Docsity Organizacija Preduzeca 2

Organizacija preduzeća
Univerzitet u Novom Sadu
96 pag.
Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: danilo_aksic (mrkikica@gmail.com)
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU
2019

Organizacija je nastala onog trenutka kada su bar dve osobe počele
obavljati zajedničke aktivnosti
Svaka organizacija je veštačka tvorevina koju je stvorio čovek
Nauka o organizaciji se bavi utvrdjivanjem zakonitosti dizajniranja
organizacionih sistema, kako bi se postigao najviši nivo efikasnosti i
efektivnosti.
Ona formuliše naučne zakonitosti, kako bi se projektovala, izgradila i
održavala organizacija u stanju »večite optimalnosti«.
Reč organizacija je izvedena iz grčke reči »organon«, što znači oruđe,

odnosno alat (muzički instrument).
TEHNOLOGIJA ORGANIZOVANJA JE SKUP

MISAONO ZASNOVANIH POSTUPAKA KOJI OBEZBEĐUJU
EFIKASNO IZVOĐENJE PROJEKTOVANIH PROCESA RADA I
OSTVARENJE CILJEVA PREDUZEĆA
‐ 1 ‐

‐ 2 ‐

Odeljak 1.1 RAZVOJ TEORIJE ORGANIZOVANJA
1. ORGANIZACIJA PROCESA RADA DO PRVE INDUSTRIJSKE

REVOLUCIJE
Svi periodi razvoja ČOVEKA i ZAJEDNICE LJUDI su uvek bili uslovljeni
rastućim POTREBAMA OPSTANKA u okolini.
 Nemoguće: POJEDINANIM NAPORIMA,
 Moguće: ORGANIZACIJOM GRUPA sa:
 ODREĐENIM CILJEVIMA, i
 UTVRĐENIM POSTUPCIMA.
Tehnološka ostvarenja u drugoj polovini 18. veka

dovela su do pojave označene kao
PRVA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA
PREKRETNICA U RAZVOJU ORGANIZACIJE!
‐ 3 ‐

SAZNANJA O ORGANIZOVANJU u vremenu DO PRVE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE
- Lovačka organizacija - podela poslova po polu, zajednička svojina, skupinu je

vodio najrazumniji, najveštiji ili najstariji član
- Neolitska organizacija - sejanje i gajenje useva, uzgajanje životinja, izgradnja
stalnih naselja, viškovi hrane su stavljeni na raspolaganje zanatlijama koji je nisu
proizvodili.
- Drevne civilizacije:
- Faraonska organizacija
- Vavilonska organizacija
- Kineska organizacija
- Grčka organizacija
- Rimska organizacija
- Srednjevekovne organizacije:
- Feudalne organizacije
- Esnafske organizacije
- Religiozne organizacije
‐ 4 ‐

Iskustva prethodog perioda i ubrzan razvoj industrije u Engleskoj su postavljali
zahteve za razvoj POSTUPAKA ORGANIZACIJE i PRINCIPA UPRAVLJANJA.
- 1776. godine Adam Smit, engleski ekonomista, je objavio delo WEALTH OF

NATIONS (Bogatstvo naroda) u kome je:
 diskreditovao ekonomsku politiku prethodnog perioda,
 promovisao potrebu prevazilaženja postupaka neprikladnih potrebama
razvoja u datom vremenu i
 zalagao se za kapital, slobodno tržište, rentu, zarade i profit.
Adam Smit je razvio koncept po kome RAST PRODUKTIVNOSTI zavisi u najvećoj
meri od STEPENA PODELE RADA.
Adam Smit je radio i pisao u vremenu pojave industrijske revolucije u Engleskoj

tako da, u odre|enom smislu, njegov teorijski koncept, povezan sa praktičnim
zahvatima u industriji, predstavljan OSNOVU RAZVOJA SAVREMENE
PROIZVODNJE
‐ 5 ‐

2. ORGANIZACIJA PROCESA RADA POSLE PRVE INDUSTRIJSKE
REVOLUCIJE
Ručni rad, najviše zastupljen u vremenu do indistrijske revolucije, je ograničavao:
 produktivnost rada do nivoa broja i kapaciteta ljudi - učesnika i
 ekspanziju zanatske radinosti (proizvodnje).
Problem se javljao u tekstilnoj grani, rudarstvu, topljenju gvožđa, proizvodnji
obojenih metala i saobraćaju.
Pojava tekstilnih mašina, visokih peći i parne mašine za pogon je dovela do:
 prelaza na mašinsku proizvodnju,
 zamene fizičkog rada mašinskim,
 olakšanog prevoza tereta brodovima i željeznicom i
 novog prilaza u korišćenju čoveka u području upravljanja mašinama i
procesima rada.
INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA predstavlja otuda jedno od najznačajnijih
poglavlja u istoriji rada i razvoja tehnologije organizacije.
‐ 6 ‐

INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA je bila opšti, sveobuhvatni, tehnički, ekonomski i
društveni proces koji je ukinuo niz ograničenja u razvoju:
 neznatan kapacitet čoveka,
 nemogućnost osvajanja novih tržišta i
 minimalnu moć komunikacija.
U organizacionom smislu zamena ručnog rada mašinskim - ukupno osam
pronalazaka - od vodeničnog točka do parne mašine i mašine alatke, je uslovila:
 koncepciju radnih mašina na jednom mestu i
 primenu transmisionog pogona (jedne pogonske mašine), što je dovelo
do pojave FABRIKE - PREDUZEĆA kao osnove proizvodnih aktivnosti.
Pojava FABRIKE je UNAPREDILA POSTUPKE ORGANIZOVANJA u smislu:

 (max) korišćenja kapaciteta,
 održavanja potrebnog ritma proizvodnje,
 obezbeđenja kvaliteta proizvoda i
 ostvarenja EFEKATA neophodnih za zadovoljenje potreba zaposlenih.
‐ 7 ‐

Fabrički oblik proizvodnje je praćen razvojem sredstava rada karakterisanim sa tri
osnovna oblika i to:
 RUČNO INTENZIVAN RAD, sa UREĐAJIMA, ALATIMA i PRIBORIMA
koji su zahtevali kvalifikovanu radnu snagu i iskustvo u radu,
 MEHANIZOVAN, KAPITALNO INTENZIVAN RAD, sa korišćenjem
POGONSKIH MAŠINA, MAŠINA ALATKI i ALATA.
 AUTOMATIZOVAN, ZNANJEM INTENZIVAN RAD, karakterisan
preuzimanjem upravljačkih funkcija od strane čoveka posredstvom
automatskih uređaja.
Osnovna karakteristika procesa razvoja ORGANIZACIJE JE STALNO

USAVRŠAVANJE - UNAPREĐENJE PRILAZA OD PRVE INDUSTRIJSKE
REVOLUCIJE
‐ 8 ‐

PRILAZI U RAZVOJU TEHNOLOGIJE ORGANIZACIJE
 Prvi, EMPIRIJSKI PRILAZ

Osnova: empirijska zapažanja
 Drugi, MEHANISTIČKI PRILAZ
Osnova: postupci unapređenja procesa rada
 Treći, HUMANISTIČKI PRILAZ
Osnova: postupci zadovoljenja potreba zaposlenih i uslova rada -
motivacija
 Četvrti, INTEGRATIVNI PRILAZ
Osnova: izučavanje međusobno zavisnih procesa u preduzeću i na
relaciji preduzeće-okolina,
 Peti, SISTEMSKI PRILAZ
Osnova: izučavanje funkcionisanja sistema čovek !
‐ 9 ‐

STALAN RAST EFEKTIVNOSTI I SLOŽENOSTI
ORGANIZACIONIH STRUKTURA !
‐ 10 ‐

 Prvi, EMPIRIJSKI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE
Osnova: EMPIRIJSKA ZAPAŽANJA !
Obuhvata vremenski period RAĐANJA I INTENZIVNOG RAZVOJA

MODERNE INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE
Period je praćen POTREBOM RASTA STEPENA ODREĐENOSTI NIZA

POJAVA GENERISANIH STANJEM U PROCESIMA RADA.
ISTRAŽIVAČI:
 ROBERT OWEN (1771-1858.)
 Vlasnik tekstilne fabrike u Škotskoj, razvio sistem motivacije, na principu:
 Unapređenja uslova rada,
 Razvoja stimulativnog sistema zarada,
 Pomoći za izgradnju kuća za stanovanje,
 Razvoja sistema vrednovanja zaposlenih i
 Izgradnje humanih odnosa u proizvodnji.
‐ 11 ‐

 CHARLES BABBAGE (1792-1871.)
 Profesor matematike - Univerzitet u Cambridge-u,
 Knjiga The Economy of Machinery in Manufactures (1832.)
- niz priloga značajnih za teoriju organizacije i u današnje vreme.
 Najznačajnija ostvarenja:
 Razvoj postupaka podele rada na osnovama specijalizacije radnika -
cilj smanjenje troškova proizvodnje,
 Utvrđivanje realnih troškova proizvodnje putem kalkulacija i analize,
 Prilaz za poboljšanje odnosa između vlasnika i zaposlenih
sa ciljem humanizacije rada,
 Razvoj šeme raspodele profita,
 Razvoj prilaza o upravljanju preduzećem,
 Osnove za marketing, plasman i razvoj,
‐ 12 ‐

 Drugi, MEHANISTIŠKI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE
Osnova: POSTUPCI UNAPREĐENJA PROCESA RADA !

