Висока школа струковних студија за

васпитаче и пословне информатичаре-Сирмијум

Сремска Митровица

ДИПЛОМСКИ РАД ИЗ
МЕТОДИКЕ УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ

ТЕМА: Здравствено-хигијенске активности у

предшколским установама

Ментор: Студент:
Др Милан Грујичић Ивана Рајовић
Број индекса: 65/2014

Сремска Митровица, 2018.

 САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................................1
1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА О ЧОВЕКУ КАО БИОЛОШКО БИЋЕ.................................3
1.1 Тело човека, карактеристични делови, органи и њихова функција...........................3
1.2 Здравствено образовање.................................................................................................7
1.2.1 Болести деце............................................................................................................7
1.2.2 Здравље зуба........................................................................................................11
1.2.3 Лична хигијена......................................................................................................13
1.2.4 Физичке активности.............................................................................................18
1.3 Правилна исхрана......................................................................................................18
2.МЕТОДИЧКЕ МОГУЋНОСТИ ЗДРАВСТВЕНО ХИГИЈЕНСКИХ АКТИВНОСТИ..24
2.1 Теме које се користе за здравствено-хигијенске активности....................................24
2.2 Циљеви здравствено хигијенске-активности.............................................................25
2.3 Задаци васпитача у вези са здравствено-хигијенским активностима......................26
2.4 Могући начин представљања садржаја тематских јединица које се користе за
здравствено-хигијенске активности..................................................................................28
2.4.1 Тело човека, карактеристични делови, органи и њихова функција..................28
2.4.2 Здрваствено образовање........................................................................................32
2.4.3 Хигијена...................................................................................................................35
2.4.4 Правилна исхрана...................................................................................................36
3. ПРИМЕР УСМЕРЕНИХ АКТИВНОСТИ У ВРТИЋУ НА ТЕМУ „ЗДРАВСТВЕНО-
ХИГИЈЕНСКЕ АКТИВНОСТИ“...........................................................................................38
3.1 Организација усмерених активности..........................................................................38
3.2 Пример писане припреме.............................................................................................40
3.2.1 „Хигијена тела“.....................................................................................................40
3.2.2 Пијаца здраве хране, и мање здраве хране за зубе............................................44
3.2.3 Човек као припадник живог света.....................................................................52
ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................61
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................63
 УВОД

Однос друштва према детету мењао се кроз историју. У средњем је веку

друштвена брига за дете и његово здравље била неразвијена. Тешке животне прилике
средњега века утичу и на однос према детету где је друштво бригу о детету препустило
искључиво родитељима. Ситуација се полагано мења у 19. веку када је пажња друштва
усмерена на проблем раста и развоја деце која и данас траје.

Здравље је важно за наш живот, оно је услов за обављање свакодневних

активности, један је од предуслова за срећу, оно је извор свакодневног живота. На
скоро свим језицима света реч „здравље“ има позитивно значење и означава чврстину,
благостање, равнотежу. Здравље није само одсусутво болести, већ је здравље стање
потпуног физичког, психичког и социјалног благостања.

Данас у процесу васпитања, за здравље деце, поред родитеља посебно место имају
предшколске установе. Боравак деце у предшколској установи, поред збрињавања
треба да има позитиван утицај на развој детета, формирање здравих навика код деце и
одржавање хигијене у спровођењу превентивно-здравствене заштите у дечјем вртићу.
Пожељно је да се истовремено отклоне сви они фактори који могу штетно деловати на
психофизички и социјални развој детета. Предшколска установа, у оквиrи васпитања за
здравље деце, треба да обезбеди здраво окружење за живот, игра и рад, да пражи детету
основне информације о здрављу и његовом значају, да подржи формирање навика
започетих у породичној средини и развије вештине које су неопходне за здраво
понашање.

Већ у предшколском узрасту потребно је започети оспособљавање деце да врше

правилан избор понашања и код њих развијати одговорност за очување и унапређење
здравља као најважније вредности. Изузетно је важно мотивисање деце и оних који
брину о њима (родитељи, васпитачи...) за здрав начин живота, усвајање и примену
стечених знања и вештина у свакодневном животу.

1
 Здравствено-хигијенске активности у вртићу, које су предмет изучавања у овом
раду, спроводе се у оквиру свих редовних активности за време боравка у вртићу уз
примену одговарајућих метода, програма, средстава и облика здравствено-васпитног
рада, адекватних за одговарајући узраст детета.

Деца кроз игру добијају основне појмове о здрављу и усвајају одговарајуће

културно-хигијенске навике. Активности које се реализују су из области: лична и
општа хигијена, спавање и одмор, исхрана правилно држање тела и физичке
активности, здрава животна средина, упознавање са значајем одржавање оралне
хигијене, значај правилне исхране за превенцију разних стоматолошких обољења,
превенција деформитета стопала на раном узрасту. За формирање здравих навика код
деце од изузетног је значаја учешће родитеља, који су пре свих највише заинтересовани
и одговорни за здравље, здраве навике и понашање свог детета.

2
 1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА О ЧОВЕКУ КАО БИОЛОШКО БИЋЕ

Човек, према таксономским критеријумима врста Homo sapiens (латински

„разуман" или „свестан човек"), има веома развијену кору великог мозга. Зато је у
стању да размишља, закључује, говори, истражује и решава проблеме. Менталне
способности, комбиноване са усправним положајем тела и предњим екстремитетима
(рукама), ослобођеним за манипулисање објектима, омогућили су човеку много
успешнију употребу алата, него било којој другој врсти на Земљи. Изразит развој коре
великог мозга омогућио је човеку посебан вид комуникације и удруживања, па је због
тога он истакнуто друштвено биће. У томе је посебно значајан интелект човека који
омогућава различите врсте социјалних удруживања. Међутим, без обзира на развијену
интелектуално-социјалну компоненту, човек је саставни део живе природе са свим
њеним карактеристикама. Он је у погледу животних карактеристика сличан свим
живим бићима - његов организам је изграђен из ћелија, ткива, органа и органских
система и он расте, храни се, размножава, рнења и на крају умире. Са тог аспекта човек
је биолошко биће и саставни је део живе природе. Индивидуално развиће човека
подразумева пренатални период који почиње од оплођења, а преко ембрионалног,
раног и касног феталног периода се завршава рођењем. Затим следи постнатални
обухвата: детињство, пубертет, зрело доба, старост и смрт.
Са аспекта интересовања деце у предшколској установи за човека као биолошко
биће, односно са становишта методике упознавања околине у погледу хигијенско-
здравствених активности, разликујемо три области васпитно образовног рада:

- Тело човека, карактеристични делови, органи и њихове функције,

- Здравствено образовање,
- Правилна исхрана.

1.1 Тело човека, карактеристични делови, органи и њихова функција

Организам човека изграђују системи органа, а сваки орган врши одређену

функцију и чини да тело складно функционише. Сви органи и органски системи
међусобно су повезани и зависе једни од других, односно чине целину -организам. Тело

3
човека се састоји од следећих телесних региона: главе, трупа и горњих и доњих
екстремитета.

Главу граде кости лобање и кости лица. Кости лобање су међусобно спојене
шавовима и граде лобањску чауру у којој је смештен мозак - регулатор свих животних
функција. Захваљујући њему мислимо, причамо, певамо чувамо успомене и осећамо се
срећни или тужни.

Пет наших чула (кожа, око, ухо, језик, нос) обавештавају мозак о свему што нам
се дешава.

Кожа - тактилни орган (чуло додира) омогућава нам да осетимо промене

температуре (топло и хладно), додир, бол и промену притиска. Специфичне нервне
ћелије, чији су нервни завршеци смештени у кожи, а осетљиви .су на промене
температуре убрајају се у терморецепторе. Једна група терморецептора реагује на
снижење температуре, а друга на повећање - рецептори за хладно и рецептори за топло.
Рецептори на топло се налазе дубље у кожи, највише их има на уснама и образима,
Рецептори на хладно се налазе испод поткожице (леђа, груди, предели око појаса).
Стимулус који изазива оштећење ткива или је близу да га изазове, региструје се као бол
помоћу рецептора који се називају рецептори за бол (ноциорецептори). Свраб коже
настаје као последица дражења рецептора за бол, а голицање дражењем рецептора за
додир и притисак.

Око - орган чула вида којима посматрамо прелепе боје и догађаје у окружењу.
Од постанка Земље, Сунчева светлост је била један од веома важних фактора у
еволуцији живих организама. Зато је већина њих развила разноврсне органе који су у
стању да реагују на светлосни сигнал. Визуелне информације омогућене су
регистровањем светлосне енергије фоторецепторима и њиховим претварањем у
акционе потенцијале, који се у нервном систему тумаче и препознају. Пошто се
светлост простире праволинијски, визуелни ефекат обавештава јединку и о правцу и о
удаљености на којој се регистровани објекат налази. Ниједан други стимулус не пружа
тако детаљну информацију.

4
 Ухо - орган чула слуха, омогућава нам да уживамо у звуцима, цвркуту птица,
слушању песама и разговору са друговима. Регистровање звука и одржавање равнотеже
тела код већине организама повезани су у једном чулном органу. Преко чула слуха
примају се и региструју звучни сигнали који настају као последица промене притиска
ваздуха у околини.

Језик - орган чула укуса и помоћу њега распознајемо слатко, слано, кисело или
горко. Рецептори за укус спадају у групу хеморецептора и код кичмењака, па и човека,
смештени су у тзв. квржицама које се налазе на језику. Рецептори за укус који су
осетљиви на специфичне укусе смештени су на одређеном делу језика за слатко на
врху, за кисело са стране, за горко у дну, а за слано на готово целој површини.

Нос - орган чула мириса омогућава нам да осетимо бројне мирисе. Рецептори за
мирис се као и рецептори за укус убрајају у хеморецепторе. Положај мирисних
рецептора у носној шупљини је такав, да ваздух током процеса диања, носећи
различите мирисе, чија јачина зависи од концентрације присутних хемијских материја,
струји преко њих и надражује их.

Труп је регија тела која се дели на грудну, трбушну и карличну дупљу и садржи
различите органске системе (респираторни систем, дигестивни систем, циркулаторни
систем, скелетни систем, мишићни систем , ендокрини систем, урогенитални систем).

Респираторни систем (систем за дисање) - За стварање нових молекула и

ћелија, за рад појединих органа и ткива, неопходна је енергија коју организам добија
оксидацијом органских молекула - угљених хидрата, масти и протеина. За њихово
сагоревање неопходан је кисеоник, који доспева у организам радом органа за дисање.
Плућа сисара, па и човека, састоје се од два плућна крииа. У дисајним покретима
учествују спољашњи међуребарни мишићи и дијафрагма. Дисајни циклус чине удисај,
издисај и пауза. Током удисаја грче се спољашњи међуребами мишићи који повлаче
грудну кост унапред, а ребра бочно и нагоре. Истовремено се грчи дијафрагма. На тај
начин се грудни кош шири. Током издисаја дијафрагма и међуребарни мишићи се
опуштају, што доводи до сакупљања грудног коша.

5
 Дигестивни систем (систем за варење) - Опстанак живих бића и њихово
нормално функционисање омогућује уношење хране у организам, јер је храна извор
енергије, али и градивни материјал за раст и размножавање организма. Варење хране је
сложен процес током кога макромолекули из хране - угљени хидрати, масти и протеини
трпе низ механичких и биохемијских промена, чиме се разграђују до основних
градивних јединица или мономера - глукозе, масних киселина и аминокиселина, које
ћелије могу директно користити за процесе изградње, али и као извор енергије. Делови
цревног (дигестивног) система диференцирали су се према улози у процесу варења
хране, тако да разликујемо делове за уношење и механичку обраду хране (усну дупљу),
за транспорт (једњак) и складиштење хране (желудац), за хемијско разлагање и
апсорпцију продуката разлагања хране у крв (танко црево) и на крају за образовање и
избацивање непотребних продуката варења (дебело црево).

Циркулаторни систем (крвни и лимфни систем) - Циркулисање телесних

течности, крви и лимфе, омогућује транспорт кисеоника, хранљивих молекула,
витамина, хормона и антитела до сваке ћелије у организму, као и одстрањивање
завршних продуката метаболизма и угљен-диоксида. Осим тога, циркулациони систем
преноси и топлоту са места стварања на површину тела и тиме учествује и у одржавању
сталне телесне температуре. У циркулаторном систему, крв циркулише захваљујући
контракцијама срчаног мишића. Срце је шупљи мишићави орган подељен на леву (носи
оксидовану крв) и десну половину (носи редуковану крв). Ако ставимо руку на њега
можемо осетити да куца, јер се око 70 пута у минуту јако стеже и тиме шаље крв у
артерије. Код детета од пет година средња вредност откуцаја срца (пулс) је око 100
откуцаја у минути. Истовремено срце се пуни венском крви из свих делова тела, а она
се упућује у плућа на пречишћавање.

Скелетни систем - Основна улога скелетног система је да телу даје потпору,

помоћу које се организам супротставља деловању Земљине теже. Осим тога, скелет
пружа заштиту за многе осетљиве унутрашње органе, обједињује делове тела у
дефмисани облик и заједно са мишићним системом обезбеђује покретљивост појединих
делова, или читавог тела. Без њега били би мекани и непокретни, али са преко 200
костију скелета можемо да се крећемо и функционишемо.

6
 Мишићни систем - Око 600 мишића спречава да скелет буде само укочени
костур. Мишићи су причвршћени за кости тетивама, еластични су, скраћују се или
продужавају и повлаче, или ослобађају наше кости. Попречно-пругасти мишићи раде
под контролом наше воље (трчимо, скачемо), а глатки мишићи раде аутономно,
односно без утицаја наше воље.

Ендокрини систем - Обухвата жлезде са унутрашњим лучеријем које преко

својих продуката - хормона, регулишу рад свих органа.

