за радом.
2. На следећем графикону је представљено тржиште рада у Србији. До померања криве

понуде рада са Sl1 на Sl2 може доћи услед
W Sl
W*
Dl
L* L
До овог повећања може доћи из бројних разлога, а нпр. неки од њих могу бити: да се жене
више укључују на тржиште рада и граде своје каријере уместо рада у домаћинству; затим, ако
берачи јабука се преоријентишу на послове брања крушака; имиграције (доласци)
становништва из регионалних земаља и многи други разлози који повећавају понуду рада.
3. VMPL се повећава са порастом тржишне цене производа, јер директно зависи од цена.
4. MPL може да се израчуна као количник ренте и цене аутпута.
5. VMPL се не мења на нивоу целе земље, али на нивоу предузећа да.
6. Како одлазак младих са села у градове утиче на: а) тржиште земље у селу; б) цену земље
в) маргинални производ рада?
Када млади одлазе они смаљују понуду осталих фактора (рада и капитала) што доводи до
тога да се тражња за земљом смањи, па се и цена земље смањује.
То утиче на маргинални производ земље тако што га смањује, јер са опадањем ренте опада
и маргинални производ земље, и обрнуто.

130
#ИЗБОРИ ПОТРОШАЧА
ЧЕТРНАЕСТИ ЧАС: ТЕОРИЈА ИЗБОРА ПОТРОШАЧА

- бави се тиме како потрошач расподељује ограничени доходак како би максимизирао
корисност.
Два битна фактора у доношењу одлука су:

1. буџетско ограничење
2. преференције (укуси) потрошача
Буџетски скуп су све комбинације добара Х и добара У. Те га приказујемо изразом
РхХ + РуУ = m
Буџетско ограничење – буџетска линија је крива која показује комбинације максимално

могућих количина које потрошач може да купи са својим ограниченим дохотком, односно то
су све комбинације добара Х и У где потрошач троши цео свој доходак (под претпоставком
да купује само два добра).
РхХ + РуУ = m доходак
цена добра Х количина добра У
цена добра У
количина добра Х
Укупни издаци су збир издатака за један и други производ.

Издатак за производ се рачуна као производ количине и цене тог производа. Пошто
претпостављамо да потрошач троши цео свој доходак то значи да је:
m = Рх х Qх + Pу x Qу
издатак издатак
производа Х производа У
Што значи да количину добијамо као количних дохотка и цене тог добра
𝑚 𝑚
Qx = и Qу =
𝑃𝑥 𝑃у
Нпр. ако имамо да нам је доходак 10.000, а да цена пице износи 100 и кока-коле 50 динара:
Ако потрошач цео свој доходак троши на пицу може да купи 100 комада пице и то је одсечак
на Х оси, а ако цео свој доходак троши на куповину кока-кола може да купи 200 литара коле
и то је рецимо одсечак на У оси. То видимо на графу на следећој страни
Тачке представљају потрошачке корпе (буџетске скупове).

131
кола
200
крива буџетског ограничења
(буџетска линија)
пица
Нагиб криве буџетског ограничења једнак је релативној цени два добра, односно добија се
стављањем у однос цене једног добра са ценом другог добра.
Сада ћемо доказати како је то тачно.
𝑚
𝑃𝑦 𝑃𝑥
нагиб = 𝑚 = (-)
𝑃𝑦
𝑃𝑥
Нагиб ове криве је опадајући.
𝒎
– ово је одсечак на у оси, односно максимална количина производа са те осе, која се
𝑷𝒚
може купити за доходак. У нашем случају је то кола, и овај потрошач може да купи 200
литара коле за свој доходак.
𝒎
– ово је одсечак на Х оси, односно максимална количина добра са Х осе, која се може
𝑷𝒙
купити за одређени доходак. У нашем случају је то пица и овај потрошач може да купи 100
комада пице за свој доходак.
Другим речима, нагиб можемо изразити на два начина.
1. ако изражавамо преко количине, нагиб рачунамо тако што делимо количину добра са
У осе са количином добра са Х осе.
𝑄𝑦
нагиб =
𝑄𝑥
2. Ако изражавамо преко цена, нагиб рачунамо тако што делимо цену добра са Х осе са
ценом добра са У осе.
𝑃𝑥
нагиб =
𝑃𝑦

132
Нагиб приказује стопу по којој је тржиште спремно да замени једно добро за друго. Што
говори да нагиб уједно представља и опортунитетни трошак. Па присетимо се како
обрачунавамо опортунитетни трошак. Увек се изражава у јединици другог добра.
количина другог добра (у)

ОТ (х) =
количина тог добра (х)
Узмимо следеће:
Да доходак једног потрошача износи 10.000 динара, и да је цена пице 100, а цена коле 20
динара. Колико износи нагиб ове буџетске линије.
Знамо да укупан доходак одговара збиру издатака потрошача за куповину два добра
m = Рх х Qх + Pу x Qу те стога
Прво да видимо колико овај потрошач троши пице, а колико коле.
Нека пица буде наше добро Х.

Максималну количину добра Х можемо добити тако што поделимо укупан доходак са ценом
овог добра, па је количина пице 10.000 / 100 = 100 комада пице.
Нека је онда кола наше добро У.

Максималну количину добра У можемо добити тако што поделимо укупан доходак са ценом
овог добра, па је количина коле 10.000 / 20 = 500 литара коле .
Када имамо све податке помоћу којих можемо израчунати нагиб, приступамо рачунању:
1. ако нагиб изражавамо помоћу количине
500
нагиб = 100 = 5 ако добро приметимо, ово је исто што и израчунавање нагиба
принципом опортунитетног трошка, и то ОТ пице.
2. ако нагиб изражавамо преко цене

100
нагиб = =5 као што видимо потпуно је неважан начин рачунања.
20
Потребно је да сада интерпретирамо овај добијени износ нагиба, па ако смо већ доказали да
је нагиб исто што и опортунитетни трошак, онда га тако и интерпретирајмо:
~ Ако желим да купим једну пицу морам да се одрекнем 5 литара кока-коле; илии
~ Ако се одрекнем 1 пице могу добити 5 литара коле.
Хајде сада да нацртамо ту буџетску линију, и на њој произвољно уцртамо одређене

потрошачке корпе које потрошач бира.

133
500
- црвена корпа производа је за потрошача достижна, али недовољна, јер

потрошач увек жели више.
- плава корпа производа је недостижна корпам јер превазилази ограниченост

потрошачевог буџета.
- црне корпе, односно све оне које се налазе на буџетској линији су задовољавајуће
и каже се да представљају максимално коришћење буџета (највише што можемо
са својим буџетом .
Потрошач је потпуно индиферентан када су у питању корпе добара које се налазе на

буџетској линији. То значи да му је потпуно свеједно коју ће комбинацију два добра да
направи, односно да и једним и другим корпама остварује исти ниво корисности.
Криве индиференције чине потрошачке корпе које потрошачу пружају једнак степен
задовољства. Било која комбинација два добра (потрошачке корпе) на кривој индиференције
доноси исту корист (потрошач је свуда задовољан).
Што је крива индиференције ближа кординатном почетку, потрошач ужива све мање
задовољство, тако да се каже да потрошач преферира криве на вишем степену.
Б
у2
Ма из које корпе конзумирао
А
роизводе, потрошач остварује
у1
подједнаку корист, све док су те
корпе на кривој.
х2 х1

134
Нагиб криве индиференције назива се маргинална стопа супституције (МЅЅ).

То је стопа по којој је потрошач спреман да једно добро замени другим, односно колико се
морамо одрећи добра У за једну додатну јединицу добра Х. Она зависи од количине оног
добра које већ троши.
∆ 𝑄2
МЅЅ =
∆ 𝑄1
Крива индиференције има следеће особине:
1. монотона је – „више је боље“. Потрошач увек преферира више криве индиференције,

односно оне које су што даље од кординатног почетка.
2. опадајућа је – има негативан нагиб, што више конзумирамо једно добро морамо се
одрећи другог да би имали исту корист.
3. конвексна је – све нижа је МЅЅ што идемо низ криву индиференције
4. никада се не секу криве индиференције.
Потрошач тежи да оствари што већу корисност, тј. да је максимизира. Да би то урадио он

мора изабрати оптималну количину, а она се налази у пресеку криве индиференције и криве
буџетског ограничења, и ту долази до изједначавања маргиналне стопе супституције (нагиб
криве индиференције) и реалне цене (нагиб криве буџетског ограничења).
Е Ц
У тачки А трошимо много више коле, а мало пице, па смо спремнији да се лаке одрекнемо
коле зарад мало пице, па онда у тачки Б трошим мало више пице него раније, али сам се
одрекао мало коле.
У тачки Ц, трошим доста више пице, али ако ми нуде поново пицу, а пошто имам мало коле,
много сам мање спреман да се одрекнем коле зарад пице.
То видимо у размацима. Плави испрекидани размак показује спремност да се одрекнемо коле,

а наранџасти испрекидани размак показује спремност да се одрекнемо пице. Видимо да се
горе лако одричемо коле, док се доле тешко одричемо коле. И обрнуто горе се јако тешко
одричемо пице, док се доле јако одрчемо пице зарад мало коле.

135
~ КРИВЕ ИНДИФЕРЕНЦИЈЕ
Конвексност показује марг. стоп супституције, која показује колико је неко добро лако
заменљиво другим.
Што су добра теже заменљива другим добром, то су криве више конвексне.
А што је теже заменити неко добро другим то су криве равне линије.
Екстеми:
1. Савршени супститути – добра која је баш лако заменити.
- криве су равне линије

- ако се поклапа крива са буџетском линијом треба
конзумирати јефтиније добро.
2. Савршени комплементи – добра која уопште нису заменљива (лева и десна ципела)
- криве су облика латиничног слова L

136
3. Промена дохотка
Када се мења доходак, нагиб буџетске линије се не мења!, јер је нагиб релативна цена, те
ће се он мењати само када се промени цена дохотка.
Тако да, при промени дохотка долази само до паралелног померања криве буџетског
ограничења удесно (пораст дохотка) или улево (пад дохотка).
Кола
коле
Пица
пице
Ако расте доходак потрошача, а оба добра сматрају се нормалним добрима (онима за којима
тражња расте када и доходак расте) потрошач ће више куповати оба добра. Наравно било би
и обрнуто, да када се доходак смањи, мање купујемо нормална добра и крива буџетског
ограничења помера се улево, и потрошач купује оба добра мање.
Ако је добро инферионо, а доходак расте, потрошач ће мање куповати оно добро које се
сматра инферионим, а више нормалног. Нпр. ако је кола инферионо добро, потрошач смањује
потребу за колом, а повећава пицу.
!!!!! ВОДИ РАЧУНА о представљању
оптимума код нормалних и инферионих
добара када се ради о порасту дохотка.
Ако се неко добро сматра инферионим,

мора се видети значајна разлика у
односу на претходни период
коришћења тог производа, тј. мора се
приказати да сада када нам је порасла
плата, заиста мање трошимо то
инферионо добро, а више нормално. (2.
слика)
Ако се не спомене ништа, сматра се да

су оба добра нормална, те се тако мора
приказати да при порасту дохотка,
заиста повећавамо потрошњу оба добра
(слика 1), док код инферионог
повећавамо само 1 добра (слика 2.)

