VIEW 4

Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih

podataka

Opis sistema

Avgust 2010
Sadržaj

1. UVOD .......................................................................................................................... 4
1.1 Namena sistema VIEW4 SCADA ....................................................................... 4
1.2 Konfiguracija sistema VIEW4 SCADA ................................................................ 4
1.2.1 Komponente sistema VIEW4 SCADA .................................................................................5
1.2.2 Programska organizacija sistema VIEW4 SCADA ..............................................................7
1.3 Hardver za realizaciju sistema VIEW4 SCADA................................................... 8
1.4 Sistemski softver za realizaciju sistema VIEW4 SCADA .................................... 9
1.5 Aplikativni programski paket sistema VIEW4 SCADA ...................................... 11

2. VIEW4 SERVER ....................................................................................................... 12

2.1 Namena ............................................................................................................ 12
2.2 Funkcionalni blok-dijagram ............................................................................... 13
2.3 Baze podataka .................................................................................................. 14
2.4 Komunikacija sa procesnim stanicama (RTU) .................................................. 16
2.5 Višestruki VIEW4 Serveri .................................................................................. 17
2.6 Obrade pogonskih podataka ............................................................................. 18
2.6.1 Konverzije pogonskih podataka .........................................................................................18
2.6.2 Standarde obrade pogonskih podataka.............................................................................18
2.6.3 Obrade drugih podataka ....................................................................................................19
2.7 Pogonski dogadjaji............................................................................................ 19
2.8 Arhiviranje pogonskih podataka ........................................................................ 20
2.9 Post mortem i druge analize ............................................................................. 20
2.10 HMI podrška ..................................................................................................... 21
2.11 Sinhronizacija vremena .................................................................................... 22
2.12 Nadzor ispravnog rada sistema (self-monitoring) ............................................. 22

3. PODSISTEM VIEW4 HMI ......................................................................................... 22

3.1 Dinamičko prezentiranja podataka.................................................................... 23
3.2 Primeri .............................................................................................................. 24

4. ARHIVSKI PODSISTEM VIEW4 ............................................................................... 26

4.1 VIEW4 arhiviranje pogonskih podataka ............................................................ 26
4.2 VIEW4 analize i izveštavanja ............................................................................ 27

5. VIEW4 NETVIEW...................................................................................................... 30

6. VIEW4 SYSTEM MANAGEMENT GATEWAY ......................................................... 32

7. ALATI VIEW4 ........................................................................................................... 33

7.1 Konfiguracioni programi .................................................................................... 33
7.2 Editori ............................................................................................................... 34
Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 2 od 36
Pogledati takodje: http://www.view4.rs
 7.2.1 Editori baza podataka ........................................................................................................34
7.2.2 Editori za dinamičko prezentiranje podataka .....................................................................34
7.2.3 Editori formulara izveštaja .................................................................................................35
7.2.4 Editori sekvencijalnih komandi ..........................................................................................35
7.3 Task Menadžeri ................................................................................................ 36

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 3 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
1. UVOD

1.1 Namena sistema VIEW4 SCADA

Sistem VIEW4, ili kako ga često nazivamo Sistem VIEW4 SCADA, predstavlja integrisani
sistem za nadzor i upravljanje industrijskim procesima, posebno prilagodjen velikim i
složenim upravljačkim sistemima kao što su elektroenergetski sistemi, sistemi za
vodosnabdevanje, gasovodni sistemi, irigacioni sistemi, kao i drugi geografski i prostorno
razudjeni procesni sistemi. Sistem VIEW4 spada u katergoriju SCADA sistema (odakle
potiče i njegov alternativni naziv), po engleskoj skračenici za: “Supervisory, Control And
Data Acquisition”, ili u prevodu: “Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju podataka”.
Sistem VIEW4 ostvaruje svoju misiju kroz realizaciju sledecih grupa zadataka:
o Akviziciju pogonskih podataka iz procesa;
o Vizuelizaciju i prezentiranje prikupljenih procesnih podataka;
o Obezbedjenje interaktivne HMI sprege (Human Machine Interface) za potrebe
nadzora i upravljanja;
o Online obrade podataka u realnom vremenu;
o Arhiviranje pogonskih podataka;
o Neprekidna kontrola rada sistema i održavanje sistema.

1.2 Konfiguracija sistema VIEW4 SCADA

Sistem VIEW4 SCADA predstavlja složeni upravljački sistem koji se sastoji od većeg
broja komponenti koje su medjusobno spregnute na optimalni način da bi odgovorile
postojećim operativnim zahtevima karakterističnim za odgovarajuće procesno okruženje.
Inherentna otvorenost i fleksibilnost sistema VIEW4 omogućuje različito konfigurisanje
sistema radi ispunjenja brojnih upravljačko-nadzornih zadataka, čineći sistem VIEW4
SCADA pogodnim za primenu u upravljanju različitim procesima. Pri tome, u
organizacionom smislu, neki delovi/komponente sistema su nezaobilazni i uvek potrebni
(oni su obavezni), dok su drugi opcioni, odnosno koriste se prema potrebi.

Svaka komponenta sistema VIEW4 SCADA obuhvata dva glavna dela: potrebni
hardverski deo, i odgovarajuću programsku podršku. Strogo govoreći, sistem VIEW4
SCADA predstavlja ustvari programski paket koji se sastoji od brojnih sistemskih i
aplikativnih programa. Medjutim, svaka konfiguracija sistema VIEW4 zahteva i
odgovarajući prateći hardver, i ne može se nikako zanemariti veoma značajan uticaj
hardvera na karakteristike sistema VIEW4 SCADA u svakoj konkretnoj primeni.

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 4 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
1.2.1 Komponente sistema VIEW4 SCADA

Centralnu i najvažniju komponentu sistema VIEW4 SCADA predstavlja VIEW4 Server,

koji poseduje tri glavne sistemske baze podataka: bazu izvornih (strukturnih) podataka
(source DB), bazu konfiguracionih podataka (configuration DB) i bazu tekućih podataka
(real-time DB). VIEW4 Server prikuplja pogonske podatke iz procesa kroz komunikaciju
sa procesnim stanicama, obradjuje i arhivira prikupljene podatke za kasniju analizu, i
obezbedjuje osnovnu podršku za rad VIEW4 HMI podsistema (podsistemi za spregu sa
korisnicima). Veći broj programskih online i offline alata takodje predstavlja deo
programskog paketa VIEW4 Servera.

Osnovne funkcije VIEW4 Servera su praktično ostvarljive i pri jednostavnim hardverskim

konfiguracijama sa jednim racunarom. Medjutim, visoko-pouzdana (high-availability)
rešenja, kao i zahtevi za visokom fleksibilnošću sistema VIEW4 SCADA uslovljavaju
složenije konfiguracije. VIEW4 Server je lako prilagoditi potrebama za potpuno ili
delimično redundantnim režimima rada – kao što su: sistemi sa vrućom rezervom,
paralelni serveri, hladna rezerva, ili slično – sa automatskom detekcijom kvara i
prebacivanjem rada (poznatim pod nazivom “automatski failover”). Svaki od navedenih
redundantnih scenarija je u potpunosti podržan od strane samog VIEW4 Servera.

VIEW4 Server takodje podržava jedan ili više VIEW4 HMI podsistema (skračenica HMI
označava: “Human-Machine Interface”, odnosno spregu sa korisnikom). HMI programska
podrška je kompatibilna sa standardom “X11/HMIF Motif”, i omogućuje dinamičko
prezentiranje podataka, prikaze dogadjaja i trendova, sortiranja podataka, različite
tabelarne prikaze, dijalog sa korisnikom, procedure za arhiviranje pogonskih podataka za
post-mortem analize, itd. Tipično, HMI podsistem se realizuje na posebnom hardveru
(nezavisnom računaru) sa jednim (što je standardno rešenje) ili više (do 4) displej
monitora. Uobičajeni naziv za jedan takav autonomni HMI podsistem jeste HMI radna
stanica. Sistemi sa više HMI radnih stanica donose niz prednosti jer omogućuju
prezentiranje podataka i dijalog u isto vreme na više monitora, i to za svako pojedinačno
korisniško/operatorsko radno mesto. Pri svemu tome, za dinamičko prezentiranje
podataka je obezbedjena puna vektorska podrška, što omogućuje zumiranja i
prezentiranje detalja baziranih na varijaciji primenjenog nivoa zumiranja.

Sama akvizicija pogonskih podataka iz procesa se obavlja uz pomoć specijalizovane

opreme za daljinski ili lokalni nadzor, tzv. RTU opreme (prema engleskoj skračenici RTU -
Remote Terminal Unit), a uz podršku RTU komunikacionog podsistema, koji može biti
(ali što nije i obavezno) realizovan kao poseban front-end komunikacioni procesor/računar
– FEP. Korišćenje FEP-a je preporučljivo jer pruža veću fleksibilnost i predstavlja
robustnije rešenje. VIEW4 RTU komunikacioni podsistem u potpunosti ispunjava
standarde i uslove sedmonivoiskog ISO/OSI referentnog modela (International Standard
Organization / Open System Interconnection Referent Model).

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 5 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
VIEW4 podsistem za arhiviranje obezbedjuje selektivno prikupljanje i čuvanje pogonskih
podataka iz procesa, a za potrebe kasnijih statističkih i analitičkih obrada. U skladu sa
definisanim sistemskim kriterijumima, online se formiraju i čuvaju različiti tipovi arhiva
pogonskih podataka. Podsistem za arhiviranje može biti organizovan kao autonomna
komponenta VIEW4 SCADA sistema, i realizovana kao posebni namemski računar sa
pratećom programskom podrškom. Koristi od primene autonomnog podsistema za
arhiviranje su višestruke – takav podsistem omogućuje moderno, unapredjeno i efikasno
arhiviranje, oslobadja VIEW4 Server za obavljanje drugih poslova, i olakšava
administraciju samog arhiviranja.

