 SCADA je akronim od

Supervisory Control And Data Acquisition (nadzor,

praćenje, upravljanje i prikupljanje podataka) i
podrazumeva ceo spektar opreme, sistema i rešenja koja
omogućavaju prikupljanje podataka o nekom procesu -
udaljenom sistemu, obradu istih, nadzor, i u pojedinim
slučajevima i reagovanja na adekvatan način. Ovo je
konvencionalan način objašnjenja termina.
 Da vidimo nešto jasnije gde možemo sresti SCADA
sistem.
 Vodoprivreda, energetika, poljoprivreda,
komunikacije, sigurnosni sistemi i mnogi drugi koriste
SCADA sisteme.
 Procesno upravljanje (engl. Process Control,
Control System) sastoji se od sistema kojim se
upravlja (proces - upravljani sistem, engl.
Controlled System) i njegovog upravljačkog sistema
(engl. Controlling System).
 Naime treba reći da su u suštini svi upravljani
sistemi (objekti upravljanja) nelinearni i vremenski
kontinualni. Ova formulacija se odnosi na
matematički aparat koji se primenjuje za njihovo
opisivanje - matematičko modeliranje.
Šta se podrazumeva kao najprostiji primer SCADA
sitema?
 Na bližem kraju je običan PC računar koji preko
akviziciono-upravljačke kartice prima podatke, obrađuje ih,
formira informacije o procesu i na taj način vrši nadzor, ali i
upravljanje ako je predviđeno na tom nivou. Programska
podrška za ovaj model SCADA sistema se svodi na podršku
PC bus magistrali. To je u osnovi centralizovan sistem
akvizicije i upravljanja.
 Kompleksniji primer SCADA sistema je mreža
računarom podržanih radio vezom upravljanih
terminala TU (Terminal Unit) koji komuniciraju sa
računarskim centrom - distribuirani sistem upravljanja
 I najkompleksniji primer SCADA sistema je mreža
SCADA sistema koja funkcioniše po principu server-
server, server-klijent. Ovaj primer u potpunosti odražava
u poslednje vreme dominantan prilaz projektovanja
velikih SCADA sistema - geografski distribuiranih
SCADA sistema, koji se jednim imenom nazivaju
WASCADA sistemi (engl. Wide Area SCADA).
 Klasičan SCADA sistem orjentisan je ka upravljanju
industrijskim procesima ili automatizaciji laboratorija i
odlikuje se malom dislokacijom pojedinih SCADA
elemenata, pouzdanijim izvršenjem komunikacionih
aktivnosti, i mnogo većim stepenom automatizacije
upravljačkih aktivnosti.
 Složeniji SCADA sistem nazvan WASCAD Aorjentisan je
upravljanju geografski distribuiranih sistema kod kojih
se zbog kompleksnosti procesa i komunikacionih
grešaka najčešće izbegava automatsko vođenje procesa
kako na lokalnom tako i na supervizorskom nivou.
Poslednju odluku o promeni režima procesa daje čovek
tako da je naglasak na kvalitetnom nadzoru - superviziji
procesa.
PROJEKTOVANJE VLASTITOG SCADA
SISTEMA
 Sistem procesnog upravljanja čine proces kojim se
upravlja, njegova oprema upravljanja i čovek -
operater.
 Osnovnu razlika između pojedinih SCADA sistema
se ogleda u distribuiranosti procesa upravljanja.
 Međutim, stvarna polazna osnova u razmatranju
problematike vezane za bilo koji SCADA sistem leži
u sistemskom pristupu (etapnom projektovanju)
sistemima procesnog upravljanja.
 Projektovanje sistema započinje studijom
podobnosti. Posle nje sledi idejno projektno rešenje.
 Izrada glavnog projekta koji obrađuje elektroniku (SCADA
procesnu instrumentaciju i računarsku opremu) i
informatiku (SCADA aplikaciju - programsku podršku)
računarom podržanog sistema procesnog upravljanja -
diskretnog linearnog sistema upravljanja.
Proces obično karakteriše tok materije i energije ali i
informacije. Taj tok možemo prepoznati u glavnim
kategorijama sistema procesnog upravljanja:
 1. Proizvodnja i distribucija električne i toplotne
energije
 2. Hemijska industrija
 3. Procesna industrija hrane, papira, cementa itd
 4. Industrija metala
 5. Sistem prometa i transporta
 6. Sistemi radio-veza i multimedijalnih protokola
 7. Prečišćavanje vode i vodosnabdevanje
 8. Sigurnosni sistemi itd ...
Principijelna blok šema sistema
procesnog upravljanja bez povratne
sprege
ulaz

