VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

Sadržaj:

1. UVOD ........................................................................................................................................ 2
1.1 Namena sistema VIEW4 SCADA ............................................................................... 2
1.2 Konfiguracija sistema VIEW4 SCADA ...................................................................... 2
1.2.1 Komponente sistema VIEW4 SCADA ......................................................... 2
1.2.2 Programska organizacija sistema VIEW4 SCADA ...................................... 4
1.3 Hardver za realizaciju sistema VIEW4 SCADA.......................................................... 5
1.4 Sistemski softver za realizaciju sistema VIEW4 SCADA ........................................... 6
1.5 Aplikativni programski paket sistema VIEW4 SCADA ............................................. 7
2. VIEW4 SERVER ..................................................................................................................... 8
2.1 Namena ........................................................................................................................ 8
2.2 Funkcionalni blok-dijagram ......................................................................................... 8
2.3 Baze podataka .............................................................................................................. 9
2.4 Komunikacija sa procesnim stanicama (RTU) .......................................................... 10
2.5 Višestruki VIEW4 Serveri ......................................................................................... 11
2.6 Obrade pogonskih podataka ....................................................................................... 12
2.6.1 Konverzije pogonskih podataka .................................................................. 12
2.6.2 Standarde obrade pogonskih podataka ........................................................ 12
2.6.3 Obrade drugih podataka .............................................................................. 13
2.7 Pogonski dogadjaji ..................................................................................................... 13
2.8 Arhiviranje pogonskih podataka ................................................................................ 14
2.9 Post mortem i druge analize ....................................................................................... 14
2.10 HMI podrška ............................................................................................................ 14
2.11 Sinhronizacija vremena ............................................................................................ 15
2.12 Nadzor ispravnog rada sistema (self-monitoring) ……............................................ 15
3. PODSISTEM VIEW4 HMI .................................................................................................. 16
3.1 Dinamičko prezentiranja podataka ............................................................................ 16
3.2 Primeri ....................................................................................................................... 17
4. ARHIVSKI PODSISTEM VIEW4 ....................................................................................... 19
4.1 VIEW4 arhiviranje pogonskih podataka ................................................................... 19
4.2 VIEW4 analize i izveštavanja ................................................................................... 20
5. VIEW4 NETVIEW ................................................................................................................ 23
6. VIEW4 SYSTEM MANAGEMENT GATEWAY .............................................................. 24
7. ALATI VIEW4 ....................................................................................................................... 25
7.1 Konfiguracioni programi ........................................................................................... 25
7.2 Editori ........................................................................................................................ 26
7.2.1 Editori baza podataka .................................................................................. 26
7.2.2 Editori za dinamičko prezentiranje podataka .............................................. 26
7.2.3 Editori formulara izveštaja .......................................................................... 27
7.2.4 Editori sekvencijalnih komandi .................................................................. 27
7.3 Task Menadžeri .......................................................................................................... 28
LITERATURA ………………………………………………………………………………... 28

Kostić Dejan 1
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

1. UVOD
1.1 Namena sistema VIEW4 SCADA

Sistem VIEW4, ili kako ga često nazivamo Sistem VIEW4 SCADA, predstavlja
integrisani sistem za nadzor i upravljanje industrijskim procesima, posebno prilagodjen velikim i
složenim upravljačkim sistemima kao što su elektroenergetski sistemi, sistemi za
vodosnabdevanje, gasovodni sistemi, irigacioni sistemi, kao i drugi geografski i prostorno
razudjeni procesni sistemi. Sistem VIEW4 spada u katergoriju SCADA sistema (odakle potiče i
njegov alternativni naziv), po engleskoj skračenici za: “Supervisory, Control And Data
Acquisition”, ili u prevodu: “Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju podataka”.
Sistem VIEW4 ostvaruje svoju misiju kroz realizaciju sledecih grupa zadataka:
 Akviziciju pogonskih podataka iz procesa;
 Vizuelizaciju i prezentiranje prikupljenih procesnih podataka;
 Obezbedjenje interaktivne HMI sprege (Human Machine Interface) za potrebe nadzora i
upravljanja;
 Online obrade podataka u realnom vremenu;
 Arhiviranje pogonskih podataka;
 Neprekidna kontrola rada sistema i održavanje sistema.

