POJMOVNO ODREĐENJE,

ZNAČAJ I VRSTE RADA

1. PREDAVANJE
RAZLIČITA ZNAČENJA POJMA RADA
◼ Rad – Work, Labour, Travail, Arbeit, Trud
◼ Rad živih aktera - ljudi i životinja
◼ Rad neživih stvari - mašine, vetra, vode
◼ Rad kao proizvod - umetničko delo, članak
◼ Rad kao aktivnost - razlikuje se od aktivnosti
koje su ne-rad (spavanje, igra, molitva...)
◼ Rad kao napor organizma - težak ili lak rad
◼ Rad kao posao, zanimanje ili profesionalna
delatnost: Radnik - Radna organizacija.
 DEFINICIJA LJUDSKOG RADA
➢Rad je svesna, osmišljena i svrsishodna
delatnost čoveka kojom zadovoljava svoje
lične i društvene potrebe.
➢Proces interakcije između čoveka i prirode u
kome čovek svojom sopstvenom aktivnošću
omogućuje, reguliše i nadzire svoju razmenu
materije i energije sa prirodom. Prema
prirodi on sam istupa kao prirodna sila. On
pokreće prirodne snage svoga tela, ruke i
noge, glavu i šake, da bi prirodnu materiju
prilagodio sebi u obliku upotrebljivom za svoj
život (Marks - Kapital)
 ZNAČAJ RADA

• Zahvaljujući radu čovek je postao svesno

stvaralačko biće, zagospodario je prirodom,
stvorio brojna sredstva i proizvode materijalne
i duhovne kulture i oformio različite društvene
zajednice

• Istorija rada je zapravo istorija razvoja ljudske

civilizacije i čoveka kao društvenog bića.
 OSNOVNA OBELEŽJA RADA
◼ Fizičko: telesna aktivnost, trošenje energije
◼ Psihološko: svesna, osmišljena, svrhovita
delatnost, stvaralačka aktivnost, emocionalni
odnos, samopotvrđivanje i razvoj ličnosti
◼ Socijalno: društvena, socijalna delatnost koja
omogućava zadovoljavanje socijalnih potreba,
stabilnost, strukturisanje i razvoj društva.
◼ Ekonomsko: proizvodna, instrumentalna
delatnost, stvaranje materijalnih dobara.
◼ Kulturno: način proizvodnje kao način života
 KARAKTERISTIKE RADA
(S. Bolčić, 2003)
• Aktivnost usmerena na stvaranje materijalnih i
duhovnih dobara
• Svesna, ciljem određena delatnost
• Stvaralačka delatnost
• Društvena delatnost

- Rad je svesna i planska delatnost koja

podrazumeva angažovanje telesnih,
fizioloških, psiholoških i socijalnih
karakteristika čoveka.
 INSTRUMENTALNI KARAKTER RADA

◼ Koristan ishod, proizvođenje stvari, usluga,

◼ Određen stepen obaveze, prinude, nužnosti,
◼ Određen stepen dobrovoljne neslobode,
◼ Rad za određenu platu ili drugu nadoknadu,
◼ Rad za sebe, ali istovremeno i rad za druge –
ljudi su spremni da rade ono što se traži na
tržištu, što se kupuje i plaća.
 OSNOVNE FUNKCIJE RADA

• Ekonomska - zarada, novac, materijalna dobra,

usluge, korist

• Socijalna - druženje, razmena, komunikacija,

zadovoljavanje društvenih potreba.

