Uputstvo za

projektovanje
TORO
zalivnih sistema

2013
AKVAMATIK DOO-Novi Sad AKVAMATIK DOO
Subotika 12
21000 Novi Sad
Tel.: 021 / 650-6863, Tel./faks: 021 / 630-1832,
063 7005772, 063 1069772
E-mail: akvamatik@eunet.rs
Sadraj

Uvod .. 3
Osnovi planiranja sistema za zalivanje .. 4
Cilj primene zalivnog sistema ...... 4
Struktura zalivnog sistema ....... 5
Izvori vode ..... 6
Glavne komponente zalivnog sistema ....... 7
Projektovanje zalivnog sistema ..... 10
Snimanje terena .... 11
Postavljanje rasprivaa ... 12
Podela na zone .. 16
Hidraulini proraun sistema ... 16
Izbor upravljakog ureaja (programatora) ...... 18
Planiranje programa zalivanja ...... 19
Primer projektovanja zalivnog sistema ..... 21

Dodatak
A Merne jedinice .. 23
B Korieni pojmovi .... 24
C Osnovi hidraulinog planiranja .... 26
D Potreba zelenih povrina za zalivnom vodom .. 30
E Planiranje koliine vode .. 33
F Tabela pada pritiska . 35

2
 Uvod

Ovo izdanje ima za cilj da stekne poverenje, naih buduih partnera, na emu zasnivamo
uspeno poslovanje nae firme. Ostvarenje poverenja u zalivni sistem TORO koji nudimo, je vrlo
znaajno i dragoceno i za sve one, koji ele da ostvare lepu zaradu bavei se njihovom prodajom
projektovanjem i postavljanjem kao lanovi jedinstvenog tima.

T-Markt Ininjering iz Budimpete, koja je matina firma Akvamatik-u iz Novag Sada, se

skoro deceniju i po bavi projektovanjem i izgradnjom TORO automatskih zalivnih sistema.
Tokom svih tih godina i mi sami smo sistematski i neprekidno uili, reavajui novonastale
probleme, a inimo to i dan danas.
U praksi ne postoje dva potpuno istovetna sistema za zalivanje, kao to ne postoje ni dve
istovetne zelene povrine, vrta itd. Zato svaki sistem za zalivanje zahteva poseban plan, to znai
da se za svaku zelenu povrinu, za svaki vrt pravi odgovarajui projekat.
Ovo uputstvo treba da poslui kao osnova za planiranje zalivnog sistema, pomou koga ete
moi, naravno, samo velikom upornou i marljivou, da razvijete sopstveno znanje do te mere,
da se u budunosti postavi to vie struno uraenih sistema za zalivanje. Tako ete biti
zadovoljni i vi i vai kupci. To je i na cilj.
Stoga elimo da vam pruimo to veu strunu i drugu pomo na koje moete u svakom
momentu da raunate.

Korienje naeg uputstva za projektovanje zalivnih sistema pretpostavlja postojanje izvesnog

predznanja iz oblasti hidraulike i tehnike navodnjavanja. Ukoliko korisnik misli, da iz ovih
oblasti nema potrebno predznanje, preporuujemo da proui dopune A, B i C, koje se odnose na
merne jedinice, renik sa stranim izrazima i osnove hidraulike koji su dati u prilogu.
S obzirom da korieni struni izrazi potiu sa engleskog jezikog podruja, u tekstu pored
srpskih navedeni su i engleski nazivi. Izrazi za koje nismo nali adekvatan prevod sa engleskog
jezika nalaze se u reniku koji je dat u prilogu.

Za pronalaenje tehnikih karakteristika TORO proizvoda, korien je katalog proizvoda koji je

izdat od strane kompanije TORO.
Detaljan opis proizvoda TORO i njihovih sastavnih delova moete pronai na veb strani
www.tmarkt.hu ili www.toro.com

elimo puno uspeha svim korisnicima ovog uputstva:

aba Tot
vlasnik i direktor firme T-Markt Ininjering

Anika Fusko
direktor firme Akvamatik

3
I. Osnovi planiranja zalivnih sistema
Primena zalivnog sistema treba da obezbedi da u svako vreme biljke i travnjaci dobijaju
potrebnu koliinu vode, dopunjavanjem prirodnih izvora vode. Adekvatno projektovanim i
struno postavljenim zalivnim sistemom TORO kao i obuenim korisnicima, mogu se postii
utede vode i do 50% u odnosu na nekorienje sistema.

Cilj primene zalivnog sistema TORO

jeste dopunjavanje prirodnih, atmosferskih padavina, adekvatnom koliinom vode koje su
potebne biljkama, na najracionalniji nain.

Adekvatna koliina vode

Na osnovu prouavanja navedenim u dopuni D, uzimajui viegodinja iskustva, moe se
ustanoviti, da je za odgovarajue odravanje travnjaka u letnjem periodu potrebno raspriti 120
150 mm vode meseno, tj. 45 mm dnevno. Za dati raspored tehnike karakteristike korienih
rasprivaa odreuju koja se koliina vode moe izbaciti zalivnim sistemom za 1 sat.

Racionalna raspodela rasprivaa

Rasprivai zalivnog sistema samo meusobnom dopunom mogu ravnomerno rasprivati vodu.
Upravo njihov raspored odreuje ravnomernost pokrivanja povrina rasprenom vodom. Ako su
raprivai ree postavljeni, ili su neprecizno rasporeeni, da bi svaka taka povrine bila
kvalitetno zalivena, neizbeno dolazi do prezalivanja nekih delova povrina. Naime ako se
istovremeno zalivaju sunani i senoviti delovi, senoviti delovi e biti prezaliveni. Tako i
bunaste povrine iziskuju manju koliinu vode nego travnjaci.
Cilj racionalne raspodele rasprivaa je da, uzimajui u obzir konfiguraciju terena i vrstu biljaka,
zalivni sistem na svakoj povrini raspri potrebnu koliinu vode.

Racionalno rasprivanje vode zavisi od:

- odgovarajueg rasporeda rasprivaa,
- od podele zalivanih povrina na zone prema potrebama biljaka za vlagom i
- od programiranja vremena zalivanja.

4
Struktura zalivnog sistema

Na slici je prikazana opta struktura jednog zalivnog sistema.

Zalivni sistem se na vodovodnu mreu prikljuuje preko vazdunog/vakuumskog prelivnog
ventila i meraa vode.
Vazduni/vakumski prelivni ventil (Air/Vacuum Relief Valve) onemoguava da se pri
iskljuenju odnosno ponovnom ukljuivanju vodovodne mree, zbog stvaranja vakuma, u nju
vrati eventualno zagaena voda iz zalivnog sistema.
Zimski ispusni ventil potreban je da bi se zalivni sistem zatitio od mraza.
Filter spreava ulazak neistoe iz vodovodne mree u sistem zalivanja, koja moe da
prouzrokuje smetnje na elektrinim ventilima.
Glavni komandni ventil (master valve) titi sistem od naglih promena koje mogu da nastanu u
vodovodnoj mrei (promena pritiska ili sl.). U nekim sluajevima ima i upravljako-tahniku
funkciju. Njegova upotreba je neobavezna, pa se retko koristi u vrtovima prosene veliine.
Razvodnik je smeten ispod povrine zemlje u razvodnoj kutiji (tj. u ahtu za ventile). Nalazi se
uvek u blizini geometrijske teine take zalivnog sistema. Kod veih zalivnih sistema
neophodna je ugradnja vie razvodnih kutija.
Do razvodnika svaki deo sistema je stalno pod pritiskom (sem kad je ugraen glavni ventil). Za
ovaj deo sistema koristimo cevi i spojnice koje su dimenzionisane na pritisak od najmanje 10
bara.
Do zalivnih zona voda dospeva preko elektrinih ventila koji su smeteni u razvodnoj kutiji.
Po pravilu razliiti tipovi rasprivaa se postavljaju na posebne zone zalivanja. Na primer na
istu zonu zalivanja ne mogu se postaviti rasprivai i sistem kapaljki ve se za njih mora
formirati posebna zona. U sistemu kap po kap obavezno je korienje regulatora pritiska kojim
obezbeujemo dozvoljeni pritisak vode.
U zonama, u zavisnosti od karakteristika i konfiguracije tla, ugrauju se automatski ispusni
ventili za pranjenje sistema.