Урогенитални систем (обухвата органе за излучивање и полне органе)

-Уринарни систем чине бубрези, мокраћна бешика и канали којима се излучује
мокраћа. Генитални или репродуктивни систем служи за размножавање, а чине га
унутрашњи и спољашњи полни органи и полни канали. У женским полним жлездама -
оваријумиима (јајницима) настају јајне ћелије, а у мушким полним жлездама -
тестисима (семеницима) настају сперматозоиди. Њиховим спајањем тј. оплођењем у
јајоводу жене настаје зигот. Пол код човека се одређује у моменту оплођења и
условљен је генетском конституцијом сперматозоида. Ако оплођење јајне ћелије
изврши сперматозоид са X хромозомом, настаје женски ембрион, а у случају оплођења
сперматозоидом са Y хромозомом, настаје мушки ембрион. Од момента оплођења па до
рођења, просечно прође од 38-40 недеља.
Горњи и доњи екстремитети - руке и ноге су зглобно повезане са трупом.
Сачињене су од костију и мишића. Руке и ноге се покрећу мишићима које покрећу
кости. Руке служе за хватање, писање, цртање, пењање, играње лопте, улепшавање.
Један од битнијих еволутивних момената у настанку човека је управо био када су
предњи екстремитети попримилии данашњу функцију. Ноге служе за кретање, ходање,
трчање.

1.2Здравствено образовање

У оквиру здравственог образовања деце у предшколским установама, васпитачи

треба да поседују основна знања о болестима деце, здрављу зуба, личној хигијени.

1.2.1 Болести деце

7
 Здравље је важно за наш живот, оно је услов за обављање свакодневних
активности, један од предуслова за срећу, оно је извор свакодневног живота. На скоро
свим језицима света реч „здравље“ има позитивно значење и означава чврстину,
благостање, равнотежу. Према дефиницији Светске здравствене организације (СЗО):
„здравље је стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не
само одсуство болести и изнемоглости.“

Насупрот здрављу је болест. Болест је све оно што спречава човека да нормално
функционише, да учи, ради, игра се, проводи време са вршњацима и сл. Постоје на
хиљаде различитих болести од којих може оболети дете – од релативно безопасних,
попут прехладе, па до смртоносних, као што су малигна обољења.

Имуни и одбрамбени систем код деце у предшколској установи још увек није до
краја развијен. Услед тога деце у колективу какав је вртић чешће обољевају од ораслих.
То се дешава јер доласком у предшкослку установу, дечији организам долази у контакт
са инфективним агенсима, односно у контакт са изазивачима болести као што су
бактерије и вируси.

Бактерије су микроорганизми, док су вируси “пакетићи” хемијских једињења.

Неке бактерије и вируси, звани патогени, могу инфицирати тело и довести до болести.
Бактерије су једноћелијски микроорганизми, много једноставнији од ћелија од којих су
изграђене животиње и биљке. Бактерије се налазе свуда. Оне расту у тлу, ваздуху, чак и
у нашем дигестивном систему. Већина бактерија су безопасни организми, али неке
врсте, зване патогени, су штетне и узрокују болести. Према облику, патогене бактерије
се деле у три групе. Коке су лоптасте и узрокују болести као што су упале грла, чиреви
и упале плућа. Бацили су облика штапића и изазивају, на пример, тифус и дизентерију.
Спирохете су спиралног облика и узрокују Лајмску болест и сифилис. Бактерије улазе у
тело различитим путевима: капљицама које се удишу са ваздухом, кроз посекотине на
кожи, прогутаном водом или храном и преко репродуктивног система у време
сексуалног чина. Када једном уђу, бактерије се хране и деле, и ослобађају токсине
(отровне материје) који штетно делују на људске ћелије. Обично, имуни систем
препознаје и уништи бактерије. Инфекције се могу лечити и антибиотицима. Оне се
могу спречити имунизацијом, личном хигијеном, пијењем чисте воде и чишћењем рана

8
антисептичним средствима. Стрептокок је веома заразан и у колективима се брзо
преноси, јер се осим капљично лако преноси и преко предмета - пешкира и прибора за
јело. Код деце до 3 године старости стрептококна инфекција јавља се у облику благе
упале носа и ждрела. У узрасту од 3.-15. године најчешћа је манифестација гнојна
ангина и шарлах. Најчешћи клинички облик стрептококне инфекције је стрептококна ангина.
Након краткотрајне инкубације од 1-3 дана, болест наступа нагло с повишеном температуром,
грозницом, јаком гушобољом, главобољом и боловима у зглобовима. Неретко болест почиње
повраћањем, нарочито код деце. Шарлах, почиње као стрептококна ангина, а након 1-2
дана јавља се карактеристичан осип. На зацрвењеној кожи налази се ситни, црвенкасти,
тачкасти осип. Кожа покривена осипом је сува и храпава. Осип је најизраженији испод
пазуха, у доњим деловима трбуха и препонама. На лицу нема осипа. Образи су
зажарени, а око уста је изражено бледило. Бактерија пнеумокока је уобичајени
становник горњих респираторних органа и код деце и код одраслих, а највише је има у
носу. Међутим, када постане патогена, а то се најчешће дешава због пада имунитета,
може да изазове низ инфекција, међу којима има и оних веома озбиљних. Кад
одбрамбене снаге организма ослабе, ова бактерија почиње да се шири по телу и да се
умножава, што у одређеном броју случајева изазива неко од бројних обољења.
Пнеумокока код деце у највећем броју случајева узрокује упалу уха или упалу синуса, а
инфекција се најчешће дешава у зимском периоду када се много времена проводи у
затвореним просторијама. Пнеумококна пнеумонија, почиње нагло и карактеришу је
следећи симптоми: грозница, висока температура, кашаљ, отежано или убрзано
дисање, бол у грудима. У тежим случајевима јављају се и мучнина, повраћање,
главобоља, малаксалост и болови у мишићима, али ове тегобе су знатно ређе. Када је
реч о пнеумококном менингитису, њега прате: повишена температура, укоченост врата,
конфузија и осетљивост на светло. Ова бактерија се, иначе, преноси капљичним путем,
кијањем и кашљањем, али и директним контактом. Деца су, указује наша саговорница,
најчешће само клицоноше, без икаквих симптома болести.

Вируси изазивају многе болести човека укључујући грозницу на кожи (херпес),

прехладу, богиње и заушке. Вируси су неживи пакетићи хемијских једињења,
саграђени од нити генетског материјала – или ДНК или РНК -окружених протеинским
омотачем. Да би се множили, вируси улазе у ћелију домаћина и копирају сами себе.
Болест изазивају или разарањем ћелије домаћина или путем одговора имунолошког
система на њих, што може довести до замора, грознице или, чак, тешких оштећења

9
ткива. С већином вируса имуни систем се избори без штетних ефеката. Неке инфекције,
као што је херпес, могу бити “сакривене” унутар тела, периодично се поново јављати и
узроковати даља оштећења. Неке вирусне инфекције могу се спречити имунизацијом,
али је већину тешко лечити уз помоћ лекова.

Слика 1. Извори инфекције вирусима

Кијавица (акутни вирусни ринофарингитис) започиње кијањем, бистром

секрецијом из носа, пецкањем у грлу. Дете може да има повишену температуру и
главобољу, а кашаљ и коњуктивитис се појављују после неколико дана. Ни погоршање
кашља ни замућење секрета из носа не значе увек компликацију вирусне болести.

Грип (инфлуенца) изазивају вируси. Епидемије се јављају на сваке 2-3 године, а

пандемије са великим бројем оболелих на светском нивоу на 10-40 година. Инфекција
се брзо шири у колективима, вирус се преноси капљичним путем и прљавим рукама.
Клиничка слика зависи од врсте вируса и узраста – млађа деца ређе обољевају и имају
нетипичну клиничку слику

Бронхитис је често обољење у хладнијем делу године. Не постоји као

самостална болест зато што му увек претходи вирусна инфекција горњих дисајних
путева. Карактеристичан је кашаљ – нека деца ће се изборити са нагомиланим секретом
у бронхијама уз топле напитке, док ће другима бити неопходно лечење путем
инхалација сланих раствора са лековима који шире дисајне путеве.

10
 Цревне инфекције су такође честе у предшколским установама. Праћене су
боловима у стомаку, надутошћу, повраћањем, проливима, некада и повишеном
температуром. А узрочници могу да буду и вируси и бактерије. Цревне инфекције се
најчешће преносе прљавим рукама, тако да децу у предшколским установама треба
учити како да сама воде рачуна о личној хигијени, да редовно перу руке пре јела и
после употребе тоалета. У колективу се и цревни паразити лако преносе, опет преко
неопраних руку после употребе тоалета и пре јела. Деца која имају цревне паразите
слабо напредују иако добро једу, бледа су, често их болуцка стомак, а ноћу осећају
свраб у пределу чмара где се могу уочити ситне глисте. У сваком случају, таквој деци
треба узети столицу на преглед.

Као последица недовољне личне хигијене, у предшкоским установама се некад

појаве вашке или шуга. Ако се дете стално чешка по коси, родитељ може да види
ваши и њихове ларве. Потребно је да ларве, тј. гњиде, механички уништи, а вашке
ишчешља густим чешљем и посебним шампонима опере малишану косу. Када је у
питању шуга, дете се доста чеше по телу, нарочито ноћу. Јављају се кожне промене по
стомаку и међу прстима. У том случају обавезно се треба јавити дерматологу да би се
почело лечење.

Предшколске установе могу да захвате блаже епидемије заразних дечјих

болести као што су заушке, рубеола, овчје богиње и водене оспице или варичеле.
Деца су редовно вакцинисана те су заушке, рубеола и морбилли ретки, док су водене
оспице честе и лако се шире.  Вакцинација подразумева да се ослабљени изазивач
болести уноси у тело интрамускуларно (инекцијом) или перорално (кроз уста), па особа
развија дугорочну отпорност на болест, односно стиче имунитет. Варичеле, овчје
богиње, изазива вирус који се преноси капљично и веома је заразан. Може да се деси да
једно дете зарази сву децу у групи која су била у контакту са њим (наравно, не и ону
која су прележала овчје богиње). Дете је заразно два дана пре избијања оспи и  још
десетак дана, док се оспе не осуше. Неопходно је да дете бар две недеље буде
изоловано, мада би било добро да се после болести одмори још једну недељу како би
ојачало пре него што се врати редовним активностима у колективу.

11
 1.2.2 Здравље зуба
Појава млечних зуби и њихов почетак мењања се у периоду пре самог поласка у
школу и значајан је индикатор здравља детета. Од рођења па до поласка у школу код
деце се дешавају две дентиције. Прва дентиција је млечна дентиција и подразумива
раст млечних зуби који су по својој структури специфични и захтевају и специфичан
третман.

Редослед ницања млечних зуба је следећи: централни секутићи – од 6. до 12.

месеца, бочни секутић – од 9. до до 16. месеца, први молари – од 13. до 19. месеца,
очњаци – од 16. до 23. месеца и други молари – од 23. до 33. месеца.

Слика 2. Редослед ницања млечних зуба и њихове замене

Млечна дентиција почиње у просеку око 6. месеца и траје до 24. месеца, када дете
има 20 зуби. Први ничу млечни секутићи, у доби од 6 до 9 месеци, најпре доњи па
затим горњи, као и сви остали млечни зуби. Следе први молари, са 12 до 15 месеци,
затим очњаци са 18 до 20 месеци и други молари који као задњи млечни зуби ничу са
24 до 36 месеци. Период ницања зуби је доста индивидуалан, а патолошким се сматра
ницање које касни више од 6 месеци од уобичајеног времена ницања.

12
 Непосредно пред полазак у школу почиње промена млечних са сталним зубима
и дешава се истим редоследом као и ницање млечних зуби. Процес замене зуби траје до
12. године

Слика 3. Непосредно пред полазак у школу почиње испадање (смена) млечних

зуба

Ове промене су кординисане са развојем мозга и нервног система, који

обезбеђује широк дијапазон моторних вештина. Повећан капацитет респираторних
органа и кардиоваскуларног система омогућавају физичку издржљивост и скупа са
имунолошким системом чине дете здравијим.
Најчешћа болест уста и зуба у дечијем добу, али и најчешће хронично обољење
уопште је зубна болест или каријес. Зубни каријес није само ружна рупица на зубу
коју стоматолог може попунити, већ је реч о локализованој хроничној болести зуба
заразне природе која, уколико се не лечи, може да доведе до пропадања зубног ткива,
бола и трајних последица у виду губитка структуре зуба, губитка читавог зуба или
опште инфекције. Бол у зубу доводи до сметњи приликом јела или избегавању јела,
доводи до несанице, сметњи концентрације, отежано је праћење наставе и долази до
одсуства из школе. Каријес у дечијем узрасту може да узрокује трајне проблеме на
сталним зубима и зубном низу (осмеху). Деца су у већем ризику за настанак каријеса у
односу на одрасле. Бројни су фактори који утичу на здравље зуба. То су биолошке
одлике уста и зуба (облик и грађа зуба, међусобни односи зуба и вилица, количина
пљувачке...), одржавање хигијене уста и зуба, начин исхране, локална примена
препарата флуора и редовни прегледи код стоматолога.

Брига о млечним зубима је јако важна. Болесни млечни зуби могу угрозити
здравље трајних зуба. Редовно прање зуба, правилна исхрана и редовни одласци
стоматологу су нужни у предшколском периоду како би се избегли евентаулни каснији

13
проблеми, а овакве навике код деце се развијају баш у предшколском периоду и вртићу,
обзиром да је то место где дете проводи велики део свог дана и где се може у знатној
мери кроз игру и забаву потпомоћи развоју здравих навика.

1.2.3 Лична хигијена

Одржавање чистоће тела представља личну хигијену. Она је основа здравствене

заштите и културе сваког човека. Под личном хигијеном подразумева се одржавање
чистоће руку и ноктију, главе (лице, очи, уши, нос, коса), уста и зуби (орална хигијена),
тела, полних (гениталних) органа, ногу и стопала, чистоћа одеће и обуће и здраве
животне навике. Лична хигијена је одраз културних навика и потреба је појединца, али
и средине у којој живи. Лична хигијена је скуп свих поступака које се спроводе са
циљем очувања здравља и спречавања болести, као и одржавања чистоће и лепоте тела.
Одржавање личне хигијене је најбоља превенција појаве заразних болести (прехлада,
грип, инфективни пролови, заразна жутица, различите врсте кожних болести, гљивичне
инфекције, свраб).

