Гимназија „ Светозар Марковић “, Ниш

Предмет: Историја

ЈУДАИЗАМ

Наталија Микић проф. Емина Малинић

Ниш, март 2020.

Најстарија монотеистичка религија коју данас познајемо јесте јудаизам, пошто атонизам није
прихваће. Атонизам је религија која представља претечу монотеистичким, ондосно религијама које
јеврују у једног Бога. Ову религију основао је фараон Аменхотеп IV, који је такође увео промене у
обредима, иконографији и архитектури египарских храмова. На прво место пантеона ставио је бога
Атона, а са споменика је имена старих богова заменио његовим. Основао је нову престоницу
Ахетатон ( Атонов хоризонт ), чак је променио и своје име у Ехнатон ( Користан Атону ).
Међутим, атонизам није у потпуности била монотеистичка религија јер се још увек задржало
веровање у многе богове. Јако мали број становника је прихвати ову религију, те је она, након
Ехнатонове смрти, одбачена, као и све његове реформе.

Јудаизам се веома постепено развијао. Народ Израела је у почетку поштовао више богова. Порекло
Израела и његове традиције забележено је у јеврејској Библији ( Танах ). Танах представља збирку
од 24 књиге написане на хебрејском језику. Како је писан у различитим временским периодима,
претрпео је одређене прераде. У њему се види утицај месопотамијске културе и књижевности, као
и утицај Старог Египта и Леванта. Према традицији из Танаха Јевреји воде порекло од Аврама,
коме је Јахве наредио да напусти свој град и оде у нову земљу.

Аврамови наследници дуго су лутали и на крају су се населили у Египту, где су у почетку били
јако добро прихваћени. Међутим, њихов боравак тамо убрзо се претворио у пакао, мучно
робовање. Јевреје је из Египта ослободио Мојсије, јеврејски пророк. Фараон није желео да пусти
робове те је Бог послао десет пошасти на Египат. Након тога фараон је пустио робове.

Из Египта су пошли ка Синајској гори на којој је Мојсије примио Десет заповести од Бога. Одатле
су наставили пут ка Палестини ( обећана земља Ханан ). Људи су били уплашени и на путу су се
побунили против Мојсија због чега су кажњени фа 40 година проведу у пустињи. Када је прошло
40 година, Мојсије их је довео пред Палестину и преминуо. Његов наследник. Исус Навин, освојио
је обећану земљу и ту су се настанили.

Доста онога што припада Библији долази из митова. Постоје и друга гледишта на настанак Израела
и постанак Јевреја. Неки научници прихватају ову врезију, али без фантастичних детаља. Други
верују да Јевреји воде порекло од номадских народа и да су се населили у Палестину са истока или
севера. Трећи верују да су Јевреји настањивали Палестину и да је настанак њихових држава
узрокован бројним побунама и устанцима.

Јевреји су на почетку били подељени у дванаест племена, те су их суседи пљачкали и уцењивали.

Из тог разлог били су приморани да одаберу вођу кога ће сви пратити. Први краљ Израела био је
Саул ( 1027-1005. п.н.е. ) који је одређени период водио успешне борбе против Филистејаца. Саул
није успео да задовољи свештенство и поједина племена нису прихватала његову власт. Након
његовог пада на престо долази Давид ( 1005-970. п.н.е. ). Давид је представљен као оличење правог
владара. Успео је да покори Филистејце, а и суседне државе. Под владавином његовог сина
Соломона ( 970-930. п.н.е. ) држава је доживела период мира и стабилности. Међутим, након
његове смрти држава се поделила на два краљевства:

1. јужно, Јудеју са престоницом у Јерусалиму

2. и северно, Израел са престоницом у Самарији

Јудеја и Израел често нису били у добрим односима, па су због тога често избијали ратови и
побуне. Временом су постале циљ освајача са Истока. Прво је покорен Израел након што су
Асирци освојили Самарију 721. године п.н.е.. Јудеја је успела да се одржи још век ипо, али ју је
вавилонски краљ Набухаднезер II 586. године п.н.е. покорио. Део становништва Јудеје пресељен је
у Вавилонију и тиме је почео период вавилонског ропства који се одржао до персијског освајања
Вавилона.

Успеси и неуспеси многих владара Израела и Јудеје окарактерисани су њиховом вером или
невером. Бог је кажњавао оне које га не поштују, а награђивао остале. Међутим, у Библији постоје
места на којима су Јевреји наставили да поштују и друге богове. Соломон је поред храма који је
саграђен у Јахвеову част у Јерусалиму градио и храмове другим боговима ( Бал, Молох, Астарта ).

Јудаизам је дуго био у фази монолатрије ( обожавање једног божанства ) или хенотеизма
( култ једног бога ). Односно, прихватали су и друге богове поред Јахве, али нису били у обавези да
им приносе дарове, жртве и молитве. У овој фази били су више векова, а свој оформљени
монотеистички облик добио је деловањем пророка Јездре и Немије у V веку п.н.е..

За верски живот Јевреја посебну важност има Талмуд ( хебрејски: учење ). Талмуд је велика
јеврејска збирка после-библијских тумачења Старог завета, обредних правила, правних прописа,
прича и изрека. Састоји се из два дела:

 Мишна (текст учења) и

 Гемара (објашњење учења)

Постоје два Талмуда:

 Јерусалимски талмуд ( око 650. године нове ере ) и

 Вавилонски талмуд ( око 500. године нове ере )

Синагога је зграда у којој се обављају верске активности у јудаизму. Рабин је јеврејски свештеник,
поглавар верске општине. Статус рабина стиче се дугогодишњим изучавањем Библије и Талмуда.
Јеврејско свето писмо састоји се од три дела и то су: Тора, пророци и други списи ( кетувим ).
Најстарији део Тора датира из X века п.н.е. Прописује основна правила понашања и јеврејске
догме, то су уствари Мојсијеви закони који чине првих пет књига Библије:

1. Бересит ( genesis ) - „у почетку“, легенда о постанку света, првим људима, потопу,

јеврејским праоцима - Авраму, Исаку, Јакову и Јосифу
2. Семон ( exodus ) - „имена“, историја робовања у Египту, излазак из Египта, примање Десет
заповести
3. Вајикра ( leviticus ) - „и позива“, закони о приношењу жртви Јехови, о Левитима, о
празницима
4. Бамитбар ( numeri ) - „у пустињи“, опис лутања по Синајској пустињи, страдање и
колебање народа према Јехови
5. Деварим (deuteronomium) - „речи“, Мојсијеве поруке народу, понављање заповести и
његово страдање

Неки од јеврејски празника су:

 Шабат - свети дан мировања, најважнији празник

 Рош Хашана - Нова година, годишњица стварања света
 Јом Кипур - дан помирења и покајања
 Сукот - празник колиба
 Ш'мини Ацерет и Симхат Тора - обнављање круга читања Торе
 Ханука - празник светлости
 Ту би-ш-ват - нова година дрвећа
 Пурим - празник избављења
 Песах - празник ослобођења
 Јом ха-Шоа - дан сећања на жртве холокауста
 Јом ха-Ацмаут - дан државе Израел
 Јом Јерушалајим - дан града Јерусалима
 Шавуот - празник примања Торе

Једно од најпосећенијих места у Јерусалиму је остатак Соломоновог храма, Западни зид

( Зид плача ). Јевреји из целог света долазе да се моле испред овог зида остављајући поруке на
папиру у пукотинама зида. Поред Зида плача, значајна места Јеврејима су Давидов и Соломонов
гроб.
Свети симболи код Јевреја су, пре свега Давидова звезда, симбол краља Давида чији су војници на
штитовима имали ову звезду. Јевреји су у Другом светском рату морали да носе одећу са
Давидовом звездом као знак распознавања. Менора је симбол Божије мудрости, носили су је на
путу кроз Синајску пустињу, а касније је поставили у заветном шатору. Заветни ковчек представља
симбол савеза између Јахвеа и јеврејског народа.

Јевреји су етнорелигиозна група која обухвата оне који су рођени као Јевреји и оне који су
преобраћени у јеврејску веру. Године 2015, јеврејска популација у свету је процењена на око 14,3
милиона, или око 0,2% укупне светске популације. Око 43% свих Јевреја борави у Израелу и око
43% живи у Сједињеним Државама и Канади, док најваћи део остатка популације живи у Европи.
Остале мањинске групе су расуте широм Јужне Амероке, Азије, Африке, и Аустралије.