Социологија:Основне области друштвеног живота

КојМонотеистичке религије карактерише веровање у једног јединог Бога.

Ове религије се развијају у широком временском интервалу од XIII века пре нове
ере до VII века наше ере, на веома различитим светским подручјима. Но, без
обзира на крупне и озбиљне разлике међу њима, постоје и неке заједничке
карактеристике:

 Њихова појава је везана за уједињавање више народа по извесним

основама, нпр. ограничено подручје Римског царства
 Њихови утемељивачи су тзв. сотери (грч. спасиоци), јер проповедају
веровање у други свет за који се ваља искупити
 Њихови утемељивачи су пророци, историјске личности, којима се Бог
показао, открио и објавио своју истину
 Ове религије су есхатолошке (грч. крајње). Говоре о крају света и
успостављању Божијег Царства.

13.4.ЈЕВРЕЈСТВО

13.4.a) ЈЕВРЕЈСТВО;ПОЈАМ,ИСТОРИЈАТ

Јудаизам или јеврејска религија је

религија коју проповедају Јевреји, они
који се сматрају потомцима
некадашњих Хебреја, номадског
140
народа са Блиског Истока, подељеног у
дванаест племена, а под заједничким
именом - Синови Израиља, који се
сматрају потомцима библијских
праотаца.

Верује се да је Аврам био први Јеврејин

и оснивач јудаизма и да је он направио
договор са Господом који му је обећао
да ће га начинити оцем велике нације.
У име тог договора, Аврам је обрезан.
После Аврама, његов син Исак и унук
Јаков се такође сматрају првим
патријарсима.
За њима следи (вековима касније)
Мојсије који води јеврејски народ из
ропства у Египту (Мисиру) ка обећаној
земљи Канан (Ханан).
На том путу који је наводно трајао
пуних 40 година, стигавши до
Синајске горе, Мојсије склапа савез са
Богом, Јеховом или Јахвеом, којим се
коначно утврђује веровање у једног Бога. Том приликом, он добија плочу са
заповестима.

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија:Основне области друштвеног живота

Епоха I храма: Јевреји коначно стижу у Обећану земљу и системом судија

успостављају ред и устројство државе. По смрти последњег судије одлучују да
изаберу краља, најпре Саула а потом Давида. Давид је ујединио краљевство и
одабрао Јерусалим за главни град. Његов син, Соломон гради први храм. После
Соломонове смрти, царство се дели на Израел и Јудеју. (587.г.п.н.е.) Вавилонци
упадају у Јудеју, руше храм а Јевреје одводе у ропство.
Епоха II храма: 539.г.п.н.е.завршава се Вавилонско ропство, одлуком Персијског
цара Кира да их ослободи и омогући им повратак у земљу. По повратку, Јевреји
граде други храм, који бива разрушен од стране Римљана у I веку.

Дакле, јеврејска
дијаспора датира од
античког доба а од тада
постоји и тзв. Ционизам,
тј. тежња за повратком и
окупљањем Јевреја у
властитој држви.
Прогони Јевреја се
настављају кроз
историју. Европљани су
неговали бројне
предрасуде у односу на
Јевреје, на њихова
веровања и обичаје се
141 гледало с подозрењем,
убијани су, прогањани,
или би им се одузимала имовина. Фасистичка доктрина је само наставак овакве
политике антисемитизма према Јеврејима.

13.4.б) ЈЕВРЕЈСТВО ДАНАС

Јевреја данас има званично око 15 милиона, а незванично овај број достиже и до
18 милиона. Од тога у Европи у самој матичној држави Израелу око 7 милиона
Јевреја. Јеврејима се сматрају сви они којима је мајка Јеврејка, без обзира на то
у којој су мери заиста религиозни. Израелска држава је основана у области
Палестине, 1948. године, као безбедно склониште за расељене Јевреје. Јевреји
из целог света, на основу тзв. Права на враћање, могу да добију њихово
држављанство.
Јединство међу Јеврејима је нарочито изражено, највероватније, управо као
последица историјског искуства које је деловало као кохезивни фактор. Међутим,
разлика међу Јеврејима има, иако су оне чисто ритуалне (обредне) природе.
Постоје:
 АШКЕНАЗИ - Јевреји који изводе западни или германски обред
 СЕФАРДИ - Јевреји који изводе источни или шпански обред
Осим тога постоје либерални, реформисти, ортодоксни Јевреји, у зависности
од тога колико инсистирају на традицији. Ортодоксни Јевреји се буквално
придржавају Торе. Препознају се по специфичном облачењу и фризурама. У
реформаторским синагогама, молитве се не изводе на хебрејском већ на локалним
језицима а рабини могу бити и жене.

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија:Основне области друштвеног живота

13.4.в) ИЗВОРИ ЈЕВРЕЈСКОГ УЧЕЊА

ТОРА:Јеврејска библија (писани закон или Стари Завет) која се састоји од Књиге
са учењима (Тора), Књиге пророка и Књиге са рукописима. Торе се чувају у
синагогама, писане су ручно а представљају такве светиње да се не смеју
додиривати. Библија садржи податке који се не односе само на верска учења већ и
на њихову историју, конституисање државе, устројства, обичаје, митове, легенде
итд.
Талмуд (усмени закон) је књига која обухвата њихово право, обичаје, обреде,
етичка начела.
Кабала је књига мистичко - филозофског карактера предвиђена за оне који су у
свом изучавању вере отишли најдаље.

13.4.г) УСТАНОВЕ, ОБРЕДИ,СИМБОЛИ

 Још од времена када су изгубили своје храмове,

Јевреји су се определили за Синагоге (грч. окупљање),
као нарочиту врсту богомоље. Наиме, синагоге јесу
места на којима се изводе религијски обреди и обележавају верски
празници али није искључена могућност да послуже и у световне сврхе
(концерти, књижевне вечери, излозбе и сл.) Поготово, Јевреји у дијаспори,
из разлога несигурности свог положаја, су често користили школе,
властите домове као синагоге.
142  Расејање и сталне миграције је учинило немогућим успостављање неке
озбиљније хијерархијске структуре свештенства па је подучавање и
практиковање препуштено рабинима. Рабини су и религијске вође али и
васпитачи, учитељи, саветници. Звање Рабина се стиче дугогодишњим
школовањем и изучавањем верских извора.

 Веровања:Јевреји верују да је оснивач јудеизма Аврам који је живео око

1900 г.п.н.е. Веза с Богом преко Аврама, се потврђује кроз обрезивање.
Свемогући Бог, Јахве или Јехова, са којим су склопили савез је вечан и
невидљив. Он ће послати Месију, који ће донети мир за цео свет.

 Обичаји: Јеврејска деца се по рођењу обрезују. Пунолетство (Бар мицвах)

дечаци обележавају са 13 а девојчице са 12 година.

 Јевреји се хране на нарочит начин а та храна, посебно одабрана и према

утврђеним правилима обрађена, припремана, (без крви, душе) се зове
КОШЕР.

 Празници: Сабат је свети дан који траје од заласка сунца у петак и траје до
сумрака у суботу. То је дан предвиђен за одмор и молитве, дан посвећен
Богу, дан кад се окупља породица и одлази у синагоге. Пасха је празник
посвећен ослобађању од ропства Мисирског. Савуот слави давање Торе, тј.
добијање закона. Јом Кипур је Дан Опроста, најсветији дан кад Јевреји
траже опрост за своје грешке. Рор Хашана је Нова година.

аутор:Зорана Матићевић