5
Upravljaki ureaj ima zadatak da ukljuuje ili iskljuuje pojedine zone zalivanja. Istovremeno
samo jedna zona moe da bude aktivna, odnosno da zaliva. Upravljaki ureaj treba postaviti na
pristupao mesto radi lakeg rukovanja i gde e biti zatien od vremenskih nepogoda. Ovaj
ureaj se sa elektrinim ventilima spaja izolovanim bakarnim kablovima. Vodootporni
prikljuak obezbeujemo pomou silikonskog spoja. Na upravljaki ureaj se prikljuuje i
senzor za kiu, iji je zadatak da onemogui zalivanje za vreme kinih perioda. Veina
upravljakih ureaja se napaja sa elektromree od 230 V. Za manje sisteme se mogu postaviti i
upravljaki ureaji na baterije.
U upravljaki ureaj se dodatno ugrauje modul za pumpu, ukoliko se sistem zalivanja napaja
iz bunara.
Izvori vode
Za snabdevanje zalivnih sistema vodom mogu se koristiti sledei izvori vode:
vodovodna mrea;
bunar;
jezero, potok, reka;
preiena voda iz domainstava (kanalizacije) ili kinica iz cisterni.

Najbolje bi bilo zalivanje kinicom. Meutim, velika koliina vode koja je potrebna za
neprestano zalivanje, zahteva izgradnju ogromnog bazena za akumulaciju kinice, to u velikoj
meri poskupljuje takav sistem zalivanja.

Obino se za zalivanje koristi voda iz vodovodne mree. Prednost ovog izvora je u tome to je
gotovo svugde na raspolaganju i omoguava laku izgradnju sistema. Nedostatak ovakvog reenja
je to je voda skupa, naroito ako se zalivaju velike povrine. Uz to hlorisana voda moe tetiti
biljkama.

esto se za snabdevanje zalivnog sistema voda crpi iz bunara. U takvim sluajevima kao
problemi mogu da budu: nedovoljna koliina vode, prisustvo peska u njoj i veliki koncentrat
gvoa. Pored toga u ovom sluaju potrebno je obezbediti pumpu i njenu zatitu.

Najadekvatnije reenje je korienje prirodnih izvora vode (jezero, potok, reka) zbog niske cene i
kvaliteta vode, ali je tada potrebno obezbediti pouzdano filtriranje.

Mogue je i iskorienu otpadnu vodu dopuniti vodom iz bunara ili kinicom sakupljenom u
cisternama, ali se kod ovog naina mora zatraiti struno miljenje odgovarajueg lokalnog
nadlenog organa, da li se na toj lokaciji sme rasprivati preiena kanalizaciona voda u vazduh.

NAPOMENA
Vrlo je vano pre projektovanja zalivnog sistema pribaviti tane podatke o izvoru vode. Ako
nam ti podaci nisu dostupni, potrebno je merenjem ustanoviti vrednosti potrebnih karakteristika
izvora vode.

6
Glavne komponente zalivnog sistema
Upravljaki ureaj
upravlja radom zalivnog sistema i pumpe. Prijemom signala od senzora za kiu zaustavlja
zalivanje.
Tehnike karakteristike: Broj upravljanih zona
Broj programa za zalivanje
Broj moguih startovanja sistema
Vremenski interval rada
Dozvoljeno izlazno optereenje (A)
Vrednosti IP
Senzor za kiu
modelira zemlju, odnosno isuuju se na isti nain kao zemlja. Njegove
lamelice rade na principu irenja i skupljanja. Od kie nabreknu i pri tome
emituju signal zabrane zalivanja, a nakon isuenja se skupljaju i daju signal
upravljakoj jedinici da nastavi sa zalivanjem.
Tehnike karakteristike: Osetljivost (mm)
Nain funkcionisanja (otvara, zatvara)
Mogue optereenje (VA)

Elektrini ventili
su slavine koje otvaranjem i zatvarnjem obezbeuju snabdevanje vodom pojedinih zona.
Snabdevaju se naizmeninom strujom od 24 V.
Smeteni su u razvodnoj kutiji.
Tehnike karakteristike:
Dimenzija, navoj
Maksimalni pritisak (bar)
Minimalna koliina vode (l/min)
Pad pritiska (bar)
Jaina prikljuka struje (A)

Rasprivai
U praksi se primenjuju dva tipa rasprivaa:
- sa fiksnim snopom prskanja tzv. sprej rasprivai
npr. tip 570 i LPS
- sa rotirajuim snopom tzv. rotorski rasprivai
npr. MINI8, TR50, T5, S800, 640.
Rasprivai mogu biti sa izlaznom glavom (pop up) ili
fiksni (shrub), ije glave se izdiu.
Razliiti rasprivai imaju razliite radijuse prskanja.
Sprey rasprivai tipa 570 prskanjem pokrivaju povrinu u
obliku kruga sa radijusom prskanja od 15 m. Menjanjem
mlaznica (dizni) lako se moe dobiti ugao prskanja koji se
kree od 90360. Specijalnim mlaznicama mogu se pokriti
i uske pravougaone povrine.

7
Rotorski rasprivai su:
MINI8, TR50, V1550, 300, 640.
Najee se primenju tipovi MINI8, TR50. Rasprivai tipa 300 su viemlazni
rotirajui rasprivai. Oni kvase povrinu krunog oblika sa radijusom od 4.6 do
9,2 m. Zamenom sektorskih ploica ugao prskanja moe se podeavati od 90 360.
Kod rasprivaa tipa TR50 radijusi prskanja, mogu biti od 6.5 15.9 m. Ugao
rasprivanja se moe podeavati izmeu 30 i 360.
Rasprivae tipa 2001 i 640 treba koristiti kada elimo da dostignemo domet mlaza
preko 15 m.
Tehnike karakteristike: Izdizanje (mm)
Maksimalni pritisak (bar)
Radni pritisak (bar)
Ugao prskanja ( )
Trajektorija prskanja (ugao izlazne putanje vode) ( )
Najvia taka mlaza (m)
Intenzitet kvaenja za sluaj kvdratnog i trouglastog
rasporeda (mm/h)
Koliina rasprene vode odn. potronja vode (l/min)

Filter
Besprekorno funkcionisanje sistema kapaljki i elektrinih ventila postiemo samo
sa potpuno istom vodom. Za tu svrhu je neophodan filter. Filter proiava vodu
od sitnih neistoa i vodenog kamenca. Ako je vea koliina neistoa odnosno
peska, ovim filtrom se ne moe filtrirati, ve se ugrauju separatori peska.
Tehnike karakteristike: Maksimalni pritisak vode (bar)
Dimenzija filtera (mesh)
Dimenzija prikljuka

Automatski ispusni ventil

Obezbeuje jednostavno isputanje vode iz sistema. Ventil se zatvara pod
pritiskom vode koja se pusti u zonu. Po zavretku zalivanja, kada pritisak vode
opadne u zoni, ventil se otvora i voda iz tog dela cevi u zoni izlazi.
Ispusni ventil treba prevui geotekstilijom, a pod njega staviti sloj ljunka radi
boljeg upijanja vode. Ne preporuuje se korienje vie ventila u jednoj zoni
zalivanja, jer se na taj nain moe poremetiti kvalitet otvaranja i zatvaranja
elektrinog ventila.
Tehnike karakteristike: Maksimalni pritisak vode (bar)
Dimenzija prikljuka
Minimalni pritisak (pri otvaranju) (bar)

Cevi, spojnice (fitinzi)

Za zalivne sisteme koriste se tvrde polietilenske cevi.. Obino se ugrauju cevi od
6 ili 10 bara sa merama otvora od: 25, 32, 40, 50, 63, 75, 90, 110 mm. Poto se
mere odnose na spoljnu meru, u praksi 25 mm odgovara , a 32 mm = 1 itd.
Za spajanje rasprivaa i cevi koristimo meke polietilenske cevi sa nazivom Funny
pipe, prenika od 16 ili 20 mm koji se proizvode za pritisak od 3,2 i 4 bara.
Za meke polietilenske funny pipe cevi raspolaemo sa velikim izborom spojnica.

