VISOKA STRUKOVNA KOLA ZA TEKSTIL

LESKOVAC

Redovne studije 2012./2013.

Studijski program : Konfekcija
Predmet : Odravanje i nega tekstila

TEMA:
Maine za industrijsko pranje vea

PROFESOR:
Prof. Dr Neboja Risti,

STUDENT:
Milan ivkovi
Br.indeksa:635/2011

Sadraj:
1.Maine za industrijsko pranje vea.....3
2.Mehaniki delovi ve maine.....4
2.1.Kuite maine.......
2.2.Amortizeri......
2.3.Kada.....5
2.4.Unutranji perforirani bubanj sa rebrima u kome se nalazi ve........
2.5.Vrata maine....6
2.6.Mehaniki filter.....
2.7.Prenos (remenica)....7
3.Elektrini delovi ve maine...8
3.1.Programator...
3.2.Hidrostat......9
3.3.Regulator temperature (termostat).10
3.4.Greja.....11
3.5Dvobrzinski elektro motor......12
3.6Pumpa za izbacivanje vode.....13
3.7.Kondezator....
3.8.Prekida (tastatura)....14
Literatura.15

1.Maine za industrijsko pranje vea

Maine za usluno ( industrijsko ) pranje vea koriste se u : studenskim
domovima, hotelima, bolnicama itd. Kapacitet ovih ma
Mehaniki delovi maina za industrijsko pranje vea su:
Kuite za koga privreni amortizeri, koji smanjuju njihanje bubnja
Kada ( spoljani bubanj )
Unutranji perforirani bubanj sa rebrima u kome se nalazi ve
Vrata maine
Mehaniki filter
Prenos ( remenica)
Elektrini delovi maine za industrijsko pranje vea su:
Dvobrzinski elektro motor
Programator
Nivostat
Regulator temperature ( thermostat )
Elektro ventili za dovod vode
Pumpa za izbacivanje vode
Kondezator
Prekida

Slika1. Ve maina Gorenje

2.MEHANIKI DELOVI VE MAINE

2.1.Kuite maine
Kuite masine je izraen od elinog lima , pojacano precku i ugaonim
stitnicama , pa je kompletno zatieno od korozije sa 2 sloja laka nanesenog
elektroforeskim ili elektrostatikim postupkom . Ponekad proizvodjaci izvode
zatitu emajliranjem .
U slucaju da je kuiste masine nagrieno korozijom , oteeno mesto oistiti
mirglom do sjaja metala , pa zatim u 1-2 sloja naneti etkom osnovnu boju , a
onda auto lakom ( sprej ) , 1-2 puta naneti odgovarajuu boju . Time je vek
kucista produzen za nekoliko godina.

2.2.Amortizeri
Da bi se spreila vibracija u toku rada maine,stavljaju se dva ili tri
amortizera.Obino ti amortizeri su opruni ali kod novijih maina su
hidraulini.Oni najvie dolaze do izraaja u toku rada centrifuge i privreni su
za kuite maine i kade.

Slika2.1Hidraulini amortizeri

2.3.Kada (spoljani bubanj)

Kada je u obliku supljeg valjka i izradjena je od presovanog lima koji se
emajlira u peci . Sastoji se od prednjeg dela - protivtega , koji je napunjen
betonom ili olovom i zadnjeg dela sa poklopcem . Donji deo kade u kojem se
pere ve , ojacan je na mestu gde smeten grijac . Protivteg je vezan sa kadom
metalnim ugaonim obrucem i zarafljen . Protivteg mora imati odgovarajucu
tezinu , da bi bio u ravnotezi sa elektro motorom , jer se kompletan sistem drzi
na dva ili tri oscilirajua oslonca ( amortizera ) . Kroz poklopac zadnjeg dela
prolazi centralna osovina bubnja sa pripadajucim elementima . Isto tako su na
zadnjem delu 2 ili 3 otvora za smestaj grejaca i termostata .

Slika 2.2. kada (spoljani bubanj)

2.4. Unutranji perforirani bubanj sa rebrima u kome se nalazi ve

Bubanj , koji je valjkastog oblika , smeta se u kadu . Izradjuje se od specijalnog
nerdjajuceg celicnog lima ( tzv. pohroma ). Po oblikuu bubanj je sav perforiran (
izbusen ) , a u njemu su smetena tri ili vise prebacivae vea pod uglom od 120
stepeni , pa u toku okretanja , pored prevrtanja vea , vri vrtloenje vode , pa se
na taj nacin pospesuje pranje . Bubanj je preko centralne osovine i rukavca
ucvrscen u kadu pomocu 2 dvostruka zatvorena lezaja , a oni su smesteni u
rukavcu zadnjeg dela kade .

Sprecavanje curenja vode oko centralne osovine usled okretanja se izvodi sa 1 ili
2 semeninga, a to je ujedno i zastita lezajeva od vlage , odnosno vode .

