Univerzitet u Nišu

Elektronski fakultet Niš

DIPLOMSKI RAD

Tema: Primena SCADA sistema u procesu

proizvodnje napitaka

Mentor: Student:

Doc. dr Saša S. Nikolić Vukašin Stojanović 15920

 Tema: Primena SCADA sistema u procesu proizvodnje
napitaka

ZADATAK:
 SCADA sistemi
 Predstaviti program Citect SCADA
 Proces proizvodnje napitaka
 Dati vizualizaciju rešenja

Komisija: Student:
1. Doc. dr Saša S. Niolić Vukašin Stojanović
Predsednik komisije Broj indeksa: 15920

2. Doc. Staniša Perić Datum prijavljivanja rada:

Član komisije .

3. Prof. Dr. Nebojša Mitrović Datum predaje rada:

Član komisije .

Datum odbrane rada:

2
1 Uvod....................................................................................................................................................5
1.1 Uopšteno o SCADA sistemima.....................................................................................................6
1.2 SCADA sistemi..............................................................................................................................7
1.2.1 Merno-regulaciona tehnika.................................................................................................9
1.2.2 Udaljena stanica.................................................................................................................10
1.2.3 Komunikacioni sistem........................................................................................................10
1.2.4 Nadzorno-upravljački centar..............................................................................................11
1.3 Povezivanje elemenata SCADA sistema u celinu........................................................................11
1.4 Softverska podrška SCADA sistema............................................................................................12
1.5 Opis programskog paketa..........................................................................................................13
2 Voćni sokovi.......................................................................................................................................14
2.1 Proizvodnja vocnih sokova.........................................................................................................15
2.2 Priprema voća pre ceđenja........................................................................................................16
2.3 Muljanje i ceđenje voća.............................................................................................................19
2.4 Klasifikacija i bistrenje voćnih sokova........................................................................................23
2.5 Pasterizacija...............................................................................................................................27
2.6 Čuvanјe voćnih sokova...............................................................................................................28
3 Zadatak..............................................................................................................................................30
3.1 Način rada..................................................................................................................................31
3.2 Objašnjenje rada sistema...........................................................................................................32
4 Vizuelizacija, objašnjenje i simulacija.................................................................................................33
4.1 Strane projekta..........................................................................................................................33
4.1.1 Početna strana...................................................................................................................33
4.1.2 Upustvo..............................................................................................................................34
4.1.3 Automatski režim rada.......................................................................................................35
4.1.4 Ručni režim rada................................................................................................................36
4.2 Privilegije i korisnički nalozi.......................................................................................................37
4.3 Alarmi........................................................................................................................................39
4.4 Cicode funkcije i opis dugmića...................................................................................................44
5 Zaključak............................................................................................................................................48
6 Literatura...........................................................................................................................................49

3
1 Uvod

U današnjem industrijskom okruženju, obično smo suočeni sa potrebom nadzora i

upravljanja raznim procesima. Takođe, javlja se i problem prikupljanja podataka. Nažalost, samo
mali deo podataka je moguće prikupiti na mestima koja su pristupačna. Telemetrija je nauka koja
se bavi sakupljanjem informacija na nekoj udaljenoj lokaciji i prenosom tih informacija do
pogodne lokacije gde se one mogu snimiti i obraditi. Za relevatne rezultate potrebna je što veća
količina podataka. Postoje različite metode za realizaciju upravljačkih algoritama i njihovu
implementaciju pri realizaciji nadzorno-upravljačkih sistema.

Današnji procesi su opremljeni različitim vrstama uređaja za merenje, kao i uređajima za

potrebe nadzora i upravljanja. Sa razvojem industrije računari su našli veliku primenu u
procesnoj industriji. Svaki proces, opremnjen tim alatima, može biti kontrolisan od strane
sistema koji je za to odgovoran. Sastavni deo gotovo svake industrijske aplikacije je SCADA. U
odnosu na telemetrijske sisteme, SCADA predstavlja novi koncept, koji ne prikuplja samo
infomacije i podatke sa udaljene lokacije, već vrši sofisticiranu obradu prikupljenih podataka i
izdaje komande.

Trend razvoja SCADA sistema je da se utvrdi standardizovan koncept, koji se može

prilagoditi potrebama i varijantama različitih tehnoloških procesa. Koristeći principe SCADA
sistema i odgovarajući programski paket, odrađena je digitalna prezentacija celokupnog procesa.
U nastavku rada predstavljan je isprojektovan nadzorno-upravlajčki sistem, njegove osnovne
funkcionalnosti i opisan je rad sistema.

Bitni parametri svakog industrijskog procesa su nivo i temperatura. U ovom diplomskom

radu će biti reči o mehaničkom sistemu, koji se može primeniti u širokom spektru industrije uz
adekvatne izmene za konkretan problem, koji bi trebao da izvršava. U ovom radu predstavljen je
SCADA sistem, koji prikazuje proces proizvodnje piva.

4
1.1 Uopšteno o SCADA sistemima

Uopšteno, sistem upravljanja u elektrotehnici čini skup elektronskih uređaja i opreme

koji obezbeđuju stabilnost, tačnost i elimininaciju štetnih prelaznih stanja u proizvodnim
procesima. Sistem upravljanja može biti različitog oblika i implementacije, od energetskih
postrojenja do mašina. Sistemi upravljanja su se razvijali tokom vremena, dok su tokom ranog
perioda razvoja upravljačke zadatke obavljali ljudi [9].
SCADA (engl. Supervisory Control and Data Acquisition) predstavlja komjuterizovani
sistem, široko distribuiran, koji se prvenstveno koristi za daljinsko upravljanje i nadzor procesa
ili postrojenja. SCADA sistem je sistem procesne automatizacije koji se koristi u prikupljanju
informacija pomoću senzora i instrumentacije, koji su locirani na udaljenim lokacijama kako bi
se ti podaci preneli i prikazali na centralnoj lokaciji, koja služi ili za upravljanje, ili za svrhe
monitoringa. Prikupljeni podaci koriste se za potrebe analize i generisanja upravljanja. SCADA
sistem je tako koncipiran hardver i softver, koji obezbeđuje fleksibilan skup funkcija za nadzor,
upravljanje i analizu procesa. Ona se realizuje u okviru računarske mreže, i po pravilu nadzire
rad jednog broja lokalnih stanica u mreži koje obavljaju akviziciju podataka, realiziju direktno
digitalno, kao i sekvencijalno upravljanje. SCADA sistemi obuhvataju širok spektar opreme,
podsistema i tehničkih rešenja, koji omogućavaju prikupljanje i obradu podataka o procesima
(udaljenim sistemima), i reagovanje na adekvatan način.

Konstantan tehnološki napredak savremenih računarskih sistema doprineo je razvoju

sistema i uređaja. SCADA sistemi danas predstavljaju osnovu savremenih nadzorno-upravljačkih
sistema, koji su našli široku primenu u procesnoj industriji, telekomunikacijama, sistemima za
proizvodnju i distribuciju električne energije, vode...

5
1.2 SCADA sistemi

SCADA sistem obezbeđuje sistem upravljanja, koji će omogućiti da svi operativni ciljevi
sistema budu ostvareni. Glavni ciljevi SCADA sistema su da: vrši nadzor, uspostavi upravljanje
nad sistemom i da osigura ponašanje sistema onako kako se od njega očekuje, redukuje radnu
snagu primenom automatizacije, skladišti podatke o ponašanju sistema, obezbedi informacije o
radu sistema i uspostavi efektivno upravljanje resursima sistema, uspostavi efektivno
funkcionisanje sistema, potencijalno smanjiti potrošnju električne energije, obezbedi sistem
uzbuđivanja koji će omogućiti da se nepravilno funkcionisanje sistema evidentira sa centralne
lokacije, koje ima za cilj da spreči veće havarije u sistemu. Osnovne funkcije SCADA sistema
su: akvizicija podataka, nadzor i procesiranje događaja, upravljanje procesom, hronologija
događaja i analiza, vizuelizacija procesa, skladištenje i obrada podataka, analiza, izrada izveštaja
i proračuna i dodatne funkcije po zahtevu korisnika [2].

SCADA sistem snižava troškove rada tehnološkog procesa i povećava sigurnost rada.
Primena SCADA sistema je dosta široka i najčešće je to u: proizvodnji i ditribuciji električne
energije i toplotne energije; petro-hemijskoj, metalno, prehrambenoj i građevinskoj industriji;
industriji vodosnadbevanja i prečišćavanja vode itd. Ovi sistemi predstavljaju srž moderne
industrijske infrastrukture [1].

6
 Slika 1. – Uloga i mesto SCADA sistema u distribuiranom upravljčkom sistemu

SCADA sistem je koncipiran hardver i softver, koji se sastoji iz nekoliko funkcionalno

povezanih celina. Osnovni elementi SCADA sistema su:

 Merno-regulaciona tehnika (engl. Instrumentation),

 Udaljena stanica (engl. Remote Station),

 Komunikacioni sistem (engl. Communication Network),

 Nadzorno-upravljački centar (engl. Central Monitoring Station).

Slika 2. – Jednostavan primer SCADA sistema

7
1.2.1 Merno-regulaciona tehnika

Merenje u automatskom upravljanju ima veliki značaj jer se neophodne informacije o

procesima, koji se odvijaju u objektu upravljanja, dobijaju u procesu merenja korišćenjem
mernih uređaja. Pod merno-regulacionom tehnikom se podrazumevaju uređaji koji su povezani
sa mašinama ili opremom u procesu koji se nadzire od strane SCADA sistema. Tipični
predstavnici su senzori za nadzor određenih parametara procesa i aktuatori, koji se koriste za
realizaciju upravljačkih signala od strane SCADA sistema.

