Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac

Pojam ekonomije
Re ekonomija potie od grke rei koja znai ,,onaj koji upravlja
domainstvom. Na prvi pogled, njeno poreklo moe izgledati neobino. !li, ustvari,
domainstva i ekonomije imaju mnogo toga zajednikog.
"edno domainstvo mora da donese mnoge odluke. #ora da odlui$ ko obavlja
odre%ene zadatke i ta zauzvrat dobija& 'o kuva ruak& 'o pere ve& 'o dobija kola
vie posle ruka& 'o bira ta e se gledati na (V& )kratko, domainstvo mora da
alocira svoje oskudne resurse na svoje lanove, uzimajui u obzir sposobnosti, trud i
elje svakog lana.
*oput domainstva, i drutvo mora da donosi mnogobrojne odluke. +rutvo mora
da odlui koji e se poslovi obavljati i ko e ih obavljati. *otrebni su mu ljudi koji e
proizvoditi hranu, koji e praviti odeu, koji e kreirati kompjuterski so,tver. 'ad
drutvo jednom alocira ljude -kao i zemljite, zgrade i maine. na razliite poslove,
mora da alocira i autput dobara i usluga koje ti ljudi proizvode.
#ora da odlui ko e jesti kavijar, a ko krompir. #ora da odlui ko e voziti
,,,erari, a ko e se voziti autobusom.
)pravljanje resursima drutva je vano jer su resursi retki. Retkost znai da
drutvo ima ograniene resurse i da nije u stanju da proizvede sva dobra i usluge koja
ljudi ele da imaju. /a kao to domainstvo nije u stanju da svakom svom lanu da sve
to on ili ona poeli, tako ni drutvo ne moe svakom pojedincu pruiti najvii ivotni
standard kome on ili ona tei.
Ekonomija prouava kako drutvo upravlja svojim retkim resursima. ) veini
drutava, resurse ne alocira jedan centralni planer, ve se alokacija obavlja kroz
zdruene postupke miliona domainstava i preduzea. 0konomisti, stoga, prouavaju
kako ljudi donose odluke$ koliko rade, ta kupuju, koliko tede i kako investiraju svoju
ute%evinu. 0konomisti prouavaju kako ljudi me%usobno utiu jedni na druge. Na
primer, oni prouavaju kako mnotvo kupaca i prodavaca nekog dobra zajedniki
odre%uju cenu po kojoj se to dobro prodaje i koliinu koja se prodaje. 0konomisti
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 2
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
analiziraju sile i trendove koji utiu na ekonomiju u celini, ukljuujui rast prosenog
dohotka, udeo stanovita koji nije u stanju da na%e posao i stopu rasta cena.
*rouavanje ekonomije ima mnogo aspekata4 a ovu oblast ujedinjuje nekoliko
centralnih ideja. ) nastavku rada baviemo se osnovnim principima ekonomije tj sa
deset principa ekonomije. 5vih deset principa su kratak pregled onoga to ekonomija
jeste.
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 6
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
DESET PRINCIPA EKONOMIJE
I KAKO LJUDI DONOSE ODLUKE
Nema misterije oko toga ta je ,,ekonomija. /ilo da govorimo o ekonomiji 7os
!n%elesa, 8!+ ili celog sveta, ekonomija uvek predstavlja grupu ljudi koji tokom
ivota svakodnevno stupaju u me%usobne odnose. *oto ponaanje ekonomije oslikava
ponaanje pojedinaca koji ine ekonomiju, posmatranje ekonomije treba zapoeti sa
etiri principa individualnog odluivanja.
I.1 Princi 1! Lj"#i se s"o$a%aj" sa i&'orom
(Ne ostoji 'es)atan r"$ak*+
5dluivanje rezimira
izreka$ ,,Ne postoji besplatan
ruak. +a bismo dobili neto
to nam se dopada, obino
moramo da se odreknemo
neeg drugog to nam se,
tako%e, dopada. 5dluivanje
zahteva odmeravanje vrednosti
jednog cilja u odnosu na drugi.
9azmotrimo sluaj studentkinje koja mora da odlui kako da alocira svoj
najdragoceniji resurs : vreme. #oe sve vreme da ui ekonomiju4 moe da ui
psihologiju4 ili, moe da podeli vreme na te dve oblasti. ;a svaki sat koji provede uei
jedan predmet, mora da se odrekne jednog sata koji je mogla da provede uei drugi. ;a
svaki sat koji provede u uenju, ona se odrie jednog sata koji je mogla da provede u
dremanju, vonji bicikla, gledanju (V:a, ili na poslu s pola radnog vremena za dodatnu
sumu novca koju e moi da potroi.
<li, posmatrajmo sluaj roditelja koji odluuju kako da potroe porodini dohodak.
#ogu da kupe hranu, odeu ili da odu na porodini odmor. <li, mogu da utede jedan
deo svojih primanja za dane kad budu u penziji ili za ,akultetsko obrazovanje svoje
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije =
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
dece. 'ad odlue da potroe neto novca na neko od ovih dobara, imaju manje novca
koji mogu da potroe na neko drugo dobro.
'ad se ljudi grupiu u drutva, oni se suoavaju sa razliitim vrstama izbora.
'lasian izbor je izbor izme%u >puaka i butera. to vie potroimo na nacionalnu
odbranu -puke. da bi odbranili granice od stranih agresora, to manje moemo da
potroimo na potroaka dobra -buter. da bismo podigli ivotni standard kod kue.
) savremenom drutvu vano je odmeravanje vrednosti -izbor. izme%u iste
okoline i visokog nivoa dohotka. ;akoni po kojima preduzea moraju da smanje
zaga%enost poveavaju troak proizvodnje dobara i usluga. ;bog visokih trokova, ova
preduzea na kraju zara%uju manji pro,it, isplauju nie plate, naplauju vie cene, ili se
ovi elementi kombinuju. +akle, iako nam zakoni o zaga%enju donose korist jer imamo
istiju ivotnu okolinu i bolje zdravlje, oni imaju troak u obliku smanjenja prihoda
vlasnika preduzea, radnika i kupaca.
"o jedan izbor sa kojim se suoava drutvo je izbor izme%u e,ikasnosti i
pravinosti. E,ikasnost znai da drutvo dobija maksimum od svojih oskudnih resursa.
