UVOD

Sociologija proucava ljudsko drustvo, ali bavi se prirodom i

covekom u onoj meri u kojoj oni uticu na drustvo.Taj uticaj nije
uzgredan i slucajan-nego presudan.Covek kao deo prirode,
svojim svrsishodnim delovanjem, svojim radom koji stavlja
uvek zajedno sa drugim ljudima, menja prirodu i prilagodjava je
svojim potrebama i tako stvara kulturu.
Drustvo i kultura posreduju u odnosu coveka i prirode, a rad je
osnovni drustveni i kulturni proces kojim se to posredovanje
odvija.Zbog toga rad je istovremeno prirodni, ljudski, drustveni i
kulturni proces .Jednim svojim aspektom spaja, a drugim
razdvaja coveka i prirodu.
Sa socioloskog stanovista znacajno je razlikovati pojam rada
od pojma drustvenog delovanja.Drustveno delovanje, kojim se
sociologija bavi, siri je pojam od rada.To znaci da je svaki rad
drustvenog delovanja i da postoji drustveno delovanje koje nije
rad.Rad je, mada najvaznija, ipak samo jedna vrsta drustvenog
delovanja.
Postoje dva osnovna shvatanja rada:
1.Sire shvatanje rada, kao svesne svrsishodne prakse, kojom
covek proizvodi sebe kao kulturno i istorisko bice;
2.Uze, ekonomsko shavatanje rada kao proizvodnje
materijalnih dobara i profesionalne drustvene delatnosti kojom
se zadovoljavaju osnovne potrebe coveka i drustva.
U teskoj borbi sa prirodom, borbi za opstanak, covek je poceo
od nagonskog zadovoljavanja svojih potreba, postepeno da
prelazi na svesno i razumno prilagodjavanje predmeta
prirode.Zbog toga se s pravom moze reci da je rad ne samo
uslov opstanka ljudi vec da je stvorio samog coveka.
Rad je proces trosenja ljudske radne snage uopste.Rad je
svrsishodna delatnost sa unapred postavljenim ciljem i da je rad
neminovno povezan sa proizvodnjom orudja za rad.Ova dva
elementa u stvari razlikuju delatnost coveka od zivotinja i cine
da je rad svojstven samo coveku.

1. POJAM RADA
Od postanka coveka i njegovog udruzivanja u cilju opstanka,
rad je bio ne samo njegova aktivnost vec i njegova glavna
briga.Od samog postanka covek je najveci deo svog vremena
provodio u radu stvarajuci materijalna dobra koja su mu
omogucila egzistenciju.Medjutim relativno kasno u istoriji
ljudskog drustva, tek u XX veku, rad je kao covekova aktivnost
postao predmet naucnog istrazivanja.U savremenom svetu skoro
da nema naucne discipline koja ne proucava rad sa ovog
aspekta, na jedan ili drugi nacin, tj.bavi se proucavanjem rada
kao ljudske aktivnosti i njegovim uticajem na coveka kao
ljudsko bice i ljudsko drustvo u celini.
I pored toga sto je rad relativno kasno postao predmet naucnog
proucavanja, on je uvek privlacio paznju coveka.Proucavanjem
rada, mora se istaci, ima u tom smislu cvoj istorijski razvoj i
odredjeno je drustveno ekonomskim prilikama u pojedinim
periodima razvoja ljudskog drustva.Opsta razvojan linija
proucavanjem rada moze se oznaciti kao tedencija da rad bude
predmet proucavanja kako drustvenih tako i prirodnih nauka.
 Sa razvojem sociologije, posebno sociologije rada, sve su cesca
nastojanja da se ljudski rad definise kao socioloska kategorija, i
potpunije odredi njihova sustina kao slozene drustvene pojave.
Najopstije karakteristike covekove radne aktivnosti:
prvo;ljudski rad predstavlja svesnu svrsishodnu delatnost;
drugo, to je kompleksna delatnost koja se odvija u okviru
odredjenih drustvenih grupa i
trece;to je delatnost kojom se ostvaruju odredjene materijalne i
duhovne vrednosti koje imaju drustveni znacaj.
Ove karakteristike ljudskog rada omogucuju da socioloska
definicija ljudskog rada obuhvata svaku aktivnost ljudi koja je
svrsishodna i kojom se covek ostvaruje kao stvaralacko bice, a
ne samo covekovu aktivnost u procesu materijalne
proizvodnje.U formulisanju socioloskog pojma rada treba poci
od saznanja da je stvaralastvo bitno obelezje coveka i da ono
oznacava sposobnost coveka da stvara nesto sto pre toga nije
postojalo.

