1.

Uvod Razvodnik paljen

1.Razvodna kapa

2.Razvodna ruka

3.Telo razvodnika

Razvodnik paljenja ima zadatak da visoki napon koji nastane u indukcionom

kalemu (bobini) razvede na svećice po redosledu paljenja u pojedinim
cilindrima.

Vratilo razvodnika donjim krajem je u vezi sa bregastim vratilom od koga

dobija pogon.

1
 U kapi razvodnika je na vrhu smeštena glavna elektroda oko koje ima onoliko
nepokretnih elektroda koliko ima cilindara u motoru. Na vratilu razvodnika je
rotor razvodnika koji na vrhu ima elektrodu, razvodnu ruku. Glavna elektroda
dobija visoki napon od indukcionog kalema, a razvodna ruka koja pri okretanju
klizi po glavnoj elektrodi, dovodi visoki napon redom na nepokretne elektrode,
od kojih kablovi visokog napona vode do svećica.

Budući da se dovođenje visokog napona s kape razvodnika na svećice

određuje redosledom paljenja određenog motora, prilikom skidanja kablova
visokog napona treba voditi računa da se prilikom ponovne montaže ne pomeša
njihov redosled.

2. Menjanje trenutka paljenja

Sagorevanje u motoru traje jednako dugo bez obzira na broj obrtaja motora.

Tako u praznom hodu nastaje paljenje neposredno pre nego što klip u taktu
kompresije dođe u gornju mrtvu tačku, odnosno, radna smeša koja sagoreva ima
dovoljno vremena da sagori i potisne klip prema dole.

Ako se povećava broj obrtaja motora, ima sve manje vremena za hod klipa
gore i dole, a isto tako i za sagorevanje. Zato pri većem broju obrtaja, trenutak
paljenja treba pomeriti napred, tako da se smeša zapali malo ranije nego što
klip dođe u gornju mrtvu tačku. Na takav nacin će biti dovoljno vremena za
sagorevanje radne smese - i kada klip radi brže.

Opisano podešavanje se može izvesti kod vozila koje imaju razvodnik

paljenja mnogo lakše i jeftinije, a naravno da to podešavanje treba izvesti
majstor u servisu.

Vozila novijeg datuma takodje mogu izvesti izvesna podešavanja, ali to mora
uraditi ovlašceni serviseri uz pomoc računara.

2
 Prekidac

Delovi prekidaca :

1.platinska dugmad

2.breg prekidaca

3.prikljucak kondenzatora

3
 3. Ovako radi prekidač

Na vratilu razvodnika nalazi se breg koji se naslanja na telo prekidača,

takodje i prekidač ima breg. Koliko motor ima cilindara – toliko osovinica -
vratilo ima i bregova (izbocina).

Kad se motor okreće, breg prekidača (2) podigne pokretni deo prekidača
(čekić) od nepokretnog dela (nakovnja), tada dolazi prekida primarnog strujnog
kruga.

Kada se osovinica razvodnika potom okrene – pokretni deo (čekić) sidje i

ponovno nalegne na nepokretni deo (nakovanj) i tako zatvori primarni strujni
krug. Na taj se način primarni strujni krug stalno prekida.

Kad se prekida primarni strujni krug, u primarnom se namotaju (indukcionom

kalemu - bobini) za kratko vreme indukuje napon od nekoliko stotina volti.
Takav bi napon pri razmicanju kontakata prekidača (platina) prouzrokovao
snažno varnicenje između njih, koje bi oštetilo kontakte.

Tako da se zbog gore navedenog mora ugradjivati još jedan elemenat koji se
naziva - kondenzator. Kondezator ima ulogu da smanji varničenje izmedju
platina tako što će ''višak'' struje da primi u sebe.

Za pravilan rad prekidača vrlo je važno da bude pravilan razmak između

kontakata - platina. Obično je između 0,3 i 0,5 mm.

4. Kondenzator

On omogucava brzo prekidanje strujnog kola, ima zadatak da u sebe primi

primarnu struju u trenuku rastavljanja kontakta prekidaca.

Kondenzator se nalazi na razvodniku, ciji je jedan pol spojen sa masom, a

drugi sa primarnim strujnim kolom. Kapacitet kondenzatora iznosi od 0,5 do
0,25 MF.

Ukoliko je kondenzator neisparavan nece funkcionisati baterijsko paljenje

primarnog strujnog kola, a time nece biti ni proizvodnje struje visokog napo

4
 5. Svećica

Svećica ima zadatak da obezbedi stvaranje varnice.

Na donjem delu svecice nalazi se navoj, pomocu koga se postavljaju-

ugradjuju na motor.

