HUMANIZACIJA RADA

SEMINARSKI RAD
UVOD:
Hunamizacija drustva I odnosa medju ljudima,kao I razvijanje humane
licnosti,moze se postici samo u drustvu u kom su stvoreni neophodni
uslovi za ostvarivanje drustvenog oslobadjanja rada. Solidarnost,bez
izrazenog humanizma u drustvu,odnosno u radu I odnosima medju
ljudima,gubi svoj smisao I sadrzaj jer se zadrzava na pozicijama
prividnog I laznog. Humanizacija medjuljudskih odnosa moguca je tek
kad se otklone uzroci dehumanizacije coveka,tj u onoj drustvenoj
zajednici u kojoj su onemoguceni svi oblici eksploatacije, nejednakosti I
potcinjavanja.
 1.1 Ljudski rad kao socioloska kategorija.Definicija rada.

Covek je oduvek tezio da stvori sebi i zajednici sto bolje uslove zivota i obezbedi
opstanak, a to je bilo moguce samo menjanjem i prilagodjavanjem prirode gde
rad ima vodecu ulogu. Proucavanje rada zapoceto je jos u anticko doba u okviru
filozofije. Mislioci toga doba su u svojim spisima izvodili razlicite zakljucke o
njegovoj svrsishodnosti..Među prvima je bio stoik Panaitije u II v.p.n.e. koji je
govorio da su stvari koje donose korist coveku proizvod njegovog rada, kao i Ciceron
koji je u svom spisu “De officiis” (O duznostima) govorio da covek radom treba da
preoblikuje prirodu da bi ona sluzila ljudskoj reprodukciji. Kasnije u prosvetiteljskoj
filozofiji XVII veka naucnici poput Dzona Loka i Adama Smita ukazuju na druge
znacajne karakteristike rada. U XX veku pocinju da se zasnivaju mnoge posebne
nauke o radu kao sto su sociologija rada, psihologija rada…

Definicija rada: Odnos u kom se covek svesno spaja sa prirodom u nastojanju da i

sam deluje ako ne kao prirodna sila a ono bar kao produzena ruka prirode ili kao sila
nasuprot prirodi.
Ljudi uspostavljaju društvene odnose na bazi razlicitih radnih aktivnosti; rad povezuje
jednog coveka sa drugim jer postoji mnogo poslova koje nije moguce sam obaviti.
Rad je takodje uslovio potrebu za zajednickim zivotom u drustvenoj zajednici.

Pod sadrzajem rada ne podrazumevamo samo celokupnost tehnicko-organizacionih

funkcija ljudi u procesu rada (stepen razvoja tehnike, predmeta rada, organizacija
rada…) vec i drustveno-ekonomske uslove u kojima se radna delatnost ostvaruje i
moze imati vrlo slozenu strukturu.
Rad se moze posmatrati u tri sektora: Primarnim sektorom se smatra neposredna
prerada prirodnih resursa (poljoprivreda, energetika, rudarstvo); Sekundarnim
industrija a Tercijarnim sektor usluznih delatnosti.
Rad je prinuda (unutrasnja i spoljna) uslovljena potrebama. Rad je sloboda i
samorealizacija. On je covekovo rodno obelezje, ali moze biti i "sredstvo otudjenja" u
mnogim varijantama i eksplatacije sa stetnim posledicama za coveka.
1.2 Osvrt na fenomen solidarnosti u pojedinim drustveno-ekonomskim
formacijama I u njihovom radu.

Covek kao biopsihofizicka jedinka razvijao se tokom miliona godina u nejednakim

uslovima,preoblikujuci se postepeno u umno bice. Prilikom razmatranja
psihofizickih aktivnosti u njegovom razvojnom oblikovanju od bitnog je znacaja
razvitak svesti,govora,ponasanja ,a posebno medjuljudskih odnosa I odnosa pri
radu I ispoljavanje solidarnosti. Proizvodni odnosi I karakteristike zajednostva
konkretne ljudske zajednice manifestuje se u sistemu drustvenih normi koji su
izraz doticnog drustva. Samim tim odredjuje se ljudsko ponasanje pri radu, te I
medjuljudski odnosi. Humanizacija rada se ostvaruje postepeno sa procesom
oslobodjenja rada I predstavlja dugotrajan istorijski proces.