1.2 Konfiguracija sistema VIEW4 SCADA

Sistem VIEW4 SCADA predstavlja složeni upravljački sistem koji se sastoji od većeg
broja komponenti koje su medjusobno spregnute na optimalni način da bi odgovorile postojećim
operativnim zahtevima karakterističnim za odgovarajuće procesno okruženje. Inherentna
otvorenost i fleksibilnost sistema VIEW4 omogućuje različito konfigurisanje sistema radi
ispunjenja brojnih upravljačko-nadzornih zadataka, čineći sistem VIEW4 SCADA pogodnim za
primenu u upravljanju različitim procesima. Pri tome, u organizacionom smislu, neki
delovi/komponente sistema su nezaobilazni i uvek potrebni (oni su obavezni), dok su drugi
opcioni, odnosno koriste se prema potrebi.
Svaka komponenta sistema VIEW4 SCADA obuhvata dva glavna dela: potrebni
hardverski deo, i odgovarajuću programsku podršku. Strogo govoreći, sistem VIEW4 SCADA
predstavlja ustvari programski paket koji se sastoji od brojnih sistemskih i aplikativnih
programa. Medjutim, svaka konfiguracija sistema VIEW4 zahteva i odgovarajući prateći
hardver, i ne može se nikako zanemariti veoma značajan uticaj hardvera na karakteristike sistema
VIEW4 SCADA u svakoj konkretnoj primeni.

1.2.1 Komponente sistema VIEW4 SCADA

Centralnu i najvažniju komponentu sistema VIEW4 SCADA predstavlja VIEW4

Server, koji poseduje tri glavne sistemske baze podataka: bazu izvornih (strukturnih) podataka
(source DB), bazu konfiguracionih podataka (configuration DB) i bazu tekućih podataka (real-
time DB). VIEW4 Server prikuplja pogonske podatke iz procesa kroz komunikaciju sa
procesnim stanicama, obradjuje i arhivira prikupljene podatke za kasniju analizu, i obezbedjuje
osnovnu podršku za rad VIEW4 HMI podsistema (podsistemi za spregu sa korisnicima). Veći
broj programskih online i offline alata takodje predstavlja deo programskog paketa VIEW4
Servera.
Osnovne funkcije VIEW4 Servera su praktično ostvarljive i pri jednostavnim
hardverskim konfiguracijama sa jednim racunarom. Medjutim, visoko-pouzdana (high-
availability) rešenja, kao i zahtevi za visokom fleksibilnošću sistema VIEW4 SCADA