Kroz srediste svecice prolazi centralna elektroda,kroz koju prolazi struja

visokog napona, dok bocna elektroda prestavlja drugi pol.

Zazor izmedju ovih elektroda iznosi 0,5-0,6 mm. Postoje svecice sa dugim i
kratkim navojem.

5.1 Rad svećica

Da bi motor mogao postići odgovarajuću snagu iskra mora biti dovoljno jaka
da pouzdano zapali smešu goriva i vazduha. Zato razmak između elektroda
mora biti relativno velik. Međutim, što je veći razmak, to je veći i napon
paljenja.

Svećice automobila obično imaju razmak elektroda 0,4 do 0,8 mm. Razmak
treba povremeno pregledati i po potrebi podesiti, jer se elektrode s vremenom
troše. Ponekad se između elektroda nakupe ostaci sagorevanja koji premoste
razmak između elektroda, tada je iskra vrlo slaba ili se nepojavljuje.

5
Svećica se sastoji od:

1) navrtka za pravougaonike

2) telo izolatora

3) centralna elektroda

4) bocna elektroda

5) navoj

6) sestougaonik tela

Nepravilan razmak između elektroda, nije jedini uzrok slabog ili neredovnog
paljenja. Ogrebotina ili pukotina na izolatoru ili talog od ulja, vode ili čađi na
njegovoj površini mogu takođe prouzrokovati gubljenje napona i slabu varnicu.

Metalna podloska iznad navoja sprečava izlaženje radne smese između glave
motora i svećice.

S obzirom na to da su motori različitih osobina, treba upotrebljavati samo one

svećice koje za određeni motor propisuje proizvođač vozila.

Kod svecica obratiti paznju na oznake,jer su različite svećice za različite

motore, odnosno,treba obratiti paznju na -toplotnu vrednost svećica.

Svećice se dele po svojoj toplotnoj vrednosti, što znači po sposobnosti

odvođenja toplote s centralne elektrode na glavu motora i odatle na sistem za

6
hlađenje. Visoku toplotnu vrednost ima svećica s kratkim izolatorom. U tom
slučaju je površina kojom prima toplotu mala i svećica brzo odvodi primljenu
toplinu. Takva svećica je za motore dobrih radnih karakteristika.

Svećica s dugim izolatorom ima nisku toplotnu vrednost. Površina izolatora

koja prima toplotu je velika, a predavanje toplote sporo. Takva svećica je
prikladna za motore s manjim toplotnim opterećenjima, jer bi se u motorima s
velikim toplotnim opterećenjima pregrejala i prouzrokovala samozapaljenje
smese.

5.2 Dug i kratak navoj svećice

Navoj s kojim se svećica učvršćuje u glavu motora je različite duzine, što

zavisi o debljini glave motora. Nikad se ne smeju svećice s dugim navojem
učvrstiti u glavu koja je izrađena za ugrađivanje svećice s kratkim navojem, jer
bi onaj deo svećice koji zalazi u prostor za sagorevanje mogao oštetiti klip.

Svećica s kratkim navojem učvršćena u otvor s dugim navojem bi među

ostalim izložila sagorevanjui deo navojnog otvora, tako da bi kasnije bilo teško
učvrstiti odgovarajuću svećicu s dugim navojem.

7
 6. Sistem za paljenje radne smese – odrzavanje i konrtola

Svi elementi sistema za paljenje radne smese zahtevaju redovnu negu i

kontrolu tokom eksploatacije.

Akumulator – cistimo kleme, dosipamo destilisanu vodu. Uvek se dopunjuje

cistom destilisanom vodom!

Razvodnu kapu i ruku – kontrolisemo i po potrebi menjamo.

Platine – podesavamo (zazor, cistimo i menjamo na 10000 km).

Kondenzator – menjamo po potrebi.

Svecice – menjamo na 10000 km ili svake 2.god. ili na 30000km, ili u

zavisnosti od motora na 4.god. 60000km ili čak 8.god 120000km.

8
 7. Zaključak

Da bi motor normalno i pravilno radio potrebno je da razvodnik paljenja bude

naštelovan i postavljen na tačno određenom mestu kako bi se uskladile tačke
paljena između bregastog vratila , kolenastog vratila i razvodnika paljenja.
Znači potrebno je uskladiti sve tri tačke paljenja kod motora . Kod razvodnika
postoji još i fino popdešavanje, i postiže se tako što se razvodnik opusti i
zaokreće ulevo ili udesno po potrebi kako motor traži prilikom rada.

Na razvodniku nije moguće vršiti neke popravke, već ako ustanovimo neki
kvar na određenim delovima potrebno je delove zameniti ispravnim ili po
mogućnostima novim delovima.