8
Tvrde polietilenske cevi manjeg prenika
spajaju se spojnicama, dok se cevi veih
dimenzija spajanju varenjem. Ostali delovi
sistema (prikljuak na vodu, razvodnik)
podjednako se mogu spojiti kako sa
plastinim, tako i sa metalnim spojnicama, u
zavisnosti od vrednosti pritiska. Kao
zaptivno sredstvo koristi se teflonska traka.

Tehnike karakteristike:
Spoljanji prenik (mm)
Debljina zida (mm)
Maksimalni radni pritisak (bar)
Kategorija kvaliteta (voda za pie, gas, itd)

Cevi kap po kap

Koriste se za zalivanje cvetnih leja, ivice i bunastih rastinja.
Po cevima se nalaze tela za kapanje kapaljke na odstojanju od 25, 33, 40, ili 50 cm koje
obezbeuju ravnomerno kapanje. U telu kapaljke se regulie pritisak tako to voda prolazi kroz
telo koje izgleda kao lavirint i iz nje istie.
Lavirint se ponaa kao jedna dugaka, tanka cev u kojoj je pritisak vode nezavistan od koliine
vode koja protie kroz nju. Jedna kapaljka ispusti 1 4 l vode / min pod nominalnim pritiskom
od 1,5 bara. Cevi se proizvode sa prenikom od 16 i 20 mm. Cevi kap po kap po pravilu se
postavljaju na povrinu zemlje, ne smeju se postaviti u zemlju. Najnoviji model kapaljki tretiran
je sa hemikalijama koje odbijaju korenje, i one se mogu postaviti u zemlju.

Tehnike karakteristike:
Prenik cevi (mm)
Rastojanje izmeu otvora (cm)
Koliina isputene vode (l/min)
Nominalni pritisak (bar)

Regulator pritiska
je ureaj kojim se podeava pritisak koji je potreban za rad cevi za kapanje.
Tehnike karakteristike:
Ulazni pritisak (bar)
Izlazni pritisak (bar)
Minimalna koliina vode (l/h)

Mikro rasprivai
Koriste se za zalivanje manjih neravnih povrina, stenovitih vrtova i za zalivanje
povra. Ovi rasprivai su montirani na ipke od 1 m i spojeni su sa cevi prenika
od 7 mm.
Trenutno je u ponudi sa radijusom prskanja od 0,5 2,5 m i sa uglom prskanja od
180 i 360.

9
II. Projektovanje zalivnog sistema
Ranije je napomenuto da je osnovni zadatak zalivnoga sistema da obezbedi rasprivanje potrebne
koliine vode na zalivanu povrinu, pri emu je:
Rasprena koliina vode (mm) = nazivna potronja rasprivaa (mm/h) x vreme rada (h)
Detaljnije u vezi sa tim vidi u dodatku E
Planiranje koliine rasprene vode mogue je vriti na dva naina:

Izborom rasprivaa na osnovu raspoloivog izvora vode, ime je odreeno i vreme rada.
(Npr. kod kunih vrtova, manjih parkovskih povrina.)

Izborom rasprivaa i odreivanjem izvora na osnovu vremana rada sa kojim se raspolae

(Npr. kod tenis i golf igralita.)

- Kod vrtova i travnjaka oko kua i javnih zelenih povrina, zalivni sistem projektujemo na
osnovu raspoloivog izvora vode. Vremena rada zona dobijamo prema potronji izabranih
rasprivaa. U navedenom primeru projektuje se na ovaj nain.
- Kod projektovanja zalivnog sistema golf i teniskih terena, projektuje se prema najduem
vremenu njihovog korienja, poto je njihovo vreme odravanja i zalivanja vrlo ogranieno.
U ovakvim sluajevima najvea koliina vode se raspruje u najkraem vremenskom intervalu, u
zavisnosti od konfiguracije terena i biljaka na njemu.

Izabrani radijus rasprivanja rasprivaa moe biti isto veoma vaan faktor kod
projektovanja, naroito kod nogometnih terena. Potrebno je da je radijus to vei, kako bi na
terenu postojalo to manje prepreka koje ometaju aktivnosti na njemu.

U nastavku se opisuje projektovanje zalivnog sistema jednog vrta sa travnjakom.

Na slian nain mogue je projektovanje i drugih zalivnih sistema.

Redosled faza projektovanja:

Snimanje terena: na osnovu ve postojeeg plana, skice ili bilo kojeg dokumenta. Njegova
izrada u sluaju da ne postoji nikakva podloga, sa ucrtavanjem staza, objekata, rastinja.
Pribavljanje podataka o izvoru vode sa merenjem i proraunavanjem karakteristika izvora.
Izbor i raspored rasprivaa u skladu sa potrebama posmatranog terena;
Podela rasprivaa po zonama;
Hidraulini proraun vodova, dimenzionisanje cevi, izbor elektrinih ventila;
Izbor upravljakog ureaja;
Izbor odgovarajuih elektrinih kablova;
Planiranje programa zalivanja;
Izrada skice vodova i kanala sistema;
Popis materijala.

10
Snimanje terena

11
Postavljanje rasprivaa

Na slici levo je dijagram koliine rasprene vode jednog rasprivaa. Oko rasprivaa je najvea
koliina rasprene vode, a postepeno se smanjuje prema ivici kruga. Druga slika prikazuje
raspodelu rasprene vode sa vie rasprivaa.
Ravnomerna rasporeenost koliine vode po celoj povrini se postie sa preklapanjem povrina
kvaenja vie rasprivaa.

Kvadratni raspored
Na slici je dat prikaz kvadratnog rasporeda
rasprivaa.
S je rastojanje izmeu rasprivaa,
L je rastojanje izmeu redova rasprivaa
u funkciji jaine vetra.
D je prenik kruga kvaenja rasprivaa.
Brzina vetra S = .%-ta od D
0 5 km/h 55%
5 12 km/h 50%
12 20 km/h 45%

Trouglasti raspored

Rastojanje izmeu redova rasprivaa u funkciji jaine vetra

dobija se formulom L = 0,86 x S
gde je S rastojanje izmeu rasprivaa

Brzina vetra S = .%-ta od D

0 5 km/h 60%
5 12 km/h 55%
12 20 km/h 50%

Ako se rastojanja izmeu rasprivaa poveavaju, rasprena koliina vode e biti neujednaena, i
dobie se neravnomerna kvaenost tla, tj. previe zalivene i/ili suvlje povrine.

12
Da bi se postigla to ravnomernija raspodela rasprene vode po celoj povrini, moe se
kombinovati kvadratno i trougaono rasporeivanje rasprivaa, uzimajui u obzir predhodno
navedena pravila, kao na slikama.

Zalivanje uskih, trakastih povrina

ilustruje sledea slika.

Zalivanje pomou rasprivaa sa mlaznicama za trakaste povrine (TORO 4-CST, 4-EST) vidi
se na sledeim primerima. Rasprivai i u ovom sluaju moraju da se postave sa preklapanjem.

Zalivanje trakaste povrine korienjem

rasprivaa sa mlaznicama od 180.
Rasprivai se postavljaju sa izvesnim
preprskanjem povrine:

Na sledeim slikama dati su primeri zalivanja povrina sa krivim graninim linijama, ili u obliku
luka. Takve povrine mogue je zalivati samo sa izvesnim preprskanjem.

13
Zalivanje bunja, ivice i drvea
Za zalivanje travnatih povrina unutar
kojih ili po ijoj ivici je zasaeno bunje
ili grupa bunova mogu da poslue
reenja prikazana na sledeim slikama:

Poveanje rastojanja izmeu rasprivaa (odstupanje od

teorijskih pravila) je dozvoljeno kod postavljanja
rasprivaa za zalivanje bunja, poto lie i stabljika
sakupljaju vodu i usmeravaju je ka korenu.

Kod projektovanja zalivnih sistema ima se u vidu i trea dimenzija.

Za zalivanje drvea uzima se u obzir njihova visina, jer zalivanje kronje moe da rezultira
izvesnim prelamanjem mlaza vode a i lie (kronju) drvea nije preporuljivo zalivati.
Pravilno zalivanje drvea se postie izborom rasprivaa sa odreenom trajektorijom mlaza.