Нега руку је важан чинилац у одржавању личне хигијене, јер су оне део тела
који је најизложенији прљању. На прљавим рукама могу се наћи заразне клице, које
могу бити узрочници многих заразних, најчешће цревних болести. Руке треба прати
више пута дневно топлом водом, сапуном или детерџентом за прање и дезинфекцију
руку: увек пре и после јела, пре и после коришћења тоалета, додира неког прљавог
предмета и сл. Потребно је добро опрати подручја између прстију, испод ноктију, јер се
ту микроорганизми врло лако задржавају. Након испирања руке треба добро осушити
чистим пешкиром или још боље папирним убрусом. Ако се руке перу ујавним
просторијама, воду треба затворити папирним убрусом којим су претходно обрисане
руке. Руке треба прати често, користити благе неутралне сапуне како би спречили
настајање пукотина на кожи и више пута у току дана руке намазати заштитном кремом
за руке. Нокти на рукама могу бити полукружно одсечени.

Шест корака прања руку водом и сапуном:

14
 1. Наквасити руке топлом водом
2. Направити сапуницу (сапуница треба да буде на обе стране шака - и на длану
и на надланици, између прстију и око ручног зглоба, не треба заборавити
палац и врхове прстију, нарочито око и испод ноктију).
3. Трљати довољно дуго (15-20 секунди).
4. Испрати руке чистом водом.
5. Обрисати руке папирним убрусом.
6. Употребљеним убрусом затворити славину. Бацити папирни убрус на
предвиђено место!

Слика 4. Изглед плаката правилно прање руку

Кожа се негује и одржава чистом углавном умивањем, туширањем и купањем.

Као спољашњи омотач тела, она је изложена разним загађењима и на њој се таложе
излучевине. Умивањем, туширањем и купањем кожа се чисти од наталожених
нечистоћа. Млака или топла вода, сапун, купка, четка или сунђер су средства за прање

15
коже. Хладна вода не може ефикасно да скида нечистоћу са коже, она више служи за
освежење. Треба се умивати најмање два пута дневно: ујутру и увече. Ако могућности
дозвољавају, треба се купати свакодневно, а најмање два-три пута седмично. Треба
добро насапуњати све делове тела и испрати чистом водом. После сваког купања у кади
или под тушем, кожу треба добро обрисати, најбоље фротирским пешкиром. Веома су
корисна купања уз сунчање у чистим рекама, језерима, морима, специјалним базенима.

Хигијена ногу је такође врло значајна. Ноге треба прати свако вече топлом
водом и сапуном. Нокте на ногама треба редовно подсецати и то праволинијски
маказицама или грицкалицом, да не би дошло до урастања ноктију у кожу прстију.

Хигијена уста се састоји у заштити зуба, јер су они прва жртва лошег
одржавања усне дупље. Остаци хране не би смели да се задржавају на зубима и уопште
у усној дупљи, па их зато после сваког обеда треба прати четкицом, зубном пастом и
топлом водом. Вечерње прање зуба, пре одласка на спавање, веома је важно јер штити
зубе од пропадања.

Прање зуба треба да траје најмање три минута, јер је то најмање потребно време
да би се детаљно опрале све три површине зуба (унутрашња, спољашња и гризна).
Горњи зуби се перу одозго на доле („како киша пада"), а доњи зуби одоздо на горе
(„како трава расте"). Зубе треба четкати маленим кружним покретима, сваког засебно,
све зубне површине. Не смеју се заборавити задњи зуби, који су теже доступни
четкици. Покрети лево-десно не постижу жељени учинак и могу изазвати оштећења
зуба и десни. Четкицом или њеном задњом површином треба скинути наслаге са језика
које доприносе развоју бактерија и непријатном задаху из уста. Након завршеног прања
зуба треба пљунути сав вишак пене и уста добро испрати водом.

Паста за зубе треба да садржи флуор који помаже обнављање и јачање зубне
глеђи, да има нежна зрнца која неће оштетити површину глеђи приликом скидања
наслага и полирања зуба, да у свом саставу има детерџент који омогућава да се направи
пена приликом трљања што олакшава скидање плака са зуба, да је пријатног укуса и
мириса, да има састојке који спречавају раст бактерија и састојке који помажу да зуби
остану бели (сода бикарбона), итд. За прање зуба довољна је мала количина пасте за

16
зубе (величине зрна грашка). Од шесте године деца могу користити зубне пасте за
одрасле, али се након завршеног прања зуба вишак пасте мора обавезно испљунути, а
не прогутати.

Четкица за зубе мора бити одговарајуће величине, направљена од меких до

средње тврдих синтетичких влакана. Четкицу може да користи само једна особа, јер се
путем четкице могу пренети неке болести. Глава четкице мора бити довољно мала да
би могла да досегне све делове у устима, а влакна четкице морају бити одговарајуће
тврдоће како не би прузроковала повреду слузокоже у усној дупљи. Након прања
потребно је добро испрати четкицу за зубе и оставити је на чистом и сувом месту.
Четкицу треба често мењати, кад год је оштећена, или на свака 3-4 месеца. Четкицу за
зубе би требало променити након сваке болести.

17
 Слика 5. Изглед плаката – мој рецепт за здраве зубе

Хигијена косе. У кожи главе се налазе знојне жлезде, а у корену длаке су лојне
жлезде које производе масноћу која одржава косу меком. Масноћа, зној и одумрле
ћелије коже главе чине да коса изгледа масно и прљаво уколико се не пере редовно.

18
Коса се одржава чисто тако што се редовно пере шампоном. Пре прања косутреба
рашчешљати како би се размрсили чворови и избегло да коса након прања буде још
замршенија. У зависности од типа косе, треба користити шампоне за нормалну, масну
или суву косу. Косу је потребно потпуно поквасити топлом водом (ни врућа ни хладна).
Шампон се протрља између дланова и нанесе се на теме. Врховима прстију шампон се
утрљава и тиме се и масира теме главе, а уједно се прави пена. Коса се потом испира у
потпуности. Веома је важно увек добро испрати шампон, пролазећи прстима кроз косу,
а исто важи и за теме. Код дуге косе може се употребљавати регенератор за косу, како
би се коса лакше рашчешљала. Након прања косе, коса се рашчешљава, од крајева ка
темену. Препоручује се употреба широких четки, јер се на тај начин спречава пуцање
крајева. Свако од укућана треба да користи сопствени чешаљ или четку.

Хигијена носа, кијања и кашљања. Кашљањем и кијањем из дисајних органа

излазе ситне капљице (Флигеове капљице) које садрже многе штетне микроорганизме,
који могу доспети у нос или уста других особа и тако их заразити. Испљувак такође
може бити опасан као извор заразе. За уклањање секрета из носа најпогодније су
папирне марамице за једнократну употребу, које се после употребе одмах морају
одложити у канту, не чувају се у џепу и не остављају на радне површине, јер су извор
заразе. При кијању и кашљању треба заштитити уста папирном марамицом за
једнократну употребу и пазити да не дође до расипања капљица секрета у околину. Код
кашљања и кијања главу треба окренути од других људи и од намирница. Најбоље је
при кијању и кашљању уста покрити унутрашњом страном лакта. После брисања носа
потребно је опрати руке.

Хигијена полних (гениталних) органа Хигијена спољашњих полних органа и

дечака и девојчица треба да се обавља сваки дан. Користи се благ дечији сапун и топла
вода, изузев у случају када постоји пецкање у пределу гениталија, када се прање
обавља само топлом водом. Препоручује се прање сваки пут након пражњења столице,
а у изузетним ситуацијама за хигијену гениталног предела могу да се користе и влажне
марамице, без алкохола и других надражујућих средстава. Генитални органи се након
прања нежно посушују. Правила за девојчице - Покрети приликом прања и
пребрисавања морају бити од напред према назад, чиме се штити веома кратка
мокраћна цев која је због близине чмара веома подложна инфекцијама. Правила за

19
дечаке - Код дечака је посебно осетљив сам врх полног органа. Дечаци треба да мокре
са повученом кожицом, јер се у супротном унутар кожице увек задржава неколико капи
мокраће, што изазива накупљање беле, сирасте материје, која не изазива здравствене
проблеме, али се мора редовно прати. Лоша хигијена може изазвати свраб, непријатан
мирис и упалу полног органа и мокраћних путева.

Одржавање хигијене одеће и обуће на предшколском узрасту углавном је

обавеза одраслих, али је код деце потребно постепено развијати навику да се одевају и
обувају сами, да њихова одећа и обућа буду уредни и чисти, да својим родитељима,
колико је то могуће, помажу у њиховом одржавању (простирање веша, пеглање,
чишћње обуће и сл.)

Брига о здрављу и хигијени обавеза је сваког појединца, јер се правилне

хигијенске навике, које су нужне за здрав и срећан живот, највише стичу у раном
детињству.

1.2.4 Физичке активности

Редовне физичке активности су саставни део здравствене културе и васпитања.

Најбоље навике из ове области се имплементирају у доби предшколског узраста.
Организовањем и систематки извођеним телесним кативностима, ублажавају се и
елиминишу последице које хиподинамија (смањена покретљивост), може имати по
развој деце. Физичке активности доприносе правилном расту и развоју, формирању
правилног и лепог држања тела захваљујући јачању мишћног и коштаног система, као и
побољшању функционисања органских систем и чулних органа. Редовна физичка
активности помаже контроли телесне тежине, спречава гојазност и смањује ниво
масти.

20
 1.3 Правилна исхрана

Према начину исхране, људи припадају групи сваштоједа, јер користе намимице
биљног и животињског порекла. У зависности од расположивих извора хране, навика,
као и култумог и религијског наслеђа, различите групе људи, односно народи, имају
различити начин исхране од потпуно вегетаријанске, па до примарно исхране
анималног порекла. Кроз историју народи су постепено изградили навике
избалансиране исхране. Начин исхране човека представља део његове културе и данас
је то научна дисциплина која се бави здравом и правилном исхраном.

Храна је све оно што се користи за људску исхрану, а њени основни састојци су:
беланчевине, масти, угљени хидрати, минерали и витамини. Храна може да буде у
непрерађеном, делимично прерађеном или прерађеном облику. Може да буде
животињског и биљног порекла. Ни једна намирница не садржи све неопходне
хранљиве и заштитне материје, па је зато неопходно свакодневно уносити различите
намирнице из свих група намирница (групе намирница наведене даље у тексту). Током
целог живота треба учити о правилној исхрани, нарочито у предшколском, а касније и у
школском узрасту, јер навике у исхрани усвојене у детињству одржавају се током
целог живота.

Правилна исхрана је врло важна за нормално функционисање организма.

Правилна исхрана подразумева да се уносе разноврсне намирнице, али је важно да се
води рачуна о томе колико их често уносимо и у којој количини. Само разноврсна,
умерена и уравнотежена исхрана обезбеђује све енергетске 1, градивне2 и заштитне

1
Енергетска улога хране остварује се кроз сложене процесе прераде хранљивих материја, угљених
хидрата и масти, у енергију неопходну за све животне активности. Различите намирнице дају различиту
количину енергије. Енергија се изражава у килокалоријама (кса1) или килоџулима (кЈ). Енергија
особођена из хране је „гориво" које је потребно телу да би се оно кретало и правилно функционисало,
троши се кретањем, вежбом и радом.
2
Градивну улогу обављају хранљиве материје: беланчевине, масти, угљени хидрати, неке минералне
материје и вода. Ова улога хране огледа се у изградњи нових ћелија и обнављању старих, што омогућава
раст и развој ткива и органа, а самим тим и целог организма.

21
материје3. У току дана је потребно унети одговарајући број оброка и храну припремати
на одговарајући начин који је здравствено безбедан (да не изазива болест).

Међутим, дете је биће које треба да се развија и расте. Код њега се стварају нове
ћелије, које затим расту и тако се дете развија. Да би нове ћелије настале и достигле
карактеристичан облик и величину, треба да постоји материјал из кога се оне изграђују.
То су градивни молекули ћелија и то протеини (беланчевине), липиди (масти),
нуклеотиди, шећери, витамини и неки неоргански молекули и јони као што су
минералне материје. Све ове неопходне молекуле дете мора да унесе храном како би се
правилно развило. То значи да је за дете неопходна разноврсна храна -месо и
производи од меса, млеко и млечни производи који садрже између осталог протеине -
неопходне градивне елементе. Масти осим за енергију су неопходне и као градивни
материјал ћелијских мембрана. Такође и шећери осим за енергију, потребни су и као
структурни елементи ћелије. Деца их воле јер их брзо окрепе, а из њих се ослобађа
енергија коју троше кроз игру, трчање и друге активности. Свакако, осим главних
градивних молекула, неопходан је и избалансиран унос витамина, минерала, ензима и
других молекула, посебно биокатализатора који регулишу одвијање различитих
реакција и функција у организму детета, као што је одбрамбени механизам организма.
То значи да треба јести и воће, поврће, житарице, тестенине итд. У сваком случају, за
дете у развоју је најбоља разноврсна и избалансирана исхрана у сваком погледу. Свако
ригорозно ограничење у погледу врсте и начина исхране за дете у развоју може имати
дугорочне последице.

Беланчевине. Беланчевине или протеини се налазе у свакој ћелији у телу и

неопходни су за правилан раст и развој. Извор беланчевина животињског порекла су
месо и производи од меса, јаја, риба, млеко и млечни производи. Извор беланчевина
биљног порекла су махунарке (соја, пасуљ, грашак), орашасто воће (орах, лешник,
бадем, кикирики) и неке врсте поврћа и воћа (броколи, спанаћ, карфиол, кокос, банане,
кајсије). Препоручује се да беланчевине обезбеђују 10-15% потребне дневне енергије.

Масти. Масти су највећи извор и резерва енергије и посебних врста масноћа

које људско тело не може да произведе. Оне имају улогу у топлотној заштити,
3
Заштитна улога хране, огледа се кроз веома важне улоге витамина минералних материја у процесима
варења и искоришћавања хран као и одбрани од болести.

22
изградњи нервног система и деловању витамина растворљивих у мастима (А, Д, Е и К).
Масти се налазе у животињским производима (месо, прерађевине, риба, млеко и
млечни производи и др.) и биљкама (ораси, семенке, маслине, авокадо), као и у
прерађеној храни којој су додате масноће. Они побољшавају рад мозга, имају важну
улогу у стварању овојнице око нервних влакана и разносе по телу важне витамине (А,
Д, Е, К). Препоручује се да масти обезбеђују од 20 до 35% дневног уноса енергије.