U slučaju više-računarskih konfiguracija, svi računari su medjusobno povezani u lokalnu

CSMA-CD računarsku mrežu (poznatiju pod nazivom: Ethernet LAN – Local Area
Network), uz punu primenu TCP/IP standarda i protokola. Po potrebi, odredjene VIEW4
komponente mogu biti alocirane i na većim rastojanjima – i tada se povezuju u računarsku
mrežu tipa WAN (Wide Area Network), uz moguću primenu raspoložive SCADA – SCADA
komunikacione programske podrške. Takodje je podržana i komunikacija sa udaljenim
kontrolnim/upravljačkim/dispečerskim centrima, koja može biti bazirana na RTU Gateway
ili TASE2.0 komunikacionim protokolima.

Opciono, online pristup akviziranim i procesiranim podacima može biti dozvoljen i

udaljenim korisnicima (pod ovim terminom se podrazumevaju korisnici izvan
pripadajućih relevantnih centara), a što se opet može ostvariti na dva načina:
 Korišćenjem računara udaljenog korisnika kao X terminala – odnosno,
korišćenjem udaljenih VIEW4 HMI radnih stanica na kojima se obezbedjuje
deo uobičajenih lokalnih HMI aktivnosti. Udaljene radne stanice bazirane na
Windows operativnom sistemu moraju biti podržane i odgovarajućim X11
emulatorom (npr. CygWin, Exceed, ili sl.)
 Korišćenjem veb tehnologija - odnosno primenom VIEW4 WEB SSL servera
i NETVIEW aplikacije, moguće je selektivno grupisanje SCADA podataka za
potrebe veb pretraživanja. Da bi se sprečile eventualne zloubotrebe, pristup
podacima se višestruko zaštićuje: SSL kriptovanjem, podaci ostaju u okviru
intranet mreže kompanije, uvodjenjem token-a (cookies) i drugim TCP/IP
ograničenjima. Pogodnost ovakav pristupa se ogleda u činjenici da se ne
zahteva ništa posebno na strani računara udaljenog korisnika – praktično
svaki internet pretraživač u potpunosti ispunjava potrebne uslove.(Internet
Explorer, Safari, Firefox, Mozilla, ..).

Sinhronizacija vremena u okviru sistema VIEW4 SCADA se obavlja uz pomoć GPS i

NTP tehnologija. GPS pristup zahteva GPS prijemnik referentnog vremena koji se
povezuje na VIEW4 Server. Opciono, referentno vreme se može obezbediti i iz tri javna
NTP STRATUS-2 interenet servera. Dalja interna sinhronizacija vremena (u okviru same
lokalne VIEW4 SCADA mreže, a na osnovu primljenog referentnog vremena) je bazirana
na NTP protokolu (Network Time Protocol, koji se oslanja na TCP/IP protocol).

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 6 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
Jedan primer VIEW4 SCADA sistema u kontrolno-upravljačkom centru, sa redundantnom
konfiguracijom VIEW4 Servera, autonomnim HMI podsistemima i autonomnim
podsistemom za arhiviranje pogonskih podataka, je prikazan na Sl. 1.

Slika 1: Jedan primer VIEW4 SCADA konfiguracije

1.2.2 Programska organizacija sistema VIEW4 SCADA

VIEW4 SCADA predstavlja složeni programski paket, koji karakteriše razradjena i

sofisticirana struktura i organizacija. Čak i opis samog paketa predstavlja izazov, a da ne
spominjemo njegovu funkcionalnu integraciju i kasnije održavanje. U tom smislu,
pokušaćemo da pojednostavimo opis samog paketa u najvećoj mogućoj meri. Programski
paket VIEW4 je organizovan kao skup većeg broja upravljivih programskih entiteta (celina)
odredjene namene, koji medjusobno razmenjuju podatke kroz unapred definisani
softverski interfejs: protokole, standarde i sistemska pravila. Takva “modularna
programska organizacija” je primenjena “od vrha do dna”, donoseći direktne koristi u većoj
fleksibilnosti i skalabilnosti samog sistema, lakšem održavanju i dogradnji, kao i efikasnijoj
i ekonomičnijoj primeni sistema.

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 7 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
Glavni programski entiteti su:
o JEZGRO VIEW4 (VIEW4 CORE) – centralni i nezaobilazni aplikativno-rezidentni
programski deo koji obezbedjuje potrebno programsko okruženje (tzv. “runtime
environment – RTE”) za izvršenje svih programa VIEW4 SCADA sistema.
o VIEW4 MODUL – veći zaokruženi aplikativni programski entitet čiji je cilj izvršenje
odredjenog posla, odnosno grupe zadataka u okviru SCADA sistema. Sam modul
može biti obavezan (neophodan za rad sistema), ili opcioni (po potrebi, ili na
zahtev).
o VIEW4 PLUGIN – aplikativni programski entitet čiji je cilj izvršenje odredjenog
zadatka (ili funkcije) u okviru SCADA sistema. Glavna karakteristika VIEW4 plugina
jeste njegova jednostvana implementacija – kao što njegov engleski naziv na to i
neposredno ukazuje (“plugin” je engleska reč za “utikač”), VIEW4 plugin se može
jednostavno “uključiti u”, ili “isključiti iz” VIEW4 programskog paketa. Sam plugin
može takodje biti obavezan ili opcioni.
o VIEW4 ALATI – veći broj programa za konfigurisanje, editovanje, dijagnostiku i
održavanje sistema, online i offline “utility” programa i programskih alata, i drugih
programa za podršku. Ovi alati su formalno uvek opcioni, iako su praktično
neophodni za uspešno rukovanje i održavanje VIEW4 SCADA sistema.

Navedena lista programskih entiteta odgovara organizaciji programa “gore-ka-dole”, gde

niži programski entiteti mogu predstavljati konstitutivne elemente na višim nivoima. Takav
pristup pomaže u opisu i boljem razumevanju aplikativnog softvera VIEW4 SCADA
sistema. On takodje ukazuje i na veoma značajne osobine sistema: fleksibilnost,
skalabilnost i dogradljivost – jednostavno, zamenom odredjenog programskog entiteta,
moguće je znatno poboljšati starije instalacije novim i boljim tehnološkim rešenjima.

Mnogi od navedenih programskih entiteta su projektovani i izvedeni kao master/slave

aplikacije. Master/slave koncept omogućuje fleksibilnu alokaciju programskih resursa,
prema konkretnoj potrebi i zavisno od konfiguracije SCADA sistema. To praktično znači
da se isti programski entitet može lako prilagoditi različitim RTE okruženjima: striktno
lokalnom, ili distribuiranom (udaljenom).

1.3 Hardver za realizaciju sistema VIEW4 SCADA

Sistem VIEW4 SCADA je projektovan za, i izvršava se na, Intel x86, x86_64 i PowerPC
platformama. Druge hardverske platforme podržane Linux operativnim sistemom su
takodje prihvatljive ali se ne preporučuju. Primenjeni hardver takodje zavisi i od izbora
sistemskog softvera: Linux verzije i distribucije. Tipičan primer potrebnog hardvera je dat
u nastavku:

Procesor i memorija:
Intel, AMD, Cyrix, i VIA procesori

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 8 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
Minimalni zahtevi za Intel 32/64-bit verziju:
Intel Pentium II ili bolji procesor
Preporučuje se 400 MHz Pentium II, ili bolji
Preporučuje se RAM 4GB, ili više

Čvrsti (Hard) Disk:

Minimalni prostor potreban u početnoj fazi iznosi 500 MB, uz zahtev za dopunskih 275 MB
tokom instalacije. Medjutim, za kompletnu instalaciju VIEW4 SCADA paketa, uključujući
potrebne sistemske kompajlere, interpretere i baze podataka, potrebni ukupni disk prostor
iznosi 25 GB. U to nije uključen prostor za potrebe arhiviranja pogonskih podataka, koji
zavisi od postojećih tehničkih zahteva i primenjene konfiguracije VIEW4 SCADA sistema.

Napomena: Preporucuje se redundantne konfiguracije diskova – posebno “hardware

RAID” diskovi.

Magistrala (Bus):
Preporučuje se PCI (Peripheral Computer Interconnect) ili PCI Express

Mrežna kartica (Network Interface Card – NIC):

100/1000 Mbs Ethernet (TCP/IP kompatibilna)
RJ45 ili Fiber cable interface

U/I sprega (I/O Interface):

Minimum 4/8 USB-II (Universal Serial Bus II)
Drugi standardni PC I/O priključci

Komunikacioni hardver (Communication Interface):

Interni / eksterni modem

1.4 Sistemski softver za realizaciju sistema VIEW4 SCADA

Sistemski softver čini primenjeni hardver operabilnim, obezbedjujući neophodno
programsko RTE okruženje (real.time environment) za izvršenje aplikativnih programa.
Pod sistemskim softverom se podrazumeva: operativni sistem – OS sa svojim kernelom,
bibliotekama i šel (shell) interpreterima, OS RTE “utility” programima, drugim CLI
interpreterima (Command Language Interpreters), sistemskom podrškom za editovanje,
kompilaciju (prevodjenje) i debagovanje programa, kao i druge specifične softverske
pakete potrebne za uspešno izvršenje aplikativnih programa VIEW4 SCADA sistema.