• Psihološka - zadovoljavanje psiholoških potreba,

rast i razvoj ličnosti
STRUKTURNE KOMPONENTE RADA

◼ Predmeti rada – sirovine, osnovni i

pomoćni materijal koji se koristi u procesu
proizvodnje materijalnih dobara i usluga
◼ Sredstva za rad – oprema, alati, mašine,
instrumenti koji se koriste u procesu rada
◼ Subjekti rada – ljudi kao akteri rada,
izvršioci rada, nosioci radne snage i uloge.
 ASPEKTI, USLOVI I ZAHTEVI RADA
1. Aspekti rada:
• Tehničko-tehnološki aspekt
• Bio-medicinski aspekt
• Psiho-socijalni aspekt
• Pravno-normativni aspekt,
• Društveno-ekonomski aspekt
2. Uslovi rada: radna sredina, prostor, oprema
3. Zahtevi rada: fizički, psihološki, socijalni
 KULTURNO-ISTORIJSKI POGLED NA RAD
• Antičko doba, Stari vek – samo duhovni rad je
vredan truda slobodnih građana. Fizički rad je
muka, tegoba, nevolja, spoljašnja prinuda i
prokletstvo namenjeno samo za robove.
• Srednji vek – rad je božija kazna koju čovek mora
prihvatiti i ispaštati za prvobitni greh u raju.
Protestantizam – rad je religiozna dužnost i najbolji
način služenja bogu (sv. Benedikt von Nursia - moli
se i radi. Kasnije Martin Luther, Johannes Kalvin)
• Moderno doba – rad je lična i društvena vrednost
(Max Weber, Karl Marx)
• Savremeno doba – rad je uslov razvoja, ličnog i
društvenog bogatstva, kulturnog prosperiteta...
 OSNOVNI OBLICI RADA
◼ Manuelni rad - manuelni rad, fizička snaga, celina proizvoda,
neposredni kontakt, slobodan ritam, kreativnost, kvalitet, mala
proizvodnja, veće zadovoljstvo, fizički napor, jednostavni alati,
radionica...
◼ Industrijski rad – masovna proizvodnja, specijalizacija,
otuđenost, senzorni i motorni zahtevi, povrede, umor i
monotonija, podela rada, mehanizacija, snažne mašine, fabrike...
◼ Automatizovani rad – poluautomatizacija: čovek reguliše rad
mašine; automatizacija: kontrola procesa, široka primena
elektronike (3.IR ili 3.0) kibernetizacija: potpuna automatizacija,
robotizacija, digitalizacija, složene i pametne mašine, automati,
zatvoreni tehnički sistemi, mašine bez ljudi (4. IR ili 4.0). Čovek
je distanciran od rada mašina i čeka da se ništa ne desi. Značaj
dobijaju mentalni modeli i informacije.
 Karakteristike pre-industrijskog rada
◼ Istorijski izvori koji ne govore o radnicima,
◼ Ljudi su oduvek radili, postojalo je vreme i
mesto rada, radne uloge i organizacija rada
◼ Robovski rad, kmetski rad, majstori zaposleni u
srednjovekovnim cehovima, zanatlijska i kućna
radinost, prva manufakturna proizvodnja.
◼ Sve do modernih vremena (kraj 16.v.) ne
nalazimo izraz -radnik- kao onaj čovek čija je
društvena uloga da radi i stvara materijalna i
duhovna dobra neophodna za život zajednice.
 BITNA OBELEŽJA INDUSTRIJSKOG RADA:
1. i 2. IND. REVOLUCIJA (A.Tofler, 1983.)
• Specijalizacija - podela radnih zadataka,
• Standardizacija - svih elemenata rada
• Tehnizacija rada - naglašen značaj mašina
• Centralizacija – centralizovano rukovođenje
Sinhronizacija - svih oblika rada i ponašanja
• Koncentracija – fabrike na jednom mestu
• Maksimizacija – velike fabrike i masovna
proizvodnja. Efikasno je ono što je veliko.
 SEKTORI INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE
◼ Primarni sektor - proizvodnja sirovina,
neposredno iskorišćavanje prirode,
◼ Sekundarni sektor – prerada i obrada
proizvoda uz korišćenje složenih tehnologija
◼ Tercijarni sektor – sektor usluga koji
obuhvata sektor tradicionalnih usluga, kao što
su: trgovina, ugostiteljstvo, lične usluge,
socijalna delatnost; ali i sektor modernih
usluga (informatičke usluge i moderni servisi)
 Shvatanja o odnosu čoveka prema radu
(McGregor – 1960)
• Teorija X: klasično shvatanje - čovek je po prirodi
lenj, nema ambicije, želi sigurnost, izbegava
odgovornost. Osnovni motiv rada je obezbeđenje
materijalne egzistencije. Autokratski stil rukovođenja
• Teorija Y: čovek je radno, delatno, odgovorno biće,
nastoji da u radu ispolji samoinicijativu i kreativnost.
Usaglašavanje potreba pojedinca i ciljeva RO daje
najbolje rezultate. Demokratski stil rukovođenja.
• Teorija Z (V.Ouchi, 1981): trajno zaposlenje,
postepeno napredovanje, umerena specijalizacija,
participacija, kolektivna odgovornost, neformalna
kontrola. Holistički pristup zaposlenima.
 Postojeći oblici rada i kriterijumi podele
◼ Jednostavan (prost) - Složen rad,
◼ Fizički (manuelni) - Umni rad (intelektualni),
◼ Zanatski (alati) - Industrijski rad (mašine),
◼ Nekvalifikovani - Kvalifikovani rad (stručni),
◼ Stalni rad - Povremeni rad (sezonski),
◼ Plaćeni (po satnici, mesečno) - Neplaćeni rad,
◼ Vlasnički (sopstveni) – Unajmljeni rad,
◼ Izvršilački – Upravljački rad,
◼ Proizvodni - Neproizvodni rad,
 Društvena podela rada
◼ Globalna i regionalna podela
◼ Nacionalna podela
◼ Klasna podela rada
◼ Granska podela, po oblastima proizvodnje,
◼ Profesionalna podela, po zanimanjima,
◼ Organizaciona podela, podela po vrsti
poslova u ro, radnim jedinicama, timovima
◼ Tehničko-tehnološka podela, podela proseca
rada po poslovima i radnim zadacima
 Uzroci i posledice podele rada
◼ Prirodne razlike i prirodna podela - Platon
◼ Spontana i funkcionalna društvena
diferencijacija - H.Spenser
◼ Težnja za povećanjem efikasnosti - A.Smit
◼ Klasna podela rada da bi se osiguralo bolje
vladanje ljudima - K.Marks
◼ Veća ekonomičnost, jeftiniji rad i očuvanje
retkih veština i znanja – Čarls Bebidž
 Prevazilaženje podele rada
◼ Integracija podeljenog rada putem duhovne
integracije na bazi religije, ideologije, kulturne
orijentacije ili određenog sistema vrednosti.
◼ Reorganizacija rada kroz različite oblike nove i
humanije organizacije.
◼ Razvoj novih tehnologija i kibernetizacije koja
će ukinuti podelu rada.
◼ Podela rada će opstati, ali je potrebno omogućiti
kompenzaciju kroz trajno obrazovanje (A.Schaff,
1987) ili kroz dualizaciju društva (A.Gorc, 1972).
 Šta sve obuhvata koncept -
organizacija rada
◼ Tehničko-tehnološka organizacija procesa rada
◼ Prostorna organizacija – mesto odvijanja rada
◼ Vremenska organizacija – sinhronizacija
◼ Socijalna organizacija – radne ekipe, timovi,
grupe, radne jedinice, krugovi zaposlenih,
društveno-profesionalne grupe i interakcija.
◼ Pravno-normativna organizacija – zakonski
propisi i norme kojima se standardizuje i reguliše
proces rada, vrsta delatnosti, identitet, prava,
obaveze, ciljevi, ovlašćenja i odgovornosti.
 Akteri rada
◼ Ljudi koji rade, radnici, zaposleni koji
proizvode i utiču na razvoj društva – bilo da
rade kao pojedinci, radne grupe, organizacije
ili udruženja u okviru dominantnih zanimanja
(prvobitni lovci, ratari, uzgajivači, ratnici,
zanatlije, trgovci, industrijalci, radnici,
činovnici, stručnjaci, naučnici, informatičari).
◼ Tri pristupa akterima rada:
1. Personalističko-subjektivistički
2. Objektivističko-naturalistički.
3. Društveno-istorijski
 Tržište rada
◼ Zamišljeni i relativno uređeni geografski i
drušveni prostor na kome se susreću oni koji
nude i oni koje traže rad (radnu snagu), gde
se određuje cena i uslovi rada.
◼ Postoji podela na: spoljašnje i unutrašnje,
primarno i sekundarno tržište rada.
◼ Važno je poznavati relativne razmere aktera
rada u odnosu na ukupno stanovništvo, kao i
prostor i promene tržišta rada.
 RADNA ORGANIZACIJA - DEFINICIJA
➢ Racionalna koordinacija aktivnosti određenog
broja ljudi radi postizanja neke zajedničke namere
ili cilja, kroz podelu poslova i funkcija, i preko
hijerarhije autoriteta i odgovornosti. (E.Schein)
➢ Kolektivni akteri rada - Celovite, relativno trajne i
kompleksne socijalne tvorevine, uspostavljene radi
proizvodnje određenih dobara, koje imaju svoj
prepoznatljiv socijalni identitet, strukturu i funkcije,
tako da se javljaju kao jedan od najznačajnijih
socijalnih aktera u prostoru rada (S. Boličić)
➢ Institucionalno organizovane celine unutar kojih se
ostvaruje bilo koji vid radne delatnosti kao
primarne i relativno trajne aktivnosti.
Vrste ro i formalne karakteristike
• Vrste RO: proizvodne, uslužne,
zdravstvene, obrazovne, naučne,
odbrambene, sportske...