Obuhvata područja:
UNAPREĐENJA PROCESA RADA
USPOSTAVLJANJA FUNKCIJA PREDUZEĆA
RAZVOJA ORGANIZACIONIH STRUKTURA
NAGOVEŠTAJA IZGRADNJE ODNOSA, I
OBEZBEĐENJA PRAVA ZAPOSLENIH
zbog potrebe unapređenja procesa rada i nedostataka empirijskih podataka u ranijem
vremenu.
Principi prilaza:
 Podela rada i usklađivanje postupaka rada i redosleda,
 Hijerarhija odnosa,
 Raspon rukovođenja,
 Kontrola procesa rada.
‐ 13 ‐

ISTRAŽIVAČI:
HENRY FAYOL (1841-1925.)
 Rudarski inženjer i geolog,
 Formulisao ADMINISTRATIVNU DOKTRINU, sa
14 osnovnih principa upravljanja u preduzeću kao jedinstvenoj celini:
‐ 14 ‐

ADMINISTRATIVNA DOKTRINA sadrži prilaze o:
1. OBLIKOVANJU FUNKCIJA PREDUZEĆA:

 ADMINISTRATIVNA FUNKCIJA
 Predviđanje, organizovanje, rukovođenje, usklađivanje i kontrola.
Ova funkcija ima samo, kako kaže Fayol, socijalno tkivo - osoblje.
 TEHNIČKA FUNKCIJA
 Priprema, proizvodnja, skladištenje i otprema proizvoda.
 KOMERCIJALNA FUNKCIJA
 Nabavka sirovina i plasman proizvoda.
 FINANSIJSKA FUNKCIJA
 Obezbeđenje kapitala potrebnog za proizvodnju.
 BEZBEDNOSNA FUNKCIJA
 Obezbeđenje sigurnosti imovine i lica od požara, krađa, štrajkova ...
 RAČUNOVODSTVENA FUNKCIJA
 "Organ VIDA" preduzeća - slika stanja.
‐ 15 ‐

2. ODREĐIVANJA UČEŠĆA FUNKCIJA U STRUKTURI PREDUZEĆA:
 Skup kriterijuma za rukovodeću strukturu za radna mesta i za preduzeća po veličini
3. MODELIRANJU ORGANIZACIONE STRUKTURE:

Osnove:
 PRINCIPI,
 DOKTRINA,
 TEHNOLOŠKA OSTVARANJA,
 RASPON RUKOVOĐENJA
‐ 16 ‐

Uopšten je prilaz o izgradnji organizacione strukture na PREDMETNOM PRINCIPU prema
kome celine preduzeća koje izvode određen program imaju u svome sastavu sve funkcije.
Fayol-ova ADMINISTRATIVNA DOKTRINA predstavlja PIONIRSKI NAUČNO

ZASNOVAN PRILAZ u razvoju organizacije preduzeća.
‐ 17 ‐

FREDERICK W. TAYLOR (1856-1915.)
 Američki mašinski inženjer,
 Uskustva iz Francuske, Nemačke i Italije,
 Naučno zasnovano upravljanja preduzećem (The principles of Scientific Mangement,
1911.)
 Eksperimentalni rad - organizacija i upravljanje izdignuti na nivo naučne discipline,
 Pet osnovnih principa organizacije i upravljanja:
‐ 18 ‐

Taylor je "Otac naučne organizacije i upravljanja", on je razvio
FUNKCIONALNU STRUKTURU PREDUZEĆA
OZNAKE:
D - direkcija
 TB - tehnički biro
 KS - komercijalna služba
R - računovodstvo
preduzeća
 PP - priprema proizvodnje
S&L - studije i laboratorija
S - sekretarijat
 PS - personalna služba
SNP - studija normi i procesa
I - izvršenje
 TP - troškovi proizvodnje
F - fabrikacija
 OS - održavanje sredstava
 RM - radna mesta
 PS - pogonsko
knjigovodstvo
K - kontrola
‐ 19 ‐

HENRY GANTT (1861-1919.)
 Saradnik F. W. Taylor-a,
 Područja rada:
 Selekcija radnika za određene operacije rada,
 Saradnja radnika i nadređenih,
 Razvoj sistema stimulacije zaposlenih,
 Primena detaljnih uputstava za rad,
 Razrada sistema normi rada,
 Najznačajnije ostvarenje:
 Uvođenje GANT-ovih karti,
‐ 20 ‐

‐ 21 ‐

FRANK B. GILBRETH (1868-1924.), i LILIANE. M. GILBRETH (1878-1972.)
FRANK Gilbreth:
 Postupak unapređenja procesa rada minimiziranjem pokreta radnika,
 Razvoj METODA RADA - uključivo i razvoj i lokaciju pribora i alata,
 Prilaz u podeli rada - SISTEM RADNIH PRIMITIVA - THERBLIGS
‐ 22 ‐

 Upotreba kamere za snimanje pokreta u radu,
 Analiza procesa rada putem KARTE TOKA PROCESA (Process Flow Chart).
 Osnovni elementi therbligs su:
(1) pretražiti, (7) upotrebiti, (13) isprazniti,
(2) naći, (8) rastaviti, (14) sačekati,
(3) izabrati, (9) kontrolisati, (15) zastoji,
(4) uhvatiti, (10) premestiti, (16) odmor,
(5) pozicionirati, (11) predložiti, (17) planirati.
(6) ugraditi, (12) ostvariti,
LILIAN Gilbreth:
 Rad u području zamora i efekata rada zaposlenih,
 Istraživanje uslova rada, ponašanja i efekata učesnika u procesima rada,
posebno u uslovima stresnih situacija,
 Utvrđivanje standardnog radnog vremena - dana,
 Utvrđivanje, vremenski određenih, principa za odmor i ishranu radnika.
‐ 23 ‐

HARRINGTON EMERSON (1853-1931.)
 Dogradnja osnovne Taylor-ove koncepcije,
 Neefikasno preduzeće = neefikasna organizacija,
 Prilaz da glavnom rukovodiocu odgovaraju četiri podređena rukovodioca za:
 potrebe zaposlenih,
 opremu i postrojenja,
 materijal i
 standarde i računovodstvo,
 12 PRINCIPA EFIKASNOSTI procesa rada:
.1 Utvrđivanje funkcije cilja,
.2 Opšti smisao i znanje upravljača - rukovodilaca,
.3 Uvođenje savetodavnog organa za obuku osoblja,
.4 Disciplina - poštovanje organizacionih uputstava,
.5 Pravičan odnos prema podređenim,
.6 Pouzdanost, tačnost i ažurnost podataka,
.7 Planiranje tokova procesa rada,
.8 Standardi, rokovi i normativi vremena,
.9 Standardi uslova rada,
.10 Standardizovane operacije rada,
.11 Pisana uputstva za izvođenje postupaka rada i
.12 Plaćanje po učinku i utvrđenim kriterijumima.
‐ 24 ‐

MAX WEBER (1864-1920.)
 Birokratski model - osnova racionalnih postupaka izgradnje organizacione
strukture pogodne za razvoj velikih preduzeća,
 Nije prilaz stvaranju birokratski nehumanih i nefleksibilnih već uređenih,
odgovornih i produktivnih preduzeća - organizacija je racionalna struktura !!!
 Naglašena potreba:
 jasnoće cilja,
 autoriteta,
 zvaničnih uputstava o radu,
 formalizacije organizacione strukture,
 kompetentnosti učesnika,
 kontrole tokova.
Mehanistički prilaz - DOPRINOS:

 OBLIKOVANJE RADA,
 PRINCIP PRODUKTIVNOSTi,
 RACIONALIZACIJA STRUKTURA.
‐ 25 ‐

 Treći, HUMANISTIČKI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE
 Osnova:
POSTUPCI ZADOVOLJENJA
POTREBA ZAPOSLENIH I USLOVA RADA - MOTIVACIJE
Prilazi u mehanističkoj fazi koji su se ogledali u:
 Povećanoj eksploataciji učesnika,
 Gušenju kreativnog i razvojnog rada,
 Obezličavanju čoveka u organizacionoj strukturi,
 Nerazvijenom sistemu motivacije, i
 Nepostojanju participacije zaposlenih u odlučivanju,
su uticali na SMANJENJE UKUPNIH EFEKATA predviđenih razvojem tehničko-
tehnoloških i organizacionih zahvata!!!
HUMANISTIŠKI PRILAZ obrađuje iskaze tipa:

USLOVI RADA, PONAŠANJE U ORGANIZACIJI, CILJEVI, ZADOVOLJSTVO,
ZADOVOLJENJE POTREBA UČESNIKA, MEĐULJUDSKI ODNOSI i MOTIVACIJA.
‐ 26 ‐

ISTRAŽIVAČI:
MARRY P. FOLLET (1868-1933.)

 Jedna od osnivača
POKRETA ZA RAZVOJ MEĐULJUDSKIH ODNOSA u preduzeću,
 ODGOVORNOST UPRAVLJAČKE STRUKTURE PREDUZEĆA
za MOTIVACIJU i ZADOVOLJENJE POTREBA zaposlenih,
 OBUKA RADNIKA radi
ZADOVOLJENJA ZAJEDNIČKIH INTERESA,
 Prilaz za ISTRAŽIVANJE GRUPNIH ODNOSA,
KONFLIKTNIH POJAVA i DRUŠTVENIH PROCESA u preduzeću,
 Začetnik razvoja:
 INDUSTRIJSKE PSIHOLOGIJE i
 INDUSTRIJSKE SOCIOLOGIJE.
‐ 27 ‐

GEORGE E. MAYO (1880-1949.)
 Tvorac eksperimentalnog postupka u istraživanju ponašanja zaposlenih,
 Serija eksperimenata u Western Electric fabrikama u Howtorne, država Ilinois,
SAD (proces montaže):
 Eksperimenti su trajali sedam godina,
 Osnova - promena uslova rada,
 Rezultati su pokazali suštinski značaj međuljudskih odnosa i ponašanja
zaposlenih na efekte u radu,
 Tok eksperimenta:
 Izbor, uz lični pristanak, pet radnika,
 Uvođenje PROGRAMIRANIH izmena režima rada, u dogovoru sa radnicima.
 Rezultati eksperimenta:
 Povećan učinak grupe, smanjen broj izostanaka, olakšan rad poslovođe i
povećan entuzijazam - u svakom koraku,
 Ustanovljena je, u eksperimentalnom postupku, veza između
psihosocioloških uslova i učinka - produktivnosti u procesu rada,
 Na kraju eksperimenta su ukinute sve uvedene pogodnosti ali je, na opšte
iznenađenje, učinak ostao na postignutom nivou što je tumačeno efektom
kohezije grupe,
‐ 28 ‐

 Zaključci nakon eksperimenta:
 Produktivnost rada je uslovljena sa znatno više uticaja nego što su to novac i
uslovi rada,
 Efekat neformalne grupe, saradnja poslovođe i učesnika, režimi rada,
participacija u procesu odlučivanja i pripadnost grupi su FAKTORI od
posebnog značaja,
 Na osnovu dobijenih rezultata formulisana je definicija organizacije -
preduzeća u smislu:
ORGANIZACIJA JE
GRUPA LJUDI SA ZAJEDNIČKIM CILJEM !
‐ 29 ‐

ABRAHAM MASLOV (1908-1970.)
 Teorija ponašanja na osnovu hipoteze da ljudi rade da bi zadovoljili svoje potrebe,
 Razrađena HIJERARHIJA POTREBA
‐ 30 ‐

 Rast POTREBA
 PRINCIP DEFICITA - nedostatka (neostvarenih potreba)

 PROGRESIVNI PRINCIP - indukuje motivaciju,
 Podloge za izgradnju SISTEMA MOTIVACIJE,
 MOTIVACIJA je usmerena na LIČNOST i ona je POJEDINAČNOG
KARAKTERA,
‐ 31 ‐

DOUGLAS McGREGOR (1906-1964.)
 PODREĐENI - odgovorni, sposobni i kreativni,
 TEORIJA X (ranija, važeća)
- nadređeni su autokrati, a podređeni su nesposobni i "lenštine" - pesimistički
pogled na prirodu ljudi,
 TEORIJA Y (nova)
- podređeni su kreativni, sposobni i za njih je rad izazov,
‐ 32 ‐

FREDERICK HERZBERG
 Čovek radom (ne)zadovoljava dve grupe potreba (DVOFAKTORNA TEORIJA
MOTIVACIONIH FAKTORA):
 OSNOVNE POTREBE - čije neostvarenje izaziva nezadovoljstvo čoveka
(FAKTORI ZADOVOLJSTVA - motivacioni),
 ostvarenje - učinak i kvalitet,
 priznanje,
 sadržaj rada,
 odgovornost i
 napredovanje;
 POSEBNE POTREBE - čije ostvarenje obezbeđuje zadovoljstvo čoveka
(FAKTORI HIGIJENE - uticaja okoline).
 politika preduzeća,
 ponašanje nadređenih,
 zarade,
 međuljudski odnosi i
 uslovi rada.
‐ 33 ‐

 Četvrti, INTEGRATIVNI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE
 Osnova:
IZUČAVANJE MEĐUSOBNO ZAVISNIH PROCESA U PREDUZEĆU I
NA RELACIJI PREDUZEĆE - OKOLINA.
INTEGRATIVNI koncept povezuje:

 Zahteve praktičnih, tehnološki orijentisanih istraživanja procesa rada i
 Humanistički orijentisanih zahvata u istraživanju zadovoljenja potreba zaposlenih.
ISTRAŽIVAČI:
VICTOR H. VROOM
 Razvio TEORIJU OČEKIVANJA - zaposlene ne pokreću samo POTREBE ,
već i REZULTATI rada,
 JEDNAČINA SA TRI PROMENLJIVE koja objašnjava proces odlučivanja.
‐ 34 ‐

WILLIAM OUCHI
 Prilaz pod nazivom TEORIJA Z koja spaja suštinu japanskih zahvata u
organizaciji i upravljanju i primenu tih rešenja u uslovima američke privrede,
 Teorija Z je izvela teoriju Y na nivo visokog učešća - participacije zaposlenih koja
sa učešćem upravljačke strukture u radu povećava odgovornost za efekte rada,
 Teorija Z = PRODUKTIVNOST PUTEM LJUDI
- prilaz široko prihvaćen u savremenim preduzećima.
ARTHUR DEMMING
 Kompetitivnost i kvalitet preduzeća
 PDCA
 Planiranje (plan)
 Izvođenje (do)
 Kontrola (check)
 Podešavanje (act)
‐ 35 ‐

 Peti, SISTEMSKI PRILAZ U RAZVOJU ORGANIZACIJE
 Osnova:
IZUČAVANJE FUNKCIONISANJA SISTEMA ČOVEK !
Razumevanje pojma SISTEM:
SISTEM JE UREĐEN SKUP
MEĐUSOBNO POVEZANIH ELEMENATA
Potreba zadovoljenja tri osnovna uslova:
1. Ponašanje elementa strukture u sistemu utiče na ukupno ponašanje
sistema;
2. Odnosi elemenata strukture sistema i sistema u celini su međusobno
uslovljeni;
3. Način uređivanja skupa elemenata ima uticaja na celinu i uslovljava
ponašanje sistema.
 SISTEMSKI PRILAZ U ORGANIZOVANJU PREDUZEĆA