Generalno, sistemski softver treba da ispunjava sledeće uslove, i da obezbedi:

 Korišćenje novih tehnologija koje zadovoljavaju stroge industrijske standarde:
PHMIIX POSIX (IEEE1003.1) za UNIX sisteme, X Windows R11 distribuirani grafički
sistem, HMIF /MOTIF 1.2.4 bazirani HMI ( Human Machine Interface) u skladu sa

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 9 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
 uputstvima iz “Motif Style Guide”, sistemske opise i arhiviranje podataka za MySQL
RDBMS, SQL spregu sa tehničkim bazama podataka, TCP/IP bazirane LAN /WAN
mreže.
 Korišćenje otvorenih tehnologija koje dozvoljavaju medjusobno povezivanje
hardversko/softverskih proizvoda različitih proizvodjača.
 Skalabilnost – fleksibilnu promenu veličine potrebnih resursa, jednostavna proširenja
sistema, slobodno alociranje komponenata u okviru postojećih računarskih mreža i
lako povezivanje svih sistemskih komponenata.
 Podršku za: punu grafiku, vektorsko prezentiranje podataka, zumiranja, “pan”
(pomeranja, prokližnjavanja) i “decluttering” (čišćenja, doterivanja).
 Primenu “windows” okruženja uz jednovremeno korišćenje više prozora za različite
prikaze i izveštaje, jednostavno prilagodjavanje potrebama korisnika (puna
kastomizacija), jednostavna funkcionalna proširenja, i podršku za “multiheading” i
virtualizaciju.
 Punu mrežnu transparentnost, uključujući PC/MSDHMI/ WINDOWS čvorove u LAN
okruženju sa podrškom za prenos fajlova (FTP/SFTP), X WINDOWS emulaciju,
daljinsko izvršenje programa (RSH/SSH), “network file system – NFS”, itd.
 Visoku pouzdanost sistema koja se postiže kroz paralelni rad VIEW4 SCADA
sistema na dve odvojene hardverske platforme, kroz redundantno konfigurisanje
sistema.
 Apsolutnu sinhronizaciju vremena svih sistemskih komponenti, koja uključuje
korišćenje GPS (Global Positioning System) i NTP (Network Time Protocol)
tehnologija.

Odabrana platforma sistemskog softvera za realizaciju VIEW4 SCADA sistema predstavlja

Linux platforma. Veći broj 32/64-bitnih Linux i kernel verzija i izdanja su prihvatljivi, kao i
pratećih sistemskih utility-programa za podršku. Medjutim, za praktičnu implementaciju,
preporučuju se samo potpuno ispitana i potvrdjena Linux izdanja. U nastavku, priložena
lista sistemskih programskih komponenata ima za cilj da pruži nešto više detalja i baci više
svetla na sam sistemski softver (treba imati u vidu da je u pitanju jedan primer, a ne lista
uvek obavezujućih komponenata):

 Kompletna Linux distribucija – različite varijante Linux-a (tzv. “Linux flavors”) su

prihvatljive: Centos, Fedora, SuSE, RedHat …, ali se preporučuju samo ispitana i
potvrdjena izdanja (releases). Pri tome se predpostavlja da je primenjena
odgovarajuća hardverska platforma, kompatibilna sa standardnim bibliotekama i
sistemskim utility-programima. Standardni (“default”) šel interpreter (shell) je bash
(Bourne Again Shell); C++ kompajler, X11R6, Qmail (ili Sendmail/Postfix) i NTP su
takodje obavezni.

 Instalacija MySQL Server (izdanje 4 ili kasnije) sa odgovarajućim utility-

programima, bibliotekama i drajverima: MySQL++, ODBC podrška (myodbc,
tclodbc, libiodbc) .

 Instalacija Tcl/Tk (izdanje 8.3.5 ili kasnije), uključujući veći broj Tcl utility-programa i
Tk tabela.

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 10 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
  Instalacija Qt toolkit za Linux/X11 (v3 ili viša)

 Instalacija Perl (izdanje 5), uključujući veći broj odgovarajućih Perl modula.

 Instalacija PHP (izdanje 4.3.9 ili kasnije) - PHP konfiguracija mora da podržava
Apache2 Web server.

 Instalacija Apache 2 HTTP Server (verzija 2) – konfigurisana sa SSL podrškom i za

PHP primenu.

 Instalacija JAVA (JSF 2 i JDK 5 ili viši) – razvoj novih aplikacija je uglavnom
baziran na Java-i.

 Instalacija Tomcat (verzija 5.5 ili kasnija) – opciona, potrebna za odredjene

aplikacije.

1.5 Aplikativni programski paket sistema VIEW4 SCADA

Na vrhu celokupne hijerarhijske oragnizacije VIEW4 SCADA sistema nalazi se sam
aplikativni programski paket. Ovaj paket čine stotine aplikativnih programa različite
namene, pri čemu opseg njihove primene varira izmedju različitih konfiguracija VIEW4
SCADA sistema. U tom svetlu, ranije navedena klasifikacija programa na “obavezne” i
“opcione”, sada može da se proširi i dopuni sa “standardnim programima” koji su deo
standardne (tipične) konfiguracije sistema, i ostalim programima koji predstavljaju
“programe na zahtev”.

U ovom poglavlju je dat funkcionalni prikaz aplikativnog programskog paketa sistema

VIEW4 SCADA. Naglasak je na glavnim funkcionalno-važnim programskim celinama -
komponentama (ponekada su korišćeni i nazivi: deo, sastavni deo, sistem, ili podsistem),
bez detaljnijeg ulaženja u njihovu organizaciju i način kako je to realizovano. Detaljniji opis
navedenih programskih komponenata je delimično dat u poglavljima koja slede kasnije.

Glavne programske komponente sistema VIEW4 SCADA su:

1. VIEW4 Server – obuhvata sve ključne programe za rad SCADA sistema (JEZGRO
VIEW4 – VIEW4 CORE), uključujući sve centralne baze podataka. Glavni delovi
VIEW4 Servera, kao i real-time baza podataka (RTDB) su neprekidno prisutni u
memoriji računara (tzv. “memory-resident”), odakle se i izvršavaju. Takodje, VIEW4
Server podržava komunikaciju sa procesnim stanicama (RTU), obradu i arhiviranje
pogonskih podataka, rukovanje SQL bazama podataka, i interakciju sa HMI
podsistemima. Ukratko, VIEW4 Server predstavlja centralni i najvažniji deo
aplikitavnog programskog paketa VIEW4 SCADA sistema.

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 11 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
2. VIEW4 HMI – skup programa koji obezbedjuju HMI funkcionalnost sistema (HMI –
sprega sa korisnikom, takodje često identifikovana i kao MMI). Celokupna interaktivna
komunikacija sa korisnikom (grafički prikazi, kontrola korisničkih periferala, dijalog sa
korisnikom, itd.) je bazirana na X11R6 standardu. Iako sam VIEW4 HMI predstavlja
autonoman podsistem, ipak se on u velikom stepenu oslanja na VIEW4 Server, odakle
uostalom i dobija neophodne konfiguracione i pogonske podatke.

3. VIEW Archive – skup programa za arhiviranje pogonskih dogadjaja – nadzor,

selekciju, pripremu, filtriranje, preraspodelu i arhiviranje pogonskih podataka.

4. VIEW4 WEB Support – skup programa koji obezbedjuju savremeni VEB interfejs, i
omogućuju mrežni pristup (uključujući i pristup preko interneta) sistemu VIEW4
SCADA. Predstavlja poseban opcioni programski modul nazvan NetVIEW.

5. VIEW4 System Management Gateway – skup programa za centralizovani online

nadzor ispravnog rada i operativno upravljanje sistemom VIEW4 SCADA, kao i
povezivanje sa drugim IT resursima kompanije (vlasnika VIEW4 SCADA sistema).

6. VIEW4 Alati (VIEW4 Tools) – skup utility-programa za online i offline kontrolu i

održavanje sistema, i rukovanje aplikacijama i pogonskim podacima. Tri osnovne
grupe programskih alata su na raspolaganju:
 VIEW4 konfiguracioni utility-programi
 VIEW4 editori
 VIEW4 task menadžeri

2. VIEW4 SERVER

2.1 Namena
VIEW4 Server predstavlja osnovnu programsku komponentu sistema VIEW4 SCADA i
nalazi se u centru svih njegovih aktivnosti. U osnovi, VIEW4 Server je jedini odgovoran za
ispravan rad celokupnog VIEW4 SCADA paketa, odnosno svake njegove pojedinačne
aplikacije. Lista koja sledi, iako daleko od toga da je potpuna, daje pregled osnovnih
poslova/zadatka samog servera.
 Rukovanje i održavanje baza podataka
 Obrade prikupljenih pogonskih podataka
 Obrade računski-izvedenih podataka
 Obrade unetih podataka
 Kastomizacija obrada podataka
 Obrade pogonskih dogadjaja
 Hronološka registracija pogonskih dogadjaja
 Rukovanje HMI komandama (sekvencijalne komande)
 Arhiviranje pogonskih dogadjaja – analogni i digitalni U/I, dogadjaji i hronološki zapisi
 Štampani i drugi izveštaji
Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 12 od 36
Pogledati takodje: http://www.view4.rs
 Obrada post-mortem zapisa
 Kontrola udvojenih konfiguracija servera
 Podrška VIEW4 HMI podsistema
 Sinhronizacija vremena (NTP i GPS) podrška
 Komunikacija sa procesnim stanicama – FEP podrška
 Razmena podataka sa drugim aplikativnim serverima posebne namene (npr. DMS -
Distributed Management System)

2.2 Funkcionalni blok-dijagram

Funkcionalni blok-dijagram VIEW4 Servera je prikazan na Sl. 2. VIEW4 CORE
interaktivno komunicira sa drugim VIEW4 modulima koji ga okružuju, i sa bazom tekućih
podataka RTDB. Neki od prikazanih programskih modula predstavljaju integralne delove
samog VIEW4 Servera, dok su drugi samo podržani od strane servera. Kratak opis baza
podataka i pojedinih modula je dat u nastavku.