Trajektorija je izlazna putanja vode pod odreenim uglom.

TORO katalog daje i najviu taku mlaza za razliite trajektorije rasprivaa.
(Npr.: 570-12H: 23, 1,4m; T5-3.0 25, 2,6 m)

Sa rasprivaima koji imaju nisku ili ravnu (pljosnatu) trajektoriju uspeno se zalivaju biljke pod
drveem.
Na vetrovitim povrinama biramo rasprivae sa manjim izlaznim uglom mlaza, jer vetar
deformie mlaz sa veim izlaznim uglom.

Za izdvojeni bun, grupe bunova ili drvee, esto je ekonominije zalivanje sa sistemom kap po
kap ili mikro rasprivaima.

14
Uticaj pada pritiska
Po pravilu u dugakim cevovodima opada pritisak, to prouzrokuje smanjenje radijusa
rasprivanja. Ako cevovod dimenzioniemo tako da pad pritiska du cevi ne pree 20%, tada je
smanjenje radijusa rasprivanja zanemarljive vrednosti.

Pravougaoni raspored
U cilju to preciznijeg zalivanja, na izuzetno vetrovitim i strmim mestima koristimo pravougaoni
raspored rasprivaa.

Brzina vetra S = .% od D L = % od D
0 5 km/h 60% 50%
5 12 km/h 60% 45%
12 20 km/h 60% 40%

Zalivanje kosina
Na sledeim slikama dati su primeri zalivanja kosina. Najracionalnije je korienje C varijante
postavljanja rasprivaa, koja uvaava i uticaj gravitacije i ugao kosine.

15
Podela na zone zalivanja

Podela na zone obavlja se svrstavanjem ucrtanih rasprivaa u posebne grupe. Svi rasprivai
koji pripadaju istoj zoni prikljueni su na isti elektrini ventil i oni e istovremeno raditi.
Pri podeli na zone uzimaju se u obzir sledei aspekti:
1. Podela na osnovu raspoloive koliine vode. Ako na primer raspolaemo sa koliinom
vode od 35 l/min.Izabrali smo rasprivae sa potronjom vode od 11 l/min. Ako imamo vie
od 3 rasprivaa, da bi rasprivai radili, moramo sistem podeliti u vie zona. Na primer 4
rasprivaa imaju ukupnu potronju vode od 44 l/min, a na izvor daje samo 35 l/min.
2. Podela na osnovu tipa rasprivaa. Razliiti tipovi rasprivaa raspruju razliite koliine
vode. Npr. pri pritisku od 3 bara tip 570-12H raspri 5,25 l/min, a tip S800-3.0 e 14,10
l/min. U jednoj zoni mogu biti samo rasprivai istog tipa. (Pogledaj dodatak E.) Cevi kap po
kap treba postaviti na posebnu zonu.
3. Podela na osnovu potrebe biljaka za vodom. Treba razdvojiti travnate i bunaste povrine
zbog razliitih potreba za vodom. Isto treba uiniti i sa sunanim i senovitim povrinama
4. Podela na osnovu naina snabdevanja vodom. Kosine, takoe rasporeujemo u posebnu
zonu zbog drugaijeg snabdevanja vodom.
5. Podela u zavisnosti od tipa, odnosno sastava tla. Stenovito, glinasto, labavo tlo zahteva
razdvajanje u posebne zone.

Na osnovu gore navedenih zahteva, treba odrediti koji rasprivai e se staviti u istu zonu.
Ukupna potronja vode rasprivaa jedne zone ne sme biti vea od koliine vode kojom se
raspolae na osnovu prorauna.

Hidraulini proraun zalivnog sistema

Za uspeno funkcionisanje sistema, potrebno je da se potuju i dosledno primenjuju osnovni

principi i zakonitosti hidraulike.
Bez struno uraenog hidraulinog prorauna, moe se desiti da sistem ne radi.

Osnovi hidraulinog prorauna mogu se nai u dodatku C.

Podaci koji su nam potrebni za hidrauliki proraun:
statiki pritisak;
radni pritisak vode;
radna koliina vode;
gubici pritiska cevovoda i ostalih delova sistema;
hidraulino ponaanje rasprivaa.

Prva tri podatka dobijamo merenjem i ve smo analizirali njihov znaaj.

Dimenzionisanje cevovoda
Cilj dimenzionisanja cevovoda je da se izabranim cevima ostvari protok potrebne koliine vode.
U cevovodu se javlja pad pritiska u zavisnosti od prenika, duine, vrste materijala, oblika i
koliine vode koja kroz njega protie.
U pravilno dimenzionisanom cevovodu ukupan pad pritiska ne sme biti vei od 20%.
Da bi se izbegao hidrauliki udar (vidi dodatak C4) dozvoljena brzina vode u cevi ne sme da
pree 1,5 2,2 m/s. Prenik cevi treba odabrati prema koliini vode, ali brzina proticanja ne sme
prei maksimalno dozvoljenu brzinu.

16
Postupak hidraulinog prorauna treba da obuhvati sledee faze:
1. Izabere se jedna zona zalivanja i uoi se poslednji raspriva. Na osnovu izabrane mlaznice
iz TORO kataloga odredi se potrebna koliina vode uz optimalan pritisak rasprivaa.
2. U dodatku F, u dijagramu pada pritiska pronae se takav prenik cevi kod koje je granina
brzina manja od 1,5 m/s.
3. Nastavi se sa dodavanjem koliine vode za sledei raspriva, sve dok se ne doe do
elektrinog ventila i odrede se prenici cevi na osnovu ukupne koliine vode potrebne za
zalivanje.
4. Zatim sledi izbor elektrinog ventila iz TORO kataloga ili iz dodatka F, vodei rauna da:
- pad pritiska na elektrinim ventilima bude manji za 10% od radnog pritiska;
- koliina vode koja protekne kroz ventil pri radu sistema treba da je vea od minimalne
koliine vode koju proputa elektrini ventil;
- minimalni pritisak vode za zatvaranje ventila treba da bude obezbeen i pri prelazu sa
jedne na drugu zonu;
- prenik ventila treba da je isti ili za jedan manji od prenika cevi (npr. za cev od 32 mm:
1 ili ).
5. Vri se dimenzionisanje glavnog voda prema vrednostima karakteristika zone sa najveom
potronjom vode.

Hidraulini proraun nije uvek uspean u prvom pokuaju. Pri proraunu po navedenim fazama,
ako koliina vode kojom raspolaemo nije dovoljna za izabrane rasprivae i/ili za izgradnju
zone ponavljamo aktivnosti iz taaka 2 ili 3.

U veini kunih vrtova tvrda polietilenska cev od 32 mm je najee dovoljna za snabdevanje

zona potrebnom vodom, a P10 za glavni vod.
Elektrini ventil od 1 koristimo za zone sa rasprivaima, a 3/4-ni za zone sa cevima kap po
kap.

Primer:
Na slici je prikazan deo cevovoda sa 5 rasprivaa i potronjom vode od 11 l/min sa datim
protonim vrednostima.

Ukoliko isti deo cevovoda napajamo na sredini, dobijamo znatno bolje vrednosti proticanja:

17
Napajanje zona

Radi smanjivanja gubitaka u protoku vode koriste se sledei naini napajanja zona:

Deo cevi od izvora vode do zona mora se proraunavati.

Planiranje upravljanja

Izbor upravljake jedinice

Izbor upravljake jedinice je mogu samo po utvrivanju broja zona u sistemu.
Pritom bira se takva upravljaka jedinica koja poseduje potrebni izlazni kapacitet za pogon
izabranih elektrinih ventila. Kod izbora upravljake jedinice treba uvaiti sledee aspekte: broj
programa zalivanja, dnevni broj raspoloiog startovanja sistema, mogunost prikljuenja senzora
za kiu.
U kunim vrtovima od 4 do 8 zona preporuka je da se primeni tip TORO DDC, koji ima
dovoljno mogunosti da rei svaki zadatak.
Za sisteme od 12-24 zona treba koristiti upravljaki ureaji TMC-424.
Dimenzionisanje elektrinog voda
Upravljaki kablovi su postavljeni izmeu upravljake jedinice i elektrinih ventila. Na sledeoj
slici je dat prikaz upravljanja zalivnog sistema sa 4 elektrina ventila. Do svakog elektrinog
ventila ide jedna ila i svaki elektrini ventil je povezan zajednikim kablom na upravljaku
jedinicu. Na ovaj nain do svake razvodne kutije (ahta za ventile) ide:
Broj kablova = broj ventila + 1
Pad napona na elektrinim ventilima ne sme da bude vie od 10% pogonskog napona od 24 V.
Do promene napona moe da doe:
- Usled promene napona 230 V na vodu.
- Zbog pada napona na upravljakim kablovima.

