Рад и економски аспекти друштва

Медији и комуникација

1. Која су основна обележја фордизма и постфордизма?

Фордизам је био доминантан модел у индустријској производњи током
већег дела ХХ века. Добио је име по индустријалцу Хенрију Форду. Он је
у својој фабрици аутомобила развио масовну производњу базирану на
коришћењу покретне траке која је одређивала темпо рада. Овакав вид
производње је убрзао је саму производњу. Такође је довео до масовне
производње једног истог производа који је због тога постао јефтин и
доступан већини. Масовна производња се исто тако показала као мана.
Теже им је било да продају него да произведу неки продукт. Потрошачи
су постали захтевнији. Тражили су иновације у асортиману. Једино
решење: брзе промене производног асортимана и производњу малих
серија производа са посебним карактеристикама.
Постфордизам или тојотизам је нови систем флексибилне производње.
То је заправо могућност брзог прилагођавања захтевима тржишта. Овакав
систем омогућио је напредак у технологији (компјутеризам) и брзо
редизајнирање производа.

2. Шта је прекаријат?
Прекаријат (лат. Precarius- привремен, несталан, несигуран) је назив за
категоију људи који раде на уговор, односно привреме и повремене
послове који обично нису обезбеђени са социјалним осигурањем и
другим привилегијама које носи стални посао, а неретко су и лошије
плаћени. Гај Стендинг је 2011. овај појам у социологију увео.

3. Која су основна обележја капиталистичког а која социјалистичког

привредног система?
Капитализам је економски систем кога карактерише:
  Приватно власништво над производним ресурсима ( то значи да
појединци могу у целини да поседују фабрике, машине, земљиште,
природна богатства)
 Лична добит- профит
 Конкуренција и сувернитет потрошача (тржиште је независно од
државе)

Социјализам је економски систем кога карактерише:

 Колективно власништво над производним ресурсима (то обично

значи да држава одлучује о коришчењу свих производних ресурса)
 Постизање циљева које поставља држава (од појединца се
очекује да води рачуна о добру свих)
 Државна контрола економских токова, тј. централизована или
командна економија (колико, и на кој начин ће се производити)

4. Која три подсистема чине друштвени систем?

Три подсистема чине друштвени систем су култура, економија и политика.

5. Шта изражава цена?

Цена односно тржишна вредност не мора зависити од употребе вредности
неке робе. Цену формира однос понуде и потражње на тржишту. Због истог
разлога она може варирати током дана.

6. Шта представља основни узрок инфлације?

Инфлација је израз који означава пораст општег нивоа цена у економији.
Узрок инфлације је повећање новца у оптицају.

7. Наведи и објасни врсте незапослености.

Фрикцијска незапосленост је оно време између два посла када појединци
губе или својевољно мењају посао, али у кратком вроку налазе нови.
Можемо је упоредити са вожњом аутобусом. Фрикцијска незапосленост би
представљала вожњу између две станице.
Структурална незапосленост је ситуација када на тржишту рада постоји
потреба за радницима, али квалификације незапослених не одговарају
потребама послодаваца.
 Циклична незапосленост се јавља у ситуацијама када број незапослених
лица значајно надилази број слободних радних места. Он се јавља
циклично у ситуацијама економских криза.
Флексибилна запосленост је посебан облик незапослености. То су
послови са скраћеним радним временом и послови на уговор.

8. На који начин је новац трансформисао друштво?

Георг Зимил је део најзначајнији допринос социолошкој аналии новца.
Он тврди да је употреба новца трансформисала многе друштвене односе.
 Лична зависност ( једно лице слуга другом) замењена је уговорним
односима. Новац чини човека слободним да бира за кога ће радити.
 Омогућава успостављање оноса са потпуно непознатим и просторно
удаљеним појединцима
 Олакшава поделу рада јер поједностављује размену различитих
врста роба и услуга
 Рационализација- довођење у везу циља и средства која су
неопходна за његово остварење. Калкулација постаје основ погледа
на живот.

9. Шта су синдикати?
Синдикат је главни преговарач који заступа интересе радника. Има улогу
да институционализује сукобе у сфери рада.

10. Која је основна разлика старих и нових медија?

Главна разлика старих и нових медија је везана за смер комуникације. У
старим медијима информација путује од пошаљиоца ка мноштву
примаоца, а нови медији омогућују вишесмерне мрежне комуникације,
где примаоци могу истовремено бити и пошиљаоци порука.

11. Дефиниши појам масовног друштва?

Масовно друштво као друштво карактерише атомизација, која подразумева
слабљење примарних, пре свега породичних веза. Усамљени из
традиционалног друштва искорењени, такозвани човек гомиле постаје
лако пријемчив за различите врсте активнпсти и садржаја који су
усмерени ка маси. Настаје у време индустријализације и урбанизације па
 га карактерише масовна производња, масовна потрошња повезана са
ширењем тржишта, масовно образовање и масовни медији. Овај тип
друштва доминирао је током двадесетог века. Сматра се да га данас у
развијеним земљама потискује постиндустријалиско друштво (Турен),
односно умрежено друштво (Кастелс), односно постмодерно друштво.

12. Шта је симуларкум?

Симуларкум је појам који је у филозофију и друштвене науке увео
француски филозоф Жан Бодријар да би описао стање раздвојености наших
представа о стварности од саме стварности. Изворно симуларкум означава
лажну слику, утвару, привид; нешто што није изведено из ентитета него
представља паралелну слику. Ми живимо у свету симуларкума. Његова
одлика је да је то унапред предвидив след догађаја.
Ива Попић IV3