Slika 2.3. prohromski bubanj

2.5.Vrata maine
Vratanca maine su izradjena od hromiranog metalnog okvira u kojem je
smesteno staklo, koje je ispupeno prema bubnju , da se ve u toku pranja nebi
zadravao u vratima . Staklo je na metalni okvir ucvrsceno dihtajuom gumom .

Slika2.4. vrata maine

2.6.Mehaniki filter
Mehaniki filter se smeta izmeju kade i elektromotorne pumpe , kao zatita
pumpe od mehanikih otecenja i zacepljenja. Filter je uvek smeten na prednjoj
strani maine, radi lakse dostupnosti prilikom icenja. Ako je ugradjena
samoistea pumpa, onda nije potreban mehanicki filter .

2.5. mehaniki filter

2.7.Prenos (remenica)
Prenos snage sa pogonskog motora na bubanj vri se klinastim remenom i
dvema remenicama . Pogonska remenica je od aluminiuma i uvrena je na
osovinu elektromotora sa dva rafa . Gornja remenica na bubnju je takodje
izradjena od aluminijuma postupkom livenja pod pritiskom , a uvrena je na
centralnu osovinu bubnja imbusnim rafom sa osiguracem protiv
odvrtanja.Prenosni odnos je 1:6 do 1:7.

Slika2.6. remenica

3.ELEKTRINI DELOVI VE MAINE

3.1.Programator
Elektromehaniki vremenski relej sa velikim brojem kontakata , koji povezuju
funkcionalnu zavisnost prostorno rasporedjenih elemenata .
Svaki programator se sastoji iz osnovnih delova : - kuita, koje mehaniki dri
sve delove - motora programatora, kao pogoni programator - krivuljare ( brih i
sporih ) , za zatvaranje i otvaranje kontakata - blokirnog releja , za zaustavljanje
napredovanja programatora - reduktora brzine , koji redukuje brzinu motora
programatora - kontaktnih slogova na kontaktnoj ploci na koju se ukljucuje
zicana forma. Na slici 3.1 prikazan je izgled PG 0501 programatora koji
proizvodi " ISKRA " iz Kranja.

Slika 3.1.Programator

Motor programatora sa definisanim smerom obrtaja , sastoji se iz statorskog

namotaja , zatopljenog u plastinu masu , omskog otpora oko 10K .Statorski
namotaj se zatapa u plastinu masu radi zastite od prodiranja vode i mehanicke
zastite istog . Motan je zicom od 0,07 mm i ima preko 10000 namotaja . Rotor se
sastoji od stalnog magneta, koji je magnetisan po obodu . Kuite od mekog
elea daje oblik obrtnog polja . Uvruje se zavisno od tipa proizvoaa ,
lastinim repom , sarafim , ili metalnim ili plastinim zakakama .

3.2.Hidrostat

Slika 3.2.

Slika 3.3.

Hidrostat je element automatike u maini , kojim se vrsi uzimanje odreene

kolicine vode za predpranje , pranje ili ispiranje . Njegov elektrini deo je
bipolarni naizmenini prekida koji iskljuci dovod struje elektroventilom kada
maina primi odredenu koliinu vode , a potom ukljuci motor programatora .
Moze biti jednostruki ili dvostruki . Jednostruki hidrostat se ree upotrebljava ,
dok kod dvostrukih se upotrebljava za predpranje , kada je nivo vode vii , a
drugi za pranje kada je nivo vode nii . Kod jednostrukih hidrostata, funkcije i
oznake kontakata su sledeci :

Slika 3.4.

- Kontakt 11 - zajedniki radni kontakt za dovod napona

- Kontakt 12 - odvod za elektroventil - kontakt 13 - odvod za motor
programatora. Kod dvostrukih hidrostat , funkcije i oznake pojedinih kontakta su
slicni kao i kod jednostrukih , ali su samo upareni.
- Kontakti 11i 21 , odnosno 1 i I - zajedniki radni kontakti za dovod napona
9

elektroventilom predpranja , pranja te motor centrifuge i motor programatora kontakti 00:22 , odnosno 2 i II - odvod za elektroventil predpranja i pranja , te
centrifuge - kontakti 13 i 23 , odnosno 3 i III - slobodni kontakt i odvod za motor
programatora
Polovina hidrostat sa oznakama 21 , 22 , i 23 odnosno 1 , 2 , i 3 je za vii nivo
vode u sudoperu , dok je druga , sa oznakama 11 , 12 i 13 , odnosno I , II i III , za
nii nivo vode. Pri izbacivanju vode , operacije u hidrostatu su obrnute , a
vraanjem za niski nivo u prvobitni polozaj , omogueno je ukljuenje motora
centrifuge.