• Formalne karakteristike (C. Argyris,1964):

zajednički cilj, jedinstvenost upravljanja,
racionalnost ponašanja, specijalizacija
zadataka, hijerarhija rukovođenja.
 Opšte karakteristike radne organizacije
◼ Radna mesta - položaji ili pozicije koje zauzimaju pojedinci,
određena normativnom strukturom RO, kroz sistematizaciju
radnih mesta ili radnih pozicija.
◼ Radne uloge – ponašanje koje se zahteva od svakog pojedinca
koji zauzima određeni položaj ili poziciju.
◼ Radne jedinice – organizacioni delovi, odeljenja, službe
◼ Resursi – Objektivni (materijalni, energetski, finansijski) i
Subjektivni (ljudi kao akteri koji se angažuju u radnoj
aktivnosti) na poslovima i radnim zadacima koje obavlja RO.
◼ Upravljanje – skup aktivnosti vezanih za planiranje,
odlučivanje, podelu, normiranje, koordinaciju, motivisanje,
kontrolu ponašanja i komunikaciju sa zaposlenima, radi
reprodukcija ili održavanje ciklusa proizvodnje i radne
aktivnosti organizacije u celini.
 ODNOS POJEDINCA I RADNE
ORGANIZACIJE
• Shvatanja o odnosu RO i zaposlenog:
- RO je nadređena pojedincu: Tejlor,
- RO i pojedinac su u sukobu: Maslov
- RO i pojedinac nisu nužno u sukobu: Štraus
1. RO - traži da zaposleni budu podređeni,
efikasni, pouzdani, poslušni i da se ponašaju
u skladu sa propisanim standardima.
2. Zaposleni - traže bezbednost, zadovoljstvo.
slobodu, samostalnost, ravnopravnost.
 Osnovne komponente formalne strukture RO
(Mintzberg, 1979)

1. Strategijski vrh – postavlja ciljeve (TM)

2. Operativna uprava – osigurava proces (SM)
3. Operativno jezgro – neposredni izvršioci (IM)
4. Tehnostruktura i služba organizacijske
podrške – oprema, logistika, nabavna služba,
prevoz, ishrana i održavanje
Organigram – slikovit grafički prikaz formalne
strukture određene radne organizacije
 NAUČNO-TEHNIČKA REVOLUCIJA
I POSTINDUSTRIJSKO DOBA - 1
• Započinje nakon 2. sv.rata, 50-ih god. 20 v.
• U periodu IR proizodnja i tehnička sredstva
idu ispred nauke, dok je u NTR obrnuto -
otkrića nauke idu ispred proizvodnje.
• Dalja podela rada i veliki broj novih zanimanja
• Porast udela tercijalnog sektora – usluga
• Uloga znanja - visoko kvalifikovani stručnjaci
• Stalno učenje i obrazovanje - brze promene
• Porast intelektualnih i emocionalnih zahteva
 NTR I KARAKTERISTIKE RADA U
POSTINDUSTRIJSKOM DRUŠTVU - 2
• Ugovorni radni odnos, part-time zaposlenje
• Povećana potreba za timskim radom
• Tendencija skraćenja radnog vremena, rad
kod kuće, klizno radno vreme,
• Opadanje značaja socijalne klime na radu
• Tendencija produžavanja radnog staža
• Značaj marketinga i prodaje roba i usluga
• Proizvodnja za poznatog kupca
• Stvaranje manjih i fleksibilnih organizacija
• Dislokacija firmi bliže izvorima sirovina i
jeftine radne snage.
 KARAKTERISTIKE RADA U
POSTINDUSTRIJSKOM DRUŠTVU -3
• Povećanje socijalne odgovornosti za
bezbednost i zdravlje na radu,
• Poštovanje ekoloških i kulturnih standarda
na radnom mestu i radnoj okolini.
• Veća odgovornost ne samo za radnika, već
i za potrošača i klijenta.
• Poštovanje prava iz radnog odnosa
• Poštovanje prava manjina i osoba sa
posebnim potrebama.
• Promene u pogledu razvoja i upravljanja
karijerom, promene zanimanja.
 OTUĐENJE NA RADU

• Posebno bilo izraženo na početku prve IR,

zbog nepovoljnih uslova rada, nepoštovanja
ličnosti i obespravljenosti radnika.
• Definiše se kao nesklad između vrednosti i
potreba radnika i socijalno strukturisanih
mogućnosti za realizaciju tih potreba.
• Indikatori otuđenja: nemoć, besmislenost,
anomija, samootuđenje, socijalna izolacija,
kulturna izolacija.
 ODLIKE PROFESIJA
• Profesije su zanimanja od naročitog
društvenog značaja.
- Teorijska širina, teorijska znanja,
- Profesionalni autoritet, stručno znanje,
- Društvene sankcije, profesionalna autonomija
i javna odgovornost,
- Profesionalna etika, etički kodeks koji
reguliše samokontrolu i samodisciplinu
pripadnika date profesije
- Profesionalna subkultura, stil ponašanja i
način življenja pripadnika određene profesije.
 PROFESIONALIZACIJA ZANIMANJA
(H.Vilenski)

- Povećanje broja pripadnika,

- Posebne obrazone ustanove,
- Profesionalna udruženja,
- Zakonska regulativa i zaštita prava,
- Etički kodeks, šta smeju a šta ne smeju raditi
- Društvena potražnja, kao rezultat društvene
nagodbe između profesije i šireg društva – pravo
na selekciju, obrazovanje, procenjivanje i kontrolu
aktivnosti pripadnika određene profesije.
 KRITERIJUMI ZA POREĐENJE
TRADICIONALNIH I MODERNIH PROFESIJA

