POGLAVLJE I.

LJUDI, EKONOMSKA AKTIVNOST, POSLOVNA EKONOMIJA

ŠTA JE CILJ EKONOMSKE AKTIVNOSTI?

EKONOMSKA
Zadovoljavanje AKTIVNOST je
LJUDI teže Težnja ka
potreba zahteva, aktivnost
CILJEVIMA ciljevima izaziva
između ostalog, PROIZVODNJE
različitih vrsta potrebe
DOBRA I POTROŠNJE
dobara

EKONOMSKA AKTIVNOST IMA SMISAO KAO INSTRUMENT REALIZACIJE

CILJEVA (BILO KOG REDA) LJUDI

LJUDI
 Ekonomsku aktivnost vrše ljudi i za ljude, koji se okupljaju u ljudskim
društvima. Stoga je svaka osoba u centru studija koje se bave ekonomijom
 Hipoteze o ljudima snažno karakterišu svaku ekonomsku teoriju

 LJudi i poslovna ekonomija:

o centralnost ljudi: ekonomsku aktivnost obavljaju ljudi i za ljude;
o ljudi u celini sa materijalnim, duhovnim i društvenim ciljevima;
o ljudi koji su članovi porodica i druga ljudska društva;
o ljudi orijentisani na individualno blagostanje, ali i inspirisani principima
solidarnosti i altruizma

POTREBE
 Svaka se ekonomska teorija zasniva na teoriji potreba, izvlačeći iz drugih disciplina
poznavanje potreba ljudi i razrađivanje aspekata relevantnih za ekonomsku aktivnost
proizvodnje i potrošnje
 Potreba = manjak (osećaj nedostatka) dobra koje je neophodno za potrebe života
 Klasifikacija potreba
o Prirodne potrebe / socijalne potrebe
o Osnovne (primarne) potrebe / dobrovoljne (sekundarne)potrebe
 Potrebe se postavljaju u hijerarhiju (u odnosu na raspoloživi dohodak, ukus,
preferencije)
 Potrebe (sa prihodima, ukusima i preferencijama) su dinamične
 Ljudski izbori podležu procesima učenja

DOBRA
 Ekonomska dobra: roba i usluge korisne za zadovoljavanje potreba i oskudica u
odnosu na želje ljudi
 Ne-ekonomska roba ili besplatna roba: nije oskudna, dostupna je u dovoljnoj količini i
kvalitetu za sve
  Različite klasifikacije ekonomskih dobara
o Primarna, dobrovoljna (po potrebi)
o Komplementarna, zamenljiva
o Diferencijabilna, nediferencijabilna (sirovine)
o Potrošna, instrumentalna
o Jednokratna, višekratna
o Za individualnu potrošnju, za kolektivnu potrošnju
o Privatna, javna

EKONOMSKA AKTIVNOST je aktivnost PROIZVODNJE i

POTROŠNJE dobara
 Ekonomska aktivnost (proizvodnja i potrošnja ekonomskih dobara) se odvija kroz
različite klase operacija:
o tehničke transformacije (fizičke, prostorne, logičke transformacije) sirovina,
biljaka, podataka, znanja,...
o trgovinski poslovi:
 privatne robe i javne robe
 rad
 kapital
 pokrivenost rizikom
o operacije konfiguracija i institucija upravljanja:
 konfiguracija institucionalne strukture
 organizacija
 otkrivanje i informacije

EKONOMSKA PROIZVODNJA, DOBRA I PRIHODI

 Sve aktivnosti koje kompanija sprovodi su ekonomska proizvodnja

o Proizvodnja dobara (roba ili usluga)
 proizvodnja robe (proizvodna preduzeća)
 proizvodnja usluga (transport, turizam, konsalting, zdravstvo,
obrazovanje, itd.)
o Pregovarački proces:
 dobra (komercijalna preduzeća),
 kapital (banke, drugi finansijski posrednici),
 rizik (osiguravajućih društava).

 Ekonomska proizvodnja je karakteristična funkcija kompanija u tržišnim

ekonomijama
 Svrha kompanija: proizvodnja naknada
o ljudi formiraju i učestvuju u kompanijama kako bi dobili naknadu (naročito
naknade za rad i naknadu sopstvenog kapitala)
 ekonomska proizvodnja (proizvodnja roba i usluga, sprovođenje klasa
pregovora) je sredstvo
 proizvodnja naknade je cilj
USLOVI PROIZVODNJE

 Ekonomska aktivnost se odvija uz korišćenje uslova proizvodnje (proizvodni faktori):

o Sirovine, komponente, usluge koje pružaju treća lica,...
o Imovina, postrojenja, mašine, alati,...
o Zemljište
o Javna dobra
o Slobodna dobra
 Dva uslova proizvodnje se kvalifikuju kao „primarna“
o Rad
o Kapital
 Ovo su uslovi čija je priroda i čiji su modaliteti doprinosa kompaniji takvi da podstiču
osobe koje prenose primarne ekonomske interese na njih.

LJUDI I GRUPE LJUDI

LJUDSKA OSOBA I HOMO EKONOMIKUS

Homo ekonomikus

 Jednostavan pogled, koji vam omogućava da formulišete sofisticirane modele ALI NA

PRIMER,
o koji sakriva delove stvarnosti
o ima negativan stav o ljudima i ekonomiji iz kojeg negativni zakoni i prakse
mogu proisteći
 Autonoman
 Egoističan
 Motivisan samo prihodom i bogatstvom
 Sposoban da oceni sve apsolutno racionalno

LJudska osoba

 Fenomeni kao što su volontiranje, kulturna, politička, verska udruženja, itd.