Slika 3.5. Hidrostat

3.3.Regulator temperature ( termostat )

Zavisno o tipu i vremenu proizvodnje maine, ugradjuju se temperaturni
regulatori sa fiksnom ili promenljivim temperaturom zagrejanosti vode.
Termostati sa fiksnom temperaturom sluze za direktno ili indirektno iskljuivanje
grejaa vode , dok isti ukljucuje programator , koji ne napreduje dok se voda ne
zagreje na predvidenu temperaturu ( napredovanje programatora sprecava
blokadni relej ). Zavisno od vrste vea , termostati mogu biti podeeni na razliite
temperature u opsegu 30-90C. U jednom kuistu mogu biti smetena 2
termostata sa 4 izlaza ( jedan par izlaza po termostatu ) , odnosno sa 3 izlaza ( po
jedan izlaz za svaki termostat i jedan zajedniki izlaz za oba termostata ) .

10

Tehnicki podaci : prikljucni napon 220 V , frekvencija 50Hz , struja opterecenja

kontakta 15A omskog ili 4 A induktivnog , kontakt na sobnoj temperaturi
normalno zatvoren .

Slika 3.6.Bimetalni termostat sa

odreenoj temperaturi

Slika 3.7.Kapilarni termostat sa promenjivom

temperaturom

3.4.Greja
Za zagrevanje vode u maini koristi se cevasti greja 2000-3000V. Greja je
ugraen u otvor zadnjeg poklopca kade ( kazana ) i zadihtan tvrdom gumom
Tehniki podaci : napon 220 V , frekvencija 50 Hz , snaga 2-3 kV , struje 9,113,5A i omskog otpora 16-24.

Slika 3.8. greja

11

3.5.Dvobrzinski elektro motor

Za sporo okretanje bubnja u oba smera i jednosmerno brzo okretanje istog ,
upotrebljava se dvobrzinski asinhroni motor sa kratko spojenim rotorom.
U jednom kuitu , nalaze se dva nezavisna motora sa zajednickim rotorom .
Svaki od motora ima po dva namotaja , radni i pomoni , jer su ovi motori
namenjeni samo za rad na monofaznu struju . Pomonim namotajem vezanim u
seriju sa kondezatorom , dobija se zaokretno momentno polje , osnovni uslov za
okretanje motora i poteznog momenta - mogunost da motor krene pod punim
optereenjem.Motor manje brzine je namotan sa tri kalema koji su spojeni u
zvezdu , gde su 2 kalema radna a jedan pomoni , iz razloga da se motor moze
okretati u dva nezavisna smera . Motor centrifuge je dvopolni sa dva namotaja,
gde je tacno definisan radni i pomocni , iz razloga to se motor uvek okrece u
jednom smijeru - levi smer gledano u pogonsku remenicu .

Slika 3.9. el.motor

12

3.6.Pumpa za izbacivanje vode

Za izbacivanje upotrebljene vode iz maine upotrebljava se centrifugalna pumpa
, a pogonski je monofazni asinhroni motor . To je izdvojeni element , osim kod "
Obodin " masine , gde je pumpa u sklopu pogonskog motora i izbacuje vodu
samo kada maina centrifugira .Crpna pumpa se sastoji iz dva osnovna dela i to :
elektromotora i turbine . Kao i svaki elektromotor i ovaj ima stator i rotor .
Statorski namotaj je vrlo jednostavan , te je u sluaju kvara mogue popraviti ga
ili premotati . Zavisno o snazi motora , debljina zice za premotavanje se krece
izmedju 0,4-0,6mm, a broj namotaja od 800do1200 . Pumpa ima nekoliko
osnovnih delova i to : ulaz , izlaz i turbinu u kojoj se slobodno vrti radno kolo .
Kod velikog broja obrtaja motora , radnim kolom koje je direktno spojeno sa
rotorom , zahvata se voda i potiskuje prema izlazu . Razdvajanje motornog i
turbinskog dela vrsi se pomou semeninga koji spreava prodiranje vode u
elektromotorni deo .

Slika3.1.0.Pumpa

3.7.Kondezator
Iako je kondenzator sastavni deo ve maine ( monofaznog motora ) , on se
posebno tretira, jer esto uzrokuje kvar u ve maini . Kondenzator slizi da
stvori obrtni momenat u konbinaciji sa pomonim namotajem i potezni
momenat. Uvek se veze u seriju sa pomocnim namotajem.

Slika 3.1.1.Kondezator

13

3.8.Prekida (tastatura)
Izborni prekida ili klavijaturna tastatura sluze za ukljucenje i iskljucenje :
masine ( glavni prekidac ) , termostata za otkuhavanje i prebacivanje na
normalno zagrevanje , motora centrifuge, pumpe za izbacivanje vode , bio
programa ili programa za vunu . Ovi prekidaci mogu biti dvostruki i visestruki ,
a izgled jednog od njih je na datoj slici .

Slika 3.1.2.Prekida (tastatura)

14

Literatura:
1.in.Miodrag S.Brankovi, "Rashladni i termiki ureaji", Via
tehnika kola u Niu, 2005.
2. http://www.vesmasine.net/
3.https://www.google.rs/search?
q=slike+ves+masina&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=51vCUZjMGJ
Cv4QSdnIHIAg&ved=0CCkQsAQ&biw=1280&bih=653

15