TOK PROCESA
ulaz
operator željene veličine UPRAVLJAČKI UPRAVLJANI
komande SISTEM SISTEM
dejstva na
sistem
SISTEM PROCESNOG UPRAVLJANJA

izlaz
Principijelna blok šema sistema procesnog upravljanja
sa povratnom spregom
(npr.) OPREMA LOGIKE (npr.) TRANSFORMATORSKA I ulaz(npr. Visoki napon)
I ZAŠTITE PREKLOPNA OPREMA

TRANSFORMISANJE I PREKLAPANJE NAPONA

UPRAVLJAČKI
SISTEM informacije povratne sprege
UNAPREĐENOG komande
UPRAVLJANJA
operator ulaz UPRAVLJANI
željene veličine UPRAVLJAČKI

TOK PROCESA
& SISTEM
kontrola komande SISTEM
(PROCES)
dejstva na

(npr.)
sistem
vizualni pokazivači, alarmi itd.

informacije povratne sprege

(npr. Izveštaji visokog napona,
niskog napona,temperazure...)

SISTEM PROCESNOG UPRAVLJANJA

(npr.) TRANSFORMACIJA I DISTRIBUCIJA EL. ENERGIJE

Izlaz
(adekvatni napon)
 trenutna vrednost
vodeće veličine regulacijska razlika izvršna zeličina poremećaj 1 poremećaj 2
PROGRAM Z Z
X X UPRAVLJAČ- Y POSTAVNI Proces-objekat
W
-RAGULAROR UREĐAJ upravljanja
X
vodeća regulaciona velečina Merni Merni
veličina pretvarač davač

Strukturni prikaz sistema procesnog upravljanja (sa povratnom spregom)

sa jednim ulazom i jednim izlazom - etapa analize i modelovanja
K K
Z Proces,
X X Regulator,
Merni davač,
Postavni ureĎaj
Merni pretvarač
X

X K Z
graf toka signala

Pojednostavljen prikaz upravljačkog sistema

 Cilj praktičnog dela je da se kroz pravljenje i pokretanje
sopstvene SCADA aplikacije, u ovom primeru,
namenjenom jednoj virtuelnoj fabrici vode, upoznamo
sa mnogim aspektima razvoja i realizacije jednog
projekta na SCADA.
 Postrojenje
Fabrika je sastavljena iz nekoliko funkcionalnih celina:
Filterskog polja sa aeratorima, postrojenjima koja sirovu vodu
obogaćuju kiseonikom;
Bazena čiste vode u koji prelazi prečišćena voda dobijena
filtracijom;
Kompenzacionog bazena u kojem se talože nečistoće
izdvojene filtracijom iz sirove vode.

