INSTITUTI, KOMPANIJE, EKONOMSKA SPECIJALIZACIJA

Pog. 2 ABC

SADRŽAJ LEKCIJE
ŠTA SU INSTITUTI?

ŠTA SU KOMPANIJE?

PRINCIP EKONOMSKE SPECIJALIZACIJE

LJUDSKA DRUŠTVA I ZAJEDNIČKO DOBRO

Svaka osoba učestvuje u nekoliko različitih vrsta ljudskih društava (porodice, država, javne
institucije, crkvena preduzeća, političke partije, sindikati radnika, dobrotvorna udruženja itd.)

• Da zadovolje društvene potrebe

• Budući da se određeni ciljevi mogu ostvariti samo (ili u svakom slučaju bolje) u
obliku zajednice
• Svako ljudsko društvo stremi ka zajedničkom dobru svojih članova, što je proizvod
saradnje

INSTITUT: DEFINICIJA
• Ljudi se udružuju u „ljudska društva“ koja deluju ka zajedničkom cilju
• Institucije su ljudska društva koja sadrže karakteristike institucija, odnosno modele i
pravila ponašanja koji su relativno stabilni za pojedince i grupe (brak, privatna
imovina, demokratija itd.)
• Porodice, preduzeća, partije, država, itd.
• Proces institucionalizacije: procesi kroz koje posebna pravila i strukture postaju opšte
korišćena i kodifikovana su

INSTITUT: KARAKTERISTIKE
• Autonoman (relativno),
• Dugotrajan
• Završen („teleološki“)
• Jedinstven
• Dinamičan
• Predmet interdisciplinarnog istraživanja

INSTITUTI I KOMPANIJE
• Ekonomska aktivnost se odvija uglavnom u institucijama i za odnose između
institucija.
• Poslovna ekonomija se bavi četiri klase instituta u kojima se odvija značajna
ekonomska aktivnost:
  porodice
 kompanije
 državne i lokalne javne institucije
 neprofitne institucije

Posebno, poslovna ekonomija proučava striktan ekonomski poredak instituta, odnosno

kompanija (strana 45 ABC)

 porodična potrošačka kompanija i upravljanje imovinom (porodice)

 proizvodna kompanija (kompanije)
 složena javna preduzeća (državne i lokalne javne ustanove)
 neprofitna kompanija (neprofitne institucije)

OSNOVNE KARAKTERE INSTITUTA

U ciljeve ekonomske analize, različite klase instituta su akumulirane od

• Opšti ekonomski cilj = zadovoljavanje ljudskih potreba

• Medijum (sredstvo) = ekonomska aktivnost

Međutim, oni se razlikuju po sledećim bitnim karakteristikama:

• dominantne svrhe, ekonomske i neekonomske prirode

• neposredan ekonomski cilj
• nosioci institucionalnih ekonomskih interesa
• karakteristični ekonomski procesi

PORODICE
Institut Porodica
Dominantne svrhe Socijalna, etička, religijska
Neposredan ekonomski cilj Zadovoljenje potreba članova porodice
Kompanija Porodični posao potrošnje i upravljanja imovinom
Nosioci institucionalnih ekonomskih
Svi članovi porodice
interesa
Nosioci neinstitucionalnih ekonomskih Druge porodice povezane srodstvom; domaći
interesa poslodavci;...
Prihod od rada i upravljanja sredstvima, potrošnja,
Karakteristični ekonomski procesi
štednja, investicije

KOMPANIJE
Institut Kompanija
Dominantne svrhe Ekonomska – proizvodnja ekonomskih dobara/usluga
Proizvodnja novčane naknade (rad i rizični kapital) i
Neposredan ekonomski cilj
naknade drugih vrsta
Kompanija Kompanija za proizvodnju
Nosioci institucionalnih ekonomskih
Po pravilu: poslodavci i zajmodavci rizičnog kapitala
interesa
Nosioci neinstitucionalnih Dobavljači, kupci, zajmodavci kreditnog kapitala,
ekonomskih interesa država,...
Tehničke transformacije; trgovina dobrima, kreditima,
Karakteristični ekonomski procesi
rizicima.

DRŽAVA, JAVNE INSTITUCIJE

Institut Država, javne institucije
Dominantne svrhe Socijalne i moralne
Proizvodnja i potrošnja javnih dobara (i nadoknada
Neposredan ekonomski cilj
rada)
Složena javna kompanija (za proizvodnju i
Kompanija
potrošnju)
Nosioci institucionalnih ekonomskih
Sve komponente političkog entiteta (i zaposlenih)
interesa
Nosioci neinstitucionalnih ekonomskih Dobavljači, zajmodavci kreditnog kapitala, druge
interesa javne institucije,...
Proizvodnja i potrošnja javnih dobara; naplata
Karakteristični ekonomski procesi
poreza