VIEW4
VIEW4

VIEW4 VIEW4

VIEW4 VIEW4 VIEW4

CORE

Slika 2: Blok-dijagram VIEW4 Servera

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 13 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
2.3 Baze podataka
VIEW4 Server poseduje i upravlja sa tri baze podataka – sa dve klasične transakcione
MySQL baze: Konfiguraciona baza podataka - Configuration DB i Izvorna baza podataka
- Source DB, i jednom memorijski-rezidentnom bazom tekućih podataka RTDB (Real-
Time DB). Strogo govoreći, RTDB i ne predstavlja klasičnu bazu podataka – više
predstavlja memorijski rezidentno skladište tekućih podataka, organizovano na način
karakterističan za SQL baze podataka (možda je prikladnije koristiti termin “da izgleda kao
SQL baza podataka”). Zahvaljujući tom svom “SQL izgledu”, rukovanje sa RTDB je
moguće koristeći postojeće SQL komande, utility-programe i druge alate za SQL baze
podataka, što je ekstremno značajno za celokupno funkcionisanje sistema VIEW4
SCADA. Odatle potiče i sam naziv “real-time database - RTDB”, koji eksplicitno ukazuje
na “bazu podataka”. Tri baze podataka predstavljaju “čuvare i rasadnike” svih sistemskih i
tekućih podataka, i nalaze se u centru svih zbivanja sistema VIEW4 SCADA.

Konfiguraciona baza podataka (Configuration DB) i Izvorna baza podataka (Source DB)
čuvaju aktuelne podatke o konfiguracijama primenjenih softverskih i hardverskih
komponenata i SCADA podatke, odnosno strukturne podatke o sistemu, kao što su: opisi,
tekstovi, algoritmi, slike, sekvence, itd. Većina potrebnih podataka se unose u baze
podataka pre puštanja samog sistema u rad, ali je logično očekivati odredjene promene i
dopune i tokom rada sistema. Za tu svrhu na raspolaganju su odgovarajući programski
alati. Ove dve baze podataka su krucijalna za bildovanje (izgradnju) i startovanje SCADA
sistema. Odmah po startu, deo podataka važan za operativni rad se prepisuje u
memorijski-rezidentnu bazu podataka RTDB, a sve kasnije izmene konfiguracije i režima
rada sistema se obavljaju kroz ove baze podataka

Da bi se sprečio eventualni gubitak podataka ako dodje do oštećenja (korupcije) baza

podataka, za ove dve baze je obezbedjen periodični “export” i “backup” podataka. Na taj
način, u najgorem mogućem scenariju, garantuje se potpuna restauracija svih pripadajućih
podataka na vrednosti u trenutku poslednjeg backup-a.

Pristup memorijski-rezidentnoj bazi tekućih podataka – RTDB od strane različitih

aplikativnih programa se ostvaruje korišćenjem “shared memory” mehanizma. RTDB čuva
sve operativne podatke (akvizirane pogonske podatke, procesirane podatke, unete
podatke i druge) na jednom mestu, omogućujući njihovo blagovremeno korišćenje od
strane bilo kog programa. Na taj način je obezbedjena puna transparentnost i brza
razmena potrebnih podataka, ili jednostavnije rečeno: “rukovanje podacima u realnom
vremenu” (ovo sugeriše i samo ime RTDB). Pojednostavljeni blok-dijagram RTDB je
predstavljen na Sl. 3.

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 14 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
 data
unload

data data
load processing

Slika 3: Blok-dijagram tokova korišćenja RTDB podataka

RTDB predstavlja memorijski-rezidentno skladište u koje se podaci unose/pune/upisuju, ili

iznose/prazne/čitaju. Punjenje (engl. “load”), odnosno upis podataka se obavlja uglavnom
iz komunikacionih programskih modula, i obuhvata akvizirane sirove pogonske podatke iz
procesa. Dodatni upis podataka (pojedinačni, grupni, ili zbirni) se obavlja i posredstvom
drugih autorizovanih programskih modula. Slična je situacija i sa pražnjenjem (engl.
“unload”), odnosno čitanjem podataka, kao i sa postojećim obradama/procesiranjem
podataka. Pri svemu tome se mora garantovati potpuna konzistentnost i sigurnost
podataka, što se obezbedjuje strogom autorizacijom pristupa podacima – ko, kako i kada
ima pravo korišćenja podataka. Jedna od karakteristika RTDB je činjenica da je ona u
trenutku startovanja sistema gotovo prazna i nepostojeća, ali da se vrlo brzo popuni
tekućim podacima (real-time podacima). Iako se sve ovo dešava automatski, postoji
potreba i za ručnim/direktnim upisom podataka u RTDB, što je podržano uz korišćenje
odgovarajućih programskih alata.

Sumirano, RTDB predstavlja “master” repozitorijum za čuvanje svih tekućih/real-time

podataka. RTDB hrani sve aplikacije (klijente) potrebnim podacima, npr: HMI, za potrebe
izveštavanja i štampanja, online/offline analize, veb, DMS (Data Management System) i
drugo. Za potrebe povećane raspoloživosti tekućih podataka, RTDB se može replicirati,
kompletno u slučaju dualnih (redundantnih) konfiguracija VIEW4 Servera, ili delimično
Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 15 od 36
Pogledati takodje: http://www.view4.rs
izmedju postojećih autonomnih (stand-alone) delova sistema VIEW4 SCADA, npr. HMI,
arhiva, FEP itd.

Regularnim snimanjem RTDB (tzv. “snapshot” – zamtzavanje slike sistema u odredjenom

trenutku) omogućuje se istorijsko arhiviranje pogonskih podataka, i izveštavanja o stanju
sistema u prošlosti. Na taj način se takodje i štite podaci, jer je uvek moguće restaurirati
RTDB na stanje u trenutku uzimanja snimka. Treba imati u vidu da se u slučaju
redundantnih konfiguracija VIEW4 Servera (što se uvek preporučuje), kao npr.
“main/standby” konfiguracija, rukovanje sa udvojenom RTDB u cilju zaštite podataka
obavlja potpuno automatski.

2.4 Komunikacija sa procesnim stanicama (RTU)

Akvizicija pogonskih podataka iz procesa se obezbedjuje kroz komunikaciju sa “procesnim
stanicama”. Procesne stanice predstavljaju nezavisnu i autonomnu namensku opremu
(nezavisni hardver i softver) čiji je osnovni zadatak prihvat i prikupljanje sirovih podataka iz
procesa za potrebe daljih lokalnih obrada, distribucije, prenosa i sl. U ovom slučaju
možemo gledati na procesne stanice kao na “produžene ruke” SCADA sistema koje
obezbedjuju spregu sa procesom. Prikupljeni pogonski podaci iz procesa se prosledjuju
VIEW4 Serveru, gde se skladište i čuvaju u memorijski rezidentnoj bazi podataka RTDB.
Komunikacija sa procesnim stanicama i prenos podataka je u nadležnosti modula VIEW4
comm koji sadrži sve potrebne drajvere i prateće programe za uspešnu realizaciju
ovakvog prenosa.
Tradicionalni SCADA naziv za primenjene procesne stanice jeste “daljinske ili spoljne
stanice”, takodje poznate pod akronimom: RTU (od engl. naziva “Remote Terminal Unit”).
Sistem VIEW4 SCADA se oslanja na ATLAS RTU opremu (više generacija RTU uredjaja),
a koju u potpunosti podržava. Sama RTU komunikacija se obavlja posredstvom posebnih
namenskih linkova (prenosne linije ili mreže), a uspostavljeni master/slave prenos
podataka je baziran na privatnom ATLAS-IEC protokolu, koji je u skladu sa standardnim
IEC 870-5-101 preporukama. U slučaju TCP/IP mreža, ATLAS-IEC protokol je upakovan
(encapsulated) u TCP/IP protokol, obezbedjujući veoma veliku brzinu komunikacije.
Inače, tipična je primena modemskih veza.
I drugi komunikacioni protokoli su takodje podržani, kao što su: IEC 60870-5 series, IEC
61850, ASEA/SINDAC 9000, DNP 3.0, MODBUS, BACNET i EASYIP
U osnovi, primenjena dvosmerna RTU komunikacija obezbedjuje prenos procesnih
podataka od RTU uredjaja ka VIEW4 Serveru, i prenos kontrolno/komandnih naloga
(komande, sekvencijalne komande, digitalni i analogni set-point nalozi, itd) od VIEW4
Servera ka RTU uredjajima. Standardna komunikacija podrazumeva prenos sledećih
podataka:
 Analognih ulaznih veličina – AI (analog inputs), često identifikovani i kao “merenja”.
Prenose se periodično ili inkrementalno, po promeni vrednosti (režim prenosa se
odredjuje na strani RTU).
 Digitalni ulazi - DI (digital inputs), često identifikovani i kao “signalizacije”. Prenose se
po promeni stanja (detekcija promene je na strani RTU), uz potvrdu prijema od strane

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 16 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
 VIEW4 Servera. Dopunski, kompletna verifikacija stanja svih digitalnih ulaza se
obavlja svakih 15 minuta.
 Brojački ulazi – CI (counter inputs), ponekad identifikovani i kao impulsni ulazi (pulse
inputs - PI). Zamrznute vrednosti lokalnih brojača (na strani RTU) se prenose
periodično uz potvrdu prijema od strane VIEW4 Servera..
 Hronološki dogadjaji – SOE (sequences of events) se registruju lokalno na strani RTU,
prenose po nastanku, i potvrdjuju od strane VIEW4 Servera po prijemu. Lokalna
registracija podrazumeva numerički zapis dogadjaja, što uključuje brojni zapis
vremena i numeričku šifru signala dogadjaja.
 Kompletan prenos svih akviziranih pogonskih podataka iz procesa na zahtev
korisnika/operatora u bilo kom trenutku. Takodje, može se zahtevati i inicijalizacija
pojedinačnih RTU uredjaja.
 Puni online nadzor i upravljanje komunikacijom.
 Udvojeni komunikacioni linkovi (prenosni putevi) su primenjivi i podržani.