Polazeci od shvatanja rada u drustvenim naukama i uvazavajuci

karakteristike ljudskog rada na koje je ukazano, moguce je
ljudski rad odrediti kao sociolosku kategoriju.Sa socioloskog
stanovista ljudski rad se moze definisati sledecim recima:
Rad je svesna, univerzalna i organizovana covekova delatnost,
ciji su sadrzaji i karakter odredjeni stepenom razvoja sredstava
za rad i karakteristikama drustvenih odnosa u kojima se vrsi,
kojim se covek potvredjuje kao geneticko bice, stvarajuci u
okviru odredjenih drustevnih odnosa, materijalne i duhovne
vrednosti koje sluze zadovoljavanju bitnih ljudskih potreba.
 Ovakvo odredjenje ljudskog rada, sa socioloskog stanovista,
pokazuje da je rad vrlo slozena drustvena pojava, koja ne
predstavlja samo proces razmene materije coveka sa prirodom,
vec da je to delatnost kojom se covek ostavruje kao drustveno
bice.
Drustevni karakter rada ispoljava se na vise nacina.On se
posebno ispoljava u cinjenici da je drustveno uslovljen i da uvek
predstavlja povezivanje vise radova pojedinaca u jedinstven
rad.Drustveni karakter rada proizilazi iz njegove drustvene
uslovljenosti tj.iz cinjenice da ljudi vrseci radne delatnosti
koriste orudja koja su im ostavile predhodne generacije
razvijajuci ih dalje i ostvarajuci ih buducim generacijama.
Ljudski rad kao svrsishodna covekova delatnost razlikuje se od
njegovih nesvrsishodnih delatnosti.Svaka covekova svrsishodna
delatnost ne moze se smatrati radom.Radom se moze smatrati
svrsishodna aktivnost koja je usmerena na zadovoljavanje
njegove materijalne egzistencije, a koja je neposredno ili
posredno doprinosi materijalnoj proizvodnji.
Ekonomska proizvodnja nosi izvestan karakter prinude jer je
nuzna za ljudski opstanak.Posto nema proizvodnje bez rada, to
je i rad u odredjenom smislu nuzna-prinudna delatnost, tj.takva
delatnost koju covek mora da vrsi da bi opstao.Prinudni karakter
rada proizilazi iz cinjenice sto rad zahteva veci napor od napora
koji bi covek cinio iz zadovoljstva tj.iz prijatnosti koju izaziva
upotreba telesne i duhovne snage.
 2. PROCES RADA I NJEGOVI CINIOCI
Rad kao svrsishodna ljudska delatnost kojim se preradjuje
priroda, ima za cilj stvaranje upotrebnih dobara kojima se mogu
podmiriti pojedine ljudske potrebe.Mozemo slobodno reci da se
ljudski rad uvek javlja kao konkretna aktivnost usmerena na
stvaranje dobara za podmirenje pojedinih ljudskih potreba.U
tom smislu i ljudski rodovi kojima se proizvode razlicite vrste
materijalnih dobara medjusobno se razlikuju po oblicima
njihovog ispoljavanja u procesu prilagodjavanja prirode
covekovim potrebama.Svi konkretni radovi, ma koliko se