137
4. Промена цене добра
Нагиб са повећањем цене бива стрмији, а са смањењем блажи.
Утицај цене на потрошњу може да се рашчлани на две врсте ефеката:
A. Доходни ефекат (ДЕ) – са променом цене мења се и потрошачев реални доходак

o ако се повећа доходак повећава се тражња за нормалним, а смањује за
инферионим
(увек свега исто ако су нормална добра: јер већа је потрошња зато што смо
богатији, па можемо да приуштимо)
o ако се смањи доходак, смањује се тражња за нормалним, а повећава за

инферионим добром.
(мања потрошња, сиромашнији смо)
B. Супституциони ефекат (СЕ) – са променом цене потрошач мање троши релативно

скупље, а више релативно јефтиније добро.
o Релативно јефтиније добро је оно добро које појефтињује, а оно којем стагнира
цена оно је релативно скупље (без обзира на цену)
o Добро којем цена стагнира је релативно јефтиније од оног које поскупљује (без
обзира на цену.
#повећање цене добра Х Потрошач је у лошијем положају, јер се повећала

цена добра Х, и буџетска линија се помера улево
по Хоси, док на У остајемо непомерени(то само
значи цена У добра остаје иста и да за свој
доходак можемо упити то добро).
СЕ: Због високе цене добра Х, преоријентишемо се

на добро У, јер је оно релативно јефтиније, и тако
смањујемо тражњу за производом Х, а повећавамо
за производом У.
ДЕ: Како се доходак смањује, тако се смањује и

количина добра Х, а ако претпоставимо да је
добро У инферионо, за њим ћемо повећати
тражњу.

138
#смањење цене добра Х

Потрошач је у бољем положају , јер се смањила
цена добра Х и буџетска линија се помера удесно,
тј. навише. Крећемо се по Хоси, а на У остајемо ту
где јесмо из истог оног разлога.
СЕ: Сада је добро Х релативно јефтиније јер му је

цена пала, те потрошач повећава своју потрошњу
Х добра, о то видимо са преласка из тачке Х1 у
тачку Х2, где се уз то смањује потрошња У добра.
Остајемо на истој кривој индиференције па је
у3 корисност иста.
ДЕ: Пошто се смањила цена добра Х, тако имамо

више средстава да приуштимо себи ово добро и
повећавамо тражњу за њим са Х2 у Х3, а како СЕ
каже да треба смањити количину добра У, ДЕ
каже да ако су оба добра нормална, треба да
порасте тражња за оба добра, па пошто код У
ДЕ СЕ  ефекти нису усаглашени кажемо да је крајњи
ефекат за производ У неодређен и потребно је да
добро Х више више више знамо који ефекат је јачи што би могло бити
наглашено у задатку. Али смо ми узели за
добро У више мање неодређ. претпоставку да је доходни ефекат јачи па
повећавамо и количину добра У (рецимо да имамо
сада средстава пошто нам је доходак већи, па смо
дали себи за право да се мало ексклузивније
понашамо).
#повећање цене добра У

Потрошач је у лошијем положају, буџетска линија
се ротира наниже и спуштамо се по У оси, а на Х
остајемо непомерени.
СЕ: Смањујемо количину добра У јер је оно сада

релативно скупље, и преоријентишемо се на
добро Х јер је оно сада релативно јефтиније.
Повећавамо тражену количину добра Х, а
смањујемо тражену количину добра У.
ДЕ: Претпоставимо да нам је сада доходак мањи,

па ћемо смањити потрошњу добра У, а повећати
потрошњу добра Х.

139
#смањење цене добра У

Потрошач је у бољем положају и сада купујемо
више добра У, па се буџетска линија ротира
навише (крећемо се нагоре по Уоси)
СЕ: Због ниже цене потрошач повећава потрошњу

добра У, јер је оно сада релативно јефтиније, са У1
на У2, а смањује количину добра Х. Ту је нови
оптимум Б.
ДЕ: Доходак је већи и спремни смо да купимо

више производа У, али и добра Х, те повећавамо
своју тражену количину оба производа и тиме
прелазимо на већи ниво криве индиференције.
ТАЧКА Ц – свега више - доходни ефекат
Супституциони ефекат се сматра јачим од доходног, осим у случају Гифеновог добра, па је

крајњи резултат повећање добра У а смањење добра Х.
ФОРЕ ЗА УЦРТАВАЊЕ ПОДАТАКА:
Ако је јачи супституциони ефекат тачка Ц иде између тачака А и Б, а ако је јачи доходни
морамо направити више и од једног и од другог производа.
Ако се тражи да разложимо доходни и супституциони и доходни ефекат то подразумева да

морамо означити три важне тачке:
A. стари оптимум (А)
B. нови оптимум после СЕ (АБ)
C. нови оптимум после ДЕ (БЦ)
#ГИФЕНОВО ДОБРО
- добро код којег раст цена повећава тражњу (не мешај са инфериорним, јер код
инферионог нема цена у причи већ дохотка.
- крива за тражњом гифеновог добра је растућа, по чему се разликује од свих осталих.
- код гифеновог добра јачи је доходни од супституционог ефекта па је крајњи резултат
повећање добра У а смањење добра Х.
Расте цена кромпира, али ми ћемо ипак морати да

испоштујемо доходни ефекат који каже СВЕГА
МАЊЕ, али ћемо нови оптимум наместити тако да
ипак имамо више кромпира него у претходном
оптимуму.

140
#ПОНУДА РАДА
Није битно да ли је у питању растућа или опадајућа понуда рада, код свих људи се исто
помера нагиб по Уоси, а на Хоси остаје фиксиран.
А) Распућа понуда рада.
- људи више раде са порастом наднице

- преовладава супституциони ефекат, јер је доколица сада скупа, а потрошња је кориснија:
Раднику је скупо да доколичари , јер може да заради више новца радећи, стога ради више
јер је новчано мотивисан. Пошто је ефекат супституције јачи на мањим нивоима наднице,
понуда рада је растућа.
- Пораст наднице изазива смањење доколице.
Б) Опадајућа понуда рада.
-људи раде мање са порастом наднице

- преовладава доходни ефекат, јер људи раде мање због тога што мисле да су богатији, па
се опуштају, али не сме пасти испод нивоа првобитног оптимума.
- људи размишљају на следећи начин: надница ми се повећала, могу мање да радим за исти
број радних сати, тако да имам већи доходак, а пошто доколицу сматра нормалним добром
тако повећавамо и тражњу за доколицом.
* За веће нивое наднице преовладава доходни

ефекат, ткд. понуда рада може да се повије уназад.

141
#ИНТЕРТЕМПОРАЛНИ ПРИСТУП
Овим приступом објашњавамо садашње и будуће потрошње.
1. ПОРАСТ КАМАТНЕ СТОПЕ доводи до повећања потрошње у старости и повећања

количине зајмовних средстава.
- повећање каматне стопе (r) ротира криву буџетског ограничења удесно, односно навише, и
то значи да ће се потрошња у старости повећати, а то са собом повлачи то да данас морамо
повећати штедњу и мање трошити.
- пошто преовладава супституциони ефекат, пораст каматне стопе изазива повећање

зајмовних средстава јер више штедимо.
2. ПОРАСТ КАМАТНЕ СТОПЕ доводи до смањења зајмовних средстава
- када човек довољно уштеди, он повећава своју

потрошњу и сада, а и у будућности.
То значи да је овде доминантан доходни ефекат
(свега више), и да услед његовог деловања
долази до пада зајмовних средстава, јер човек
више не жели да штеди и да се задужује.

142
Пример 1.
Ако потрошач има на располагању 1.000 динара, он одлучује да троши данасс 600 евра, а
400 евра да уштеди уз каматну стопу од 10%.
а) прикажи ову ситуацију, и израчунај нагиб интертемпоралне линије.

будућа
потрошња
На Х оси означавамо садашњом потрошњом, а на У
1100 означавамо будућу потрошњу (интертемпоралну).
- Максимална количина коју потрошач данас може

потрошити је 1.000 евра и то је одсечак на Хоси.
440 - Максимална количина коју сутра може да троши

А
биће увећана за износ каматне стопе те ће стога,
његова потрошња сутра бити 1.100. То је одсечак на
У оси.
-Међутим он одлучује да данас троши 600е, а да

штеди 400 евра за сутра. Тих 400 евра такође мора
600 1000 садашња
потрошња
бити увежано за износ камате, те ће у укупном
износу бити 440 евра.
одсечак на Уоси 1100
нагиб = одсечак на Х оси = 1000
= 1,1
б) Шта се деси ако каматна стопа порасте за 10 посто, а потрошач изабере да штеди 500 евра
уз претпоставку да је јачи супституциони ефекат.
Пошто је потрошач одлучио да повећа своју будућа

штедњу у садашњости, то узрокује повећањем потрошња
потрошње у будућности, а смањењем потрошње у
1100
садашњости. Тако се нагиб помера удесно и
увећава за разлику у стопи. Пошто је прва стопа Б
била 10% што је 0,1 а друга стопа је 20%, дакле 0,2,
разлика у стопи је 0,1; те се нагиб помера за 1,20
440
С тим у виду, потрошач данас смањује своју А
потрошњу на преосталих 500 евра, јер је претходно
одлучио да штеди 500 евра, који ће му уз стопу од
20% сутра донети 600 евра.
Пошто се сада налази на вишој кривој

индиференције, он остварује већу корисност. 600 1000 садашња
потрошња

143
Размислимо о томе шта нам на овом примеру говоре супституциони и доходни ефекат.
Најчешћи случај који се посматра је онај са аспекта где се потрошач гледа као штедиша.
Ефекат супституције му говори да штеди више у садашњости како би био богатији у

будућности, односно да је опортунитетни трошак садашње потрошње много већи и да ће
много више зарадити у будућности, те да би потрошач требало више да штеди и смањо
садашњу потрошњу по Хоси.
Насупрот томе, доходни ефекат потрошачу говори да ће можда у будућности моћи више да
заради и тако његов реални доходак расте. Ако се потрошња по Хоси сматра нормалним
добром, доходни ефекат потрошачу сугерише да повећа садашњу потрошњу по Х оси.
Хајде да крајњи ефекат прикажемо табеларно, што је генерално најбоља ствар за

испитивање супституционог и доходног ефекта.
ДЕ СЕ 
садашња повећај смањи неодређено

потрошња
будућа повећај повећај повећај
потрошња
Крајњи ефекат на садашњу потрошњу је неодређен јер СЕ каже смањити, а ДЕ повећати, тако
да крајњи ефекат не можемо знати, сем уколико није назначено у задатку.
Овде нам је у задатку назначено да је јачи супституциони ефекат, те ће онда у случају

садашње потрошње преовладати, и онда закључујемо да садашњу потрошњу треба смањити.
Пример 2.
Узмимо следеће податке о једном раднику:

- надница 100 евра по сату, 14 сати троши на доколицу, а 10 на рад.
а) Колики је нагиб ове функције?
Прво да утврдимо максималне вредности на Х и на У оси.

Ако радник има на располагању 24, он може да се одлучи или да 24 сата доколичари, што је
максимум на Х оси, или да за тих 24 сата максимално ради и да заради 2400 евра (24 х 100),
што је максимална вредност на У оси.
Пошто је он одлучио да 14 сати доколичари, а 10 да ради, он за тих 10 сати зарађује

10х100 = 1000.
Сада то можемо приказати и графички и обрачунати нагиб:
одсечак на У оси 2400

нагиб = Одсечак на Х оси = 24
= (−)100
Нагиб буџетске линије код понуде рада је – надница.

144
б) Ако он изабере да ради 12 сати, која је нова равнотежа?
Сада ради 12 сати и за то време може зарадити 12 х 100 = 1200 евра, док за доколицу остаје
преосталих 12 сати.
Сада се овај радник налази у тачки Б, која је нова равнотежа, и пошто је фактички на нижој
кривој индиференције може се рећи да ова одлука није рационална.
в) Шта ако се раднику повећа надница за 50, и одлучи да ради 15 сати; Која је сада
равнотежа?
Сада ради 15 сати, али надница више није 100 евра него 100 + 50 = 150 евра и онда он за 15
сати рада може зарадити 2.250 евра. За доколицу му остаје преосталих 9 часова у дану.
Сада је на вишој кривој индиференције што нам говори да је ова одлука рационална и да на
тој равнотежи у тачки Ц овај радник остварује већу корисност.