 Član ljudske zajednice
 Vrši ekonomsku aktivnost kao sredstvo, a ne kao cilj
 Radi u skladu sa racionalnošću, ali je racionalnost ograničena
 Daje vrednost solidarnosti, lojalnosti i napretku

MAKSIMIZACIJA INDIVIDUALNOG BLAGOSTANJA

 LJudi deluju tako da maksimizuju svoje individualno blagostanje (što nije samo
materijalno blagostanje)
 LJudsko ponašanje je predostrožno i dosledno tokom vremena; racionalno je u
namerama
 Na ljudske izbore utiču
o osnovne ljudske potrebe (biološke)
o karakteristike dobara i usluga koje se mogu koristiti u određenom trenutku
o njihova prošla iskustva, prošla potrošnja, navike i individualne zavisnosti
(„lični kapital“)
 o karakteristike ljudi sa kojima se intereaguje (grupe), uključujući kulturu
(„društveni kapital“).

INDIVIDUALNE ODLUKE

Apsolutna racionalnost

 Problem i savršeno jasni ciljevi

 Sve informacije dostupne odmah i besplatno
 Buduća dobro poznata stanja sveta
 Sve alternative koje su jasne, uporedive i vrednovane istovremeno
 Jedinstveni i izolovani donosilac odluke
 Donosilac odluke bira najbolju alternativu = optimalnu

Ograničena racionalnost

 Donosilac odluke počinje od početnih očekivanja; prvo istraživanje vodi do prve

alternative
 Donosilac odluke ocenjuje prvu alternativu
 Na osnovu prve analize, modifikuje svoja očekivanja
 Ocenjuje druge alternative u nizu, modifikuje očekivanja
 Staje i bira kada istekne vreme, istraživanje postaje preskupo itd.
 Izabere „zadovoljavajuće“ rešenje

SOCIJALNE GRUPE, PRAVILA I ULOGE

 Ponašanje pojedinaca je pod uticajem njihove pripadnosti društvenim grupama i

ljudskim kolektivima
o mali broj ljudi
o formira se spontano ili „formalnim“ ograničenjima
o deljenje osnovnih vrednosti
o zajednički cilj
o unutrašnja socijalna struktura
o pravila ponašanja (norme grupe)
o preživljavanje vezano za ravnotežu
 Oko svake osobe koja zauzima određenu poziciju u ljudskom kolektivu, formira se
sistem očekivanja u ponašanju: uloga.
 Ponašanje osobe je snažno uslovljeno ovim sistemom očekivanja; multiplicira se ako
se pripada u nekoliko grupa

PROCESI KOLEKTIVNOG ODLUČIVANJA

Model organizacionih odluka, Cohen, March, Olsen

LJUDI PROBLEMI REŠENJA

Mogućnosti Kritičnost koju ljudi pripisuju Ocenjena validnost
odlučivanja ljudi raznim problemima različitih rešenja
MOGUĆE ODLUKE
DONETE ODLUKE
SARADNJA, MOGUĆNOST, POVERENJE, ALTRUIZAM

 Razlog postojanja ljudskih društava je saradnja

 Saradnja proizvodi „organizacioni prihod“ koji pripada svima onima koji su sarađivali
 Neprofesionalno znanje ulaza, ponašanja i izlaza daje prostor oportunističkom
ponašanju (egoistično i lukavo)
 Oportunističko ponašanje je uzrok i posledica nepoverenja u druge
 Poverenje dolazi od ponavljanog odanog i kooperativnog ponašanja
 LJudi takođe usvajaju altruističko ponašanje (koriste drugima i žrtvuju se)
 Altruistička ponašanja su funkcionalna za maksimizovanje ličnog blagostanja: dobri
društveni odnosi, niski transakcioni troškovi, ostvarenje ideala pravde, jednakosti i
napretka

SAMOPROVERLJIVA PROROČANSTVA: „X“ TEORIJA I „Y“ TEORIJA

Pozitivne hipoteze
Negativne hipoteze o
ljudskoj prirodi = „X“ o ljudskoj prirodi =
„Y“

Potvrda i jačavanje Propisane i prinudne Potvrda i jačavanje Odgovorne

hipoteze „X“ organizacije hipoteze „Y“ organizacije

Stvarno restriktivno i Stvarno lojalno i

oportunistično kooperativno
ponašanje ponašanje

EKONOMIJA PREDUZEĆA
 Posmatra ekonomsku aktivnost [proizvodnje i potrošnje dobara kako bi zadovoljile
potrebe ljudi] u okviru pojedinačnih preduzeća, klasa i agregata preduzeća i njihovog
okruženja.
o Politička ekonomija = posmatranje makro nivoa regionalnih, nacionalnih i
međunarodnih agregata
 Razviti ekonomska znanja i teorije korisne za korporativno upravljanje
o Politička ekonomija = Razvija ekonomska znanja i teorije korisne za
regionalne, nacionalne i međunarodne odluke ekonomske politike
 Orijentisana je ka promeni, tražeći bolje načine sprovođenja ekonomske aktivnosti
 Želi kombinovati tehnološke inovacije sa ekonomskim inovacijama
 Ona želi da doprinese ekonomskom napretku kao instrumentu građanskog napretka