Senzori su sastavni deo mernog uređaja. Senzor je je primarni, osetljivi element mernog
pretvarača koji vrši konverziju fizičkih veličina u električne signale. Na izlazu senzora se dobija
električni signal čija je vrednost proporcionalna ulaznoj merenoj veličini. Izlazi iz senzora mogu
biti analogni (kontinualne vrednosti) ili digitalni (diskretne vrednosti). Industrijski standardi za
izlazne analogne signale senzora su: 0-5V, 0-10V, 0-20mA i 4-20mA [5].

Tačno prenošenje izlaznog signala do centralne lokacije za obradu podataka je stalno

prisutan problem u upravljanju procesima. Tradicionalan pristup podrazumeva korišćenje
strujnog signala 4-20mA za prenos informacija. Prednost ovakvog prenosa je otpornost na
smetnje, manja cena ožičenja i mogućnost rada u eksplozivnim sredinama. Strujnim signalom se
detektuje prekid, dok se naponskim detektuje kratak spoj u kolu. Ukoliko je rastojanje između
upravljačkog sistema i perifernog mernog elementa veliko, naponski signal se mora pretvoriti u
strujni kako bi se izbegle smetnje koje su česte.

Aktuatori su upravljački motori koji se koriste za pokretanje i zaustavljanje izvršnih

organa. Poseduju analogne i digitalne ulaze koji se koriste za upravljanje. Digitalni ulazi se mogu
koristiti za pokretanje i zaustavljanje izvršnih organa, dok se analogni ulazi mogu koristiti za
kontrolu broja obrtaja motora ili pozicije ventila. Dok su senzori ulazni, aktuatori su izlazni
elementi merno-regulacione opreme.

8
1.2.2 Udaljena stanica

Merno-regulaciona tehnika osim što je povezana na proces ili mašinu koji se nadzire,
povezana je i sa udaljenom stanicom da bi se omogućilo upravljanje procesom ili mašinom na
udaljenoj lokaciji. Udaljena stanica služi za prikupljanje podataka sa opreme i njihov transfer do
nadzorno-upravljačkog centra. Udaljena stanica može biti udaljena terminalna jedinica (engl.
Remote Terminal Unit, RTU) ili programabilni logički kontroler (engl. Programmable Logic
Controller, PLC). Prema standardima Udruženja proizvođača električne opreme (engl. The
National Electrical Association, NEMA) programabilni logički kontroler definisan je kao:
„Digitalni elektronski uređaj koji koristi programabilnu memoriju za pamćenje naredbi kojima se
zahteva izvođenje specifičnih funkcija, kao što su logičke funkcije, sekvenciranje,
prebrojavanje, merenje vremena, izračunavanje, u cilju upravljanja različitim mašinama i
procesima”.

1.2.3 Komunikacioni sistem

SCADA sistem obuhvata i transfer podataka između centralnog računara sistema i

brojnih udaljenih stanica, kao i između centralnog računara i operatorskih terminala.
Komunikacioni sistem ima za cilj da obezbedi načine i sredstva kojima se podaci u okviru
sistema mogu prenositi. Komunikacioni sistem se sastoji od komunikacionih medija i opreme
potrebne za prenos informacija od i ka udaljenim stanicama. Medijumi koji se koriste mogu biti
žičani kabl, optički kabl, radio veza ili satelitska veza. Komunikacioni sistemi se prema vrsti
medija (nosioca komunikacije) dele na: žičane, bežične i optičke. Izbor opreme se vrši prema
vrsti, obimu informacija i daljine na koju se podaci žele preneti. Ovim se određuje tip veze, način
i brzina prenosa, vreme odziva i napajanje. Da bi na nivou komunikacionog sistema ostvarili
pouzdanu i efikasnu komunikaciju između elemenata SCADA sistema, raznorodnih po svojoj
arhitekturi, složenosti i načinu funkcionisanja, neophodno je postojanje komunikacionog
protokola, koji bi standardizovao skup komandi, memorisjke prostore i formate poruka. Pod
protokolom podrazumevamo unapred određen niz pravila. Protokoli za komunikaciju u SCADA

9
sistemima su napravljeni isključivo za rad u uslovima smanjene pouzdanosti komunikacije, kao i
da omoguće pouzdano dopremanje podataka, detekciju greške i tehnike za ponovno slanje
poruka.

1.2.4 Nadzorno-upravljački centar

Nadzorno-upravljački centar (engl. Supervisory Control Unit, SCU) predstavlja glavnu

jedinicu SCADA sistema. On je zadužen za prikupljanje podataka od strane udaljenih jedinica i
generisanje potrebnih akcija za bilo koji proces u sistemu. Pod terminom nadzorno-upravljački
centar podrazumeva se jedan ili više računara povezanih mrežom na kome se realizuje nadzor i
upravljanje procesom. Proces prikupljanja informacija i podataka je periodičan i iniciran je
događajima u procesu ili zahtevom operatera. Na osnovu prikupljenih podataka dobija se
informacija o trenutnom stanju sistema, analiziraju se performanse, formiraju se različiti
izveštaji, arhiviraju se podaci, vrši se daljinsko zadavanje komandi, definišu se referentni signali,
zadaju se recepture, sinhronizuju funkcije i određuju reakcije na pojedine akcije.

Centralni računar je srce nadzorno-upravljačkog centra. On predstavlja bazu podataka

gde se slivaju sve informacije vezane za stanje procesa, komunikaciju, upravljačke akcije,
greške... Centralni računar procesira dobijene informacije i prezentira ih operateru u
prepoznatljivom obliku.

1.3 Povezivanje elemenata SCADA sistema u celinu

Mernim uređajima, koji su u sklopu merno-regulacione tehnike, se prikupljaju

informacije u procesu merenja. Akvizicija podataka se ostvaruje prvo posredstvom udaljene
stanice skeniranjem ulaznih uređaja (merna tehnika). Zatim, nadzorno-upravljačka stanica
skenira sve PLC-ove posredstvom komunikacionog sistema. Prikupljene informacije se skladište
u bazu podataka centralnog računara, kojem je dodeljena uloga servera. Pristup podacima sa
servera vrši se pomoću specijalizovanog softvera. Operateri u nadzorno-upravljačkom centru
imaju mogućnost praćena stanja sistema i generisanja upravljačkih akcija. Upravljačke akcije se

10
definišu uz pomoć centralnog računara i generalno predstavljaju podatke koji se salju dalje PLC-
ovima, a oni dalje izvršavaju realizaciju upravljanja. SCADA sistemi obično imaju nekoliko
nivoa provere da bi se osigurao transfer komandi upravljanja od centralnog računara do uređaja.

Proces povezivanja i interakcije elemenata SCADA sistema odvija se ciklično. To je

veoma bitno zbog kontinuiranog praćenja procesa i reagovanja na promene. Razlikujemo
otvorene i zatvorene sisteme. Kod otvorenih sistema, omogućena je komunikacija između
različitih vrsta uređaja, dok je kod zatvorenih sistema omogućena komunikacija između uređaja
iste vrste (isti proizvođač). Otvoreni sistemi otklanjaju nedostatke koji postoje kod zatvorenih
sistema. SCADA sistemi uglavnom predstavljaju otvorene sisteme jer postoji informaciona
osnova i baza podataka [4].

U savremenoj teoriji upravljanja, projektovanje sistema zasniva se na poznavanju

sistema, njegove strukture i funkcionalnosti. Projektant mora biti upoznat sa karakteristikama na
osnovu tehnoloških šema, elektro projekta i opisa postrojenja. Od njega se očekuje da razume rad
sistema da bi u saradnji sa inženjerima i tehnolozima definisao na koji način će se obaviti nadzor
nad radom sistema i koje vrste komanda se mogu zadavati. Od SCADA sistema se očekuje da
omogući jednostavno specificiranje elemenata i jednostavno projektovanje interfejsa [3].

1.4 Softverska podrška SCADA sistema

Važan aspekt svakog SCADA sistema je računarski softver koji se koristi u okviru
sistema. Kada je softver dobro definisan, dizajniran, napisan, proveren i testiran, utiče se na
efikasnost sistema. Mnogi SCADA sistemi koriste specijalizovani softver pomoću kojeg se vrši
razvoj SCADA aplikacije. Specijalizovani softveri su konfigurisni za određene hardverske
platforme i ne mogu se kombinovati i povezati sa softverom i hardverom drugih proizvođača.
Danas postoji široki spektar standardizovanih, komercijalnih softvera, koji ispunjavaju sve
potrebne zahteve za realizaciju SCADA aplikacije. Ovakvi softveri su fleksibilniji i mogu se
kombinovati sa drugim vrstama hardvera i softvera. Specijalizovan softver se fokusira na procese
i upravljačku funkcionalnost, dok standardni softver stavlja akcenat na kompatabilnost sa
različitim hardverskim platformama i pratećom opremom.

11
 Veoma je važno adekvatno isplanirati projektovanje sistema i odabrati odgovarajući
softverski sistem. U zavisnosti od veličine i prirode SCADA sistema, softver može biti značajna
finansijska stavka kada je u pitanju razvoj, održavanje i proširenje sistema. Za postojanje jednog
SCADA sistema je nebitna oprema koja je upotrebljena već način na koji su pojedine softverske
funkcije realizovane.

Pri razvijanju nadzorno-upravljačkog sistema primenom SCADA softvera, pretpostavlja

se da postoji postrojenje sa pratećom mernom opremom i izvršnim organima, da je data
tehnološka šema i opis postrojenja kao i elektro projekat na nivou postrojenja. Istovremeno se
pretpostavlja da sistem obuhvata udaljene stanice, opremu za prenos podataka i telemetrijsku
mrežu. U skladu sa tim od SCADA softvera se očekuje da omogući jednostavno specificiranje
svih elemenata sistema kao i jednostavno projektovanje operatorskog interfejsa, koji predstavlja
najvažniju komponentu softvera.

