1.

DESET PRINCIPA EKONOMIJE

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

• Reč ekonomija (privreda) potiče od grčke reči (oικονομικος =
oikonomikos) što znači “onaj koji upravlja domaćinstvom”.
• U Staroj Grčkoj reč ekonomija je podrazumevala vođenje
jednog gazdinstva, ali primetićete sličnosti između vođenja
domaćinstva i privrede.
• Svako domaćinstvo kao i privreda treba da vodi računa:
- Kolikim budžetom raspolaže?
- Šta su prihodi?
- Šta su rashodi?
- Da li je opravdano da se zadužuje?
- Koliki su troškovi zaduživanja?

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Društvo i ograničeni resursi
• Upravljanje resursima (rad, zemlja, kapital) sa kojima
društvo raspolaže predstavlja veoma važnu aktivnost s
obzirom da su resursi oskudni (retki).
• Oskudnost znači da društvo ima ograničene resurse i
da ne može proizvesti sva dobra i usluge, odnosno da
ne mogu svi stanovnici imati sve što požele. Otuda se i
razlikuje životni standard po zemljama.
• Ekonomija je nauka koja proučava na koji način
društvo upravlja svojim retkim resursima.
• Ekonomija, kao zasebna nauka, se formirala tek u 18.
veku, a kao tvorac klasične ekonomije se smatra
Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning
 I Individualno odlučivanje
Na koji način pojedinci donose odluke?
1. Svaki pojedinac se suočava sa izborom.
2. Oportunitetni trošak – cena nečega čega moram da
se odreknem.
3. Racionalni pojedinci donose odluke na margini,
odnosno u graničnim slučajevima.
4. Ljudi reaguju na podsticaje.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 II Na koji način se odvija interakcija
(međusobno delovanje) ljudi u privredi
5. Trgovina je obostrano korisna za svakog pojedinca.
6. Tržišta obično predstavljaju dobar način
organizovanja ekonomske aktivnosti.
7. Država može ponekad da poboljša ekonomske
rezultate, odnosno da ispravi neuspehe tržišta.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

III Kako funkcioniše privreda kao celina

8. Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti

da proizvodi dobra i usluge.
9. Cene rastu kada država štampa više novca nego što
je potrebno.
10. Društvo je u kratkom roku suočeno sa izborom
između inflacije i nezaposlenosti.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Princip #1: Ljudi moraju da naprave izbor
• U praksi, da bi smo postigli jedan cilj neophodna je
određena žrtva (treba nečega da se odreknemo).
• Evo nekih primera gde smo suočeni sa izborom:
- Dokolica ili rad,
- Hrana naspram odeće,
- Efikasnost ili pravičnost.

“Nema besplatnog ručka!”

Svaki put kada donosimo odluku,

to znači da se odričemo jednog cilja
zarad ostvarivanja nekog drugog!
Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning
Društvo se suočava sa izborom između:
• Efikasnosti - društvo teži da na najbolji način upotrebi
ograničene resurse sa kojima raspolaže (veličina
ekonomskog kolača).
• Pravičnosti - koristi od efikasne upotrebe resursa treba
da budu jednako raspodeljene (distribuirane) između
svih članova društva (tzv. raspodela kolača).
• Primer: Socijalno osiguranje treba da pomogne ugroženim
grupama stanovništva. Građani sa višim ličnim primanjima,
plaćaju više po osnovu poreza na dohodak građana. Kada
država radi alokaciju sredstava od bogatih ka siromašnima,
indirektno destimuliše npr. zalaganje na poslu jer lica sa
višim primanjima plaćaju viši porez (kada država iseče kolač
na više jednakih parčadi, svako parče postaje manje).
Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning
Princip #2: Trošak ostvarivanja nekog cilja jednak je
onome čega se odričemo da bismo taj cilj ostvarili

• Donošenje odluke o obavljanju bilo koje

aktivnosti zahteva poređenje troškova i koristi
od te aktivnosti i svake druge alternative:
- Da li da idem na fakultet ili da počnem da radim?
- Da li da učim ili da se nađem sa prijateljima?