Pra%i$nost znai da se koristi od tih resursa pravdeno raspodeljuju na sve lanove
drutva. +rugim reima, e,ikasnost se odnosi na veliinu ekonomskog kolaa, a
pravinost na nain raspodele tog kolaa. 'ad vlade kreiraju svoju politiku, esto se
deava da se ova dva cilja sukobljavaju.
*osmatrajmo politiku koja je usmerena na postizanje ujednaenije raspodele
ekonomskih dobrobiti. Neke od ovih politika, na primer, sistem socijalne pomoi ili
osiguranje u sluaju nezaposlenosti, pomau onim lanovima drutva kojima je novana
pomo najpotrebnija. +ruge politike, na primer, porez na dohodak pojedinca, zahtevaju
od ,inansijski uspenih da doprinseu vie od drugih u podrci vladi. #ada ove politike
donose korist kroz postizanje vee pravinosti, one imaju i trokove u vidu smanjene
e,ikasnosti. 'ada vlada raspodeli dohodak od bogatih ka siromanima, ona smanjuje
nagradu za vee zalaganje na poslu, kao rezultat toga, ljudi rade manje i proizvode
manje dobara i usluga. +rugim reima, kad vlada pokua da isee ekonomski kola na
ujednaenije komade, kola postaje manji.
'ada je ova tema u pitanju, posebno velike polemike potresaju 8!+, moglo bi se
rei, decenijama. )pravo je pitanje oporezivanja bogatih bio velik motiv nekim
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije ?
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
milionerima da se i direktno ukljue u politiki ivot. <nteresantno je da su politiki
programi zasnovani na oporezivanju bogatih do sada uvek zaustavljani nakon to bi bili
pokrenuti. +o kulminacije ova tema dolazi upravo u dananjosti. !ktuelni predsednik
5bama najustrije zagovara poreza za bogate, ali, kao to je istorijski posmatrano bilo i
za oekivati, polako odstupa od svog, do sada, vrstog stava. 'rajem 6326:e godine
odjeknula je vest kako je 5bama pristao da pomeri svoj prag bogatstva -i prag za
oporezivanje. sa 6@3.333,33 dolara na ?33.333,33 dolara. Ni ova ci,ra nije konana jer
jo nije dobijen odgovor iz suprotnog tabora koji trai da dodatno oporezovani budu
samo oni koji na godinjem nivou zara%uju vie od 2.333.333,33 dolara.
*re nego to iznesemo stav po ovom pitanju raistiemo neke kljune stvari. *re
svega, kod nas postoji uvreena percepcija da su bogatai kriminalci, ljudi sumnjive
prolosti, jo sumnjivijeg morala, ali i ljudi koji su krivi zbog toga to je veina
stanovnitva siromana, to je drava u raspadu, to se loe ivi. < to nije samo danas
tako, ta percepcija ima svoju dugu istoriju postojanja na ovom prostoru.
!ko je neko doao do svog bogastva, ali i do 2333,33 dinara, na nezakonit nain,
ako je nekoga opljakao ili ako je prekrio pravne norme i tako stekao svoj imetak ili
njegov deo, onda se situacija sa takvom osobom ne razreava debatom da li treba da
plaa vei porez, ve tako to dotini biva procesuiran za dela koja je uinio i ako se
dokae da je on kriv za ista tad ide u zatvor, imovina steena krivinim delom se
oduzima i problem je reen na pravedan i e,ikasan nain. 5seali smo potrebu da jasno
razluimo pitanje steenog bogatstva kako bismo na pravedan nain dalje posmatrali
ideju dodatnog oporezivanja bogatih.
)obiajeni AargumentA da bogati trebaju da plaaju vee poreze -koncepcija
progresivnog oporezivanja. sastoji se u AobjaenjuA da onaj ko ima vie treba i da plati
vie poreza, i obrnuto. 'akav je to argument& ta on poruuje& ta je njegova smisao&
*oruka je potpuno jasna$ ajde da oporezujemo vie one sposobnije i uspenije,
kako bismo mogli da ,inansiramo one neuspenije i nesposobnije koji se nalaze ili na
socijalnoj pomoi ili u birokratsko:politikim stolicama. Niko od njih ne pravi novu
vrednost. Niko od njih ne gura drutvo napred. Niko od njih ne pravi tehnologije, izume
i pro,ite koji su osnovne pretpostavke ukupnog napretka. ) pitanju su, budimo jasni,
paraziti koji troe novac koji su zaradili drugi.
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije @
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
*ostavljamo pitanje zbog ega bi drutvo tolerisalo one koji ne doprinose
napretku drutva& Njih niko ne moe terati da rade, ali onda nije pravedno ni da budu na
grbai uspenih u tom drutvu. 8vako snosi odgovornost za ivot koji je izabrao. < nije
pravedno da drugi plaaju greke svakog od nas. <znad svega, svako snosi odgovornost
za svoj ivot.
)speni trebaju svakom drutvu. Njih ne treba tlaiti. Na njih ne treba svaljivati
nepotrebne terete. Njima treba omoguiti normalne uslove. Neka budu jo uspeniji.
Neka budu jo bogatiji. Njihov uspeh moe imati povoljne posledice po sve nas.
8poznaja da ljudi moraju da vre izbor ne govori nam sama po sebi koje e odluke
oni doneti ili bi trebalo da donesu. 8tudent ne bi trebalo da napusti studije psihologije
samo zato to bi, ako to uradi, poveao vreme koje mu stoji na raspolaganju za
studiranje ekonomije. +rutvo ne treba da prestane da titi okolinu samo zato to
regulacija u toj oblasti smanjuje na materijalni ivotni standard. 8iromane ne treba
zanemarivati samo zato to pomo koja im se prua smanjuje njihovu motivaciju za rad.
<pak, saznanje da se u ivotu mora vriti izbor jeste vano, jer e ljudi verovatno
donositi dobre odluke samo ako razumeju mogunosti koje im stoje na raspolaganju.
I.- Princi -! Tro.ak ne$e/a jeste ono $e/a se o#ri$ete #a 'iste to #o'i)i
*oto ljudi moraju da biraju, odluivanje podrazumeva da se vri pore%enje
izme%u trokova i koristi alternativnih pravaca delovanja. ) mnogim sluajevima troak
neke aktivnosti nije tako oigledan kao to to na prvi pogled izgleda.