SCADA softver omogućuje specificiranje funkcionalnih celina procesa i pojedinih

elemenata u okviru njega, grafički interfejs, animiranje procesa, real-time i hronološko praćenje
relevantnih veličina, alarmiranje u slučaju da dođe do prekoračenja definisanih vrednosti
određenih veličina i parametra, akviziciju, skladištenje i analizu tih podataka. Uporedo s
razvojem SCADA sistema nastala je i potreba za zaštitom podataka koji se prenose, kako
akvizicionih tako i upravljačkih informacija.

1.5 Opis programskog paketa

CitectSCADA je softverski paket, realizovan od strane softverske kompanije Citect,

danas Schneider Electric, vodećeg svetskog lidera u realizaciji digitalnih rešenja za
automatizaciju. CitectSCADA je dizajniran za korisnike koji zahtevaju integrisano hardversko i
softversko rešenje za upravljanje i monitoring industrijskih procesa. To je aplikacija kreirana za
personalne računare i predstavlja efikasan način korišćenja PC računara u sistemima upravljanja
industrijskim procesima.

Osnovnu arhitekturu CitectSCADA čine konfiguracija, runtime i drajveri. Osnovne

komponte CitectSCADA projekta: grafičke komponente, tagovi, alarmi, sistemske komponente,
komunikacione komponente, komponente I/O severa, Cicode/Citect VBA. Konfiguracija

12
uključuje sve zadatke koji su neophodni za pripremu i pokretanje projekata. Runtime je
implementacija projekta u realnim uslovima. Drajveri omogućavaju komunikaciju sa U/I
uređajima putem brojnih komunikacionih protokola.

CitectSCADA alatke su:

 Citect Explorer,

 Citect Project Editor,

 Citect Graphics Builder,

 Computer Setup Editor,

 Computer Setup Wizard.

Slika 3. Softverski paket

U nastavku rada, biće navedeni detalji pri radu u ovom softverskom paketu na projektu,
koji je vezan za proces proizvodnje voćnih napitaka.

2 Voćni sokovi

Prema definiciji voćni sok je proizvod dobijen mehaničkom preradom voća, koji nije
fermentisan. Voćni sok mora posedovati boju, ukus i aromu originalnog voća. Nije dozvoljeno
da voćni sokovi sadrže industrijske aditive (konzervanse, sintetičke arome i sintetičke boje).

Sve jačim razvojem nauke o ishrani čoveka, voćni sok je počeo dobijati i sve veću
vrednost. Danas se on ubraja u izvanredno hranljive i lekovite životne namirnice. Podjednako je
značajan kako za decu tako I za odrasle. Nije ni čudo što se u naprednim zemljama njegova
proizvodnja toliko povećala da je on postao piće koje se za jeftin novac može dobiti u svakom
automatu, fabrici, na ulici, u školi, u bioskopu itd.

Proizvodnja voćnih sokova predstavlja veoma snažnu i perspektivnu industriju u

svetskim razmerama. U Evropskoj Uniji se godišnje proizvede oko 11 500 miliona litara voćnog
soka. Najveći proizvođači su Nemačka (sa godišnjom proizvodnjom 2 800 miliona litara),
13
Francuska (1 600), Velika Britanija (1 400) i Španija (1 300). Naša zemlja proizvodi godišnje
oko 230 miliona litara voćnog soka, što nas svrstava u ozbiljne proizvođače u regionu, s obzirom
da Grčka proizvodi 187 miliona litara godišnje, Mađarska 127, Rumunija 111, Bugarska 106
miliona, Slovenija 40.

2.1 Proizvodnja vocnih sokova

Voćni sokovi se mogu proizvesti iz raznovrsnog voća, ali se najviše prave od jabuka,
grožđa i višanja. Kod ovih vrsta načini čuvanja (konzervisanja) su isti.

Za izradu voćnih sokova moraju se upotrebiti zdravi, sveži plodovi. Za ovu svrhu
prvenstveno služe industrijske sorte; ređe se koriste stone. Od voća se traži da ima sledeće
osobine: dovoljno šećera, kiseline, gorčine i mirišljavih materija. Ako sve ove osobine ne
poseduje jedna sorta, kombinuju se dve ili više, kako bi se postigao određen kvalitet soka.

Da bi se dobilo što više soka, pored načina presovanja od velikog značaja je i zrelost
voća, kao i njegove osobine. Zato se voće ne može se preraditi u sok u svakom stepenu zrelosti,
već samo kad je dostiglo određenu granicu. Isto tako je važno voditi strogo računa o čistoći
samih plodova, kao i o njihovom zdravlju. Poznato nam je da se na površini jabuka, grožđa,
višanja i drugih plodova nalaze milioni raznovrsnih klica, koje samo čekaju pogodan momenat
pa da kroz oštećenu pokožicu prodru u njegovu unutrašnjost, gde u voćnom šećeru i drugim
sastojcima nalaze odličnu hranu.

Ovi mikroorganizmi (nevidljivi golim okom) izazivaju kvar voća. Ako se ovakvi plodovi
cede onda se u sok unose i ove klice, koje mogu zatim izazvati i kvar soka. Zato se toliko i ističe
ne samo potreba čistog rada, već i čistih sirovina, kako bi se onemogućilo da nam uloženi trud i
troškovi ostanu bez rezultata.

Koliko god je važno da plodovi budu čisti, nije ništa manje važna i čistoća radnika,
sudova i sprava upotrebljenih kod izrade sokova. Što je više čistoće u radu, veća je garancija da
ćemo proizvesti zdravu životnu namirnicu.

14
2.2 Priprema voća pre ceđenja

Branje voća. Za proizvodnju voćnih sokova voće treba da je zrelo, ali ne i prezrelo.
Samo se u zrelim plodovima nalaze u najbolje međusobnom odnosu voćni šećer, kiseline i
mirišljave materije. Sa prezrevanjem menja se sadržina najvažnijih sastojaka, usled kojih voće
gubi u kvalitetu pa prema tome i isceđeni sok u vrednosti.

Branje treba obavljati ručno u hladnim jutarnjim i večernjim časovima, pri suvom
vremenu, kako bi se s jedne strane izbeglo zagrevanje voća i time mogućnost vrenja isceđenog
soka, a s druge eventualno razvodnjavanje soka, koje bi moglo nastupiti ceđenjem vlažnog voća.

Ako se mesto za preradu voća nalazi udaljeno od voćnjaka ili vinograda onda prevoz
treba obaviti pažljivo, za što manje štete po plodove, i u toku noći. Time se izbegava jako
zagrevanje voća, što može inače imati neželjene, loše, posledice po sok.

Obrano voće se odmah cedi, a najdalje u toku 48 časova. U krajnjem slučaju mora se
čuvati u hladnoj promajnoj prostoriji u tankom sloju (ukoliko nije upakovano), kako bi se
izbeglo zagrevanje, koje nastaje usled disanja plodova.

Slika 4. Berba jabuka

Sortiranje. Ukoliko se sortiranje ne izvrši na mestu berbe, što je najbolje (odeliti voće po
sorti, stepenu zrelosti i veličini) onda se ono obavlja na mestu prerade. Svaka sorta se posebno
izdvoji. Pri ovome treba paziti na zrelost plodova kao i njihovu veličinu. Odvojene sorte, koje se
odlikuju ovim naročitim osobinama (veća sadržina šećera, ili kiseline; jako mirišljave sorte itd.),

15
služe potom za mešanje u cilju dobijanja soka određenog svojstva. Ovako pažljivim sortiranjem
stvoriće se nekoliko grupa plodova, pa prema tome i nekoliko kvaliteta sokova. To daje
mogućnost kvalitetnije proizvodnje, pa time i boljeg unovčenja proizvoda. Sem toga, ovakav
način pripreme olakšava dalje radnje, kao što su ceđenje, mešanje, bistrenje itd.

Kod izbora sorti voća možemo reći za jabuke sledeće: najpodesnije su one sorte koje se
mogu jesti i u sirovom stanju odnosno koje su sočne, nakiselog ukusa i prijatnog mirisa.
,,Brašnjave“ jabuke, tj. one s malo soka nisu pogodne. U svakom slučaju kod izbora sorte treba
voditi računa i o činjenici da je sok lakše zakiseliti, dodatkom soka od kiselih jabuka, nego ga
zašećeriti. U našoj zemlji postoji mnogo domaćih i stranih sorti, pa je teško tačno odrediti koje bi
mogle jedine doći u obzir. U svakom slučaju mogu se neke navesti, kao: budimka, streknja,
kolačara (od domaćih); šampanjska reneta, zlatna parmenka, crvena kalvilka, jonatan, baldvin,
rombjuti, vajnsep, žuti njuton, delišes i druge (od stranih). Ukus potrošača igra ovde veliku
ulogu, pa se prema ukusu i izbor mora odredjivati. Za ostale vrste voća, od kojih se sokovi prave
daleko manje nego od jabuka, pitanje sorte nije toliko značajno.

Slika 5. Sortiranje jabuka po sorti, veličini

Pranje je veoma važna radnja u pripremi voća za ceđenje. Nјime se odstranjuju ne samo
prašina, pesak, ,slamčice, zemlja i sl. već i najveći deo mikroorganizama. Da bi se u ovome
uspelo voda za pranje voća mora biti pijaća, tj. sasvim čista. Voće se najbolje pere tekućom
vodom. To znači, da se ne sme u nekom sudu sa vodom voće više puta potapati i na taj način

16
prati, jer u tom slučaju u vodi ostaju klice koje se s jednog voća prenose na drugo, već se pranje
mora obavljati u takvom sudu koji omogućava oticanje vode. Kad se radi o potrebama
domaćinstva onda se voće može oprati u buretu sa rešetkastim dnom, koje se napuni voćem i
zatim poliva čistom vodom. Ako su u pitanju veće količine mogu se koristiti ručne mašine za
pranje, slične onim koje se primenjuju u industriji. Najzad, gde ima mogućnosti voće se pere pod
tuševima, ili u mašinama snabdevenim tuševima. Oprano voće se pre ceđenja najpre ostavi da se
malo prosuši, kako bi se sprečilo razvodnjavanje soka, čime bi se poremetio prirodan odnos
sastojaka voća.