1. Znanje i obrazovanje: primenjeno - teorijsko

2. Način profesionalnog delovanja: sam - timski
3. Vrednosne orijentacije: praksa - nauka
4. Profesionalna kontrola: veštine - znanje
5. Socijalizacijski obrazac: radna socijalizacija
(praksa+teorija) - akademska socijalizacija
(teorija+metodologija).
 PREDMET I ZADACI PSIHOLOGIJE RADA
• Psihički doživljaji i ponašanje čoveka na radu –
u toku radnog procesa u radnoj organizaciji.
• Izučava usklađivanje odnosa između psihičkih
karakteristika čoveka i zahteva radnog mesta.
• Proučava dinamičke odnose koji postoje između
psihofizioloških osobina čoveka i radne aktivnosti.
• Proučava psihičke zakonitosti, procese i svojstva
ličnosti i njihovu povezanost sa predmetom i
sredstvima rada, fizičkom i socijalnom sredinom.
• Osnovni problemi koje izučava psihologija rada:
profesionalno usmeravanje, selekcija i
klasifikacija, obrazovanje i obučavanje, radno
prilagođavanje, motivacija za rad, radna
uspešnost, uslovi rada i posledice rada.
 CILJEVI PSIHOLOGIJE RADA
1. Sa stanovište pojedinca – da mu se olakša rad:
• Humanizacija rada – prilag. Rada radniku
• Industrijalizacija radnika – prilag. Radnika radu
2. Sa stanovišta RO i poslovanja – da se poveća
efikasnost i produktivnost pojedinca i RO u celini
3. Pofenberger – cilj primene PR: da omogući
postizanje maksimuma proizvoda najboljeg
kvaliteta, u što kraćem vremenu, uz očuvano
zdravlje i zadovoljstvo radnika.
4. Da doprinese stvaranju optimalnih uslova za
zaposlene u procesu rada, sa ciljem da se
obezbedi što veća produktivnost, sigurnost i
očuvanje psihofizičkog zdravlja, uz podizanje
nivoa zadovoljstva i kvaliteta života na radu.
 RAZVOJ PSIHOLOGIJE RADA
• Industrijska psihologija – na Zapadu
• Psihofiziologija rada – na Istoku
• Industrijska i organizaciona psihologija
• Psihologija zanimanja (Vocational psych.)
• Psihologija rada i organizacije
• Psihologija rada i organizaciono ponašanje
• Ljudski faktor u radu
• Ljudski resursi - HR
 SRODNE DISCIPLINE I OBLASTI
PSIHOLOGIJE ZNAČAJNE ZA PRO
• Fiziologija rada
• Sociologija rada
• Ekonomija rada
• Medicina rada
• Organizacija rada
• Ergonomija (ergologija)
• Psihološke discipline: fiziološka psihologija,
psihologija ličnosti, psihometrija, kognitivna
psihologija, socijalna psihologija, mentalna
higijena i zdravlje.
 ČINIOCI KOJI SU DOVELI DO NASTANKA
PSIHOLOGIJE RADA
• Industrijalizacija i njene posledice (zamor,
povrede, monotonija, nezadovoljstvo).
• Primena psihologije u vojsci tokom 1. i 2. sv.
rata (selekcija, obuka, novi borbeni sistemi)
• Uvođenje principa NOR-a (metod, selekcija,
nagrada) od strane Tejlora u Fordovim
fabrikama krajem 19. i početkom 20.v.
• Jačanje radničkih sindikata i prava radnika,
• Mejova istraživanja socijalne klime na radu,
međuljudskih odnosa i stila rukovođenja.
• Opšti razvoj psihologije, posebno
eksperimentalne psihologije i psihometrije.
 OSNIVAČI PSIHOLOGIJE RADA
• U Americi - Dil Scot koji je još 1910. god. pisao o
faktorima motivacije u radu, zamora i marketinga.
• E.Mejo - Socijalne potrebe i dobra klima na radu,
• U Evropi - Hugo Minsterberg: napisao 1914.god.
knjigu Psychology and Industrial Efficiency, u kojoj
je pisao o korišćenju testova u selekciji radnika,
obučavanju, zamoru i delovanju uslova rada.
• U Rusiji - Sečenov: izučavao fiziološke osnove
rada: fiziološki kriteriji za određivanje radnog dana,
uloga nerv.sistema u radnim pokretima čoveka,
značaj aktivnog odmora u proizvodnom radu.
• Kod nas – Z. Bujas, B.Petz, Ž.Vasić, T.Tomeković,
I.Štajnberger, S. Milošević, Milica Guzina i drugi.
 PODRUČJA PSIHOLOGIJE RADA

1. Kadrovska psihologija – regrutacija,

selekcija, obučavanje, motivisanje
2. Međuljudski odnosi na radu - rukovođenje,
konflikti, socijalna interakcija, timski rad
3. Inženjerska psihologija – čovek i tehnika
4. Organizaciona psihologija – org. ponašanje
i menadžment ljudskih resursa – HRM
5. Posebne oblasti primene PR - marketing,
trgovina, saobraćaj, vojska, policija, sport,
psihologija pojedinih profesija i zanimanja
 OSNOVNI SADRŽAJ PSIHOLOGIJE RADA
• Osobine ličnosti i radna uspešnost,
• Izbor zanimanja i profesionalni razvoj
• Profesionana selekcija i klasifikacija
• Obrazovanje, obučavanje i trening,
• Prilagođavanje i zadovoljstvo na poslu,
• Motivacija za rad i uspešnost na radu,
• Međuljudski odnosi i rukovođenje,
• Fizički i socijalni uslovi rada,
• Negativne posledice rada – umor, stres, povrede
• Usklađivanje i optimizacija sistema čovek-tehnika
• Psihološko savetovanje u organizaciji.
• Ciljne grupe – mladi, žene, penzioneri, invalidi,
osobe sa posebnim potrebama.
 METODE PSIHOLOGIJE RADA
• Metode koje koristi opšta psihologija,
• Metode eksperimentalne psihologije
• Metode socijalne psihologije
• Metode psihofiziologije
• Posebne metode PR: analiza posla (rm)
metode i postupci regrutacije, selekcije i
klasifikacije, tehnike merenja radne
uspešnosti, metode obučavanja i treninga,
razne druge metode primerene pojedinim
problemima i područjima koje izučava
psihologija rada.
 FUNKCIJE PSIHOLOGA U RADNOJ
ORGANIZACIJI
1. Procenjivačka (Dijagnostička) – vezano za
selekciju, raspoređivanje, obučenost i uspešnost
na radu.
2. Edukativna – koncipiranje i realizacija programa
obuke za zaposlene, edukacija iz pojednih tema
koje imaju transfernu vrednost za rad, radne
odnose, radnu organizaciju i kulturu rada
3. Savetodavna – pružanje pomoći pojedincima i
grupama (klijentima), saradnja sa drugim
stručnim službama u organizaciji i van nje.
4. Istraživačka – vezano za pojedine probleme u RO
5. Menadžerska – upravna i administrativna funkcija
 ULOGA PSIHOPLOGA RADA U
SAVREMENIM RADNIM
ORGANIZACIJAMA
• Kakva je uloga i značaj psihologije rada?