18
Pad napona na vodu (kablu) zavisi od tipa voda, prenika, duine i od jaine struje koju provodi.

Pad napona se izraunava formulom:

Pad napona = Protona struja (A) x otpor provodnika ()

Otpor provodnika = duina (m) x specifian otpor ( mm/m) / popreni presek (mm)

Kod TORO elektrinih ventila namotaj za uvlaenje koristi jainu struje od 0,2 A. U sluaju
posebnih zahteva, videti katalog proizvoda TORO.

U praksi se preporuuje korienje sledeih preseka provodnika struje:

Duina Min. popreni presek

Do 25 m 0,22 mm
Do 50 m 0,5 mm
Do 100 m 1, 5mm
Do 250 m 2,5 mm
Preko 250 m Posebno dimenzionisanje

Izbor senzora za kiu

Za prikljuenje senzora za kiu na savremenim upravljakim ureajima postoji poseban
prikljuak (DDC, TMC-212, TMC-424). Ove upravljake jedinice znaju gde je prekinuto
zalivanje i nastavljaju tamo, odnosno gde je rad sistema prekinut (kada je poela da pada kia).
Primena ove jedinice ima prednosti kada se pravi taan proraun prema koliini vode koju treba
da izbaci sistem.

Planiranje programa zalivanja

Planiranje vremena zalivanja

Vreme trajanja zalivanja odreuje se na osnovu koliine raprene vode pojedinih zona i na
osnovu potreba biljaka za odreenom koliinom vode (obino 4-5 mm dnevno):

Potrebna
koliina vode = Povrina koju zalivamo (m) x potreba biljaka za vodom (mm)
(litara)

Potrebna koliina vode

(litara)

Vreme zalivanja (min) = :

Koliina vode jedne zone

(litara/min)

19
Raspodela vremena zalivanja

Gore navedena koliina vode se moe izbaciti u jednom vremenskom intervalu, meutim,
celishodnija je podela vremena na vie jednakih etapa.
Treba obratiti panju na sledee:

Gubitak usled isparavanja za vreme zalivanja moe dostii i 40%, dok kod nonog zalivanja taj
gubitak ne dostie 20%.
Pri veoj koliini rasprene vode gubitak je manji.
Zalivanje po danu moe otetiti biljke.
Kosine je celishodnije zalivati manjim koliinama u vie navrata, jer postoji opasnost od
procurenja.
Biljkama ne koristi kada se zaliju odjednom sa velikom koliinom vode. Vie im odgovara
ravnomerno doziranje.

Preporuuju se sledea vremena zalivanja:

Od ukupne koliine
50% raspriti uvee u 20-21 h;
50% raspriti u zoru oko 1 h;
ili
33% uvee u 20-20 h;
33% u zoru oko 1 h;
33% ujutro u 6 h.
U prolee i na jesen dovoljno je i jedno zalivnje dnevno u zoru oko 1 h.

Izrada skice plana

Parametre geometrijski i hidrauliki projektovanog sistema treba jednosmisleno nacrtati. Crte
koji je namenjen izvoau radova za izgradnju zalivnog sistema treba da sadri sve potrebne
podatke. Crte treba da sadri: svaki objekat, svaki raspriva koji smo izabrali sa oznakom
odgovarajue mlaznice, prenike cevi. Potrebno je naznaiti i liniju kopanja i liniju vodova.
Izvoau uz skicu potrebno je priloiti i kratak tehniki opis sistema sa vanijim podacima za
izvoenje.

Popis materijala i sastavljanje ponude

Najvaniji deo tehnikog opisa je detaljan spisak materijala, koji sadri sav potreban materijal za
izvoenje radova izgradnje sistema.
Ponudu sainjavaju spisak materijala, cena rada uzimajui u obzir i broj potrebnih izlazaka na
mesto izvoenja radova (benzinske trokove). Bie, moda potrebno izai vie puta na mesto
izvoenja radova radi podeavanja pojedinih elemenata, sve dok sistem ne bude radio na
zadovoljavajui nain.

20
Raspored rasprivaa i plan cevovoda

21
Podaci izabranih rasprivaa:
570 T5
mlaznica bar L/min m mlaznica bar l/min m
12 Q 2,5 2,13 3,8 1,5 2,5 5,4 10,4
12 H 2,5 4,62 3,8 3,0 2,5 10,2 11,2
Proraun pada pritiska se vri za zone 2 i 3 za tvrdu polietilensku cev prenika 25 mm izborom
iz tabele pada pritiska dopuna F.
Koliina vode u zoni 2 za:2,5 bara: 2x5,4+10,2=21 l/min,
3 bara:2 x 6+11,4=23,4 l/min
Duina cevi Maksimalna Pad pritiska
Za deo voda (m) koliina vode (l/min) (bar)
Elektrini ventil 21,0 0,1
Od razvodnika - 2a 7 21,0 0,69 x 7/100 = 0,05
2a - 2b 10 15,6 0,49 x 10/100 = 0,05
2b 2c 10 5,4 0,09 x 10/100 = 0,01
Ukupno 27 0,21
Koliina vode u zoni 3 za: 2 bara: 4 x 4,07 + 4 x 1,85 = 23,7 l/min
2,5 bara: 4 x 4,62 + 4 x 2,13 = 27 l/min
Za deo voda Duina cevi Maksimalna Pad pritiska
(m) koliina vode (l/min) (bar)
Elektrini ventil 27 0,1
Od razvodnika - 3d 7 27 1,18 x 7/100 = 0,08
3d 3e 4 13,5 0,33 x 4/100 = 0,015
3e 3f 4 11,4 0,19 x 4/100 = 0,01
3f 3g 4 6,75 0,005
3g 3h 4 2,13 0,005
ukupno 31 ~0,2
Pad pritiska na spojnicama (fitinzima) se zanemaruje, ali vidi se da sistem ima dovoljno rezervi i
za rad zadnjeg rasprivaa na pritisku od bar 2,5 bara.
Odreivanje vremena zalivanja:
Zona Raspr Diz Potr. kol. vode Kol. vode Povrina Vreme trajanja zalivanja
iva na Kom (mm/dan) (l/min) (m) (min)
570 12Q 4 8,4 Za 1 mm potrebo je 48 litara
3 570 12H 4 4 18,4 48 za 4 mm, 4x48=192 litara
Ukupno: 26,8 192:26,8 = 7min
T5 1.5 4 21,6 Za1 mm potrebno je 200 lit.
1, 2 T5 3.0 2 5 20,4 200 Za 5 mm, 5x200 = 1000 lit.
Ukupno: 43,2 1000:42 = 24 min/zoni
Potrebna Cev kap po kap pri 1,5 bari Za 1 mm potrebno je 32 lit.
4 koliina 1,5 l/h/po kapaljki, duina cevi 46 m Za 3 mm, 3x32 = 96 lit.
vode rastojanje izmeu kapaljki 0,33 m 32 96:3,2 = 30 min
3 mm/dan 140 kom x 1,5=210l/h = 3,2 l/min
Vreme zalivanja za jedan dan prema tome je: 7 + 2x24 + 30 = 85 min
Upravljaku jedinica se programira na sledei nain:
Startovanje: Program A: u 21:00 h
Program B: u 1:00 h
Poto se zalivanje vri iz dva puta, za vreme zalivanja uzima se polovina u tabeli raunate
vrednosti.

22
Dodatak A: Merne jedinice

Podvueni podaci su jedinice po SI sistemu.