Угљени хидрати Угљени хидрати су главни извор енергије и мањим делом

резерва енергије. Основне врсте угљених хидрата су шећер, скроб и биљна влакна.
Шећер сејако брзо и лако вари и брзо обезбеђује енергију, па се користи током
физичког вежбања. Он храну чини укуснијом, али његов превелик унос доводи до
гојазности, хроничних болести и зубног каријеса. Шећер се налази у воћу, млеку, меду
и шећеру. Скроб се дуже вари од шећера и полако ослобађа енергију. Налази се у
производима од житарица (хлеб, пециво, пахуљице), воћу, поврћу и орашастим
плодовима (ораси, лешници, кестен). Биљна (дијетна) влакна су посебна врста угљених
хидрата које организам не може да свари. Она су врло значајна у очувању здравља зато
што обезбеђују добру покретљивост црева и на тај начин боље варење хране и боље
пражњење сварених остатака из црева. Могу се наћи у пшеничним мекињама,
житарицама, производима од целог зрна жита, махунаркама, воћу, поврћу, семенкама и
орашастом воћу. Препоручује се да се од 45-60% енергетских потреба обезбеди путем
угљених хидрата.

Витамини. Витамини су материје које су неопходне за нормално

функционисање организма. Витамини се означавају словима, а деле се на витамине
растворљиве у мастима (А, Д, Е и К) и витамине растовљиве у води (Б 2, Б6, Б12, фолна
киселина, витамин Ц). Уносе се у врло малим количинама. Витамин Д ствара уз помоћ
дејства сунчевих зрака Уношењем разврсних и разнобојних намирница из свих груп;
намирница обезбеђује се потребна количина витамина. Самоу изузетним ситуацијама,
на препоруку лекара, потребно је витамин уносити путем готових препарата.
Препоручује се свакодневни унос воћа и поврћа које је богато витамином Ц (шипак,
јужно воће, јагода диња, карфиол, купус, паприка), јер витамин Ц повољно утиче на
функцију одбрамбених ћелија људског организма које га искоришћавају у великим
количинама приликом одбране организма од прехладе.

23
 Минерали. Минерали су материје које су неопходне за многе процесе који се
стално одвијају у људском телу. У дечијем узрасту посебну пажњу треба обратити на
унос гвожђа, јода, калцијума, калијума, цинка. Посебан опрез треба да буде приликом
уношења натријума (кухињске соли), јер његов превелики унос може да доведе до
развоја повишеног крвног притиска и у дечијем и у одраслом добу. Посебну пажњу
треба обратити на намирнице са повећаним садржајем соли, као што су „слане
грицкалице" (чипс, флипс, слани штапићи, слани кикирики и др.). Препорука је да се
бирају производи који у декларацији имају напомену „са смањеним садржајем соли".
Одличан извор калцијума су млеко, млечни производи, али и сардине. Једна конзерва
сардине, може да обезбеди дневну количину калцијума. У жуманцету и црвеном месу
(свињско, говеђе, коњско месо) гвожђе се налази у облику који се најбоље искоришћава
у човековом организму.

Нагласак у пирамиди исхране за дете изнад две године до 5 година је на шест

главних група намирница, од којих је свака важна за одржавање доброг здравља. Зато
детету треба понудити разноврсну исхрану из свих група намирница: хлеб, житарице,
пиринач, тестенина, поврће, воће, млеко, јогурт, сир, месо, риба, јаја, махунарке,
масти, уља и слаткиши Важно је понудити и разноврсну храну из исте групе. Различити
нутријенти потребни су за различите улоге у организму. Слаткиши обезбеђују велику
количину калорија, а имају малу нутритивну вредност. Зато их треба ограничити, тим
пре што, ако се задрже на њима, изазивају кварење зуба. Боље је дати их деци на крају
оброка кад ће обиље излучене пљувачке помоћи да се са зуба спере киселина која
изазива каријес. То је модел по коме треба да се конзумирају слаткиши, а за ужину је
боље дати воће. Неки слаткиши, међутим, садрже квалитетне нутријенте (сладолед,
гриз), јер обезбеђују добар извор калцијума. У чоколади има добрих састојака - гвожђе,
магнезијум, калцијум. Она је покретач ослобађања серотонина и ендорфина у мозгу,
који подижу расположење. Њена лоша особина је што је оптерећена калоријама, штетна
је за зубе и смањује апетит за другу храну. После навршене 2 године може се понудити
млеко са 2% млечне масти или обрано млеко уместо пуномасног млека. Количину
треба ограничити на око 600 мл, а сокна 120 мл дневно. Ужине би требало понудити
између оброка јер је детету тешко да кроз само три главна оброка обезбеди калорије и
нутријенте који су му потребни. Оне су такође згодне за увођење нове хране. Често ће
дете одбити храну у главном оброку, али ће је прихватити за ужину. Она ће му
обезбедити много више од калорија. За ужину се може дати: пециво, месни сендвич,

24
воће, воћни сок, јогурт, сир или млеко. Навике у исхрани које треба избегавати су:
коришћење бочице, веће количине слаткиша, густе сокове, заслађене житарице, чипс,
смоки.

Слика 6. Пирамида здраве исхране

Деци узраста преко пет година треба понудити мање порције, чија је садржина
разноврсна, тако да буде заступљена храна из свих група.Група житарица као основна у
пирамиди исхране, требало би да једним делом буде састављена од интегралних
житарица, које садрже влакна, јер могу да смање ризик од настанка хроничних болести.
Зитарице такође садрже много других хранљивих материја важних за раст и развој.
Воће и поврће имају удела у специфичним нутритивним потребама организма. Млечни
производи су извор витамина Д и калцијума. Пошто исту количину садрже немасни као
и пуномасни производи, боље је користити ове прве. Извори протеина су «мршаво»
месо, живина, риба, али и махунарке. Масти, уља и слаткиши се налазе на врху
пирамиде - у најмањој количини, да би се означило њихово ограничено коришћење у
исхрани. Треба избегавати храну богату шећером, где се убрајају и одређени сокови,
нарочито газирани. Уместо тога, понудите детету млеко, незаслађене воћне сокове

25
(свеже цеђене) и воду. Ограничите унос слане хране, деца узраста пет до седам година
не треба да конзумирају више од 3 грама соли дневно.

26
 2. МЕТОДИЧКЕ МОГУЋНОСТИ ЗДРАВСТВЕНО
ХИГИЈЕНСКИХ АКТИВНОСТИ

Тренутно у предшколској установи посвећује се велика пажња здравствено-

хигијенским активностима. Активности на формирању здравих и хигијенских навика
код деце спроводе се у оквиру свих редовних активности за време боравка у вртићу и
применом одговарајућих метода, радионица, програма, средстава и облика васпитно-
образовног рада, адекватних за одговарајући узраст.

У циљу континуираног здравственог васпитања деце у већини предшколских

установа спроводе се адекватнне активности из следећих области: појам здравља,
правилна и разноврсна исхрана, лична и општа хигијена, хигијена уста и зуба, раст и
развој, физичко вежбање, понашање, повређивање и здравствено безбедна игра, здрава
животна средина.

У даљем излагању дипломског рада даће се посебан осврт на тематске целине,

циљеве и задатке васпитача везане за област здравствено-хигијенских активности.

2.1 Теме које се користе за здравствено-хигијенске активности

У методици упознавања околине се остварују следеће теме:

- Тело човека, карактеристични делови, органи и њихова функција. Из ове

области васпитно образовни рад може се поделити на следеће целине:
усвајање телесне шеме и телесних могућности, занимљиви делови тела и
органи, сензорна перцепција и чула, сексуалност и репродукција човека.
- Занимање људи,
- Улога здравствених радника у очувању здравље деце,

27
 - Здравствено образовање. Васпитно-образовни рад са децом предшколског
узраста на ову тему обухвата: опште здравствене навике, здравље зуба,
усвајање хигијенских навика, физичка активност.
- Правилна исхрана – значај правилне исхране и састојци хране (масти, угљени
хидрати, беланчевине, минерали). Такође је битна улога витамина у очувању
здравља, њихова налазишта, како се користе.
- Улога дисања, дисање у равници и планини, кретање и трчање, спавање и
радне активности, састав ваздуха, улога кисеоника, проветравање просторија.
Деци треба објаснити зашто на планини тешко дишу-тежина ваздуха.

2.2 Циљеви здравствено хигијенске-активности

У предшколској установи када је реч о спровођењу здравствено-хигијенских

активности потребно је:

 Стицање сазнања о човеку као природном бићу, поређење са животињама и

биљкама у погледу биолошких функција.
 Оспособити децу да усвоје телесну шему и сазнају телесне могућности
сопственог тела.
 Оспососбити децу да препознају пет основних чула, односно делове тела
одговорне за осећај вида, слуха, додира, мириса и укуса.
 Адекавтним одговорима задовољити дечију радозналост о сексуалитету,
полним разликама (диморфизму) и рађању.
 Оспособити децу да праве разлику између болести и здравља, као и да у
специфичној припремљеној средини препознају ситуације које унапређују
здравље или су штетне по њега. Пружити деци најелементарнија знања о
наједноставнијим поступцима прве помоћи (шта учинити када се опечемо,
повредимо кожу, ухвати нас сунчаница).
 Радити на развијању и успостављању правилних навика у одржавању дневне
хигијене, здрављу зуба и физичке активности, као и разлога за њихово
придржавање уз изграђивање и учвршћивање хигијенских навика и потреба.
Способност сразмерно самосталног задовољавања ових потреба (умивање и

28
 прање руку заврнувши претходно рукаве и не квасећи се при томе, пре јела,
после коришћења тоалета и по потреби), страње о чистоћи тела.
 Радити на успостављању навика са се редовно, када се за то укаже потреба и
на време, перу зуби, правилно служи чешљем, четком, марамицом, салветом и
другим ручним прибором, као и да се правлно користе санитарни уређаји.
 Омогућити стицање елементарних знања о здравственој култури (разумевање
основних захтева за чување здравља, као што су свакодневно вежбање, одмор,
правилна исхрана и хигијена), као и мотивисаност за њихову примену
 На симболичан и сликовит начин упознати децу са функцијом појединих
делова тела и интересантних органа.
 Оспособити децу да препознају професије које се старају о људском здрављу
(лекар, зубар, офтамолог, медицинска сестра).
 Радити на успостављању и усвајању навика правилне и здраве исхране код
деце, а што може позитивно утицати на њихове родитеље.
 Предочити деци да болест може бити изазвана и одређеном врстом хране
(бактериолошки неисправне намернице, храна са истеклим роком употребе),
 Радити на успостављању и усвајању навика: да се приликом кашљања
заклапају уста руком, а приликом кијања марамицом; дисање на нос уз
одвикавање дисања на уста; да се спава поред отвореног прозора и
свакодневно борави и креће на свежем ваздуху, на правилан сан и одмор.
 Оспососбити децу да заузму правилан положај тела приликом седења
(посебно за столом приликом јела и других активности), стајања, ходања и
вршења одређених радњи предупређивања поремећаја моторике и телесних
деформитета (посебно кичменог стуба и стопала).

2.3 Задаци васпитача у вези са здравствено-хигијенским

активностима
Према Емилу Каменову, задаци васпитача у вези са дечјим телесним развојем и
унапређивањем здравља су:

 Да ствара услове за очување и унапређивање дечјег здравља, односно нормално

функционисање читавог дечјег организма, како под повољним, тако и
променљивим температурним и климатским условима и променљивим условима
напора.

29
 Да делује на општи развој детета преко његових чула и тела, а не само на његове
перцептивно-моторне квалитете. Способности које се развијају одговарајућим
активностима у овом домену треба да се уграде у општије способности и утичу
на развој детета у целини, а развој посебних вештина опажања и кретања да се
јављају као њихов нуз-продукт.
 Да деци пружа сазнања о начинима за чување и јачање здравља и одржавању
личнe уредности и хигијене, односно, хигијене околине, као и да им омогући да
у вези са тиме стичу одређене навике.
 Да ствара услове за општи развој телесних органа (за крвоток, дисање, варење и
др), мишићно-коштаног система, правилних пропорција тела, раста и тежине,
као и усавршавање његових функција
 Да задовољава потребу за разним врстама активности, нарочито изражену у
детињству, односно, да предупређује последице физичке неактивности којој су
изложена деца у савременим условима живљења
 Да свакодневно организује телесне активности које са млађом децом трају од 15-
20 минута, а затим сс повећавају у складу са њиховим могућностима и трају, уз
краће одморе, до 40 минута. Када се за то пружи прилика, у ове активности
(нарочито вежбање) треба укључити и родитеље.
 Да организује јутарњу гимнастику, која у почетку траје од 4-5 минута, затим се
продужава на 6-8 минута и на крају 8-10 минута. Као и у погледу других
способности у овом погледу постоје велике индивидуалне разлике међу децом
које треба што више уважавати.
 Да обезбеди средину у којој су задовољени одговарајући здравствено-хигијенски
услови према медицинским стандардима и прописима, боравак и спавање у
проветреним просторијама уз сталан доток свежег ваздуха.
 Да у договору са медицинским особљем систематски предузима мере за очување
и јачање дечјегздравља уз помоћ природних фактора (воде, сунца и ваздуха), као
и што чешће боравке деце у природи.
 Да обезбеђује свакодневни боравак деце на свежем ваздуху и одевеност у складу
са временским условима, нарочито када је температура изнад 18 степени. Треба
имати у виду да деца имају потребу да на ваздуху проведу бар 3-4 часа дневно,
зими са прекидима, а у остале сезоне већи део дана, посебно лети.

30
  Да, када год је могуће, обезбеђује излагање дечјег тела директном утицају
ваздуха и сунца и ствара услове за деловање воде на тело: обливање, туширање,
пљускање и активности у води. У свим овим поступцима треба задовољити
принцип поступности како се не би угрозило дечје здравље. Сунчањс треба да се
обавља у време када сунце није најјаче, да се започиње са 4-5 минута што се
постепено продужава, а нежна дечја кожа да буде заштићена одговарајућим
кремом.
 Да ствара услове за задовољавање дечје потребе за одмором, посебно за
спавањем око 12 часова, од чега 1-2 часа у току дана (што се нарочито односи на
млађу децу док се код старије треба у већој мери прилагођавати индивидуалним
навикама и склоностима).
 Да се деци обезбеди одговарајућа количина калорија у храни. У складу са
дијететским захтевима за тај узраст, који се односе и на утврђене односе
угљених хидрата, масти, беланчевина, минералних материја, витамина и воде.
Оброци треба да буду припремљени на одговарајући начин, уз одговарајуће
учешће свеже хране и целулозе, прилагођени дечјим могућностима да их сваре,
лепо и укусно сервирани. Осим тога, они треба да буду понуђени деци увек у
приближно исто време.
 Да се, поред помоћи коју ће пружати медицинском особљу у предузимању
превентивних мера за заштиту дечјег здравља, посебно стара о оној деци којој је
потребна посебна пажња (реконвалесценти, болешљива деца, и сл.), води рачуна
о редовном узимању лекова и на друге начине се стара о њима.