medjusobno razlikovali imaju zajednicko obelezje koje se moze
iskazati kao trosenje covekove energije(misica,mozga i dr.)bez
obzira na konkretne oblike tog trosenja.
U procesu rada istovremeno deluje veci broj elemenata.Kao
proste momente procesa rada Marks je oznacio:
- svrsishodnu delatnost coveka tj.sam rad;
- predmet rada-ono na sta coveka deluje radom;
- sredstva za rad-ono cime covek deluje na predmete rada.
 2.1 Proces rada
Rad kao svrsishodna delatnost predstavlja izraz dejstva coveka
u procesu njegove razmene materije sa prirodom, u sa dejstvo
ostalih faktora proizvodnje.Covek kao neposredni proizvodjac
javlja se kao osnovni nosilac procesa proizvodnje.Da bi se javio
kao osnovni nosilac procesa proizvodnje, covek mora
raspolagati odredjenim proizvodnim i skustvom i radnom
navikom.
Radna aktivnost coveka u procesu rada manifestuje se uz rad
fizickih i duhovnih sposobnosti coveka.Rad je opsti i veciti
uslov zivota ljudi, svojstven svim oblicima ljudskog drustva.U
teskoj borbi sa prirodnim silama za obezbedjenje sredstava
neophodnih za opstanak, covek je poceo od razumno
prilagodjavanje predmeta prirode.
Rad je proces trosenje ljudske radne snage, uopste trosenje
nerava, misica, umnih i fizickih sposobnosti nagomilanih u
licnosti coveka.
U procesu rada coveka stoji nasuprot prirodi kao prirodna
sila.On vrsi svoju razmenu materije sa prirodom.Covek
prilagodjava prirodu troseci svoju energiju, stavljajuci u pokret
svoj organizam.Prirodna materija menja svoje osobine primajuci
u sebe elemente covekove energije.Ali istim procesom covek
prisvaja i prilagodjava svojim potrebama predmete
prirodi.Delujuci na prirodu on menja i svoju sopstvenu
prirodu.On razvija svoje fizicke i umne sposobnosti.Razlika
izmedju rada coveka i delatnosti zivotinja je u tome sto radi
svesno, a zivotinja nagonski-instiktivno.
Iz ovoga proizilazi da je rad svrsishodna delatnost coveka
upotrebljena na ostvarenje unapred postavljenog cilja i da je rad
neminovno povezan sa proizvodnjom orudja za rad.
 2.2 Sredstva za rad
Sredstva za rad predstavljaju jedan od osnovnih elemenata
procesa rada.Sredstva za rad su skup stvari kojima covek
direktno ili indirektno deluje na predmete rada.Sredstva za rad
su i sama proizvod ljudske svrsishodne aktivnosti.Ona
predstavljaju materijalizovane ciljeve koje covek svojom
aktivnoscu ostvaruje, da bi ih kasnije upotrebio za ostvarenje
novih ciljeva.
Sredstva za rad obuhvataju:
1.orudja za rad;
2.objektivne uslove proizvodnje;
Orudja za rad predstavljaju direktne sprovodnike ljudske volje
na predmete rada.Orudjima za rad covek deluje na predmete
rada.