‐ 36 ‐

ISTRAŽIVAČI:
CHESTER I. BARNARD
Preduzeće je KOOPERATIVNI SOCIJALNI SISTEM,
 Kooperativna konstruktivna saradnja u grupama - RADNIM JEDINICAMA,
 Kooperativni sistem obuhvata učesnike, sredstva rada, prostor i socijalne
elemente - odnose među učesnicima, uslove rada i druge potrebene elemente,
 Preduzeće ima dva tipa organizacione strukture:
 FORMALNU i
 NEFORMALNU,
 Preduzeće mora imati ODGOVORNU i STRUČNU upravljačku strukturu.
L. von BERTANFLAY
 Osnovni prilaz razvoju TEORIJE SISTEMA i uticaja predmetne teorije na ostala
područja nauke.
NORBERT WIENER
 Osnova OPŠTE TEORIJE SISTEMA je veza ulaznih, procesnih i izlaznih
veličina upravljana putem POVRATNE SPREGE,
‐ 37 ‐

 Uveo pojam KIBERNETIKA, za koji je dao definiciju:
» NAUKA O KOMUNIKACIJAMA I UPRAVLJANJU KOD ŽIVIH BIĆA I
MAŠNA.« (Grčka reč, označava kormilarenje odnosno upravljanje)
JAY W. FORRESTER
 Koncepcija organizacije, upravljanja i rukovođenja preduzećem
zasnovana na pojmu INDUSTRIJSKA DINAMIKA,
STAFFORD BEER
 Teza »da nauka danas traži osnovnu podlogu za razvoj organizacionih i
upravljačkih postupaka u kibernetici prirodnih procesa ... u mozgu
čoveka.«
 Razmatra problem ŽIVOTNOSTI sistema i prirodan proces odvajanja
mlađih i manjih jedinica od starijih i većih u trenutku sticanja uslova i
sposobnosti za održavanje nezavisne egzistencije
KAORY ISHIKAWA
 Pažnja posvećena razvoju SISTEMA KVALITETA PROCESA RADA u
preduzeću,
 PROGRAM OBEZBEĐENJA KVALITETA je problem svakog učesnika u
procesima rada preduzeća ali i u celom društvu (Companywide Quality
Control).
‐ 38 ‐

1. PROBLEMI U RAZVOJU POSTUPAKA ORGANIZOVANJA
 Stepen određenosti/neodređenosti uslova okoline,

 Karakteristike odnosa preduzeće - okolina u smislu saznanja o toj
vezi,
 Učestalost promena u okolini i procesima rada,
 Karakteristike prilaza u razvoju organizacije:
- MEHANISTIČKOG, zasnovanog na principu podele rada i
upravljanju odozgo na dole, i
- ORGANSKOG, zasnovanog na principu funkcionisanja živih bića
- čoveka i upravljanju na principu povratne sprege - odozdo na
gore,
 Stepen podele rada i integracije funkcija uslovljen karakteristikama
procesa rada,
 Pogodnost organizacione strukture za prilagođavanje promenama,
 Karakteristike organizacionih oblika i njihova pogodnost za uslove
okoline.
‐ 39 ‐

2. OSNOVNE TENDENCIJE
OD PREMA
 Ugrađena ograničenja  Bez ugrađenih ograničenja
 Kruti sistemi  Fleksibilni sistemi
 Kruti postupci  Fleksibilni postupci
 Stalna težnja ka efektivnijim
 Utvrđeni postupci
postupcima
 Radno i kapitalno intenzivni procesi  Znanjem intenzivni procesi
 Pogodnost struktura  (ostv)  Pogodnost struktura  (max)
 Broj hijerarhijskih nivoa  (ostv)  Broj hijerarhijskih nivoa  (min)
 Složenost mreže  (ostv)  Složenost mreže  (min)
 Objektivnost podataka  (ostv)  Objektivnost podataka  (potpuna)
 Centralizacija  Decentralizacija
 Kruta organizaciona struktura  Fleksibilna organizaciona struktura
 Jednosmerno komuniciranje  Dvosmerno komuniciranje
‐ 40 ‐

 Podeljenost logističke podrške 
Integrisanost logističke podrške
 Nizak kvalitet usliva rada  Visok kvalitet uslova rada
 Kruti komunikacioni sistemi  Fleksibilni komunikacioni sistemi
jednosmernog tipa dvosmernog tipa
 Neodređenost normativa  Određebnost normativa
 Nestabilnost tokova  Stabilnost tokova
 Planiranje operacija  Planiranje u vremenskim intervalima
(nedeljno, dnevno)
 Efekti elemenata strukture  Sinergetski efekti strukture
.
‐ 41 ‐

3. CILJEVI U RAZVOJU POSTUPAKA ORGANIZOVANJA
Svode se na:
* Izgradnju sistema bez ugrađenih ograničenja,
* Ugradnju tehnologije potrebnog stepena složenosti,
* Ostvarenje visokog stepena fleksibilnosti,
* Eliminaciju pasivnih vremena,
* Ostvarenje visokog stepena obrtanja sredstava,
* Izgradnju sistema kvaliteta,
* Rast efikasnosti i efektivnosti,
* Dvosmerno komuniciranje, rad u timovima i motivaciju,
* Stalno povećanje odgovornosti,
* Obezbeđenje uslova rada,
* Ostvarenje sinergetskih efekata sistema, što obezbeđuje
OPSTANAK I RAZVOJ PREDUZEĆA
NA TRŽIŠTU U DATIM USLOVIMA.
‐ 42 ‐

Odeljak 3.1: MISIJA, CILJEVI I POLITIKE PREDUZEĆA
1. MISIJA i VIZIJA PREDUZEĆA
Misija preduzeća predstavlja “listu aspiracija (težnji) uticajnih činilaca

(stejkholdera), koje firma servisira (poslužuje)
I. Ansoff,
Misija organizacije je najopštija vrsta cilja i može se izraziti kroz raison
d`être – društveni i privredni smisao njenog poslovanja
K. Scholes
Organizaciona misija je svrha za koju, ili razlog zašto organizacije postoje
P. Peter
Misija je osnovna vodilja u kreiranju planova, strategija i svakodnevnim
odlukama
P Drucker
Misija organizacije, je osnovno samoodređenje koje se sastoji od svrhe
postojanja i filozofije (kulture, politike, vrednosti, verovanja i stavova)
‐ 43 ‐

Pokretačke poluge
Svrha postojanja (vrednosti - filozofija
Područje poslovne preduzeća, motivi)
delatnosti, proizvodni 1. Racionalni postupci
program –potrebe Kako ćemo biti racionalni
korisnika, tržište i efikasni?
Šta i gde radimo? 2.Moralni principi
Kakvi smo prema
društvu i svetu?
MISIJA
PREDUZEĆA
Strategija dejstva Standardi ponašanja

alokacija resursa, etika, moral,
pozicioniranje pred., kooperativnost,
odrzavanje prilagodljivost,,
konkurentnosti otvorenost, integritet
Kako ćemo pobediti Kakvo ponašanje želimo
konkurenciju? kod zaposlenih?
‐ 44 ‐

 SVRHA POSTOJANJA
Predstavlja osnovu potrebe nastanka i razvoja preduzeća i opravdanje
ulaganja i rada osnivača, potrošača, dobavljača i zaposlenih u preduzeću
Svrha postojanja objedinjuje zahteve:

 Snabdevanja tržišta proizvodima i uslugama potrebnog i dovoljnog
kvaliteta,
 Obezbeđenja kvaliteta života zaposlenih,
 Opstanka i razvoja preduzeća u vremenu,
 Obezbeđenja uslova za vraćanje sredstava ulagača,
 Zadovoljenja društvenih potreba - porezi i doprinosi.
Mora da ukaže na konkretno tržište i na konkretne potrebe korisnika

kojim se preduzeće bavi.
Svrha organizacije mora biti ostvarljiva s obzirom na potencijal
preduzeća i izazove okruženja.
‐ 45 ‐

 STRATEGIJA DEJSTVA
Predstavlja skup prilaza za ostvarenje svrhe postojanja u vremenu i u uslovima

okoline - tržišta.
STRATEGIJA DEJSTVA određuje logiku preduzeća u smislu:

 izbora područja poslovne delatnosti i opstanka preduzeća
 određenja u održavanju konkurentske sposobnosti preduzeća u vremenu i
uslovima okoline.
STRATEGIJA DEJSTVA

a) Sadrži SKUP PRINCIPA koji obezbeđuju ostvarenje svrhe postojanja;
b) Omogućuje utvrđivanje POSTUPAKA za ostvarenje misije i ciljeva
preduzeća na osnovu analize uslova okoline u kojoj posluje.
Oblikovanje strategije dejstva - SWOT ANALIZA:

 Analize unutrašnjeg stanja sa stanovišta: Otpornosti (O) i Slabosti (S), i
 Analize uslova okoline sa stanovišta: Pogodnosti (P) i Opasnosti (O).
‐ 46 ‐

OBLICI STRATEGIJE DEJSTVA
1. KONCENTRACIONA STRATEGIJA
Prema kojoj se ukupan napor vremenski usmerava na određeni
program ili tržište,
2. STRATEGIJA STABILNOG DEJSTVA
Koja usmerava napor na što dužem ostajanju u određenom
programu ili tržištu,
3. STRATEGIJA POSTOJANOG RASTA
Određena težnjom za povećanjem plasmana, razvojem novih
programa, proširenja preduzeća i povećanjem stepena razuđenosti
putem formiranja novih preduzeća,
4. KRIZNA STRATEGIJA
Koristi se u slučaju da preduzeće ne posluje dovoljno efektivno
5. KOMBINOVANA STRATEGIJA DEJSTVA
Primenjuje se u većim preduzećima za različite delove programa
proizvodnje koji se nalaze u različitim stanjima.
‐ 47 ‐

 STANDARDI PONAŠANJA
Predstavljaju projektne kategorije sve dok se ne pretoče u utvrđene,
realne postupke i ponašanja, oni predstavljaju operacionalizaciju svrhe
postojanja i strategije dejstva.
Tek zgradnjom standarda ponašanja, misija preduzeća postaje realna
osnova opstanka i razvoja preduzeća na tržištu.
Standardi predstavljaju formalna ili neformalna pravila i kodekse
ponašanja, utiču na kulturu međuljudskih odnosa, te uspostavljaju
atmosferu u radnoj sredini.
Oni određuju ponašanja zaposlenih i njihov odnos prema preduzeću i
okolini,
Oni omogućuju kvalitetno donošenje odluka.
‐ 48 ‐

 ELEMENTI STANDARDA PONAŠANJA:
- Briga o održanju i razvoju imidža preduzeća,
- Spremnost prilagođavanja uslovima rada,
- Otvorenost za saradnju,
- Spremnost za timski rad,
- Spremnost za obučavanje podređenih,
- Kvalitet, prijatnost i nenametljivost u radu,
- Etičnost, moral, poštenje i integritet u svim zahvatima,
- Razvoj kreativne klime u preduzeću.
Standardi ponašanja treba da su sačinjeni tako da svaki zaposleni može

samostalno oceniti svoje ponašanje prema njima.
‐ 49 ‐

 POKRETAČKE POLUGE - VREDNOSTI
Pokretačke poluge - vrednosti u ponašanju zaposlenih, posebno upravljačkih
struktura, su:
 racionalni postupci i
 moralni principi,
koji čine osnovu KULTURE PREDUZEĆA.
Pokretačke poluge - vrednosti daju:
 značenja standardima ponašanja i
 meru uticaja standarda ponašanja na kvalitet procesa rada.
VREDNOSTI iskazane putem:
 RACIONALNIH POSTUPAKA - obezbeđuju opstanak i razvoj preduzeća
u vremenu i uslovima okoline, naglašavajući racionalnost, efikasnost,
organizovanost...
 MORALNIH PRINCIPA
- podrazumevaju zadovoljenje zahteva okoline - potrošača, dobavljača,
zajednice i društva uopšte. Oni ističu da je organizacija društveno,
ekološki, socijalno i moralno odgovorna
Često preduzeća izdvoje vrednosti iz misije u želji da ih naglase, pa se u praksi
mogu naći primeri preduzeća koja imaju: Viziju, Misiju i Vrednosti
‐ 50 ‐

Dobro definisana misija komunicira
1. Interno
• Ujedinjuje napore zaposlenih u ostvarivanju ciljeva organizacije i
alokaciji resursa
• Usmerava donošenje odluka, filozofija, etika, samoodređenje
• Odgovara na pitanje:
Zašto želim i kako da radim u ovakvoj kompaniji?
2. Eksterno
• Služi kao efektivan alat za odnose sa javnošću – Imidž, identitet,
legitimnost
• Odgovara na pitanje:
Zašto kupovati naše proizvode/usluge, zašto sarađivati
sa nama, zašto investirati u nas...?
‐ 51 ‐

Ostala pitanja na koja misija odgovara su:
• Šta su proizvodi i usluge, po čemu su jedinstveni
• Na kojim tržištima organizacija deluje
• Ko su kupci, kako imaju koristi od organizacije
• Šta su snage i prednosti organizacije
• Šta su osnovna verovanja, vrednosti i filozofija organizacije
• Kakva očekivanja organizacija ima od svojih zaposlenih
• Kakav je odnos organizacije prema zaposlenima
• Da li je organizacija društveno i ekološki odgovorna
• Na čemu organizacija planira da izgradi svoju budućnost
‐ 52 ‐

Kvalitetno utvrđena misija preduzeća obezbeđuje:
 Usmeravanje ljudskih resursa ka zajedničkom dejstvu,
Jer misija preduzeća eksplicitno izražava osnovnu svrhu postojanja koju
preduzeće želi da ostvari;
 Efektivno suprotstavljanje konfliktnim prilazima,
Jer misija preduzeća omogućuje efikasno i efektivno suprotstavljanje
dejstvu nekonzistentnih prilaza u organizaciji,
 Racionalnu alokaciju organizacionih resursa,
Jer misija preduzeća daje osnovu za opšti prilaz planiranju i
korišćenju raspoloživih resursa,
 Olakšano utvrđivanje radne odgovornosti,
Jer misija preduzeća daje osnovni prilaz u planiranju i razvoju ljudskih
kapaciteta preduzeća,
 Kvalitetno utvrđivanje ciljeva preduzeća
Jer se misijom preduzeća omogućuje objedinjavanje ukupnog
potencijala preduzeća na ostvarivanju efekata.
‐ 53 ‐

Implementacija misije
Formalna misija
(izjava)
Autentičnost Koherentnost
Motivaciona misija Praktična misija

(prosocijalna) (procesi)
Integritet
Autentičnost - šta pred navodi da želi i šta zaposleni stvarno žele

- da li se zaposleni mogu identifikovati sa misijom
Integritet - usklađenost motivacionih vrednosti pred. sa procedurama
- motivisan da ugodi kupcu ali ograničen procedurom vs motivisan
da ispoštuje procedure i nezainteresovan za kupca
Koherentnost - doslednost misije i prakse
‐ 54 ‐

VIZIJA PREDUZEĆA
Izjava koja govori o krajnjem cilju postojanja oraganizacije.

- Gde organizacija želi da bude u budućnosti.
- Šta organizacija želi da postane?
Ukazuje na stratešku nameru organizacije,
Jedna, jasna, laka za pamćenje i inspirativna rečenica
Vizija vs Misija
Budućnost Sadašnjost
Šta želimo da postanemo Šta radimo, kako radimo
Usmerena na zaposlene Zaposleni, kupci, partneri...
Jako retko se menja Češće se menja
Kratka - jedna rečenica Malo opširnija – do pet rečenica
‐ 55 ‐

 Dobra definisana vizija je:
- Razumljiva - jasna
- Zamisliva - slika o tome kako će izgledati budućnost.
- Privlačna - odgovara različitim interesima stejkholdera.
- Moguća - realna, ostvarljiva
- Fokusirana - dovoljno konkretna
- Pogodna za komunikaciju - lako i brzo se prenosi drugima.
Vizija je ono što može biti.