2.4 Могући начин представљања садржаја тематских јединица које се

користе за здравствено-хигијенске активности

У наставку дат је преглед неких од могућих начина представљања садржаја

тематских јединица које се користе за здравствено-хигијенске активности у
предшколској установи.

31
 2.4.1 Тело човека, карактеристични делови, органи и њихова
функција

1) Усвајање телесне шеме и телесних могућности

Детету омогућити да физичким активностима, манипулацијом материјалима и

предметима, кретањем у отвореном и затвореном простору, савлађивањем различитих
препрека тестира своје способности, усваја телесну шему и могућности сопственог
тела. Разговор на тему о телесној органзацији могуће је водити у свим узрасним
групама деце. Такође, путем експресивних активности попут ликовног изражавања,
деца могу да представљају телесну организацију цртањем тела човека. Активности
структуирања простора, могуће је вршити и стављањем слика органа или делова тела
на одговараћим местима нацртаног дечака или девојчице, или њиховим већ готовим
моделима.
2) Занимљиви делови тела и органи

Деца у вртићу показују велико интересовање за анатомију превасходно свог

тела, а касније и функције људског тела уопште, као и појединих његових делова.
Изражена радозналост према анатомији је типична у тим годинама, па су и родитељи и
васпитачи засути питањима деце из ове области. Децу у предшколској установи
требало би упознати са деловима тела, органима и њиховим функцијама на симболичан
и сликовит начин. Деца млађе групе пожељно је да препознају и показују спољашне
делове тела на сопственом телу, као и њихове елементарне функције (нпр. руке од шака
до рамена - помажу при одржавању равнотеже, шаке - помажу да хватамо и додирујемо
предмете, ноге - служе за кретање, трчање, стопала- помажу да стојимо). Деца старије
узрастне групе осим напред наведеног, пожељно је да знају и препознају видљиве
манифестације рада и функција појединих унутрашњих органа (нпр. мозак - омогућава
да мислимо и причамо; плућа - дисање, желудац - варење хране, мишићи - кретање,
кости - држе нас усправним).
За упознавање изгледа и рада унутрашњих органа могу се користити слике и
модели готово свих органских система човека, попут модела скелета, мишића,

32
дигестивног система, екстремитета, мозга итд. Постоје различите занимљиве
презентације функционисања органских система доступне на електронским медијима.
Наравно, ове презентације треба да буду подесне и прикладне дечјем узрасту и да
садрже јасне васпитно-образовне поуке.
У језичком центру: читање приче „Моје тело“ уз приказивање апликације,
учење песмице („Глава, рамена, колена и стопала“, „Прсте има рука свака“, „породица
прстића“ и др.), прелиставање књига, енциклопедија и сликовницама (разне
енциклопедије о човеку и људском телу, сликовни материјал,
часописи, сликовница „Чудна машина – људско тело“, „Моја прва
енциклопедија Људско тело“, „Живот на земљи –људско тело“, „Шта
све чини људско тело“ и др.
Истраживачки центар: поставка плаката костур, спољашњих и унутрашњих
органа човека (циљ: упознавање   делове људског тела  и њихове функције, изглед
органа, облик, структуру - мишиће, кости….); посматрање вена на свом телу, тражење
пулса и мерење откуцаје срца док седимо и након трчања.
У грађевинском центру: од коцкица направити човека, са
рукама, ногама и главом.
У ликовном центру: пластично обликовање унутрашњих
делова тела, моделовање шаке и стопала у тесто за обликовање
(глина), сликање по моделу (макета човека), цртање шеме човека,
израда костура човека од ролни тоалет папира, „Мој траг“ ( исцртавање
лика детета на папиру).
У манипулативном центру: унутрашњи органи – лутке, модели са
унутрашњим органима који се стављају, померају (мушка – женска лутка); лутке од
папира (обуци дечака, девојчицу, нацртај унутрашњи орган где мислиш да припада);
разне поклапаљке, игра „Пронађи пар“, „Шта недостаје“ (проналажење делова људског
тела и спајања у целину), „Домино“ (постављају се јена уз ддруги истоветни симболи);
„Лото“ (на табли са сличицама пронаћи од окренутих слићица, лицем на доле, и
постави их на право место); „Сложи слику“, „Пазле“, „Уметаљке“.
У центру математике: разврставање костију од папира од најмање до највеће,
операције са скуповима (спољашњи, унутрашњи органи, чула,.. ).
Музички центар: покретна игра са певањем „У подруму је тама“, „Кад си
срећан“, „Дај покажи“, плес уз музику „Хоки-поки“.

33
 3) Сензорна перцепција и чула

Када је у питању васпитно-образовни рад у предшколској установи на тему

сензорне перцепције, најпре је потребно децу оспособити да знају који је орган
одговоран за одређено чуло и како користимо поједине делове нашег тела да учимо о
свету који нас окружује (очи - вид, уши - слух, нос - рнирис, језик -укус, кожа - додир).
У следећој фази, одговарајућим активностима и играма, потребно је стимулисати развој
појединих чула. Тиме се фокусира поједино чуло, а мозак ,,учи" ефикаснију
регистрацију истог, јер су остала чула блокирана, или је њихова употреба сведена на
минимум нпр.:
 чуло додира - користити чаробну торбу и деца на основу тактилног осећаја
погађају различите предмете;
 чуло мириса - деци везати очи и омогућити им да препознају различите
мирисе;
 чуло укуса - деца везаних очију након пробања препознају различите укусе;
 чуло слуха - слушањем са аудитивних уређаја деца препознају о којој врсти
звука се ради).

4) Сексуалитет и репродукција човека

Полне разлике и рађање су предмет сталног интересовања деце, с обзиром на то

да представљају саставни део постанка свих живих бића, па и њих самих.
Интересовање деце у предшколској установи за полне разлике је нормално за њихов
сексуални развој, јер у то време почиње да се стиче полни идентитет дечака или
девојчице. Када је реч о сексуалном образовању, васпитач треба да приступи научно
егзактно (тачно), али прилагођено деци овог узраста, док би суптилније приступе
требало оставити родитељима. Ово је из разлога што су они приснији са децом, чиме се
наглашава и одржава дечја приватност. Превазиђена су схватања да разговор са децом у
предшколској установи на тему сексуалитета и репродукције не би требало
реализовати, јер то може да узрокује њихов неправилни развој и сазревање. Напротив,
ако се са децом разговара на ову тему, између осталог утире се на време пут отворене
комуникације о сексуланим проблемима и изазовима који касније наступају у процесу

34
одрастања. Комуникација на овом пољу треба да буде отворена и искрена. Типичне
теме интересовања деце предшколског узраста из ове области су физичке
карактеристике супротног пола и како и одакле настају бебе. Радозналост деце за
сексуалне карактеристике супротног пола је присутна у предшколској установи у свим
старосним групама. Зато се не би требало изненадити и успаничити ако се затекну деца
која се играју „доктора". То може бити повољна прилика за почетак разговора о полним
разликама и о томе како се и у чему тела девојчица и дечака разликују. Васпитач
објашњава да се тела разликују и да су Иепа, али додиривање и пипање треба
избегавати, јер полни органи (гениталије) представљају „приватност". Гениталије нису
за јавно показивање и зато се између осталог и облачимо. То може бити и повољна
прилика за разговор о евентуалним нежељеним сексуалним додиривањима. Потребно је
деци обајснити да нико не треба да дира њихову „приватност", осим лекара у присуству
родитеља или када их родитељи купају. Неопходно је деци објаснити да увек треба да
пријаве родитељима или васпитачу, ако их неко посматра или додирује њихове
гениталије.
Деца су константно обузета откривањем света око себе, што подразумева и
интересовање о томе како настају бебе. Типична њихова питања су: „Одакле долазе
бебе, како оне настају?". Васпитач треба да одговора и на ова питања чињенично и
примерено узрасту, као и на сва остала која деца постављају приликом упознавања
света који их окружује. Потребно је избегавати маштовита објашњења попут „Роде
доносе бебе". Васпитач може рећи детету да бебе настају као резултат љубави између
мушкарца и жене, пре него да бебе доносе роде. Одговори васпитача треба да буду
једноставни и јасни. Не би требало улазити у детаље, ако дете то не захтева. Насупрот
томе, ако дете показује интересовање, објашњења не смеју бити компликована и
требало би да буду поткрепљена сликама из енциклопедија о анатомији човека.

2.4.2 Здрваствено образовање

1. Опште здравствене навике.

У разговору са децом реализовати тему „болесно-здраво“. У овој комуникацији

лични доживљај болести сваког детета заузео би значајно место. Васпитач са децом
разговара о томе како су се она осећала када су била болесна - нису се играла, имали су

35
повишену температуру, болела их је глава, тешко су трчала, лежала су, болеле су их
ноге, била су тужна, запушен им је био нос итд. Супротно, када су деца здрава, весела
су, не боли ихништа, играју, се трче итд. Како изгледају њихови најближи када су
болесна. Ко ће то да исприча? Овакав разговор је пожељан да буде праћен визуелним
материјалом да би се деци дочарало како изгледа болестан , а како здрав човек итд.
Васпитач мора водити рачуна да слике буду прикладне, видео записис и теливизијске
емисије.
Када је у питању здравствено образовање и васпитање у предшколској установи,
требало би оспособити децу да препознају ситуације и поступке које унапређују
здравље или су штетне по њега. Како је за децу ипак тешко да сама уоче такве
ситуације, пожељно је да васпитач путем специфично припремљених активности
симболично, очигледно и јасно њима дочара ову тему. Примери су многобројни:
 дете које није опрало руке после играња се разболело, оно које је опрало
није;
 дете које редовно спава је весело и игра се, а оно које није спавало
редовно је поспано и ако тако настави разболеће се;
 дете које се здраво храни, једе разноврсну храну, воће, поврће, млечне
производе је здраво и весело, док дете које се нездраво храни, једе
нередовно и то углавном слаткише је невесело, јер га боли зуб;
 дете које излази напоље, трчи, игра се са другом децом се разболело, али
је брзо оздравило, док дете које стално седи поред телевизора и рачунара
када се разболело дуже времена је било болесно и теже је оздравило;
 човек који је пушио цигарете, разболео се и тешко дише, стално се гуши
мора да пије лекове и његово здравље је озбиљно угрожено итд;
 дете које је оболело од неке капљичне инфекције, да не би ширило заразу,
користи папирну марамицу како би обрисало нос, а затим је баци у
корпу; када кије и кашље ако дете нема марамицу употребљава свој лакат
да би спречило расипање капљица у околину; уколико се детету догоди
да кине или кашље у свој длан, одмах опере руке;
 дете које има свог кућног љубимца мора знати како да поступа са њима
како му не би пренели неку болест: објаснити деци да обавезно перу руку
сапуном и водом након храњења рибица, играња са корњачом, кућетом,
мачком, хрчком, и др.; редовна вакцинација; не играти се на местима где

36
 има животињских измета (опрез у пешчаницима, куце и маце их користе
као WC), водимо свог љубимца код ветеринара; перемо њихове посуде,
прибор и играчке; не љубимо љубимце и не стављамо своје руке у
њихова уста.
 Дете које се није вакцинисало разболело се, а које се вакцинисало није и
др.
Овакве ситуације се могу дочарати путем различитих активности, драмских
игара, вештина, штампаних материјала, а могућа је и њихова комбинована примена.
У језичком центру: Читање текста: „Чудо које се зове живот“, израда
сликовнице „Азбука здравља“, читање приче „Здравље је највеће богатство“ (народна
прича), „На селу“., Израда постера са порукама и изјавама деце, смишљање пословице
о здрављу, Организовање посета маме лекара (инструмента које користи, униформа
коју носи, како се правилно мери температура).
Центар за игру улога и конструкторски центар: израда ординације,
лабораторије, картотеке и полице за апотеке; опремање амбуланте инструментима;
уређивање апотеке (сслагање бочица и кутије с лековима); писање рецепта и читање;
Лутка игра „Докторе, лутка нам је болесна“; Игра „Лекара“ (лечење лутке, давање
лекова, инекције, прегледање, кување чајева, мерење температуре, давање лекова) и др.
“Игра ланац заразе“ –циљ игре је да се сликовито поаже кроз игру како од
једног извора, зараза може прећи на све остале, а мере превенције то могу да спрече.
Васпитач одреди једно дете да игра улогу „заразе“, адруго игра меру превенцијекао
што је прање руку. Дете „зараза“ треба да ухвати остале и кад их ухвати они се хватају
за руке и формирају ланац заразе. Исторемено дете „ прање руку“ формира други ланац
тако што на команду васпитача“чисте руке“, треба да прекине ланац заразе, тако што ће
им раздвојити руке и придружити свом ланцу „чисте руке“.
„Игра ширење микроорганизама“ - интерактивна игра у којој неколико деце
намаже руку темпера бојом, а остала деца су их примала чистом руком, те на тај начин
имау прилику да виде како се брзо преносе бактерије и остале прљавштине.
Истраживачки центар: помоћу микроскопа деци омогућити да виде свет
вируса и бактерија.

2. Здравље зуба

37
 Децу је потребно упознати са значајем одржавања здравих зуба. Васпитач деци
објашњава да су нам зуби важни за уситњавање хране, причање и здрав, весео осмех.
Здрава уста су део здравог тела. Деца уче да је за одржавање здравих зуба потребно
редовно прати зубе флуором пастом, а нарочито после конзумирања слатке хране или
пића. Треба им указати на то да једу храну која садржи довољно калцијума, као што су
млеко и млечни производи, свеже воће и поврће, посебно шаргарепу, јабуке и целер
који су природни чистачи зуба и редовно одлазити на прегледе код стоматолога.

