Социологија.

Социолошки приступ друштву

4.2.ДРУШТВЕНЕ НОРМЕ И ВРЕДНОСТИ

Као што је већ речено, човек је недвосмислено двосуштинско биће: природно и друштвено.
Као биолошко биће, он подлеже деловању природних закона, нужности, и као и било која
животиња, он има своје билошке нагоне који омогућавају опстанак људске врсте. Но, као
друштвено биће, он подлеже друштвеним законима, којим се омогућава његов опстанак у
друштву и опстанак самог друштва. Ова два нивоа „закона“ су потпуно одвојена, и не тако
ретко они се чак и сукобе. То чини човеков положај готово неразрешивим, али га то не
ослобађа деловања ових закона.
Овде је реч о друштвеним очекивањима, нужности друштвеног опстанка.

''Чуо сам од очева да људи имају два пута: пут предака и пут богова. Пут предака је
пут породица, нација, закона, човечанства. Сви ходимо њиме док нас васпитавају и док
учимо. Њиме ходимо док поштујемо свој језик и своје обичаје, када испуњавамо свој
људски позив. Пут богова је пут савести. Сви ступамо на њега кад се издигнемо из оног
што смо учили. ''
''Пут предака и пут богова'' Бела Хамваш

Свако озбиљно друштво настоји да управља понашањем, делањем, убеђењима својих

припадника, како би тај заједнички живот уопште био могућ. То значи да се човеково
деловање и понашање вреднује, нормира, регулише, одређеним друштвеним механизмима
56 односно инструментима.
То су вредности, вредносни системи и друштвене норме. Постоје 3 врсте друштвених
норми тј. правила понашања у сваком друштву. То су:

 обичајне норме - којим се препоручује уобичајно понашање

 моралне норме – које говоре о пожељном и прихватљивом понашању
 правне норме - које су за разлику од претходне две врсте, обавезујуће

4.2.а) ВРЕДНОСТИ

Свако друштво одређује шта је добро, шта је лоше,

шта је лепо а шта ружно, шта је поштено, шта је
срамно, шта је пријатно а шта непријатно, за шта се
вреди борити и за шта умрети а како треба живети
итд.
Вредности су уопштене идеје које служе као
оријентир, идеал, узор, смисао,према којим
појединци и друштво усмеравају свој живот.
Дакле, вредности могу бити индивидуалне али их у
одређеном тренутку појединац може делити с
остатком друштва.

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија.Социолошки приступ друштву

Вредности јесу део структуре друштва јер су у временско-историјском смислу постојане.

И не само то. Свако друштво мора имати неке вредности, па чак и када мења њихову
конкретну форму. То не значи да се вредности не мењају, напротив, различите су у времену
и простору, разликују се и унутар једног друштва према групама, носиоцима, категоријама.
Буржуј, нпр. нема исти морал као радник. Ово релативизирање вредности такође не значи
да не постоје апсолутне вредности, које су увек важиле и важиће, кроз време и простор.
Сваки човек придаје различите вредности ономе што је у њему или око њега. Могуће је и да
исте вредности код различитих људи буду различито хијерархијски постављене.

Вредности се организују у „идеал“који друштво предлаже својим члановима. Овај идеал

усмерава њихове мисли и дела. Једно друштво се не може ни конституисати а да се не створи
идеал. То може бити пуко преживљавање, по било коју цену, али и то је нека врста идеала.

Вредности датог друштва се организују у систем или скалу вредности која има одређени
степен јединства. Анализирајући ове хијерархије, ми можемо онда окарактерисати неко
друштво као „овакво“ или „онакво“. Можемо га и хвалити као друштво у ком су праве
вредности на правом месту или га критиковати као друштво са поремећеним системом
вредности.
Нпр. за Американце можемо рећи да су индивидуалисти, да су окренути будућности.
Мексиканци су фамилијаристи, окренути ка прошлости. Французи су неформалисти, они чак
утају пореза не сматрају крађом. За Американце, плаћање пореза је на нивоу Божијих
заповести. Свим Европљанима је поштење на првом месту, али даље се разликују. На другом
месту: Италијанима, Енглезима су добри обичаји, Французима толеранција, Данцима,
Немцима је смисао за одговорност итд.
57 Вредности се временом институционализују тј. прихватају и прерастају у тзв. друштвене
норме, обичајне, моралне и правне. Нпр. вредност је став да је пушење лоше за здравље а
норма је кад човек запали цигарету па га или прекорно погледају, па је сам угаси или је ни не
пали јер зна да се на одређеним местима и у неким ситуацијама не пуши или је то пак
забрањено.

