EKSPERIMENTALNO POSTROJENJE ZA UTVRIVANJE OPTIMALNOG NAINA UPRAVLJANJA PUMPNIM AGREGATIMA ZA VODOSNABDEVANJE 1.

OPIS PROBLEMA KOJI SE REAVA EKSPERIMENTALNIM POSTROJENJEM Potronja vode u sistemima za proizvodnju i distribuciju vode za pie, znaajno varira tokom 24 asa. Nou je potronja jako mala, skoro da je i nema, dok je tokom dana viestruko vea. Uglavnom se izvorita mogu podeliti na dva tipa. Prvi tip izvorita predstavljaju ona koja imaju po jedan bunar iz kojih se voda direktno crpi i potiskuje u vodovodnu mreu. Drugi tip pretstavljaju izvorita koja imaju sistem bunara, odakle se voda putem pumpi ili natega prebacuje u crpne bazene, a odatle pomou veih pumpnih agregata u vodovodni sistem. Centrifugalne pumpe i pripadajua oprema (cevni sistem, ventili) predstavljaju dva serijski povezana sistema. Promena protoka se moe regulisati na neki od sledeih naina: primenom prigunih ureaja bypass kontrolom kontrolom broja obrtaja pogonskog motora pumpe Pri izboru novih sistema upravljanja pumpnim agregatima treba obratiti panju na mogunost njihove primene u ekstremnim reimima eksploatacije. U cilju pronalaenja optimalnog naina upravljanja radom centrifugalnih pumpi, potrebno je utvrditi specifinu potronju energije za svaku od tri mogue varijante promene protoka. Promena protoka pumpe pomou prigunih ureaja, ve se primenjuje na crpnoj stanici koja je sluila kao eksperimentalna. Za ovu varijantu nije bilo potrebno ugraivati nikakvu dodatnu opremu ili elemente, ve se zadatak svodio na utvrivanje specifine potronje energije upotrebom prigunog ventila koji se nalazi na potisnom cevovodu pumpe. Kod bypass sistema regulacije, elektromotor i pumpa rade u optimalno izabranom reimu a regulacija protoka koji se daje u vodovodnu mreu vri se vraanjem dela vode u usisni vod pumpe. Naime, kada pritisak u sistemu dostigne odreenu vrednost koja je zadata pomou pritisnog ventila, otvara se preliv i voda cirkulie u kratkom spoju. Sistemi sa regulacijom brzine, karakteristiku pumpe menja tako to potisnu visinu (koja se generie u pumpi) podeavaju prema zahtevanim parametrima cevovoda i eljenog protoka. Na crpnoj stanici eriz za promenu broja obrtaja pumpe korien je frekventni regulator, koji je vezan za na pumpni agregat sa asinhronim elektromotor snage 30 kW. Frekventni regulator je marke OMRON Varispeed E7; model: CIMR E7Z 4037.

Za potrebe eksperimenta frekventni regulator je pozajmljen od firme MIKRO KONTROL Beograd.

Na gore navedeni nain su stvoreni uslovi da se izvri eksperimentalno utvrivanje specifine potronje energije za sve tri varijante upravljanja protokom pumpe Eksperimentalni postrojenje je proisteklo kao rezultat rada i istraivanja u okviru projekta br. 0042 b pod nazivom: Korienje energije u vodosnabdevanju Optimizacija pumpnih sistema za vodosnabdevanje gradova, koji je finansiralo MNT u okviru programa Energetske efikasnosti, uz korienje opreme firme MIKRO KONTROL - Beograd 2. STANJE REENOSTI PROBLEMA U SVETU PRIKAZI I ANALIZA POSTOJEIH REENJA Poveanje energetske efikasnosti je veoma znaajno u svim oblastima privreivanja. Optimizacija pumpnih sistema za vodosnabdevanje gradova zauzima znaajno mesto u oblasti energetske efikasnosti, jer tu postoji velliki prostor za smanjenje potronje energije koja predstavlja jedan od