*osmatrajmo, na primer, odluku da li da se upiete na ,akultet. 'orist je u
intelektualnom obogaenju i ivotu sa boljim mogunostima za zaposlenje. !li, ta je
troak& +a biste odgovorili na ovo pitanje, moete doi u iskuenje da saberete sav
novac koji troite na kolarinu, knjige, sobu i hranu. <pak, ovaj ukupni iznos ne
predstavlja na pravi nain ono ega se odriete da biste proveli jednu godinu na
,akultetu.
*rvi problem koji se javlja u vezi s ovim odgovorom jeste da on ukljuuje neke
stavke koje, u stvari, ne predstavljaju trokove poha%anja ,akulteta. Bak i da ste
prekinuli kolovanje, morali biste negde da spavate i da se hranite. 8oba i hrana
predstavljaju trokove poha%anja ,akulteta samo u onoj meri u kojoj su skuplji na
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije C
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
,akultetu nego negde drugo. )stvari, trokovi sobe i hrane na ,akultetu mogu da budu i
manji nego kirija i ishrana koju biste platili da ivite za svoj gro. ) tom sluaju, uteda
koju biste ostvarili na sobi i hrani predstavlja korist od poha%anja ,akulteta.
+rugi problem sa ovakvim proraunom trokova jeste da izostavlja najvei troak
odlaska na ,akultet 1 vae vreme. 'ad provedete jednu godinu sluajui predavanja,
itajui udbenike, piui seminarske radove, niste u stanju da to vreme provedete
radei neki posao. ;a veinu studenata, plata koje se odriu da bi poha%ali ,akultet
predstavlja najvei pojedinani troak njihovog obrazovanja.
Oort"nitetni tro.ak neke stvari
jeste ono ega se odriete da biste tu
stvar dobili. *rilikom donoenja bilo
koje odluke, recimo, da li da se upiu
na ,akultet, donosioci treba da budu
svesni oportunitetnih trokova koji
prate svaki mogui postupak. ) stvari,
oni ih obino i jesu svesni. 8portisti
stasali za ,akultet, koji mogu da zarade
milione ako napuste kolovanje i
pro,esionalno se bave sportom, u
potupnosti su svesni da je njihov
oportunitetni troak studiranja na
,akultetu veoma visok. Ne iznena%uje
njihov zakljuak da korist od studiranja
nije vredna troka.
'obi /rajant se opredelio da umesto
odlaska na koled, odmah nakon srednje
kole, sportsku karijeru nastavi u N/! za
milionski ugovor.
I.0 Princi 0! Raciona)ni )j"#i rami.)jaj" o (/rani$nim s)"$aje%ima+
5dluke u ivotu retko su iskljuivo crno:bele, ukljuuju i nijanse sive. ;a vreme
ruka, odluka koju donosite nije da li ete gladovati ili se prejesti, nego da li ete uzeti
jo jednu kaiku krompir:pirea. ;a vreme ispitnog roka, vaa odluka nije da li ete
potpuno zanemariti ispite ili ete uiti 6? sata dnevno, nego da li ete provesti jo jedan
sat pregledajui beleke umesto da gledate televiziju. 0konomisti koriste termin
/rani$ne 1mar/ina)ne2 romene da bi opisali stalna sitna prilago%avanja postojeeg
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije D
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
plana delovanja. <majte na umu da >margina znai >granica, pa marginalne ili
granine promene predstavljaju podeavanja u okviru granica onoga to inite.
) mnogim situacijama, ljudi donose najbolje odluke ako razmiljaju o graninim
sluajevima. *retpostavimo, na primer, da pitate prijatelja za savet koliko godina da se
kolujete. !ko on bude poredio nain ivota osobe sa doktorskom titulom i sa nainom
ivota nekoga ko je napustio osnovnu kolu, verovatno ete se poaliti da vam ovakvo
pore%enje ne pomae pri donoenju odluke. Ve ste stekli izvesno obrazovanje i
verovatno treba da odluite da li da provedete jo jednu ili dve godine u daljem
kolovanju. +a biste doneli ovakvu odluku, potrebno je da znate dodatne koristi koje e
vam doneti jo jedna godina kolovanja -veu platu tokom ivota i radost uenja. i
dodatne trokove koje ete pretrpeti -kolarina i plata koje se odriete dok se kolujete..
*ore%enjem marginalnih koristi i marginalnih trokova u stanju ste da procenite da li
vredi kolovanju posvetiti jo jednu godinu ivota.
'ao drugi primer uzmeemo
avio:kompaniju koja treba da
odlui koliko treba da naplati kartu
putnicima koji su na >ekanju.
*retpostavimo da let aviona sa 633
sedita unutar zemlje avio:
kompaniju kota 233.333 dolara. )
ovom sluaju, proseni troak
svakog sedita iznosi 233.333
dolaraE633, to iznosi @33 dolara..
#ogli biste doi u iskuenje da zakljuite kako avionska kompanija nikad ne bi
trebalo da prodaje kartu ispod @33 dolara #e%utim, avio:kompanija moe da povea
svoj pro,it ako razmilja o graninim sluajevima. ;amislite da avion treba da poleti sa
deset praznih sedita, a da se putnik na ekanju nalazi na ulazu, spreman da plati =33
dolara za sedite. (reba li avio:kompanija da mu proda mesto& Naravno da treba. !ko
avion ima praznih sedita, troak dodavanja jo jednog putnika je zanemarljiv. #ada
proseni troak prevoza jednog putnika iznosi @33 dolara, marginalni troak je troak
samo jedne kesice kikirikija i konzerve osveavajueg pia koje e konzumirati dodatni
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije F
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
putnik. 8ve dok na >ekanju putnik plaa vie nego to iznosi marginalni troak, isplati
se da mu se karta proda.
'ao to pokazuju ovi primeri, pojedinci i preduzea mogu da donose bolje odluke
ukoliko razmiljaju o graninim sluajevima. 9acionalni donosilac odluke stupa u
akciju ako, i samo ako, marginalna korist akcije premauje marginlni troak.
I.3 Princi 3! Lj"#i rea/"j" na o#sticaje
*oto ljudi donose odluke pore%enjem trokova i koristi, njihovo ponaanje moe
da se promeni kada se promene trokovi i koristi. (anije, ljudi reaguju na podsticaje.