2.5 Višestruki VIEW4 Serveri

VIEW4 Server predstavlja najvažniju i najkritičniju komponentu sistema VIEW4 SCADA,
što uvodi potrebu za njegovim redundantnim konfiguracijama. Standardo rešenje
predstavlja “sistem sa vrućom rezervom” (engl. “main/hot standby operation mode”), kod
koga je jedan VIEW4 Server aktivan i obavlja sve poslove, dok je drugi pasivan, ali u
potpunosti sinhronisan sa aktivnim serverom i spreman da ga zameni u slučaju kvara.
Ova zamena (uobičajeni engl. naziv “failover”), odnosno prelaz sa jednog servera na
drugi je gotovo trenutna i bez prekida u radu sistema. Sam nadzor ispravnog rada i
razmena podataka izmedju dva servera se obavlja posredstvom posebne fizičke linije (tzv.
“watchdog link”), ili virtualne veze u okviru LAN mreže (tzv. “heartbeat link”). Druge
redundantne konfiguracije su takodje moguće na zahtev.

U slučaju velikih, hijerarhijski organizovanih, distribuiranih upravljačkih sistema koji

uključuju veći broj VIEW4 SCADA sistema, potrebno je koordinisati rad pojedinih VIEW4
Servera i obezbediti neprekidnu razmenu podataka izmedju pojedinih kontrolno-
upravljačkih centara. Iako ovaj scenario ne spada u kategoriju “redundantnih
konfiguracija”, on obezbedjuje odredjeni stepen redundantnosti pogonskih i kontrolno-
upravljačkih podataka. Za tu svrhu, na raspolaganju je i direktna SCADA-SCADA
komunikacija bazirana na ICCP TASE 2 protokolu, u okviru modula view4des (data
exchange server), a koja obezbedjuje:
 razmenu tekućih podataka u realnom vremenu
 razmenu kontrolno-upravljačkih podataka
 razmenu drugih podataka na zahtev

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 17 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
2.6 Obrade pogonskih podataka
Prikupljeni sirovi podaci iz procesa prolaze kroz više nivoa obrade u VIEW4 Serveru, pre
nego što se proslede drugim specijalizovanim programskim VIEW4 moduli. S obzirom da
su obrade podataka uvek specifične i variraju od jednog VIEW4 SCADA sistema do
drugog, potrebno je obezbediti veliku fleksibilnost i skalabilnost u njihovoj primeni. To se
postiže korišćenjem odgovarajućih VIEW4 plugina koji obavljaju zahtevane obrade, uz
oslanjanje na postojeće baze podataka.

2.6.1 Konverzije pogonskih podataka

Jedan od nezaobilaznih koraka u obradi pogonskih podataka jeste i konverzija sirovih

podataka (dobijenih iz procesnih stanica) u odgovarajuće tehničke podatke, kvantifikovane
odgovarajućim inženjerskim jedinicama (zavisno od tipa podataka i ulaznog opsega).
Različite vrste konverzija karakterišu različite podatke:
 Analogni ulazni podaci – sirovi podaci se pretvaraju u inženjerske jedinice koriščenjem
linearnih ili nelinearnih translacionih algoritama.
 Brojački podaci/akumulirani impulsni podaci – primljene vrednosti se pretvaraju u
decimalne vrednosti (jedinice sa pomičnim zarezom)
 Hronološki dogadjaji (SOE) – primljeni podaci o hronološkim dogadjajima se
konvertuju u jasne i razumljive zapise (jasni tekst koji se može čitati), prezentiraju
korisniku/operatoru, i arhiviraju za kasnije post-mortem analize.

2.6.2 Standarde obrade pogonskih podataka

Sledeći podaci podležu automatskoj primarnoj obradi:

 Jednobitni digitalni ulazi (jednostruke signalizacije) – npr. indikatori stanja,
upozorenja, itd.
 Dvobitni digitalni ulazi (dvostruke signalizacije) – redundantni (original-komplement)
indikatori statusa, kao što su položaj prekidača i drugih kritičnih dvopoložajnih
aparata.
 Analogni ulazi (merenja) - npr. vrednosti napona, struje, pritiska, itd.
 Brojački ulazi (akumulirane impulsne vrednosti) – npr. merenje potrošnje energije,
protoka, i sl.
 Izračunati podaci (računski izvedene veličine)

U toku obrada podataka, često se obradjenom podatku mogu pridodati i odredjeni

indikatori, tzv. flag-ovi (engl. “data flags”) koji kvalitativno karakterišu sam obradjeni
podatak. Ovi indikatori se mogu grupisati u:
 Opšte indikatore – uglavnom ukazuju na poreklo podatka
 Status indikatore – upozorenja i alarmi
 Analogni indikatori – svaki analogni podatak ima jednu ili više graničnih vrednosti
koje se proveravaju nakon svake promene vrednosti podatka. Postoje dva osnovna
tipa graničnih vrednosti: vezanih za merni opseg , i vezanih za promenu merne
vrednosti (gradijent).

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 18 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
2.6.3 Obrade drugih podataka

Termin “drugi podaci” se odnosi na podatke koji nisu potekli iz procesa, odnosno dobijeni
iz procesnih stanica (RTU). To su najčešće “ručno uneti podaci” posredstvom HMI, ili
podaci dobijeni od strane postojećih eksternih aplikacija – npr.GPS podaci o referentnom
vremenu. Ovakvi podaci se najpre smeštaju u bazu tekućih podataka RTDB, odakle se
nadalje tretiraju kao i svi drugi regularni (engl. “generic”) podaci, uključujući i sprovodjenje
potrebnih obrada.

2.7 Pogonski dogadjaji

Odredjene promene u kontrolno/upravljačkom okruženju zahtevaju više pažnje nego
druge, i one se karakterišu kao “dogadjaji”. O nastanku dogadjaj treba obavestiti
korisnika/operatora kako bi blagovremeno preduzeo dalju brigu o istom, iz kog razloga je
svaki dogadjaj i opisan jedinstvenom razumljivom porukom,. Obrada dogadjaja je
centralizovana i u nadležnosti je programskog modula VIEW4 event, koji se ponekad
identifikuje i kao “event server” (u prevodu “server dogadjaja”).

Nekoliko primera dogadjaja:

o Ažuriranje obradjenog podatka koje uzrokuje promenu statusa podatka – generiše se

tekstualni opis takvog dogadjaja.

o Izvršenje komande – izdavanje komandnog naloga prati odgovarajući izveštaj. U

slučaju uključenja/iskjlučenja, koji zahtevaju odgovarajuće povratne informacije, ovaj
izveštaj treba da obuhvata i potvrdu uspešnog (ili neuspešnog) izvršenja same
komande.

o Promena stanja komunikacionog linka predstavlja dogadjaj.

o Svaka akcija korisnika/operatora/dispečera predstavlja dogadjaj i treba je registrovati.

Dogadjaji se razlikuju po značaju i prioritetizuju se – prioritet dogadjaja se specificira u

izvornoj (Source DB) ili konfiguracionoj (Configuration DB) bazi podataka. Razlog
nastanka dogadjaja je uključen u poruku o samom dogadjaju. Nastanak dogadjaja po
potrebi prati i zvučni signal.

Dogadjaji se prikazuju u dinamičkim grafičkim prikazima iz procesa, i tekstualno u

listi/listama dogadjaja. Dogadjaji su uvek konfigurabilni i mogu se specificirati po želji i na
zahtev.

Dogadjaji su podeljeni u 5 kategorija:

 Sistemski dogadjaji (System events)

 Alarmi (Alarms)
 Kvarovi (Failures)
 Intervencije (Interventions)
 Informacije/obaveštenja (Information)

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 19 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
2.8 Arhiviranje pogonskih podataka
Arhiviranje pogonskih podataka predstavlja važan aspect svakog upravljačkog sistema -
arhiviranjem pogonskih podataka u kritičnim situacijama, moguće je provesti kasniju
analizu i sprečiti buduće nesreće, što svakome donosi koristi. VIEW4 arhiviranje
podataka, tipično pokriva: dogadjaje, odredjene analogne podatke (tekuće vrednosti, min.,
max., srednje vrednosti, inicijalne vrednosti ...), post-mortem zapise, hronološke
dogadjaje, statističke podatke, itd.

Programski modul VIEW4 archive je zadužen za rukovanje arhiviranjem podataka, i

arhivski podaci se posebno čuvaju za kasnije analize i izveštavanja. Arhiviranje podataka,
medjutim, može biti (što se i preporučuje - videti Glavu 4) delegirano autonomnom
namenskom podsistemu za arhiviranje (arhivska VIEW4 radna stanica – engl. VIEW4
archive workstation), i tada se ovaj modul izmešta u radnu stanicu, a interakcija sa VIEW4
Serverom ostvaruje kroz implementaciju RPC mehanizma (Remote Procedure Call).

2.9 Post mortem i druge analize

Povremeno, postoji potreba za analizom ponašanja sistema/procesa u vreme nastanka
nekih nepredvidljivih poremećaja u sistemu/procesu. Takve analize, poznate kao “post-
mortem analize” predstavljaju moćno orudje u cilju sprečavanja sličnih kritičnih situacija u
budućnosti. Pregledom post-mortem podataka moguće je rekonstruisati stanje
nadgledanog sistema/procesa u kritičnim trenucima i sagledati tačan redosled dogadjaja iz
prošlosti. Da bi to bilo moguće, potrebno je predhodno arhivirati relevantne podatke i to u
različitim vremenskim presecima. VIEW4 Server, uz asistenciju modula VIEW4 archive,
nadgleda i memoriše potrebne podatake, koji se u normalnim uslovima neprekidno
prepisuje, ali i arhiviraju u kritičnim trenucima.