145
#БДП
ПЕТНАЕСТИ ЧАС: БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД

Микроекономија изучава економске појаве на нивоу појединачних економских субјеката
(појединаца, предузећа, домаћинства).
Макроекономија изучава економске појаве на нивоу привреде као целине (БДП, штедња,
инвестиција, незапосленост, курс).
Како бисмо се бавили БДПом, потребно је да знамо шта подразумевају приходи и расходи
привреде, јер су они у директној вези са БДПом.
Основно је правило да су приходи и расходи једнаки, јер свако добро има свог купца и
продавца, тј. сваки динар који је купцу расход, за предузећа (продавца) представља приход.
Задатак БДПа је да одреди укупне приходе привреде једне земље.
Једнакост прихода и расхода приказујемо дијаграмом кружног тока.
Домаћинства
издаци
Дијаграм
добра и плате
фактори
услуге
кружног произво.
тока
Предузећа
- проток новца - проток инпута и аутпута
Проток новца је спољашњи ток и он иде редом: ДОМ  П-А  ДОМ

Проток инпута и аутпута је унутрашњи ток и иде редом: П-А  ДОМ  П-А

146
#БДП
ТОК ДОБАРА И УСЛУГА ТОК НОВЦА

Предузећа продају добра и услуге на Домаћинства плаћају одређене издатке за
тржишту добара и услуга, а домаћинства их купљена добра на тржишту добара и услига.
купују.
На тржишту фактора производње, људи Предузећа а тржишту фактора производње
(домаћинства) нуде свој рад, земљу или исплаћују радницима плате, ренте или
капитал предузећима који их купују профит.
#Рачунање БДП-а
Имајући у виду да су укупни расходи и приходи привреде идентични, БДП можемо
представити:
1. збиром ук. расхода домаћинстава
2. збирм укупних прихода предузећа
Ипак тај модел не даје баш најјаснију слику јер:

o домаћинства не троше све своје приходе, већ делом плаћају порез држави, а остатак
штеде
o домаћинства не купују сва добра и услуге, јер нека купује држава, а нека предузећа.
БДП дефинишемо као тржишну вредност свих финалних добара и услуга произведених у
једној земљи у одређеном временском периоду.
Сада ћемо анализирати сваку реч ове дефиниције.
БДП ЈЕ ТРЖИШНА ВРЕДНОСТ...

- рачунамо тржишну вредност да бисмо производе свели на исти показатељ вредности (у
новцу).
- Важно је разликовати појмове да је вредност укупна, а цена је по јединици.
трж. вредност = количина х цена
- не можемо сабирати количине нпр. камиона и колилчине произведеног млека, али можемо
њихове тржишне вредности.
... СВИХ...
-подразумева да се укључују сва добра произведена на легалан начин, легалном тржишту,

али не и она са илегалних тржишта и добра за сопствене потребе (крушке у башти).
... ФИНАЛНИХ...
- у БДП улазе међупроизводи који су на залихама и нису продати даљој производњи, а ако
се те залихе искористе или продају долази до смањења БДП-а. (ако имамо папира на
залихама и не продајемо га предузећу које се бави израдом честитки).
- у БДП НЕ улазе међупроиуводи који нису на залихама већ су продати даљој производњи.
(производимо папир и продамо га предузећу које се бави производњом честитки; што значи
да наш папир више није финалан производ, јер се не користи у потрошњи у оном облику у
којем је продат; слична ствар је и са ауто гумама).
147
#БДП
... ДОБАРА И УСЛУГА...
- БДП укључује материјална добра (храна, обућа, телевизија) и нематеријална добра, односно
услуге (посете зубару, преузимање садржаја са легалних интернет платформи) .
... ПРОИЗВЕДЕНИХ...
- БДП укључује сва добра и услуге које су произведени у текућем (садашњем) периоду. То је
нпр. нов аутомобил.
- Али, БДП не укључује она добра и услуге произведене у прошлом периоду – половни
аутомобил.
... У ЈЕДНОЈ ЗЕМЉИ...
Овде ћемо направити разлику између БДПа и БНПа.
БДП се односи на производњу унутар географских граница једне земље, без обзира на
националност произвођача.
То значи да:
o БДП Србије обухвата производњу италијанске фабрике у Србији, иако је власник
Италијан, али не и производњу српске фабрике у Италији.
o БДП Италије обухвата производњу српске фабрике у Италији, али не и италијанске

фабрике у Србији.
Насупрот БДП-а, јесте БНП – Бруто Национални Производ који иде по принципу
националности ма где год производи били произведени. Те тако нпр.
o БНП Србије обухвата производњу српске фабрике у Италији, али не производњу

италијанске фабрике у Србији.
o БНП Италије обухвата производњу италијанске фабрике у Србији, али не и српске
фабрике у Италији.
... У ОДРЕЂЕНОМ ВРЕМЕНСКОМ ПЕРИОДУ.
- најчешће се узима 1 година, али је присутно обрачунавање и на три месеца – квартално.

148
#БДП
#КОМПОНЕНТЕ БДП-а
Ако нема међународне трговине (затворена привреда), основне компоненте БДПа су:
 С – лична (приватна) потрошња – обухвата издатке домаћинстава за куповину

добара и услуга, осим куповине новог стамбеног објекта.
 I – инвестиције – то су издаци, најчешће, предузећа на опрему, залихе и грађ.

објекте, док се за инвестицију домаћинства сматра куповина стамбеног објекта.
 G – јавна (државна) потрошња –

o обухвата издатке државе (локалних, републичких и савезних влада) на добра,
услуге и администрацију
o укључује плате државних функционера, службеника, као и трошкове извођења
јавних радова, јавних окупљања и сл.
o не укључује трансферна плаћања, тј. она плаћања за које се не обавља замена
за неко добро или услугу (субвенције, социјална помоћ)
У=C+I+G
А ако се ипак ради о отвореној привреди, тј. постоји међународна трговина, основним
компонентама БДПа додаје се и
 NX – Нето извоз – разлика између увоза и извоза једне земље

o Изоз (X) je вредност продаје домаћих производа на иностраном тржишту
o Увоз (M) је вредност куповине иностраних добара од стране домаћих
држављана.
NX = X – M
и коначно БДП је једнак Y = C + I + G + NX

149
#БДП
#ПОКАЗАТЉИ БДП-а
То су :
1. номинални БДП
2. реални БДП
3. стопа раста променљиве
4. стопа инфлације
5. остали показатељи (БНП, ННП, НД, лични доходак и расположиви лични доходак)
#1 - Номинални БДП
Обрачунава се по текућим ценама добара и услуга (Рт)

Текуће цене су варијабилне из године у годину, те промена номиналног БДПа је последица:
 промене цена и
 промена количине
Ynominal = Q1 x Р1T + Q2 x Р2T
#2 - Реални БДП
Обрачунава се по базним (сталним) ценама из базне године (Рв).

Базне цене су константне из године у годину, те је промена реалног БДПа последица само
промене количине добара, и зато се каже да је реални БДП бољи показатељ благостања.
Yreal = Q1 x Р1B + Q2 x Р2B
БДП ДЕФЛАТОР – однос номиналног и реалног БДПа.
Y𝑛𝑜𝑚𝑖𝑛𝑎𝑙
Ydeflator = × 100
Y𝑟𝑒𝑎𝑙
Показује промену цена у односу на базни период. Никада се не пишу проценти поред
добијеног резултата.
У базној години номинални и реални БДП су исти.

Ако у задацима немамо дато која година се узима као базна, знамо да је је тп она са
дефлатором од 100.
#3 – Стопа раста променљиве
Показује промену променљиве у текућој у доносу на базни период.
променљива у текућем − променљива у базном

стопа раста = × 100
променљива у базном
(често само кажемо веће – мање / мање)

Изражавамо је у процентима.

150
#БДП
#4 – Инфлација
Инфлација приказуе промену цена у текућој години у односу на ПРЕТХОДНУ.
ЦЕНА У ТЕКУЋОЈ − ЦЕНЕ У ПРЕТХОДНОЈ

π= × 100
ЦЕНЕ У ПРЕТХОДНОЈ
Инфлацију изражавамо у процентима.
БДП дефлатор показује промену цена у текућој у односу на БАЗНУ, а инфлација промену цена
у текућој у односу на ПРЕТХОДНУ годину.
Када је базна година уједно и претходна у задацима, онда се БДП дефлатор и инфлација
поклапају.
#5 – Остали показатељи
#5.1 – Бруто Национални Доходак (Производ) – БНП
- Показује укупан доходак који су остварили становници једне земље са сталним боравком у
њој (држављани те земље)
- За разлику од БДПа, који фукционише по географском принципу, БНП функционише по
принципу националности (својинском принципу)
#5.2 – Нето Национални Доходак (Производ) – ННП

- представља БНП умањен за трошкове амортизације.
ННП = БНП – Ам
#5.3 – Национални доходак

- то је укупан доходак који су становници земље остварили од производње добара и услуга.
НД = ННП – индиректни порези + субвенције
#5.4. – Лични доходак

- представља доходак домаћинстава и некорпорацијских предузећа
- за разлику од НД не обухвата задржани приход ни порезе ни доприносе, али обухвата
приход камата од државних обвезница и државне трансфере домаћинствима.
ЛД = НД – задржани приходи – порези и доприноси + камате државних обвезница + држ.

трансакције
#5.5 – Расположиви лични доходак

- лични доходак умањен за обавезе према држави
Расположиви доходак = ЛД – обавезе према држави

151
#БДП
Зашто БДП није потпуно мерило благостања?
1. изоставља друге аспекте благостања: здравство, школовање..
2. изоставља производњу за сопствене потребе (крушке у башти)
3. изоставља квалитет животне средине (да се загађење убраја у БДП, БДП би био много
већи, јер не бринемо о загађењу)
4. изоставља доколицу (ако замислимо да радимо сваки дан, БДП би био много већи, али
непрестан рад не доприноси бољем животу)
5. изоставља информације о расподели дохотка (немају сви једнаке дохотке)

152
#ШТЕДЊА И ИНВЕСТИЦИЈЕ
ШЕСНАЕСТИ ЧАС: ШТЕДЊА И ИНВЕСТИЦИЈЕ (финансијски систем)

Финансијски систем је организовани систем, тј. група институција које помажу да се повеже
онај ко има вишка средстава (зајмодавац) са оним ко има мањак средстава да би инвестирао
( зајмопримац).
Финансијски систем усклађује штедњу и инвестиције.
Основни циљ финансијског система јесте да се омгући кретање средстава од зајмодаваца до

зајмопримаца.
Зајмодавци, илити штедише, су она лица која имају вишак новца који ставља на штедњу. У
макроекономији овај део финансирања подразумева штедњу.
Зајмопримац, илити дужник, је онај ко има мањак средстава па позајмљује новац преко
финснсијског система како би инвестирао. У макроекономији овај део финансирања
подразумева инвестиције.
Сва новчана кретања обављају се индиректно путем система финансијских институција.
Две врсте учесника у финансијском систему које разликујемо су:

1. финансијска тржишта
2. финансијски посредници
Финансијска тржишта су институције преко којих штедише могу директно да нуде срества
онима који траже зајам.
Два основна вида финансијских тржишта су:
1. Тржиште обвезница
- Обвезница је ХОВ која представља потврду о задужености.

- Зајмопримац продаје обвезницу да би добио средства, а штедиша купује обвезницу
и зарађује камату.
- Издавањем обвезница повећава се задуженост.
- Кључне карактеристике обвезнице су:
 рок доспећа – дугорочне обвезнице имају већи ризик
 кредитни ризик – вероватноћа да зајмопримац не врази камату и главницу
2. Берзе (Тржиште акција)
- Акције су ХОВ које представљају потврду делимичног власништва над капиталом.