Kostić Dejan 2
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

uslovljavaju složenije konfiguracije. VIEW4 Server je lako prilagoditi potrebama za potpuno ili
delimično redundantnim režimima rada – kao što su: sistemi sa vrućom rezervom, paralelni
serveri, hladna rezerva, ili slično – sa automatskom detekcijom kvara i prebacivanjem rada
(poznatim pod nazivom “automatski failover”). Svaki od navedenih redundantnih scenarija je u
potpunosti podržan od strane samog VIEW4 Servera.
VIEW4 Server takodje podržava jedan ili više VIEW4 HMI podsistema (skračenica
HMI označava: “Human-Machine Interface”, odnosno spregu sa korisnikom). HMI programska
podrška je kompatibilna sa standardom “X11/HMIF Motif”, i omogućuje dinamičko
prezentiranje podataka, prikaze dogadjaja i trendova, sortiranja podataka, različite tabelarne
prikaze, dijalog sa korisnikom, procedure za arhiviranje pogonskih podataka za post-mortem
analize, itd. Tipično, HMI podsistem se realizuje na posebnom hardveru (nezavisnom računaru)
sa jednim (što je standardno rešenje) ili više (do 4) displej monitora. Uobičajeni naziv za jedan
takav autonomni HMI podsistem jeste HMI radna stanica. Sistemi sa više HMI radnih stanica
donose niz prednosti jer omogućuju prezentiranje podataka i dijalog u isto vreme na više
monitora, i to za svako pojedinačno korisniško/operatorsko radno mesto. Pri svemu tome, za
dinamičko prezentiranje podataka je obezbedjena puna vektorska podrška, što omogućuje
zumiranja i prezentiranje detalja baziranih na varijaciji primenjenog nivoa zumiranja.
Sama akvizicija pogonskih podataka iz procesa se obavlja uz pomoć specijalizovane
opreme za daljinski ili lokalni nadzor, tzv. RTU opreme (prema engleskoj skračenici RTU -
Remote Terminal Unit), a uz podršku RTU komunikacionog podsistema, koji može biti (ali što
nije i obavezno) realizovan kao poseban front-end komunikacioni procesor/računar – FEP.
Korišćenje FEP-a je preporučljivo jer pruža veću fleksibilnost i predstavlja robustnije rešenje.
VIEW4 RTU komunikacioni podsistem u potpunosti ispunjava standarde i uslove
sedmonivoiskog ISO/OSI referentnog modela (International Standard Organization / Open
System Interconnection Referent Model).
VIEW4 podsistem za arhiviranje obezbedjuje selektivno prikupljanje i čuvanje
pogonskih podataka iz procesa, a za potrebe kasnijih statističkih i analitičkih obrada. U skladu sa
definisanim sistemskim kriterijumima, online se formiraju i čuvaju različiti tipovi arhiva
pogonskih podataka. Podsistem za arhiviranje može biti organizovan kao autonomna
komponenta VIEW4 SCADA sistema, i realizovana kao posebni namemski računar sa pratećom
programskom podrškom. Koristi od primene autonomnog podsistema za arhiviranje su
višestruke – takav podsistem omogućuje moderno, unapredjeno i efikasno arhiviranje, oslobadja
VIEW4 Server za obavljanje drugih poslova, i olakšava administraciju samog arhiviranja.
U slučaju više-računarskih konfiguracija, svi računari su medjusobno povezani u
lokalnu CSMA-CD računarsku mrežu (poznatiju pod nazivom: Ethernet LAN – Local Area
Network), uz punu primenu TCP/IP standarda i protokola. Po potrebi, odredjene VIEW4
komponente mogu biti alocirane i na većim rastojanjima – i tada se povezuju u računarsku mrežu
tipa WAN (Wide Area Network), uz moguću primenu raspoložive SCADA – SCADA
komunikacione programske podrške. Takodje je podržana i komunikacija sa udaljenim
kontrolnim/upravljačkim/dispečerskim centrima, koja može biti bazirana na RTU Gateway ili
TASE2.0 komunikacionim protokolima.
Opciono, online pristup akviziranim i procesiranim podacima može biti dozvoljen i
udaljenim korisnicima (pod ovim terminom se podrazumevaju korisnici izvan pripadajućih
relevantnih centara), a što se opet može ostvariti na dva načina:
1) Korišćenjem računara udaljenog korisnika kao X terminala – odnosno, korišćenjem
udaljenih VIEW4 HMI radnih stanica na kojima se obezbedjuje deo uobičajenih lokalnih
HMI aktivnosti. Udaljene radne stanice bazirane na Windows operativnom sistemu
moraju biti podržane i odgovarajućim X11 emulatorom (npr. CygWin, Exceed, ili sl.)
2) Korišćenjem veb tehnologija - odnosno primenom VIEW4 WEB SSL servera i
NETVIEW aplikacije, moguće je selektivno grupisanje SCADA podataka za potrebe veb
pretraživanja. Da bi se sprečile eventualne zloubotrebe, pristup podacima se višestruko

Kostić Dejan 3
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

zaštićuje: SSL kriptovanjem, podaci ostaju u okviru intranet mreže kompanije,

uvodjenjem token-a (cookies) i drugim TCP/IP ograničenjima. Pogodnost ovakav
pristupa se ogleda u činjenici da se ne zahteva ništa posebno na strani računara udaljenog
korisnika – praktično svaki internet pretraživač u potpunosti ispunjava potrebne uslove.
(Internet Explorer, Safari, Firefox, Mozilla, ..).