Oprano voće se čuva do ceđenja u čistim sudovima ili prostoriji, kako bi se onemogućilo
ponovno prljanje.

Obraća velika pažnja na to da se berba obavi što je moguće čistije, kao i da se pri samoj
berbi izdvoje zaprljani plodovi. Ne pere se prvenstveno ono voće koje je udaljeno od prašnjavih
drumova, fabrika i drugih mesta; obavezno je pranje za sve plodove koji su bili prskani ili
zaprašivani kakvim sredstvom protivu bolesti štetočina (bordovska čorba, arsenovi preparati i
drugi), jer se time odstranjuju ova sredstva, koja bi inače bila opasna po zdravlje.

Slika 5. Industrijsko pranje jabuka

17
2.3 Muljanje i ceđenje voća

Čisti voćni plodovi se najpre seku odnosno muljaju a zatim cede. Sečenje kao i muljanje
imaju za cilj da se s jedne strane isitni tkivo plodova i tako razbiju ćelije u kojima je zatvoren
voćni sok, a s druge da se poveća površina voća koja se izlaže pritisku.

Muljače su drvene, ili od granitnog kamena. Ukoliko se grade od metala, najbolje je uzeti
nerđajući čelik. Ako se prave od nekog drugog metala, onda se on pre upotrebe mora premazati
lakom otpornim na voćne kiseline. Takav je slučaj i sa svim metalnim delovima prese. U
protivnom će kiselina razjesti metal (obično se radi o gvožđu ili bakru), pa će se time pokvariti
ukus i izgled soka, a kod veće sadržine bakra i njegova zdravstvena vrednost.

Muljača se primenjuje za grožđe, koštičavo i jagodasto voće dok se kod jabučastog voća
koristi seckalica, koja jabuke, kruške i slične plodove seče u tanke listove.

Slika 6. Seckalica za jabuke

U industriskoj proizvodnji muljača je ugrađena nad presom tako da se muljanje odnosno
sečenje voća automatski obavlja zajedno sa presovanjem.

Treba izmuljati samo onoliko voća koliko će se u toku dana iscediti. Nikako ne treba
ostaviti da izmuljano ili sečeno voće ostane preko noći ili i duže, jer vrlo lako može doći do
vrenja. Prevreo kljuk za nas nije interesantan, jer je u njemu najdragoceniji sastojak šećer
potnuno razoren.

18
 Da bi se kasnije prilikom ceđenja kljuka, dobilo što više soka, u zemljama sa razvijenom
industrijom voćnih sokova, dodaje se kljuku sredstvo proizvedeno iz plesni (encimatični
preparat), koji se u trgovini prodaje pod raznim izmenama kao: Uvarol, Uvaklarol, Pektinol,
Pektoklarol, ili naš Bioklarol i slični. Osobina ovog preparata je da razara izvesne materije voća
(pektine) te tako oslobađa veće količine soka iz ćelija. Na 1 kg. prethodno zagrejanog kljuka na
25°C, dodaje se od 3 do 7 grama ovakvog sredstva. Pošto se ostavi da deluje nekoliko časova,
kljuk se cedi.

Umesto upotrebe encimatičiog sredstva primenjuje se i blago zagrevanje kljuka, pa zatim

ceđenje. Razume se, da se može i bez ovih radnji dobiti zadovoljavajuća količina soka, ukoliko
se primeni odgovarajuća (presa).

Ceđenje ima za cilj izdvajanje soka iz razbijenih voćnih ćelija. Za ovu svrhu se koriste
razne prese, počev od običnih ručnih pa do velikih industrijskih, hidrauličnih (pak-prese). Za
grožđe i jagodasto voće upotrebljavaju se prese sa košem, a za jabučasto i koštičavo voće tzv.
pak prese. Kod poslednjih se voće pakuje u platno a ono se stavlja u drvene ramove, pa zatim
izlaže pritisku. Prinos soka je upotrebom ovih presa vrlo visok a ostatak voća posle presovanja
suv.

Svi metalni delovi prese moraju biti dobro izolovani od dejstva voćnih kiselina, što znači
pažljivo premazani lakom koji je otporan na kiseline. Samo će se tako sprečiti nepoželjan uticaj
gvožđa na sok (u dodiru sa gvožđem sok menja boju, crni nastaje vezivanje gvožđa prese sa
taninom-materijom iz voća koja daje soku gorak ukus). Ne treba ponovo naglašavati da presa
mora biti čista kako ne bi klice iz prljave prese prodrle u sok.

Da bi se presovanjem dobilo što više soka potrebno je voditi računa o sledećem:

1. Prinos soka zavisi od vrste, sorte i zrelosti voća.

2. Tip prese ima veliki uticaj na prinos; kod hidrauličnih presa dobija se skoro 100%
više soka nego kod prese s ručnim pogonom.;
3. Kljuk kome se dodaju encimatična sredstva može dati veći prinos soka;
4. Ukoliko je pritisak veći, utoliko je i isticanje soka jače, ali samo do izvesne
granice. Preko ove granice pritisak se može povećavati, ali se soka neće više dobiti.

19
 5. Presovanje treba da se izvodi tako da se pritisak postepeno povećava. Kad se
dostigne 2/3 najvećeg pritiska, držati nekoliko minuta, pa zatim ići na maksimum. Inače se
mogu zapušiti kanali kroz koje sok otiče iz voćne mase (ako bi pritisak bio odjednom najveći) pa
se tako može umanjiti količina soka.
6. Meko, jagodasto, voće najpre se ostavlja da se samo cedi, pa tek kad prestane
izlazak soka pristupa se presovanju.
7. Od 100 kg. pojedinih voćnih vrsta mogu se dobiti kod hidrauličnog ceđenja sledeće
količine soka (kod ručne prese za oko 80 do 100% manje):

Jabuka 60-75
Krušaka 65-75
Višanja 60-70
Groždja 65-80
Jagoda 70-85
Malina 70-80
Ribizla 65-85
Kupina 75-90
Brusnica 80-90
Tabela 1. Količina soka koja se dobija cedjenjem različitih vrsta voća (u litrima)

Obična ručna presa ima dva ozbiljna nedostatka: potrebna je velika fizička snaga, tj. mora
se uložiti veliki napor da bi se osigurao dovoljan pritisak koji će dati zadovoljavajući prinos soka
(potrebna je puna snaga 2 do 3 čoveka) i teško se može dobiti sok bez primesa voćnog mesa.
Kod ovih presa je skoro redovna pojava da između duga prska pri ceđenju sok, što izaziva
gubitak, prlja radnike i prostoriju u kojoj se radi, kao i da pri većem pritisku posebno ako se radi
s mekim voćem zajedno sa sokom izlazi i voćna masa (kaša).

20
 Slika 7. Ručna presa za voće

Zbog prethodno navedenih karakteristika u mnogim zemljama se sve više upotrebljavaju

pomenute pak-prese. U ove prese mogu se na jednostavan način preraditi i obične ručne, kao i
hidraulične prese.

Slika 8. Mala pak-presa

21
 Primenom pak-presa, čiji naziv ,,pak“ potiče otuda što se voćni kljuk pre ceđenja pakuje
u platno ili sargiju i zajedno s ovim cedi, dobija se veći prinos soka, bez voćnog mesa; a osim
toga ove prese ne izazivaju prskanje pri ceđenju kao ni isticanje kaše.

Da bi se iscedilo što više soka i ubrzao rad važno je da debljina kolača ne bude iznad 5
cm. Upotrebom hidrauličnih pak-presa dobijaju se posle završenog ceđenja suvi kolači. Da bi se
iz njih izvuklo još nešto soka, mogu se izlomiti i ponovo podvrći ceđenju. U ovom slučaju se
može iscediti najviše još oko 5% soka.

Da bi rad hidraulične prese tekao pravilno, potrebno je voditi računa o sledećem:

1. Ne počinjati sa presovanjem dok se ne utvrdi ispravnost Manometra; uopšte ne

misliti o radu ako nema manometra;
2. Ne preterivati sa pritiskom iznad granice sigurnosti, niti pritisak povećavati
dodavanjem tegova ili sličnog. Time se oštećuje presa;
3. Punjenje korpe prese mora biti izvršeno pažljivo i ravnomerno. Ploča na koju
pritisak neposredno deluje mora biti dobro centrirana, jer će inače usled nejednake raspodele
pritiska i krivljenja ploče, ne samo doći do smanjenog prinosa soka već i do habanja prese
(povećano trenje).
4. Komora za ulje mora biti uvek puna i dobro zatvorena, da ne bi voda, voćni sok i
slično prodrli u nju.

2.4 Klasifikacija i bistrenje voćnih sokova

Po završenom ceđenju sok se meša (kupažira), ukoliko za to postoje potrebe i uslovi (u

većim zadrugama, preduzećima i sl.). Pod kupažiranjem podrazumevamo mešanje dva ili više
soka iste voćne vrste, kako bi se dobio krajnji proizvod s odgovarajućom sadržinom šećera,
kiselina, dovoljno mirišljav. Ovo je jedna od važnih radnji u industrijskoj proizvodnji, jer nam
daje mogućnost da svake godine proizvodimo sok istog kvaliteta, i ujednačenog (standardnog)
tipa. Time potrošač dobije uvek onaj proizvod na koji je navikao. Kupaža se mora vršiti gotovo

22
uvek, jer je vrlo mali broj sorti, posebno kod jabuka, koje mogu dati sok sa svim željenim
osobinama.