'ad se povea cena jabuka, ljudi odluuju da jedu vie kruaka, a manje jabuka, jer je
troak kupovine jabuka vei. )zgajivai jabuka, istovremeno, odluuju da zaposle vie
radnika i dobiju vei prinos jabuka, jer je korist od prodaje jedne jabuke tako%e vea.
'ao to emo videti, uticaj cene na ponaanje kupaca i prodavaca na tritu 1 u ovom
sluaju, na tritu jabuka 1 kljuan je za razumevanje ,unkcionisanja privrede.
CENE 4EN5INA U RE6IONU
6ra,ikon 1. 7 Cene 'en&ina " re/ion"
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije G
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
'reatori javne politike nikad ne bi trebalo da zaborave na podsticaje, jer mnoge
politike menjaju trokove ili koristi sa kojima se ljudi suoavaju, a time menjaju i
ponaanje. *orez na benzin, na primer, podstie ljude da voze manja kola koja troe
manje benzina. (aj porez podstie ljude i da se voze javnim prevozom umesto da
koriste sopstvene automobile kao i da stanuju blie radnom mestu. +a je porez dovoljno
visok, ljudi bi poeli da voze automobile na elektrinu energiju.
'ad kreatori politike ne uspevaju da shvate kako njihove politike utiu na
podsticaje, esto do%u do rezultata koje nisu ni nameravali da postignu. Na primer,
razmotrimo politiku bezbednosti vonje automobilom. +anas svi automobili imaju
ugra%ene sigurnosne pojaseve, ali to nije bio sluaj pre @3 godina. ezdesetih godina
dvadesetog veka knjiga 9al,a Nejdera Nebezbedni pri svakoj brzini izazvala je veliku
zabrinutost u pogledu bezbednosti vonje. 'ongres 8!+ je reagovao donoenjem
zakona prema kojima je sigurnosni pojas morao da postane deo standardne opreme na
novim automobilima.
Na koji nain sigurnosni pojas utie na bezbednost u vonji& +irektni uticaj je
oigledan$ kad osoba vezuje sigurnosni pojas, raste verovatnoa da e preiveti teku
saobraajnu nesreu. !li, to nije kraj prie, jer zakon utie i na ponaanje tako to menja
podsticaje. 9elevantni ,aktori su brzina i opreznost s kojom vozai upravljaju svojim
automobilima. 8pora i oprezna vonja je skupa, jer troi vozaevo vreme i energiju.
'ada odluuju u kojoj meri e biti oprezni, racionalni vozai vre pore%enje izme%u
marginalne koristi koju donosi bezbednija vonja i marginalnog troka. 5ni voze sporije
i opreznije kad je korist od poveane bezbednosti velika. Ne iznena%uje, na primer, to
ljudi voze sporije i opreznije po zale%enom, nego po suvom putu.
9azmotrimo kako zakon o korienju sigurnosnih pojaseva menja vozaev
obraun trokova i koristi. 8igurnosni pojasevi ine da saobraajne nesree manje
kotaju, jer smanjuju verovatnou da e doi do povrede ili smrti. +rugim reima,
sigurnosni pojasevi svode koristi na sporu i opreznu vonju. 7"udi reaguju na
sigurnosne pojaseve kao to bi reagovali na poboljanje uslova na putu 1 brom i manje
opreznom vonjom. 'rajnji rezultat zakona o vezivanju pojaseva, dakle, jeste vei broj
saobraajnih nesrea. 8manjena bezbednost vonje ima jasan, negativan uticaj na
peake, koji mogu lake da doive nesreu, a -za razliku od vozaa. nemaju koristi od
dodatne zatite.
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 23
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
Na prvi pogled, ova rasprava o podsticajima i sigurnosnim pojasevima moe da se
uini kao zaludno pekulisanje. <pak, u svojoj studiji objavljenoj 2GD@. godine,
ekonomista 8em *elcman pokazao je da su zakoni o bezbednim vozilima imali mnoge
od ovih posledica. *rema dokazima koje iznosi *elcman, ovi zakoni proizvode manje
smrtnih sluajeva po saobraajnoj nesrei i vie saobraajnih nesrea. Neto rezultat je
mala promena broja poginulih vozaa i porast broja poginulih peaka.
Vozni park u 8!+ Vozni park u 0vropi
*elcmanova analiza bezbednosti vonje predstavlja primer opteg principa da
ljudi reaguju na podsticaje. #nogi podsticaji koje prouavaju ekonomisti konkretniji su
od zakona o bezbednosti vonje. Nikog ne iznena%uje to ljudi voze manje automobile u
0vropi, gde su porezi na benzin visoki, nego u 8!+, gde su porezi na benzin niski.
<pak, kako pokazuje primer sa sigurnosnim pojasevima, politika moe da ima posledice
koje nisu unapred oigledne. 'ad analiziramo bilo koju politiku, moramo da uzmemo u
obzir ne samo direktne posledice, ve i one indirektne koje se javljaju usled podsticaja.
)koliko ona menja podsticaje, uticae na ljude da promene svoje ponaanje.
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 22
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
II KAKO LJUDI REA6UJU ME8USO4NO JEDNI NA DRU6E
*rva etiri principa razmatrala su kako pojedinci donose odluke. ) svakodnevnom
ivotu mnoge odluke utiu ne samo na nas same, ve i na druge ljude. 8ledea tri
principa pokazuju kako ljudi me%usobno deluju jedni na druge.
II.1 Princi 9! Tr/o%ina mo:e s%ako/ #o%esti " 'o)ji o)o:aj
Verovatno ste na vestima uli da su "apanci konkurenti 8!+ u svetskoj ekonomiji. Na
neki nain to jeste istina, jer amerika i japanska preduzea zaista proizvode mnogo
istih dobara. Hord i (ojota konkuriu za iste kupce na tritu automobila. 'ompak i
(oiba konkuriu za iste kupce na tritu personalnih raunara.
<pak, lako je doi do pogrenog zakljuka kad se razmilja o konkurenciji me%u
zemljama. (rgovina izme%u 8!+ i "apana nije poput sportskog takmienja, u kojem
jedna strana dobija, a druga gubi. ) stvari, tano je ba suprotno$ trgovina izme%u dve
zemlje dovodi obe zemlje u bolji poloaj.