Са добро организованим активностима, веселим играма и другим забавним

приступима из ове области деца ће учити како да усвајају правилне хигијенске навике,
а у циљу одржавања здравља зуба.
Истраживачки центар: деца пред огледалом упоређују и разгледају своје зубе
(здраве и болесне), изглед зуба након конзумирања хране и после прања четкицом и
пастом за зубе.
У језичком центру. Читање песме „Зубобоља“, „Зубодраг“,Тумачење изреке
„Чувајмо здравље уста и зуба“, рзговор с децом и њихово изношење искуства о одласку
код зубара“ „Увређена четкица“, гледање едукованих документарних филмова којима
се деца ближе упознају са зубима (њиховом улогом, грађом, млечним и трајним зубима,
колико којих има, исхрани и хигијени важнима за здравље зуби),  гледање едукативно
анимираног филма о Грицу и Грецу, о људском телу-део о зубима и каријесу.
Бројалица „зуби“. Коришћење радних листова,  пронађи пут до зуба, заокружи храну од
које је дечака заболеозуб, заокружи оно што служи за очување хигијене зуба,
Ликовни центар: израда плаката“Добра и лоша храна за зубе“, „Техника
правилног прања зуба“, израда „календар прања зуба“, моделирање зуба од сланог
теста, цртање различитим техникама, сликање, „Здравље зуба“ и сл, , израда великог
зуба (каширање) од  картонске амбалаже за јаја, направити велику макету зуба, а од
сачуваних боца, велики зуб, користећи се техником каширања. 
Физичко васпитање: Игра ‘’Каријес’’ варијација игре ‘’Ледене бабе’’ једно
дете-каријес лови осталу децу-зубиће, а други-стоматолог их одлеђује. Игра Гриц и
Грец варијција игре ‘’Рибица и мрежа’’ двоје деце лове осталу, а уловљени се примају у
ланац Плес на музичку песму ‘’Шуби дуби дуби’’  Свакодневна физичка активност уз
музику ‘’Зуб’’.

38
 Центар за игру улога и конструкторски центар: Игра „Бол и ја“, опремање
цантр улога за занимање зубар (послове које обавља, инструменте које користи).

2.4.3 Хигијена

Навике одржавања личне хигијене и хигијене простора у којем се живи, најбоље

се стичу у предшколском узрасту. Деца би већ на овом нивоу требало да стекну навике
личне хигијене као што су: редовно прање руку (нарочито кад треба нешто да пробају,
или после боравка напољу), редовно прање зуба, умивање, купање. Прибор за личну
хигијену мора бити индивидуалан, а деца треба да знају како да га правилно користе.
Такође, децу треба учити да је неопходно одржавати уредним и чистим простор у коме
живимо, као и околину у којој боравимо. Чистоћа и уредност свог животног простора је
одраз васпитања и предуслов здравља и бољих радних способности.

Са децом у предшколској установи потребно је увежбавати све радње у

функцији личне хигијене. Учење о хигијени је могуће коришћењем сличица, домина,
лота, лутки итд. Деци се могу показати слике чистог насмејаног лица, мусавог и
запрљаног лица, прљавог пешкира на коме су „одвратне" бактерије.

2.4.4 Правилна исхрана

У предшколској установи неопходно је да оброци буду редовни и са тачно

прописаном нутритивном вредношћу. Улога васпитача је да код деце развија навике
правилне и здраве исхране, односно развија културу исхране. Неправилне навике у
погледу исхране деца често доносе од куће. То су најчешће нередовни оброци,
конзумирање једноличне хране, одбијање поједине врсте хране, одсуство навика

39
узимања свежег воћа и поврћа итд. Зато је неопходно да васпитач путем штампаног
материјала, одговарајућим активностима, покретним играма, здравственим поукама,
вештинама и песмама ради на успостављању и усвајању навика редовног узимања
оброка разноврсне хране.

Веома је значајно да деца предшколског узраста уче о значају витамина за

њихово здравље. Путем разноврсне исхране децу треба учити о значају разноврсне
исхране и њиховој вредности за организам. Да би били јаки и снажни морају уносити
храну енергетски богату, а то значи да све треба јести: месо, млеко, јаја, поврће, воће,
јер све те намирнице садрже одређене витамине. Деци не треба предочити строго те
витамине већ кроз разне активности као што су: песмице, рекреација, причице,
упознавање намирница из околине. Најефикаснија метода је одлазак у посету пијаци
где би се деца на најбољи могући начин упознала са намирницама. Сваку намирницу
која је од значаја за њихов раст и развој требало би опипати и испробати. Сваку воћку
би требало детаљно описати и истаћи њен значај као и витамине које садрже, а затим је
испробати. Предуслов за реализацију ових активности је добра мотивација и на
најбољи могући начин заинтересовати децу. Након теоријског излагања материје увек
треба прелазити на практичну примену искустава. Деца у већини случајева уче
опонашајући и визуелно опажајући радње и предмете па уз помоћ филмова, серија,
слика и аудио касета стварати навику за учење и усвајање знања.

За обраду витамина у поврћу и воћу најефикаснија метода била би одлазак на

пијацу. Са децом водити разговор о разном поврћу и шта они знају због чега их ми
употребљавамо. Одлазак на пијацу омогућио би визуелно опажање ових врло важних
намирница. Свако поврће би могло да се опипа, опажа, а затим коментарише. Продавци
би понешто испричали о свакој врсти, како се гаји, који услови им требају и како се
бере. У вртићу би узели поврће и прво свако које може пресно да се једе испробати, а
затим уз помоћ њих правили различите фигурице: зеку, меду, стоногу, пужа, девојчицу.
Такође ако имамо баштицу у атријуму вртића погодовало би нам за сађење и узгајање
повртарства. Зависно од прилике у госте би нам дошао повртар и доктор. Они би на
најбољи могући начин дочарали гајење поврћа и на крају о значају за очување нашег
здравља.

40
 Исти поступак као за поврће могли би искористити за учење о воћу. Поред
веома значајних витамина који се налазе у њима, они имају велику енергетску
вредност. За учење би нам послужила такође пијаца, а у обзир долази и воћњак,
виноград. Са децом би требали организовати одлазак на ова места ради упознавања
деце са узгајањем ове културе. По одласку у вртић деца би засадила ове културе и
пратила током године њен развој и обављала послове везане за узгој. свакодневно
учити децу о правилној и разноврсној исхрани. У току једнодневног оброка поред меса,
млека и јаја, требало би уврстити за ужину бар по једну воћку, а у главни оброк бар
једну врсту поврћа.

Када је у питању исхрана детета и васпитно-образовни рад у предшколској

установи на ову тему, неопходно је поменути и уношење течности. Вода је основно
пиће и деца треба да је стално уносе, а нарочито у ситуацијама повећане физичке
активности. Дете има већу потребу за течношћу од одрасле особе, јер његов организам
садржи велику количину воде. Када су у питању остала пића, као што су сокови, деци
их не би требало забрањивати, јер се тиме постиже супротан ефекат. Код деце је
потребно развијати навику да пију природне сокове са што мањом количином адитива.
Такође, пожељно је објаснити деци да уколико уносе сувише заслађена пића, а нису
довољно физички активна, како би потрошила унете шећере, могу постати гојазна.

41
 3. ПРИМЕР УСМЕРЕНИХ АКТИВНОСТИ У ВРТИЋУ НА
ТЕМУ „ЗДРАВСТВЕНО-ХИГИЈЕНСКЕ АКТИВНОСТИ“

3.1 Организација усмерених активности

Усмерене активности су форма васпитно-образовног рада, којима се остварују

циљеви предвиђени планом и програмом у предшколским установама.

Усмерене активности васпитач плански и систематски организује и руководи

њима, како би остварио васпитно-образовне циљеве предвиђене програмом. Васпитач
користи различите облике рада (фронтални, групни, индивидуални), са већим
нагласком на учењу, заједничком решавању проблема и извршавању задатака, који
траже одговарајућу радну дисциплину.

Усмерене активности деце припремне предшколске групе, по својој

организацији и улози васпитача у њима, постепено се приближавају часовима у школи.
Захваљујући њима, деца уче да пазе на излагање васпитача и раде према задатом
обрасцу, или упутству, контролишу оно што су урадила, одговарају на постављена
питања. Међутим, активности трају краће од часова у школи, имају опуштенији
карактер и чешће укључују игре. Предшколско дете не учи из књига, већ му је поред
сопственог искуства, главни извор информација васпитач, његово показивање,
причање, објашњавање и читање.

Циљеви и задаци спровођења усмерених активности су:

42
 1. Васпитни - омогућавају детету стицање упомости, истрајности, толеранције,
дружељубивости, прихватање навика за живот и рад у колективу, а што су области
моралног подручја. Такође делује се и на развој самосталности, радозналости, тачности,
слободног изражавања пред другима, развијања навика културног понашања и
причања, развијања осећаја за лепо, уређено, хармонично;

2. Образовни - доминирају речи упознати, уочити, научити, схватити, овладати

материјом тј. појмовима, који су у вези са темом и јединицом усмерене активности;

3. Практични (функционални) - деца конкретно логички закључују, развијају

пажњу, памћење и мишљење, стичу практичне способности примене наученог.

Организација усмерене активности подразумева:

1. Дефинисање теме, јединице и садржаја усмерене активности у односу на

старосну групу деце са којом је предвиђено да се она изведе;

2. Одређивање места извођења усмерене активности (радна соба, двориште

вртића, парк...);

3. Одређивање васпитних, образовних и практичних циљева усмерене

активности;

4. Дефинисање метода, облика рада, радно-игровних средстава и материјала,

активности деце које ће бити примењене и коришћене;

43
 5. Дефинисање структуре и тока усмерене активности (уводни, главни и завршни
део).

Степен дечје активности, њихова заинтересованост и концентрација варирају у

току усмерених активности. Пажња деце обично има један пад на средини и силазну
линију на крају активности. Међутим, ово није универзално правило, јер то зависи од
поступка који васпитач примењује како би децу активирао у довољној мери.

Заинтересованост деце је обично нижа на почетку усмерених активности. Зато

увод мора деловати подстицајно и мотивационо на децу, како би се она припремила за
сусрет са новим појмовима из околине. Након постављања деце у формацију полукруга,
васпитач у уводу смишља и реализује лакше садржаје, који ће заинтересовати децу, а
тиме ће и бити отклоњена њихова непажња и недисциплина. Због тога се и најчешће
користе занимљиве драматизације, сценске представе, причају се занимљиве бајке,
изражајно се читају приче или се рецитују одређене песме. Затим се деца уводе у
главни део активности, најчешће разговором и дискусијом о ономе што им је претходно
показано или прочитано.

У главном делу усмерене активности постављају се сложенији задаци. Деца

одговарају на питања (не сва углас), објашњавају одредене ситуације, врше
посматрања, постављају хипотезу, активно размишљају, класификују, упоређују,
закључују итд. Васпитач све време са децом разговара неусиљено, занимљиво, како би
се одржао потребан ниво мотивације и радна атмосфера. Врхунац треба да се постигне
после 10-15 минута, у средини активности, после чега ће деци добро доћи кратка
рекреативна пауза. Током ове паузе због елиминисања штетног дејства статичког
напрезања, деца ће изводити одређене покрете повезане са садржајем активности, како
се не би од ње удаљили.

У завршном делу активности се отклањају уочене слабости, постављају се

контролна питања, како би се верификовала претходно стечена знања. Такоде, врши се
практична примена појмова и садржаја из околине које су деца упознала у главном делу
усмерене активности. Све се то ради на опуштен и занимљив начин кроз дидактичке
игре, различита допуњавања, доцртавања, бојења, придруживања, класификације,

44
моделовања од различитих материјала, игром. Конкретан избор зависи од садржаја
активности и старосне групе деце.

3.2 Пример писане припреме

3.2.1 „Хигијена тела“

Општи подаци:

Предшколска установа: ПУ „Моје детињство“ Чачак

Назив вртића: „Мали капетан“

Узрасна група: Мешовита група

Радни простор: Радна соба

Општи методички подаци

Усмерена активност: Хигијена

Назив тематске области: Лична хигијена

Тематска јединица: Хигијена тела

Општи васпитно-образовни циљеви и задаци

Васпитно-образовни циљ:  Усвајање основних информација и развијање

одговорног односа према сопственом здрављу.
 Упознавање деце са личном хигијеном и начином
Васпитно – образовни њеног одржавања;
задаци:  Усвајање знања о прибору за одржавање личне
хигијене;
 Формирање културних и хигијенских навика које

45
 су у вези са одржавањем хигијене: прање зуба,
редовно умивање, прање руку пре и поселе јела,
редовно купање, итд.
 Богаћење дечијег речника уз неговање граматички
правилног говора;
 Усвајање нових појмова;

Остали методички подаци:

Методе рада: вербална, демонстративна метода

Облици рада: фронтални и индивидуални облика рада

Средства рада: Табла, пано, три слике у боји, шест самолепљивих

сличица у боји, цд плејер, итд..

Корелација са другим Методика музичког васпитања (кроз плес);

областима ВОР. Методика почетних математичких појмова
(бројање); Методика развоја говора (загонетке);

ТОК УСМЕРЕНЕ АКТИВНОСТИ

Сазнајно- Деца седе у полукругу, а ја наспрам њих. Саопштавам, да ћу им

мотивациони прочитати неколико загонетки и да пажљиво слушају, пошто ће
(уводни) део они требати да погоде одговор. Полако и разговетно читам
загонетке, једну по једну. Уколико не знају одговор, помажем им
додатним и преформулисаним питањима.

 Што ме више трљаш, има ме све мање, увек идем уз

купање. (Сапун)
 У њој се огледаш, огледало није, из ручице бежи кад се
дете умије. (Вода)
Када су деца дала одговор на све загонетке, показујем им

Радни таблу, на којој су три слике, окренуте да се не види шта је на њима

46
 и лепљиве слике прибора за личну хигијену које се налазе на

(главни) део столу.

Позивам једно дете старијег узраста, да открије прву слику

(на слици: дете стоји код умиваоника, пере руке), затим га питам
шта види на слици. Када се дете врати на своје место, постављам
им следећа питања: Чиме перемо руке? Зашто је потребно прати
руке? Од чега се то наше руке упрљају? Позивам једно дете
млађег узраста, да пронађе слику сапуна и пешкира, да их залепи
поред откривене слике детета које пере руке. Затим им
објашњавам шта може да се деси уколико се руке не перу
редовно, поготово пре и после јела. Затим одиграмо кратку игру
опонашања правилног прања руку: Замолим децу да устану и
испруже руке и почнем да бројим. На један квасимо руке, на два
стављамо сапун, на три добро протрљамо руке, да се направи
пена, на четири испирамо пену и на пет бришемо руке.