1.2.1 Solidarnost i humanizam u prvobitnoj ljudskoj zajednici

Moze se tvrditi da se covek u prvobitnoj zajednici nalazio u zaista teskim uslovima

zivljenja I u stalnoj borbi za opstanak. Potreba za zajednicom I pripadnoscu
ljudskoj zajednici predstavljali su prirodnu potrebu,posebno u pogledu
uzajamnosti rada,razmene rada. U ovom periodu ljudskog razvoja moze se
govoriti o plemenskoj ili rodovskoj humanosti prilikom izvrzavanja najrazlicitijih
radnji. S obzirom da je proizvodnja u prvobitnoj ljudskoj zajednici bila jako
primitivna,to su I potrebe njenih clanova bile jako skromne. Nizak stepen
materijalne proizvodnje I oskudno znanje uslovljavali su I ne razvijenost ljudske
svesti.

1.2.2 Solidarnost I humanizam u robovlasnickom drustvu

Povecanje potreba za hranom I drugim dobrima uticalo je na pripadnike prvobitne

zajednice da proizvode nova orudja za rad I da menja nacine provizvodnje. Da bi
se proizvodnja mogla povecati bilo je potrebno pribaviti I neophodnu radnu
snagu,pa su I ratni zarobljenici korisceni kao ,,sredstva” u proizvodnji kojom su
pobednici povecavali svoja bogatstva. Pripisivanje viska tudjeg rada, odnosno
eksploatacija jedne od strane drugih ljudi,unelo ne destrukciju u uredjenje I
odnose u dotadasnje ljudske zajednice. Bitno su izmenjeni proizvodni I
medjuljudski odnosi. U poznom periodu robovlasnickog drustva ,javlja se teznja
da se ponovo uspostave osnovna prava coveka I humani odnosi u drustvu.

1.2.3. Solidarnost I humanizam u feudalnom drustvu

Razvojem proizvodnje I prosirivanjem znanja I svesti eksploatisanih,zaostravali se

se medjuklasni odnosi. Privreda je bila na znatno visem nivou. Za razliku od
bespravnosti roba kmet je u feudalnom drustvu uzivao relativno vece slobode.
Solidarnost I humanost ljudi u feudalnom drustvu je na znatno visem nivou nego u
prethodnom periodu,ali su jos uvek daleko od zadovoljavajucih.
Naime,protivrecnost izmedju proizvodnih snaga I proizvodnih odnosa,sukobi
medju stalezima,razvijanje procesa propadanja sela I porast suprotnosti grada I
sela doprineli su razaranju feudalnog rdustva.

1.2.4. Fenomen solidarnosti I humanosti u burzoaskom drustvu

Razvoj materijalne proizvodnje u kapitalizmu pospesio je napredak nauke I

tehnike,cije rezultate obilato koristi kapitalisticka klasa. Utom pogledu vladajuca
klasa ispoljava razne oblike humanosti koristeci rezultate nauke radi jacanja svojih
pozicija. Svet je postao humanije mesto za rad. Odnosi izmedju vladajuce klase I
nizih slojeva su poprimili nov oblik. Razvojem drustva, nauke I tehnike, povecavaju
se medjusobne veze izmedju jedinki,naroda,zemalja,s odredjenim odrazom na
oblikovanje medjunarodne humanosti I solidarnosti.

1.2.5 Markisticko shvatanje humanizma I solidarnosti

Ako bi smo posli od marksistickog shvatanja coveka,humanizacija rada predstavlja

ostvarivanje uslova za rad u radnoj sredini u kojoj vrsenje radne delatnosti coveka
nije u suprotnosti sa njegovim prirodnim svojstvima I njegovom drustvenom
sustinom. Drustveni uslovi za ostvarivanje potpune humanizacije drustvenih
odnosa I humanizaciju rada,po marksistickom shvatanju bice ostvareni tek u
razvijenom komunizmu u kome ce proizvodne snage dostici visok stepen,u kome
ce nestati potcinjenost ljudi podeli rada I biti prevazidjena razlika izmedju fizickog
I intelektualnog rada.