Objektivni uslovi proizvodnje ne ulaze direktno u proces
proizvodnje, ali ga omogucavaju.Bez njih bi bilo nemoguce
dejstvo orudja za rad na predmete rada.Opste sredstvo za rad je
zemlja, koja predstavlja prirodno dobro.U objektivne uslove
proizvodnje spadaju i sredstva za rad izgradjena ljudskim
radom(zgrade,radionice, idr)
koja predstavljaju drustveno dobro (bogatstvo).
2.3 Predmeti rada
Treci faktor proizvodnje su predmeti rada. Predmeti rada je
prirodna materija na koju covek deluje sredstvima za rad u
nastojanju da je oblikuje tako da njenim oblikovanjem moze
da zadovolji neku svoju potrebu.Ljudi ne deluju samo na
prirodu, na prirodnu materiju sredstvima za rad.Oni sve vise
deluju sredstvima za rad na proizvode svog rada koja su iz
predhodnog procesa rada izasla kao finalni proizvod tog
procesa.
Predmeti rada su materije na koje je upravljen ljudski rad u cilju
svrsishodne obrade i prirode.
Opsti predmet rada je zemlja sa svojim bogatstvima(rude,
vode, sume, klima).U drugu grupu predmeta spadaju one
materije koje su pretrpele izvesne faze obrade, ali se i dalje
preradjuju, doradjuju, odradjuju, kako bi se mogle zadovoljiti
ljudske potrebe.
U ovu grupu predmeta rada spadaju:
1.sirovine;
2.polufabrikati; i
3.pomocne materije;
Sredstva za rad i predmeti rada cine objektivne faktore
proizvodnje i nazivamo ih sredstva za proizvodnju.Sredstva za
proizvodnju su materijalni cinilac proizvodnje, od njihovog
stepena razvijenosti zavisi koliko su ljudi ovladali prirodom.U
zavisnosti od toga u cijim se rukama nalaze sredstva za
proizvodnju formiraju se ljudski odnosi u proizvodnji.
Procese proizvodnje materijalnih dobara sastoji se od
kombinacije faktora proizvodnje:od coveka kao proizvodjaca
(proces rada); od orudja za rad kojima covek deluje na prirodu i
od predmeta rada koji moze biti priroda u najsirem smislu reci
ili sirovina.
Radna aktivnost coveka, kao proces rada, kao kombinacija
faktora proizvodnje ima tehnicko-organizacioni i socijalno-
ekonomski aspekt.
 3. VRSTE RADA
Pored drustvene podele rada postoje i razlicite vrste
rada.Pojedine vrste rada se medjusobno razlikuju zavisno od
toga sta se uzima kao osnov klasifikacije.Najcesce se pri
razlikovanju pojedinih vrsta rada polazi od toga da se
sposobnosti i koja sredstva pretezno upotrebljavaju u procesu
rada tj.kakav se rezultat postize radnom aktivnoscu.
Kao osnov za klasifikaciju rada koristimo sledece kriterijume:
1.Prema nacinu rada imamo:fizicki i intelektualni rad;
2.Prema rezultatu koji se dobija procesom rada imamo
proizvodan i ne proizvodan.
3.Od doprinosa drustvenom radu posredstvom licnog rada
imamo: prost i slozen rad.