• Oportunitetni trošak jeste ono čega se moramo

odreći da bi postigli određeni cilj (npr. fakultet
ili posao).
Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning
Košarkaška zvezda LA
Lakers-a Kobe Bryant
odlučio je da napusti
koledž i da odmah
nakon srednje škole
zaigra za profesionalni
tim u kome može
zaraditi milione dolara.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Princip #3: Racionalni pojedinci donose
odluke na margini

• Pojedinci donose odluke poredeći marginalne

(granične) troškove i koristi.
• Marginalne (granične) promene (troškovi i
koristi) predstavljaju mala prilagođavanja u
postojećim aktivnostima.
• Primer: U vreme ispitnog roka, student ne odlučuje da li će pasti
na svim ispitima ili će učiti 24 sata, nego da li će provesti još
jedan dan ponavljajući gradivo ili gledajući TV.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Princip #4: Ljudi reaguju na podsticaje

• Marginalne (granične) promene u troškovima ili

koristima podstiču ljude da reaguju na podsticaje, zato
uvek odluke treba doneti na osnovu poređenja
marginalnih troškova i koristi.
• Odluka o izboru jedne alternative u odnosu na drugu,
dešava se u slučaju kada su granične koristi te
alternative veće od graničnih troškova!
• Primer: U vreme ispitnog roka, student ne odlučuje da li će
pasti na svim ispitima ili će učiti 24 sata, nego da li će
provesti još jedan dan ponavljajući gradivo ili gledajući TV.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Princip #5: Svako ima koristi od trgovine

• Trgovina omogućava ljudima da se

specijalizuju u obavljanju onih aktivnosti u
kojima mogu postići najbolje rezultate.
• Ljudi imaju koristi od međusobne trgovine.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

Princip #6: Tržišta najčešće predstavljaju dobar
način organizovanja ekonomske aktivnosti

• U tržišnoj privredi resursi se alociraju kroz

decentralizovano odlučivanje mnogih preduzeća i
domaćinstava; svi oni se nalaze u međusobnoj
interakciji na tržištu roba i usluga.
- Domaćinstva donose odluke o tome šta će kupiti od roba i
usluga na tržištu i za koga će raditi.
- Preduzeća odlučuju o tome koga će zaposliti i šta će
proizvoditi.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Princip #6: Tržišta najčešće predstavljaju dobar
način organizovanja ekonomske aktivnosti

• Adam Smith je:

- začetnik tzv. klasične škole ekonomije i ekonomije kao
samostalne naučne discipline;
- njegova knjiga „Bogatstvo naroda“ (1776) je kapitalno delo
klasične ekonomije i spada u grupu najuticajnijih knjiga;
- tvorac izraza “nevidljiva ruka tržišta” i „laissez-faire“
principa po kome je tržište i tržišni mehanizam savršen, tako
da se zalagao za slobodu tržišta;
- bio protiv intervencije države u privredi (državni
intervencionizam).
Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning
 Princip #7: Država ponekad može da poboljša
funkcionisanje tržišta
• Neuspeh (nesavršenost) tržišta znači da tržište ipak
ne uspeva efikasno da alocira raspoložive resurse.
• U slučaju tržišnog neuspeha država može da
interveniše i na taj način podstakne ostvarivanje
efikasnosti i pravičnosti.
• Izvor neuspeha tržišta može biti:
• eksternalija, koja nastaje kada jedna osoba ili firma svojom
aktivnošću nameće troškove/koristi nekoj drugoj osobi ili
preduzeću;
• tržišna moć, koja predstavlja sposobnost pojedinca ili
preduzeća da ima značajan uticaj na formiranje tržišne cene.
Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning
 Princip #8: Životni standard zemlje zavisi od
njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge

• Životni standard može se izmeriti na nekoliko načina:

- Poređenjem ličnih dohodaka;
- Poređenjem ukupne tržišne vrednosti nacionalnog
proizvoda.
• Skoro sve varijacije u životnom standardu između dve
zemlje mogu se pripisati različitom nivou
produktivnosti.
• Produktivnost predstvalja količinu dobara i usluga
koju radnik proizvede po radnom satu.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Princip #9: Cene rastu kada država štampa
previše novca
• Inflacija predstavlja povećanje ukupnog
(opšteg) nivoa cena u privredi.
• Jedan od uzroka inflacije jeste rast ukupne
količine novca u opticaju.
• Kada država pusti u opticaj veliku količinu
novca, vrednost novca opada.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

Princip #10: Privreda je u kratkom roku suočena
sa izborom između inflacije i nezaposlenosti
• Filipsova kriva ilustruje kratkoročni izbor
između inflacije i nezaposlenosti:
Inflacija → Nezaposlenost
To je kratkoročni izbor!
• Poslovni ciklus predstavlja neredovne i
nepredvidive fluktuacije u privredi koje se mere
brojem zaposlenih ili proizvodnjom dobara i
usluga.
Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning
 Rezime
• Kada pojedinci donose odluke suočeni su sa
izborom između različitih alternativnih rešenja.
• Trošak bilo koje aktivnosti se meri
propuštenom šansom.
• Racionalni pojedinci donose odluke poredeći
granične troškove i granične koristi.
• Ljudi menjaju svoje ponašanje kao odgovor na
podsticaje sa kojima se suočavaju.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Rezime
• Trgovina je uzajamno korisna aktivnost.
• Tržišta su uglavnom dobar mehanizam koordinacije
između ekonomskih subjekata, ali nisu savršen
mehanizam.
• Država potencijalno može da doprinese ispravljanju
tržišnog neuspeha.
• Produktivnost je osnovni izvor životnog standarda
stanovništva.
• Osnovni izvor inflacije je rast ukupne količine novca u
opticaju.
• Privreda je suočena sa kratkoročnim izborom između
inflacije i nezaposlenosti. Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning
2. RAZMIŠLJATI KAO EKONOMISTA

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Ekonomista kao naučnik
• Ekonomija je nauka koja proučava na koji način
društvo upravlja svojim ograničenim resursima.
• Svaka nauka ima svoju terminologiju:
• Matematika
• integrale  aksiome  vektore
• Psihologija
• ego  id  kognitivnu disonancu
• Ekonomija
• ponuda  oportunitetni troškovi  elastičnost 
potrošačev višak  tražnja  komparativna prednost

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

• Ekonomija Vas uči...
- Da razmišljate u pravcu stalnog poređenja
alternativa;
- Da sprovedete evaluaciju (vrednovanje, procenu)
troškova individualnih i društvenih izbora;
- Da proučavate i razumete na koji način su određena
ekonomska pitanja i događaji povezani.
• Ekonomski način razmišljanja . . .
- Podrazumeva objektivan i analitički način
razmišljanja;
- Ekonomista koristi naučni metod.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Naučni metod:
Posmatranje, teorija i ponovo posmatranje

• Ekonomista koristi apstraktne modele da bi

objasnio kompleksne događaje iz realnog okruženja.
• Razvija teorije, prikuplja i analizira podatke kako bi
izvršio evaluaciju (ocenu) teorije.
• Primer: Šta se dešava sa privredom kada država promeni
količinu novca u opticaju? Sigurno će se količina novca u
opticaju odraziti na nivo cena. Setimo se hiperinflacije
1990-tih godina u Srbiji.

CENE = f (količine novca)

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning
 Šta je uloga pretpostavki (hipoteza)?
• Ekonomisti prave pretpostavke da bi na
jednostavniji način objasnili svet oko sebe.
• Veština naučnog načina razmišljanja sadržana je
u izboru pravih pretpostavki.
• Primer: Kada proučavamo kratkoročne uticaje politike,
možemo pretpostaviti da su cene fiksne na kratak i
fleksibilne na dugi rok.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Ekonomski modeli
• Ekonomisti koriste modele pomoću kojih
uprošćavaju realnost.
• Dva osnovna ekonomska modela su:
• Dijagram kružnog toka
• Granica proizvodnih mogućnosti

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Dijagram kružnog toka
• Dijagram kružnog toka je vizuelni model privrede
koji pokazuje tok novca na tržištu između
preduzeća i domaćinstava.