- Приход акционара назива се дивиденда.
- Акција је ризичније од обвезнице, јер камата је сигурнија од дивиденде, па је
приход по дивиденди већи од прихода камате.
- Издавањем акција се мења власничка структура (докапитализација)
- Цена акција зависи од понуде и тражње на берзи.

153
Финансијски посредници су институције преко којих штедише индиректно нуде средства

зајмопримцима.
Ту убрајамо
1. Банке
Банке су главни финансијски посредници.

Обављају кредитно-депозитну улогу, где прикупљају депозите људи који желе да штеде и
исплаћују им камату, а та средства пласирају у виду кредита где наплаћују већу камату од
оне по којој исплаћују депозите.
То изгледа тако што:

-Зајмодавац стави вишак новца у банку на штедњу при чему му банка исплаћује ПАСИВНУ
КАМАТНУ СТОПУ(мала).
- Потом зајмопримац којем недостају новчана средства позајмљује тај новац путем кредита
банке и притом плаћа банци АКТИВНУ КАМАТНУ СТОПУ (велика).
- Банка тако зараду остварује на разлици активне и пасивне каматне стопе, што се назива
банкарски профит, јер је активна каматна стопа увек већа од пасивне каматне стопе.
2. Инвестициони фондови
ИФ су институције које продају деонице широј јавности и користе тај новац да купе
портфолио (много различитих акција и обвезница).
Предност улагања у ИФ је:

o диверсификација ризика – јер ИФ купује велики број различитох акција и обвезница
па је мањи ризик.
o могућност за људе да зараде боље и уштеде време, јер инвестиционим фондовима
управљају професионалци те им људи препуштају да паметније купе акције и
обвезнице него што би то они сами урадили.

154
#Краткорочна макроекономска равнотежа
Ако посматрамо затворену привреду, односно земљу која нема међународну трговину, њен
БДП изгледа овако:
У=C+I+G
Одатле изразимо инвестиције (I)
I = Y – (C + G) = Y – C – G
Са десне стране имамо укупан доходак који нам остаје након што се финансирају приватна
потрошња и јавна потрошња. Такав доходак називамо националном штедњом, односно то је
све оно што се произведе, а не потроши. Из претходно наведеног долазимо до записа који
називамо идентитетом краткорочне макроекономске равнотеже где су нам инвестиције
једнаке националној штедњи.
I = Sn
Пошто смо утврдили да је штедња једнака инвестицијама, хајде онда да изразимо нац.
штедњу.
Sn = Y – C – G
Неизбежна ствар у свакој привреди су порези које плаћају становници, а присваја држава
како би финансирала своје потребе. Па зато додајемо и одузимамо порезе на ову једначину,
чиме ништа не мењамо, али ћемо их у изразу организовати тако да можемо добити формуле
за личну и јавну штедњу.
Sn = Y – C – G + T – T = ( Y – T – C ) + ( T – G )
SL (ЛИЧНА SG (ЈАВНА
ШТЕДЊА) ШТЕДЊА)
Видимо да се дакле, национална штедња састоји од личне и јавне штедње.
Лична штедња (SL) је доходак који преостаје домаћинствима након што плате порезе и
потрошњу.
SL = Y – T – C
Јавна штедња (SG) је порески приход који остаје државе када плати своје издатке
(потрошњу G)
SG = T – G

155
Буџетски суфицит је вишак пореског прихода у односу на расходе, тј. када су порески
приходи већи од државне потрошње. To је позитивна јавна штедња.
T > G  T – G > 0  SG > 0
Буџетски дефицит је мањак пореског прихода у односу на расходе, тј. када су порески
приходи мањи од државне потрошње. То је негативна јавна штедња.
T < G  T – G < 0  SG < 0

рачунамо по формули G - T
Уравнотежен буџет је онда када су порески приходи једнаи државној потрошњи и тада је
јавна штедња 0.
Ако у земљи влада вишегодишњи дефицит буџета, нагомилава се јавни дуг.
#Тржишта зајмовних средстава

То су тржишта путем којих штедише нуде средства, а зајмопримци траже средства ради
инвесзирања.
Штедња представља понуду зајмовних средстава ( углавном домаћинства), а инвестиције

тражњу за зајмовним средствима (често предузећа).
r
S На Х оси означавамо количину зајмовних
средстава, док на У оси означавамо реалну каматну
стопу.
Штедња расте, јер када људи добијају већу

каматну стопу желе више да штеде јер тако више
зарађују у будућности.
r*
Инвестиције су опадајућа крива, јер ако је велика
каматна стопа на кредит, предузећа мање желе да
се задужују по високим каматним стопама.
I У пресеку кривих налази се равнотежна количина
LF* зајмовних средстава и равнотежна каматна стопа.
LF

156
ПОЛИТИКЕ ДРЖАВЕ
1. Држава стимулише штедњу.
Ако држава смањи порез на штедњу, тиме

подстиче људе да више штеде.
Штедња се повећава па се крива понуде (штедње)

зајмовних средстава помера у десно.
Крајњи ефекат је да је каматна стопа опада, а

повећава се количина зајмовних средстава која се
штеде и инвестирају.
2. Држава дестимулише штедњу.
Ако држава повећа порез на штедњу, људи мање

штеде, и помера се крива штедње улево.
Расте камата, а смањује се количина зајмовних

средстава која се штеди, па самим тим и
инвестиција.
3. Држава стимулише инвестиције.

Ако држава уведе мање порезе предузећима, она
појачавају своју актвност и траже више средстава
па се крива тражње за зајмовним средствима
помера удесно чиме се повећавају инвестиције.
Расте каматна стопа, али расте и количина

зајмовних средстава која се траже.

157
4. Држава дестимулише инвестиције.
Ако држава уведе веће порезе предузећима,

предузећа ће мање привређивати и самим тим неће
им бити потребна додатна зајмовна средства.
Тако да се количина зајмовних средстава смањује,

а исто тако и каматна стопа, јер се крива тражње
5. Остварење буџетског дефицита

Остварење дефицита има за последицу да држава
смањује штедњу, те се понуда зајмовних средстава
У новој равнотежи долази до повећања каматне
стопе и пада количине зајмовних средстава.
Држава дефицит решава задуживањем, односно

продајом обвезница.
Већа каматна стопа смањује приватну потрошњу и

инвестиције, тј. држава буџетским дефицитом
„истискује“ предузећа и домаћинства са тржишта
зајмовних средстава, јер они више не желе да
штеде по високим каматним стопама. Ово називамо
ефектом ИСТИСКИВАЊА.
6. Остварење буџетског суфицита.

Држава остварењем буџетског суфицита
повећава националну штедњу и понуду зајмовних
средстава те се она помера удесно.
У новој равнотежи долази до пораста количине
зајмовних средстава и пада каматне стопе.
То људе и предузећа мотивише да се ангажују на

овим тржиштима, чиме се повећава приватна
потрошња (за домаћинства) и инвестиције (за
предузећа), те долазимо до закључка да држава
суфицитом утискује предузећа и домаћинства на
тржиште зајмовних средстава, што називамо
ЕФЕКТОМ УТИСКИВАЊА.

158
#ШТЕДЊА И ИНВЕСТИЦИЈЕ + БДП
Пример 1.
Претпоставимо да је у затвореној привреди БДП 2000, а потрошња 800. Држава убира порезе
од 300 и задужује се на тржишту зајмовних средстава за недостајућих 100. Колика је укупна
штедња?
У овом задатку имамо појаву појма недостајућа средства. Под тим се подразумева да држава
нема довољно средстава за своје потребе, односно да остварује дефицит буџета.
Тражи нам се укупна штедња, а знамо да укупну штедњу добијамо збиром личне и државне
штедње.
Па можемо исписати све оно што знамо и што нам је дато:
Y = 2.000
C = 800
T = 300
Sn = Sl + Sg
Sl = Y – T – C = 2000 – 300 – 800 = 900
Sg = T – G = 300 – 400 = - 100
Пошто нам није дат податак износа државне потрошње, можемо изразити G путем формуле
за дефицит.
дефицит = G – Т =
100 = G – 300
G = 100 + 300 = 400
И коначно, можемо изразити националну (укупну) штедњу:

Sn = Sl + Sg = 900 – 100 = 800
Пример 2
Попуни дату табелу, и према њој одреди шта се догодило од 2004. до 2005 са номиналним
БДП-ом.
година реални номинални БДП дефлатор

2004 6000 100
2005 6600 110
Овде одмах можемо приметити да је 2004. година базна јер је у њој БДП дефлатор једнак 100,
што значи да ће у њој и номинални и реални БДП бити једнаки. Па попуњавамо.
година реални номинални БДП дефлатор

2004 6000 6000 100
2005 6000 6600 110
Потом тражимо реални БДП за 2005, где нам је већ дат дефлатор за ту годину, па користимо
то:
номинални 6600 6600
БДП дефлатор = реални × 100 110= реални реални = 110 = 6000
Закључујемо да је дошл до повећања номиналног БДПа и то као последица раста цена (што
видимо по дефлатору).

159
Пример 3.
а) На основу дате табеле наћи равнотежну каматну стопу и представити је на графикону:
реална к. с. Понуда тражња за

зајмовних зајмовним
средстава ($) средствима ($)
6% 1.400 600
5% 1.200 800
4% 1.000 1.000
3% 800 1.200
2% 600 1.400
Равнотежна каматна стопа биће у пресеку кривих

понуде и тражње за зајмовним средствима. А кроз
табелу видимо да се ради о каматној стопи од 4%.
Сада ћемо то видети и на графикону.
б) Шта се на датом тржишту догоди када држава

уведе пореске олакшице предузећима од 400$? Којом
политиком она то чини?
Када држава уводи пореске олакшице за предузећа,

то стимулише повећање инвестиција, па се ради о
политици стимулисања инвестиција.
Инвестиције ће се овако повећати на сваком нивоу каматне стопе за 400$, тако да предузећа
потражују више. Нову тражњу допишемо у табелу, а потом и уцртамо.
реална к. с. Понуда тражња за нова

зајмовних зајмовним тражња
средстава средствима
($) ($)
6% 1.400 600 1000
5% 1.200 800 1200
4% 1.000 1.000 1400
3% 800 1.200 1600
2% 600 1.400 1800
Нов график цртамо тако што свакој вредности

старе тражње додамо 400$.
Нова каматна стопа је порасла и сада је 5%, а

равнотежна количина је такође порасла и сада је
1200.

160
Пример 4.
Мараленд не тргује ни са једном земљом. БДП је 20 млрд. Купује добра и услуге у вредности
од 3 млрд долара сваке године. Ова земља прикупља и 3 млрд долара у порезима, док
приватна штедња износи 4 млрд долара. Колико ова земља улаже у инвестиције?
Испишемо све што знамо и што нам је дато.