3.1 Fizicki i intelektualni rad

Fizicki i intelektualni rad se razlikuju na osnovu kriterijuma

koje se sposobnosti pretezno koriste u procesu rada.Kada smo
odredjivali rad u materijalnoj proizvodnji, tom prilikom je
odredjen tzv.fizicki rad.Ovakvim radom, menja se materija i kao
posledica nastaju materijalni proizvodi.Fizicki rad nije samo
telesni vec istovremeno i intelektualni.Pri fizickom radu covek
upotrebljava i svoju svest.Covek svojom svescu prvo odredjuje
cilj rada koji radnom aktivnoscu zeli postici, a potom odredjuje
konkretnu sadrzinu rada.
Pored fizickog rada koji se javlja kao delatnost u materijalnoj,
postoji jos i rad koji se naziva duhovnim,umnim-intelektualnim
radom. Intelektualnim radom naziva se onaj rad pri kojem se
napreze um, tj.duhovne i psihicke snage coveka.Ovom vrstom
rada ne menja se materija iz prirode vec se menja svest coveka,
menja se jedno od njegovih bitnih obelezja.Ovim radom se
postize vece znanje i veca sposobnost misljenja uopste, kao i
veca sposobnost opazanja i drugih psihickih radnji.

3.2 Proizvodni i ne proizvodni

Proizvodan i ne proizvodan rad se razlikuju prema rezultatima

rada koji predstavljaju ostvarivanje zamisljenog cilja od strane
coveka ucesnika u radnom procesu.Podela rada na proizvodan i
ne proizvodan proizilazi iz podele rada na fizicki i intelektualni
rad.Naime, intelektualnim radom se ne proizvode materijalne
vrednosti.Ali on je drustveno koristan rad u krajnjoj liniji sluzi
proizvodnom radu,tj.omogucava njegov potpuniji
razvoj.Nemoguce je zamisliti razvitak proizvodnog rada bez
drustvenih vrednosti kopije stvara intelektualni rad.
Proizvodan rad je u najsirem smislu reci rad usmeren na
proizvodnju materijalnih dobara.To je rad koji stvara
materijalna bogatstva drustva

.
Ne proizvodan rad je onaj koji nema za rezultat
materijalna dobra, ali je u drustvu potreban i drustvo bez njega
ne moze.

3.3 Prost i slozen rad

 Prost i slozen rad se razlikuju na osnovu kriterijuma koji polazi
od doprinosa drustvenom radu posredstvom licnog rada.Ovaj
doprinos se zasniva na fizickoj ili intelektualnoj sposobnosti,
stecenim skolskim kvalifikacijama, radnim iskustvom ili i
jednim i drugim nacinom.
Prost rad je rad koji moze da obavlja svaki covek u proizvodnji
bez posebne obuke i posebne kvalifikacije.
Slozen rad je trosenje radne snage posebne strucne
sposobnosti.

4. POJAM DRUSTVENE PODELE RADA

Podela rada je nastala stihijski i spontano kao rezultat razvitka

proizvodnih snaga i u zavisnosti od toga razvitka ona se dalje
deferencirala i razgranicavala na razlicite vrste, podvrste i uze
specijalnosti.
Pod drustvenom podelom rada podrazumevamo podelu
ukupnog rada na razlicite vrste poslova u okviru jedne zajednice
u cilju zadovoljenja razlicitih drustvenih potreba.
Kada govorimo o drustvenoj podeli rada imamo u prvom
redu u vidu podelu rada u oblasti materijalne proizvodnje na
razne oblasti, grane i uze specijalnosti.Drustvena podela rada se
izrazava u profesionalnoj opredeljenosti proizvodjaca za
odredjenu vrstu proizvodnje.Pojedinac se opredeljuje
proizvodnju jednog ili nekoliko proizvoda pa cak i jedne radne
operacije na proizvodu.On proizvodi za drustvo, a od drustva
dobija proizvode koji su mu potrebni.Podela rada ukazuje
na drustveni karakter proizvodnje, jer se sve proizvodi u
drustvu i za drustvo.

4.1 Prirodna podela rada

U pocecima razvoja drustva, kada su ljudi ziveli u plemenskim

zajednicama, proizvodnja je bila vrlo primitivna, koristila su se
samo jednostavna sredstva pa su i rezulati proizvodnje bili vise
nego skromni, jedva dovoljni za opstanak ljudi.Tada nije
postojala drustvena podela rada nego se sasvim spontano javila
prirodna podela rada.
Prirodna podela predhodi drustvenoj podeli rada.Prirodna
podela rada vremenom dovodi do nastanka drustvene podele
rada.