• U model su uključena:
1. preduzeća i domaćinstva,
2. tržište faktora proizvodnje i tržište dobara/usluga.

• Faktori proizvodnje su inputi koji se koriste za

proizvodnju dobara i usluga (zemlja, rad i kapital ).

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

Preduzeća: Na tržištu dobara i usluga:
• proizvode i prodaju • Preduzeća prodaju
dobra i usluge • Domaćinstva kupuju
• koriste faktore
proizvodnje
Na tržištu faktora proizvodnje:
Domaćinstva:
• Domaćinstva prodaju
• kupuju i troše dobra i
• Preduzeća kupuju
usluge
• poseduju i prodaju
faktore proizvodnje

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

Slika 1 Dijagram kružnog toka

TRŽIŠTA
Prihodi Izdaci
DOBARA I USLUGA
Preduzeća prodaju
Prodata Kupljena
Domaćinstva kupuju
dobra i dobra i
usluge usluge

PREDUZEĆA DOMAĆINSTVA
•Proizvode i prodaju •Kupuju i troše dobra
dobra i usluge i usluge
•Unajmljuju i koriste •Poseduju i prodaju
faktore proizvodnje faktore proizvodnje

Faktori TRŽIŠTA Rad, zemlja,

proizvodnje kapital
FAKTORA PROIZVODNJE
Nadnice, profiti, •Domaćinstva prodaju Dohoci
rente •Preduzeća kupuju
= Tokovi inputa
I autputa
= Tokovi novca

Copyright © 2004
Copyright South-Western/Thomson
© 2004 South-Western Learning
 Kriva proizvodnih mogućnosti
• Kriva proizvodnih mogućnosti pokazuje kombinaciju
proizvoda koji se mogu proizvesti u jednoj privredi u zavisnosti
od raspoloživih faktora proizvodnje i tehnologije.
• Privreda može proizvesti bilo koju kombinaciju proizvoda „na i
unutar“ krive, ali ne i izvan krive jer ne raspolaže resursima.
• Kriva proizvodnih mogućnosti prikazuje oportunitetni trošak
jednog dobra iskazan prema drugom dobru!
• Kriva proizvodnih mogućnosti može da se promeni ukoliko
dođe do promene tehnologije.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Slika 2 Kriva proizvodnih mogućnosti

Količina
proizvedenih
računara

3,000 D

C
2,200
2,000 A
kriva
proizvodnih
mogućnosti
1,000 B

0 300 600 700 1,000 količina

proizvedenih automobila
Copyright © 2004 South-Western/Thomson
Copyright©2003 Southwestern/ThomsonLearning
Learning
 Slika 3 Pomeranje granice proizvodnih mogućnosti

Količina
proizvedenih
računara
Tehnološki napredak povećava
4,000 količinu automobila i računara
koji privreda može da
proizvede!
3,000

2,100 E
2,000
A

0 700 750 1,000 Količina

proizvedenih automobila
Copyright © 2004
Copyright South-Western/Thomson
© 2004 South-Western Learning
 Mikroekonomija i Makroekonomija
• Mikroekonomija se fokusira na pojedinačne
ekonomske subjekte
• Na koji način domaćinstva i preduzeća donose
odluke i kako međusobno deluju na tržištima.
• Makroekonomija posmatra privredu u celini
• Usmerava pažnju na šire ekonomske koncepte kao
što su inflacija, nezaposlenost i ekonomski rast.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Ekonomista kao savetnik u kreiranju javne
politike

• Kada ekonomista pokušava da objasni svet,

onda se nalazi u ulozi naučnika.
• Kada ekonomista pokušava da promeni svet,
tada se nalazi u ulozi savetnika.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Pozitivna nasuprot normativnoj analizi

• Pozitivna (deskriptivna) analiza opisuje svet onakav

kakav jeste.
• Primer: Zakon o minimalnoj ceni rada izaziva
nezaposlenost.
• Normativna (preskriptivna) analiza sadrži izjave o
tome kakav svet treba da bude.
• Primer: Država treba da poveća minimalnu zaradu.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Da li je ovo pozitivna ili normativna izjava?