Od drugih offline analiza podataka i aplikacija koje koriste arhivirane pogonske podatle
pomenućemo:

o VIEW Izveštajni Podsistem – VIEW IPS, savremeni višenamenski izveštajni sistem

koji podržava sve primenljive načine izveštavanja: ekrane, stampače, email, faks,
SMS i dr.
o Veb aplikacije
o Istorijska arhiviranja podataka (Warehouse DB) – BIP
o Merenje performansi sistema – Perf-IS

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 20 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
2.10 HMI podrška
Tipična konfiguracija sistema VIEW4 SCADA obuhvata jedan ili više HMI podsistema
realizovanih na autonomnim (stand-alone) VIEW4 HMI radnim stanicama, povezanih u
istoj lokalnoj mreži (LAN) sa VIEW4 Serverom. Kroz lokalnu mrežu HMI aplikacija ima
puni pristup memorijski rezidentnoj bazi tekućih podataka RTDB i neprekidnu komunikaciju
sa VIEW4 Serverom. Korišćeni “shared memory” mehanizam i RPC (Remote Procedure
Call) protokol obezbuju potpunu transparentnost lokalnih i udaljenih podataka u svim
tačkama lokalne mreže. To, praktično, znači da VIEW4 HMI vidi sve potrebne podatke
kao da su lokalni, bez obzira što se većina njih nalazi na strani “susednog” VIEW4
Servera.

HMI je direktno podržan od strane programskog modula VIEW4 userdata, koji

obezbedjuje potrebne podatke o:

o Korisnicima i operatorima
o Radnim stanicama i radnim mestima
o Autorizaciji i autentikaciji korisnika – kredencijali, lozinke ...
o Autorizaciji programa (procesa) – grant-ovi, dozvole, prava ...
o Konfiguraciji HMI – izgled (“look & feel”) za različite aplikacije, korisnike, parametre
sistema ...
o Po potrebi, integraciji sistema SCADA sa drugim IT resursima kompanije.

Tipično, korisnik/operator izdaje sve komandne naloge. Opciono, odredjene komande se

mogu generisati i automatski. U svakom slučaju svaka komanda kreće od HMI
podsistema i predaje se VIEW4 Serveru na dalju predaju do procesnih stanica (RTU) za
neposredno izvršenje. Standardno, HMI podržava sledeće komandne naloge:

 Komande sa potvrdom izvršenja i ograničenim trajanjem izvršenja – jednostepene,

trajne i dvostepene komande
 Referentni (setup) nalozi – zadavanje referentnih veličina
 Impulsne komande
 Blokade komandi – zadavanje logičkih blokadnih uslova za izvršenje komandi.
 Sekvencijalne komande – izvršenje komandi u nizu prema unapred definisanom
redosledu
 Blokiranje komandnih naloga (“tagging“) – onemogućavanje daljeg zadavanja
pojedinih komandi. Korisnik/operator postavlja markicu (tag) na šematski prikaz
aparata na koji se komanda odnosi, i onemogućuje iniciranje same komande do
daljneg. Uz markicu se može uneti i tekstualni opis razloga uvodjenja blokiranja. Po
prestanku postojanja razloga za blokiranje, markica se jednostavno uklanja. Pri tome
je obezbedjeno registrovanje (arhiviranje) “istorije blokiranja“.

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 21 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
2.11 Sinhronizacija vremena
VIEW4 Server predstavlja i server referentnog vremena za sve komponente sistema
VIEW4 SCADA. Interna/lokalna sinhronizacija vremena se realizuje kroz LAN/WAN mrežu
sistema uz primenu NTP protokola (Network Time Protocol). Referentno sistemsko vreme
se obezbedjuje iz eksternih izvora tačnog vremena, i može biti realizovano na dva načina:
o VIEW4 Server je opremljen posebnim GPS/UTC prijemnikom, i podešava svoj interni
sat realnog vremena RTC (Real-Time Clock) prema satelitskom referentnom GPS
vremenu. Pri tome se koriste TRIMBLE protokol i PPS za obezbedjenje izuzetne
tačnosti RTC sinhronizacije. U slučaju dualne konfiguracije VIEW4 Servera, koristi se i
dopunski KRPR prekidač.
o VIEW4 Server se konfiguriše kao “peer” NTP server, i spreže sa tri eksterna internet
STRATUS-2 NTP servera. Ovakav scenario zahteva pristup VIEW4 Servera internetu
(koji se, iz razloga povećane sigurnosti SCADA mreže, može ograničiti samo na NTP
protokol).

2.12 Nadzor ispravnog rada sistema (self-monitoring)

VIEW4 Server obezbedjuje i neprekidni online nadzor ispravnog rada svih komponenata
sistema VIEW4 SCADA (poznat i pod engl. nazivom “self-monitoring”). Nezavisno od
korišćenja redundantnih konfigurcija, rano otkrivanje potencijalnih kvarova je uvek veoma
korisno za sistem. Pravovremenim otkrivanjem nekatastrofalnih kvarova i njihovim
ispravljanjem smanjuje se verovatnoća nastanka katastrofalnih situacija i značajno
povećava raspoloživost samog sistema. Praktično, svaka hardverska i programska
komponenta sistema se periodično proverava, i u slučaju otkrivanja nekog problema
generiše se odgovarajuća poruka upozorenja ili alarma, i prosledjuje korisniku/operatoru.

Nadzor ispravnog rada se zasniva na inherentnim SNMP (Simple Network Management

Protocol) karakteristikama modernih tehnologija, a ostvaruje se kroz veći broj nezavisnih
SCADA programa razvijenih za ovu namenu. Tačan redosled i obim SNMP nadzora zavisi
od konkretne konfiguracije VIEW4 SCADA sistema.

Statistika nadzora ispravnog rada i istorijat ponašanja i kvarova pojedinih komponenata

sistema se arhiviraju, a odgovarajući štampani i drugi izveštaji generišu na zahtev.

3. PODSISTEM VIEW4 HMI

Podsistem VIEW4 HMI (Human-Machine Interface), ili kako ga češće nazivamo VIEW4
HMI podsistem, predstavlja izuzetno važnu hardversko/programsku komponentu jer se
nalazi u centru korišćenja sistema VIEW4 SCADA. Zadatak HMI podsistema je da
obezbedi efikasnu i razumljivu interakciju izmedju čoveka/korisnika i samog SCADA
Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 22 od 36
Pogledati takodje: http://www.view4.rs
sistema. Očigledno da korisnik vidi i anticipira celokupni sistem kroz postojeći HMI
podsistem, i na osnovu njega u najvećem stepenu i procenjuje uspešnost njegovog rada.
Zbog toga se uvek posebna pažnja posvećuje projektovanju HMI podsistema, što je bio
slučaj i sa VIEW4 HMI podsistemom u kome su inkorporirana sva predhodna iskustva i
znanja većeg broja istraživača, projektanata, programera i samih korisnika. Osim toga, u
fokusu VIEW4 HMI podsistema su uvek bili elektroprivredni tehnički sistemi – ako su
zadovoljeni strogi zahtevi elektroenergetskih upravljačkih sistema i procesa, onda će
sistem VIEW4 SCADA najverovatnije biti primenlhiv i u drugim distribuiranim upravljačkim
sistemima.

VIEW4 HMI podsistem u potpunosti zadovoljava sve tehničke zahteve današnje

elektroprivrede, i obezbedjuje savremenu i pouzdanu MMI (man.machine interface) spregu
sa korisnikom potrebnu za uspešni nadzor i upravljanje elektroenergetskim i drugim
industrijskim procesima. Kratak pregled glavnih karakteristika VIEW4 HMI podsistema
obuhvata:

 Dinamičko grafičko prezantiranje podataka (slike);

 Liste poslednjih dogadjaja;
 Liste dogadjaja;
 Liste alarma;
 Liste arhiviranih dogadjaja;
 Liste hronoloških dogadjaja (SOE liste – sequences of events);
 Horizonatlni i vertikalni trend-dijagrami;
 Trend-dijagrami arhiviranih analognih podataka;
 Izveštaji redovnih operativnih analiza (ANP);
 Selektivni izveštaji o analognim podacima;
 Izveštaji post-mortem zapisa;
 Izveštaji o srednjim vrednostima (po specifikaciji korisnika);
 Smensko i medju-smensko izveštavanje i komunikacija medju osobljem;
 Zvučna i svetlosna signalizacija;
 Statistička izvestavanja (npr. komunikacija sa procesnim stanicama, i dr.);
 Prikaz tekućeg stanja komunikacije sa procesnim stanicama i dr.;
 Selektivno prezentiranje podataka (po zahtevu);
 Zumiranja – detaljni prikazi;
 Status opreme.

3.1 Dinamičko prezentiranja podataka

Dinamičko prezentiranje podataka je u centru HMI sprege, i obuhvata grafičko (slikovno)
predstavljanje podataka iz procesa (slika uvek pruža više informacija od teksta). Svi
dinamički detalji se neprekidno osvežavaju i prikazuju u višenivoiskoj vektorskoj grafici, što
podrazumeva mogućnost zumiranja i pomeranja (proklizavanja) slika (u žargonu pan-
ovanje). Osnovni gradivni elementi grafičkih prikaza su:

 Alfanumerički karakteri;
 Simboli;

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 23 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
  Napojne linije;
 Obojena polja;
 Bar grafovi;
 Komandna polja;
 Prelazna polja (za prelaz sa jedne slike na drugu).
Navedeni elementi se nalaze u standardoj grafičkoj biblioteci VIEW4 paketa. Drugi,
nestandardni, elementi se mogu jednostavno generisati na zahtev uz pomoć raspoloživih
grafičkih editora i alata.