4.2 Tri velike drustvene podele rada

Prirodna podela rada rezultirala je iz niskog stepena razvitka

proizvodnih snaga i dugo se odrzala u ljudskom drustvu.Pa ipak
proizvodne snage su se postepeno razvijale.Orudja za rad su se
usavrsavala i ljudska znanja i iskustva sve vise rasla.Trebalo je
da prodje hiljade i hiljade godina pa da iz prirodne podele rada
nestanu tri velike drustvene podele rada.
Na srednjem stupnju varavarstva doslo je do prve velike
drustvene podele rada na stocarstvo i zemljoradnju.Ova podela
rada bila je zasnovana na prirodnim uslovima.Na visem stupnju
varavarstva dolazi do druge velike podele rada kada se zanatstvo
izdvaja od zemljoradnje i stocarstva.Sa drugom drustvenom
podelom rada sa pojavom zanatstva razmena dobija na
znacaju.Tako dolazi do trece drustvene podele rada, do pojave
trgovine.Pojava trgovine je omogucila sirenje proizvodnje,
izmenu stecenih iskustava, a sa druge strane samom
proizvodjacima je omogucila da ne prekidaju proces proizvodnje
da bi razmenjivali svoje proizvode.
4.3 Opsta, posebna i pojedinacna podela rada
Sa stanovista obuhvatnosti postoje tri oblika drustvene podele
rada i to:opsta, posebna i pojedinacna.
Opsta podela rada predstavlja razdvajanje drustvene
proizvodnje na velike oblasti odnosno na privredne delatnosti.

Sve privredne delatnosti delimo na tri sektora i to:

1.primarni sektor (poljoprivreda, sumarstvo)
2.sekundarni sektor (industrija, gradjevinarstvo, idr.)
3.tercijarni sektor (trgovina, saobracaj, turizam idr.)
Podela rada na privredne oblasti(delatnosti)zasnovana je na:
karakteristikama i vrsti sredstava za proizvodnju;karakteru
tehnoloskog procesa(hemijske promene);tehnoloskog postupka
(fizicke promene);svojstvima gotovih proizvoda.
Posebna podela rada predstavlja dalju podelu privrednih
oblasti na vrste i podvrste odnosno na privredne grane.Osnovni
kriterijum za ovu podelu je slicnost tehnoloskog procesa ili
postupka;vrsta osnovne sirovine i dr.
 Pojedinacna podela rada je podela grana privrede na privredne
jedinice(preduzeca)kao i podela rada u okviru jednog preduzeca.

4.4 Drustvena i tehnicka podela rada

Drustvena podela rada je upravo profesionalno opredeljenje

ljudi da se trajno, odnosno za duzi vremenski period, bave
odredjenom vrstom delatnosti u drustvenoj proizvodnji.
Tehnicka podela rada je posebna vrsta drustvene podele rada
koji se vrsi u okviru proizvodnog procesa u jednom preduzecu.
Izmedju drustvene i tehnicke podele rada postoje i razlike.Te
razlike su:
-U drustvene podele rada svaki proizvodjac proizvodi gotov
proizvod sa kojim se izlazi na trziste.Kod tehnicke podele rada
proizvod ne izlazi na trziste, vec se unutar proizvodne jedinice
ustupa na dalju obradu. -U drustvenu podelu rada veza izmedju
proizvodjaca uspostavlja se putem trzista, a kod tehnicke podele
rada unutar samog preduzeca po unapred odredjenom planu.

4.5 Teritorijalna podela rada

Teritorijalna podela rada u nekoj zemlji zavisi od brojnih

faktora.Ona je u prvom redu uslovljena prirodnim
okolnostima;zemljistem, klimom, rudnim bogatstvima, vodama
itd.Prirodna okolnosti su cesto odredjujuci faktor terirorijalne
podele rada, a to znaci poljoprivredom se ljudi mogu baviti onde
gde postoji prirodne pogodnosti (zemljiste, klima
idr.);rudarstvom gde ima rude, sumarstvom gde ima suma, idr.
Na teritorijalnu podelu rada uticu i drugi faktori:opsti stepen,
istorijskog, drustvenog i ekonomskog razvitka neke
zemlje.Istorijski uslovi razvitka u znatnoj meri uticu na razvoj
podele rada.

