Социологија.

Основне области друштвеног живота

16. ЕТНИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

16.а) ПОЈАМ И ВРСТЕ ЕТНИЧКИХ ЗАЈЕДНИЦА

Етхнос – грч. народ

Етничке заједнице су трајне и вишефункционалне друштвене групе које
карактеришу:
 чињеница да говоре истим језиком
 живе на заједничкој територији
 имају заједничку културну и политичку историју.

Етничке заједнице настају тако што већи

број проширених сродничких група
живе заједно на некој територији, стичу
заједничке особине и граде заједничку
историју. Временом организују и своју
државу. Етничке заједнице се међу собом
разликују по свом етничком идентитету
који обухвата те особине. Важно је
нагласити да су све те особине стечене.
На том идентитету се разије свест о
етничкој припадности. Наиме, између
припадника етничке заједнице јавља се
170 нека врста културно-историјског
сродства (осећај припадности, блискости, солидарности итд.)
Етничке заједнице се разликују од породице најпре по својој величини а затим и по
својим бројнијим функцијама и напослетку по том што не мора постојати крвно
сродство (јер се подразумева да је оно некад постојало). Сродство може постојати у
некој мери у елементарнијим етничким заједницама, али у развијеним, не.У њима
постоји само сећање на сродство, које се нарочито негује кроз митологију.

Врсте етничких заједница

 Хорда – је први облик заједнице из времена палеолита од око десетак чланова, у

којој постоји природна подела рада. У почетку су били дозвољени полни односи
између свих узраста да би напредак донео ограничење на групне бракове међу
припадницима једног покољења.
 Род тј.Генс – је прва етничка заједница коју чине потомци једног родитељског
пара. Територија и имовина су заједничке. Припада епохи дивљаштва
 Племе – је заједница која настаје спајањем више родова или братстава. Настаје у
епохи варварства. Може бројати од 2000 до 20.000 чланова. Порекло, територија,
производња, култура и језик су заједнички. Сродство је била та кохезиона сила
која је имала мистично дејство окупљања. Одликују их веровања у тотемизам,
магију и табуи. Немају државу. Једнакост је почивала на сиромаштву а не на
алтруизму. Постојала је неједнакост генерација, полова. Племенски старешина
врши управну власт и има неприкосновени ауторитет. Могу бити и номадска. На
вишем степену варварства, јавља се приватна својина, развија се и подела рада и
мења се племенска структура.

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија. Основне области друштвеног живота

 Народ – је етничка заједница која настаје окупљањем више племена на истој

територији. Уместо крвне везе као код рода и племена, овде је одлучујућа управо
територијална повезаност. Наиме, на вишем степену варварства, јавља се
приватна својина и развија се подела рада која их нагони да се вежу за неки
простор и да се племена повезују како би те послове боље организовали. То
ствара потребу за комуникацијом тј, стварањем заједничког језика, обичаја и сл.
Привреда је натурална.У овом случају се већ појављују класне и друштвене
неједнакости које су почеле свој развој у племенском облику. Постоји и приватна
својина. Потпуно се губи сродничко својство. Народи су прве цивилизацијске
заједнице. Неки народи настају већ у Старом веку (Кинези, Египћани, Персијанци,
Грци, Јевреји), неки у средњем веку (Срби, Французи, Енглези) а у неким
случајевима (Африка) тај процес груписања племена је још увек у току.
 Нације – су заједнице у које прераста народ под утицајем многих фактора.
Најважнији је економски фактор – зачетак робне производње, стварање националних
тржишта, али и формирање новог слоја: буржоазије и њене либералне идеологије и
коначно формирање националних суверених држава са
јасним идентитетом. Буржоаска идеологија, за разлику
од претходне, феудалне, инсистира на једнакости свих
грађана, па тиме и једнаким претпоставкама. Феудалци
су, напротив, настојали да се разликују од „простог
народа“ па су чак и говорили другим језиком. Тако
нацију напослетку карактеришу 3 елемента: суверена
држава, јединствено тржиште и стандардни језик као
основа националне културе.Дакле, нација је исто што и
171 народ али на вишем степену историјског развоја.
Уосталом латински израз НАТИО има исто значење као и
грчки израз ЕТХНОС или српски НАРОД.

Национални препород европских народа се одвијао

током XIX века па се овај век назива “век националног
буђења”. Коначно остварење националних држава многи
су стекли путем грађанских револуција или
ослободилачких ратова. (Француска револуција,
Наполеонови ратови, стогодишњи рат Француза и
Енглеза)
Српски народ је као народ уобличен у X веку, паралелно
са својим суседима, развијао своју државу кроз Средњи
век и био на најбољем путу да прерасте у нацију.
Међутим, падом под Турску власт, Српска држава нестаје
са политичке сцене а њен повратак започиње тек са
одлукама Берлинског конгреса 1878. године. У Краљевини Србији коначно Срби
постају нација. Међутим са стварањем Југославије, у њеном континуитету,
систематски се урушава тај статус Срба као нације да би данас, практично се вратили у
положај народа. Србија је у међувремену изгубила одлике своје суверености а српско
национално питање ни у једној од тих Југославија, па ни у Србији ни Црној Гори, није
решено. Уз то, отворено је и национално питање Срба у бившим југословенским
републикама, није решен статус Републике Српске, Срби на Косову су преиначени у
националну мањину а назиру се проблема и у Војводини.

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија. Основне области друштвеног живота

16.б) НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ, НАЦИОНАЛНО ОСЕЋАЊЕ

Национално питање, у ствари обухвата низ

питања који се односе на положај припадника
једне нације – у матичној држави ако је уопште
има и ван ње. (суверена држава, употреба
језика, писма, окупљеност свих припадника
једне нације у једној држави, итд.) Национално
питање може да се дефинише и као питање
равноправних односа два или више народа
који живе у једној држави или суседству. Ако се
национално питање не реши или не решава
благовремено и на начин који ће задовољити интересе умешаних страна у највећој
могућој мери, онда се може очекивати да ће се проблеми у односу тих народа
умножавати и да ће произвести још озбиљније и непожељније последице. Нерешено
питање потхрањује национализам, који опет лако прераста у шовинизам, сепаратизам
итд.
Не постоји универзална, светска формула решеног националног питања. Постоје
различити начини решавања који морају бити саображени датој ситуацији, простору и
учесницима. Рецимо, некада се оно решавало на бази начела реципроцитета; какав је
положај наше мањине у некој суседној земљи, такав ће бити њихов положај у нашој
земљи. Ово се данас, међутим, не сматра пожељним јер звучи као реваншизам. С тим у
172 вези су етничка осећања и оријентације:

 Патриотизам – родољубље, љубав према отаџбини

 Национализам – се може дефинисати као егоизам на нивоу народа, и тако се у
модерном смислу речи најчешће схвата (неумерена, необјективна, претерана
љубав према свом народу). Национализам је покрет грађанске класе 19. века за
буђење националне свести и стварање националних држава, или покрет за
освешћивање нације и постизање идентитета нације. У овом периоду,
национализам је, без сумње одиграо позитивну улогу у развоју друштава.
Негативну конотацију добија онда када владајући кругови неког друштва
злоупотребљавају националну свест и национална осећања својих грађана ради
стабилизације своје власти или потчињавања других народа. Такав се
национализам препознаје по патетичним изјавама, изливима љубави према својој
нацији, по парадном стилу и афективности.
 Етноцентризам – фетишизам (обожавање) свог народа, некритичко
преувеличавање атрибута народа, осећај самодовољности.
 Сепаратизам – тежња за одвајањем, цепањем (једног дела ) од целине(државе).
Примери су словеначки и хрватски покрети крајем XX века
 Шовинизам – екстремни облик национализма, искључивости и нетолеранције,
подцењивања и мржње према другим нацијама уз захтеве за привилегије за своју.
 Иредентизам – је врста сепаратизма која у себи укључује и тежњу за
припајањем дела територије, матичној држави (шиптари)
 Унитаризам – занемаривање националних особености и права у име неког
јединства.

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија. Основне области друштвеног живота

 Реваншизам – тежња за повратком изгубљених позиција или неком врстом

одмазде (Немци после I светског рата)

 Ксенофобија – нетрпељивост према другим нацијама из стварног или ветачки

изазваног страха за властите позиције ( фобије, предрасуде, лоше представе).
Пример за то су нпр. Немци и гастербајтери или Срби и избеглице итд.

Предрасуде су мишљења или ставови припадника једне групе о другој. Предрасуде

се више базирају на гласинама него на доказима али се тешко мењају чак и када се људи
суоче са доказима који обарају њихову основаност.

Дискриминација је дисквалификаторско понашање једне групе према другој.

Дискриминисане групе су најчешће само ”жртвени јарац” јер се захваљујући принципу
“замене теза” љутња и незадовољство једне групе преусмерава са стварног извора на
неку другу групу .
Психолози тврде да су предрасудама највише склоне тзв. ауторитарне или строге
личности. То су људи који су крути конформисти, покорни претпостављенима а
безобзирни са потчињенима, људи који се не сналазе у неодређеним и новим
ситуациајама па су склони стереотипном понашању.

Расизам је идеологија која почива на уверењу у супериорност једне расе у доносу

на остале. Кад се говори о расизму, најчешће се мисли на расизам беле расе, мада он
постоји и код других раса (Кинези као народ старовековне цивилизације гаје извесне
расистичке ставове у односу на белце). Развоју “белог расизма” погодовали су бројни
173 фактори.
Данас се на расистичко размишљање гледа као на примитивно и нецивилизацијско
али и даље постоје извесни механизми који друге расе ( не званично) доводе у
неравноправан положај. Многи модерни теоретичари износе тезе о новој врсти
“прерушеног” колонијализма и друштвено - неравноправних расних позиција. У
Јужно-афричкој Републици, апартхејд је укинут тек 1992. године.

16.в) ЕТНИЧКИ ОДНОСИ У СВЕТУ

Најлибералнији однос према

припадницима других нација имају
скандинавске земље што се може
објаснити изостанком негативних
историјских контаката и негативних
искустава. У другим земљама Европе
ситуација је другачија. Бивше
колонијалне силе су доживеле прилив
усељеника из бивших колонија. Француска
уводи нову рестриктивну политику, кроз
забрану усељеницима са решеним
статусом да доводе своје рођаке. Миграције
радника у Западну Европу су, последњих година битно смањене са привредном
рецесијом тих земаља.

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија. Основне области друштвеног живота

Немачка концепција држављанства се због тога не базира на места рођења већ на

крвној вези. Њихов устав и даље говори о странцима а не о усељеницима. Италија има
проблеме са илегалним пребегом из Албаније. Распадом Совјетског Савеза долази
такође до масовних миграција, и уплива у светске финансијске воде. Неке земље имају
проблеме са сепаратистичким покретима (Шпанија, Канада).

174

Иако у САД-у данас постоји чак развијен средњи слој пословних људи црнаца, не може
се говорити о расној хармонији. Некадашњи индијанци чине мање од 1%
становништва.
Осим овог питања, САД имају и велики прилив Латиноамериканаца и Азијаца. Кинези
живе у својим четвртима а Афро – американци имају своја гета. Црнци имају сва
грађанска права, али и даље живе у гету, жене се међу собом, баве се углавном
извршилачким пословима, иду већином у државне школе и сл.

У америчком друштву су развијена 3 модела развоја етничких односа:

1.асимилација-напуштање сопствених обичаја и потпуно уклапање у затечени систем

вредности и норме понашања
2.котао претапања- све групе се мешају да би формирале нове културне обрасце.
Досељеници доносе своје културне обрасце и мешају их са постојећом да би се добио
неки нови квалитете
3.културни плурализам-признаје се подједнака вредност многобројних субкултура.,
оне егзистирају једна поред друге, и тако добијамо жељени плурализам – мноштво и
богатство различитости.

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија. Основне области друштвеног живота

ПУКОВНИК: Меиџор Атертон, слушам вас пажљиво и дуго, а још увек не знам, ко се
и против кога бори у тој Југославији!
АТЕРТОН: Жао ми је, колонел Даглас.
ПУКОВНИК:Да пробамо испочетка. Кажете да сукоби имају национална изворишта?
АТЕРТОН: Тачно.
ПУКОВНИК: Усташе – то су Хрвати?
АТЕРТОН:Тачно.
ПУКОВНИК: Они убијају Србе?
АТЕРТОН: Тачно.
ПУКОВНИК: Четники – то су Срби?
АТЕРТОН: Тачно.
ПУКОВНИК: Они убијају Хрвате?
АТЕРТОН: Спорадично. Межутим, спорадично и сарађују с усташама.
ПУКОВНИК: Против Немаца?
АТЕРТОН: Никада. Усташе су верне Немцима.
ПУКОВНИК: А четники?
АТЕРТОН: Они нису. Они убијају и Немце. Али четники највише убијају партизане.
ПУКОВНИК: Значи – партизани су Хрвати? Коначно сам схватио.
АТЕРТОН: Не, на жалост, нисте. Партизани су већином Срби.
ПУКОВНИК: А љотићевци? Шта су, до ђавола, они?
АТЕРТОН: Срби. Њих убијају и партизани и четники.
ПУКОВНИК: Зашто, кад су Срби?
АТЕРТОН: Зато што су фашисти.
ПУКОВНИК: А четники? Они су антифашисти?
175 АТЕРТОН:Тачно.
ПУКОВНИК:Па зашто онда партизани убијају четнике?
АТЕРТОН: Не знам тачно, господине пуковниче. Смем ли да изнесем једну
претпоставку?
ПУКОВНИК: Изволите.
АТЕРТОН: Зато што су Срби.
ПУКОВНИК: Али меиџор Атертон, зар не видите да у вашим одговорима нема
логике.
АТЕРТОН: Видим, колонел Даглас. ''
'' Ружење народа у два дела'' Слободан Селенић

аутор:Зорана Матићевић