Y = 20.000.000.000
G = 3.000.000.000
T = 3.000.000.000
Sl = 4.000.000.000
I= ?
Sn = I
Sn = Sl + Sg
Sg = T – G
= 3.000.000.000 – 3.000.000.000 = 0
Sn = Sl + Sg
Sn = 4.000.000.000 + 0
= 4.000.000.000
Пошто је национална штедња једнака инвестицијама, и инвестиције ове земље износе

4.000.000.000.
Пример 5.
Претпоставимо да у састав БДПа земље Хемендегс улазе само јаја и шунка. У 2002. години
продато је 20 комада јаја по цени од 4 долара по комаду и 10 кг шунке по цени од 2 долара
по килограму. Уколико је у 2001. као базној години цена јаја била 2 долара, а шунке 1:
а) номинални БДП у 2002 износи?
б) реални БДП у 2002 износи?
в) БДП дефлатор износи?
Најбоље би било да поставимо табелу са датим подацима које имамо.
година количина јаја количина шунке цена јаја цена шунке

2001 ... .... 2 1
2002 20 10 4 2
Номинални БДП обрачунаћемо по текућим ценама, дакле из 2002. године, а реални по

сталним ценама, дакле из 2001. године, јер је речено да је 2001. година базна.
Ynominal(2002) = Q1 x P1T + Q2 x P2T = 20 x 4 + 10 x 2 = 80 + 20 = 100
Yreal(2002) = Q1 x P1B + Q2 x P2 B = 20 x 2 + 10 x 1 = 40 + 10 = 50
𝑌 𝑛𝑜𝑚𝑖𝑛𝑎𝑙 100
Ydeflator = = 𝑥 100 = 200
𝑌𝑟𝑒𝑎𝑙 50

161
Пример 6.
Ако је Занзибар забележио номинални БДП од 100 млрд. долара у 2002. и 75 млрд. долара у
2001, као и БДП дефлатор од 125 у 2002. и 120 у 2001, у том случају је реални аутпут од 2001 до
2002 године:
a) порастао као и цене како реални БДП зависи од промене цена, тако ће
b) порастао, а цене опале се и његова промена одразити зависно од тога да
c) опао, а цене порасле ли је у питању пад или пораст цена у датом
d) опао као и цене периоду у односу на базни.
Као што видимо у 2002. години дефлатор је био 125,
година номинални реални дефла. док је годину пре био 120, што нам јасно даје до
знања да су цене у 2002. порасле.
2001 75 62,5 120
2002 100 80 125
дефлатор = (Ун : Ур) х 100

120 = (75 : Ур) х 100
75 : Ур = 120: 100
120 Ур = 7500
Ур = 7500 : 120 = 62,5
(по истом принципу нађемо реални БДП за 2002. и добијемо 80, и видимо да заиста долази
до повећања цена.)

162
#ПРОДУКТИВНОСТ
СЕДАМНАЕСТИ ЧАС: ПРОИЗВОДЊА И РАСТ

Продуктивност је веома важна јер повећава животни стандард земље и игра кључну улогу у
његовом одређивању.
Животни стандард земље зависи од њене способности да произведе добра и услуге.
Израз продуктивности односи се на количину добара и услуга коју је 1 радник у стању да

произведе за 1 сат.
Фактори од којих зависи продуктивност су:
1. ФИЗИЧКИ КАПИТАЛ
 СЗР – опрема, машине, постројења, грађевине

 представља произведени фактор производње
- то значи да је у садашњој производњи он инпут, а изашао је из неке раније
производње (нпр. машина која се производила негде раније, сад се користи у
нашој производњи камиона)
2. ЉУДСКИ КАПИТАЛ
 знање или вештине радне снаге стечени образовањем, обуком или искуством
 ресурси потребни за пренос технолошког знања на радну снагу
 активно користи технолошко знање (шта зна мој радник)
3. ПРИРОДНИ РЕСУРСИ
 разликујемо две врсте инпута:
i. обновљиви природни ресурси (шума)
ii. необновљиви природни ресурси (нафта)
 пожељније је, али не и неопходно да их земља има више
4. ТЕХНОЛОШКО ЗНАЊЕ
 подразумева знање друштва о начину функционисања света.
 знање друштва у целини
#УКУПАН ПРОИЗВОД
Укупан производ представља функцију радне снаге, физичког капитала, људског капитала и
природних ресурса умножен технолошким знањем.
Y = A x f (K, H, L, N) природни
ресурси
БДП број
технолошко физ. људски радника
знање капитал капитал
Својство ук. производа јесу константни приноси на обим, односно колико пута увећамо сваки
од инпута, толико пута се повећа и укупан производ, па нпр. ако то урадимо двоструко и
укупан производ ће се увећати двоструко. 2Y = A x f (2K, 2H, 2L, 2N).

163
#УКУПНА ПРОДУКТИВНОСТ
Ако формулу за укупан производ поделимо са количином рада (L) добићемо укупну
продиктивност рада.
𝑌 𝐾 𝐻 𝐿 𝑁
=𝐴 ×𝑓 ( , , , )
𝐿 𝐿 𝐿 𝐿 𝐿
𝑌 𝐾 𝐻 𝑁
= 𝐴 × 𝑓 ( , ,1 , )
𝐿 𝐿 𝐿 𝐿
природни ресурси
продуктивност по
по раднику
раднику – УКУПНА
капитал по људки
ПРОДУКТИВНОСТ
раднику
РАДА (колико је један капитал по
радник створио раднику
јединица производа)
#ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ Укупног Производа- производна функција предузећа
На Х оси означавамо рад, а на У количину

добијених аутпута.
Са повећањем броја запослених све више опадају

приноси у додатним јединицама производа, те
закључујемо да важи да након одређеног нивоа
инпута (L) долази до опадајућег маргиналног
производа рада.

164
#ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ Укупне продуктивности - производна функција привреде
На Х оси је капитал по раднику, а на У оси продуктивност.
Као и код производне функције у предузећу, постоје

опадајући маргинални приноси, јер што више капитала на
располагању, то привреда добија мање додатног
производа из додатне јединице капитала.
Због опадајућих приноса, већа штедња доводи до већег

раста у почетку, али већ касније због приближавања све
већим јединицама капитала тај раст се успорава.
!ВАЖАН ПРИМЕР СИРОМАШНИХ ЗЕМАЉА!
Ако је нпр. сиромашна земља повећала капитал са 1 на 2, а

богара земља са 5 на 6, обе имају исто повећање капитала
од 1.
Али, ако видимо продуктивност сиромашне земље је са 9

порасла на 15, а богатије са 30 на 31.
Ту долазмо до закључка да сиромашне земље остварују, у

почетку бржи економски раст од богатијих земаља што
називамо ЕФЕКТОМ СУСТИЗАЊА.
Утицаји државе на продуктивност земље:
1. подстицање штедње и инвестиција

 стране директне инвестиције – директно учешће страних лица (страно лице
гради фабрику у Србији)
 стране портфолио инвестиције – индиректно учешће страних лица (страна
лица само финансирају пројекат домаће фирме)
2. побољшање образовања
 субвенције школама, факултетима, због користи од образовања (добре идеје
по друштво, углед у свету)
 циљ је смањити одлив мозгова
3. побољшање здравља
 треба водити рачуна о здрављу људи, јер су здрави људи продуктивнији и
доприносе бржем економском расту.
4. развој владавине права

 заштита својинских права (добро судство)
 промовисање политичке стабилности (промовисати мир)
 добро управљање државом (смањити мито и корупцију, јер пада мотивисаност)
5. политика отворене привреде

 залагати се за трговину, јер обе стране могу имати корист од ње.
6. развој нових технологија (улагати у истраживање и развој, јер то повећава

продуктивност.
165
#Дискусије о ефекту расту становништва на друштво
1. Малтусово „растезање природних ресурса“
- становништво расте експоненцијално, а понуда хране линеарно

- То се по њему дешава због опадајућих маргиналних приноса у пољопривреди, што значи
да сваки додатни пољопривредник доприноси мање аутпуту.
- Међутим, данас је то мишљење побијено због развоја технологије.
број
количина
становника ~Малтусов закон становништва:

хране
У пресеку кривих становништво може да се

понуда хране прехрани.
Лево од равнотеже има више хране.
Десно има више становништва.
Ту долази до „Малтусове катастрофе“ јер
становништво постаје све сиромашније.
време
2. „Разводњавање капитала“
- постоји одређени фонд капитала, а све више људи, те се временом тај фонд све више тањи
и долази до смањења БДПа по глави становника (пер капита).
- могуће га је решити подстицајима
3. Стимулисати технолошки напредак

- ако има више људи, верује се да има више научника брже се развијамо.
Пример 1.
Шта се деси са укупном продуктивности рада, ако се три пута смање физички капитал,
природни ресурси по раднику и људски капитал по раднику?
1𝑌 1𝐾 1𝐻 1𝑁
=𝐴 ×𝑓 ( , ,1, )
3𝐿 3𝐿 3𝐿 3𝐿
Одговор: Ук. продуктивност рада се смањује три пута.

166
Пример 2.
Израчунај продуктивност рада у 2019. ако ти је познато да је 100 радника произвело 10.000
клупа.
𝑄 10.000
𝐴𝑃𝐿 = = = 100 - Један радник произведе 100 клупа у једном сати.
𝐿 100
А ако је у 2020 било 20.000 радника који су произвели 100.000 клупа продуктивност је:
5клуппа
Ако је број радника 20, а количина 10.000, колика је стопа раста продуктивности у односу на
2019. годину?
𝑄 100.000
𝐴𝑃𝐿 = = = 500
𝐿 20
500 − 100
стопа раста = × 100 = 400
100
Просечна продуктивност рада се у 2020 повећала за 400% у односу на 2019. годину.

167
#ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ
ОСАМНАЕСТИ ЧАС: ОСНОВНИ ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ

Финансије су област која проучава на који начин људи доносе одлуке о расподели ресурса
током времена и како се понашају када је реч о ризику.
Основни фактори у финансијама су време и неизвесност (ризик).
#ВРЕМЕНСКА ВРЕДНОСТ НОВЦА

Новац који имамо данас вреди више од истог тог новца у будућности, јер данашњи новац
можемо ставити на штедњу и остварити одређену камату.
Садашња вредност новца је тренутна вредност новца (Pv).

Будућа вредност новца је садашња вредност увећана за камату (Fv).
Како знамо колико данашња свота новца вреди у будућности?
Нпр. Ако данас имамо 100 е, и ставимо новац на штедњу у банци под претпоставом да је
годишња каматна стопа 10%, те ћемо за годину дана на текућем рачуну имати
10
каматна стопа = 100 = 0,1
FV = 100 x (1 + 0,1)1 = 100 x 1,1 = 110
Па је у овом случају наша вредност новца на текућем рачуну порасла за 10 евра.
Закључујемо да будућу вредност новца можемо добити као:
FV = PV x ( 1 + r) n
n – број година
FV – будућа вредност
PV – садашња вредност
r – каматна стопа
Из тога можемо изразити садашњу вредност:
𝑭𝑽
𝑷𝑽 =
(𝟏 + 𝒓)𝒏
Па нпр. ако нам се каже да ће нам за 2 године бити исплаћено 121 евро и да је годишња
каматна стопа 10%, садашња би била:
FV = 121 e
PV = ?
r= 10% = 0,1
n= 2
PV = 121 / (1+0,1)2 = 121/ (1.1)2 = 121/1,21 = 100 e

168
Пример 1.
Једна корпорација има инвестициони пројекат који би данас коштао 10.000.000, а који би за
4 године донео 15.000.000 долара.
а) да ли корпорација треба да предузме тај пројекат ако је каматна стопа 11%.
Да бисмо вредности могли да упоређујемо, потребно је свести планирану будућу вредност

(15.000.000) на садашњу.
𝐹𝑉 15.000.000 15.000.000
FV = 15.000.000 PV = = = = 9.868.421 < 10.000.000
( 1 + 𝑟)𝑛 1,114 1,52
r = 11% = 0,11
n= 4
Како ова будућа вредност која је сведена на садашњу вреди мање од дате садашње
вредности овај пројекат није исплатив овој фирми.
б) а шта да је камата била 8%?
𝐹𝑉 15.000.000 15.000.000
PV = ( 1 + 𝑟)𝑛 = = = 11.029.411,76 > 10.000.000
1,084 1,36
У случају мање каматне стопе, овај подухват би био исплатив за предузеће, јер је сада будућа
вредност сведена на садашњу већа од дате садашње вредности.
Каматна стопа која раздваја то да ли је нешто профитабилно или не, је она каматна стопа
при којој су садашња и будућа вредност новца једнаке. То је стопа по којој ће некоме бити
свеједно коју одлуку да донесе.
𝑛 𝐹𝑉
r = ( √𝑃𝑉) – 1 x 100
ПРАВИЛО 70 нам говори да време које је потребно да се нека садашња вредност дупло
𝟕𝟎
повећа у будућности јесте време од година.
𝟏𝟎𝟎 𝒓
𝟕𝟎 𝟕𝟎
n= =
𝟏𝟎𝟎 𝒓 𝒔𝒕𝒐𝒑𝒂 𝒓𝒂𝒔𝒕𝒂
Ако имамо 100 е и каматну стопу 10%, колико је потребно да протекне времена да бисмо имали
200евра?
𝟕𝟎 𝟕𝟎 𝟕𝟎
n = 𝟏𝟎𝟎 𝒓 = = = 𝟕 година
𝟏𝟎𝟎 × 𝟎,𝟏 𝟏𝟎
Ако БДП неке земље расте по стопи раста од 7%, БДП те земље ће се удвостручити за
70/7= 10 година.