• Kako se ona profesionalno konstituiše i

čime se bave psiholozi rada?

• Kakvo je stanje u praksi i kakve su dalje

perspektive razvoja, posebno kod nas u
Srbiji ?
 RADNA DELATNOST
(najvažnija lična i društvena delatnost)
► Radna aktivnost – odnosi se na psihofizičko i
psihosocijalno angažovanje pojedinca tokom
obavljanja određene vrste rada.
► Radni odnosi – to su odnosi (fizički, psihološki,
socijalni, ekonomski) u koje stupa pojedinac sa
drugima u procesu rada. Radni odnosi u okviru RO
su formalno, ali i neformalno regulisani.
► Radna sredina – fizička sredina (fizički uslovi radne
sredine, karakteristike opreme i radnog prostora)
socijalna sredina (saradnici, nadređeni, drugi
radnici, šire društveno okruženje).
 Radna aktivnost
► Fički,manuelni rad – dominantna fizička, tj.
mišićna komponenta, kontrakcija mišića i
pokretanje ekstremiteta (Mp)
- Statički: kada savladavamo spoljnu silu ili
teret pri izometrijskom opterećenju mišića.
- Dinamički: kada vršimo dejstvo na spoljnu
sredinu pri naizmeničnom stezanju i
opuštanju mišića – izotoničko opterećenje
► Umni, intelektualni rad - dominantna
mentalna komponenta rada, angažovanost
nervnog sistema (Pm)
 Radna sposobnost
► Višedimenzionalni pojam – koji ima: biomedicinske,
psihofizičke, socioekonomske, pravne aspekte ili
značenja koja se odnose na sposobnost osobe da
vrši neki rad ili obavlja neku radnu aktivnost
1. Opšta radna sposobnost – kao opšte stanje
zdravlja, ili opšte psihofizičko stanje, nivo ukupnih
somatskih i psihofizičkih kapaciteta (sposobnosti,
veština i znanja) za uspešno obavljanje bilo kog
posla bez posebnih rizika za zdravlje i bezbednost
2. Profesionalna radna sposobnost – profesionalna
osposobljenost, ukupni PF resursi čoveka u odnosu
na uslove i zahteve konkretnog posla ili zanimanja.
3. Operativna ili funkcionalna radna sposobnost –
radna spremnost, gotovost za izvršavanje posla.
 Kategorije pri oceni radne
sposobnosti - nesposobnosti
1. Radna sposobnost:
- Puna RS ili Očuvana RS,
- Umanjena RS,
- Preostala (rezidualna) RS,
- Gubitak RS
2. Radna nesposobnost:
privremena - trajna, delimična - potpuna
 Faktori od kojih zavisi RS
► Funkcionalni nivo: viši fc nivo - manja RS
► Karakteristike nervnog sistema: slab - jak
► Sposobnosti i osobine ličnosti: opšte i spec.
► Znanje i iskustvo: opšte i stručno
► Kondicija: utreniranost, pripremljenost
► Motivacija i vrednosti: potrebe, ciljevi, želje
► Socijalna klima i rukovođenje: odnosi i tip
► Fizički i tehnički uslovi radne sredine:
tehnički nivo opreme, prilagođenost opreme
čoveku, fizički i mikroklmatski uslovi.
 Dinamika RS
► Radna sposobnost je dinamička kategorija koja se
menja u određenim granicama tokom radne
smene, radne nedelje, meseca, godine, ili tokom
životnog ciklusa pojedinca, ili u zavisnosti od više
faktora, kao što su:
1. Personalni faktori – stanje zdravlja, sposobnosti,
osobine ličnosti, motivacija, veštine, znanja.
2. Organizacioni faktori – režim i vreme rada, dužina
ili trajanje rada, intenzitet ili tempo rada, podela
3. Vrsta i težina posla – sadržaj, obim, uslovi radne
sredine, psihofizički i psihosocijalni zahtevi posla
 TEŽINA POSLA – RADNI NAPOR

► Vrsta posla – sadržaj, uslovi i zahtevi,

► Organizacija posla - način ili metod rada ,
vremensko trajanje, smene, tempo rada,
► Individualne karakteristike izvršioca posla –
starosna dob, pol, stanje zdravlja, razlike u
pogledu nivoa radne sposobnosti.
 METODE ZA PROCENU FIZIČKOG RADA
► Mehanički metod – kg/m, količina, rastojanje
► Kalorimetrijski metod – energetska potrošnja
► Kiseonička potrošnja – (Mt/At) 33% MAK-a
► Razlika između max i min funkcije – puls
► Analitički metod – opis uslova i zahteva
► Pokazatelji umora – vrsta i učestalost
► Posledice – akutne i hronične, morbiditet
► Integralni fc-dg metod – opšte FC stanje,
može biti: normalno, granično i patološko.
 KATEGORIJE FIZIČKE TEŽINE RADA

► Lak rad: do 25% MAK, ili 10-15 Kj/min

► Srednje težak:25-50% MAK, ili 15-20 kJ/min
► Težak rad: 50-75% MAK, 20-26 kJ/min
► Vrlo težak rad: > 75% MAK, 26-33 kJ/min
 Kategorije za procenu psihofizičkog
naprezanja i rizika za zdravlje
1. Lak rad – PF naprezanje ispod ili blizu optimalnih
mogućnosti, nema opasnosti i rizika za zdravlje,
2. Optimalan, srednje težak rad – optimalno PF
naprezanje, prisutan prihvatljiv rizik za zdravlje.
3. Otežan ili težak rad – povećano PF naprezanje,
prisutan je povećan, nužan i podnošljiv rizik, ili
delimično i povremeno neprihvatljiv rizik.
4. Veoma težak ili iscrpljujući rad – veoma izraženo
PF naprezanje, veoma izražene opasnosti i
štetnosti, prisutan stalan i neprihvatljiv rizik.
 Negativne posledice rada
► Psihološke – vezane za doživljavanje i reagovanje
pojedinca: umor, monotonija, povrede, greške,
frustracije, konflikti, negativna osećanja (depresija
zabrinutost, bes), stres i nezadovoljstvo radnika.
► Zdravstvene – vezane za zdravlje i ponašanje:
apsentizam, fluktuacija, traumatizam, bolovanja,
profesionalna oboljenja i bolesti u vezi sa radom.
► Ekonomske – posledice vezane za proizvodnju:
preterano trošenje ljudskih resursa, trošenje
prirodnih resursa, zagađenje životne sredine,
► Kulturne – uticaj na kulturu življenja, fetišizacija
roba i usluga, potrošačka psihologija, živeti da bi
se radilo i trošilo, umesto raditi da bi se živelo.
NAJČEŠĆI NEGATIVNI FAKTORI U NAŠIM RO
koji utiču na dobrobit zaposlenih