NEPROFITNI INSTITUTI
Institut
Dominantne svrhe
Neposredan ekonomski cilj (zavisi od uključenih
subjekata i njihove ekonomske uloge – oni koji
snose troškove i oni koji koriste usluge / dobra)
Kompanija
Nosioci institucionalnih ekonomskih interesa
Nosioci neinstitucionalnih ekonomskih interesa
Karakteristični ekonomski procesi
Neprofitni institut i) privatna priroda;
ii) zabrana korisne distribucije i
kapitala među licima koja vrše kontrolu
Ekstremna raznovrsnost – društvena,
moralna, kulturna
Zadovoljenje potreba: isključivih
članova / korisnika / opšte zajednice (i
naknade rada)
Neprofitna kompanija
Razne kombinacije saradnika,
donatora, države, poslodavaca
Dobavljači, zajmodavci kreditnog
kapitala, države, „klijenti“,...
Proizvodnja (ili proizvodnja i
potrošnja) dobara i naplata doprinosa
(donacije ili volonterski radovi)

NEPROFITNE INSTITUCIJE
KONFIGURACIJA INTERESA EK INSTI
  ZATVORENA kulturna, sportska udruženja, itd. (samo ih članovi koriste i snose
troškove)
 OTVORENA kulturna, sportska udruženja, itd. proizvođači izuzetih dobara (čak ih i
ne-članovi mogu koristiti); državni i privatni ne-korisnici doprinose procenjujući
inicijativu kolektivnog interesa
 Institucije koje pružaju usluge (socijalna pomoć, zdravstvo, obrazovanje) sa samim
ograničavanjem cene; Državne i privatne stranke intervenišu da pokriju potrebe
 Dobrotvorne institucije (korisnici nemaju troškove); privatno ili državno finansiranje
 Instituti (kulturni, ekološki, itd.) proizvođači čistih javnih dobara, ne isključivo.
Troškove snose država i pojedinci

NEPROFIT
TERITOR
Institut PORODICA KOMPANIJA INST
JAVNI INS
NONPROFI
Dominantne Socijalna, etička, Napredak
Ekonomska Socijalna, etička
svrhe religijska zajednice
Opšti ekonomski
Zadovoljavanje potreba
cilj
Sredstva Ekonomska aktivnost
Zadovoljenje
Zadovoljavanje
Zadovoljavanje potreba:
trenutnih i budućih
Naknada
potreba isključivo
Neposredan potreba članova zajmodavaca
zajednice; članova /
ekonomski cilj porodice rizičnog kapitala
naknada korisnika / opšte
(adekvatna i poslodavaca
poslodavaca zajednice (i
potrošnja)
naknade rada)
Razne
Nosioci Sve komponente
Poslodavci i kombinacije:
institucionalnih Svi članovi političkog
zajmodavci saradnici,
ekonomskih porodice subjekta (i
rizičnog kapitala donatori, država,
interesa poslodavaca)
poslodavci
Dobavljači,
Dobavljači, Dobavljači,
Nosioci NE Druge porodice klijenti,
zajmodavci klijenti,
institucionalnih povezane zajmodavci
kreditnog zajmodavci
ekonomskih srodstvom; domaći kreditnog
kapitala, druga kreditnog
interesa poslodavci kapitala, javna
javna tela kapitala, država
tela
Karakteristični Potrošnja; Razmena; Proizvodnja i Proizvodnja (i
ekonomski upravljanje fizičko-tehnička potrošnja javnih potrošnja)
procesi imovinom transformacija dobara dobara
Porodična
Kompanija potrošnja i Proizvodnja Složena javna Neprofitna
imovina

EKONOMSKA SPECIJALIZACIJA: DEFINICIJA

• SVI RADE SVE? NE!
• Ekonomska specijalizacija institucija
  Posvećeni specifičnom delu ekonomske aktivnosti
 Vlasnici posebnih sposobnosti i veština

• Nivoi

 4 klase institucija / kompanija

 U okviru svake klase (naročito kompanije, PA, neprofitne)
 U okviru svakog instituta

EKONOMSKA SPECIJALIZACIJA. POJAŠNJENJA

 Poreklo: Industrijska revolucija, podela rada (tj. zadataka)
 Prednosti
 Procesi učenja
 „Optimalna“ upotreba ograničenih i nehomogenih individualnih veština
 Eliminisanje „mrtvih“ vremena prelaska iz jednog zadatka u drugi
 Karakteristike postrojenja i opreme (bolje performanse za specijalizovana postrojenja)
 Identifikacija i motivacija na poslu

 Troškovi
 koordinacija
 krutost; investicije
 demotivacija

EKONOMSKA SPECIJALIZACIJA. POJAŠNJENJA

Razlike nisu jasne i apsolutne:

 Nivo 1 i 2: Specijalizacija je karakteristična za „napredne“ ekonomske sisteme; u

„primitivnim“ društvima porodice, kompanije, teritorijalne javne institucije
konvergiraju
 Nivo 1: Povezanost između tri klase
o Porodični poslovi
o Javne kompanije
 Nivo 2: Kompanije koje posluju u nekoliko sektora
 Nivo 3: Trendovi u reagregaciji (pregrupisanju) zadataka