169
#РИЗИК
- представља вероватноћу да ће се нешто лоше догодити.
Ризик је веома важан појам у финансијсама са аспекта корисности, јер представља меру
задовољства агента.
Према ризику људи су различито настројени и то:

 одбојни (аверзни)
 неутрални
 привржени
Већина људи је аверзна према ризику.
Функција корисности подразумева како се корисност повећава додатном јединицом новца.
1~ Функција одбојности према ризику
На Х оси је богатство (W), а на У оси корисност (U).
Функција показује да ако имамо веће богатство

мање смо склони ризику, али је корист од добитка
још једне додатне јединице прихода мања од
смањења корисности.
Као што видимо, претпоставка да нам је тренутно

богатство 5,и ако добијемо додатни 1 евро, наша
корисност расте са 28 на 29, значи за 1, а ако
изгубимо 1 е, наша корисност пада са 28 на 25,
значи за 3; ткд. ова функција има опадајуће
маргиналне корисности.
2~ Функција неутралности према ризику 3~ Функција привржености према ризику
Ако добијемо и ако изгубимо Ако добијемо одређену своту

неку своту новца корисност је новца остварујемо већу корисност
иста и имамо константне него ако изгубимо и имамо растуће
маргиналне користи. маргиналне користи

170
Пошто је ризик готово неизбежан, потребно га је минимизирати. То можемо урадити уз:

1. осигурање код осигуравајућих друштава
2. диверсификацијом идиосинкратског ризика
1. Осигурање код осигуравајућих друштава
Проблем код осигурања јесте асиметрична информисаност – компанија и клијент не

располажу истим информацијама, која се јавља из два разлога:
 негативна супротна селекција – они који су склонији ризику траже више осигурања
 морални хазард – ситуација „кршења морала“ где она особа која зна да је осигурана
почиње да се понаша ризичније.
2. Диверсификација је куповина акција различитих предузећа којима се смањује ризик.
Идиосинкратски ризик погађа само једног актера и може се диверсификовати.

Агрегатни ризик је тржишни ризик свих актера и не може се диверсификовати.
Х оса представља број акција, а У ризик.
Ако имамо 5 акција, и купимо још 20 смањујемо ризик са σр на β. Ово је на графикону

обележено као ИДИОСИНКРАТСКИ РИЗИК.
Ако имамо 25 акција и купимо још 5, ризик се не мења. Ово је обележено на графикону као
АГРЕГАТНИ РИЗИК.
Већи ризик доноси већи приход, па зато дивиденде имају већи принос од обвезница.
Врло профитабилне акције носе са собом већи ризик.

Мање профитабилне акције носе са собом мањи ризик.

171
#ВЕЗЕ РИЗИКА И ПРИНОСА
Претпоставке су да агенти узимају у обзир очекиване приносе и ризик приноса, и то

максимално очекиване приносе уз дати ризик, и/или минимални ризик уз дате очекиване
приносе.
на Х оси је сада ризик (σ), а на У

очекивани приноси Е(R).
Акција Б је преферирана за
инвеститора, јер у односу на акцију
А постиже веће приносе за дати
ризик.
Акција Ц је преферирана у односу

на акцију А, јер се остварује мањи
ризик за дате приносе.
Инвеститор се налази у тачки Х и купује

обезнице У чиме смањује ризик и повећава
очекиване приносе, те између Х и V влада
негативна корелација.
- Као што смо рекли, у тачки V је

диверсификован ризик и ту остварујемо
највеће приносе.
Даљим улагањем између тачака V и У налазе

се ефикасни портфилији где инвеститор
остварује минимални ризик за дате приносе
и максималне приносе за дати ризик.
Између V и У имамо позитивну везу.
!!! Пошто је анализа поједностављена,

сматра се да је портфолио већ
диверсификован, па је веза између приноса
и ризика увек позитивна

172
#ПРОЦЕНА ВРЕДНОСТИ ИМОВИНЕ
 Цена акције
Цена акције одређује се на основу понуде и тражње на тржишту акција.
Ако је тржиште информационо ефикасно, вредност акција осликава праву вредност

компаније, тј. ако је цена акције једнака вредности компаније, акције су исправно
вредноване.
Ако тржиште није информационо ефикасно, акције могу бити:

1. прецењене – имају већу вредност од вредности компаније (више него што се очекује)
2. потцењене – имају мању вредност од вредности компаније (мање него што се очекује)
 Хипотеза о ефикасним тржиштима
Говори да тржишне цене, осликавају све информације које су доступне о вредности те

имовине.
Ако је тржиште јако информационо ефикасно права вредност компаније осликава се у
ценама.
Три основна нивоа информационе ефикасности су:

1. слаба информациона ефикасност (цене осликавају само информације из прошлости)
2. средња информациона ефикасност (осликавају се све јавно доступне информације;
објаве на мрежама...)
3. јака информациона ефикасност (цене осликавају све јавно доступне и приватне
информације – планови директора...)
Компаније су стално под анализом.

Будућу цену акције није могуће одредити јер има „случајни ход“.
Јака информациона ефикасност не сматра се истинитом у пракси.
 Техничка и фундаментална анализа
Спроводе се да би се присвојили додатни приноси.
Техничка анализа је анализа трендова и графикона из прошлости.

Фундаментална анализа подразумева одређивање вредности компаније које се може вршити
самостално (послушамо савет аналиичара).
 Шпекулативни мехур
Када су брзи порасти цена праћени наглим падом цена.

Пораст – раст мехура
Пад – пуцање мехура

173
Пример 2.
Дивна је добила премију у казину и има опције: да подигне одмах 30.000 или да за три године
подигне износ од 34.729. При којој стопи Дивна бира прву, а при којој другу опцију?
За овакве примере прво одредимо стопу по којој ће јој бити свеједно коју опцију да изабере.
То радимо тако што садашња вредност и дисконтна садашња вредност морају бити једнаке
и користимо формулу:
𝑛 𝐹𝑉
r = ( √𝑃𝑉) – 1 x 100
3 34729
r = (√30000 ) – 1 x 100 = 5%  при стопи од 5% биће јој свеједно
Садашња вредност је непромењена увек у анализи (јер она увек има па има тај износ).
Ако је камата већа од 5%, смањује се вредност друге опције, а исто тако, ако је камата мања
садашња вредност друге опције расте.
Ткд. Дивна бира опцију 1, када је камата већа од 5%, а опцију 2 када је каматна стопа мања од
5%, јер на те начине остварује већу профитабилност.
Пример 3. – !Задатак на којем је врло могуће направити грешку!
Садашња вредност 12.000 која ће бити примљена за три године, ако је каматна стопа 3%,
износи?
У овом задатку обратимо посебну пажњу на овај део:
Садашња вредност која ће бити примљена за три године –

овако формулисана реченица осликава будућу вредност, а не садашњу, и ми треба да нађемо
садашњу вредност.
Поступак је јасан, заменимо у формулу и добијемо износ.

𝑭𝑽
𝑷𝑽 = = ... = 10.981,97
(𝟏 + 𝒓)𝒏
Пример 4. - !Задатак на којем је врло могуће направити грешку!
Будућа вредност 15.000 динара који су уложени на две године, по каматној стопи 4% износи?
У овом задатку обратимо посебну пажњу на овај део:

Будућа вредност који су уложени на две године
Овако формулисана реченица осликава садашњу вредност, а не будућу, и ми треба да нађемо

будућу вредност.
Поступак је јасан, заменимо у формулу и добијемо износ.

FV = PV x ( 1 + r) n = ... = 16.224

174
Пример 5. – Теорија
Како каматна стопа опада, тако се садашња вредност будућих очекиваних приноса повећава,
а инвестициона потрошња расте (желе да улажу у инвестиције и боље им је да позајмљују
новац по нижој каматној стопи).
Пример 6.
Шта је карактеристично за особу која није склона ризику:

 не учествује у играма где је подједнака вероватноћа губитка и добитка
 не купује здравствено осигурање, ако сматра да је ризик да се разболи мали
 гранична корисност њеног богатства се смањује када доходак расте.
Пример 7.
Раст броја акција различитих предузећа доводи до смањења идиосинкратског ризика.
Пример 8.
Ако Бојана стави 4.500 динара на рачун са каматом од 10% колико ће новца имати после 14
година према правилу 70?
𝟕𝟎 𝟕𝟎
n = 𝟏𝟎𝟎 𝒓 = = 𝟕 година
𝟏𝟎𝟎 × 𝟎,𝟏
Према резултату који смо добили, закључујемо да је потребно 7 година да би се износ

дуплирао, а пошто нас пита колико ће новца имати после 14 година, то значи да ће имати
четири пута већи износ, јер се новац два пута дуплирао.
После првог дуплирања, Бојана ће имати 9.000, што је стање на рачуну након 7 година; а
након другог дуплирања, Бојана ће имати 18.000 динара, што је стање на рачуну након 14 год.

175
#НЕЗАПОСЛЕНОСТ
ДЕВЕТНАЕСТИ ЧАС: НЕЗАПОСЛЕНОСТ
Незапосленост подразумева број радно активних људи спремних да раде за тренутну

вредност наднице који нема посао, а активно га тражи.
Мерењем незапослености бави се РЗС и то тако што:

1. броји оне којима се пружа помоћ због незапослености
2. путем анкете о радној снази (АРС), где држава испитује радну снагу по узорку, а
процењује и доноси одлуку за незапосленост на нивоу целе привреде.
Разлике у методама
број људи којима треба помоћ за АРС

незапосленост
јефтин метод скуп метод
нема узорачке грешке има узорачке гдешке
не користи се у бројним земљама па није користи се у доста земаља па су подаци
упоредив упоредиви
зависи од прописа државе
не укључује економски неактивне и
хонорарне раднике.
На основу прикупљених података из анкете, завод свако одрасло лице (старије од 15

година) сврстава у једну од 3 групе:
A. Запослени – свако ко је провео 1 део претходне недеље радећи на плаћеном радном

месту.
B. Незапослени – свако лице које је привремено отпуштено у потрази је за послом или

чека датум када ће ступити на рад на новом радном месту.
C. Не улазе у радну снагу (неактивни) – студенти, домаћице, пензионери, обесхрабрени

радници (који су одустали од тражења посла).
Радну снагу чине сви радници, укључујући све запослене и незапослене.
Незапослени је онај ко нема посао и ко је спреман да почне да ради у наредне 2 недеље, а

тражи посао у претходне 4 недеље, или је у том периоду чекао да почне да ради.