► Lošifizički uslovi radne sredine,

► Neadekvatna organizacija rada,
► Nedefinisane radne uloge i dužnosti,
► Niske lične zarade i nepravedna raspodela,
► Nesigurnost posla i radnog mesta,
► Ograničene mogućnosti napredovanja,
► Nepovoljno ekonomsko stanje firme.
 Radne sinergije - 1
► Fiziološki mehanizmi koji pomažu organizmu da podnese
povećano radno opterećenje i održi organsku ravnotežu.
1. Kardio-vaskularne: promene u radu srca i krvnih sudova za
vreme fizičke aktivnosti. puls 70-75 : 180-200, sistolni
volumen 0,60-0,75dl : 3-5 puta više, minutni volumen 4-5
litara: 10 puta više, krvni pritisak 120-130 : 180-200 mmHg.
► Brzina vraćanja pulsa na normalu nakon napora (a ne snižen
puls u mirovanju) je bolji pokazatelj utreniranosti.
2. Disajne: brzina i dubina disanja. U mirovanju 12 puta u min,
pri svakom udahu oko 0,5 l vazduha, što znači 6 l vazduha u
min. Pri naporu 30 udaha a dubina 2,5 l u min, što znači da
ukupno udahnemo i do 75-80 litara vazduha u min.
Plafon kiseonika – max količina kiseonika koju organizam
može iskoristiti u min.
► Dubina disanja a ne frekvenca disanja je bolji pokazatelj
utreniranosti.
 Radne sinergije - 2
3. Termoregulacione: održavaju stalnost temperature
tela. Fizički napor povećava telesnu toplotu koja se
odstranjuje putem znojenja, zračenja, kondukcije i
konvekcije. Pri jakim naporima (trkači, bokseri)
tel.temp. može da praste do 39 stepeni.
► Odavanje toplote je značajno povezano sa
temperaturom i vlagom u spoljašnjoj sredini.
4. Energetske: promene u potrošnji energije. Bazalni
metabolizam – energija koju čovek troši u stanju
mirovanja -1200 cal, pri težem radu do 3600 cal.
► Danas se o fizičkom naporu zaključuje na osnovu
potrošnje kiseonika. Prihvatljivo fizičko opterećenje
ako je potrošnja kiseonika oko 33% MAK-a,
Dozvoljeni max (vršna opterećenja) su do 70% MAK
u trajanju od 15 min, i to 2 puta u toku radne smene.
ISTRAŽIVAČKI PRISTUPI I METODE
U PSIHOLOGIJI RADA
1. Pristup sa stanovišta efikasnosti, naučno-
tehnički pristup (SM, NOT, NOR) – Tejlor
2. Pristup sa stanovišta međuljudskih
odnosa, socijalni pristup – E. Mejo
3. Pristup sa humanističkog stanovišta –
A.Maslov
4. Sistemski kontekstualno-situacioni pristup
5. Postmodernistički akcioni pristup –
A.Sandberg
 JEDINICA ANALIZE U PSIH RADA

• ANALIZA POJEDINCA, RADNIKA

• ANALIZA RADNIH GRUPA, TIMOVA
• ANALIZA ORGANIZACIJE U CELINI
 ISTRAŽIVAČKA PRAKSA
PSIHOLOGA RADA
1. IDENTIFIKACIJA PROBLEMA
2. VRSTA PODATAKA,
3. IZVOR PODATAKA
4. METODE ZA PRIKUPLJANJE I
SREĐIVANJE PODATAKA
5. ANALIZA PODATAKA
6. DONOŠENJE ZAKLJUČAKA
7. ZNANJE I UVID U PROBLEME
 DRUGE PSIHOLOŠKE DISCIPLINE
ZNAČAJNE ZA PSIHOLOGIJU RADA
• Opšta psihologija,
• Psihologija ličnosti,
• Socijalna psihologija,
• Mentalna higijena,
 PSIHOLOGIJA RADA
I DRUGE DISCIPLINE
• Ergonomija – usklađivanje rada i čoveka
• Psihofiziologija rada – funkcionalna stanja
• Sociologija rada – socijalni odnosi na radu
• Medicina rada – posledice rada na zdravlje
• Ekonomija rada – racionalno poslovanje
• (Ergologija) – nauka o radu, koja bi trebalo
da izučava sve aspekte rada
 METODE PSIHOLOGIJE RADA -1