1.3.1. Podela rada,I uticaj podele na medjuljudske odnose,humanost I

solidarnost ljudi

Jos u najranijem periodu postojanja ljudske zajednice drustvo je prilikom rada bilo
podeljeno na osnovu razlicitih kriterijuma.

Najranija podela rada bila je prema polu, uzrastu, rasi, narodnosti.

Pol: Svako društvo, posebno primitivna i nerazvijena društva, teži da uspostavi
pravila o muškim i ženskim poslovima. Vremenom ti obrasci ponašanja postaju
ustaljeni i teško se menjaju, iako je i to moguće, ali iziskuje mnogo vremena i
napora.
Uzrast: Mnoga tradicionalna društva su uzrasno podeljena, imaju ceremonije i rituale
kojima se proslavlja individualni prelaz iz jedne u drugu dobnu grupu. U savremenom
društvu ove podele su manje prisutne.
Rasa i narodnost: Ova podela može izrasti iz ratova i osvajanja gde bi pripadnici
pobeđenih naroda obično bili predodređeni za teške fizičke poslove. Ovaj osnov
podele rada je do nedavno bio prisutan u mnogim delovima sveta gde se održao
robovlasnički poredak. Npr u SAD je ropstvo ukinuto 1865, u Brazilu 1881, a u
Saudijskoj Arabiji 1963. U mnogim zemljama se prepoznaje socijalna i nacionalna
segregacija unutar podele rada, gde su, za pripadnike određenih grupa uglavnom
predodređeni fizički, teški ili slabo plaćeni poslovi. Ta podela rada u mnogome je
doprinela humanizaciji ljudskih odnosa,ali je takodje imala I negativno dejstvo jer je
doprinela stvaranju klasnih razlika.

U savremenom društvu podela rada i specijalizacija se povećava. Poslovi koji su

nekad obavljani kod kuće (npr. tkanje ili vaspitavanje i obrazovanje dece) sada
predstavljaju posao plaćenih specijalista. Podelu rada možemo klasifikovati kao opštu
ili društvenu i proizvodnu ili tehničku podelu rada.

Proizvodna podela rada počnije da se razvija tek pojavom industrijalizacije. Ona je

doprinela: povećanju spretnosti svakog pojedinog radnika, uštedi u vremenu,
usavršavanju mnogih mašina koje olakšavaju i skraćuju rad.
Svakako sociološki najznačajniji aspekt podele rada je podela na upravljački i
izvršilački. Upravljački poslovi su uvek privilegija vlasnika sredstava za proizvodnju I
njihovih zastupnika. Upravljački rad obezbeđuje bolje prihode, veći društveni ugled,
veću društvenu moć. Dakle, oni koji dominiraju radnim i proizvodnim procesom su u
poziciji da dominiraju celokupnim društvom. Na ovaj način oni postaju izdvojena i
relativno zatvorena socijalna klasa.

1.3.2.Savremeno doba I ljudski rad

Radnik treba da bude gradjanin preduzeca a ne industrijski podanik. Zaato

industrijski despotizam preduzeca I demokratski poredak drustva moraju naci
tacku vezivanja u preobrazanju prava na rad,sto ce uz pravicne uslove rada
obezbediti njihove pravicne zarade I time premostiti jaz izmedju sveta rada I sveta
kapitala.pogotovo uvodjenjem afirmacije u participacije-sudelovanje radnika u
procesima odlucivanja, upravljanja I konsultovanja.

1.4.Subjekti radne sredine I odnosi medju njima

Radna sredina kao ukupnost sredstava za rad I medjuljudskih odnosa

obuhavata,pored sresdstava I subjekte-nosioce ovih odnosa.Subjekti radne sredine
su clanovi radnog kolektiva.Odnosima medju ljudima u nasem drustvu,posebno u
radnoj sredini,svakim danom se pridaje sve veci znacaj.

Medjuljudski odnoi u radnoje redini u znacajni za:

 Izvrsavanje radnih I drustvenih zadataka,tj.za postizanje zeljenih ciljeva

 Povecanje produktivnosti rada
 Razvoj I izgradnju kulture rada
 Humanizaciju coveka I celog drustva

Medjuljudski odnosi zavise,u prvom redu,od stepena razvijenosti

samoupravljanja,ali I od nivoa organizacije radnih I drustvenih aktivnosti,kao I od
licnosti pojedinca.