РАД

Ђорђе Арсенин
Професор
 КЉУЧНЕ РЕЧИ

 рад
 подела рада

 организација производње

 штрајк

 отуђење

 незапосленост
 ОДНОС ПРЕМА РАДУ

Рад је једна од најважнијих људских

активности. Стари Грци су презирали
рад, у Библији се повезује са казном
због греха.
У модерно доба се променио однос
према раду:
1. Протестантска етика рад схвата као
моралну дужност
2. Индустријска револуција (машине)
не трпи немаран однос према раду
3. Социјалистичке идеологије су
величале рад и раднике.
 ПОЈАМ РАДА

 Маркс—рад је свесна сврсисходна

активност којом човек прилагођава
природу својим потребама (трговина,
банкарство?)
 Неки аутори изједначавају рад и
запосленост (кућни послови?)
 Неки аутори—рад је све оно што није
игра и доколица (тенис, фудбал?)
 Неку аутори—рад је стварање
материјалне вредности
 Неки аутори—рад је делатност из
нужде

Ова одређења се користе зависно од

теме истраживања
 КАРАКТЕРИСТИКЕ РАДА
 Свесна и сврсисходна активност
 Прилагођавање природе
људским потребама
 Плаћена и неплаћена активност

 Различита од игре
Социологију интересују
 Ствара употребну вредност

 Друштвена делатност • промене у

организацији
производње
• утицај савремене
технологије на
структуру занимања
и доживљај рада
• сукоби на раду
• незапосленост итд.
 ПОДЕЛА РАДА

Врсте поделе рада:

Значај подела рада :
Природна подела рада—по
 Платон—ствара полу и старости
праведну државу Друштвена подела рада—
 Адам Смит—трговина према функцијама група
ствара поделу рада
(умни и физички,
 Маркс—рад је пресудан
за еволуцију човека. професионална...)
Најамни рад је Техничка подела рада
деградација човека. (специјализација) -
 Диркем— специфичне активности у
специјализација раду
доприноси ослобађању од
колективне свести Историјска подела рада—
према доминантним
областима производње
(земљорадња, занатство,
трговина)
 ПРОМЕНЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ПРОИЗВОДЊЕ
Подела рада је утицала на промене у
организацији производње.
 Занатски рад—самосталност и вештина
занатлије
 Мануфактура—сарадња и рад више
људи који обављају једноставне послове
док стварају један сложен производ
 Индустријска производња—

1. Увођење машина
2. Фабричка организација производње
(концентрација ресурса)
3. Менаџмент (проширење организације
и контроле радног процеса)
4. Масовна производња
5. Нижа цена производа
Тејлоризам . Побољшање рада радника преко “анализе
покрета” и “анализе времена”. “Научни менаџмент” путем
прецизног мерења.
Фордизам . Коришћење покретне траке. Нижа
квалификација. Масовна производња, јефтинији и свима
доступан производ.
Проблем је продаја производа, мања серија и промена
асортимана.

ПОБОЉШАЊЕ РАДА
Модерна времена - филм

ХЕНРИ ФОРД
1863 - 1947 ФРЕДЕРИК ТЕЈЛОР
1856 - 1915
Постфордизам • тражи се шире знање
(тојотизам). запослених и виши
• флексибилна ниво квалификација
производња • спремност на
• брзо редизајнирање преквалификације
производа • запошљавање по
• брзо прилагођавање уговору и скраћено
захтевима тржишта. • тимски рад уместо
• ослобађање великих хијерархије
залиха сировина
системом “тачно на По некима овај систем
време”сировине и није замена за масовну
делови стижу тачно производњу, јер се она
временски и преселила у делове света
количински са јефтинијом радном
• шире се мали снагом.
кооперанти
 ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА

Серија значајних промена у

кратком времену које мењају
дотадашње технологије и начин
производње.
 Прва индустријска
револуција—симбол је парна ЏЕМС ВАТ
машина (Џемс Ват 1764.) 1736 - 1819

 Друга индустријска
револуција—мотори СУС ,
једносмерна и наизменична
струја (19.—20. век)
 Трећа индустријска
револуција—биће употреба НИКОЛА ТЕСЛА
обновљивих извора енергије. 1856 - 1943
 ТЕХНОЛОГИЈА
Технологија се односи на примену
техничких средстава (алата, машина) у
производњи. Највећи утицај на
технолошке иновације има наука.
 Технолошки детерминизам—развој
науке и технологије одлучујуће утиче
на привредне и друштвене процесе и
односе
 Друштвени детерминизам . Развој
технологије је последица развоја
друштвених односа (капитализам
ствара технологију)
Пољопривредници су замењени
“плавим оковратницима” (индустријски
радници), а ови “белим оковратницима”
(немануелни радници).
ЗАДОВОЉСТВО ПОСЛОМ
Роберт Блунер (1929—)
РОБЕРТ БЛУНЕР
је испитивао задовољство послом. (1929 - )