• Kvantitativne i kvalitativne metode

• Metode neposrednog posmatranja
• Metode objektivnog merenja
• Statističke metode na uzorku
• Longitudinalna metoda
• Komparativna metoda
• Metode modelovanja
• Eksperimentalna metoda
 METODE PSIHOLOGIJE RADA -2
• Metode koje koristi opšta psihologija,
• Metode eksperimentalne psihologije,
• Metode socijalne psihologije,
• Metode psihofiziologije: deskriptivno-
profesiografske, funkcionalno-dijagnostičke,
epidemiološko-statističke
• Posebne metode: analiza posla, tehnike
merenja radne uspešnosti, metode selekcije
i klasifikacije, metode obučavanja i treninga i
druge metode primerene pojedinim
područjima psihologije rada.
 Процена посла на скали Семантичког
диференцијала – процена студија ψ
Занимљив 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Незанимљив
НЕСТРУЧАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 СТРУЧАН
ПРИМАМЉИВ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ОДБОЈАН
ДОСАДАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 РАЗНОВРСТАН
УГОДАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕУГОДАН
УГЛЕДАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕУГЛЕДАН
СИГУРАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕСИГУРАН
ЛЕП 1 2 3 4 5 6 7 8 9 РУЖАН
ПОШТОВАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ОМАЛОВАЖАН
ПРИЈАТАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕПРИЈАТАН
ПОТЦЕЊЕН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НАГРАЂЕН
ОПУШТЕН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ЗАМОРАН
МОНОТОН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ДИНАМИЧАН
ПЕРСПЕКТИВАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕПЕРСПЕКТИВАН
ХУМАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕХУМАН
ОПАСАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 БЕЗОПАСАН
НАСИЛАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕНАСИЛАН
ПРЕДВИДИВ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕПРЕДВИДИВ
 Hijerarhija stavova prema radu
STAV – TVRDNJA ZA MENE ZA DRUGE
Prosečni rang Transformisani Prosečni rang Transformisani
rang rang
1. Rad je aktivnost za 4.72 3 5.16 4
dokazivanjem.
2. Rad je nešto što osigurava 3.61 1 2.33 1
egzistenciju.
3. Rad je navika 6.05 8 4.5 2
i rutina.
4. Rad je dužnost, 5.33 6 4.72 3
obaveza.
5. Rad je izvor 4.77 4 7.88 10
zadovoljstva.
6. Rad je sredstvo za postizanje 5.16 5 5.22 5
prestiža i ugleda.

7. Rad je bekstvo i rasterećenje od 7.11 9 6.94 8

problema.
8. Rad je prilika za druženje i 5.94 7 6.44 7
socijalnu komunikaciju.
9. Rad je kuluk, nužno zlo i tegoba. 8.33 10 5.38 6

10 Rad je prilika za ispoljavanje 4 2 7.55 9

 Скала семантичког диференцијала
ПРОЦЕНА ПОСЛА БАНКАРА

Занимљив 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Незанимљив
НЕСТРУЧАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 СТРУЧАН
ПРИМАМЉИВ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ОДБОЈАН
ДОСАДАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 РАЗНОВРСТАН
УГОДАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕУГОДАН
УГЛЕДАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕУГЛЕДАН
СИГУРАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕСИГУРАН
ЛЕП 1 2 3 4 5 6 7 8 9 РУЖАН
ПОШТОВАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ОМАЛОВАЖАН
ПРИЈАТАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕПРИЈАТАН
ПОТЦЕЊЕН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НАГРАЂЕН
ОПУШТЕН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ЗАМОРАН
МОНОТОН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ДИНАМИЧАН
ПЕРСПЕКТИВАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕПЕРСПЕКТИВАН
ХУМАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕХУМАН
ОПАСАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 БЕЗОПАСАН
НАСИЛАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕНАСИЛАН
ПРЕДВИДИВ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕПРЕДВИДИВ
 Скала Семантичког диференцијала
- ПРОЦЕНА ПОСЛА АУТОМЕХАНИЧАРА -
Занимљив 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Незанимљив
НЕСТРУЧАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 СТРУЧАН
ПРИМАМЉИВ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ОДБОЈАН
ДОСАДАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 РАЗНОВРСТАН
УГОДАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕУГОДАН
УГЛЕДАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕУГЛЕДАН
СИГУРАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕСИГУРАН
ЛЕП 1 2 3 4 5 6 7 8 9 РУЖАН
ПОШТОВАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ОМАЛОВАЖАН
ПРИЈАТАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕПРИЈАТАН
ПОТЦЕЊЕН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НАГРАЂЕН
ОПУШТЕН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ЗАМОРАН
МОНОТОН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ДИНАМИЧАН
ПЕРСПЕКТИВАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕПЕРСПЕКТИВАН
ХУМАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕХУМАН
ОПАСАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 БЕЗОПАСАН
НАСИЛАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕНАСИЛАН
ПРЕДВИДИВ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕПРЕДВИДИВ
 Скала Семантичког диференцијала
- ПРОЦЕНА ПОСЛА ЛЕКАРА -

Занимљив 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Незанимљив
НЕСТРУЧАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 СТРУЧАН
ПРИМАМЉИВ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ОДБОЈАН
ДОСАДАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 РАЗНОВРСТАН
УГОДАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕУГОДАН
УГЛЕДАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕУГЛЕДАН
СИГУРАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕСИГУРАН
ЛЕП 1 2 3 4 5 6 7 8 9 РУЖАН
ПОШТОВАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ОМАЛОВАЖАН
ПРИЈАТАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕПРИЈАТАН
ПОТЦЕЊЕН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НАГРАЂЕН
ОПУШТЕН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ЗАМОРАН
МОНОТОН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ДИНАМИЧАН
ПЕРСПЕКТИВАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕПЕРСПЕКТИВАН
ХУМАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕХУМАН
ОПАСАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 БЕЗОПАСАН
НАСИЛАН 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕНАСИЛАН
ПРЕДВИДИВ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 НЕПРЕДВИДИВ
 ANALIZA POSLA
⚫ Analiza posla obuhvata opis posla i utvrđivanje zahteva i uslova
rada na određenom poslu ili radnom mestu, a najčešće se izvodi
putem sheme ili protokola za analizu posla.
⚫ Shema ili protokol je standardizovani obrazac po kome treba da
se izvodi analiza posla, koja se mora izvoditi planski, na
sistematizovan i objektivan način.
⚫ Ciljevi analize posla: profesionalna selekcija, procena
zdravstvenih i sigurnosnih aspekata posla, obučavanje, procena
radnog opterećenja i naprezanja, unapređenje uslova rada, za
potrebe nagrađivanja, reorganozovanje radne snage zaposlenih.
⚫ Izvori podataka i metode: Analiza tehnološke i službene
dokumentacija preduzeća, ankete i upitnici o pojednim aspektima
posla, intervju sa radnicima i poslovođama, sistematsko
neposredno posmatranje, izvođenje aktivnosti od strane
analitičara, registrovanje kritičnih događaja, procena ili
objektivna merenja uslova rada.
 Metode analize posla
1. Inventar komponenti posla – Job Components
Inventory – JCI, Banks i sar,1983.
2. Upitnik za analizu radnog mesta – Positional
Analysis Questionnaire – PAQ, McCormick, 1972.
3. Sistem profiliranja rada – Work Profiling System –
WPS, Saville, Holdsworth, 1988.
4. Liste označavanja, Inventari posla, Ček-liste
aktivnosti i zahteva posla
5. Opažanje rada i intervjuisanje najboljih radnika i
predradnika u organizaciji
6. Functional Job Analysis (Fine, Wiley, 1977) koja
koristi matricu 3x3 (podaci, ljudi, stvari na tri nivoa
– visoki, srednji, nizak)
7. Vođenje dnevnika radnih aktivnosti
Jednostavne metode analize posla
1. Kombinovana metoda analize posla –
Combination job Analysis Method –CJAM
2. Kratka metoda analize posla – Brief Job
Analysis Method – BJAM
3. Mišljenje stručnjaka o sadržaju posla –
Subject-matter experts – SME koji rade popis
zadataka posla, a zatim procenjuju svaki
zadatak prema njegovoj težini, opasnosti i
vremenu potrebnom da se obavi.
4. Tehnika kritičnih tačaka – Flanagan, 1954
5. Druge metode i upitnici – Spector i sar. 1988.
 Važna pitanja kod analize posla
1. Koliko su navedene ZVSO nužne za nove radnike,
2. Koliko je praktično očekivati od zaposlenih da
imaju potrebne ZVSO
3. Koliko će se u pogledu učinka, na temelju ZVSO,
moći razlikovati prosečni i iznadprosečni radnici
4. Koliko će se teškoća pojaviti sa radnikom koji
nema potrebne ZVSO, tj. potrebne kompetencije?
 ŠEMA ZA ANALIZU POSLA