Sinhronizacija vremena u okviru sistema VIEW4 SCADA se obavlja uz pomoć GPS i

NTP tehnologija. GPS pristup zahteva GPS prijemnik referentnog vremena koji se povezuje na
VIEW4 Server. Opciono, referentno vreme se može obezbediti i iz tri javna NTP STRATUS-2
interenet servera. Dalja interna sinhronizacija vremena (u okviru same lokalne VIEW4 SCADA
mreže, a na osnovu primljenog referentnog vremena) je bazirana na NTP protokolu (Network
Time Protocol, koji se oslanja na TCP/IP protocol).
Jedan primer VIEW4 SCADA sistema u kontrolno-upravljačkom centru, sa
redundantnom konfiguracijom VIEW4 Servera, autonomnim HMI podsistemima i autonomnim
podsistemom za arhiviranje pogonskih podataka, je prikazan na Sl. 1.

Slika 1: Jedan primer VIEW4 SCADA konfiguracije

1.2.2 Programska organizacija sistema VIEW4 SCADA

VIEW4 SCADA predstavlja složeni programski paket, koji karakteriše razradjena i

sofisticirana struktura i organizacija. Čak i opis samog paketa predstavlja izazov, a da ne
spominjemo njegovu funkcionalnu integraciju i kasnije održavanje. U tom smislu, pokušaćemo
da pojednostavimo opis samog paketa u najvećoj mogućoj meri. Programski paket VIEW4 je
organizovan kao skup većeg broja upravljivih programskih entiteta (celina) odredjene namene,
koji medjusobno razmenjuju podatke kroz unapred definisani softverski interfejs: protokole,
standarde i sistemska pravila. Takva “modularna programska organizacija” je primenjena “od
vrha do dna”, donoseći direktne koristi u većoj fleksibilnosti i skalabilnosti samog sistema,
lakšem održavanju i dogradnji, kao i efikasnijoj i ekonomičnijoj primeni sistema. Glavni
programski entiteti su:

Kostić Dejan 4
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

 JEZGRO VIEW4 (VIEW4 CORE) – centralni i nezaobilazni aplikativno-rezidentni

programski deo koji obezbedjuje potrebno programsko okruženje (tzv. “runtime
environment – RTE”) za izvršenje svih programa VIEW4 SCADA sistema.
 VIEW4 MODUL – veći zaokruženi aplikativni programski entitet čiji je cilj izvršenje
odredjenog posla, odnosno grupe zadataka u okviru SCADA sistema. Sam modul može
biti obavezan (neophodan za rad sistema), ili opcioni (po potrebi, ili na zahtev).
 VIEW4 PLUGIN – aplikativni programski entitet čiji je cilj izvršenje odredjenog
zadatka (ili funkcije) u okviru SCADA sistema. Glavna karakteristika VIEW4 plugina
jeste njegova jednostvana implementacija – kao što njegov engleski naziv na to i
neposredno ukazuje (“plugin” je engleska reč za “utikač”), VIEW4 plugin se može
jednostavno “uključiti u”, ili “isključiti iz” VIEW4 programskog paketa. Sam plugin
može takodje biti obavezan ili opcioni.
 VIEW4 ALATI – veći broj programa za konfigurisanje, editovanje, dijagnostiku i
održavanje sistema, online i offline “utility” programa i programskih alata, i drugih
programa za podršku. Ovi alati su formalno uvek opcioni, iako su praktično neophodni za
uspešno rukovanje i održavanje VIEW4 SCADA sistema.

Navedena lista programskih entiteta odgovara organizaciji programa “gore-ka-dole”, gde

niži programski entiteti mogu predstavljati konstitutivne elemente na višim nivoima. Takav
pristup pomaže u opisu i boljem razumevanju aplikativnog softvera VIEW4 SCADA sistema. On
takodje ukazuje i na veoma značajne osobine sistema: fleksibilnost, skalabilnost i dogradljivost –
jednostavno, zamenom odredjenog programskog entiteta, moguće je znatno poboljšati starije
instalacije novim i boljim tehnološkim rešenjima.
Mnogi od navedenih programskih entiteta su projektovani i izvedeni kao master/slave
aplikacije. Master/slave koncept omogućuje fleksibilnu alokaciju programskih resursa, prema
konkretnoj potrebi i zavisno od konfiguracije SCADA sistema. To praktično znači da se isti
programski entitet može lako prilagoditi različitim RTE okruženjima: striktno lokalnom, ili
distribuiranom (udaljenom).