Put koji voda prelazi tokom prerade je sledeći:

ODVOD
BAZEN
ČISTE VODE
ČISTE VODE

DOVOD FILTERSKO
AERATORI
POLJE
SIROVE VODE
KA
KOMPENZACIONI
BAZEN
DEPONIJI
Svaki filter se može naći u jednom od tri režima rada:
 Filtracija - vrši se prečišćavanje vode prolazom kroz različite
filterske slojeve; faza traje do isteka maksimalnog vremena
određenog za filtraciju ili dok se filterski deo toliko ne
zaprlja tako da održavanje konstantnog nivoa vode u
filterskom bazenu postene neizvodljivo čak i pri maksimalno
otvorenom regulacionom zatvaraču RZ2;
 Mirovanje - standardna među-faza pri prelasku iz dva radna
režima;
 Pranje - zatvara se ulazni dotok vode pri maksimalno
otvorenom izlaznom ventilu; sačeka se da nivo vode u
filterskom bazenu opadne i zatim se ubacivanjem vazduha iz
kompresora diže prljav sloj koji se, konačno, upumpavanjem
čiste vode isteruje u kompenzacioni bazen.
Realizacija
 Da je Ahil znao gde će biti pogođen sigurno bi
naručio pancir ili što je sigurno, zažalio što se nije
sav okupao. Da, jedno je sigurno, današnji
inženjeri i projektanti programske i elektronske
podrške informaciono - upravljačkog sistema ne
smeju imati Ahilovu petu jer tada neće umreti
samo Ahil.
Struktura SCADA sistema
POGON Pratvarač POMOĆNI PRIKUPLJANJE
Merni davač
Pojačavač signala PROSTOR PODATAKA I
D f U UPRAVLJANJE
Senzor mV,I I A/D
 20mA
Signal convertor
TU, PLC, PC Pretvaranje fizičke veličine
Signal condicioner
u električnu
Merni pretvarač

Elektronski pretvarač

Ulazne fizičke veličine mogu da budu sila, temperatura, relativna vlažnost, dužina, broj
obrtaja, brzina, nivo, slanost, intezitet svetlosti, itd. Naravno, postoje senzori koji odmah
daju električnu veličinu promenom neke fizčke veličine (npr. merimo pritisak uz pomoć
kristala koji na svojim krajevima daju napon proporcionalan pritisku - piezo efekat) ali je i
pored toga neophodno priključiti merni davač jer je električni signal najčešće mali pa ga
je potrebno pojačati i prilagoditi za analogno-digitalno pretvaranje. Električni ekvivalent
ulazne veličine može da bude osim napona i struja, otpornost, kapacitivnost. Međutim
osnovni elementi koji sačinjavaju primarno prikupljanje podataka - primarna akvizicija,
rade samo sa naponskim signalom.U suštini promene otpornosti, kapacitivnosti,
induktivnosti se mogu posmatrati preko promena napona. Prilagođenje ili priprema
mernog signala se izvodi preko mernog modula koji obavlja i kondicioniranje signala.
Pod prilagođenjem mernog signala podrazumeva se; filtriranje, pojačanje, linearizacija,
baferovanje - sample/hold, prigušenje.
Programski podržano kondicioniranje mernog signala
 Aktiviranje izvršnog mehanizma vrši se standardnim strujnim (4-
20mA) ili naponskim signalom (0-10V, 24V).
 Najčešći aktivatori su: ventili, klapne itd. Aktivator se sastoji od
mehaničkog uređaja kojim se menja izvršna veličina (ventil, klapna,..) i
pogonskog uređaja (solenoid, servomotor-električni, pneumatski ili
hidraulički).

POGON POMOĆNI PROSTOR PRIKUPLJANJE

Pratvarač PODATAKA I
signala Pojačavač
UPRAVLJANJE
Pogonski deo I
Mehanički deo D/A
aktivatora aktivatora U