Sila Uzajamno dejstvo dva tela jedno na drugo

1 N (njutn) = 0,102 kp (kilopond)
Pritisak Uticaj sile na jedinicu povrine
1 Pa (paskal) = 1 N/m
1 kPa = 1000 Pa
1 kp/cm = 98066,5 Pa = 1 at = 0,98 bar
1 bar = 105 Pa
1 kp/cm = 14,2 psi (pound/kvadratni inch)
Koliina vode koja protekne za jedinicu vremena
Koliina vode, 1 m3 /h = 16,67 l/min
zapreminski protok 1 GPM (gallon/min) = 3,84 l/min)
Duina 1 m = 10 dm = 100 cm = 1000 mm
1 feet (stopa) = 30,48 cm
Masa Materijalna osobina tela
1 kg
1 lbs = 0,45 kg
Brzina Preeni put za jedinicu vremena
m/s

23
Dodatak B: Tumaenje izraza

Srpski izraz Engleski izraz Tumaenje izraza

Padavina Precipitation rate Koliina vode koju sistem moe da izbaci u
Koliina vode jedinici vremena (mm/h).
Ravnomerno MPR: Pokazuje ravnomernost raspodele rasprene vode
rasprivanje vode Matched u sluaju kvadratnog i trougaonog rasporeda
Precipitation Rate rasprivaa (vidi opirnije: dodatek E).
Zona Zone Zona zalivanja je grupa rasprivaa koji rade
istovremeno
Elektrini ventil Electric valve Slavina koja se otvara i zatvara ukljuivanjem i
iskljuivanjem elektrine struje.
Upravljaki ureaj Controller Programator koji regulie rad pojedinih zona po
unapred odreenom vremenskom trenutku i za
odreeno vreme trajanja pomou elektrinih
ventila.
Program zalivanja Irrigation program Sprovoenje jednog zadatka zalivanja, koji vai za
unapred odreene zone, ije se vreme startovanja
moe podesiti i ima odreeno vreme zalivanja po
zonama.
Skriveni raspriva Underground Je ureaj koji se izdie iz tla pod pritiskom vode
sprinkler za vreme zalivanja, a vraa se u zemlju nakon
Pop up sprinklers zavretka zalivanja.
Mlaznica (dizna) Nozzle Je deo rasprivaa, koji se jednostavno moe
menjati ili podeavati, daje sliku povrine
kvaenja.
Slika povrine Watter pattern Odreuje zalivne karakteristike rasprivaa: ugao
kvaenja zaliva (npr.: 90, 180 itd.), radijus (3 m, 10 m,
itd.), visinu najvie take mlaza (npr.: 1 m,
3 m itd.)
Trajektorija Trajectory Je izlazna putanja mlaza iz mlaznice pod
odreenim uglom, - odreuje najviu taku i
radijus vodenog mlaza.
Razvodnik Je deo koji spaja vodovodnu mreu sa zalivnim
sistemom preko elektrinih ventila. Obino se
postavlja ispod povrine zemlje i nalazi se u kutiji
za ventile. U manjim vrtovima razvodnik se
smeta u jednu kutiju za ventile, a u veim
vrtovima moe biti i vie razvodnika. Kod velikih
povrina moe biti svrsishodna izgradnja
razvodnog sistema, grananjem sa glavnog voda
pojedinanim elektrinim ventilima.
Kutija za ventile Valve box Plastina kutija - aht, koji slui za estetski
smetaj elektrinih ventila.
Glavni, komandni Master valve To je elektrini ventil profesionalnog kvaliteta.
ventil Odvaja zalivni sistem od vodovodne mree.
Po pravilu ugrauju se iz sigurnosnih razloga. Kod
kunih vrtova njegva ugradnja se preporuuje
tamo gde su promene pritiska mree veoma velike
a mogui su i statiki pritisci preko 10 bara.

24
Obujmica Saddle Omoguava spajanje cevi bez presecanja.
(elna) Montiranjem na cev i izbuenjem dobijamo jednu
navojnu vezu.
Meka polietilenska PE pipe Crna, tankozidna polietilenska cev, koristi se samo
cev za spajanje rasprivaa na cevovod! Prodaje se u
koturovima.
Tvrda polietilenska PE pipe Polietilenska cev crne boje, sa prenicima 25, 32,
cev 40, mm itd. Prodaje se u koturovima. Sa njime se
gradi zalivni sistem.
Automatski ispusni Drain valve Deo, koji po zavretku zalivanja kada opadne
ventil pritisak u cevi isputa vodu iz zone.
Podeavanje za zimu Winterizing Da bi se delovi zalivnog sistema zatitili od
dejstva mraza iz nje treba ispustiti vodu, iskljuiti
izvor vode, i ako je potrebno, izvriti pranjenje
sistema kompresorom.
Vazduni/vakuumski Backflow valve Pri pranjenju gradskog vodovoda, spreava
prelivni ventil (Air/Vacuum ulazak vode u mreu, koja moe biti zagaena.
Relief Valve)
Ureaj za upravljanje Pump control Slui za ukljuivanje i iskljuivanje pumpe,
pumpe pomou koje se crpi voda iz bunara, ili se
poveava pritisak u mrei. Obino je kombinovan
i zatitom za pumpu pomou senzora za nivo vode
ili senzora za protok vode.

Mikro raspriva Micro irrigation Koristi se za zalivanje manjih povrina, stenovitih

bata, bunja i za zalivanje povra. Jednostavni su
zalivai koji se ne izdiu ve su smeteni na
tapiu. Na sistem se prikljuuju sa cevi od 7 mm.
Postoje samo tipovi sa uglom prskanja od 180 i
360, sa radijusom zalivanja od 0,5 2,5 m.
Ovde spada i Maxijet porodice za tip TORO 570.
Hidraulika Hidraulics Nauka koja se bavi fizikom mirne tenosti i
tenosti u pokretu.
Hidrostatika Hidrostatics Nauka koja se bavi fizikom tenosti koja miruje.
Hidrodinamika Hidrodynamics Nauka koja se bavi fizikom tenosti u kretanju.

25
Dodatak C1: Osnovi hidraulinog projektovanja

Statiki pritisak

Statiki pritisak je pritisak u mirnoj tenosti.

Zbog nestiljivosti vode, pritisak u zatvorenom sudu se iri nesmanjeno u
sve pravce.
Uzmimo za primer osnovicu suda kvadratnog oblika 1 x 1 cm, a visina
neka bude 1 m.

Koliki je pritisak na dno suda kvadratnog oblika?

Pritisak = SILA / POVRINA = Teina vodenog stuba / POVRINA

Pritisak = (0,1 dm x 0,1 dm x 10 dm x 1 kp/ dm3 ) / 1 cm

Pritisak = 0,1 kp/cm

Ako je povrina osnove vea, pritisak vodenog stuba ostaje 0,1 kp/cm.
Pritisak zavisi samo od visine vodenog stuba.

Pritisak vodenog stuba od 10 m je 1 kp/cm.

Kao to se vidi u dodatku A 1 kp/cm nije tano 1 bar, ali se kae da je 1 bar.

Radni pritisak

Radnim pritiskom se naziva pritisak tenosti koja struji, meren u jednoj datoj taki. Uslov za
strujanje tenosti je razlika u pritisku, zbog toga se menja vrednost pritiska po duini strujanja.
Brzina strujanja se poveava ako se popreni presek smanjuje.

Pri strujanju tenosti javljaju se gubici trenja u zavisnosti od prenika, duine cevi, od vrste cevi,
od oblika cevi, od viskoznosti tenosti i od brzine tenosti. Za tvrde polietilenske cevi gubici
usled trenja prikazani su u dodatku F.

Radni pritisak na datoj taki cevovoda dobija se tako to od statikog pritiska merenog na
poetku cevi oduzme pad pritiska usled gubitka trenja i oduzme ili doda vrednost pritiska od
razlike nivoa.

26
Dodatak C2: Izraunavanje pada pritiska u cevovodu

Prikaz pada pritiska u cevovodu po opisanoj teoriji hidraulike

daje se na jednom primeru.
Na slici se vidi vodeni toranj i cevovod. Odredimo vrednosti
statikog i dinamikog pritiska u razliitim takama.