Misija je ono što želimo da bude.
Howard G. Haas and Bob Tamarkin
‐ 56 ‐

2. CILJEVI PREDUZEĆA
Svesno definisano željeno buduće stanje sa

određenim vremenskim horizontom
Određuju:
 težnje preduzeća u zadovoljenju misije,
 željena buduća stanja u procesima preduzeća i
 potrebne rezultate preduzeća.
- Svako ljudsko ponašanje ili delovanje je vodjeno nekim ciljem

- Svaki čovek u preduzeću u svakom trenutku ima više sopstvenih
ciljeva
- Svaki organizacioni deo preduzeća ima sopstvene ciljeve
‐ 57 ‐

VIZIJA i MISIJA
Opšti Vrednosti
ciljevi filozofija
Konkretni Poslovne
ciljevi politike
Zadaci Procedure
“ ŠTA ĆEMO RADITI” “KAKO ĆEMO RADITI”
‐ 58 ‐

Značaj ciljeva:
- Daju smisao - svrhu svakodnevnim aktivnostima
- Usmeravaju i koordinišu aktivnosti i subjekte
- Alociraju resurse
- Usmeravaju odlučivanje - oni su osnovna podloga za proces
donošenja odluka
- Podloga za decentralizaciju
- Omogućavaju sprovođenje kontrole - kroz merenje efekata
preduzeća što utiče na efektivnosti procesa rada
- Podloga za nagrađivanje – motivacija
‐ 59 ‐

Podele ciljeva
- Opšti i specifični (Objectives - Goals), (Soft - Hard)
- Dugoročni, srednjeročni, kratkoročni (5g-3g-1g?)
- Preduzeća, poslovne jedinice, odeljenja, tima, radnog mesta
- Privredni i naprivredni (Efekti na tržištu / zadovoljenje potreba
zaposlenih, korisnika i društva)
- Primarni i sekundarni (prioritet)
- Oficijalni i operativni (ekologija, društvena odgovornost)
- ...
Način definisanja ciljeva

- Top-down - Usklađenost bez motivacije
- Bottom-up - Motivacija uz potencijalno konfliktne ciljeve
‐ 60 ‐

Aspekti cilja
- Koji su razlozi definisanja cilja i koliko su značajni?
- Šta su očekivani ishodi?
- Da li i kako je cilj usklađen sa misijom i drugim ciljevima?
- Na koga sve u organizaciji cilj utiče?
- Koji su neophodni ili raspoloživi resursi/sposobnosti za
ostavarenje cilja?
- Šta mogu biti problemi u realizaciji konkretnog cilja?
‐ 61 ‐

Problemi u realizaciji ciljeva
- Nepostojeći, nezapisani
- Previše ciljeva
- Loše definisani ciljevi
- Nedostatak motivacije
- Nedostatak ovlašćenja
- Nejasna odgovornost za realizaciju
- Lični vs profesionalni ciljevi
- Usklađenost (horizonalna i vertikalna)
- Preterano/nedovoljno ambiciozni
‐ 62 ‐

Upravljanje pomoću ciljeva (Management by objectives)
Pojam je uveo Peter Drucker u knjizi: The Practice of Management, 1954.

godine.
Participativni proces upravljanja kroz postavljanje individualnih ciljeva
zaposlenih i praćenje njihovog ostvarivanja.
Menadžeri su usmereni na razultat (opšti cilj) i pregovaraju sa
zaposlenima o ciljevima i rokovima koji će dovesti do tog rezultata a
zaposleni imaju slobodu u organizovanju svojih daljih aktivnosti.
Zaposleni moraju razumeti kako njihovi poslovni ciljevi utiču na ostavrenje
ciljeva preduzeća
Nije za svako pred
- Zahteva kompetentne, odgovorne i kreativne zaposlene sa
inicijativom
- Zahteva dosta vremena i kvalitetan sistem kontrole
‐ 63 ‐

Osam oblasti ciljeva u kojima treba definisati ciljeve
- Profitabilnost – željeni nivo, procenat profita
- Položaj na tržištu - udeo u odnosu na konkurenciju
- Produktivnost - očekivani nivo proizvodnje
- Inovativnost - unapređenje proizvoda i procesa
- Materijalni i finansijski resursi – nabavka korišćenje i
održavanje
- Razvijanje i unapređenje menadžera
- Performanse i stavovi radnika
- Društvena odgovornost
‐ 64 ‐

SMART kriterijumi
- S – Specifičnost (specific) – svaki cilj mora da bude određen.
Šta tačno želimo da postignemo? Da li je ishod aktivnosti jasan? Da
li će postavljeni cilj dovesti do željenog rezultata?
- M – Merljivost (measurable) – cilj treba da bude postavljen tako da
može da se prati stepen njegove realizacije (kvantifikovanost) i mora
biti definisan ciljani vrednosni pokazatelj.
- A – Dostižan (achievable) – cilj mora biti izazovan, ali ostvarljiv.
Da li se može uraditi u dostižnom vremenu? Da li je to neko već
uspešno radio? Da li organizacija raspolaže dostupnim resursima ?
- R – Relevantan (relevant), cilj mora da bude relevantan
Da li je cilj vredan truda? Da li je u skladu sa našim potrebama? Da li
je sad pravo vreme za ovo?
- T - Vremenski definisan (time – based) – svaki cilj mora da ima
određeni vremenski period u kome treba da se ostvari
‐ 65 ‐

Clear kriterijumi
- C – Collaborative – kad je moguće treba definisati timske ciljeve koji
iniciraju saradnju i delenje znanja međju zaposlenima
- L – Limited – ograničiti opseg i dubinu cilja, kako bi ostali jasni i
izvodljivi
- E – Emotional – uključiti zaposlene koji su emotivno angažovani. koji
će uneti energiju, strast i posvećenost u realizaciju cilja
- A – Appreciable – Ciljeve treba podeliti u manje lako izvodljive
delove
- R – Refinable – ciljevi se mogu redefinisati
5C kriterijumi
– Clearly started; Consistent; Checkable; Challenging; Carry-outable
HARD kriterijumi
– Heartfelt; Animated; Required; Difficult
‐ 66 ‐

OKR metodologija (Objectives and Key Results)
Okvir za postavljanje ciljeva razvijen od strane Intela, Andy Grove bivši

Intelov CEO ga je predstavio u knjizi - High Output Management, 1983.
god.
Google ga je prihvatio 1999. godine, danas ga koriste: Twitter, LinkedIn,
Dropbox, GoPro, Spotify, Oracle ....
John Doerr – investitor (Google, Amazon...) je predstavio OKR Guglu

kao:
Ja ću Objective što se može meriti kao Key Results
O (OBJECTIVE) – jasan i ambiciozan cilj kojem se teži, krajnji ishod

(qualitative milestone)
KR (KEY RESULTS) – merljivi rezultati koji glavni cilj (Objective) čine
ostvarenim (quantified metric)
‐ 67 ‐

Cilj (Objective) – Šta želimo da uradimo - Kvalitativan, motivišući,
izazovan, kratak, pamtljiv
Oduševiti naše korisnike sadržajem
Rezultati (Key results) - Kako znamo kad smo to uradili pokazuju nivo
napretka, koraci, moraju biti merljivi, od 2 do 5 rezultata po cilju(KPI)
KR1: 60% novih korisnika ponovo poseti sajt u narednih nedelju dana
KR2: 80% novih korisnika se prijavi za newsletter
KR3: Stopa odliva (Churn rate) je manja od 3%
Kada se ostvari 65-75% cilj je realizovan. ako se ostvari 100% cilj nije
dovoljno ambiciozan – Moonshots
Premise
- Odvajanje ciljeva od nagrađivanja - kako bi bili ambiciozni
- Potpuna transparentnost na svim nivoima – kako bi se ostvarila
usklađenost
- Disciplina – organizaciona kultura
‐ 68 ‐

3. POLITIKE PREDUZEĆA
VIZIJA i MISIJA
Opšti Vrednosti
ciljevi filozofija
Konkretni Poslovne
ciljevi politike
Zadaci Procedure
Politike preduzeća obuhvataju principe, stavove i kriterijume za

usmeravanje dejstva u procesu ostvarivanja ciljeva poslovanja u
određenom vremenskom periodu.
‐ 69 ‐

Dobro definisane politike obezbeđuju
- Efikasno ostvarivanje ciljeva organizacije
- Neophodnu konzistentnost i doslednost u svakodnevnom
donošenju odluka
- Kvalitet procesa (smanjenje entropije)
- Decentralizaciju organizacije (ovlašćenja i odgovornosti)
- Pomažu radnicima da bolje razumeju svoju ulogu i da donose
odluke u skladu sa svojim ovlašćenjima, kao i da razumeju
odgovornosti svojih kolega.
- Smanjenje broja konflikata u organizaciji
- Da svakodnevno delovanje organizacije bude u skladu sa
zakonskim i lokalnim specifičnostima
‐ 70 ‐