TU, PLC,
Izvršni uređaj - Aktivator Kodicioniranje signala PC
I
Izvršni pretvarač
Neki najjednostavniji primer upravljanja je
upravljanje grejanjem sobe
Princip upravljanja položajem ruke robota
 SISTEM ZA DALJINSKI NADZOR I UPRAVLJANJE CRPNIM
STANICAMA PUTEM GSM KOMUNIKACIJE
Konfiguracija hardvera u crpnim stanicama
 Svaka udaljena stanica je opremljena PLC-om
 PLC kontroler je serijskom vezom povezan i GSM/GPRS
 Zadatak PLC-a je da prikuplja sve podatke vezane za rad
crpne stanice, upravlja radom pumpi u zavisnosti od
trenutnog stanja nivoa vode (održava nivo vode) i
obavlja svu komunikaciju sa komandno-kontrolnim
centrom ( KKC-om), odnosno odgovara na upite
mastera, šalje redovne poruke o stanju sistema kao i
vanredne poruke i alarme.
Izgled upravljačkih ormana u crpnoj stanici
 U Komandno-kontrolnom centru se nalazi centralna,
bazna stanica koja ima ulogu MASTERA, odnosno
diktira komunikaciju sa svim udaljenim stanicama,
šalje upite, komande i prihvata i arhivira sve poruke
koje pristižu od stanica.
 Bazna stanica se sastoji od:
Centralnog PC računara na kome se izvršava
WinMIS SCADA aplikacija. Na ekranu računara je
omogućeno praćenje celokupnog stanja svih crpnih
stanica. Sve merene veličine se prikazuju na ekranu u
vidu tehnološke slike procesa uz automatsko
osvežavanje. Omogućen je dinamički prikaz rada
(primenom animacije ili boje na ekranu) svih
relevantnih parametara, kao što su npr. stanje
motornih pozicija, očitane vrednosti sa digitalnih i
analognih senzora, trenutni status procesa kao i
komunikacija sa udaljenim stanicama.
Izgled ekrana SCADA aplikacije
 Pored PC računara, u KKC-u se nalazi i kontrolni PLC sa GSM
modemom koji ima ulogu centra za komunikaciju, odakle se sve
poruke prihvataju, obrađuju i vizualizuju na ekranu. U slučaju
nasilnog prestanka rada SCADA sistema usled hardverskog kvara,
moguće je upravljati celim procesom preko ekrana i tastature PLC-
a, uz administratorsku lozinku.

Master PLC
KONFIGURACIJA NADZORNO-UPRAVLJAČKOG SISTEMA
 Glavni ekran SCADA aplikacije za beogradski vodovod
Navigacioni panel
Grafički prikaz pumpi i njihovo stanje
Hronološki prikaz struja pumpi
Mesečni izveštaj o vremenima rada pumpi
WinMIS SCADA aplikacija omoguduje generisanje nekoliko vrsta izveštaja. Zadavanjem
odgovarajudih SQL upita u bazu podataka, dobija se željeni izveštaj u tabelarnom ili
grafičkom obliku slika.

Svi izveštaji se mogu štampati snimati na disk i kasnije učitati i analizirati.

Dnevni izveštaj o nivoima vode

na izabranoi crpnoj stanici

Biranje željenog izveštaja

Nivoi automatizacije sistema TELEPERM XP

Spoljašnja
računarska mreža

OPC
OT/ OT/
OT OT OT XU
ET DT
Web server

LAN

Nivo kontrole procesa

OM ES DS

LAN

AP AP AP AP AP CM
Nivo grupne kontrole
L1
MODBUS
APF AG-F APT
S5-AG IEC 60870
S7-AG

System bus

Nivo pojedinačne FUM- FUM- Add S5-E/A

SIM-F S7-E/A
kontrole B F FEM

M M M M
M

PROFIBUS-DP

Nivo pogona

Positioners DP/ DP/

SIM and actuators MCC
PA AS-i
PROFIBUS-PA AS-i

M
TELEPERM XP sistem se sastoji od sledećih
podsistema:
 AS 620 sistema automatizacije
 OM 650 sistem za kontrolu i upravjanja
sistemom
 ES 680 sistem inženjeringa
 DS 670 sistem dijagnostike
 Sistem komunikacije i magistrala

OM 650
ES 680 DS 670
kontrola procesa
sistem sistem za
i sistem
inženjeringa dijagnostiku
upravljanja