Када су сва деца села на своја места, позивам друго дете

старијег узраста, да дође и открије следећу слику на паноу (на
слици: дете чешља мокру косу) и питам га шта види на слици.
Када се дете врати на место, постављам им следећа питања:
Зашто је дететова коса мокра? Зашто је прало косу? Чиме је
прало косу а чиме чешљало? Позивам дете млађег узраста да нађе
слике шампона и чешља и залепи поред одговарајуће слике.
Након тога разговарамо о томе, како је потребно поред руку, и
косу и тело да перемо, односно да се купамо, пошто нам се и ови
делови прљају исто као и руке и ако то не чинимо, постајемо
прљави и можемо да се разболимо. Затим опет следи кратка игра
опонашања купања и прања косе: Сва деца устану и стоје испред
својих столица, ја почињем да бројим: На један скинемо одећу, на

47
 два седнемо у каду са водом, на три квасимо тело и косу водом, на
четири стављамо шампон у руке и трљамо косу а затим и тело, од
главе на доле, на пет испирамо пену и на шест се бришемо
пешкиром и облачимо чисту одећу односно пижаму.

Након игре деца се враћају на своја места. Позивам дете

старијег узраста, да дође и окрене последњу слику (на слици: дете
пере зубе) и каже шта види на слици. Након тога следе питања:
Чиме перемо зубе? Зашто перемо зубе? Колико пута дневно је
потребно прати зубе? Једно дете млађег узраста проналази
сличицу четкице и пасте за зубе и лепи их поред слике детета које
пере зубе. Настављамо разговор о томе, да се зуби морају прати
редовно, а то је ујутро, после ручка и пре спавања, јер ако то не
радимо, појавиће се на њима каријес, који буши и уништава наше
зубе, па ће нас болети и мораћемо да идемо код доктора за зубе,
стоматолога, да нам их поправи или извади. Након тога им
показујем како се правилно перу зуби, а они опонашају моје
покрете.

На крају им објашњавам, да се све наведено, о чему смо

разговарали, назива хигијена тела, и, да би били чисти и здрави,
потребно ју је редовно одржавати.

Деца стају у круг. Пуштам им песму ''Колибри'', ''Сервис за

Завршни део прање зуба''. Уз разноврсне покрете плешемо уз песму.

48
Понављамо плес још једном, уколико су деца заинтересована.

49
3.2.2 Пијаца здраве хране, и мање здраве хране за зубе

Општи подаци:

Предшколска установа: ПУ „Моје детињство“ Чачак

Назив вртића: „Мали капетан“

Узрасна група: Предшколска група

Радни простор: Радна соба

Општи методички подаци

Усмерена активност: Хигијена и здравље зуба

Назив тематске области: Здравље зуба

Пијаца здраве хране, и мање здраве

Тематска јединица: хране за зубе

Општи васпитно-образовни циљеви и задаци

Васпитно-образовни циљ: Радити на развијању и успостављању правилних

навика у одржавању здрављу зуба, као и разлога за
њихово придржавање уз изграђивање и учвршћивање
хигијенских навика и потреба за правилном
исхраном.

Васпитно – образовни  упознавање са здравом и мање здравом храном

задаци: ( оном коју треба ређе и у мањим количинама
конзумирати у исхрани),
 уочавање разлике између драве и мање здраве
хране као и њеног утицаја на очување здравља

50
 зуба и целокупног здравља уопште

Остали методички подаци:

Методе рада: Метода разговора, демонстративна, решавање

проблема

Облици рада: Фронтални, индивидуални, групни

Средства рада: Модел вилице.Четкица за зубе. Постер „Сваки зубић-

здрав зубић“· Слике пожељне хране: воћа, поврћа,
напитака· Слике непожељне хране: грицкалице, напици,
кекс, чоколада .Слика вилице на хамеру.

Корелација са другим
областима ВОР.

ТОК УСМЕРЕНЕ АКТИВНОСТИ

Сазнајно- Девојчица лутка Бранка чоколадка ван собе плаче, деца ослушкују
мотивациони и препознају радњу по звуку - погађају. Васпитач излази да види
(уводни) део ко је, и уводи је у собу а Бранка чоколадка плаче и говори
деци шта јој се догодило стиховима.

јој јој јој, мене боли зубић мој,

код зубара ја ћу поћи, бол зубића ће ми проћи ,

немам страха од зубарa, већ од бола зубног кварa.

51
 Седнем , жмурим кажем аааа, и то ми је мука сва.

Шкљоцка,боцка, малко зуји и ту крај је процедури .

завршен је болни стрес, излечен је каријес.

Ех да нисам грешила, сад се не бих тешила –

слаткиша сам пуно јела, зубе прати нисам хтела.

Од сада нећу грешити, па бол зубића лечити,

неговаћу своје зубе нећу правит грешке грубе.

Пићу млека, јести воћа, житарица и поврћа.

редовно ћу зубе прати и све како каже мати.

другари , шта ја сада да радим да ме прође бол? деца дају

одговор а Бранка каже да иде код зубара )

Васпитач се обраћа деци -Јесте ли видели шта се догодило Бранки

Чоколадки? Како се она осећа? Зашто јој се то догодило?Сада ћете
видети и чути шта се догодило једном дечаку који је радо јео
слаткише и бомбоне, а никако није волеио прати зубе. (причу
прича васпитач помоћу апликација).

52
Радни
(главни) део

Како да помогнемо дечаку да му се тај проблем више не догоди?

Они одговарају и закључујемо да морамо га научити коју храну
зуби воле да једу и која је мање добра за њих и која их квари, и
да редовно пере зубиће после јела.

Затим позивам децу да се окупе око стола о обраћам им се. Имам

идеју како да јој помогнемо, али не само њој већ свима нама. Овде
у корпи се налази разноврсна храна и она која је здрава за зубиће
и храна која не прија баш здрављу зубића ако је користимо често
у исхрани. Ви ћете ми помоћи да разврстамо ову храну на ове
две пијаце. Подела на храну код Правићемо пијацу здраве и мање
здраве хране за зубе.( долазе један по један по позиву),свако дете
се креће на начин који му васпитач наложи.

Слика. Храна која је мање добра за зубе

53
 ИГРА 1 „Ово зубићи воле да једу и пију“

Деца седе на својим местима, водитељ из кутије/шешира извлачи

по једну слику намирнице/напитка, а деца (сви заједно, или један
по један) коментаришу да ли то зуби вoлe или не вoлe да
једу/пију. Важно је да се храна не декларише као добра или лоша,
већ истаћи да у дневној исхрани треба да постоји ред, да се после
грицкалица обавезно перу зубићу, да се слаткиши не грицкају између оброка
и нарочито не пре спавања.

Игра 2. Украсимо осмех

На хамер папиру на којем је нацртана слика вилице/осмеха са

зубима, деца лепе или доцртавају оно што је битно за здраве зубе:
млеко, воће, поврће, четкица, паста, конац за зубе, зубар..

Слика Изглед хамера –папира „Украсимо осмех“

Свако дете добије сличицу хране која прија или не прија зубићима

Завршни део и на основу тога формирају две екипе Прва екипа- деца која имају
сличице хране која прија зубићима Друга екипа- деца која имају
сличице хране која не прија зубићима. На уговорен знак такмиче
се у надвлачењу конопца. Проглашава се  победничка екипа
(односно храна које је овог пута победила).

Цртамо лице које има леп осмех са здравим и лепим зубићима,

54
 или лице и уста укојима се налазе покварени зубићи.

Дечји цртежи

Прилог . Прича о Гриц и Грецу

Драга децо, прича коју ћемо вам испричати догодила се једном дечаку који је радо
јео слаткише и бомбоне, а никако није волио прати зубе. У његова уста населила су се
два сићушна мала створења по имену Гриц и Грец. Ко су они? Шта они раде? То су две
малене бактерије, које се хране слаткишима, бомбонима и осталом храном која
заостане на зубима ако се добро не очисте и не оперу. Њих не можемо виети голим
оком, већ само микроскопом. Они живе само од слаткиша, неће јести шаргарепу,
јабуке, месо, рибу и осталу здраву храну. Гриц и Грец граде кућице у зубима и попут
хрчака у њих спремају слаткише и бомбоне, јер је такве хране било у изобиљу, те како
све нису могли одмах појести, остатке су спремили у своје кућице.

То су били врло несташни сладокусци, никога се нису бојали. Гриц је одлучио да

се настани на горњим зубима и видите га како весело маше заставицом и весели се.
Грец је одабрао доње зубе и весело јури по њима.

55
 И тако су њих двојица сретно живели, градили кућице, бушили тунелиће да се
могу посећивати, а за то су имали и сав потребан алат: кран, лопату и колица.

Сваким даном дебљали су се све више и више тако да су им се трбушчићи готово

распуцали.

56
 Грец је направио кућицу на врху зуба, а Гриц, који је био мало мање храбар од
свог брата Греца, саградио је кућицу у дубини кутњака.

Јер иако су се правили храбри, ипак су се они некога бојали: бојали су се зубне
четкице и зубне пасте! И једног дана појавише се зубна четкица и зубна паста те
почеше чистити и прати зубе. Гриц и Грец побегоше испред четкице и сакрише се у
најудаљенији део уста, иза задњег зуба.

Гриц и Грец су били весели што су се спасили, певали су и веселили се, лупкајући
по зубима, а несташни Грец загризе најмањи зубић. ЈАО! Зубић у плач бризне.
УПОМОЋ! Упооооомоооооћ! А ко ће њему помоћи? Стоматолог! И зубићи потраже
стоматолога – доктора који помаже зубима да остану лепи и здрави. Стоматолог је узе
један мали тушић и њиме је прао зубиће, испирао је храну из кућица Грица и Греца. а
онда је Великим свеетлом осветлио зубе, а Гриц и Грец заклонише ручицама очи од
прејаког светла. Зубар је, на сада чисте и испране кућице Грица и Греца, ставио

57
сребрна врата и закључао их тако да се они више нису могли вратити у њих, а на врата
је ставио велики катанац.

А што се десило с Грицом и Грецом? У посљедњи час Гриц и Грец су саградили

сплав од остатака својих разрушених кућица и отпловили су водом до далеких мора.
Сад тамо траже другог дечака или девојчицу, који не перу зубе, да би се уселили у
њихове зубе, те градили кућице, оштећивали зубе и хранили се остацима хране с
неопраних зуба. Али, камо год су дошли, свугде су их чекали чисти зуби и добро
закључана врата на којима је био натпис – ЗАБРАЊЕН УЛАЗ ЗА ГРИЦА И ГРЕЦА.

И ево овде их видите како су гладни и мршави, тетурају и већ се једва виде. Зуби
су сасвим чисти, сребрна врата добро закључана, ту за њих више нема места.

58
3.2.3 Човек као припадник живог света

Општи подаци:

Предшколска установа: ПУ „Моје детињство“ Чачак

Назив вртића: „Мали капетан“

Узрасна група: Предшколска група

Радни простор: Радна соба

Општи методички подаци

Усмерена активност: Методика упознавања околине

Назив тематске области: Човек као припадник живог света

Тело човека
Тематска јединица:

Општи васпитно-образовни циљеви и задаци

Васпитно-образовни циљ:  Утврђивање сазнања везаних за „услове за живот

човека“
 Понављамо које су то карактеристике раста и
развоја
 Утврђивање знања о човеку као природном бићу
 Понављање стеченог знања везаног за познавање
сопственог тела (изгледа, удова, функција, начин
неговања)
 Уз помоћ разноврсних игара са готовим правилима
утврђивање знања о изгледу и грађи човековог
тела (кожа, удову, мишићи, кости, коса, чула и др.)
 Утврђивање основних знања о унутрашњим

59
 органима и њиховој физиолошкој функцији
(куцање срца, дисање, исхрана, варење, крвоток)

Васпитно – образовни  Поређење човека са осталим створењима и

задаци: уочавање најбитнијих разлика (има разум и душу)
што га чини одговорним за збивање у његовој
околини
 Слободно руковање стварима као увод у
испитивање и откривање њихових особина и
вршење разноврсних акција на њима и уз помоћ
њих како би се што боље упознале и стекла
физичка сазнања о њима
 Стварање сопствених претпоставки и објашњења
појава уз покушај да се оне примене и провере
њихова ситинитост (без ваздуха, запушеним носом
и затвореним сутима, да ли би се могло живети?)
 Дискусије о којима се пореде иста искуства код
разне деце.

Остали методички подаци:

Методе рада: Метода разговора и дискусије, метаода вербалне

инструкције, метода демонстрације, метода описивања,
метода практичног рада

Облици рада: Фронтални, групни, индивидуални

Средства рада:  Слике, апликације, велике зидне илустрације, биста

људског тела, и друга са унутрашњим органима који
се могу вадити
 Енциклопедије – код којих се приликом окретања
листова појави, од картона израђен, одређени
унутрашњи органи

60
  Од картона направљене апликације за спајање по
принципу пазли у целовитом облику
 Парне слике, лото, мозаик,
 Посебно конструисане сликовнице код којих се
вађањем и уметањем појединих делова слике може
открити унутрашњост човековог организма

Корелација са другим Методика развоја говора, методика музичког

областима ВОР. васпитања

Литература Грујичић, М.:Дидактичко-методички примери из методике

упознавања околине, Сремска Митровица, 2010.

ЈУТАРЊЕ АКТИВНОСТИ

У јутарњим активностима васпитачи су деци на располагање разноврсна радно

игровна средства, која су у претходном периоду користила како би се упознали са
структуром изгледом и функцијом људског тела. Према сопственом интересовању
деца разгледају паное, постере, књиге, сликовнице, тродимензионалне бисте
људског тела, скелете, енциклопедије које се приликом прелиставања расклапају и
формирају разноврсне органе о којима смо учили. Разгледајући они упоређују по
величини, облику, боји, фумкцији (оно што мисле да знају, односно онако како
сами тумаче нешто о чему смо учили).

ТОК УСМЕРЕНЕ АКТИВНОСТИ

Сазнајно- Васпитач позива децу да седну у полукруг и предлаже им да

мотивациони играју игру са готовим правилима „Допуни реченицу“, уз коју
(уводни) део ћемо користити и апликацију. Деци казујем текст, а они допуњују
тако проверавајући своје знање о људском телу, органима и
функцијама.
Тело моје и тело твоје, и тела сва од истих су делова.