5. ZNACAJ I POSLEDICE PODELE RADA

Podela rada u drustvu kao rezultat razvitka proizvodnih snaga

sa svoje strane ubrzavaju taj razvitak i doprinosi povecanju
produktivnosti rada.Znacaj podele rada ogleda se u sledecem:
 Podela rada doprinosi ubrzanju proizvodnih snaga
drustva;
 Dovodi do podrustavljanja proizvodnje i povecavanja
povezanosti izmedju proizvodjaca.
 Znacajna je razvoj i promenu drustveno-ekonomskih
odnosa;
 Doprinosi povecanju produktivnosti rada zato sto se povecava
umesnost i intezivnost rada radnika;
 Dovodi do specijalizacije orudja za rad;
 Omogucava racionalno koriscenje sredstava za
proizvodnju.
Iako podela rada povecava produktivnost rada i razvoja
proizvodne snage ona ima i svoje negativne posledice.Podela
rada jednostrano razvija coveka.U proizvodnji se stvara
delimican radnik, sposoban za jednu radnu operaciju, i na taj
nacin “osakacen i telesno i duhovno”.
Na bazi podele rada i profesije koje se bavi intelektualnim
radom jednostavno se razvijaju.Podela rada vodi ka robovanju
odredjenom pozivu,stvaranje jednostrane licnosti i uopste
otudjuju coveka od drustva.

2. KLASIFIKACIJA TRŽIŠTA RADNE SNAGE

Tržište radne snage se deli na:
sekundarno tržište, na kome se nudi i kupuje nekvalifikovana
radna snaga. Ona se odlikuje najvećim stepenom nestabilnosti i
relativno najnižim stepenom zarada radnika. U tom segmentu
tržište deluje najsavršenije, a sa aspekta radne snage najsurovije.
tzv. podređeno primarno tržište, na kome se ostvaruje ponuda
kvalifikovane radne snage, čija je relativna sigurnost
obezbeđena nadoknadom za slučaj nezaposlenosti.
tzv. nezavisno primarno tržište radne snage, na kome se nudi i
kupuje visokokvalifikovana radna snaga, čiji odnosi ponude i
tražnje obezbeđuju sigurnost radnog mesta, kao i relativno
visoke zarade.
Segmentirano tržište radne snage je posledica sindikalnog
organizovanja, sa značajnom ulogom države. Kolektivnimim
pregovaranjem, kao sredstvom socijalnog dijaloga se očuvava
socijalni mir.
3. KARAKTERISTIKE SAVREMENOG TRŽIŠTA RADNE
SNAGE
Rad predstavlja posebnu, specijalnu vrstu robe; to je roba u
kojoj se reflektuje licni interes svakog čoveka. Zarada (nadnica)
je cena po kojoj poslodavac kupuje ovu vrstu robe. Na tržistu
savršene konkurencije ova cena, determinisana je ponudom i
tražnjom za radnom snagom. Marksistička ekonomska teorija
najamninu predstavlja kao novčani izraz vrednosti radne snage.
Najamninom se plaća radna snaga a ne rad, tako da se vrednost
radne snage kao robe određuje drustveno-potrebnim radnim
vremenom za njenu reprodukciju. Marksisti kažu da se na
površini pre ovlđlujućih odnosa proizvodnje najamnina ispoljava
kao cena rada.
TRAŽNJA ZA RADNOM SNAGOM
Opšti princip primenljiv za sve vrste proizvoda na otvorenom i
slobodnom tržistu je da individue mogu prodati svoje pro izvode
i usluge, ukoliko postoji tražnja za proizvodima i uslugama koje
oni nude. Tu važi pravilo: ukoliko je veća tražnja za određenim
proizvodom, biće veća i njegova tržišna cena, a samim tim biva
veća i tražnja za radnom snagom koja se bavi izradom tog
proizvoda. Znači, tražnja za radnom snagom je izvedena tražnja.