RO4NA RA5MENA SR4IJA;NEMA<KA
6o#ina I&%o& U%o& Uk"no Sa)#o
2GG3. 2222,C6 2@33,== 6C22,CC :=FF,D2
2GG2. 2222,=3 22=@,C2 66@2,G2 :6G,=2
2GGC. 2?C,?6 @6=,FD CD3,6G :DD,?@
2GGD. 62F,32 C??,@? FC6,@@ :?6C,@=
2GGF. ==@,@= @FF,@3 G6?,3= :6@6,GD
2GGG. 2C@,6@ =F?,=G @?G,C? :62G,2?
6333. 2D@,?6 ?@C,66 C=2,C? :6F3,F3
6332. 6=3,3@ @?G,G@ DF3,33 :=2G,G3
6336. 6?2,F= DC6,26 233=,G@ :@63,6G
633=. 6FD,GC 2363,C@ 2=3F,C2 :D=6,CG
633?. =D6,D3 2@32,63 2FD=,G3 :226F,@3
633@. ??@,F3 23G6,63 2@=F,33 :C?C,?3
633C. C=D,33 26@2,23 2FFF,23 :C2?,23
633D. G=D,@3 62CG,D3 =23D,63 :26=6,63
633F. 22?6,33 6D3?,?3 =F?C,?3 :2@C6,?3
633G. FD2,@@ 2G??,=? 6F2G,FG :23D6,DG
6323.Ejun ?F?,C2 F?C,@= 2==2,2? :=C2,G6
(abela 2. 1 9obna razmena 8rbija:Nemaka
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 26
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
+a bismo videli zato, razmotriemo kako trgovina utie na porodicu. 'ad jedan
lan porodice trai posao, on ili ona konkurie lanovima drugih porodica koji trae
posao. *orodice postaju me%usobni konkurenti kad idu u kupovinu, jer svaka porodica
eli da kupi najbolju robu po najniim cenama. ) izvesnom smislu, dakle, svaka
porodica u privredi konkurie svim ostalim porodicama.
)prkos ovoj konkurenciji, vaa porodica nee biti u boljem poloaju ako se
izoluje od drugih porodica. )koliko bi se to desilo, vaa porodica bi morala da
proizvodi hranu i odeu sama za sebe, izgradi sama svoj dom. "asno je da vaa porodica
dobija mnogo zahvaljujui svojoj sposobnosti da trguje sa ostalima. (rgovina
omoguuje svakom da se specijalizuje za aktivnosti koje najbolje obavlja, bez obzira da
li je to rad na ,armi, ivenje ili izgradnja kue. !ko trguju sa drugima, ljudi mogu da
kupe raznovrsnija dobra i usluge po nioj ceni.
/a kao i porodice, i drave imaju korist od sposobnosti da me%usobno trguju.
(rgovina omoguava dravama da se specijalizuju za ono to najbolje rade i da koriste
raznovrsnija dobra i usluge. "apanci, su ba kao i Hrancuzi, 0gipani i /razilci, nai
partneri u svetskoj ekonomiji u istoj meri u kojoj su nam i konkurenti.
II.- Princi =! Tr:i.ta s" o'i$no #o'ar na$in #a se or/ani&"j" ekonomske
akti%nosti
*ad komunizma u 8ovjetskom 8avezu i istonoj 0vropi osamdesetih godina
dvadesetog veka verovatno predstavlja najznaajniju promenu u svetu tokom poslednjih
pedeset godina. 'omunistike zemlje ,unkcionisale su na polaznoj pretpostavci da su
centralni planeri u vladi u najboljoj poziciji da upravljaju ekonomskom aktivnou. 5vi
planeri odluivali su koja e se dobra i usluge proizvoditi, koliko e se proizvoditi i
troiti ova dobra i usluge. (eorija na kojoj je poivalo centralno upravljanje glasila je da
je samo vlada u stanju da organizuje ekonomsku aktivnost na nain koji e unaprediti
ekonomsku doborbit za zemlju u celini.
+anas je veina zemalja koje su nekad imale centralne planske privrede napustila
ovaj sistem i pokuava da razvije trinu privredu. ) tr:i.noj ri%re#i, odluke
centralnog planera zamenjene su odlukama miliona preduzea i domainstava.
*reduzea odluuju koga e zaposliti i ta e proizvoditi. +omainstva odluuju za koja
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 2=
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
preduzea e da rade i ta e kupiti za svoje dohotke. 5va preduzea i domainstva
zajedniki deluju na tritu, gde cene i lini interes rukovode njihovim odlukama.
Na prvi pogled, uspeh trinih ekonomija deluje zbunjujue. 'onano, u trinoj
ekonomiji niko ne tei ekonomskoj dobrobiti za drutvo u celini. 8lobodna trita
sastoje se od mnogih kupaca i prodavaca, brojnih dobara i usluga i svi su prvenstveno
zainteresovani za linu dobrobit. <pak, uprkos decentralizovanom odluivanju i
donosiocima odluka koji su okrenuti linim interesima, trine ekonomije su se
pokazale kao izuzetno uspene u organizovanju ekonomske aktivnosti koja unapre%uje
ukupnu ekonomsku dobrobit.
) svojoj knjizi ><straivanje prirode i uzroka bogatstva naroda objavljenoj 2DDC.
godine, ekonomista !dam 8mit izneo je najuvenije zapaanje u oblasti ekonomije:
domainstva i preduzea meusobno deluju na tritima kao da su voena nevidljivom
rukom koja ih dovodi do eljenih trinih ishoda. Jedan od ciljeva ove knjige jeste da
objasni kako ova nevidljiva ruka deluje kao arobni tapi.
Iene su instrument pomou kog nevidljiva ruka usmerava ekonomsku aktivnost.
Iene oslikavaju i vrednost nekog dobra za drutvo, i troak koji drutvo snosi da bi to
dobro proizvelo. *oto domainstva i preduzea na osnovu cena odluuju ta da kupe i
prodaju, oni i nesvesno uzimaju u obzir drutvene koristi i trokove svojih postupaka.
'ao rezultat toga, cene vode pojedinane donosioce odluka ka ishodima koji, u mnogim
sluajevima, maksimiziraju blagostanje drutva u celini.
Vana posledica umenosti nevidljive ruke da upravlja ekonomskom aktivnou
jeste da$ kad vlada spreava cene da se prirodno uskla%uju sa ponudom i tranjom, ona
ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira milionima domainstava i preduzea
koji ine privredu. 5vo pokazuje zato porezi negativno utiu na alokaciju resursa$
porezi iskrivljuju cene, a posledino i odluke domainstava i preduzea.