U zemljama s razvijenom proizvodnjom sokova, naročito sokova od jabuka, raspoloživa

sirovina deli se na nekoliko osnovnih grupa, prema svojim karakterističnim svojstvima. Tako se
za izradu jabučnog soka jabuke dele na sledeće grupe:

1. Slatko nakisela grupa (Baldvin, Rombjuti i sl. sorte) koja daje slatke i aromatične
(mirišljave) sokove, ali nedovoljno kisele.
2. Blagokisela grupa (Vajnsep, Džonaton, Žuti Nјuton i dr.) od kojih se dobija
relativno najpogodniji sok. Od ove grupe se sok može praviti bez mešanja sa sokom jabuka
drugih grupa. Isto tako ova grupa može poslužiti za kupažu sa prvom grupom, kojoj se dodaje u
granicama od 5 do 20%.
3. Mirišljava (aromatična) grupa (Delišius, Zlatni Delišius, Bela Parmenka, Ribston i
dr.). Ova grupa je mala ali dragocena, jer daje soku lep miris. Osnovnom soku, koji je glavna
sirovina dodaje se od 5 do 10% soka ove grupe.
4. Gorka grupa ona obuhvata divlje sorte, koje sadrže važan sastojak tanin. Kako se
od ove grupe u isto vreme dobijaju i kiseli sokovi, to joj je vrednost dvostruka. Kod kupaže se
upotrebljava 3 do 5% od ovog soka.
5. Neutralna grupa ništa ne doprinosi kvalitetu soka. Često ga može pokvariti. Ako
se i pored toga mora upotrebiti, onda se s najvećom pažnjom može mešati s najboljim
materijalom i to najviše do 20% (80% dobrog soka a najviše 20% neutralnog).

Da bi se mešanje sokova izvršilo sa što više sigurnosti i postigao najbolji rezultat, i da se

ne bi pretrpele kakve štete, neophodno je da se prethodno obave probe sa malom količinom, pa
zatim da se podaci dobijeni na osnovu ovih preračunaju na ostalu količinu. U tu svrhu postupa se
na sledeći način:

Najpre se odaberu sorte kojima se raspolaže i koje se nameravaju u preradi upotrebiti.

(Ovo se sve obavlja pre ceđenja glavnih količina voća, kako bi se unapred imali rezultati). Kada
su sorte odabrane i sokovi isceđeni počinje se s probom. Srazmerno raspoloživim količinama
određuje se koji će sok poslužiti kao glavni (osnovni), tj. iz kog voća će se dobiti najviše soka.
Kad je to utvrđeno onda se u čaše sipa najpre određena količina tog osnovnog soka. Zatim se

23
ovom soku dodaje izvesna količina kiselog soka — u svaku čašu više od prethodne. Tako se npr.
u prvu sipa 5%, u drugu 8%, u treću 12%, četvrtu 15% itd. dok se sve čaše ne izređaju. Mešavina
se pažljivo i nekoliko puta proba, procenjujući u kojoj je čaši sok najboljeg ukusa. Tako se
postupa i sa mirišljavim, oporim i eventualno slatkim sokom. Kada je probom utvrđena
najpogodnija mešavina, onda se ogledi dva do tri puta ponove, kako bi se postigla sigurnost.

Sad se te mešavine ispituju i posle pasterizuju. Naime. posle ove radnje često dolazi do
promene ukusa. Uzorci koji su pre pasterizacije bili najbolji sada pokazuju suviše sladak ukus, a
oni nakiseli i opori su sada najbolji. Kad se utvrdi, dakle, koja mešavina treba da bude kod
pasterizovanog soka (ukoliko se sok hemijski konzerviše ovo otpada) onda se ona preračunava
na veliko i u preračunatoj srazmeri mešaju ostali sokova.

Mešanje se obavlja u drvenim kacama u hladnoj prostoriji, kako bi se izbeglo vrenje. Kod
sokova, koji su odmah posle ceđenja hemijski konzervisani, opasnost od vrenja ne postoji.

Ukoliko se kupažiranje ne vrši, a primenjuje se hemijski način konzervisanja, sokovima

se odmah dodaje hemijsko konzervišuće.

Bilo da je sok kupažiran ili ne, odmah posle ceđenja se bistri (ukoliko se želi proizvodnja
izbistrenih sokova).

Bistrenje ima za svrhu ostranjivanje čestica mutnoće, koje u soku lebde i ne daju mu lep
izgled. Bistrenje može biti izvedeno prirodnim i veštačkim putem.

U industrijskoj proizvodnji gotovo se isključivo primenjuje veštačko bistrenje, upotrebom

izvesnih sredstava poznatih pod imenom bistrila. Veštačkim bistrenjem ubrzava se prirodno
bistrenje, što je od velikog značaja, jer se time štedi na vremenu odnosno otklanja opasnost od
vrenja.

Kod veštačkog bistrenja uglavnom se primenjuju dva sredstva: tanin sa želatinom i

encimatični preparati.

Ako nema mogućnosti za primenu jednog ili drugog sredstva, sok se može izbistriti i
mešanjem sa sokom koji je veoma opor, koji sadrži mnogo tanina. I u ovom slučaju moraju se
izvršiti prethodne probe.

24
 Sok se može i sam po sebi prirodno izbistriti, posle dužeg vremena mirnog ležanja (5 do
10 dana). Međutim, pri tome se javlja opasnost da u međuvremenu ne dođe do vrenja, što je
veoma moguće, naročito kod sokova koji se prerađuju leti i u jesenje tople dane. Zato se sok
mora prethodno konzervisati. Ako se već i onako želi konzervisati hemijskim sredstvima, onda
se, konzervišuće sredstvo doda odmah posle ceđenja i sok ostavi mirno da se izbistri sam po sebi.

Sok može posle ceđenja odmah da se pasterizuje, i da se pasterizovan ostavi da se bistri.

Samo, u ovom slučaju je neophodno pasterizaciju ponoviti, prilikom pretakanja u boce, što
nepovoljno utiče na kvalitet proizvoda.

Najzad treba istaći i to, da se sok uopšte ne mora bistriti, već ostaviti mutan, onakav
kakav je po izlasku iz prese. Ovo će najčešće biti slučaj u domaćinstvima koja sok proizvode
samo za sebe, odnosno kojima nije mnogo stalo do njegovog izgleda.

U domaćinstvu se sok obično posle ceđenja propušta kroz platno, te se na taj način
odstranjuju krupniji delići mutnoće.

Izbistren sok se filtrira, što omogućava da se dobije proizvod potpuno bistar, kristalan.
Pod filtriranjem podrazumevamo takvu radnju, kod koje se sok propušta kroz fino porozan
materijal, kao što je azbest, infuzoriska zemlja (kiselgur), celuloza i drugi. Filtrovanje je
obavezna radnja u industrijskoj proizvodnji, kao i u zadružnoj preradi, gde se radi o kvalitetnim
sokovima. Filtrovanje dolazi samo onda u obzir ukoliko se radi o izradi bistrih sokova, pošto je
razvijena i proizvodnja neizbistrenih (u SAD), ali naročito pripremljenih sokova
(homogenizovanih).

Umesto filtrovanja sok se može i centrifugovati. U specijalnim aparatima, centrifugama,

sok se okreće velikom brzinom (11.000 više obrtaja u minutu), usled čega teži delići odlaze na
jednu a izbistreni sok na drugu stranu.

25
2.5 Pasterizacija

Konzervisanje sokova pasterizacijom izvodljivo je kako u domaćinstvima tako i u većim

preduzećima, naravno uz upotrebu različite aparature.

Pod „pasterizacijom“ podrazumevamo radnju kojom se sveže isceđen, bistar ili ne

izbistren sok, zagreva izvesno vreme (oko 15 do 20 minuta) na temperaturi od 70° do 80°C, kako
bi se uništile žive klice, koje se u soku nalaze. Ovako konzervisan sok, hermetički zatvoren da u
njega ne mogu spolja prodreti druge klice, može se dugo očuvati bez kvara. Jednom otvoren
mora se odmah potrošiti.

U domaćinstvu se pasterizacija može obaviti na sledeći način: pripremi se čist lonac u

kome se kuva veš, ili neki kazan i sl. Posle pranja na dno lonca ili kazana stavi drvena ili metalna
rešetka, ili gužva slame. Rešetke treba da su od dna suda nešto izdignute. Mora dobro da naležu i
ne smeju zauzeti kriv položaj.

Pošto je to obavljeno, lonac se napuni vodom, ali tako da od poda bude do visine grla
boca koje su u nju stavljaju. Zatim se poređaju boce sa sokom, koje mogu biti pasterizovane
privremeno zapušene vatom ili stalno zapušene. U tim slučaju se odmah posle pasterizacije sok
zapuši vrelim, prokuvanim zapušačima. U drugom slučaju se boca sa sokom najpre zapuši, a
zatim se između zapušača i grlića boce provuče ukosnica ili igla. Time se daje mogućnost da
vreo vazduh izlazi iz boce u toku pasterizacije. Kada je sve ovo pripremljeno stavi se pored boca
sa sokom i jedna zapušena čepom kroz koji je povučen termometar obeležen do 100°C. Ovo je
„kontrolna“ boca, koja treba da nam kaže kad je nastala željena na temperatura. Ovako
pripremljen lonac stavi se na peć i polako zagreva. Kada je dostigna temperatura od 75°C, što se
vidi na termometru kontrolne boce, trudimo se da se ova temperatura održi u toku 15 do 20
minuta. Posle ovog vremena je pasterizacija završena, a boce sa sokom se stavljaju u korpu sa
grlićem okrenutim nadole. Pošto se ohlade, stavi im se vrh u rastopljen parafin ili smolu i
položene čuvaju se u hladnoj i mračnoj prostoriji do upotrebe.