 Најзадовољнији су занатски
радници, што је најнижи
технолошки ниво. Контролишу
процес рада, проналазе смисао у
раду, слободно комуницирају,
идентификују се са послом.
 Радници крај бескрајне траке
имају осећање беспомоћности,
неслободе, празнине и
бесмислености (2/3 запослених).
Могло би се закључити да виши
степен технолошког развоја
доприноси нижем степену
задовољства радом.
Међутим,
аутоматизација (највиши
технолошки ниво) доводи
до повећања степена
задовољства послом.
• имају контролу над
производњом
• већу могућност
самосталног одлучивања
• слободу кретања
• осећај задовољства
проистиче из веће
одговорности.
 УТИЦАЈ КОМПЈУТЕРИЗАЦИЈЕ
Шошана Зубоф—проучавала је
утицај компјутеризације на
различите врсте рада.
Резултати истраживања су
показали да се од радника тражи
 интелектуална способност
(уместо мануелне вештине), ШОШАНА
ЗУБОФ
 способност концентрације
(уместо физичке снаге),
 познавање апстрактних
симбола (уместо знања из Ови налази оповргавају
искуства). Бреверманове тврдње да
капитализам
прогресивно смањује
ниво квалификованости
радника.
УТИЦАЈ КОМПЈУТЕРИЗАЦИЈЕ
“Бели оковратници” су Менаџмент.
били усмерени на рад са Компјутеризација је
људима. омогућила
• Компјутеризација је тај • учвршћивање
рад свела на најмању меру хијерархијских односа
• Највише додира имају са (преко надзора рада
екраним запослених), и
• Изгубили су могућност • разбијање строге
иницијативе и превише хијерархије преко
су квалификовани за сарадње (размена
посао којим се баве информација преко
• Велики број компјутера).
административних послова
је сувишан Отуђење. Маркс.
Отуђење од рада,
производа, других
људи и од самог
себе.
 СУКОБИ НА РАДУ

 Штрајк. У социјализму табу

тема. У капитализму су
гушени претњом и силом :
формално (војска и полиција)
или неформално (мафија,
фашистичке фаланге)
 “Бели”, “тихи” штрајк—
намерно успоравање процеса
рада
 Апсентизам - често
изостајање с посла
 Одбијање—преузимања
додатних задатака
 ГЛЕДИШТА О СУКОБИМА
Функционалисти—
сукоби су инциденти јер не
постоји разлог за њихово
појављивање.
Марксисти—
сукоби у капиталистичком
предузећу су правило.
Плуралистичко гледиште—
постоји основа за сукоб између
управе и запослених , али до
сукоба долази ретко
Успех у пословању је циљ
и управе и запослених.
Већи профит, већа зарада.
Непремостива и стална је
тензија између интереса
власника и радника. Већи
профит, мања зарада
Синдикат
институционализује
сукобе у сфери рада.
Штрајк је притисак на
управу, као осмишљена и
привремена обустава рада
већине запослених. Али,
постоје и “дивљи
штрајкови” који немају
подршку синдиката.
 НЕЗАПОСЛЕНОСТ
Незапослени—појединци који су
радно способни, који траже
посао, али не могу да га нађу.
Врсте незапослености:
 Фрикцијска незапосленост—
време између два посла
Проблем назапослености
 Структурална—
није само
квалификације незапослених • лични проблем (губитак
не одговарају потребама прихода, социјалних
послодаваца привилегија, емотивна
 Циклична—за време несигурност), већ и
економских криза • друштвени (девијантно
 Флексибилна запосленост— понашање, несигурност
послови са скраћеним радним запослених).
временом и послови на уговор
 СТАТИСТИКА У СРБИЈИ
 БРОЈ СТАНОВНИКА У СРБИЈИ 7. 146, 759 (01.01.2014. )
 СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ УКУПНО 17,6 %. (3. КВАРТАЛ
2014. РЕП. ЗАВОД ЗА СТАТИСТИКУ)
 ЗАПОСЛЕН ЈЕ СВАКО КО РАДИ БИЛО КАКАВ ПЛАЋЕНИ
ПОСАО МАКАР ЈЕДАН САТ НЕДЕЉНО. ТА
МЕТОДОЛОГИЈА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ У СВИМ ЗЕМЉАМА
СВЕТА.
 ДЕФИНИЦИЈА МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАДА:
“ПОСАО” ЈЕ БИЛО КАКАВ РАД ЗА ПЛАТУ, ПРОФИТ,
НАКНАДУ У НАТУРИ ИЛИ У ВИДУ УСЛУГЕ. НЕБИТНО ЈЕ
ДА ЛИ ЛИЦЕ ОБАВЉА ПОСАО У ФОРМАЛНОМ РАДНОМ
ОДНОСУ ИЛИ НЕ.
 ЗЕМЉОРАДНИК КОЈИ РАДИ ЗЕМЉУ ЗА СВОЈЕ ПОТРЕБЕ,
НАСТАВНИК КОЈИ ДРЖИ ПРИВАТНЕ ЧАСОВЕ, УЧЕНИЦИ
НА ПЛАЋЕНОЈ ПРАКСИ, ПЛАЋЕНИ СТАЖИСТИ СУ
ЗАПОСЛЕНИ КАО И ОНАЈ КО ЈЕ У СТАЛНОМ РАДНОМ
ОДНОСУ. (03. 01. 2015. БЛИЦ)
 ВЕЖБА

1. Кад бих могао да бирам посао, који бих изабрао?

2. Које кључне вештине вам могу помоћи да остварите
добре резултате?
3. Које кључне способности ће вам бити потребне да бисте
били водећу у својој области.
4. Шта је то што радим, а што би требало да радим у
мањој мери? Шта не радим а требало би да радим у
већој мери?
5. Сви живимо под истим небом , али немамо сви исти
видик” - К. Аденауер.
6. Да имам ______________ онда бих
_______________________________________
7. Поставите један циљ и сачините план како да га
остварите.
 РЕЧНИК

 Апсентизам  Кооперант
 Девијантан  Корпорација

 Деградација  Менаџер

 Детерминизам  Менаџмент

 Дехуманизација  Редизајнирање

 Доколица  Флексибилан

 Инцидент  Фрикција

 Концентрација  Штрајк
Крај