1.

OSNOVNI PRIVREDNI POJMOVI: POTREBE, DOBRA, PRIVREDJIVANJE I

PRIVREDA

1.1 Potrebe

Potrebe su osećaj pomanjkanja, povezan sa željom za njihovim zadovoljenjem.

Značaj potreba:

 Neograničenost (sa privrednim razvojem se razvijaju i povećavaju)

 Subjektivnost (razlikuju se od pojedinca do pojedinca s aspekta pola, starosti,
obrazovanja, okoline, interesa, imetka...)
 Nadomestljivost (substituti: puter - margarin; komplementarnost: reket - loptica).

Vrste potreba:

Po broju nosilaca:

 Individualne (lične)
 Grupne (potrebe odredjene društvene grupe, npr. zdravstvo)
 Opšte (potrebe delovanja države, npr. policija).

Po nužnosti zadovoljenja:

 Primarne (egzistencijalne)
 Sekundarne (luksuzne)

Razgraničenje izmedju primarnih i sekundarnih potreba se odredjuje razvijenošću društva

(da li je potreba za automobilom egzistencijalna ili luksuzna?).

Moguće su znači: ekonomske, koje privreda može lako da zadovolji (npr. hrana, objekti,
stanovanje) i neekonomske, koje privreda ne može da zadovolji (npr. iz ljubavi,
prijateljstva).

1.2 Dobra

Dobra su sredstva za zadovoljavanje potreba.

Sa aspekta osobina predmeta delimo ih na:

 Materijalne (fizičke)
 Nematerijalne (usluge)

Po nemeni upotrebe, delimo ih u:

  Potrošne (namenjene konačnoj upotrebi)
 Investicijske (u privrednoj upotrebi, npr. pesak u gradjevinarstvu, radne mašine)

Sa aspekta njihove raspoloživosti u primeru sa potrebama, delimo ih na:

 Proste (neekonomske), kojih je u primeru sa potrebama dovoljno

 Relativno retke (ekonomske), kojih je premalo za pokrivanje svih potreba i zato su
predmet ekonomisanja.

Proizvodi su dobra, koja su nastala kao rezultat proizvodnje uz upotrebu sirovina,

pomoćnih radnika i radne snage.

Roba je dobro, koje je namenjeno vlastitoj potrošnji proizvodjača, kao i razmeni na

tržištu. Ako pekar ispeče hleb i sam ga pojede, taj hleb je dobro. Ako ga nameni prodaji,
postaje roba. Roba mora imati upotrebnu vrednost (za kupca mora predstavljati neku
korist, iako je neće kupiti) i tržišnu vrednost (cenu).

Usluga je dobro, koje nije materijalizovano i zato je ne možemo transportovati i

skladištiti. Za kupca je kupovina usluge rizik, tako da ju je predhodno teško odrediti.

1.2.1 Problem retkih izvora

Retkost dobara prevazilazimo proizvodnjom i izborom. Izbor možemo vršiti u ličnom

životu (rasporedjivanje vremena, novca), kao i u preduzeću (koje proizvode ćemo
proizvoditi datim sredstvima). Šire gledano, srećemo se sa ekonomskim problemom
retkosti, iako nemamo i ne možemo pridobiti dovoljno dobara za pokrivanje svih
potreba. Ekonomski problem nas vodi u toku izbora.

Krivulja produkcijskih mogućnosti nam prikazuje koje proizvode možemo u datom

periodu proizvoditi raspoloživim sredstvima u preduzeću (proizvodni izvori). Ona nam
govori da bismo morali smanjiti proizvodnju dobara jedne vrste, ako želimo proizvesti
više dobara druge vrste.

Proizvod A Proizvod B
P1
A

Slika 1: krivulja produkcijskih mogućnosti

1.2.2 Oportunitetni troškovi

Ako su dobra retka i moramo medju njima birati, srećemo se sa pojmom oportunitetnih
troškova, koji označavaju gubitak odrečenog na račun pridobijenog. Ako o datoj
tehnologiji i sa datim proizvodnim izvorima želimo proizvesti veću količinu proizvoda
A, moramo se odreći odredjene količine proizvoda B. Oportunitetni troškovi su, u
osnovi, troškovi izgubljene alternative.

Karakteristike oportunitetnih troškova:

 Subjektivnost izbora - neko mora doneti odluku o izboru

 Nema prenosivosti izbora na drugu osobu - ništa drugo ih ne može objektivizirati i
meriti
 Opstaju samo u trenutku odlučivanja - uopšte se ne realizuju. Ako smo se odrekli,
ne možemo ga još imati
 Predstavljaju okvir za odluke i zato unapred moramo promisliti o izboru i zauvek
odustati od izgubljenih alternativa
 Prisiljavaju nas na promptno odlučivanje; mogu nam pomoći neka iskušavanja u
ranijem donošenju odluka
 Svaka odluka u sebi nosi odredjene posledice; nosi ih onaj koji se odlučio za
odredjeni izbor.

1.3 Ekonomisanje

Ekonomisanje je planirano i promišljeno upravljanje retkim dobrima, čiji je cilj što

efikasnije zadovoljavanje potreba. Prostim dobrima, koja su na raspolaganju u dovoljnoj
količini za pokrivanje svih potreba, nije potrebno ekonomisati. Ekonomisanje je
rešavanje ekonomskog problema, koji nastaje ako potrebe i dobra nisu u ravnoteži. Svaki
pojedinac se u svom životu sreće sa situacijom da ne može zadovoljiti sve svoje potrebe i
želje sa raspoloživim sredstvima. U preduzeću, sredstvima poslovanja upravljamo tako
što ih što racionalnije upotrebljavamo i time utičemo na smanjenje troškova, a samim
tim dostižemo bolji poslovni rezultat - dobitak.

1.4 Privreda

Relativnu retkost dobara smanjujemo tako što ih proizvodimo. Većina dobara, koja
dolaze iz prirode ima takve osobine i oblik da ne bi odgovarale zadovoljavanju potreba.
Zato ih moramo preraditi i doraditi uz pomoć radne snage i pomoćnih sredstava rada.

Privreda je ljudska i društvena delatnost koja se bavi planiranim pridobijanjem sredstava

za zadovoljavanje potreba ljudi. Ako se dobra potroše, proces proizvodnje je potrebno
odmah ponoviti. Govorimo o reprodukcijskom procesu, odnosno procesu društvene
reprodukcije u kome su pravna i fizička lica uključena kao proizvodjači i kao potrošači.
Zbog toga je u svakom društvu potrebno doneti sledeće odluke:
ŠTA I KOLIKO PROIZVODITI?
KAKO PROIZVODITI? (tehnologija,
organizacija, sredstva) ZA KOGA
PROIZVODITI? (podela proizvoda).