Izvori politika preduzeća:
- Potrebe organizacije (problemi)
- Prethodna praksa i iskustva organizacije
- Stavovi menadžmenta ili vlasnika
- Politike drugih organizacija
- Konsultanti
- Državna regulative
- Socijalni sistem
‐ 71 ‐

Na poslovne politike utiču:
- Eksterni faktori - određuju ciljeve i politiku preduzeća prema poslovnom
okruženju kao što su finansiranje preduzeća iz spoljnih izvora, nabavka
i prodaja elemenata proizvodnje, dejstvo tržišnih uslova, uticaj inostrane
tehnologije…
- Unutrašnji faktori - obuhvataju unutrašnje komponente preduzeća kao
što su: organizacija proizvodnje i ostalih funkcija, finansijski tokovi u
okviru preduzeća, oblici raspodele i stimulacije zaposlenih...
Funkcija upravljanje preduzećem utvrđuje primarne politike preduzeća

koje predstavljaju idejno određene zadatke i postupke za usmeravanje
rada drugih funkcija u preduzeću. Ostale funkcije preduzeća utvrđuju
potrebne sekundarne politike od značaja za efikasno izvođenje procesa
rada i ostvarivanje primarnih politika.
Tako imamo: razvojnu politiku, politiku proizvodnje, politiku kvaliteta,

politiku nabavke, finansijsku politiku, politiku prodaje, kadrovsku politiku,
politiku informisanja, politiku zarada i dr.
‐ 72 ‐

Kriterijumi za definisanje poslovnih politika (ADIŽES)
- Politike se postavljaju sa namerom da važe naredne tri godine.
- Ne treba da bude više od 10 stavki politike ni u jednoj
funkcionalnoj oblasti. Ako se to dogodi, treba izvršiti podelu na
podoblasti.
- Stavke politike moraju biti jasne, nedvosmislene i primenljive.
- Stavke politike moraju biti specifične, da ne liče na opšte parole i
deklaracije ili puke kopije iskaza drugih firmi.
- Iskaz politike mora biti takav da lako može da se utvrdi da li je
neko prekršio stavku politike ili ne.
- Stavke politike se moraju iskazati u pisanoj formi.
- Sa politikom moraju biti upoznati svi na koje se ona odnosi.
‐ 73 ‐

- Kršenje bilo koje stavke poslovne politike povlači sankcionisanje
osobe koja je to učinila.
- Niko ne može samostalno da menja stavke politike osim tela
koje ih je donelo.
- Izuzetno, samo prvi čovek firme može da odobri kršenje
usvojene poslovne politike i to u pisanoj formi.
Dobro definisane politike preduzeća:

- Povezane su sa ciljevima
- Lako razumljive
- Dovoljno precizne
- Stabilne (bez čestih i naglih promena)
- Odgovarajućeg broja
- Fer i pravične
- Periodično revidirane
‐ 74 ‐

4. PROCEDURE PREDUZEĆA
VIZIJA i MISIJA
Opšti Vrednosti
ciljevi filozofija
Konkretni Poslovne
ciljevi politike
Zadaci Procedure
Procedure preduzeća opisuju detaljnu primenu politike na određeni

proces, one određuju procese
‐ 75 ‐

Pisane procedure su neophodne kada je proces
- Dugačak
- Kompleksan
- Zahteva konzistentnost (output)
- Uključuje dokumentaciju
- Ima hazardne posledice - bezbednost
- Osnosno, kada su izvršioci
- Zbunjeni - često postavljaju ista pritanja
- Izostavljaju, zaboravljaju neke korake
- Konstantno greše (škart)
- Postoji previše načina kako se može uraditi posao (standard)
- Kada je velika fluktuacija zaposlenih
Procedura mora da sadrži sve što izvršilac mora da zna kako bi
dobro uradio posao, ona mora da standardizuje izvođenje
kompletnog procesa
‐ 76 ‐

Procedure su često određene zakonskom regulativom
Zakoni - Uredbe – Pravilnici:
- Zakon o radu
- Zakon o sprečavanju zlostavlja na radu
- Zakon o privrednim društvima
- Zakon o porezu na dobit preduzeća
- Zakon o pdv
- Zakon o fiskalnim kasama
- Zakon o računovodstvu
- Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma
......
Procedure su određene i Statutom preduzeća, Poslovnikom o radu,

Specifikacijom radnih mesta....i direktno su vezane za konkretne
politike preduzeća
‐ 77 ‐

Proces izrade
1. Izrada nacrta
2. Izrada konačnog teksta.
3. Odobravanje.
4. Distribucija i upoznavanje
5. Kontrola sprovođenja
6. Revizija politika i procedura
1. Izrada nacrta - tim ili pojedinac koji je zadužen od strane

menadžmenta.
Trebalo bi da uključi i osobe na koje se politike i procedure odnose
kroz zajedničke sastanake, davanje sugestija i komentara, jer su
direktni izvršioci najbliži konkretnom procesu.
Prilikom izrade nacrta treba definisati i standardizovati obrasce koji
dokumentiraju primenu procedure.
‐ 78 ‐

2. Izrada konačnog teksta.
- Usklađivanje sa zakonskom regulativom i opštim aktima preduzeća
(pravnici)
- Kontrola povezanosti i usklađenosti sa postojećim politikama i
procedurama (menadžeri)
3. Odobravanje – osoba ovlašćena statutom preduzeća

Prvi čovek pred. Ili osoba odgovorna za područje rada na koje se
politika i procedura odnosi (ovlašćen da daje naloge i kontroliše rad
organizacione jedinice na koju se politike i procedure odnose.
4. Distribucija
Definisati odgovorne osobe za distribuciju i upoznavanje zaposlenih
sa sadržajem, po potrebi organizovati obuku
5. Kontrola sprovođenja procedura – menadžer sektora ili neko

drugi?
‐ 79 ‐

6. Revizija procedura - osoba odgovorna za izradu nacrta
- Redovna revizija na tri godine, vanredna po potrebi
- Izmene revizije unose se u tekst, uz naznaku o izvršenoj reviziji
(datum i potpis).
Pisanje procedura
Standardizovati obrazac
Moraju biti međusobno konzistentne
Moraju biti izvodljive
Bez previše reči ali moraju biti precizne i razumljive
Navesti korak po korak instrukcije prema redosledu izvršavanja,
dijagrami
Izbegavati informacije koje se često menjaju ili brzo zastarevaju -
imena
Treba koristiti aktivne glagole
‐ 80 ‐

Politike vs procedure
- Poslovne politike definišu ishod, one su osmišljen skup pravila koja

usmerevaju organizaciju i zaposlene u donošenju poslovnih odluka,
usmeravaju i kontrolišu ponašanje. One su direktna veza između
vizije kompanije i njenih svakodnevnih poslova, odnosno,
predstavljaju osnovu za kreiranje organizacione kulture.
- Procedure su sredstvo za postizanje cilja. Procedure daju detaljno

uputstvo, odnosno, propisuju tačan redosled aktivnosti. Procedure
objašnjavaju kako i ko treba da implementira politiku.
Svaku kreiranu politiku u organizaciji moraju da prate odgovarajuće

procedure
‐ 81 ‐

Politike Procedure
- Identifikuju pravila - Identifikuju specifične i
organizacije alternativne akcije
- Objasnjavaju pravila i - Daju primere kako nešto
ukazuju na razloge uraditi i korak po korak
njihovog postojanja uputstva.
- Objašnjavaju kad i na koga - Definišu ovlašćenja i
se pravila primenjuju odgovornosti u procesima
- Opisuju posledice kršenja - Identifikuju dokumentaciju
pravila koja prati procese
- Imaju neku fleksibilnost - Nisu fleksibilne
‐ 82 ‐

Pravila
Posebne postavke o tome šta može ili šta ne može da se uradi u

organizaciji u datoj situaciji, čine ih isključive direktive: Zabranjeno
pušenje, Obavezno korišćenje zaštitne opreme u pogonu...
Rezultat su politika ili procedura i važe za sve
‐ 83 ‐