Spoljašnja
Industrijski Eternet (sistem magistrala)
računarska
mreža

AS 620
sistem
automatizacije
Verzije sistema automatizacije AS 620
Magistrala podataka

AS 620 B AS 620 F AS 620 T Spajanje sa sistemima

starijih generacija

AP AP AP AP AP

SB
PROFIBUS
APF L1
APT
SIMATIC S5 SIMATIC S5
AG-F SIMATIC S7 SIMATIC S7
FUM-B FUM-B PROFIBUS-DP
SB
SB

Add
FEM
FUM-F SIMATIC S5 SIMATIC S5
SIM-F SIM-F SIMATIC S7 SIMATIC S7

FUM-F

PROFIBUS-DP PROFIBUS-DP
Y
razdelnik

Pozicioneri Pozicioneri
ET 200M SIM i MCC i DP/PA DP/AS-i ET 200M SIM
aktuatori aktuatori
PROFIBUS-PA AS-i

M M
Pregled podsistema OM 650

1. . .4 1. . .4 Spoljašnja
računarska
mreža
Monitor Monitor
ASCII Printer Monitor Monitor
ASCII Printer

OPC
... ...
OT OT OT XU
Web server

Mouse Mouse Mouse

Magistrala terminala

PU ... SU/PU
CD burner
CD burner

Magistrala postrojenja
Tipična redudantna konfiguracija magistrale
podataka
Inženjering i
Kontrolna konzola Konfiguracija i dijagnostika dokumentacija

Monitor Monitor Monitor Monitor Monitor Monitor Monitor Monitor

OT OT OT DT ET

Mouse Mouse Mouse Mouse Mouse

Switch Switch

OM ES DS

Switch Switch

Switch Switch

AS 620 AS 620 AS 620 AS 620

 Izvršen je kapitalni remont elektroenergetskog bloka 5
termoelektrane ”Nikola Tesla A”. Tom prilikom je odlučeno da se i
postojeći sistem upravljanja, koji se zasnivao na programatorima,
logičkim modulima, diodnim matricama i sl. zameni novim i
savremenijim sistemom upravljanja i kontrole. Izbor je bio
“TELEPERM XP” firme Siemens, kao jedno od najboljih rešenja
koja su se mogla pronaći na tržištu.
 Novouvedeni sistem se ubrzo pokazao kao veoma efikasan i
znatno je unapredio celokupnu proizvodnju električne energije.
Posebne odlike je prikazao na polju ostvarivanja ekonomičnije
proizvodnje i sagledavanja mogućnosti trenutnog stanja sistema
radi što efektivnije i rentabilnije proizvodnje. Implementacija
novog sistema donela je i veliko olakšanje u radu samih operatera-
rukovaoca u smislu preuzimanja funkcija monitoringa
(nadgledanja) nad velikim brojem informacija koje stižu iz
pogona. Prikaz svih dešavanja je dat na veoma pristupačan način i
time omogućen brz, kvalitetan i efikasan način upravljanja.
SISTEM UPRAVLJANJA HPK BLOKA A5
 Upravljačka jedinica za nadzor i upravljanje
postrojenjem HPK bloka A5 je PC računar smešten u
prostoriji rukovaoca HPK, kod pogona eksterne
regeneracije, između blokova A4 i A5. Preko PC
računara može se vršiti nadzor nad svim pogonima i
postrojenjima bloka A5, ali su izvršne upravljačke
funkcije moguće samo na pogonu HPK bloka A5.
Prilikom rekonstrukcije bloka A5, stavljen je van
pogona relejni sistem za upravljanje HPK bloka A5,
sa matricama, diodama i programatorima, smešten
pored linije za HPK, a sve upravljačko-kontrolne
funkcije vrše se preko PC računara kao upravljačke
jedinice.
Prikaz vodeće slike kontrole procesa HPK bloka A5
HPK 2-CPP prikaz ventila i cevovoda
Prozor za komandovanje ventilom
UB51S005