• Povećanje minimalne zarade dovešće do pada

?
zaposlenosti među slabo kvalifikovanom radnom
snagom.
POZITIVNA

? • Veći budžetski deficit prouzrokovaće rast kamatnih

stopa
POZITIVNA ?
Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning
 Da li je ovo pozitivna ili normativna izjava?

• I pored smanjenja zaposlenosti slabo kvalifikovane

?
radne snage, treba nastaviti sa povećanjem
minimalne zarade.
NORMATIVNA

? • Država bi trebala da primora duvansku industriju da

pokrije troškove lečenja bolesti izazvanih pušenjem
među siromašnom populacijom.
NORMATIVNA
?
Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning
 Ekonomisti svuda u svetu
• . . . služe kao savetnici u procesu kreiranja politike na
sva tri nivoa državne vlasti:
• Zakonodavnoj,
• Izvršnoj i
• Sudskoj.
• Dobar ekonomista nije uvek isključiv.
• Primer: Ekonomska politika u jednu ruku može da poveća
efikasnost, a u drugu da smanji jednakost. Javne politike
mogu da donesu korist sadašnjim generacijama, a na štetu
budućih.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Zašto među ekonomistima postoje neslaganja?
• Ekonomisti ne moraju biti saglasni u pogledu
validnosti alternativnih pozitivnih teorija o tome
kako funkcioniše svet.
• Oni mogu imati različite poglede i načela pa će
stoga, imati i različite normativne predloge o tome
koju politiku treba sprovoditi.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Tabela 2 Primeri neslaganja među ekonomistima

Tvrdnja (i procenat) ekonomista koji se slažu:

1. Ograničenje visine zakupnina smanjuje kvantitet i kvalitet

raspoloživih stanova. (93%)
2. Carinske stope i uvozne kvote najčešće smanjuju opšte
ekonomsko blagostanje. (93%)
3. Promenljivi i plivajući devizni kurs omogućavaju povoljne
međunarodne monetarne aranžmane. (90%)
4. Veliki budžetski deficit ima nepovoljan uticaj na privredu. (83%)
5. Minimalne nadnice povećavaju nezaposlenost među mladim i
nekvalifikovanim radnicima. (79%)
6. Vlada bi trebalo da preuredi sistem socijalne zaštite u pravcu
"negativnog poreza na dohodak." (79%)

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Rezime
• Ekonomisti prave odgovarajuće pretpostavke i kreiraju
uprošćene modele kako bi bolje objasnili svet u kome živimo.
• Dva jednostavna ekonomska modela su:
- dijagram kružnog toka i
- granica proizvodnih mogućnosti.
• Ekonomija kao nauka je podeljena na:
• Mikroekonomiju koja proučava odluke koje domaćinstva i
preduzeća donose na tržištu,
• Makroekonomiju koja proučava tendencije i pojave u
celokupnoj privredi.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning

 Rezime
• Pozitivnom analizom se opisuje svet onakav kakav jeste.
• Normativna analiza sadrži izjave o tome kakav bi svet trebalo
da bude.
• Kada ekonomisti daju normativne izjave više se ponašaju kao
savetnici kreatora politike, nego kao naučnici.
• Ekonomisti koji savetuju kreatore ekonomske politike mogu da
ponude međusobno suprotstavljene savete bilo zbog razlika u
naučnom viđenju ili zbog različitih načela koja slede.
• Dešava se i da ekonomisti postignu saglasnost oko određenih
pitanja, ali da kreatori politke odluče da ignorišu njihove savete.

Copyright © 2004 South-Western/Thomson Learning