Dinamičko prezentiranje podataka obuhvata sve grafičke prikaze (slike) koje

korisnik/operator koristi interaktivno, kao što su: komandovanje, manualno unošenje
podataka, isključenja iz obrada, itd. Automatska promena boje pojedinačnih grafičkih
elemenata (npr. napojnih vodova i mrežnih elemenata), a koje zavisi od njihovoh trenutnog
stanja i statusa pripadajuće opreme, je takodje podržana.

Jedna od karakteristika programskog paketa VIEW4 HMI jeste i mogućnost štampanja bilo
kog dinamičkog prikaza na zahtev. Tehnički, to se ostvaruje kroz pripadajući meni koji
postoji uz svaki grafički prikaz. Samo štampanje može biti u boji, ili crno-belo (iako treba
imati u vidu da je boja ponekad suštinska za pravilno razumevanje odštampanog
dokumenta).

3.2 Primeri
Tri primera dinamičkih prezentiranja podataka su dati na Sl. 4a – 4c. Treba imati u vidu da
je primenjeni jezik predstavlja opciju – u ovim primerima je korišćen srpski jezik.

Slika 4a: Lista upozorenja i alarma u elektroenergetskom postrojenju

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 24 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
 Slika 4b: Dinamički prikaz trafo stanice

Slika 4c: Prikaz kontrolno/upravljačko centra

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 25 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
4. ARHIVSKI PODSISTEM VIEW4

Arhivski podsistem VIEW4 (češće nazivan “VIEW4 arhivski podsistem”) obavlja dve
grupe značajnih SCADA poslova: arhiviranje (čuvanje) pogonskih podataka, i analize
arhiviranih podataka sa izveštavanjem. Savremeni arhivski podsistem VIEW4 predstavlja
specijalizovano programsko rešenje, realizovano na autonomnom računarskom hardveru,
zbog čega ga ponekad nazivamo i “VIEW4 arhivska radna stanica”.

4.1 VIEW4 arhiviranje pogonskih podataka

VIEW4 obezbedjuje selektivno arhiviranje pogonskih podataka na osnovu unapred
postavljenih zahteva i kriterija, a tako formirane arhive se koriste za kasnije analize i
izveštavanja. Tipični podaci kandidati za arhiviranje su uglavnom navedeni u Poglavlju 2.8
- ovde je data tipična lista arhivskih poslova:

 Arhiviranja dogadjaja – svi dogadjaji u sistemu VIEW4 SCADA se arhiviraju.

 ANP arhiviranja – selektivna hronološka registracija pogonskih podataka (veličina).
 AAV arhiviranja – selektivna registracija srednjih i kumulativnih, minimalnih i
maksimalnih vrednosti pogonskih podataka (veličina).
 APPK arhiviranja – selektivna registracija analognih podataka (merenja) u vreme
kvarova u sistemu (po nastanku signala upozorenja ili alarma). Dve vrste APPK
arhiviranja su moguće: standardno APPK arhiviranje sa vremenskom rezolucijom od
stotinu milisekundi, i APPK arhiviranje visoke vremenske rezolucije u milisekundnom
opsegu.
 Hronološka registracija pogonskih dogaljaja – selektivna registracija sekvenci
dogadjaja (SOE – sequences of events), uzrokovanih nastankom/prestankom
odgovarajužih ulaznih digitalnih signala, uz jasan tektualni opis samog dogadjaja.
 “Snepšat” arhiviranja – snimanje/zamrzavanje stanja sistema (od engl. “snapshot”) i
arhiviranje zamrznutih podataka na zahtev korisnika/operatora. Ovakav snimak daje
tačan presek stanja sistema u odredjenom vremenskom trenutku, i obuhvata sve
trenutne vrednosti kritičnih analognih i digitalnih ulaznih podataka iz procesa (kritičnih
po pitanju specificiranih kriterija).
 Na poseban zahtev moguća je realizacija i drugih specifičnih arhiva pogonskih
podataka. Fleksibilna organizacija VIEW4 podsistema za arhiviranje dozvoljava
jednostavno uvodjenje novih zahteva i kriterija za arhiviranje pogonskih dogadjaja.
Napomena: Treba imati u vidu da se sve hronološke registracije podataka sa msec
rezolucijama obavljaju na strani RTU opreme.

Arhivirani podaci se čuvaju u arhivskim bazama podataka, i mogu se prezentirati na razne

načine, ali su uobičajeni tabelarni pregledi arhivskih podataka ili njihovih derivata

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 26 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
(izvedenih podataka). Potrebni arhivski prikazi su u potpunosti podržani odgovarajućim
HMI (MMI) dijalogom, koji uzrokuje intenzivnu komunikaciju i razradjenu razmenu
podataka sa VIEW4 Serverom i VIEW4 HMI podsistemima . Sve se to obavlja u okviru
pripadajuće lokalne mreže (LAN) i uz punu primenu TCP/IP protokola, RPC protokola, i
“shared memory” mehanizma za neposredan pristup podacima. U cilju lakšeg
razumevanja navedenog postupka, možemo posmatrati tri navedena učesnika u
komunikaciji: VIEW4 arhivske radne stanice, VIEW4 HMI radne stanice i VIEW4 Server,
kao na tri programske aplikacije u “jedinstvenom procesorskom i procesnom okruženju” –
kao da je u pitanju “jedan zajednički računar”, iako su u pitanju više autonomnih računara
koji dele zajedničku računarsku mrežu.

4.2 VIEW4 analize i izveštavanja

Arhivirani podaci predstavljaju ulazne podatke za kasnije online i offline analize i
izveštavanja. Posebna pažnja je posvećena savremenom izveštavanju, što je u VIEW4
SCADA paketu razradjeno do detalja, naročito u okviru VIEW4 IPS modula koji
obezbedjuje:
 korisničke inventarske liste
 pristupne liste
 olakšano specificiranje izveštavanja (korak po korak)
 olakšano konfigurisanje i modifikacije formata izveštavanja
 dinamička izveštavanja
 tabelarne prikaze podataka
 grafička prezentiranja podataka
 filtriranja i pretraživanja podataka
 eksportovanja izveštaja kompatibilnim sa drugim aplikacijama (cvs, html, pdf i drugi
formati)
 email izveštavanja
 štampanja.

Nekoliko primera IPS izveštavanja su prikazani na Slikama 5a, 5b i 5c.

Few IPS examples are presented in Figures 5a, 5b and 5c.

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 27 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
 Slika 5a: Dnevni 15-min izveštaj o tekućoj potrošnji

Slika 5b: Pie-graf dijagrami o potrošnji

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 28 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
 Slika 5c: Dnevni step-graf dijagrami potrošnje

Jedna od novijih VIEW4 modula jeste “replay engine - RE”, koji omogućuje generisanje
realnih izveštaja o stanju sistema u prošlosti. RE izveštavanje predstavlja “sistemski
vremeplov”, koji korisnika, bukvalno, vraća unatrag, i omogućuje analizu ponašanja
sistema u odredjenom vremenskom periodu iz prošlosti. “Replay engine” pronalazi i vadi
potrebne podatke iz prošlosti iz postojećih arhiva podataka, i prezentira ih na način
uobičajen za tekuće podatke, što neizbežno stvara osećaj “putovanja u prošlost”.

Osnovne RE aktivnosti obuhvataju:

 Ekstraksija arhiviranih podataka za specificirani vremenski period iz prošlosti
 Dinamičko prezentiranje promena koje su se desile u prošlosti
 Rukovanje sa dogadjajima i formiranje listi dogadjaja iz prošlosti
 Selekcija potrebnih podataka za rekonstrukciju (replay)
 Selekcija vremenskih perioda za rekonstrukciju (replay)
 Lokalna (on-site) i vanjska (out-of-site) izveštavanja.

Jedan primer “replay engine izveštavanja” je prikazan na Sl. 6.

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 29 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
 Slika 6: RE Izveštavanje (Replay Engine)

5. VIEW4 NETVIEW

VIEW4 NetVIEW obezbedjuje savremenu veb spregu (web interface) sa sistemom VIEW4
SCADA. Realizovana je kao programski modul view4net, koji obezbedjuje punu
kompatibilnost sa ranijim verzijama i izdanjima NetVIEW, iako su tada neke najnovije
karakteristike modula neprimenjive. Glavna poboljšanja su u domenu sigurnosti u primeni
modula: SSL kriptovanje podataka, autorizacija (ovlašćenje) i autentikacija (provera
identiteta) korisnika, kontrola IP adresa, korišćenje kukija (coockies), tokena itd. Pri tome
na drugoj strani, na strani klijenta, NetVIEW je kompatibilan sa svim postojećim internet
pretraživačima: Internet Explorer, Mozilla, Firefox i dr.

NetVIEW omogućuje:
o Globalna prezentiranja podataka
o Detaljno dinamička prezentiranja podataka
o Pristup arhiviranim podacima
o Preglede dogadjaja
o Preglede hronoloških dogadjaja
o Veb IPS izveštavanja
o Analize podataka
o Upozorenja i alarmiranja
o Preglede trendova arhiviranih podataka
o Preglede konfiguracija
o Izveštavanja o stanju računarske mreže
o Drugo na zahtev

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 30 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
NetVIEW predstavlja “read-only” aplikaciju, odnosno ne omogućuje bilo kakvu upravljačku
funkcionalnost. Ovo je uradjeno namenski, iz razloga povećane sigurnosti rada sistema.

Dva primera iz primene NetVIEW su prikazana na Sl. 7a i 7b.