najvanijih resursa. U pogledu korienja energije i primene sistema upravljanja u vodosnabdevanju naih gradova koristi se tehnologija na nivou osamdesetih godina. Gore navedeni nani upravljanja (primenom prigunih ureaja, bypass-a i promenom broja obrtaja) protokom pumpnih agregata su poznati, ali cilj izgradnje eksperimentalnog postrojenja je utvrivanje optimalnog naina upravljanja pre svega sa stanovita energetske efikasnosti, uzimajui u obzir i mogunosti dalje automatizacije rada kompletne crpne stanice. U svetu se trenutno najvie koriste sistemi sa daljinskim nadzorom i upravljanjem crpnih stanica. Posmatrajui Q H karakteristiku, tj. zavisnost napora H od protoka Q, neke karakteristine pumpe, uoava se da se kod sistema sa priguenjem poveava napor pri poveanju gubitaka (strmije karakteristike cevovoda). Ovo dovodi do smanjenja protoka, odnosno poveanja napora, jer se poveava koeficijent karakteristike cevovoda sa poveanjem koeficijenta gubitaka u prigunom ventilu. Ovo dovodi do smanjenja protoka, odnosno do pada pritiska u cevovodu koji se menja sa kvadratom protoka a definisan je karakteristikom cevovoda. Iz ovoga se zakljuuje da su sistemi u kojima se regulacija protoka, vri guenjem cevne mree, sistemi istog gubitka i zahtevaju velike eksploatacione trokove. Sistemi sa regulacijom broja obrtaja karakteristiku pumpe menjaju tako to napor podeavaju prema datoj karakteristici cevovoda i eljenom protoku. Sa aspekta potronje energije, ovaj sistem je najracionalniji. Kod bypass sistema regulacije, elektromotor i pumpa rade u optimalno izabranom reimu a regulacija protoka koji se daje u vodovodnu mreu vri se vraanjem dela vode u usisni vod pumpe. Naime, kada pritisak u sistemu dostigne odreenu vrednost koja je zadata pomou pritisnog ventila, otvara se preliv i voda cirkulie u kratkom spoju.

Slika 1. Oprema na bunaru za daljinski nadzor i upravljanje

Veliki broj naih vodovodnih sistema ima izvorita u blizini velikih reka, na relativno velikom prostoru, odakle se voda doprema u crpne stanice a odatle u vodovodnu mreu. Brojne posade mainista koje deuraju u tri smene su zaduene za obilazak bunara i komunikaciju sa dispeerom, sa kojim u dogovoru pokreu ili zaustavljaju pojedinane pumpe na crpnim stanicama i bunarima. Kao i obino, ljudski faktor je nedovoljno pouzdan , to prouzrokuje greke koje se ogledaju u netanom i neblagovremenom izvetavanju.

Poseban problem predstavlja zatita pumpnih agregata. Prilikom ukljuivanja i iskljuivanja ureaja, dolazi do elektrinih, mehanikih, pa i hidraulikih udara. Ovaj problem je posebno izraen kod bunara kojiima je smanjena izdanost u periodima godine kada je potreba za vodom velika, a mogunosti proizvodnje smanjene. Problem svih zatita i regulacija moe se reiti ugradnjom hidristatikih senzora nivoa, koji se povezuju direktno na frekventne regulatore, koji uz pomo ugraenog PID regulatora menjaju proj obrtaja pumpe, odravajui nivo vode u bunaru konstantnim. Na ovaj nain motori pumpi su potpuno zatieni, izbegnuti su udari pri njihovom pokretanju i zaustavljanju , a istovremeno se vri i uvanje bunara (crpi se onoliko vode koliko je mogue). Usled lokacije bunara i specifinih potreba (koliine podataka koje treba prenositi), eljene brzine uvoenja sistema za daljinski nadzor i upravljanje, kao i potrebe za investiciona ulaganja budu to manja, predlae se se komunikacija sa KKC putem SMS poruka. Na slici 1. ematski je prikazana oprema jednog bunara. Automat CSV komunicira preko komunikacionog porta sa frekventnim regulatorom, prati trenutna stanja regulatora (rad, kvar, alarm), pokree, zaustavlja i resetuje ga po potrebi. Automat CSV je tako koncipiran da je na njega mogue povezati i sve ostale signale bitne za praenje i rad bunara, kao i opremu za detekciju ulaska u objekat, kao i alarmna sirena. To mogu biti sledei signali: nivo vode u bunaru, temperatura statora motora, trenutni protok, kumulativni protok, trenutni pritisak, ulazak u objekat, zatita transformatora, zatita od rada na suvo, reim rada (lokalno/daljinski), i drugo. Automati CSV iniciraju slanje poruka o stanju dva puta dnevno, dok se pri nastupanju alarma i dogaaja poruke alju odmah po nastajanju takvog stanja. U automat CSV je upisana tabela telefonskih brojeva, na ije poruke automat reaguje, kako bi se spreilo neovlaeno raspolaganje informacijama i upravljanje bunarima. Iz komandnog centra se slanjem SMS poruke moe inicirati da bunar poalje poruku o stanju, moe se pokrenuti ili zaustaviti motor pumpe, ili promeniti zadata vrednost nivoa vode u bunaru. Ovo moe da se uradi i pomou obinog GSM telefona, ali je radi lakeg baratanja sa podacima i uvanja svih primljenih i poslatih poruka na lokaciji KKC instaliran PC raunar sa posebnim programskim paketom SMS server. 3. SUTINA IZRADE EKSPERIMENTALNOG POSTROJENJA Gore navedeni nani upravljanja (primenom prigunih ureaja, bypass-a i promenom broja obrtaja) protokom pumpnih agregata su poznati, ali cilj izgradnje eksperimentalnog postrojenja je utvrivanje optimalnog naina upravljanja pre svega sa stanovita energetske efikasnosti, uzimajui u obzir i mogunosti dalje automatizacije rada kompletne crpne stanice. U svetu se trenutno najvie koriste sistemi sa daljinskim nadzorom i upravljanjem crpnih stanica.