Flaše sa pasterizovanim sokom se mogu zatvarati i specijalnim gumenim kapicama, sa

naročitim metalnim zatvaračima, a za brzu potrošnju čak i celofanom.

26
 Slika 8. Mašina za pasterizaciju voćnog soka

Za potrebe fabrika služe naročiti aparati za pasterizaciju kao što je Baumanovo zvono.

Upotreba Baumanovog zvona je vrlo jednostavna i daje dobre rezultate. Baumanovo

zvono predstavlja u stvari dva zvona, od kojih je jedno navučeno na drugo. Između njih je svega
5 mm slobodnog prostora, kroz koji protiče sok. Pasterizacija se vrši na taj način što se zvono
potopi, u sud napunjen vodom (vodeno kupatilo) koja je za-grejana na 90°C. Za vreme grejanja
zvona kroz ovo protiče sok, koji se tom prilikom i sam zagreva na 70°C čime se pasterizuje.
Naročiti termometar kontroliše temperaturu i zvoni ako ova pređe određene granice. Izbistren
sok ulazi u zvono odozdo a izlazi na gornjoj strani. Ovakvo zvono može na sat da pasterizuje 300
do 700 l soka. S obzirom da je od metala (aluminijuma) lako se održava u čistoći.

Iz zvona sok dolazi u balone od 25 do 50 litara, koji se odmah zatvaraju gumenim

kapicama ili u flase. Obično se sok čuva u balonima, pa kad se izbistri prirodno onda se uz
ponovnu pasterizaciju pretače u flase.

U industrijskoj proizvodnji postoje specijalni aparati koji pasterizuju sok u flasama, ili
neposredno sam sok.

2.6 Čuvanјe voćnih sokova

Da bi se konzervisani, sokovi održali što duže vremena bez bitnih izmena u svom
sastavu, moraju se čuvati u hladnoj i mračnoj prostoriji, koja treba da je zdrava i suva.
27
Najpogodnija temperatura pakovanja je oko 5oC iznad nule. Ona ne sme preći 20°C, niti biti
ispod 0°C. Kako sunčana svetlost izaziva izvesne hemijske procese u souk, prostorija treba da
bude zamračena, odnosno sok spremljen u ambalažu (pakovanje) koja ne propušta svetlost. Iz
ovog razloga. se za čuvanje sokova isključivo koriste flaše od obojenog mrkog stakla.

Kod sokova koji se konzervišu pasterizacijom za preporuku su flaše od 1/2 litra, jer se
otvoren sok ne može dugo držati, pa je kod većeg pakovanja velika verovatnoća da se količina ne
može odjednom popiti.

Kao što smo već istakli flaše sa voćnim sokovima treba odlagati položeno. Ovo se vrši
zato što se na taj način sprečava da vazdušni mehur bude između zapušača i soka, već se umesto
njega nalazi sok. Poznato je da je vazduh glavni uzrok raznovrsnih promena u soku, a posebno
gubitaka tako važnog viitamina ,,C“.

Sprečavajući pristup vazduha otežava proces oksidacije tj. sagorevanja važnih sastojaka
soka pod dejstvom kiseonika vazduha, pa tako čuvamo hranljivim vrednost soka.

Kod ređanja boca uvek se redovi naizmenično postavljaju tako da je jedan okrenut dnom
ka zidu, i drugi grlićem. Grlić boce treba da je i parafiran ili premazan smolom, odnosno
voskom, ukoliko su upotrebljeni plutani zapušači.

Ako se sok čuva u balonima (najpogodniji su za transport i najmanje ima prskanja kod
balona sadržine od 25 litara), onda ovi treba da su smešteni u drvene sanduke, kako bi se izbeglo
razbijanje.

Burad sa sokovima koji su hemijski konzervisani treba da budu izdignuta od zemlje

(drveni podmetači), kako bi se sprečila pojava plesni.

Slika 9. Čuvanje voćnih sokova u drvenim buradim

28
 Vrlo je važno čuvati sokov-e u hladnoj prostoriji. Štogod je niža temperatura utoliko ima
manje uslova za rad mikroorganizama. Tako na nekoliko stepeni nad nulom, klice obustavljaju
svoju delatnost, pa ukoliko i nisu sve uništene ne izazivaju promene u soku. Viša temperatura
utiče i na druge, tzv. encimatične pojave, posebno kod hemijski konzervisanih sokova, kod kojih
encimi nisu uništeni. Što je temperatura viša utoliko su i ove encimatične pojave jače, usled kojih
sok trpi u svom kvalitetu.

Za uspešno čuvanje sokova je vrlo važno i stanje u kome se prostorija nalazi. Ova treba
da je potpuno zdrava I čista, tj. sa što manje klica, sirćetnih mušica, nečistoće i sl. Ovo se postiže
povremenom dezinfekcijom prostorije, i paljenjem sumpora u prahu. Da bi se sprečio dolazak
sirćetnih mušica, naročito kod sokova smeštenih u buradima, treba prozore pokriti gustom
mrežom (tilom). Vlažne prostorije omogućavaju razviće plesni ne samo po zidovima već osobito
na ambalažnom materijalu, naročito drvenom (burad). Odatle plesan može lako prodreti i u sok.

3 Zadatak

Zadatak sistema je da prikazuje simulaciju industrijskog procesa proizvodnje voćnog

soka. Primena savremene opreme na bazi PLC i SCADA konfiguracije, obezbeđuje optimalno
upravljanje tehnološkim procesom. Nadzorno-upravljački sistem eliminiše neželjene promene u
proizvodnoj liniji ili ih ograničava u dozvoljenim granicama saglasno tehnologiji. Određeni
objekti proizvodnog procesa predstavljeni su odgovarajućim simbolima, koji menjaju boju u
zavisnosti od statusa (rad, neaktivno stanje, stand by, kvar i sl.). Simbolima su pridruženi
karakteristični parametri i veličine čije se tekuće vrednosti prate grafički i/ili tabelarno. Vrši se
arhiviranje podataka o vrednostima procesnih veličina i stanju instalirane opreme.

Arhitekturu CitectSCADA projekta čine: konfiguracija, runtime i drajveri. Konfiguracija

uključuje sve zadatke koji su neophodni za pripremu i pokretanje projekata. Runtime je
implementacija projekta u realnim uslovima. Drajveri omogućavaju komunikaciju sa U/I

29
uređajima putem brojnih komunikacionih protokola. Projekat predstavlja digitalnu prezentaciju
celokupnog procesa. Izvršeno je kreiranje projekta, postavljanje komunikacije, definisanje i
konfigurisanje tagova i alarma, kreiranje grafičkih elemenata i podešavanje sigurnosti. Osnovne
grafičke komponente su: tagovi, alarmi, sistemske komponente, komunikacione komponente,
komponente I/O severa i Cicode/Citect VBA. Tri osnovna elementa projekta su: grafička strana,
baza projekta i Cicode funkcije.

Slika 10. CitectSCADA projekat

3.1 Način rada

U okviru CitectSCADA projekta posmatrani su fundamentalni parametri za jedan sistem,

koji se sastoji iz grejača, pumpe grejača, pumpe za sve sastojke voćnog soka (voda, boja, jabuka,
aroma, fruktoza), propelera za mešanje finalnog proizvoda i pumpe za punjenje rezervoara. Cilj
projekta je simulacija industrijskog procesa proizvodnje sokova.

30
 Grafički korisnički interfejs, pored sistema, sadrži i kontrolnu tablu na kojoj se nalaze
indikatori, displeji na kojima se prikazuju informacije o trenutnim vrednostima svakog sastojka,
dugmići za upravljanje i regulisanje rada sistema i odabir moda rada sistema. Kontroler u
dispečerskom centru, ima pregled i alarma koji predstavlaju upozorenje za neadekvatan rad
sistema, što omogućuje reagovanje na vreme i sprečavanje neželjenih posledica.

3.2 Objašnjenje rada sistema

Kontrolu ostvarujemo biranjem odgovarajućeg moda rada, u skladu sa željenim ciljem.

Postoje dva moda rada sistema: automatski i ručni režim rada. Automatski režim rada prvo
izvršava regulaciju nivoa svih sastojaka potrebnih za rad sistema i nakon toga započinje sa
procesom proizvodnje voćnog soka. Kod ručnog režima rada korisnik bira parameter koje treba
podesiti.

U zavisnosti od toga ko upravlja i reguliše rad sistema, određene su privilegije korisnika.

Definisana su dva korisnička naloga (Vukašin i Radnik), od kojih jedan (Vukašin) ima potpunu
kontrolu nad sistemom i drugi (Radnik) koji ima određene povlastice i ograničen pristip pri radu.
Korisnik se mora ulogovati, unošenjem korisničkog imena i lozinke. Određeni korisnik ima
pristup određenom modu rada.

Kroz projekat se kreće odabirom adekvatne strane. Postoje četiri strane u okviru projekta.
Na Početnoj strani, korisnik dobija osnovne informacije o projektu. Na strani Upustvo je ukratko
objašnjen princip rada i postoje još dve strane za dva moda rada, Automatski režim rada i Ručni
režim rada.

Nakon konfigurisanja projekta, definisane su osnovne promenljive u sistemu tj tagovi.

Definisanjem trend tagova, specificirali smo podatke, koje želimo da kontinuirano pratimo pri
radu sistema. Osnovne promenljive u sistemu su voda, aroma, boja, fruktoza, jabuka.
Konfigurisani su i alarmi koji upozoravaju na greške u sistemu, vodaNema, bojaNema,
aromaNema, jabukaNema, fruktozaNema i tankoviPuni.

U okviru projekta, napisane su i procedure odnosno funkcije, koje predstavljaju male

programe, sačinjene od promenljivih, iskaza i operatora i imaju prmenu pri obradi složenih
zadataka.