Вредносни системи се обично, на

ДУХ
индивидуалном нивоу граде
ОВН несвесно, механички. Вредносни
Е
систем израста из потреба. По
Абрахаму Маслову, сваки човек
ПОТРЕБА ЗА
мора најпре да задовољи своје
УВАЖАВАЊЕМ потребе;
 телесне (за ваздухом, храном,
водом, сном, репродукцијом),
ДРУШТВЕНЕ ПОТРЕБЕ  потребу за сигурношћу
(опстанак у животу,
сигурност имовине, посла,
породице, уређеност,
ПОТРЕБА ЗА СИГУРНОШЋУ предвидљивост),
 потребу за припадношћу
(друштво, приврженост,
ТЕЛЕСНЕ ПОТРЕБЕ
пријатељство, породица,
љубав),

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија.Социолошки приступ друштву

 потреба за уважавањем (успех, поштовање, признање),

 потреба за самостварењем (креативност, моралност, независност, одговорност,
духовност).

На овим потребама се заснивају

вредносни ситеми. У психолошком
ДУХ
смислу, човек који нема увид у своје
ОВН потребе, жеље, циљеве – нема ни
Е
изграђени вредносни систем.
У социолошком смислу, то значи да
МОРАЛНЕ
ће овакав човек бити биће подложно
ВРЕДНОСТИ манипулацији и експлоатацији.
Друштво настоји да преко својих
механизама, расположивих
ЛИЧНЕ ВРЕДНОСТИ инструмената дејствује на човека
тако да му наметне одређени
вредносни систем, независно од
његових личних, специфичних
СОЦИЈАЛНЕ ВРЕДНОСТИ афинитета.

ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНЕ ВРЕДНОСТИ

58

4.2.б) ОБИЧАЈНЕ НОРМЕ

Обичаји су најједноставнији и најстарији облик регулисања друштвеног понашања. Обичаји

само препоручују неко понашање, понашање које је „уобичајно“ у одређеним ситуацијама.
Оно је таквим постало временом, кроз друштвену праксу и потом је општеприхваћено и
преноси се на нове генерације. То уобичајно понашање има своје разлоге, свој смисао, но,
дешава се да се временом тај смисао заборави а да понашање остане. Рецимо, обичај
поздрављања руковањем је настао тако што су, некада давно, у ствари, људи једни другима
показивали да у рукама немају никакво оружје. Данас се сви ми рукујемо, при сусрету а да ни
не знамо о том обичају ништа осим да се од нас очекује да тако чинимо.
Са развојем друштва обичаји се умножавају и усложњавају а етнолози и антрополози када о
љима говоре, највише се занимају за обичаје везаним за рађања, венчања и умирања. Са
социолошког аспекта, она јесу занимљива али су још
важнији обичаји везани за свакодневницу.
Прекршити обичајну норму, значи ризиковати да се
човек нађе изопштен од групе, критикован, па и на
известан начин кажњен. Но, та казна је далеко од
санкције која се не може избећи. Обичајни поступци
могу али не морају да се изврше, а штета која настаје
том приликом, није тако велика нити угрожава
друштво.