5na objanjava i jo veu tetu koju nanose politike koje direktno vre kontrolu
nad cenama, recimo, kontrola zakupnine. Na kraju, ona objanjava i pad komunizma. )
komunistikim zemljama cene nisu odre%ivane na tritu ve su ih diktirali centralni
planeri. Njima su nedostajale in,ormacije koje se re,lektuju kroz cene kad cene
slobodno reaguju na dejstvo trinih snaga. Ientralni planeri pretrpeli su neuspeh jer su
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 2?
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
pokuavali da vode ekonomiju drei jednu ruku vezanu iza le%a 1 nevidljivu ruku
trita.
ADAM SMIT I NE>IDLJI>A RUKA
Moda je samo sluajnost to je uvena knjiga !dama 8mita >/ogatstvo naroda
objavljena 2DDC. godine, iste godine kada su ameriki revolucionari potpisali
>+eklaraciju o nezavisnosti. 5va dva dokumenta dele zajedniko gledite tog doba da
je najbolje da se pojedinci prepuste samima sebi, bez teke ruke vlade koja e upravljati
njihovim postupcima. 5vakva politika ,ilozo,ija prua intelektualnu osnovu za trinu
ekonomiju i slobodno drutvo uopte.
Adam Smit je roen u !kotskoj ". juna #$%&.
godine' a umro je #$. jula #$()*e. +zvrio je
sistematizaciju svih ekonomskih znanja do
tada. #$$,. -odine je napisao delo
''+straivanje o prirodi i bogatstvu naroda.
.bjasnio je princip rada manu/akturnih
radionica. 0vrdio je da je radna snaga jedini
inilac proizvodnje. Jedini element trita
koji je poznavao bila je ponuda. 1ao je
teoriju apsolutnih prednosti ili vrednosti.
0vrdio je da radna snaga kao inilac
proizvodnje nije mobilna izmedju zemalja.
0eorija apsolutnih prednosti ili vrednosti
bazirala se na tome da zemlja treba da uvozi
iz inostranstva proizvode koji su je/tiniji od
domaih 2najje/tiniji u svetu3' a da izvozi
robu koja se proizvodi po najniim
trokovima 2najnie cene u svetu3.
8tatua !dama 8mita u 0dinburgu
;ato decentralizovane trine privrede ,unkcioniu tako dobro& +a li zato to se
moe raunati da e se ljudi ponaati jedni prema drugima s ljubavlju i dobrotom&
Nipoto. 0vo kako !dam 8mit opisuje me%usobno delovanje ljudi u trinoj ekonomiji$
Bovek skoro stalno zavisi od pomoi svoje brae i uzaludno je oekivati da e mu
je oni pruiti samo zbog svoje dobrote. #nogo e lake opstati ako njihovu ljubav
prema samima sebi okrene u svoju korist i pokae im da je u njihovom interesu da uine
ono to on od njih zahteva... 9uak ne dobijamo zbog dobrote mesara, pivara ili pekara,
ve zato to oni vode rauna o sopstvenim interesima...
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 2@
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
Namera svakog pojedinca nije da povea javni interes, niti on zna u kojoj meri ga
poveava... Njegova namera je samo lini dobitak, i njega ovde, kao i u mnogim drugim
sluajevima, vodi nevidljiva ruka da bi postigao cilj koji je nameravao. 4ledei lini
interes' pojedinac esto unapreuje interes drutva uspenije nego kada to zaista
namerava da ini.
8mit kae da uesnike u ekonomiji motivie lini interes i da >nevidljiva ruka
ekonomije usmerava njihov lini interes ka podsticanju opte ekonomske dobrobiti.
#noge 8mitove ideje i danas zauzimaju centralno mesto u savremenoj ekonomiji.
II.0 Princi ?! >)a#e s" oneka# " stanj" #a o'o)j.aj" tr:i.ne is@o#e
!ko je nevidljiva ruka trita toliko mona, zato nam je potrebna vlada& "edan
odgovor glasi da je nevidljivoj ruci potrebna vlada da je titi. (rita ,unkcioniu samo
ako su zakonom zatiena vlasnika prava. *oljoprivrednik nee uzgajati hranu ukoliko
oekuje da e mu neko prigrabiti etvu, restoran nee sluiti obroke ako nije siguran da
e ga gosti platiti pre odlaska. 8vi se oslanjamo na policiju i sudove koje obezbe%uje
vlada kako bi zakonski zatitila naa prava na ono to proizvodimo.
*ostoji, me%utim, jo jedan odgovor na pitanje zato nam je potrebna vlada$ mada
trita obino predstavljaju dobar nain da se organizuju ekonomske aktivnosti, od ovog
pravila postoje i neki vani izuzeci. +va su glavna razloga za vladinu intervenciju u
ekonomiji 1 unapre%enje e,ikasnosti i pravinosti. Veina politika ima za cilj da uvea
ekonomski kola ili da promeni nain na koji se kola deli.
#ada nevidljiva ruka obino vodi trita ka e,ikasnoj alokaciji resursa, to nije
uvek sluaj. 0konomisti koriste termin tr:i.ni ne"se@ za situaciju u kojoj samo trite
ne uspeva da postigne e,ikasnu alokaciju resursa. "edan od moguih uzroka trinog
neuspeha jesu eksterna)ije, odnosno uticaj postupaka jedne osobe na dobrobit neke
druge osobe. Na primer, klasini primer eksternog e,ekta je zaga%enje. "o jedan
mogui uzrok trinog neuspeha jeste tr:i.na moA, koja se odnosi na sposobnost jedne
osobe -ili male grupe. da vri nesrazmeran uticaj na trine cene. Na primer, ako je
svima u gradu potrebna voda, a postoji samo jedan bunar, vlasnik bunara ne podlee
rigoroznoj konkurenciji uz iju pomo nevidljiva ruka bi uspevala da zauzda line
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 2C
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
interese. ) prisustvu eksternalija ili trine moi, dobro kreirana javna politika moe da
povea ekonomsku e,ikasnost.