U strukturi proizvodnih trokova pijae vode elektrina energija zauzima najznaajnije mesto. U teoriji su odavno poznata reenja za upravljanje asinhronim motorima, ali su ona bila dosta skupa. Dananji nivo proizvodnih tehnologija omoguuje izradu opreme za frekventnu regulaciju po relativno niskim cenama. Korienjem eksperimentalnog postrojenja, utvreni su koeficijenti specifine potronje energije za sve tri vrste regulacije protoka pumpnih agregata. Takoe se vidi, da se primenom frekventnog regulatora ostvaruje najvea energetska uteda 11.5% , a u nekim ogranienim oblastima protoka i pritiska u mrei sistem bypassa moe biti najracionalniji. Sistem regulacije sa priguenjem je uvek sistem istog gubitka energije. Procenat utede energije moe biti i vii ako frekventni regulator vri regulaciju broja obrtaja u oblasti ekonominog i stabilnog rada pumpe i ako se optimizira rad pumpe s obzirom na izdanost bunara. Oblast ekonominog rada pumpe ograniava se najmanjim dozvoljenim stepenom korisnosti pumpe. Obino se ova oblast ograniava uslovom da se stepen korisnosti pumpe kree u granicama od 80 90% u odnosu na stepen korisnosti pumpe u optimalnom reimu rada. Primenom navedenih metoda energetska efikasnost postojeih centrifugalnih pumpi se moe poveati i do 20%. Na bazi izvrenih istraivanja, kada je u pitanju ekonomska opravdanost ulaganja u frekventnu regulaciju i mernu opremu za optimizaciju rada pumpnih agregata na pumpnim stanicama u vodosistemima za snabdevanje gradova, nedvosmisleno pokazuje svoju punu opravdanost. 4. DETALJAN OPIS REENJA EKSPERIMENTALNOG POSTROJENJA Sistemi regulacije eksperimentalno izvoenje Na crpnoj stanici eriz vodovoda Kraljevo, izvedena su tri razliita eksperimenta, kako bi se utvrdio optimalni nain upravlljanja centrifugalnom pumpom. a) Testirana je potronja energije variranjem stepena priguenja pri razliitim uslovima eksploatacije, b) Na postrojenju je projektovan i ugradjen baypass sistem i izvreno je testiranje utede energije kada se regulisanje protoka vri na ovaj nain, c) Izvrena je ugradnja frekventnog regulatora na istom demo postrojenju i izvrena merenja potronje energije pri razliitim uslovima eksploatacije, a) Regulacija priguenjem Posmatrajui Q H karakteristiku, tj. zavisnost napora H od protoka Q, uoava se da se kod sistema sa priguenjem poveava napor na raun smanjenja protoka. Iz ovog se zakljuuje da su sistemi sa regulacijom protoka promenom karakteristike cevovoda, sistemi istog gubitka i zahtevaju velike eksploatacione trokove.