Odreivanje statikih vrednosti pritiska

(voda miruje u cevima)
Vrednosti statikog pritiska odreuju samo visine vodenog
stuba:
Kao to je iz prethodnog prorauna ustanovljeno:
pritisak vodenog stuba od 10 m je 1 kp/cm,
pritisak vodenog stuba od 1 m je 0,1 kp/cm

Na ovaj nain u datim takama cevovoda vrednosti pritisaka su:

B 160m x 0,1 kp/cm = 16 kp/cm,
C = 16 kp/cm,
D (160 + 50) x 0,1 = 21 kp/cm,
E (160 + 50 + 75) x 0,1 = 8,5 kp/cm.

Odreivanje vrednosti dinamikog pritiska (voda tee u cevovodu)

Za odreivanje dinamikog pritiska potrebni su jo i sledei polazni podaci:
Tip cevi: tvrda polietilenska cev prenika 50 mm
Koliina vode koja protekne kroz cev: 80 l/min
Na osnovu datih vrednosti iz tabele tvrde polietilenske cevi (dodatak F) treba pronai vrednost
brzine protoka vode. Ta vrednost je dobra, jer nije dostigla vrednost kritine brzine od 1,5 m/s.

B. Statiki pritisak 16 kp/cm

Pad pritiska u cevi od 100 m je 0,3 15,7 kp/cm
C. Pad pritiska u cevi od 80 m je 0,8 x 0,3 = 0,24 15,46 kp/cm
D. Pad pritiska u cevi od 50 m je 0,5 x 0,3 = 0,15
Poveanje pritiska zbog visine od 50 m je 50 x 0,1 = 5 20,31 kp/cm
E. Pad pritiska u cevi od 100 m je 0,3
Poveanje pritiska zbog visine od 75 m je 75 x 0,1 = 7,5 27,51 kp/cm
Jednostavnije se izraunava na sledei nain:
Ukupan statiki pritisak je: 28,5 kp/cm
Ukupna duina cevi je: 330 m
Koliina vode: 80 l/min
Iz tabele se vidi da je pad pritiska u cevi od 100 m 0,3,
tada na duini od 330 m e biti:
3,3 x 0,3 = 0,99 kp/cm
Pad pritiska u taki E je: 28,5 0,99 = 27,51 kp/cm

27
Dodatak C3: Odreivanje karakteristika izvora vode

Dobijanje podataka o jednom izvoritu vode je mogue na sledei nain:

Na osnovu dobijenih podataka

Obino je dat pritisak vodovodne mree, to se moe smatrati statikim pritiskom na poetku
cevovoda.

Tabelarna metoda
Statiki pritisak je poznat, a znaju se i podaci prikljuka (prenik, mere vodovodnog sata). Prema
datoj tabeli odreuje se koliina vode kojom se raspolae.

Proraun zapreminskog protoka zalivnog sistama

Statiki bar 2 2.8 3.5 4 4.8 5.5
pritisak kPa 200 275 350 415 480 550
Sat za Priklju MAX MAX MAX MAX MAX MAX
vodu ni vod l/min l/min l/min l/min l/min l/min
13 mm
7.6 15 19 23 26 26
(1/2)
20 mm
15 mm 15 23 30 30 38 45
(3/4)
25 mm
15 26 30 38 49 57
(1)
20 mm
15 23 30 34 38 45
(3/4)
25 mm
20 mm 19 26 38 53 64 76
(1)
32 mm
19 45 64 76 83 83
(1 )
20 mm
15 26 30 34 45 45
(3/4)
25 mm
25 mm 19 30 53 68 76 76
(1)
32 mm
19 53 91 98 114 130
(1 )

Radni bar 1.7 2 3 2.4 3.5 3.8

pritisak kPa 175 200 310 240 345 380

U tabeli podaci za prikljuni vod odnose se za materijal cevi od tvrdog polietilena.

U sluaju bakarne cevi treba smanjti vrednosti za 7,6 l/min, a kod pocinkovanih cevi za 19 l/min.
Radni pritisak je pritisak na poetku zalivnog sistema, od ega treba oduzeti gubitke pritiska u
sistemu zalivanja. Vrednosti zapreminskog protoka su za brzine strujanja od 1,5 m/s.

28
Merenje podataka uzimanjem vode
Ovaj zadatak se moe uraditi na dva naina:
Ureajem za merenje karakteristika pritiska.
Ureajem za merenje pritiska uz korienje obinih pomonih sredstava.

U nastavku se opisuje jedan vrlo jednostavan nain utvrivanja karakteristika pritiska

Potrebna su sledea pomona sredstva za merenje:

Mera pritiska povezan sa prigunim ventilom;
toperica;
Jedan sud sa poznatom zapreminom.
Pre poetka merenja treba proveriti da li su sve slavine
zatvorene. Merenje je najbolje izvoditi u vreme kada je
vodovodna mrea optereena (po podne ili predvae). Mera
pritiska koji je povezan sa prigunim ventilom montira se na
slavinu i pusti se voda. Na ureaju za merenje pritiska pomou
prigunog ventila podeava se eljeni pritisak radne take, npr.
3 bara i topericom se meri vreme za koje e se sud od 10 l
napuniti. Pomou izmerene vrednosti moe se utvrditi kapacitet
izvorita vode, npr. ako je izmereno 20 sekundi, tada je koliina
vode 30 l/min.

Dodatak C4: Hidrauliki udar (waterhammer)

Efekat hidraulinog udara je uticaj inercije tenosti koja struji, koji u cevima veih prenika
ili u sluaju velikih brzina strujanja moe dovesti do pucanja cevovoda.

29
Dodatak D: Potreba zelenih povrina za zalivnom vodom
Kicz Szendri: A zldfelletek fenntartsa (Odravanje zelenih povrina),
MGK 1980, Budimpeta

Potreba biljaka za zalivnom vodom

Potreba biljaka za vodom zajedniki ine transpiracija i isparavanje tla pokrivenim biljkama.
Jedan deo ove koliine biljke dobijaju iz atmosferskih padavina, a ono to nedostaje je potreba za
zalivnom vodom. Koliinu odreuju meteoroloki inioci (suneva svetlost, temperatura,
padavine, koliina vodene pare vazduha, vetar), osobine tla i potrebe biljaka za vodom.

Meteoroloki faktori

Sa aspekta zalivanja veoma je vana veza temperature sa potrebom biljaka za vodom i koliina
vode za vreme vegetacionog perioda.
Rasporeenost padavine je i prostorno i vremenski veoma varijabilna (promenljiva)
Pri odreivanju kapaciteta zalivnog sistema treba raunati sa 75% verovatnoom padavina,
odnosno onom koliinm padvine na koju moemo raunati u vie stotina godina 75 godina.
Naime kapacitet zalivnog sistema treba raunati za godine koje su sunije od prosenih.
Za poveanje vodene zalihe tla travnjaku treba bar 3 mm, ipraju 5 mm, a drveima je potrebna
znatno vea koliina vode od ovih, jer kronja drveta zadrava odreenu koliinu vode (ali
dostizanjem te kritine koliine, voda dospeva i do sloja zemlje iznad korenja i tako dospeva do
korenskog sistema.
I vetar ima uticaj na raspodelu vode za vreme zalivanja.

Osobine tla

Polovinu-treinu zapremine tla ispunjavaju pore. Pore su delom ispunjene vodom, delom
vazduhom. Njihov optimalni procentualni odnos za svaku biljku je razliit. Za travnjake npr.
najpovljniji je odnos 30% vazduha.
Jedan deo kapaciteta vode biljkama je nedostupna jer je vrsto vezan deliima tla. To je
takozvana mrtva voda. Ostali deo vode stoji na raspolaganju biljkama. Jedan deo te raspoloive
vodene zalihe biljke mogu lako, a drugi deo tee primiti.
Kod zalivanja cilj je da se vodena zaliha onog dela koje biljke lako mogu da prime, ne smanji.
Ovo je veoma vano kod ledina i travnjaka koji se esto kose, jer se kod okrnjenih biljaka posle
koenja smanjuje vrednost osmotikog pritiska (na jednu desetinu) koji regulie sposobnost
upijanja vode.
Opskrba biljaka vodom ne zavise samo od fizikih osobina tla, ve i od debljine sloja tla iz kojeg
biljka crpi vodu. Kod travnjaka to je 20-25 cm, kod ipraja 40-60 cm dok kod drvea to je
50-100 cm. Na kosinama mo upijanja vode je slabija nego na ravnim povrinama; vea pod
rastinjem nego na goletima.