A. Osnovni podaci o poslu,

B. Opis posla- poslovi i radni zadaci,
C. Podaci o radnoj sredini,
D. Podaci o organizaciji i režimu rada,
E. Podaci o radnoj aktivnosti.
F. Kritične tačke rada.
G. Psihogram – profil poželjnih osobina
H. Plan mera – metode, standardi, norme,
 A. Osnovni podaci o poslu
I. Opšti podaci:
1. Radna organizacija – naziv i matični broj,
2. Pogon, odeljenje, radna jedinica – naziv i šifra
3. Posao, radno mesto, radna funkcija – naziv i šifra
II. Propisani uslovi za zapošljavanje:
1. Obrazovanje, vrsta i stepen školske spreme,
2. Radno iskustvo, potreban radni staž,
3. Starosna dob i pol,
4. Zdravstveno stanje i drugi uslovi
III. Podaci o zaposlenim radnicima:
1. Ukupan broj radnika - zaposleno, planirano
2. Struktura zaposlenih po polu, godinama života,
radnog staža i ekspozicionog staža.
 B. Opis posla
I. Opis posla - tehnologija obavljanja posla:
1. Oblast rada, strukturna pozicija posla u r.o.
2. Opis poslova i radnih zadataka - sistematizacija
3. Nivo tehnizacije i regulisanja posla
II. Predmeti rada:
1. Osnovni radni materijal, sirovine
2. Pomoćni, potrošni radni materijal,
3. Energija kao radni materijal,
4. Informacije i simboli kao radni materijal,
5. Živi objekti - biljke, životinje, ljudi sa kojima se radi
III. Sredstva za rad: Osnovna sredstva rada, alati i pribor.
IV. Radni prostor: Lokacija, radna prostorija, radna zona,
radno mesto.
 C. Podaci o radnoj sredini
I. Uslovi radne sredine: Mikroklimatski uslovi, fizičke
štetnosti, hemijske štetnosti, prašina, zračenja,
biološke nokse, kancerogene, teratogene i mutagene
materije, razna umazanja.
II. Zaštita na radu: Opšte mere tehničke zaštite, lična
zaštitna sredstva, zdravstvena zaštita, druge posebne
mere i propisi za zaštitu.
III. Opasnosti i rizici na radu: Mehaničke opasnosti, udar
električne struje, opasnosti pri kretanju, opasnosti od
opekotina i požara, opasnosti od smrzavanja i
prehlada, opasnosti od trovanja, opasnosti od
eksplozija, opasnosti od zaraznih klica i alergena.
 D. Podaci o organizaciji rada
I. Opšti režim rada: Režim rada u toku radne smene,
Dnevni režim rada, Nedeljni režim rada,
Sezonski ili Godišnji režim rada.
II. Ritam, dinamika rada: Tempo i brzina rada,
diktiranost ili raspolaganje radnim vremenom,
Stabilnost ili ritmičnost radnog procesa.
III. Socijalna organizacija rada: Samostalnost u
obavljanju posla, kontrola rezultata rada,
povezanost radnika sa drugim radnicima,
napredovanje na poslu, odgovornost u radu,
način rukovođenja i komunikacije po nivoima.
 E. Podaci o radnoj aktivnosti
I. Fizičke aktivnosti - opisati vrstu i trajanje:
1. Položaji, stavovi tela radnika pri radu,
2. Angažovanost delova tela, mišića,
3. Fizičke aktivnosti u vezi sa objektima
II. Psihičke aktivnosti na poslu:
1. Psihofiziološke (psihosenzorne i psihomotorne)
2. Intelektualne, mentalno-emocionalne aktivnosti,
3. Psihosocijalne i komunikacione aktivnosti
 F. Kritične tačke rada
1. Posebno naporne, opasne i rizične situacije,
2. Poslovi i zadaci na kojima se najčešće greši,
3. Izvori konflikata i frustracija na poslu,
4. Posebne zabrane ili posebne obaveze propisane
za zaposlene radnike,
5. Posebni izvori zadovoljstva i nezadovoljstva na
poslu – vezani za materijalni status, uslove
rada, zahteve, međuljudske odnose i druge
činioce vezane za uspeh na radu.
 G. Psihološki zahtevi,
standardi i norme
⚫ Na osnovu opisa posla izrađuje se psihogram –
grafički prikaz ili profil poželjnih psihofizičkih i
psihosocijalnih zahteva (potrebna znanja,
iskustvo, sposobnosti, osobine ličnosti i druge
karakteristike koje su potrebne za uspešno
obavljanje posla na određenom radnom mestu.
⚫ Analiziraju se postojeći i određuju potrebni
standardi i norme koje treba da ispunjava
uspešan radnik na analiziranom poslu
 H. Plan mera
⚫ Izrada plana mera u zavisnosti od ciljeva
analize posla i dobijenih rezultata:
⚫ - Privlačenje, regrutovanje kandidata,
⚫ - Selekcija i klasifikacija kandidata,
⚫ - Obučavanje ili trening primljenih kandidata,
⚫ - Poboljšanje postojećih uslova rada,
⚫ - Poboljšanje organizacije i režima rada
⚫ - Unapređenje sistema nagrađivanja, itd.