Ventil za regulaciju priguenjemm

Potisni vod pumpe

Mera protoka kroz baypass

Priguni ventil na bypassu na baypass-u

Sl. 2. Izgled eksperimentalnog postrojenja na crpnoj stanici

Sl. 3. ematski prikaz eksperimentalnog postrojenja na crpnoj stanici

Regulacija pomou frekventnog regulatora Sistemi sa regulacijom brzine, karakteristiku pumpe menja tako to potisnu visinu (koja se generie u pumpi) podeavaju prema zahtevanim parametrima cevovoda i eljenog protoka. Sa aspekta potronje energije, ovaj sistem je najracionalniji. Na crpnoj stanici eriz frekventni regulator je vezan na pumpni agregat sa asinhronim elektromotor snage 30 kW. Frekventni regulator je marke OMRON Varispeed E7; model: CIMR E7Z 4037.

Sl. 4. Frekventni regulator postavljen na crpnoj stanici za potrebe eksperimentalnog postrojenja

Tabela 1 - Parametri regulacije priguenjem Srednji pritisak bar 4,85 5,15 4,95 5,10 4,90 Ra. protok l/s 20,895 19,090 16,792 14,292 14,520 Snaga/as kW/h 0,938 1 1,009 0,9 0,913 Specifina potronja kWh/m3 0,012 0,014 0,016 0,017 0,017 Odnos kWh/bar.m3 0,060 0,074 0,082 0,089 0,085

b) Regulacija bypass-om Kod bypass sistema regulacije, elektromotor i pumpa rade u optimalno izabranom reimu a regulacija protoka koji se daje u vodovodnu mreu vri se vraanjem dela vode u usisni vod pumpe. Naime, kada pritisak u sistemu dostigne odreenu vrednost koja je zadata pomou pritisnog ventila, otvara se preliv i voda cirkulie u kratkom spoju.

Tabela 2 - Parametri regulacije dobijeni primenom bypassa Srednji pritisak bar 5,00 5,00 5,00 5,05 4,90 5,15 5,15 5,10 4,80 4,80 5,00 Ra. protok l/s 18,055 18,257 16,464 17,171 15,984 16,641 14,267 14,242 14,040 14,671 14,318 Sr. protok Ukupni Snaga/as kroz bypass srednji protok l/s 0,555 1,035 1,818 1,818 1,919 2,5 4,267 3,762 3,257 3,156 3,914 l/s 18,611 19,292 18,282 18,989 17,904 19,141 18,535 18,005 17,297 17,828 18,232 kW/h 1,00 0,96 0,99 1,09 0,97 0,97 1,14 0,92 0,92 0,95 0,92 Specifina potronja kWh/m3 0,015 0,014 0,016 0,017 0,016 0,016 0,022 0,017 0,018 0,017 0,017 Odnos kWh/bar.m3 0,076 0,073 0,083 0,089 0,082 0,083 0,113 0,091 0,087 0,085 0,089

c) Regulacija pomou frekventnog regulatora Sistemi sa regulacijom brzine obrtanja, karakteristiku pumpe menjaju tako to napor podeavaju prema zahtevanoj karakteristici cevovoda i eljenom protoku.

Tabela 3 - Parametri regulacije dobijeni primenom frekventnog regulatora Srednji protok l/s Srednji pritisak bar Spec. potronja kWh/m3 5.15 0.481 5.01 0.405 4.91 0.451 4.74 0.426 4.69 0.406 10.39 13.38 13.65 16.46 17.43

Specifina potronja energije Kod sistema sa priguenjem specifina potronja energije se uvek dobija na maksimalnom protoku. Ako se podesi na nii protok, specifina potronja energije se progresivno poveava. Kod sistema sa regulacijom broja obrtaja, specifina potronja energije ne samo da opada sa opadanjem protoka nego pumpa dostie i optimalnu radnu taku i radi pri maksimalnom korisnom dejstvu.