176
#ФОРМУЛЕ
1. ОДРАСЛО СТАНОВНИШТВО = Запослени + Незапослени + Неактивни
2. РАДНА СНАГА = Запослени + Незапослени

изведено: Р.С. = Одрасли – Неактивни
3. СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ – однос броја незапослених и радне снаге
𝒏𝒆𝒛𝒂𝒑𝒐𝒔𝒍𝒆𝒏𝒊
u = 𝒓𝒂𝒅𝒏𝒂 𝒔𝒏𝒂𝒈𝒂 × 𝟏𝟎𝟎 – проценат радне снаге који је незапослен
4. СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ – однос броја запослених и одраслог становништва
𝒛𝒂𝒑𝒐𝒔𝒍𝒆𝒏𝒊
𝒆 = × 𝟏𝟎𝟎 – проценат одраслог становништва које је запослено
𝒐𝒅𝒓𝒂𝒔𝒍𝒐 𝒔𝒕𝒂𝒏𝒐𝒗𝒏𝒊š𝒕𝒗𝒐
5. СТОПА АКТИВНОСТИ (Учешћа радне снаге)
𝒓𝒂𝒅𝒏𝒂 𝒔𝒏𝒂𝒈𝒂
𝒂 = × 𝟏𝟎𝟎 – проценат одраслог становништва које припадају радној снази
6. СТОПА НЕААКТИВНОСТИ (Неучешћа радне снаге)
𝒏𝒆𝒂𝒌𝒕𝒊𝒗𝒏𝒊
𝒊 = × 𝟏𝟎𝟎 – проценат одраслих који су неактивни
Стопа незапослености је веома користан показатељ стања на тржишту рада, али не и

савршен јер:
 не укључује обесхрабрене раднике
 не прави разлику између пуног и пола радног времена
 не укључује то да неки људи намерно дају погрешне информације у вези са радним
статусом.

177
#ВРСТЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
ПРЕМА ИЗВОРУ ПРОБЛЕМА ПРЕМА ПОНАШАЊУ НА ТРИЖИШТУ РАДА

1. Фрикциона 1. Вољно незапослени (они који не желе да
2. Структурна раде за тренутну надницу а припадају
3. Класична радној снази.
4. Циклична
2. невољно незапослени (они који желе да
раде за тренутну надницу, али су и даље
незапослени)
А) ВОЉНЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
1. Фрикциона незапосленост
 настаје јер је радницима потребно време да пронађу посао који највише одговара
њиховом укусу и жељама.
 Генерално је кратког рока за већину радника
 Спада у вољне незапослености, јер иако би радници који траже посао по својој жели
прихватили неки посао и мимо тога, они ипак одлучују да трагају за послом који им
највише одговара, па бивају вољно незапослени.
2. Структурна незапосленост
 нема довољно радних места у струци, тј. на одређеним тржиштима рада, да би се
обезбедио посао за све оне који желе да раде у својој струци. Тај феномен називамо
окупациона имобилност рада, јер ти људи не могу лако да промене струку.
 Често је дугог рока
 Спада у вољну незапосленост јер након што сазнају да не могу да раде струци,
радници не желе да раде нешто зашта нису школовани по тренутној надници
(углавном мањој него што очекују) и зато бивају вољно незапослени.
на Х оси је количина радника (L), а на У оси

надница.
Понда рада је растућа, а тражња опадајућа.
Радна снага је фиксна на нивоу LF, то

уцртавамо као вертикалну линију.
незапосленост
У пресеку се успоставља равнотежа, а
разлика између LF и L* је вољна
незапосленост (фрикциона + структурна)

178
Б) НЕВОЉНЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
1. Класична незапосленост
 Настаје услед обавезујуће минималне цене рада, моћи синдиката, па имамо вишак
рада.
 третира се као структурна незапосленост
ОБАВЕЗУЈУЋА МИНИМАЛНА ЦЕНА РАДА
Успоставимо равнотежу у W* и L*.
Ако држава уведе минималну цену рада од

200, то значи да не сме испод тога, она 250
постаје валидна и обавезујућа.
Видимо да је надница порасла, што 180

смањује тражњу за радом, јер је
послодавцима то велики трошак па мање
запошљавају.
Са друге стране повећава се понуда рада,
јер све више људи жели да ради за већу
плату, па се ствара вишак радне снаге који
представља незапосленост.
Узроци структурне (класичне) незапослености:

1. закон о минималној надници
2. моћ синдиката – држе надницу изнад равнотеже
3. теорија ефикасних надница (предузећа држе високу надницу јер верују да то
повећава продуктивност)
2. Циклична незапосленост
 подразумева пад запослености због пада привредне активности предузећа (нпр. због
короне – многи људи добијају отказ и остају без посла, јер пада тражња за добрима
па предузеће мање привређује па му нису потребни многи радници.)
 тако демотивисани људи смањују и понуду рада, јер се смањила и тражња за радом,
па они одустају од посла.

179
Проблеме незапослености можемо сврстати у 2 групе:
A. Дугорочни – природна стопа незапослености (уобичајена незапосленост - фрикциона)

B. Краткорочни – цикличне незапосленост (годишње флуктуације незапослености око
њене природне стопе.
#Тражење посла
- Тражење посла је процес у коме радници проналазе послове који одговарају њиховим
укусима и вештинама.
- Секторска померања су промене у саставу тражње у гранама или регионима у земљи.

Остављају без посла одређене раднике, па су они принуђени да траже посао који је у складу
са њиховим вештинама и укусима.
- Фрикциона незапосленост је неизбежна у свакој привреди, а осигурање за случај

незапослености повећава незапосленост.
#Синдикати
- Синдикат је удружење радника које преговара са послодавцима о платама и условима рада.
Колективно преговарање је процес у којем синдикати и предузећа долазе до заједничког

договра о условима запошљавања.
Синдикат се бори за више зараде, веће бенефиције, и боље услове рада.
Ако синдикат не испуни шта је хтео, радници се повлаче и организују штрајк, а то није добро
за предузеће.
Када синдикат повећа надницу, тиме повећава и понуду рада, а смањује тражњу, што доводи
до незапослености.
То можемо повезати и са тим да када синдикати повећају плате у једном делу привреде,
повећавају и понуду рада у другом делу (одлазе радници у друге делатности).
#Теорије ефикасних надница

1. здравље радника – веће плате, радник се здравије храни и бива продуктивнији
2. флуктуације радника – веће плате смањују подстицаје радника да мењају радна места
3. залагање радника – са већом платом радник је мотивисанији за рад
4. квалитет радника – предузеће већим платама привлаче боље групације радника који
конкуришу за запослење.
Шта држава ради да не би било:

 Фрикционе незапослености – смањује помоћ за незапосленост, па ће радник мање да
бира послове, повећа транспарентност информација о пословима, ионда људи брже
налазе посао (инфостуд)
 Структурне незапослености – улаже у усавршавање радника, да би се прилагодио
свакој струци; олакшава процес запошљавања у смислу администрације.
 Цикличне незапослености
o експанзивна монетарна политика – снижава каматеи и повећава понуду новца
o експанзивна фискална политика – снижава порезе и повећава јавну потрошњу.
180
#НОВАЦ
ДВАДЕСЕТИ ЧАС: МОНЕТАРНИ СИСТЕМ

Новац је све оно што се користи као општеприхваћено средство плаћања .
Функције новца су:

1. средство плаћања – служи за измирење дугова
2. средство размене – за будуће трансакције
3. обрачунска јединица – мерило цена и вредности
4. чувар вредности – омогућава временско разграничење куповине и продаје, и преноси
куповну моћ из садашњости у будућност.
Врсте новца:
A. Робни новац
o добра коа се користе као новац и имају унутрашњу вредност (злато)
B. Декретни новац
o то је новац без унутрашње вреднсти проглашен декретом
o „фиат новац“ – нема вредност сам по себи
C. Кредитни ноцац
o свако монетарно потраживање које се може искористити за куповину добара
или услуга.
Укупна новчана маса се састоји из готовог новца и депозита по виђењу.
Готов новац (готовина, кеш) су папирне новчанице и метални новац у рукама најшире
јавности. Најприхваћеније су средство плаћања у савременој привреди.
Депозити по виђењу су новци на рачунима у банци којима можемо приступити исписивањем

чека, путем картице.
Дебитне картице служе за тренутно плаћање. Садрже новац који заиста имамо на рачуну.
Банка је ту посредник. Пошто њима плаћамо и немамо дугове, испуњена је функција средства
плаћања па дебитне картице јесу новац.
Кредитне картице служе за осложено плаћање. НЕ садрже новац који заиста имамо на
рачуну, него се њима задужујемо код банке која наплаћује камату. Пошто се задужујемо
постоје дугови и није испуњена функција средства плаћања, те кредитне картице нису новац.
Ликвидност је лакоћа којом се имовина може претворити у новац (средство размене).

Најликвиднија имовина је новац и депозити, а грађ. објекти и машине рецимо, су неликвидни.
Понуда новца је количина расположивог новца у привреди.
Фискална политика се односи на промену државних издатака (G) и пореза (Т)

Разликујемо:
 експанзивну - повећање државне потрошње или смањење пореза
 рестриктивну – смањење државне потрошње или повећање пореза
Фискалну политику спроводи држава.

181
#НОВАЦ
Монетарна политика се односи на промену понуде новца у привреди (Ms) и каматне стопе (r)
Разликујемо:
 експанзивну – повећање понуде новца и смањење каматних стопи
 рестриктивну – смањење понуде новца и повећање каматних стопи
Монетарну политику спроводи централна банка, што је код нас НБС.

Централна банка је институција која спроводи монетарну политику, тј утиче на понуду новца
и има право да емитује новац.
У привреди је боље да имамо благу инфлацију него да имамо дефлацију.

Блага инфлација показује да напредујемо у целини, а блага дефлација да назадујемо јер нам
константно опадају цене.
Пословне банке су институције које се баве примањем депозита и давањем кредита. То су

финансијски посредници.
Банка прима депозите од штедиша (плаћа пасивну каматну стопу) и даје их инвеститорима
путем кредите (наплаћује активну каматну стопу).
Пословне банке један део депозита морају да чувају као резерве код НБС и њих не може
употребити за издавање кредита. Та количина депозита назива се обавезним резервама
банке, а колики ће тај део бити зависи од стопе коју прописује Централна банка.
Остатак депозира пласирају путем кредита или улажу у друга финансијска средства.
Давањем кредита, банке повећавају колчину новца у привреди, али не и укупног богатства,
јер то ради Централна банка.
#БИЛАНСИ СТАЊА ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ И ПОСЛОВНИХ БАНАКА

Активу чини имовина, а пасиву извори те имовине.
БИЛАНС СТАЊА ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ БИЛАНС СТАЊА ПОСЛОВНЕ БАНКЕ
РЕЗЕРВЕ РЕЗЕРВЕ ДЕПОЗИТИ

ОБВЕЗНИЦЕ
ГОТОВИНА ВИШАК РЕЗЕРВИ
КРЕДИТИ
Вишак резерви су резерве банке изнад законског максимума.

182
#НОВАЦ
#МУЛТИПЛИКАЦИЈА
Пословне банке имају моћ мултипликације – новац се више пута користи.
Новчани мултипликатор (m) показује за колико се увећава новчана маса у зависности од

почетног депозита.
То је реципрочна вредност удела резерви које се могу пласирати у позмице, односно износ
новца који банкарски систем ствара од сваке јединице резерви.
1 СТОПА ОБАВЕЗНИХ
m= РЕЗЕРВИ
𝑅
Укупну понуду новца у привреди чини новац који се добија кредитном експанзијом.
Њу добијамо као производ новчаног мултипликатора и почетног депозита (m x D)
Дакле, понуду новца чине сви депозити пословних банака, али осим њих и готовина
независно од депозита, па је коначна понуда новца:
1
M=𝐺 + × 𝐷
𝑅
ДЕПОЗИТИ
ГОТОВИНА СТАНОВНИШТВА
МУЛТИПЛИКАТОР
Инструменти монетарне политике којима се регулише количина новца у оптицају:
1. Стопе обавезних резерви

o ако је стопа висока, понуда новца и новчани мултипликатор су мали, а што је
мања већи су понуда новца и мултипликатор.
2. Есконтна стопа (референтна стопа) је она по којој пословне банке узимају кредите од
централне банке и на основу које се одређују све друге каматне стопе.
o што је већа, смањује се понуда новца, а повећава каматна стопа банки (морају
да зараде, јер узимају кредите од ЦБ по високим стопама)
o што је нижа, већа је понуда новца и мање су каматне стопе пословних банака
3. Операције на отвореном тржишту

o куповина и продаја ХОВ од стране Централне банке
o ако ЦБ купује обвезнице повећава се понуда новца
o ако ЦБ продаје акције смањује се понуда новца
Три светске централне банке:
A. Европска ЦБ – банке које чине Европску монетарну унију

B. Енглеска банка – Банка Велике Британије
C. Федералне резерве – банка САДа

183
#ИНФЛАЦИЈА
ДВАДЕСЕТПРВИ ЧАС: РАСТ НОВЦА И ИНФЛАЦИЈА

Тржиште новца је део финансијског тржишта где се сусрећу понуда и тражња за новцем.
1. Понуда новца
 представља количину располиживог новца у привреди
 одређује је централна банка и она је фиксна (значи равна линија)
r
М – новчана маса
2. Тражња за новцем
 представља потрбу привреде за новцем; колико привреда жели да има новца
 Кејнсова три мотива држања новца су:
o трансакциони мотив – људи држе новац да би куповали добра и услуге и
вршили плаћања
o спекулативни мотив – размишља да ли да држи новац код себе или да
штеди. Ако су ниске каматне стопе држаће код себе, а ако су високе
неће.
o превентивни мотив – за непланиране случаје
Мs
Мd
М/P

184
#ИНФЛАЦИЈА
Класична дихотомија – подела варијабли на номиналне и реалне.
Номиналне варијабле мере се у новцу (вредносним јединицама).