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија.Социолошки приступ друштву

4.2.в) МОРАЛНЕ НОРМЕ

Морал је предмет проучавања

разних дисциплина. Њиме се
баве морална догматика,
морална. аналитика, психологија
морала, социологија морала и др.
Социологија морала проучава др.
природу морала, утицај друштва
на морал и обрнуто.
Морал је облик практичног
одношења човека према свету и
према другим људима као према
себи самом. Он се састоји у
вредносном процењивању
људских поступака, као добрих,
ваљаних и сл. Морал је систем
норми о људском понашању.
Морал има две стране: спољну, објективну, страну и унутрашњу, субјективну страну. То
значи да се неки поступак може проценити као моралан ако издржи, с једне стране,
вредносну процену средине, јавности и ако издржи вредносну процену самог човека тј
његово одобравање. Унутрашње неодобравање се манифестује као грижа савести. Оно што
је нарочито тешко за човека јесте могући несклад између ове две стране. Човек може бити
подржан од стране јавности а да истовремено остане строг према себи и да не дели то
59 мишљење средине, што га једнако може мучити као што га мучи морална осуда средине коју
не разуме и не осећа у дубини своје душе.Одржавање морала се постиже памћењем. Памћење
се обезбеђује на два начина: путем друштвеног притиска, ако постоје услови који захтевају
поштовање те норме и други-традицијом.

Једном успостављен морал, се стално мења, као жив организам. Те се промене разликују у
зависности од њиховог садржаја, обима, брзине, носиоца промена и сл. Осим тога што се
морал мења кроз време, морал се разликује и међу друштвима и унутар друштва. Но, ипак се
може уочити неколико типова морала:
1.традиционални – заснива се на ауторитету обичаја, традиције, када се морал и обичај
преклапају. ( у Јапану, поштовање родитеља је светиња, улога домаћина, поштовање
кумства, приоритет мушког сродства, мушке линије)
2.утилитарни – заснива се на иметку, личној користи, материјалним добрима, сигурности,
комфору (исправно и ваљано је оно што је корисно)
3.морал врлина – заснива се на ставу да сваког човека морају красити врлине: храброст,
верност, искреност, скромност, честитост, правичност, истинољубивост
4.императивни или нормативни морал – заснива се на ауторитету прописа и дужности
(строг морал који веома ограничава личност, немилосрдан, репресиван)
5.стваралачки и делотворни – моралност се постиже стварањем нових вредности,
афирмисањем човека, слобода (покрети, идеје, ново, неустрашиво, упркос последицама)

Морални идеал друштва је његов битан саставни део. Сједињавање људи у друштво,
праћено је упоредним стварањем моралног идеала.
Примарне улоге морала у друштву су: одређивање идеала човека и друштва, обезбеђење
спонтане поузданости у односима међу људима, остваривање човечности и сл.

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија.Социолошки приступ друштву

Секундарне улоге морала су: одржавање друштва, јачање друштва, идеологизација,

образовање личности и сл.

4.2.г) ПРАВНЕ НОРМЕ, ПРАВО

Право у себи садржи и правду и силу. Правда јесте идеал права. Сви правни прописи једне
земље чине складну целину – правни поредак.
Правни прописи одражавају слику једног друштва. Додуше, односи у друштву се мењају
брже од прописа па се често дешава да се створи раскорак између нормативног и правног
(правног вакума), да прописи регулишу др. односе који више у пракси не постоје а да при
том не постоје прописи који би регулисали новонастале односе.
Мноштво правних прописа у једној земљи, њихово непоштовање, њихова неусклађеност ,
сведоче о свеопштој кризи у којој се та земља налази.

Право је систем писаних правила које прописује држава, а својим апаратом принуде
обезбеђује њихово поштовање.
-правне норме-које су за разлику од претходне две врсте, обавезне јер садрже диспозицију
(заповест о понашању) и санкцију (принуду за извршење те заповести).
Дакле, правне норме говоре о ''морању''. Оне човеку препоручује одређени вид понашања и
уз то му говоре шта ће се сњим десити уколико се тог понашања не буде придржавао.
Очекиване санкције, наравно делују у оној мори у којој је држава спремна да искористи силу
којом располаже у случају да се предложене понашање не оствари.

60
Богиња правде, Јустиција, без повеза преко очију

аутор:Зорана Матићевић