Odeljak 3.2: OSNOVNI TOKOVI U PREDUZEĆU
Industrijski sistem - PREDUZEĆE podrazumeva postojanje skupa elemenata:
predmeta rada, sredstava rada i učesnika u procesima rada, međusobno
vezanih procesima rada koji omogućuju:
 pretvaranje ulaznih materijala,
 na osnovama datih informacija i
 uz ulaganje potrebne energije,
u proizvode potrebnog i dovoljnog kvaliteta.
- Tok materijala: Čini skup postupaka promena stanja projektovanih da
omoguće transformaciju ulaznih materijala u izlazne proizvode
potrebnog i dovoljnog kvaliteta.Tok materijala je vezan za osnovne
procese u preduzeću - proizvodnju ili usluge.
- Tok informacija: Čini skup postupaka izdvajanja, obrade i protoka
podataka - informacija potrebnih i dovoljnih za proces transformacije
ulaznih u izlazne veličine. Tok informacija spaja delove strukture
sistemom povratnih sprega u celinu.
- Tok energije: Čini mrežu vodova i energetskih postrojenja koji omogućuju
rad infrastrukturnih elemenata u procesu pretvaranja ulaznih u izlazne
veličine. Tok energije predstavlja tok podrške osnovnim procesima rada.
‐ 84 ‐

Odeljak 3.3: OSNOVNE VELIČINE INDUSTRIJSKIH SISTEMA
Organizovanje sistema - preduzeća, pored izgradnje organizacione strukture,
u suštini predstavlja postupak UREĐIVANJA SKUPOVA VELIČINA u
procesima.
Pod pojmom ČINIOCI PREDUZEĆA podrazumeva se skup elemenata
neophodnih za vršenje misije preduzeća. Osnovni činioci preduzeća su:
 PREDMETI RADA, koji se u procesu rada preduzeća transformišu iz
materijala u proizvod određene vrste i potrebnog i dovoljnog kvaliteta.
Osnovni predmeti rada su:
 delovi,
 podsklopovi,
 sklopovi, sastavi, smeše,
 proizvodi;
 SREDSTVA RADA, koja omogućuju transformaciju materijala u proizvode
u procesu rada. U grupu sredstava rada ulaze:
 osnovna sredstva rada - mašine, alati i pribori, sredstva
informacionih tehnologija,
 energetska i druga postrojenja i uređaji;
‐ 85 ‐

 UČESNICI U PROCESIMA RADA, koji obezbeđuju razvojne,
tehnološke, informacione i druge podloge potrebne za proces
funkcionisanja preduzeća, izvode, u odnosu sa sredstvima rada,
postupke promene stanja u procesu transformacije i vrše nadzor u cilju
obezbeđenja kvaliteta procesa rada i proizvoda;
 NOVČANA SREDSTVA, koja omogućuju:
 izgradnju i razvoj struktura preduzeća (OSNOVNA SREDSTVA),
i
 realizaciju procesa i funkcionisanje preduzeća (OBRTNA
SREDSTVA);
 ELEMENTI STRUKTURE PREDUZEĆA, koji obezbeđuju uslove rada i
logističku podršku procesima rada. Elementi strukture preduzeća su:
 organizacione celine,
 proizvodno/uslužni objekti,
 pomoćni objekti,
 putevi i prilazi,
 posebna postrojenja.
‐ 86 ‐

 ELEMENTI VEZA NA OKOLINU, koji obezbeđuju ulazne veličine za
proces rada u preduzeću i osnovu opstanka i razvoja preduzeća u
vremenu. U datom smislu činioce koji ostvaruju veze preduzeća na
okolinu čine:
 dobavljači, i
 potrošači - kupci;
 INFORMACIONI ČINIOCI, koji čine skup informacija neophodnih za
proces izrade proizvoda i upravljanje procesima rada. U skup
informacionih ćinilaca ulaze:
 crteži proizvoda, sklopova, podsklopova, delova i karakteristike
materijala, recepti ...,
 tehnološki postupci,
 nosioci informacija za upravljanje procesima rada;
 OSTALI ČINIOCI, koji obezbeđuju skup različitih podloga neophodnih
za ostvarenje efektivnosti funkcionisanja organizacionog sistema -
preduzeća
‐ 87 ‐

Odeljak 3.5:FUNKCIONALNA STRUKTURA PREDUZEĆA
1. OSNOVNA PODRUČJA RADA U PREDUZEĆU
 Briga o opstanku i razvoju preduzeća;

 Povezivanje delova strukture preduzeća;
 Tehnologije MENADŽMENTA
 Istraživanje odnosa sistem - okolina;

 Promocija preduzeća u okolini;
 Tehnologije MARKETINGA
‐ 88 ‐

 Razvoj programa i proizvoda;
 Razvoj tehnologija;
 Tehnologije RAZVOJA
 Nabavka i skladištenje resursa;

 Skladištenje i prodaja proizvoda;
 Tehnologije KOMERCIJALNIH POSLOVA
‐ 89 ‐

 Obrada delova i montaža proizvoda;
 Rukovanje materijalom i alatom, merenje;
 Tehnologije IZRADE PROIZVODA
 Naplata potraživanja i plaćanje računa;

 Knjigovodstvo i računovodstvo;
 Tehnologije EKONOMSKIH POSLOVA
‐ 90 ‐

 Kompetencije, prijem, osposobljavanje;
 Vođenje evidencije o zaposlenima;
 Tehnologije
UPRAVLJANJA LJUDSKIM RESURSIMA
 Održavanje i snabdevanje energijom;

 Standard, uslovi rada i ekologija, bezbednost;
 Tehnologije PODRŠKE

VISOKA RAZNOVRSNOST:
PODRUČJA RADA, TEHNOLOGIJA I ZANIMANJA!
‐ 91 ‐

2. ELEMENTI STRUKTURE PREDUZEĆA
PODRUČJA
RADA
 FUNKCIJE
PREDUZEĆA
‐ 92 ‐

3. ORGANIZACIONA STRUKTURA KAO CELINA
Način povezivanja elemenata strukture:
‐ 93 ‐

Osnovni princip dejstva:
‐ 94 ‐

‐ 95 ‐


Docsity Organizacija Preduzeca 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Docsity Organizacija Preduzeca 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Organizacija preduzeća

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Reč organizacija je izvedena iz grčke reči »organon«, što znači oruđe,

TEHNOLOGIJA ORGANIZOVANJA JE SKUP

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

1. ORGANIZACIJA PROCESA RADA DO PRVE INDUSTRIJSKE

Tehnološka ostvarenja u drugoj polovini 18. veka

Document shared on www.docsity.com

- Lovačka organizacija - podela poslova po polu, zajednička svojina, skupinu je

Document shared on www.docsity.com

- 1776. godine Adam Smit, engleski ekonomista, je objavio delo WEALTH OF

Adam Smit je radio i pisao u vremenu pojave industrijske revolucije u Engleskoj

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Pojava FABRIKE je UNAPREDILA POSTUPKE ORGANIZOVANJA u smislu:

Document shared on www.docsity.com

Osnovna karakteristika procesa razvoja ORGANIZACIJE JE STALNO

Document shared on www.docsity.com

 Prvi, EMPIRIJSKI PRILAZ

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Osnova: EMPIRIJSKA ZAPAŽANJA !

Obuhvata vremenski period RAĐANJA I INTENZIVNOG RAZVOJA

Period je praćen POTREBOM RASTA STEPENA ODREĐENOSTI NIZA

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Osnova: POSTUPCI UNAPREĐENJA PROCESA RADA !

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

1. OBLIKOVANJU FUNKCIJA PREDUZEĆA:

Document shared on www.docsity.com

3. MODELIRANJU ORGANIZACIONE STRUKTURE:

Document shared on www.docsity.com

Fayol-ova ADMINISTRATIVNA DOKTRINA predstavlja PIONIRSKI NAUČNO

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Mehanistički prilaz - DOPRINOS:

Document shared on www.docsity.com

HUMANISTIŠKI PRILAZ obrađuje iskaze tipa:

Document shared on www.docsity.com

MARRY P. FOLLET (1868-1933.)

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

 PRINCIP DEFICITA - nedostatka (neostvarenih potreba)

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

INTEGRATIVNI koncept povezuje:

Document shared on www.docsity.com

Document shared on www.docsity.com

 SISTEMSKI PRILAZ U ORGANIZOVANJU PREDUZEĆA

Document shared on www.docsity.com

 Preduzeće mora imati ODGOVORNU i STRUČNU upravljačku strukturu.