УТРОШЦИ РАДНЕ СНАГЕ

Радна снага представља скуп физичких и умних

способности човека да ради. Утрошци радне снаге
представљају одредјене количине бионергије које се троше
у процесима рада. Специфичност трошења радне снаге је у
неодвојивости утрошака радне снаге од личности
производјача. Утрошак људске биоенергије може се мјерити
јединицама за енергију (џул). У пракси утрошци радне снаге
изражавају се временским јединицама мјере. Да би време
трајања процеса рада било адекватан израз утрошака радне
снаге, неопходно је обезбједити непромењност елемената
везаних за појединца - квалификованости, интензитета рада
и метода организације рада. Да би утрошци радне снаге
били једнаки минимално потребним за производњу
одређеног производа квалификованост, интензитет и метод
организације морају одговарати потребама што ефикаснијег
трошења радне снаге. Највећа рационалост у трошењу
радне снаге обезбедјује се избором оне квалификованости
за коју су утрошци радне снаге по јединици производа
минимални. Да би се то постигло квалификованост радника,
врстом и степеном, мора да одговара врсти и сложености
посла који се обавља на сваком радном месту. Интензитет
трошења радне снаге изражава се количином радне снаге
која се троши у јединици времена. Захтев за што
рациналнијим трошењем радне снаге подразумева да се
изабере интензитет који обезбедјује минималне утрошке
рада по јединици производа.
Својом креативношћу и способношћу да продукује више
него што се потроши и уложи у њу, радна снага је свакако у
фокусу менаџмента, који настоји да разним материјалним и
нематеријалним стимулативним мјерама подстакне
запослене да раде што продуктивније.
С тиме у вези, трошкови радне снаге су у функцији
утрошака радне снаге, тј. губитка биоенергије запослених,
али и у функцији новчаних мултипликатора тих утрошака,
тј. зарада. Тл = ф (Л; Цл) (1.1)
при чему је:
Тл – трошкови радне снаге;
Л – утрошци радне снаге, односно извршени рад, и
Цл – зарада по јединици рада.
У зависности од тога у којој фази запослени учествују у
процесу репродукције, разликујемо сљедеће врсте трошкова
радне снаге:
-трошкови радне снаге на припремно-завршним пословима,
-трошкови радне снаге на изради производа,
-трошкови радне снаге на помоћним пословима у
производњи .

Z A K LJ U C A K
 Ako bi smo rezimirali razmatranja o radu kao drustvenom
fenomenu
koja su vrsena sa socioloskog stanovista, u nameri da se jednom
definicijom odredi kao drustveni fenomen, onda mozemo reci da
je rad svesna univerzalna aktivnost coveka, kojom se on
potvrdjuje kao geneticko bice, vrseci razmenu materije sa
prirodom, menjajuci pritom ne samo prirodu vec i samog sebe.
Rad je znaci bitno obelezje coveka i predstavlja posrednika
izmedju coveka i prirode.Preko rada i pomocu rada covek
obezbedjuje svoj opstanak, on je sredstvo zivota coveka, on je
nuzan za covekov opstanak.Ljudski rod predstavlja istovremeno
i specificnu formu samorealizacije coveka.
U pravom smislu reci rad je svrsishodna delatnost u
ekonomskoj proizvodnji, tj.onoj koja je nuzna za ljudski
opstanak, koja proizvodi nesto sto je korisno.Posto ekonomska
proizvodnja nosi izvestan karakter prinude, to je rad prinudna
delatnost, tj.takva delatnost koju covek mora da vrsi da bi
mogao da opstane.
Rad je opsti i veciti uslov zivota ljudi, svojstven svim oblicima
ljudskog drustva.

LITERATURA
Dr. Danilo Z.Markovic Sociologija rada-”Prosveta” Nis 1998 god.
Dr.Z Djokic;M. Ecemic;D.Kitanovic;V.Serejevic Politicka
ekonomija-”Prosveta”Nis 2000 god.
Dr. Dragoljub StojiljkovicPoliticka ekonomija-”Savremena
administracija”Beograd 1995 god.