31
 Slika 11. Arhitektura SCADA projekta

4 Vizuelizacija, objašnjenje i simulacija

4.1 Strane projekta

Grafičke stranice na ekranu računara prikazuju status ili stanje postrojenja. Mogu da
sadrže i kontrole, komandne dugmadi koje omogućavaju operateru da kontroliše procese u
postrojenju. U okviru projekta proces proizvodnje voćnog soka, postoje četiri strane:
PočetnaStrana, Upustvo, Automatski režim rada i Ručni režim rada.

4.1.1 Početna strana

Pri pokretanju projekta otvara se početna strana. Na početnoj strani se korisniku pružaju
osnovne informacije o projektu. Na ovoj strani, korisnik može klikom na dugme Upustvo za rad,
otvoriti novu stranu Upustvo i dobiti kratko objašnjenje rada sistema. Uputsvo za rad poziva
funkciju PagePrev(). Druga mogućnost je klik na dugme Simulacija, koje vodi do nove strane
projekta Automatski režim rada tj. sadrži funkciju PageNext(). Potrebno je prijaviti se unošenjem
korisničkog imena i lozinke kako bi imali dalji pristup projektu i da bi bile omoguće0ne opcije za
rukovanje sistemom.

32
 Slika 12. Početna strana

4.1.2 Upustvo

Na strani projekta Upustvo, korisniku se pruža kratko objanjenje funkcionisanja projekta.

Dugme Početna strana vraća na početak projekta tako što poziva funkciju PageNext().

33
 Slika 13. Strana upustva za rad

4.1.3 Automatski režim rada

Automatskom režimu rada mogu pristupiti samo ulogovani korisnici. Oni mogu vršiti
automatsku proizvodnju voćnog soka i imati kontrolu nad sistemom. Neulogovani korisnici ne
mogu pristupiti ovoj strani. Pritiskom dugmeta START sistem počinje sa radom.

Prvo se vrši uključenje grejača i na displeju nam se prikazuje status „Aktivan“. Nakon
uključivanja grejača uključujemo pumpu grejača. Nakon toga, pošto je količina svih potrebnih
sastojaka za proizvodnju voćnog soka definisana po unapred određenim standardima pale se
pumpe na svakom od rezervoara i sve sastojke salju u centralni rezervoar u kome se nalazi
finalni proizvod. Svetlećim diodama na svakom rezervoaru možemo pratiti rad pumpi.

Nakon prikupljanja svih sastojaka uključuje se propeler čija je funkcija da meša smesu
dok se svi sastojci ne sjedine u voćni sok. Kada se proces sjedinjavanja završi i dobije gotov
proizvod tj. voćni sok uključuje se pumpa i tankovi za sok počinju da se pune. U trenutku kada
se tankovi napune do kraja pumpa se isključuje.

34
  Pritiskom dugmeta START sistem počinje sa radom;
 Pritiskom dugmeta ISPRAZNI tankovi počinju da se prazne do kraja;
 Pritiskom dugmeta GREJAČ omogućava se rad sistema;
 Pritiskom dugmeta STOP onemogućava se rad sistema, grejač se isključuje,
onemogućava dalji rad sistema i vraća se na početnu stranu;
 Pritiskom dugmeta MANUAL prelazi se na drugi mod rada sistema i zaustavlja šta
se prethodno dešavalo u automatskom režimu.
 Pritiskom dugmeta NAZAD prebacujemo se direktno na početnu stranu sistema.

Slika 13. Strana automatskog režima rada

4.1.4 Ručni režim rada

Pristup ovoj strani imaju samo određeni korisnici (Vukašin). Ručni režim rada
omogućava korisniku da ima potpunu kontrolu nad sistemom i da sam vrši regulaciju sistema.
Korisnik sam započinje simulaciju uključivanjem grejača i pumpe grejača, podešavanje željene
količine svakog od sastojaka, ukljulivanje pumpe koja sirovinu salje u centralni rezervoar,
uključivanje propelera, uključivanje pumpe za punjenje tankova. Sve promene parametara se

35
mogu pratiti na kontrolnoj tabli, na kojoj se pored indikatora, displejeva, dugmića i skale, nalaze
alarmi za upozorenje pri pojavi greške u radu sistema. Na ovoj strani se sve radi ručno i nema
ograničenja, sve je na korisniku.

 Pritiskom dugmeta GREJAČ uključuje se grejač koji pokreće sistem i otvara se

dugme PUMPA GREJAČA;
 Pritiskom dugmeta PUMPA na rezervoaru salje se količina sastojaka koja je
prethodno određena;
 Pritiskom dugmeta PROPELER aktivira se mešanje dobijenog soka;
 Pritiskom dugmeta PUMPA dobijeni sok se šalje u tankove;
 Pritiskom dugmeta STOP onemogućava se rad sistema, i vraća se na početnu stranu;
 Pritiskom dugmeta AUTO rada prelazi se na drugi mod rada sistema i zaustavlja se
sve što se prethodno dešavalo u ručnom režimu;

Slika 14. Strana ručnog režima rada

4.2 Privilegije i korisnički nalozi

CitectSCADA softver omogućava konfigurisanje osam različitih nivoa privilegija. Da li

će i kojim će nivoima biti privilegovan korisnik definiše se pri kreiraju korisničkog naloga.
Kreiranje korisničkih naloga omogućava da više kontrolera pristupi regulaciji sistema preko

36
jednog računara. Za svaki od naloga, pri logovanju neophodno je uneti korisničko ime i lozinku.
U nastavku su dati parametri definisanih korisničkih naloga u projektu.

Korisnički nalog Vukašin ima sve privilegije i omogućen mu je pristup svim modovima
rada tj. može regulisati sistem na oba načina: automatski, preko AUTO strane, i ručno, preko
strane MANUAL. Korisniku su svi dugmići na raspolaganju. U okviru definisanja parametara
dugmeta definiše se sa kojim nivoom privilegije se može koristiti to dugme. Određeni dugmići
imaju nivo privilegije osam i mogu da im pristupe korisnici sa tim nivoom privilegije. Na ovaj
način se upravlja dugmetom.

Slika 15. Korisnički nalog Vukasin – lozinka: 15920

37
 Korisnički nalog Radnik ima ograničene privilegije (nivo šest). Radnik može nadgledati
samo automatski režim rada i ima pristup samo strain AUTO tj. dostupni su mu svi dugmići u
okviru te strane, sem dugmeta koji vodi do ručnog režima rada sistema.

Slika 16. Korisnički nalog Radnik – lozinka: radnik

Ukoliko ni jedan korisnik nije ulogovan, nije moguće vršiti simulaciju procesa
proizvodnje voćnog soka, već samo pristupiti početnoj strani projekta i pročitati upustvo.

4.3 Alarmi

Jedna od veoma bitnih uloga CitectSCADA sistema je zaštita opreme i sprečavanje

kvarova i neželjenih situacija. Alarmi konstantno nadgledaju opremu i upozoravaju operatere na
svaku grešku u sistemu. Postoje dva tipa alarma:

 hardverski - konstantno izvršavaju dijagnostičke rutine i proveravaju opremu;

 konfigurisani - konfigurišu se da bi izveštavali o određenim greškama u sistemu.
Postoje sedam tipova konfigurisanih alarma: digitalni, multidigitalni, vremenski,
analogni, napredni, vremenski digitalni i vremenski analogni.

38
 Kako bi uspešnije pratili rad sistema, u okviru projekta definisana su šest alarma za šest
promenljive čije se promene prate. Alarm se aktivira kada su alarmne promenljive u
specificiranom opsegu. Definisani su analogni alarmi koji se aktiviraju čim se javi alarmno stanje
tj. nema alarmnog kašnjenja (zakasnelog delovanja). Status alarma utiče na boju indikatora.

Alarm za regulaciju nivoa vode prati promene nivoa vode u rezervoaru i ukoliko dođe do
pražnjenja, obaveštava se kontroler paljenjem svetlosnog indikatora na rezervoaru. Normalni
nivo vode je 100, dok se prvi alarm (low) pali ukoliko nivo padne ispod 20 i drugi alarm (low
low) ukoliko nivo vode predje 10. Diode na kontrolnoj tabli, pozivaju funkciju integer
voda_nemaOn() i u zavisnosti šta se vrati funkcijom pali se alarm Tank sa vodom je prazan.

Slika 16. Alarm za regulaciju nivoa vode

Alarm za regulaciju nivoa boje prati promene nivoa boje u rezervoaru i ukoliko dođe do
pražnjenja, obaveštava se kontroler paljenjem svetlosnog indikatora na rezervoaru. Normalni
nivo boje je 100, dok se prvi alarm (low) pali ukoliko nivo padne ispod 20 i drugi alarm (low

39
low) ukoliko nivo boje predje 10. Diode na kontrolnoj tabli, pozivaju funkciju integer
boja_nemaOn() i u zavisnosti šta se vrati funkcijom pali alarm se Tank sa bojom je prazan.

Slika 16. Alarm za regulaciju nivoa boje

Alarm za regulaciju nivoa jabuke prati promene nivoa jabuke u rezervoaru i ukoliko dođe
do pražnjenja, obaveštava se kontroler paljenjem svetlosnog indikatora na rezervoaru. Normalni
nivo boje je 100, dok se prvi alarm (low) pali ukoliko nivo padne ispod 20 i drugi alarm (low
low) ukoliko nivo jabuke predje 10. Diode na kontrolnoj tabli, pozivaju funkciju integer
jabuka_nemaOn() i u zavisnosti šta se vrati funkcijom pali alarm se Tank sa jabukama je prazan.