Nevidljiva ruka ponekad ne uspeva da obezbedi da se ekonomski prosperitet
raspodeli pravino. (rina privreda nagra%uje ljude u skladu s njihovim sposobnostima
da proizvedu ono za ta su drugi ljudi spremni da plate. Najbolji koarka na svetu
zara%uje vie od svetskog ampiona u ahu jednostavno zato to su ljudi spremni da
plate vie da bi gledali koarku nego ah. Nevidljiva ruka ne obezbe%uje da svako ima
dovoljno hrane, pristojnu odeu i odgovarajuu zdravstvenu negu. #noge javne
politike, recimo, porez na dohodak i sistem socijalne zatite, imaju za cilj postizanje
pravinije raspodele ekonomske dobrobiti.
9ei da vlada u nekim sluajevima moe da pobolja trine ishode ne znai da e
ona uvek to i uraditi. "avnu politiku ne kreiraju an%eli, ve politiki proces koji je
daleko od savrenog. *onekad se politike kreiraju samo da bi nagradile politike
monike. *onekad ih kreiraju lideri sa dobrim namerama koji ne raspolau potpunim
in,ormacijama. "edan od ciljeva studija ekonomije jeste da vam pomogne da procenite
kada je vladina politika opravdana jer poboljava e,ikasnost ili pravinost, a kada nije.
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 2D
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
III KAKO BUNKCIONICE PRI>REDA KAO CELINA
;apoeli smo rad time kako pojedinci donose odluke, a zatim smo razmotrili
kako ljudi me%usobno deluju jedni na druge. 8ve ove odluke i me%usobno delovanje
zajedno ine >ekonomiju ili >privredu. *oslednja tri principa tiu se ,unkcionisanja
privrede kao celine.
III.1 Princi D! Ei%otni stan#ar# &em)je &a%isi o# njene soso'nosti #a
roi&%e#e #o'ra i "s)"/e
9azlike u ivotnom standardu u razliitim delovima sveta sve su izraenije.
*roseni !merikanac je 6333. godine imao dohodak u iznosu od =?.233 dolara. <ste
godine, proseni #eksikanac zara%ivao je F.DG3 dolara, a proseni Nigerijac F33. Nije
iznena%enje da ove velike razlike izme%u prosenih dohodaka oslikavaju razlike u
kvalitetu ivota. 8tanovnici zemalja s visokim dohotkom imaju vie televizora, vie
automobila, bolju ishranu, bolju zdravstvenu zatitu i dui ivotni vek nego stanovnici
zemalja sa niskim dohotkom.
*romene ivotnog standarda tokom vremena tako%e su velike. ) 8!+ su dohoci
tokom istorije rasli za oko 6 posto godinje -uzimajui u obzir promene trokova
ivota.. *o ovoj stopi, proseni dohodak udvostruava se svakih =@ godina. (okom
proteklog veka, proseni dohodak uveao se oko osam puta.
ta objanjava ove velike razlike u ivotnom standardu izme%u zemalja i tokom
vremena& 5dgovor je iznena%ujue jednostavan. 8koro sve promene ivotnog standarda
mogu da se pripiu razlikama u ro#"kti%nosti zemalja 1 odnosno, koliini dobara i
usluga koju radnik proizvede za sat vremena. ) zemljama u kojima su radnici u stanju
da proizvedu veliku koliinu dobara i usluga po jedinici vremena, veina ljudi ima vii
ivotni standard4 tamo gde su radnici manje produktivni, veina ljudi mora da se
zadovolji loijim standardom. 8lino tome, stopa rasta produktivnosti jedne zemlje
odre%uje stopu rasta prosenog dohotka.
Hundamentalni odnos izme%u produktivnosti i ivotnog standarda jeste
jednostavan, ali su posledice dalekosene. !ko ivotni standard prvenstveno zavisi od
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 2F
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
produktivnosti, onda su ostala objanjenja od drugorazrednog znaaja. Na primer,
moemo doi u iskuenje da porast ivotnog standarda amerikih radnika tokom
proteklog veka pripiemo zakonima o sindikatima i minimalnoj nadnici. <pak, pravi adut
amerikih radnika jeste porast njihove produktivnosti.
PROSE<NA 5ARADA STANO>NIKA
Po&icija 5em)ja Uk"no " USDF
2 8!+ @?,?@3
6 <rska @3,DC?
= 7uksemburg @6,F?D
?
vajcarska
@3,6?6
@ !ustralija ??,GF=
C Velika /ritanija ??,D?=
D 'anada ?6,6@=
F Norveka ?C,2@=
G "una 'oreja =@,?3C
23 Jolandija ?D,3@C
22 !ustrija ?=,@@@
26 vedska =D,D=?
2= +anska ?@,@C3
2? "apan =@,2?=
2@ Hrancuska =F,26F
2C panija =?,=FD
2D Hinska =C,CDC
2F /elgija ??,=C?
2G <zrael 6F,F3?
63 Nemaka ?3,66=
62 <talija ==,@2D
66 Krka 6C,6G@
6= *ortugalija 66,D?6
6? 9epublika Beka 2G,C=3
6@ 8lovaka 2G,3CF
6C *oljska 63,3CG
6D 0stonija 2D,=6=
6F #a%arska 2G,?=D
(abela 6. 1 *rosena zarada stanovnika po zemljama u 6322. godini
5dnos izme%u produktivnosti i ivotnog standarda ima znaajne posledice i za
javnu politiku. 'ad razmatramo kako neka politika utie na ivotni standard, kljuno
pitanje glasi kako e ona uticati na nau sposobnost da proizvedemo dobra i usluge. +a
bi poveali ivotni standard, kreatori politike moraju da poveaju produktivnost tako to
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 2G
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
e obezbediti da radnici budu bolje obrazovani, da imaju sredstva koja su im potrebna
za proizvodnju dobara i usluga i pristup najboljoj raspoloivoj tehnologiji.
III.- Princi G! Cene rast" ka# #r:a%a .tama re%i.e no%ca
"anuara 2G62. godine u Nemakoj dnevne novine su kotale 3,=3 maraka. #anje
od dve godine kasnije, novembra 2G66. iste novine su kotale D3.333.333 maraka. 8ve
ostale cene u toj privredi porasle su za slian iznos. 5va epizoda predstavlja jedan od
najspektakularnijih istorijskih primera in,)acije, porasta opteg nivoa cena u ekonomiji.
#ada se u 8!+ nikad nije desila in,lacija slina onoj u Nemakoj, dvadesetih
godina dvadesetog veka, povremeno je in,lacija ipak predstavljala problem za privredu.