Utvrivanje koeficijenata specifine potronje energije najbolji je nain za odreivanje optimalnog sistema regulacije protoka kod centrifugalnih pumpi. Za utvrivanje stepena korisnosti pumpe potrebno je odredii procentualno uee pojedinih protoka u odnosu na maksimalni u toku vremena i koeficijent specifine potronje energije. Podaci koji se odnose na procentualno uee pojedinih protoka u odnosu na maksimalni, a koji su korieni u ovom radu, utvreni su za vremenski period od godinu dana. Koeficijent specifine potronje energije, za navedene naine regulacije protoka, predstavljaju koliinu utroene energije za proizvodnju jedinice zapremine (1 m3) pijae vode.

a)

b)

Sl.5. a) Potronja energije po jedinici protoka; b) Koeficijenti specifine potronje energije za razliite vrste regulacije pumpe Energetska efikasnost U cilju sagledavanja vremena rada pumpnih agregata u reimu sa priguenjem, potrebno je za odreeni dui vremenski period pratiti parametre kao to su protok, pritisak, ukupni protok i broj agregata u pogonu. Tabela 4 - Stepen korisnosti dobijen poredjenjem regulacije sistema priguenjem i primenom frekventnog regulatora

Relativni odnos Stepen uea koeficijenata specifine potronje energije 21 32 100 32 19 45 86.3 38.84 17 9 83.5 7.51 15 1 80.4 0.80 13 5 76 3.8 11 8 73 4.38 < 11 2 60 1.2 UKUPNO: 88.53 Ako se proizvodi relativnih odnosa protoka u odnosu na maksimalni protok i relativnih odnosa koeficijenata specifine potronje energije saberu, dobija se stepen korisnosti sistema sa ugraenim frekventnim regulatorom u odnosu na sistem sa priguenjem. Uporeivanjem stepena korisnosti pumpe za sistem regulacije protoka sa promenom broja obrtaja pumpnog kola u odnosu na sistem regulacije protoka koji se vri guenjem cevne mree, vidi se da je on daleko vei. Najvei broj obrtaja sa kojim pumpa moe da radi ogranien je s obzirom na vrstou radnog kola i konstruktivna reenja uleitenja. U vodovodnim sistemima pumpe se pogone elektromotorima relativno malih snaga, pa se savremena regulacija ovih pumpi vri frekventnom regulacijom struje napajanja elektromotora. Frekventnom regulacijom broj obrtaja elektromotora se moe, ne samo sniavati, ve i poveavati. S obzirom na vrstou i reeno uleitenje broj obrtaja elektromotora se ne sme poveati vie od 20% od nominalnog broja obrtaja. Najmanji regulacioni broj obrtaja pumpe definisan je izrazom (7). Pri niim brojevima obrtaja stepen korisnosti pumpe opada. Uz ogranienje najmanjeg i najveeg regulisanog broja obrtaja (nmin, nmax), najmanjeg dozvoljenog stepena korisnosti pumpe i uslova da pumpa ne sme da ue u podruje nestabilnog reima rada, u dijagramu H(Q) karakteristika za razliite brojeve obrtaja kola pumpe izdvaja se podruje regulacije napornih karakteristika pumpe (oiviena povrina na sl. 4). Poveanje energetske efikasnosti centrifugalnih pumpi u pumpnim stanicama za vodosnabdevanje gradova je veoma znaajno, iz razloga to istraivanja pokazuju, da se na taj nain moe utedeti od 11.5 20% elektrine energije koja u ceni pijae vode zauzima najznaajnije mesto. Osim toga, elektrina energija je jedan od najvanijih resursa, pa se njenim racionalnim korienjem ostvaruje viestruka korist. Evidentna je ekonomska opravdanost ulaganja u frekventnu regulaciju i opremu za optimizaciju rada pumpnih agregata. 5. LITERATURA 1. Petrovi Z., Radievi B., Bjeli M., Poveanje energetske efikasnosti pumpnih postrojenja u vodovodu Kraljevo, Industrijska energetika 2004, Donji Milanovac, 2004. 2. Petrovi Z. i drugi, Elaborat razvojnog projekta MNT br. 42b Optimizacija pumpnih sistema za vodosnabdevanje gradova, Mainski fakultet Kraljevo, 2004. 3. Bogdanovi B., Spasi ., Bogdanovi-Jovanovi J., Mogunosti regulacije reima rada pumpe promenom broja obrtaja s obzirom na ogranienu oblast njenog stabilnog i ekonominog rada, Zbornik radova 13. Savetovanja jugoslovenskog drutva za hidraulika istraivanja, Soko Banja, 2002. 4. Bogdanovi B., Nikodijevi D., Vuli A., Hidrauliki i hidromehaniki prenosnici snage, Mainski fakultet Ni, 1998.

Protok l/s

Q/Qmax u toku ukupnog vremena rada