61
Горе је ____ ( глава) и на њој два ___ (ока) смеђа или

плава . Доле је ___ (пета) да могу јурити

ко ____ (ракета) . Ту су ___ (руке) и шаке ____ (две)

којима се ујутру лице _______(умива) .

То што се чује око нас и што путује као глас и оно што се слабије чује,

то моје ___ (уво) региструје. На глави мојој стоји још један прћаст

____ (нос) . Њега укључим кад дишем и исто тако кад

миришем. У мојим устима и зуби чуче, само ме понекад опасно муче.

Отворим ___ (уста) да кажем „А“ кад их зубар прегледава. Кад

нешто треба да се збори ____ (језик) из уста проговори. За тело

као сат главу везује ______ (врат) . Окачено о лево раме, лева

_____ (рука) са леве стране. . Окачено о десно раме,

десна рука са десне стране. Не стигну уопште да се друже, за вредан рад
оне ми служе. Кад ____ (прсте) згрчи моја десница од ње се направи

62
 ____ ( чврста песница). . Да потрчим или крочим, да шутнем
лопту и увис да скочим ја то. Кад желим, увек могу јер имам ____( леву

и десну ногу).

Затим тумачимо унутрашње органе: склапамо, расклапамо по

шеми, уклапамо на одговарајуће место, уз текст у који се
укључујемо и одговарамо на питања. „Све што научим и што
знам, у моју главу стане, као у фиоке мисли моје, у ___ (мозгу)

су разврстане. Фабрике ваздуха су моја ____(плућа)

она ми служе да дишем, као вентилатори стално раде зими греју, а

лети хладе. ____ (срце) је мени јако важно, да пумпа црвени

сок, неуморно ритам диктира и пуни крвоток. Залогај који

највише волим ____ (желудац) натенане меље, кваси и меси

и добро вари па енергију мени подари. Кроз ову игру са првилима

поновили смо делове тела о којима већ пуно знамо.

Радни Даљи ток активности је организован користећи игре са правилима

(главни) део какве су:„Игре у којима се проналазе парови" који одговарају
сопственим картама у верзији ,Ник запамти"-где је потребно
запамтити места на којима се налазе нама потребне карте, затим,
"Парне слике"-проналажење идентичних сличица, спајање парова
по разним својствима (мозак-глава, уста-зуби и сл.), "Шта
недостаје"-проналажење делова и спајање у целину.„Игре у
којима се истоветни симболи спајају према одређеној стратегији"-
„Домино"-постављају се једни уз друге истоветни симболи, "Нађи
пара", "Шта је исто", "Лота"-на табли са сличицама пронаћи од
окренутих сличица, лицем на доле, и поставити на право место.

63
"Састављање целине од делова", "Сложи слику", „Пазле",
"Уметаљке".Групе су од по шесторо деце и смењиваће се по
центрима интересовања како би сва деца имала прилику, да
користећи разноврсне игре, уз моја подстицања, подпитања,
иницирања и сама понове све оно што смо научилли о
унутрашњости људског организма без чега не би могао да
функционише.
За ПРВИМ столом су две бисте људског тела где деца имају
задатак да изваде, осмотре, кажу своје сазнање о истом и врате га
на право место.

Деци постављам питања: „Шта имамо у грудима?"а „Шта има у

стомаку"-У грудима имамо срце-показују га -оно стално куца и
никада не одмара. „Ако ставиш уво некоме на груди шта ћеш
чути?"-чује се како срце куца. „Који је његов посао?"-то је пумпа
која води крв кроз цело тело и, ако се негде посечеш цуриће ти
крв зато што је има у целом телу. Срце мора стално да ради ако не
ради човек није жив. „А шта имаш у стомаку?"-дете вади делове и
објашњава; желудац уњега долази храна и прави се каша,црева-
тоје дугачка цев, каша пролази кроз њу одлази у дебело црево и
онда напоље (дете, док то објашњава показује на бисти). За
истим столомдеца говоре своја сазнања о томе шта човека чини
тако чврстим. Они опипавају своје прстиће, рамена, колена,
лактове, главу, гледају у бисту човека и сами коментаришу да су
то разне кости, а да оно што је на леђима зове се кичма. „А шта

64
покреће те кости?"Око њих се налази месо и још неке жилице које
помажу да се те кости покрећу-да човек може да помера руке и
ноге. Остављам децу да међу собом размењују искуства, ваде и
стављају на одговарајуће место орган о коме говоре. Питају се, да
ли и они то имају, опипавају се пробају да савијају руке и ноге и
сл.
За ДРУГИМ столом деца проверавају своје знање кроз игру ,Чик
запамти". Одабрано је 12 парова карата. Карте смо поређали на
сто у три реда сликом окренутом надоле. На картама су приказани
унутрашњи органи и делови тела које смо изучавали. Први играч
поиже две карте и, ако су пар, задржава их. На питање „Да ли у
твом телу постоји тако нешто?"- (срце, рецимо), оно одговара да
постоји и да се без њега не би могло живети, проводи крв кроз
наше тело и др., а затим подиже две нове карте (ако су исте,
објашњава шта је извукао и чему служи), подстакнут
подпитањима. То чини све док не подигне непарну карту коју
показује осталим играчима и враћа је на место са кога ју је
подигао. Следећи играч такође подиже две карте тражећи пар,
говорио органу и његовом својству. Подпитања постављају и деца
међу собом и дају своје коментаре. Овај поступак се понавља
наизменично све док се не пронађу сви парови карата. Побеђује
играч који их има највише.

65
За ТРЕЋИМ столом деца играју игру „Лото". Пред њима се налазе
табле са 9 поља, а у средњем пољу сваке табле налази се неки од
карактеристичних делова човековог тела. По њој се одређује
правило за попуњавање преосталих поља на табли. Сличице се
налазе на столу, испред играча, окренуте сликом надоле. Сваки
играч извлачи по једну сличицу и ако она припада његовој табли
објашњаваје и попуњава једно од празних поља. Победник је ко
први попуни сва празна поља. На једној табли налазе се поједини
унутрашњи органи, на другој делови тела, на трећој спољашњи
органи који се налазе на глави, на четвртој скелет. И овде деца,
извлачећи сличицу, ако припада њиховој табли, говоре своја
сазнања о поједином органу, делу тела, друга деца надопуњују-
једноставно, дискутују размењујући мишљења, сазвајући ново.

За ЧЕТВРТИМ столом задатак деце ће бити да по одређеној шеми,

уклопе и сложе слику која ће представљати целину и на основу
које ће дете, након што је сложи, одговорити на питања; „Зашто
све то постоји у телу?"-оно дете које добије слику из делова на
којој се виде УНУТРАШЊИ ОРГАНИ; „Шта се налази у глави?",
„Могу ли мисли да се виде, додирују?" и сл. -оно дете које буде
добило у задатак да сложи слику из делова на којој се види
УНУТРАШЊОСТ ГЛАВЕ-МОЗАК који управља телом ; „Да ли
би човек могао да стоји, седи, да у њему не постоји костур-
скелет?"-оно дете које добије да сложи слику из делова а на којој
је представљен СКЕЛЕТ. „ Да ли би човек могао да види, чује,
осети, каже кад не би постојали сви органи?"- који се налазе на

66
 слици из делова, које добије оно дете, које има задатак да склопи
слику ГЛАВЕ ЧОВЕКА. Слике су изељене на једнак број делова,
почиње се са склапањем целине истовремено, победник је ко први
сложи слику. Након тога иде разговор који подстичем ја а често је
проистекао од саме групе деце за столом.

Уколико, за неким од ових центара интересовања, игра буде

завршена за краћи временски период, деци је омогућено да се у
игрицама смењују и опробавају у другим врстама игара. Све
време тече дискусија подстакнута с моје стране али се деца брзо
надовезују, сама постављају питања, сугеришу а оваквог су
расположења пошто имају могућност да манипулишу
разноврсним материјалом а по природи, спонтани и жељни
доказивања, срећни уколико побеђују. Ова активност је трајала
25-30 минута а затим смо прешли на завршни део активности.

Завршни део У оквиру овог дела организовала сам једну такмичарску

активност која је такође имала своја правила. Деца су подељена у
две екипе, дечаци против девојчица. На теписону су на два места

67
(две гомиле) били стављени делови који када се на правилан
начин уклопе чиме слику тела дечака односно девојчице. Обе
гомиле су имале подједнак број делова, девојчице су требале да
сложе слику дечака, а дечаци слику девојчице. На знак старта
кренули су у склапање. Девојчице су биле брже и овога пута оне
су биле победничка екипа. За победу добиле су бомбоне али,
пошто су оне прави другари поделили су их са екипом којаје била
спорија.

68
 ЗАКЉУЧАК

Дечији вртић је прва образовна установа коју пролази свако дете. Он је место
најранијег дететовог образовања, праћења и васпитања. Образовање је више од чистог
стицања знања. У свом одрастању и бављењу животним окружењем дете се учи
стварању слике о свету и активном суочавању са светом. У предшколским установама
као што смо видели у претходном излагању у дипломском раду кроз темељно
дефинисане циљеве, задатке и активности здравственог-хигијенског васпитања дете
има прилику већ у дечијем вртићу стицати позитивне здравствено-хигијенске навике за
здраво живљење. Зато је спровођење здравствено-хигијенских активности у дечијим
вртићима добар начин да дете већ у најранијој доби савлада вештине за здрав живот и
правилн развој.

У васпитној групи дете од најраније доби има прилику да кроз темељне циљеве и
задатке, игру и пажљиво осмишљене усмерене активности од стране васпитача, добије
основе појмове о здравствено-хигијенским активностима из следећих области:
усвајање телесне шеме и телесних могућности, занимљиви делови тела и органи,
сензорна перцепција и чула, сексуалитет и репродукција човека, опште здравствене
навике, здравље и хијена зуба, лична и општа хигијена, правилна и разноврсне
исхрана.

Стога, задатак предшкослке установе у оквиру васпитања за здравље деце треба

да обезбеди здраво окружење за живот, игру и рад, да пружи детету основне
информције о здрављу и његовом значају, да подржи формирање навика започетих у
породичној средини и развија вештине које су неопходне за постизање здравих
понашања. Треба да подржи постепено и констролисано осамостаљивање детета у
развијању културних, социјалних и хигијенских навика. Већ у предшколском узрасту
потребно је оспособљавати децу да врше правилне изборе и развијати код детета
одговорност за очување и унапређење здравље као најважније вредности. Изузетно је
важно мотивисање деце и оних који брину о њима (родитељи, васпитачи) за здрав
начин живот, усвајање и примену стечених знања и вештина у свакодневном животу.

69
Јер организовањем разноврсних здравствно-хигијенских активности приказане у самом
раду сачуваћемо и унапредити здравље деце. Усвајање здравог начина живота кроз
организовање разноврсних здравствено-хигијенских активности у вртићу мора се
континуирано спроводити и бити саставни део васпитно-образовног процеса у који
осим деце морају бити укључени и њихови родитељи, васпитачи и све релевантне
институције које брину о здрављу.

Нереално је очекивати да ће се са свом децом остварити сви програмски циљеви

и садржаји из здравствено-хигијенских активности приказани у самом раду, посебно са
децом која нису претходно похађала вртић, са децом која ће бити укључена у
припремни предшколски програм само пола године и са децом из средина које су
ускраћене у социо-културном погледу.

Међутим, уз повољне услове живота и рада у вртићу и самој ангажованости

васпитача, могуће је постићи основне програмске циљеве, бар на елементарном нивоу.
То значи да ће деца, захваљујући остваривању предшколског припремног програма,
стећи одређена лична искуства и сазнања о људском телу – делови тела, људско тело –
унутрашњи органи (мозак, срце, плућа, желудац и црева), људско тело – наша чула
(вид, слух, укус, мирис, додир), хигијена зуба, руку и тела, исхрана и здрава исхрана,
значај за правилан раст и развој.

70
 ЛИТЕРАТУРА

[1] Берк, Л.: Психологија цјеложивотног развоја, Наклада Слаб, Јастербарско, 2008.

[2] Водич кроз здраву исхрану деце, Црвени крст Србије, 2010.
[3] Грујичић, М. (2010) Дидактичко-методички примери из методике упознавања
околине, Сремска Митровица: Висока школа струковних студија за образовање
васпитача Сремска Митровица.
[4] Грујичић, М. (2011) Методика упознавања околине, Бјељина, Висока школа
струковних студија за образовање васпитача Сремска Митровица.
[5] Диклић, Д., Брадић, Д. (1980): Упознавање предшколске деце с околином. Београд:
Завод за уџбенике и наставна средства.
[6] Ђурђевић, Мирајана, Лујкач, Весна (2009): Приручник за васпитаче - упознавање
околине. Београд: Стајлос.
[7] Иванковић, Б. (2004) Методика упознавања околине, Сремска Митровица: Висока
школа за образовање васпитача у Сремској Митровици.

[8] Иванчић-Јокић, Н., Бакарчић, Д., Ролчић, С.: Ендодонција мљечних зуба, Медицина
флуминенсис 2012, Вол.48, Но. 2, п-72-75. Рјека.

[9] Каменов, Е. (1997) Модел Б основа програма, Нови Сад: Драгон.

[10] Каменов, Е. (1997) Модел основа програма васпитно-образовног рада са
предшколском децом, Одсек за педагогију филозофског факултета у Новом Саду,
Републичка заједница виших школа за образовање васпитача, Нови Сад.
[11] Михаиловић, Н., Михаиловић, Љ. (2011) Методика упознавања околине, Висока
школа струковних студија за васпитаче, Крушевац.
[12] Нићифоровић Шурковић О, (2014). Васпитање за здравље деце -Приручник за
едукаторе 2. део, Институт за јавно здравље Војводине.
[13] Приручник за ученике III и IV разреда основне школе, Здравље је највеће
богатство, Црвени крст Новога Сада под покровитељством Градске управе за
здравство града Новога Сада.
[14] Стојадиновић А, (2012). Васпитање за здравље деце - Приручник за едукаторе 1.
део, Институт за јавно здравље Војводине.

71
[15] Укропина С, (2015): Васпитање за здравље деце - Приручник за едукаторе 3. део,
Институт за јавно здравље Војводине.

72