Slika 7a: Dinamički veb prikaz postrojenja

Figure 7b: Grafički prikaz pisača

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 31 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
6. VIEW4 SYSTEM MANAGEMENT GATEWAY

VIEW System Management Gateway - SMG predstavlja važan programski modul, koji
obuhvata veći broj programa za online nadzor ispravnog rada sistema VIEW4 SCADA. Mi
koristitimo engleski naziv za identifikaciju samog modula, jer on u potpunosti i definiše isti
– u bukvalnom prevodu on glasi: “prolaz za upravljanje/rukovanje sistemom VIEW”. SMG
predstavlja centralno mesto za prikupljanje svih informacija o radu celokupnog SCADA
sistema, i sofisticiranu operativnu virtuelnu konzolu za kontrolu i nadzor ispravnog rada.
SMG obezbedjuje neprekidno online ispitivanje svih hardverskih i programskih komponenti
sistema VIEW4 SCDA, i automatski izveštava o uočenim problemima, a u odredjenim
situacijama preuzima i eventualne korektivne akcije.

Kratak pregled karakteristika SMG modula obuhvata:

o Neprekidni nadzor ispravnog rada svih programskih aktivnosti kritičnih za SCADA
sistem;
o Neprekidni nadzor ispravnog rada svih sistemskih komponenti kritičnih za SCADA
sistem;
o Neprekidni SNMP nadzor svih hardverskih komponenti kritičnih za SCADA sistem;
o Pouzdanu email podršku;
o Pouzdanu SMS podršku;
o Sistemsku LOGIN i VEB podršku;
o Vezu (interface) prema mrežnim i drugim IT resursima kompanije;
o Dnevni “backup” sistemski kritičnih konfiguracionih podataka;
o Drugo – olakšana kastomizacija po zahtevu.

SMG predstavlja “stvarni prolaz” SCADA sistema prema spoljnjem svetu – šta god mi
smatrali pod terminom “svet”. U ovom kontekstru, reč “svet” se odnosi na tehničke i
poslovne IT resurse kompanije gde se nalazi SCADA sistem. Očigledno da “tal prolaz” u
velikom stepenu zavisi od raspoložive IT opreme, ali i od usvojene poslovne IT politike
same kompanije. Ova činjenica ukazuje na neophodnost visokog stepena inherentne
SMG fleksibilnosti, koja će uspešno zadovoljiti široki opseg primena sistema VIEW4
SCADA.

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 32 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
7. ALATI VIEW4

7.1 Konfiguracioni programi

Postoji više konfiguracionih programa za različite aplikacije, koji obezbedjuju efikasnu

“user-friendly” spregu prema korisniku, a koriste se za konfigurisanje i zadavanje
programskih parametara za rad same aplikacije. Uobičajeni naziv za ovakve programe
jeste “aplikativni konfiguracioni utility-programi”, od engleskog naziva “apllication
configuration utilities – ACUs”, čiju skračenicu ACU najčešće i koristimo. U velikom broju
slučajeva, ACU programi predstavljaju integralni deo same aplikacije, ali to nije pravilo –
pojedini ACU programi su realizovani kao autonomni opcioni programski alati.

Jedan takav primer predstavlja VIEW4 ICCP ACU program u okviru view4des
programskog modula. Njegov zadatak je složeno konfigurisanje SCADA - SCADA
komunikacije, kroz podešavanje većeg broja postojećih parametara u razmeni podataka,
vezanih za: filtriranja podataka, rukovanje većim brojem komunikacionih linkova i
prenosnih puteva, selekciju podataka za razmenu, uslovnom prenosu podataka, itd.
Jedan detalj grafičkog ICCP prikaza je dat na Sl. 8.

Slika 8: ICCP ACU program (detalj)

Jedan drugi ACU primer predstavlja konfiguracioni program za HMI, kojim se definiše HMI
konfiguracija za različite grupe korisnika. Rezultat takvih ACU podešavanja jeste da se
ista HMI aplikacija pojavljuje pred različitim korisnicama na različiti način, i na način

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 33 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
prilagodjen sa stvarnim potrebama konkretnog korsinika. Naprimer, dinamički prikaz
pogonskih podataka iz istog elektroenergetskog objekta može biti različit izmedju
operatora i dispečera u kontrolno/upravljačkoj sobi, i sistem analitičara u analitičkom
odelenju istog dispečerskog centra.

7.2 Editori
7.2.1 Editori baza podataka

Editori baza podataka (DB editori) predstavljaju moćne alate u rukovanju tabelama
pogonskih podataka, kao i pojedinačnim podacima u samim tabelama. U osnovi, DB
editori predstavljaju jednu vrstu “user-friendly”, grafički unapredjenih editora tabelarnih
podataka (tzv. “spreadsheet editora”), prilagodjenih primenjenoj strukturi i organizaciji
samih baza podataka. Sam pristup bazi podataka je obezbedjen kroz odgovarajuće
ODBC drajvere. VIEW4 donosi unapredjenu verziju postojećeg DB editora rdbEdit, kao i
tkedit koji se koristi za editovanje strukturnih (izvornih) podataka potrebnih za kreiranje i
modifikovanje grafičkih prikaza (slike, grafička pozadina/background, mape, grafički detalji,
i dr.).
Osnovne funkcije DB editora predstavljaju: unošenje podataka u, ili brisanje podataka iz
baze podataka, editovanje i validacija postojećih podataka u bazi podataka. Da bi se
olakšalo editovanje podataka, DB editor koristi sve raspoložive mehanizme u rukovanju
podacima, kao što su: šematski prikazi u različitim bojama, selekcione liste kod višestrukih
ulaznih podataka, automatsko unošenje tipičnih (default) podataka, kopiranje podataka,
itd.
Validacija samih podataka u bazi se obavlja na dva nivoa:
 Primarna validacija podataka – tokom same procedure editovanja podataka
(provera formata podataka – kao npr., provera veličine/dužine i alfa/numeričke
vrednosti podataka).
 Sekundarna validacija podataka – po kompletiranju i završetku procedure
editovanja podataka, a inicirana automatski ili ručno. Ova validacija obuhvata: da li
su popunjena sva obavezna polja u tabelama, da li ima dupliranih podataka, da li je
korektna relacija izmedju povezanih podataka (npr. konvertovanih podataka),
validaciju primarnih i sekundarnih ključeva (“primary vs. secondary keys”), i dr.

7.2.2 Editori za dinamičko prezentiranje podataka

Dinamičko prezentiranje podataka (“dznamic data presentation” – DDP) predstavlja

ključnu funkciju svakog SCADA sistema – korisnici vole “bogate” grafičke prikaze,
razumljive dijagrame i kratke i jasne poruke. Da bi ostvarili ovaj cilj, koriste se
specijalizovani DDP editori koji omogućuju punu vektorsku grafiku i direktne veze sa
odgovarajućim bazama podataka. VIEW4 nudi dva savremena i unapredjena DDP editora
za editovanje dinamičkih prikaza pogonskih i drugih podataka (u okviru postojećeg
programskog modula view4tool): ged i luksed.

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 34 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
Jedan primer DDP editora je dat na Sl. 9a.

Slika 9a: VIEW4 DDP editor

7.2.3 Editori formulara izveštaja

Posebni specijalizovani editori se koriste u kreiranju različitih formulara za prezentiranja

podataka na displej monitorima, ili u štampanoj formi. Ovi editori znatno olakšavaju posao
jer obezbedjuju direktan pristup statičkim podacima u izvornoj bazi podataka (Source DB),
u koju se istovremeno upisuju novo-kreirani formulari sa svim svojim sastavnim
elementima za buduće korišćenje. Jedan ilustrativni primer predstavlja formular izveštaja
“Pregled srednjih vrednosti”, koji je bio kreiran za potrebe Elektroprivrede i koji danas
praktično predstavlja standard u tom domenu. Za ovu namenu, VIEW4 nudi unapredjenu
verziju editora Genizv.

7.2.4 Editori sekvencijalnih komandi

Grupa komandi koje se izvršavaju u uredjenom nizu, jedna za drugom, nazivaju se

“sekvencijalne komande”. Izvršenje svake naredne komande je zakašnjeno i zavisi od
statusa izvršenja prethodne komande. Algoritam i vreme izvršenja komandi u nizu su
definisani u okviru odgovarajuće “recepture za izvršenje sekvencijalne komande”.

VIEW4 editor sekvencijalnih komandi EdGkom pripada programskom modulu

view4comm i omogućuje:

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 35 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs
  Kreiranje i modifikaciju receptura za izvršenje sekvencijalnih komandi
 Specifikaciju vremena izvršenja sekvencijalnih komandi
 Specifikaciju svih kontrolnih parametara
 Online nadzor

Jedan primer je prikazan na Sl. 9b.

Slika 9b: VIEW4 editor sekvencijalnih komandi

7.3 Task Menadžeri

Task menadžeri predstavljaju moćne programske alate za online nadzor i kontrolu
izvršenja programa. Oni pružaju online uvid u kompletno VIEW4 RTE okruženje (“runtime
environment”) u bilo kom trenutku, pri čemu je svaki program koji se izvršava predstavljen
kao zaseban “task”. Takodje, moguća je i direktna kontrola pojedinačnih task-ova,
uključujući i njihov nasilni prekid izvršenja (terminacija taska). Task menadžeri su
posebno korisni i efikasni u otkrivanju eventualnih problema u radu i utvrdjivanja njihovih
uzroka, kao i merenju performansi sistema. VIEW4 task menadžer se direktno oslanja na
sistemske alate primenjenog operativnog Linux okruženja.

Svojina Instituta "Mihajlo Pupin" – neovlašćeno kopiranje i distribucija je zabranjena Strana 36 od 36

Pogledati takodje: http://www.view4.rs