40
 Slika 17. Alarm za regulaciju nivoa jabuke

Alarm za regulaciju nivoa arome prati promene nivoa arome u rezervoaru i ukoliko dođe
do pražnjenja, obaveštava se kontroler paljenjem svetlosnog indikatora na rezervoaru. Normalni
nivo arome je 100, dok se prvi alarm (low) pali ukoliko nivo padne ispod 20 i drugi alarm (low
low) ukoliko nivo arome predje 10. Diode na kontrolnoj tabli, pozivaju funkciju integer
aroma_nemaOn() i u zavisnosti šta se vrati funkcijom pali alarm se Tank sa aromom je prazan.

Slika 18. Alarm za regulaciju nivoa arome

41
 Alarm za regulaciju nivoa fruktoze prati promene nivoa fruktoze u rezervoaru i ukoliko
dođe do pražnjenja, obaveštava se kontroler paljenjem svetlosnog indikatora na rezervoaru.
Normalni nivo fruktoze je 100, dok se prvi alarm (low) pali ukoliko nivo padne ispod 20 i drugi
alarm (low low) ukoliko nivo fruktoze predje 10. Diode na kontrolnoj tabli, pozivaju funkciju
integer fruktoza_nemaOn() i u zavisnosti šta se vrati funkcijom pali alarm se Tank sa fruktozom
je prazan.

Slika 19. Alarm za regulaciju nivoa fruktoze

Alarm za regulaciju nivoa tankova prati promene nivoa u tanku i ukoliko dođe do
punjenja, obaveštava se kontroler paljenjem svetlosnog indikatora na rezervoaru. Normalni nivo
fruktoze je 100, dok se prvi alarm (high) pali ukoliko nivo dodje do 90 i drugi alarm (high high)
ukoliko nivo fruktoze predje 100. Diode na kontrolnoj tabli, pozivaju funkciju integer
tankovi_puni() i u zavisnosti šta se vrati funkcijom pali alarm se Svi tankovi puni

42
4.4 Cicode funkcije i opis dugmića

Cicode Editor omogućava kreiranje procedura tj. funkcija da bi se jedna ista akcija
izvršila više puta. Može se direktno kucati Cicode kod u poljima Command svakog objekta.
Cicode funkcija je mali program koji se sastoji od iskaza, promenljivih i operatora. Ona služi za
obradu složenijih zadataka nalik Script jeziku kod Omron SCADA softvera. Cicode fajl ima
ekstenziju *.CI.

Svaka promenljiva koja se koristi mora se deklarisati u Cicode Editoru, osim onih
promenljivih koje su konfigurisane kao tagovi u projektu. Prilikom deklaracije mora se zadati
ime, tip promenljive, a može se podesiti i početna vrednost promenljive. Različite računske ili
logičke operacije mogu se primeniti nad promenljivama. U nastavku su date osnovne funkcije
koje su napisane za rad sistema.

FUNCTION WATER();
IF pumpa1 THEN
voda = voda +1;
IF voda = 100 THEN
pumpa1 = false;
END
END
IF pumpavoda = 1 THEN
voda = voda - 1;
v=v+1;
glavnitank = glavnitank +1;
END
IF v=zeljavoda THEN
pumpavoda = false;
v=0;
indexboja = 0;
END
END

FUNCTION COLOR();
IF pumpa2 THEN
boja = boja +1;

43
IF boja = 100 THEN
pumpa2 = false;
END
END
IF pumpaboja = 1 THEN
boja = boja -1;
b=b+1;
slikaboja = 1;
glavnitank = glavnitank +1;
END
IF b=zeljaboja THEN
pumpaboja = false;
slikaboja = false;
indexboja = 1;
b=0;
END
END

FUNCTION ORANGE();
IF pumpa3 THEN
jabuka = jabuka +1;
IF jabuka = 100 THEN
pumpa3 = false;
END
END
IF pumpajabuka = 1 THEN
jabuka = jabuka - 1;
s=s+1;
slikajabuka = 1;
glavnitank = glavnitank +1;
END
IF s=zeljajabuka THEN
pumpajabuka = false;
slikajabuka = false;
indexboja = 2;
s=0;
END
END

44
FUNCTION TASTE();
IF pumpa4 THEN
aroma = aroma +1;
IF aroma = 100 THEN
pumpa4 = false;
END
END
IF pumpaaroma = 1 THEN
aroma = aroma - 1;
h=h+1;
slikaaroma = 1;
glavnitank = glavnitank +1;
END
IF h=zeljaaroma THEN
pumpaaroma = false;
slikaaroma = false;
indexboja = 3;
h=0;
END
END

FUNCTION FRUCTOSE();
IF pumpa5 THEN
fruktoza = fruktoza +1;
IF fruktoza = 100 THEN
pumpa5 = false;
END
END
IF pumpafruktoza = 1 THEN
fruktoza = fruktoza - 1;
slikafruktoza = 1;
k=k+1;
glavnitank = glavnitank +1;
END
IF k=zeljafruktoza THEN
pumpafruktoza = false;
slikafruktoza = false;

45
indexboja = 4;
k=0;
END
END

FUNCTION TANKS();
IF pumpatankova = 1 AND glavnitank>0 AND Tank1 < 99 THEN
glavnitank = glavnitank -1;
Tank1 = Tank1 + 3;
vrednosttankova = 1;
END

IF Tank1 = 99 AND pumpatankova = 1 AND glavnitank>0 AND Tank2 < 99 THEN

glavnitank = glavnitank -1;
Tank2 = Tank2 +3;
vrednosttankova = 2;
END

IF Tank1 = 99 AND Tank2 = 99 AND pumpatankova = 1 AND glavnitank>0 AND Tank3 <
99 THEN
glavnitank = glavnitank -1;
Tank3 = Tank3 +3;
vrednosttankova = 3;
END

IF Tank3 = 99 OR glavnitank = 0 THEN

pumpatankova = false;
vrednosttankova = 0;
END
END

FUNCTION THERMOMETER();
IF pumpav THEN
grejac1 = 1;
ELSE
grejac1 = 0;
END
END

46
5 Zaključak

Sastavni deo gotovo svake industrijske aplikacije je SCADA. Trend razvoja SCADA
sistema je da se utvrdi standardizovan koncept, koji se može prilagoditi potrebama i varijantama
tehnoloških procesa. SCADA sistemi danas predstavljaju osnovu savremenih nadzorno-
upravljačkih sistema, koji su našli široku primenu u procesnoj industriji, telekomunikacijama,
sistemima za proizvodnju i distribuciju električne energije, vode... Glavni ciljevi SCADA
sistema su vršenje nadzora, uspostavljanje upravljanja nad sistemom, skladištenje podatke o
ponašanju sistema, obezbeđivanje informacija o radu sistema i uspostavljanje efektivnog
upravljanja resursima i funkcionisanje sistema.

Proces povezivanja i interakcije elemenata SCADA sistema odvija se ciklično. To je

veoma bitno zbog kontinuiranog praćenja procesa i reagovanja na promene. U savremenoj teoriji
upravljanja, projektovanje sistema zasniva se na poznavanju sistema, njegove strukture i
funkcionalnosti. Važan aspect svakog SCADA sistema je računarski softver koji se koristi u
okviru sistema. Kada je softver dobro definisan, dizajniran, napisan, proveren i testiran,
pozitivno se utiče na efikasnost sistema. U radu je korišćen CitectSCADA softverski paket za
kreiranje aplikacije SCADA.

Primenom savremene opreme na bazi SCADA konfiguracije, kreiran je projekat čiji je

zadatak simuliranje inustrijskog procesa proizvodnje voćnog soka. U okviru CitectSCADA
projekta posmatrani su fundamentalni parametri za ovaj sistem. Kontrola se ostvaruje
logovanjem korisnika i biranjem odgovarajućeg moda rada. Na operatorskom panelu, pored
vizuelne predstave sistema definisani su indikatori, skale, upozorenja i alarmi. Uz to, omogućeno
je kontinurano praćenje promena promenljivih.

U skladu sa ciljem projekta izvršena je automatizacija procesa procesa proizvodnje

voćnog soka. Kreirana SCADA aplikacija projekta, olakšava rad korisniku i omogućuje
vizuelizaciju svih tehničko-tehnoloških podsistema putem intuitivnih ekrana na monitorima i
panelima, kako bi operater u dispečarskom centru imao potpunu kontrolu nad sistemom.

47
6 Literatura

[1] Aleksandrov, S., Jovanović, Z., Nikolić, S. & Čajetinac, S. „Mechatronic systems control
based on SCADA system, OPC server and LabView“, Facta Universitatis, Series: Automatic
Control and Robotics, Vol. 10, N0 2, 2011, str. 189-198.
[2] Daneels, A., & Salter, W. „WHAT IS SCADA?“, International Conference on
Accelerator and Large Experimental Physics Control Systems, Trieste, Italy, 1999.
[3] Danković, B., Antić, D., Jovanović, Z. „Upravljanje procesima“, Elektonski fakultet u
Nišu, 2010.
[4] Karnouskos, S., Colombo, W. A. „Architecting the next generation of service-based
SCADA/DCS system of systems“, Schneider Electric and University of Applied Sciences
Emden/Leer, Germany, 2014.
[5] Stankov, S., Icić, Z., Jovanović, Z. „Multiplekseri u PLC i SCADA sistemima“, Tehnika-
Elektrotehnika 58(6), 2009, str. 7-12.
[6] Vukelić, Đ., Hodolič, J., Vrečič, T., & Kogej, P. „Razvoj sistema za statističku kontrolu
kvaliteta proizvodnih procesa“, Facta universitatis, Series: Mechanical Engineering, 6(1),
2008, str. 75-90.
[7] https://www.automatika.rs
[8] https://es.elfak.ni.ac.rs/mps/materijal/5-PLC.pdf
[9] https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/proizvodnja-vocnih-sokova#toc-uvane-
vonih-sokova
[10] https://agrosmart.net/2015/05/23/tehnologija-proizvodnje-bistrih-vocnih-

48