(okom sedamdesetih, recimo, ukupni nivo cena vie se nego udvostruio, a predsednik
Hord nazvao je in,laciju >dravnim neprijateljem br. 2. ;a razliku od tog perioda,
in,lacija je tokom devedesetih godina bila na nivou od oko = posto godinje, po ovoj
stopi bilo bi potrebno preko 63 godina da se cene udvostrue. *oto visoka in,lacija
namee razliite trokove drutvu, odravanje in,lacije na niskom nivou predstavlja cilj
kreatora ekonomske politike irom sveta.
ta je uzrok in,lacije& ) skoro svim sluajevima visoke ili trajne in,lacije, krivac
je, izgleda, isti 1 porast koliine novca. 'ada vlada emituje velike koliine novca u
zemlji, njegova vrednost opada. *oetkom dvadesetih godina u Nemakoj, kad su cene
u proseku trostruko rasle meseno, i koliina novca je trostruko rasla svakog meseca.
0konomska istorija u 8!+ ukazuje na slian, mada manje dramatian zakljuak$ visoka
in,lacija iz sedamdesetih bila je u vezi sa brzim rastom koliine novca, a niska in,lacija
iz devedesetih bila je u vezi sa sporim rastom koliine novca.
Nikako nije za pohvalu to to je upravo naa zemlja postigla svetski rekord kada
je in,lacija u pitanju. ) toku 2GG6. godine in,lacija u 89" iznosila je 2GF23,6L. <n,lacija
se nastavila i u 2GG=. godini.
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 63
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
(okom 2GG= 89 "ugoslavija je
bila pogo%ena hiperin,latornom
krizom. (o je najvea in,lacija
koja je zabeleena u 8rbiji, a i u
istoriji oveanstva. Iene
proizvoda su rasle veoma brzo
ak i vie od =33L za samo
nekolika sata i esto je dinar
postajao samo pare papira.
'urs marke je skakao svakog
dana. 8ve vie novca se
tampalo i nove novanice su
imale sve vie nula.
!ko je ka,a kotala 2.333.333,33 dinara, za par sati bi cena ka,e iznosila 6.333.333,33
dinara. (ri speci,ina inioca doprinela su ubrzanju in,lacije i njenom prelasku u
hiperin,laciju u prolee 2GG=.$
2. dolo je do masivne ekspanzije novane mase usled drastinog poje,tinjenja
cene kredita u aprilu 2GG=.
6. trebalo je doneti odluku o ,inansiranju etve 2GG=.
=. desilo se zamrzavanje cena u skoro celoj trgovinskoj mrei. ;amrzavanje cena
juna 2GG=, pojavili su se pekulanati, verceri, ,inansijeri, preduzetnici, bogati
individualnih potroai..
III.0 Princi 1H! Dr".t%o se na kratak rok s"o$a%a s i&'orom i&meI" in,)acije i
ne&aos)enosti
'ad vlada povea koliinu novca u ekonomiji, jedan od rezultata je in,lacija.
+rugi rezultat, barem na kratak rok, jeste nii nivo zaposlenosti. 'riva koja ilustruje
ovaj kratkoroni izbor izme%u in,lacije i nezaposlenosti naziva se Bi)iso%a kri%a, po
ekonomisti koji je prvi istraivao njihov me%usobni odnos.
Hilipsova kriva i dalje predstavlja kontroverzno pitanje me%u ekonomistima, mada
u dananje vreme veina ekonomista prihvata ideju da se drutvo na kratak rok suoava
sa izborom izme%u in,lacije i nezaposlenosti. (o jednostavno znai da, tokom
jednogodinjeg ili dvogodinjeg perioda, mnoge ekonomske politike guraju in,laciju i
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 62
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
nezaposlenost u razliitim smerovima. 'reatori politike suoavaju se s tim izborom bez
obzira da li in,lacija i nezaposlenost zapoinju na visokom nivou -kao to se desilo
poetkom osamdesetih., na niskom nivou -krajem devedesetih. ili negde izme%u.
<zbor izme%u in,lacije i nezaposlenosti samo je privremenog karaktera, ali moe
da potraje i nekoliko godina. Hilipsova kriva je zato kljuna za razumevanje mnogih
kretanja u ekonomiji. 'onkretno, ona je vana za razumevanje poslovnog ciklusa 1
nepravilnih i uglavnom nepredvidljivih ,luktuacija ekonomske aktivnosti, izraenih
brojem zaposlenih ili proizvodnjom dobara i usluga.
'reatori politike mogu da iskoriste izbor izme%u in,lacije i nezaposlenosti
primenom razliitih instrumenata politike. #enjanjem obima trokova vlade, iznosa koji
ona oporezuje i koliine novca koji se tampa, kreatori politike mogu da utiu na
kombinaciju in,lacije i nezaposlenosti koja e se ostvariti u privredi. *oto su ovi
instrumenti monetarne i ,iskalne politike potencijalno toliko moni, pitanje kako
kreatori politike treba da ih koriste da bi kontrolisali ekonomiju i da li uopte treba da ih
koriste, predmet je stalne rasprave.
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 66
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac
I> 5AKLJU<AK
8vaki ekonomski princip analizira proces reprodukcije, razmatra rezultate i
trokove reprodukcije preduzea, a tek uzeti ukupno odre%uju ukupan rezultat kvaliteta
ekonomije preduzea.
) praksi, principi produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti ostvaruju se
istovremeno4 znai povezani su i ostvarenje jednog deluje na ostvarenje drugog. (o se
moe objasniti na primeru$ ako se poveava koliina proizvoda po jednom radniku
smanjuje se veliina trokova po jedinici proizvoda, a poveava se dobitak po jedinici
angaovanih sredstava.
*oslovanje preduzea moe biti ekonomino, a da nije rentabilno. 9azlog ovom
odnosu mogu biti i niske prodajne cene proizvoda, slaba potranja za proizvodima na
tritu, visoki trokovi reprodukcije.
*oslovanje preduzea moe biti rentabilno, a da istovremeno nije ekonomino.
9azlog ovakvoj situaciji moe biti konjuktura naih proizvoda na tritu, to se
odraava kroz visoke prodajne cene, iako je poslovanje neekonomino. 5vakav odnos
moe da bude kratkorono povoljan, a na dui period ovakav odnos se ne moe odrati.
*rincipi ekonomije 1 23 principa ekonomije 6=