Рад

- не само да већина људи велики део времена проводи у некој врсти рада,
већ и њихов укупан друштвени положај зависи од рада, односно од посла
који обављају (занимања)
- РАД - једна од централних вредности у савременим друштвима
Није, међутим, увек било тако. Напротив, стари Грци су презирали физички рад.
Смaтрали су га недостојним слободног човека. Заправо, у свим традиционалним
друштвима рад је сматран нужношћу, физички рад није био цењен (повлашћене класе
нису се бавиле овим пословима). Много цењеније од рада биле су, на пример, ратничка
вештина или обредне активности.

- у модерно доба променио се однос према раду на шта су пресудно

утицала три чиниоца:

1. Протестантска етика је утицала на то да се рад схвати као морална

дужност
- Макс Вебер указује на утицај који је протестантска религија имала на
развој капитализма у најразвијенијим европским земљама

2. Индустријска револуција, односно увођење машина у производњу,

није могла да трпи немаран однос према раду
- скупе фабричке машине захтевају да буду стално у покрету да би се
исплатиле
- да би се променио однос људи према раду, било је неопходно да се
промени однос читаве културе, односно да се створи нова култура рада

3. Однос социјалистичких друштава

- државни празник рада, оде раду, ликови радника на новчаницама,
ордење херојима рада били су израз социјалистичке идеологије која је
величала улогу рада и радника
- то је био начин да се за кратко време промени однос према раду код
људи који су масовније напуштали села и укључивали се у индустријску
производњу (промовисање култа рада на различите начине)

- осниваче социологије, попут Маркса и Диркема, интересовале су шире

друштвене промене па су у први план истакли значај поделе рада
Појам рада
- у ширем (антрополошком) смислу
- РАД се схвата као свесна, сврсисходна пракса, која разликује човека од свих
других бића
- човек мењајући природу, ствара друштво и културу, као своју особену
средину
- Карл Маркс који је рад одредио као свесну и сврсисходну активност којом
човек прилагођава природу својим потребама

- у ужем (економском) смислу

- РАД се схвата као занимање (професија)
- рад чине сви они послови за које човек прима накнаду и тако
обезбеђује средства за живот
- рад може бити и неплаћен (уколико је делатност човека различита од
игре и ствара употребну вредност, треба да се схвати као рад, без обзира
на то да ли је плаћена или није)

Карактеристике рада као професије:

- има примарни значај за обезбеђење егзистенције радника и његове
породице, као и за одржање друштвене репродукције
- услов опстанка и развоја друштва, радом људи задовољавају своје
потребе, а предмете којима задовољава своје потребе човек производи,
користећи оруђа за рад
- захтева професионалну прирему, путем образовања; утиче на
расподелу фонда времена на радно, ванрадно и слободно време
- у раду се човек потврђује или отуђује: у раду човек може развити и
потврдити своје способности и таленте, што пружа задовољство,
сатисфакцију, друштвено признање; али није сваки рад признат и цењен,
најамни рад и подела рада могу довести до отуђења и деградације
човека
- постаје "додатак машини " тј. рад се доживљава као наметнута нужност
- савремена социолошка истраживања углавном су сконцентрисана на
конкретне проблеме који се односе на промене у организацији
производње, утицај савремене технологије на структуру занимања и
доживљај рада, сукобе на раду, незапосленост итд.