30
Potreba biljaka za vodom

Voda je biljkama rastvara, transporter i elementarni hranljivi element. Rashlauje njihova

vlakna i obezbeuje njihov unutranji napon.
Potreba za vodom se razlikuje po vrsti biljaka i njihovom asortimanu.
Potreba za vodom travnjaka, nezavisno od toga da li je vrsta trave livadska ili engleska ili neka
druga vrsta, moemo rei da je osrednja.
Potreba za vodom zavisna je i od opskrbljenosti tla sa hranljivim materijama. Od ukupne mase
korenja trave vei deo (3/4) se nalazi u gornjem sloju tla do 10 cm dubine. Do 20% korenja je u
zoni u sledeih 10 cm, a ostali deo se nalazi u veoj dubini. Uestalo koenje trave utie na
dubinu korenske zone i na masu korenja. Poeljno je vetakom kiom natapati zemlju travnjaka
od 20 25 cm dubine. Svako koenje treba da prati zalivanje. Za vreme velikih vruina
isparavanje je vee nego to biljke mogu preko korenja primiti iz tla. Deficit vode
nadoknaujemo osveavajuim zalivanjima, koja vodenu zalihu zemlje neznatno poveavaju.
Zalivanje cvenjaka je pomou manje intenzivnog, finog rasprivaa prenika 4 7 mm.
Usled estog zalivanja travnjaka sa manjim vodenim koliinama (prema prohtevima travnate
povrine), vei deo korenja e se razviti u gornjem sloju tla gde je vlaga vea. Time e biljke
postati osetljivije na promene temperature i promene vlanosti tla i opae mo njihovog
prilagoavanja. Ako je potreba biljaka za vodom vea nego to njihov teren moe obezbediti,
poteba biljaka i za zalivanjem je jo izraajnija. Oito je da se uestalim zalivanjem sa manjim
dozama vode, potrebe biljnog zasada dvaju nivoa se ne moe podmiriti. Reenje je u zalivanju sa
veom koliinom zalivne vode (60 80 mm) primenjene po potrebi sprej zalivanjem ili
povrinskim zalivanjem.

Utvrivanje potrebne koliine zalivne vode

Za utvrivanje koliine potrebne vode kod biljaka postoje vie metoda, iji se rezultati manje
vie razlikuju.
Obrazac PETRAOVI Et = k r t vie je primenljiv za dimenzionisanje delova zalivnog
sistema, nego u dnevnoj praksi zalivanja.
PETRAOVI svojim obrascem odreuje koliinsku potrebu vode na ovaj nain:
t = mesena prosena temperatura
r = je odnos broja moguih i stvarnih sunanih sati u mesecu
k = je jedan bioloki faktor
Poslednji faktor sadri i agrotehnike inioce ije se zajedniko dejstvo javlja u viem stablu i
veoj povrini lia.

k kod travnjaka je veliine 0,8 0,9.

Doza vode u jednom zalivanju kod travnjaka treba da je barem 25 30 mm. Ne treba normu
zalivanja, nego uestalost zalivanja menjati po potrebi.
Odreivanje vremena startovanja zalivanja moe nam olakati praenje dnevnih podataka o
padavinama, temperaturi vazduha.
Prosena dnevna Potreba za vodom
temperatura
20 C 3 mm/danu
24 C 4 mm/danu
26,5 C 5 mm/danu
28 C 6 mm/danu

31
Potreba travnjaka za vodom

Mesto Zbir isparavanja tla i transpiracije (mm)

U IV. V. VI. VII. VIII. IX. Ukupno
mesecu
Budimpeta 40,0 79,7 98,3 120,0 114,2 78,2 530,4
Debrecen 38,6 88,0 109,4 131,4 111,4 83,1 561,9
Segedin 42,0 94,1 116,0 142,7 123,3 93,1 611,2
Peuj 42,0 82,7 103,4 126,7 123,8 87,7 566,3
Sombathej 30,4 60,0 74,4 90,9 92,8 60,6 409,1

Potreba travnjaka za zalivnom vodom

Mesto Potreba za vodom smanjena sa 75% - nom verovatnoom ukupne padavine

(mm)
U IV. V. VI. VII. VIII. IX. Ukupno
mesecu
Budimpeta 5 36 56 95 92 60 344
Debrecen 17 50 65 98 76 61 367
Segedin 13 57 70 121 95 66 422
Peuj 0 35 67 94 87 60 343
Sombathej 2 16 25 34 44 28 199

Broj zalivanja travnjaka po mesecima

Mesto Zbir isparavanja tla + transpiracije (mm)

U IV. V. VI. VII. VIII. IX. Ukupno
mesecu
Budimpeta 1 2 4 4 4 4 19
Debrecen 1 3 3 6 4 3 20
Segedin 1 3 4 7 5 3 23
Peuj 1 2 3 6 5 2 19
Sombathej 0 1 1 4 2 1 9

Gubitak rasprene koliine vode usled isparavanja kod zalivanja sprej rasprivaima

Procentualni gubitak rasprene koliine vode usled isparavanja

Intenzitet kvaenja
Kod dnevnog Kod nonog
mm/h
zalivanja
3-5 40 % 20 %
5-15 30 % 20 %
Preko 15 20 % 10 %

32
Dopuna E: Planiranje koliine vode
Koliina rasprene vode (koliina padavine)
Najvaniji parametar zalivnog sistema je koliina rasprene vode (precipitation rate). Poto se
ravnomerna raspodela rasprene vode postie na povrini pravilnog kvadrata odnosno trougla,
samo na ovaj nain se moe i tumaiti.
Jedinica mere koliine rasprene vode je mm/h, i to je koliina vode koju sistem moe izbaciti za
jedan sat.
Desna slika prikazuje raspodelu rasprene vode za idealno preklapanje rasprivaa.

Izraunajmo koliinu izbaene vode ako je radijus mlaza 10 m, na povrini koju obuhvataju
kvadratno rasporeeni rasprivai S = L = 10 m.

Svaki raspriva unutar kvadrata izbaci koliinu vode od 6 l/min, za 1 as:

4 x 6 l/min x 60 min = 1440 l

Zalivana povrina je 100 m, tako koliina izbaene vode je:

1440 l / 100m = 14,4 mm, odnosno koliina vode je: 14,4 mm/h.

Na slian nain se utvruje koliina izbaene vode pri trouglastoj raspodeli rasprivaa.

Sreom, u katalogu TORO za svaki raspriva je data oekivana koliina vode u sluaju
kvadratne , i trouglaste raspodele.

MPR
MPR = Matched Precipitation Rate, odnosno, ravnomerna raspodela koliine vode na slici
povrine kvaenja.
Npr. Pojedini rasprivai samo meusobnom dopunom (sa 4 ili 3 rasprivaa) mogu postii
ravnomernu raspodelu koliine izbaene vode na zalivanoj povrini.
Na sledeoj slici vidi se da povrinu 1 4 rasprivaa, povrinu 2 3 rasprivaa, povrinu 3 2
rasprivaa, a povrinu 4 1 raspriva zaliva, pa je ipak koliina rasprene vode ravnomerna.

33
U sluaju izbora rasprivaa tipa 570 zbog mlaznica MPR nije potrebno uskladiti koliine vode,
jer mogu u jednoj zoni da rade bilo koje kombinacije mlaznica, rasprena voda e biti
ravnomerno rasporeena, nezavisno od ugla i radijusa prskanja.

Dodatak F: Tabela pada pritiska

U tabeli na sledeoj strani data je brzina vode i pad pritiska u tvrdoj polietilenskoj cevi duine
100 m, za razliite koliine protekle vode. Osenene povrine oznaavaju koliine vode ispod
vrednosti brzine od 1,5-2 m/s. Prekoraenjem ove brzine moe doi do efekta hidraulinog
udara. Vidi dodatak C.

34
35