Реалне варијабле мере се у физичким (количинским) јединицама.
НОМИНАЛНИ БДП РЕАЛНИ БДП

текуће цене базне цене
мења се као мења се као
последица и цена последица само
и количина количине
РУ (Р-цена У-кол) У (количина)
Фишеров ефекат – кориговање реалне каматне стопе за утицај инфлације.
r = i - πe
очекивана
реална каматна
инфлација
стопа
номинална к.с.
Номинална каматна стопа после опорезивања добија се формилом:
i = i – i x t
𝒎
− реална понуда новца
𝒑
М – новчана маса; номинална понуда новца, она је фиксиранам јер ју је одредила Централна
банка.
Квантитативна теорија новца каже да номинална понуда новца одређује цене, а да стопа
раса М одређује раст цена (инфлацију).
Брзина оптицаја новца (V) је стопа по којој новац иде из руке у руку – колико се пута гошње
новчић од 1 динар користи за плаћање.
𝑷𝒀 𝒏𝒐𝒎𝒊𝒏𝒂𝒍𝒏𝒊 𝑩𝑫𝑷
V= =
𝑴 𝒏𝒐𝒎𝒊𝒏𝒂𝒍𝒏𝒂 𝒑𝒐𝒏𝒖𝒅𝒂 𝒏𝒐𝒗𝒄𝒂
Ако нпр имамо да је V= 1000/200 и добијемо резултат 5, то значи да би се остварила потрошња

од 1000, сваки динар новца мора да се троши у просеку 5 пута годишње.
Номинални БДП у овом случају представља износ који у овој привреди троше људи, а износ
испод црте, укупну количину новца.
Квантитативна једначина новца је одатле:
М V = РУ
а одатле изразимо и Р:
𝑉
Р= × 𝑀
𝑌

185
#ИНФЛАЦИЈА
Овај модел се увек користи.
- На Х оси означавамо новчану масу (номиналну понуду новца – М)

- На левој У оси означавамо вредност новца (1/р), а на десној У оси означавамо цене.
- На оси где су вредности иде се од мање ка већој вредности, одоздо нагоре.
- На оси где су цене иде се од мање ка већој вредности, одозго надоле.
- Понуда новца (Мѕ) је вертикална линија (јер ју је банка фиксирала на одређеном нивоу)
- Тражња је опадајућа крива, јер што је нижа вредност новца, то људи желе више да га држе
код себе.
- Када банка повећава номиналн понуду новца, понуда новца се помера удесно (на криву
Мѕ1) где се опет фиксира.
- Тада на десној У оси видимо да долази до повећања цене са Р на Р1 (пази да се не збуниш
јер на тој оси веће вредности су доле), док је и на другој У оси, дошло до пада вредности
новца. – ИНФЛАЦИЈА.
- Обрнута ствар се дешава на кривој црвене боје, која представља ситуацију када држава
смањује понуду новца. У тој ситуацији видимо да долази до повећања вредности новца и
пада цена.
Монетарна неутралност, све оно на шта не утиче понуда новца, а то су реалне варијабле.

186
#ИНФЛАЦИЈА
Инфлација је повећање општег нивоа цена у привреди, где номинална вредност новца расте,
али реална опада.
Трошкови инфлације су:

1. НУЖНИ
 Трошкови коже за ципеле
- то је додатно време које улажемо за време високе инфлације, да бисмо више
пута ишли у банку како би обавили неке трансакције док још имамо вредност
тога.
 Трошкови јеловника
- то су трошкови промене цена, јер у периодима инфлације морамо стално
усклађивати цене и штампати нове ценовнике, а тако трошимо ресурсе.
2. Пореске дисторзије – плаћају се много већи порези
3. Трошкови неочекиване инфлације – редистрибуција дохотка од зајмодаваца ка

зајмопримцима.
 Зајмодавцима је лошије јер су на губитку, а зајмопримцима је боље, јер њихов
дуг који је раније вредео више сада фактички много мање вреди и реално су на
добитку.
4. Инфлаторна илузија, илити трошкови лоших калкулација, јер људи не разумеју баш
најбоље шта се дешава и не могу да знају реалну вредност новца.

187
#ИНДЕКС ПОТРОШАЧКИХ ЦЕНА
ДВАДЕСЕТДРУГИ ЧАС: ИНДЕКС ПОТРОШАЧКИХ ЦЕНА

Индекс потрошачких цена (IPC) је мерило укупних цена добара и услуга које купује типични
потрошач и однос цена потрошачких корпи.
Показатељ је којим меримо трошкове живота.
Кораци у одређивању индекса:
1. Одредити корпу
- цене које су најважније за једног потрошача
2. Сазнати цене за сваки временски период
3. Израчунати цену корпе  Q x Cq.

- мењају се само цене, а не количине.
4. Изабрати базну годину и израчунати индекс:
𝑇𝑐 (𝑡𝑒𝑘𝑢ć𝑎 𝑐𝑒𝑛𝑎)
IPC = × 100 ! За типичну потрошачку корпу узимамо ону из базне године.
𝑇𝑏( 𝑏𝑎𝑧𝑛𝑎 𝑐𝑒𝑛𝑎)
Интерпретација износа: Цена потрошачке корпе у 202... се повећала .........% у односу на цену
у базној години.
5. Израчунати стопу инфлације
𝐼𝑃𝐶 𝑡 − 𝐼𝑃𝐶 𝑝𝑟𝑒𝑡ℎ𝑜𝑑𝑛𝑒

π= × 100
𝐼𝑃𝐶 𝑝𝑟𝑒𝑡ℎ𝑜𝑑𝑛𝑒
Интерпретација: Индекс потрошачких цена се у текућој години променио за .....% у ондосу на

претходну годину.
Да бисмо могли да поредимо варијабле кроз време без утицаја инфлације, ми одређене
износе коригујемо за ифлацију формулом:
𝐼𝑃𝐶 𝑡
Хт = Ха х 𝐼𝑃𝐶 𝑎
новчани израз
нечега у новчани израз нечега
текућој години у години а( то је износ
који се коригује за
износ инфлације)
Интерпретација: променљива Ха у претходном периоду еквивалентна је променљивој текућег

периода Хт, узимајући у обзир утицај инфлације.

188
Ову страницу можеш користити за бележење твојих најбитнијих појмова:

189
Ову страницу можеш користити за бележење твојих најбитнијих појмова:

190
Назив: Скрипта из Основа економије, издање прво
Шифра производа: С-О.Е. 1/20-1
Број издања: Прво
Тип папира: А4
Бр. страна: 190
Произвођач: Аспект Београд. 
Аутор: Марко Новаковић
Телефон: 061/ 617-4551
Мејл адреса: aspektvizija@gmail.com
Земља порекла: Србија
Година штампе: 2020/2021
СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА.

Скрипта - О.Е. - PDF верзија PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Скрипта - О.Е. - PDF верзија PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs

С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs

Оскудност представља ситуацију када су ресурси једног друштва ограничени, и

Принципи 8 9 и 10 говоре како привреда функционише у целини. (анализирају се раст

Стохастички карактер економских принципа је степен вероватноће да ће се нека

Економски принципи деле се на:

С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs

Принцип #1 – Људи морају да праве изборе

Главни проблем друштва је ограниченост ресурса, па тако постоји потреба да се ти ресурси

Битне одлуке које се тичу савременог друштва јесу:

Најзначајнији избор који се прави на нивоу друштва је избор између ЕФИКАСНОСТИ и

Ефикасност представља максимално коришћење оскудних ресурса, док правичност

Ефикасност и правичност су готово увек у негативној корелацији.

Уколико се држава одлучи на поштовање правичности увођењем мера којима ће се

ефикасност (увећање ек. колача)

правичност (једнака расподела)

Такође битан је избор између ЕФИКАСНОСТИ и ЕФЕКТИВНОСТИ.

С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs

Принцип #2 – Трошак нечега је оно чега се одричете да бисте то

Опортунитетни трошак нечега јесте оно чега морамо да се одрекнемо да

Опортунитетни трошкови састоје се из:

Износ опортунитетног трошка је вредност пропуштене користи, и израчунава се стављањем

КОЛИЧИНА ДОБРА Б БРОЈ САТИ ЗА П−ЊУ 1 ЈЕДИНИЦЕ ДОБРА А

Опортунитетни трошкови произилазе из чињенице да је време наш кључни оскудни ресурс.

Израчунати опортунитетне трошкове у производњи оба добра у Немачкој.

100 рачунара = 200 тона пшенице

п-ња 1 рачунара = 200т : 100 = 2 тоне пшенице

п-ња 1т пшенице = 100 : 200т = 0,5 комада рачунара

Колико је часова потребно за производњу 1 јединице поризвида:

С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs

Принцип #3 – Рационални људи размишљају о „граничним“

Граничне- маргиналне промене су стална ситна прилагођавања постојећем плану

Тако рецимо, имамо случај авиокомпанија.

С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs

Принцип #4 – Људи реагују на подстицаје

У већини случајева највећи подстицај за људе јесте новац (бонуси, повишице за

Прва група принципа односила се на принципе индивидуалног одлучивања, и та прва група

С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs

Принцип #5 – Трговина може сваког довести у бољи положај

Једноставно, трговина омогућава државама да извозе оне производе које најбоље и

Принцип #6 – Тржишта су обично добар начин да се организују

Падом комунизма, развија се тржишна привреда. Тржишна привреда је је привреда која

На слободном тржишту, које се састоји од много купаца и продаваца, долази до нивелације

Иако су превасходно сви заинтересовани за лични интерес, цене су кључни инструмент

С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs

Принцип #7 – Владе су понекад у стању да побољшају тржишне

Разлози због којих држава интервенише јесу:

Тржишни неуспех је ситуација где тржиште не успева само да оствари ефикасну

a) ЕКСТЕРНАЛИЈЕ – некомпензован утицај поступка једне особе на добробит треће

c) ЈАВНА ДОБРА - држава је неопходна да би обезбедила јавна добра као што су

С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs

Принцип #8 – Животни стандард земље зависи од њене

Продуктивност је количина добара и услуга произведена у јединици времена, и то најчешће

Количина произведених производа

С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs

Принцип #9 – Цене расту када држава штампа превише новца

Стопа инфлације је процентуална промена нивоа цена у односу на претходни период.

Инфлација је понекад толико висока да долази до феномена хиперинфлације.

Разлози због којег држава штампа новац могу бити:

Принцип #10 – Друштво се на кратак рок суочава са избором између

Филипсова крива значајна је за разумевање привредног

С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs