UNIVERZITET U BEOGRADU

Poljoprivredni fakultet

Automatizacija sistema navodnjavanja

SEMINARSKI RAD

Mehanizacija navodnjavanja i odvodnjavanja

Profesor:
.....
Asistent: Student:
........................ Filip Živančević

U Beogradu, 2018
Sadržaj:
1. Uvod .................................................................................................................................3
2. Samohodni automatski širokozahvatni uređaji za zalivanje ………………………….....4
2.1. Očekivani rezultati……… ……………………………………………………4
3. Sistem za automatsko navodnjavanje biljaka……………… ………………………….5
4. Sastav sistema za automatsko navodnjavanje…………………………………………...6
4.1. Arduino DUE platforma… ……………………………………………………6
4.2 Senzor nivoa tečnosti u rezervoaru……… ……………………………………7
4.3. Senzor temperature…………….………………………………………………7
4.4. Senzor za merenje vlažnosti podloge …………………………………………8
4.5. Pumpa i regulator protoka .……………………………………………………9
4.6. Ventil……………………. ……………………………………………………9
4.7. Upravljačka jedinica sistema..…………………………………………………10
5. Način rada ………………………………………………... ………………………….....11
6. Zaključak ………………………………………………………………………………...12
7. Literatura …………………………………………………………………………………13

2
 1. Uvod

Voda je resusr koja je potrebna svim živim bićima i zbog toga je veoma dragocena.
Poljoprivreda je grana industrije u kojoj se koriste velike količine vode. Većinom vremena ovaj
resurs se ne koristi efikasno, velike količine se nepotrebno troše. U svetu napredne tehnologije,
život ljudi mora biti jednostavniji. Ljudska bića zahtevaju da se sve automatizuje kako bi se
olakšao život. Jedna od stvari koja je automatizovana je i navodnjavanje. Ovaj model koristi
tehnologiju senzora i mikroprekidača kako bi se napravio pametni prekidač.
Stalna potreba čoveka za hranom zahteva brzu proizvodnju, a to ne bi bilo moguće bez novih
tehnologija. U zemljama kao što je Indija, gde se privreda uglavnom zasniva na poljoprivredi, mi
ne možemo iskoristiti njen puni potencijal zbog loših klimatskih uslova. Glavni razlog je
nedostatak kiša i vode za navodnjavanje.
Navodnjavanje je oduvek bila drevna praksa koja se tokom vekova razvijala i usavršavala. Naši
pretci su u pokušaju da namire potrebe za vodom na svojim poljima koristili razne metode.
Ručno navodnjavanje koristeći kante i kanale za zalivanje, navodnjavanje prelivanjem,
navodnjavanje prskanjem, navodnjavanje kap po kap, itd. se i dalje koriste, ali svi imaju svoje
nedostatke. Isticanje hranljivih materiju u zemlji, erozija usled poplava, gubitak vode sa biljnih
površina kroz isparenja... Svi ti gubitci su veliki u predelima gde je oskudica za vodom. Ovi
problemi se mogu rešiti upotrebom automatizovanog sistema navodnjavanja koji je zasnovan na
mikrokontroleru koji će biljci davati vodu samo kada postoje zahtevi biljke za vodom.
Automatizacija sistema za navodnjavanje veoma je dobra ideja koja utiče na smanjenje ručnog
rada, potrošnju vode i đubriva i istovremeno se smanjuje količina oceđene vode, čime se
povećava kvalitet proizvedenog voća ili povrća.
Automatizacija sistema za navodnjavanje podrazumeva smanjenje potrebnog ručnog rada, a
povećanje efikasnosti i tačnosti navodnjavanja.

3
 2. Cilj i područije automatizovanog sistema navodnjavanja

Cilj ovog projekta je da se osmisli mali automatizovani sistem navodnjavanja u zatvorenom

prostoru koji bi koristio vodu na efikasniji način, kako bi se sprečio gubitak vode i smanjio
trošak rada.
Sledeći aspekti su razmatrani prilikom izbora projektnog rešenja:
1) Troškovi instalacije
2) Ušteda vode
3) Ljudska intervencija
4) Pouzdanost
5) Potrošnja struje
6) Održavanje
7) Proširljivost
Kritičko se razmatraju troškovi instalacije, jer troškovi generalno odredjuju izvodljivost i
održivost projekta. Instalacija mora biti dovoljno jednostavna za domaćeg korisnika. Ušteda
vode je takodje važan aspekt, pošto postoji potreba da se smanji gubitak vode i maksimizira
efikasnost korišćene vode. Obzirom da je cilj smanjenje troškova radne snage, minimalni nadzor
i kalibracija moraju biti potrebni. Potrošnja energije takodje mora da se nadgleda. Za održavanje,
rezervni delovi takodje moraju biti lako dostupni i jednostavni za zamenu. Na kraju treba ispitati
mogućnost proširenja ovog sistema na neku veću površinu.
Ovaj sistem ćemo instalirati u naš staklenik, veličine 4 ara, koji se koristi za proizvodnju
paradajza. Navodnjavanje biljaka se vrši pomoću sistema za navodnjavanje kap po kap.

2.1 Očekivani rezultati

Od automatizovanog sistema za navodnjavanje očekujemo da će doneti sledeće rezultate:

1) Smanjena radna snaga. Kada se sistem instalira, potreban rad će biti ograničen na
redovnu dopunu vodosnabdevanja.
2) Smanjen nadzor. Kontrola će zahtevati samo minimalan nadzor ljudi.
3) Smanjiti unošenje vode.
4) Minimalno održavanje. Dobar sistem zahteva vrlo malo održavanja
5) Niska potrošnja energije. Potrošnja električne energije takodje se mogu smanjiti kako
bi se smanjili ukupni troškovi

4
 3. Sistem za automatsko navodnjavanje biljaka

Sistem za automatsko navodnjavanje je sistem koji se sastoji od centralne upravljačke jedinice

koja upravlja samim procesom navodnjavanja, ulaznih elemenata (senzora) upravljačke jedinice
koji daju podatke o mernim veličinama (temperature, vlažnost) te izvršnih elemenata koji
obavljaju izlazne zadatke upravljačke jedinice.
Ulazne elemente čine različiti senzori za merenje temperature, senzori za merenje vlažnosti tla,
senzori za merenje nivoa tečnosti u rezervoaru.
Izvršne elemente čine releji koji upravljaju pumpama za dovod tečnosti za navodnjavanje i
solenoidski ventili za regulaciju tečnosti u cevima i rezervoaru.

Slika 1. Sistem za automatsko navodnjavanje

Zbog povećanja produktivnosti samog navodnjavanja biljaka potrebno je koristiti različite

senzore koji nam daju informaciju o stanju merene veličine. Korišćenjem senzora za vlažnost
dobija se informacija o stanju podloge, odnosno da li je potrebno zalivanje biljke, što omogućava
uštedu vode i energije.
Zbog činjenice da biljke ne treba navodnjavati hladnom vodom, zbog šoka koji pogodi biljku u
tom trenutku i time umanjuje produktivnost samog zalivanja, treba koristiti vodu sobne
temperature za zalivanje. Kod realizacije sistema za automatsko navodnjavanje potrebno je
korisiti rezervoar u kojem će se voda zagrejati na sobnu temperetauru uz pomoć sunčeve
svetlosti ili pomoću grejača.

5
 4. Sastav sistema za automatsko navodnjavanje

Sistem za automatsko navodnjavanje se sastoji od sledećih elemenata:

4.1. Arduino DUE razvojna platform

Upravljanje sistemom za automatsko navodnjavanje je realizovano uz pomoć Arduino DUE

platfmorme. Arduino DUE je mikrokontroler čiji je rad baziran na 32-bitnom mikroprocesoru
brzine 84MHz, radne memorije 94kB te unutrašnje memorije 512kB. Sastoji se od 54 digitalnih
ulaza-izlaza.

Slika 2. Arduino DUE

Ulazni priključni napon je u rasponu od 6 do 16 V. Mikrokontroler radi na naponskom nivou od

3.3V pa je potrebno pripaziti kod spajanja ulaza i izlaza da naponski nivo ne prelazi 3.3V jer se
u protivnom mikrokontroler može oštetiti.
Programiranje samog mikrokontrolera vrši se pomoću Arduino IDE programskog okruženja
preko microUSB porta koji se nalazi na platform.

6
 4.2. Senzor nivoa tečnosti u rezervoaru

Za odredjivanje nivoa tečnosti u rezervoaru koristi se senzor nivoa tečnosti. Senzor se sastoji od
kliznog prstena unutar kojeg se nalazi magnet i plastičnog kućišta unutar kojeg se otvoreni
kontakti prekidača.
Senzor radi na principu zatvaranja kontakta usled delovanja magneta koji se nalazi u prstenu.
Kada se nivo tečnosti u rezervoaru podigne do nivoa gde je postavljen sensor, dolazi do
podizanja prstena i magneta koji zatvara kontakte prekidača koji se nalazi u plastičnom kućištu
senzora. Zatvaranje kontakta na senzoru se registruje spajanjem senzora na digitalni ulaz
Arduino DUE razvojne platform. Na rezervoaru se nalaze još dva senzora, jedan na samom dnu
rezervoara koji omogućava detekciju praznog rezervoara te jedan na samom vrhu rezervoara koji
nam govori kada je rezervoar pun.

Slika 3. Magnetni sensor nivoa tečnosti

4.3. Senzor temperature

Za odredjivanje temperature tečnosti u rezervoaru koristi se senzor temperature. Digitalni senzor

spojen je jednom žicom na analogni ulaz Arduino DUE razvojne platforme.

7
 Slika 4. Senzor temperature

4.4. Senzor za merenje vlažnosti podloge

Senzor nivoa vlažnosti se koristi za merenje sadržaja vlage u zemljištu, u kojem je stalno
postavljen. Ovaj uredjaj ubačen je u zemlju i u dodiru sa zemljom postiže ravnotežu sa vlagom u
tlu.
Rezultat merenja sa senzora dobija se na analognom ulazu električnog sklopa koji se spaja na
analogni ulaz Arduino DUE razvojne platforme. Na elektroničkom sklopu senzora se nalazi
digitalni sklop koji postaje aktivan kada je vrednost merenja sa senzora jednaka ili veća od
postavljene vrednosti pomoću promenljivog otpornika otpora 10kΩ koji se nalazi na samom
sklopu. Uporedjivanje zadate vrednosti i izmerene vrednosti obavlja komparator.

2"

7/8
"

Slika 5. Senzor vlažnosti

8
 4.5. Pumpa i regulator protoka

Punjenje rezervoara obavlja se pomoću male pumpe protoka 1000 l/h. Napon napajnja pumpe je
od 6V do 12V DC koji omogućuje regulaciju protoka od 450 l/h do 1000l/h. Visina dopremanja
tečnosti iznosi od 1m do 6m.
Spojevi pumpe sa rezervoarom tečnosti za navodnjavanje i rezervoara vode za dostavu izvedeni
su pomoću brzih spojnica ¼” I PU creva prečnika 8mm.
Regulacija protoka pumpe obavlja se pomoću PWM regulatora koji omogućuje regulaciju
napona od 0 do maksimalne vrednosti ulaznog napona od 6v. Upravljanje uključenim PWM
regulatorom obalja relej.

Slika 6. PWM kontroler

Izvor napajanja PWM regulatora je ispravljač snage 60W, izlaznog napona 12V I maksimalne
izlazne struje od 5A.

4.6. Ventil

Kontrola odvodjenja tečnosti iz rezervoara obavlja se pomoću solenoidskog ventila,

maksimalnog radnog takta od 8bara. Kontakti za napajanje solenoidnog ventila su spojeni na
priključnicu koja se nalazi na upravljačkoj jedinici. Upravljanjem ventila upravlja relej čiji su

9
upravljački kontaktni spojeni preko opto-couplera i NPN tranzistora na digitalni izlaz Arduino
DUE platform.
Radni kontakti releja su spojeni na pozitivni pol izvora napona od 12V i priključnicu na kućištu
upravljačke jedinice. Masa (GND) izvora napona od 12V je direktno spojea sa prilljučnicom za
solenoidni ventil na kućištu upravljačke jedinice.
Solenoidni ventil je u inicijalnom stanju zatvoren što znači da je potrebno dovesti napon od 12 V
na stezaljke solenoidnog ventila. Kada napon na stezaljkama ventila padne na nulu, ventil se
zatvara I ostaje u takvom stanju sve dok se ponovo ne dovede napon od 12V.

Slika 7. Ventil

4.7. Upravljačka jedinica sistema

Upravljačka jedinica sistema za automatsko navodnjavanje glavni je deo samog sistema

upravljanja te se svi ulazni i izlazni elementi spajaju na tu jedinicu. Sastoji se od glavnog dela,
Arduino DUE platforme, izvora napajanja od 12V za same elemente, tastature za podešavanje
parametara, LCD ekran 16x2 za prikaz stanja, DC-DC električnih sklpova koji smanjuju
naponski nivo od 12V na nivo od 9V i 5V, priključci za senzore i prekidači za prekid napajnja
same jedinice.
Kompletna upravljačka jedinica je smeštena unutar plastičnog kućišta radi zaštite od psoljnih
faktora. Hladjenje upravljačke kutije obavlja se pomoću 2 ventilatora prečnika 50mm. Jedna
ventilator ubacuje vazduh unutar kućišta, dok drugi izbacuje topao vazduh izvan. Napajanje
ventilator, zujalice i Arduino platforme iznosi 9V DC te je izvedeno pomoću DC-DC regulatora,
snižavanjem naponskog nivoa od 12V na naponski nivo od 9V pomoću stabilizatora napona.
Napajanje upravljačkih pinova releja, LCD ekrana, tastature, senzora vlažnosti i temperature
iznosi 5V DC te je izvedeno pomoću DC regulatora, snižavanjem snižavanjem naponskog nivoa
od 12V na naponski nivo od 5V pomoću stabilizatora napona.

10
Prikaz trenutnog stanja sistema ostvaren je pomoću LCD 16x2 ekrana. Pomoću tastature na
kućištu upravljačke jedinice i LCD ekrana podešavamo parameter sistema. Tastatura se satoji od
5 tastera koji su medjusobno povezani otpornicima različite snage.
Pokretanje celog ovog sistema obavlja se preko specijalnog koda.

5. Način rada automatskog sistema za navodnjavanje

U stakleniku, veličine 4 ara, u kojem se proizvodi paradajz, za navodnjavanje se koristi sistem

kap po kap. Rešili smo da automatizujemo taj sistem navodnjavanja.
Senzor nivoa vlažnosti ubačen je u zemlju. Rezultat merenja sa senzora dobija se na analognom
ulazu električnog sklopa koji se spaja na analogni ulaz Arduino DUE razvojne platforme. Na
elektroničkom sklopu senzora se nalazi digitalni sklop koji postaje aktivan kada je vrednost
merenja sa senzora jednaka ili manja od postavljene vrednosti pomoću promenljivog otpornika
otpora 10kΩ koji se nalazi na samom sklopu. Uporedjivanje zadate vrednosti i izmerene
vrednosti obavlja komparator.
Rezultate merenja možemo pročitati na LCD ekranu koji se nalazi na upravljačkoj jedinici.
Nakon što upravljačka jedinica dobije rezultate merenja senzora za vlagu, ona preko svog
mikroprocesora otvara ventil kroz koji se odvodi voda iz rezervoara.
Kontrola odvodjenja tečnosti iz rezervoara obavlja se pomoću solenoidskog ventila. Kontakti za
napajanje solenoidskog ventila su spojeni na priključnicu koja se nalazi na upravljačkoj jedinici.
Upravljanjem ventila upravlja relej čiji su upravljački kontaktni spojeni preko opto-couplera i
NPN tranzistora na digitalni izlaz Arduino DUE platform.
Radni kontakti releja su spojeni na pozitivni pol izvora napona od 12V i priključnicu na kućištu
upravljačke jedinice. Masa (GND) izvora napona od 12V je direktno spojena sa priključnicom za
solenoidski ventil na kućištu upravljačke jedinice.
Solenoidskii ventil je u inicijalnom stanju zatvoren što znači da je potrebno dovesti napon od 12
V na stezaljke solenoidnog ventila kako bi se on otvorio.
Solenoidski ventil će ostati otvoren sve dok se zemljište ne bude dovoljno nakvasilo i dok senzor
vlažnosti ne očita odredjenu vrednost vlažnosti koju smo mu mi zadali. Kada se izmeri
odgovarajući nivo vlažnosti, upravljačka jedinica će zatvoriti ventil.
Voda iz rezervoara odlaziće u cevovod sistema kap po kap. Cevovod je obično malog prečnika,
od 12 do 25mm. Radni pritisci su uglavnom oko 4 do 6 bara. Princip raspodele vode sastoji se u
tome da se dovodni cevovod grana na odredjeni broj lateralnih cevovoda iz kojih se preko
kapaljki voda doprema do biljaka.
Snabdevanje vodom sistema za navodnjavanje kapanjem može biti gravitaciono ili uz pomoć
pogonskog agregata (motor i pumpa). Najčešće se koriste centrifugalne pumpe malih snaga i
protoka. Jedan od osnovnih preduslova uspešnog navodnjavanja je voda odgovarajućeg kvaliteta,
što se postiže filtriranjem. Najčešće se koriste peščani filteri.

11
Najvažniji element u sistemu su kapaljke. Kroz njih voda ističe u vidu kapljica do površine
zemlje. One su uglavnom od plastičnog materijala. Protok kapaljki je uglavnom od 1 do 10
litara/čas uz optimalan pritisak od oko 1/1,5 bara.

6. Zaključak
Automatizacija sistema za navodnjavanje je budućnost poljoprivrede. Upotrebom ovog sistema
ostvaruje se velika ušteda pre svega vode. Takodje nema potrebe za angažovanjem radne snage,
a samim tim štedimo i novac. Još jedna prednost je ta što ne moramo stalno nadgledati
navodnjavanje, a time štedimo naše vreme.

Literatura

1. https://www.mcgill.ca/bioeng/files/bioeng/MarieFranceLerou2005.pdf
2. http://www.iraj.in/journal/journal_file/journal_pdf/1-120-142815439551-53.pdf
3. https://repozitorij.unin.hr/islandora/object/unin:66/preview

12