1.3 Hardver za realizaciju sistema VIEW4 SCADA

Sistem VIEW4 SCADA je projektovan za, i izvršava se na, Intel x86, x86_64 i PowerPC
platformama. Druge hardverske platforme podržane Linux operativnim sistemom su takodje
prihvatljive ali se ne preporučuju. Primenjeni hardver takodje zavisi i od izbora sistemskog
softvera: Linux verzije i distribucije. Tipičan primer potrebnog hardvera je dat u nastavku:
Procesor i memorija:
Intel, AMD, Cyrix, i VIA procesori
Minimalni zahtevi za Intel 32/64-bit verziju:
Intel Pentium II ili bolji procesor Preporučuje se 400 MHz Pentium II, ili bolji
Preporučuje se RAM 4GB, ili više Čvrsti (Hard) Disk: Minimalni prostor potreban u početnoj
fazi iznosi 500 MB, uz zahtev za dopunskih 275 MB tokom instalacije. Medjutim, za kompletnu
instalaciju VIEW4 SCADA paketa, uključujući potrebne sistemske kompajlere, interpretere i
baze podataka, potrebni ukupni disk prostor iznosi 25 GB. U to nije uključen prostor za potrebe
arhiviranja pogonskih podataka, koji zavisi od postojećih tehničkih zahteva i primenjene
konfiguracije VIEW4 SCADA sistema.
Napomena: Preporucuje se redundantne konfiguracije diskova – posebno “hardware RAID”
diskovi.
Magistrala (Bus):
Preporučuje se PCI (Peripheral Computer Interconnect) ili PCI Express

Kostić Dejan 5
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

Mrežna kartica (Network Interface Card – NIC):

100/1000 Mbs Ethernet (TCP/IP kompatibilna)
RJ45 ili Fiber cable interface
U/I sprega (I/O Interface):
Minimum 4/8 USB-II (Universal Serial Bus II)
Drugi standardni PC I/O priključci
Komunikacioni hardver (Communication Interface):
Interni / eksterni modem

1.4 Sistemski softver za realizaciju sistema VIEW4 SCADA

Sistemski softver čini primenjeni hardver operabilnim, obezbedjujući neophodno

programsko RTE okruženje (real.time environment) za izvršenje aplikativnih programa. Pod
sistemskim softverom se podrazumeva: operativni sistem – OS sa svojim kernelom, bibliotekama
i šel (shell) interpreterima, OS RTE “utility” programima, drugim CLI interpreterima (Command
Language Interpreters), sistemskom podrškom za editovanje, kompilaciju (prevodjenje) i
debagovanje programa, kao i druge specifične softverske pakete potrebne za uspešno izvršenje
aplikativnih programa VIEW4 SCADA sistema.
Generalno, sistemski softver treba da ispunjava sledeće uslove, i da obezbedi:
 Korišćenje novih tehnologija koje zadovoljavaju stroge industrijske standarde: PHMIIX
POSIX (IEEE1003.1) za UNIX sisteme, X Windows R11 distribuirani grafički sistem,
HMIF /MOTIF 1.2.4 bazirani HMI ( Human Machine Interface) u skladu sa uputstvima iz
“Motif Style Guide”, sistemske opise i arhiviranje podataka za MySQL RDBMS, SQL
spregu sa tehničkim bazama podataka, TCP/IP bazirane LAN /WAN mreže.
 Korišćenje otvorenih tehnologija koje dozvoljavaju medjusobno povezivanje
hardversko/softverskih proizvoda različitih proizvodjača.
 Skalabilnost – fleksibilnu promenu veličine potrebnih resursa, jednostavna proširenja
sistema, slobodno alociranje komponenata u okviru postojećih računarskih mreža i lako
povezivanje svih sistemskih komponenata.
 Podršku za: punu grafiku, vektorsko prezentiranje podataka, zumiranja, “pan” (pomeranja,
prokližnjavanja) i “decluttering” (čišćenja, doterivanja).
 Primenu “windows” okruženja uz jednovremeno korišćenje više prozora za različite prikaze
i izveštaje, jednostavno prilagodjavanje potrebama korisnika (puna kastomizacija),
jednostavna funkcionalna proširenja, i podršku za “multiheading” i virtualizaciju.
 Punu mrežnu transparentnost, uključujući PC/MSDHMI/ WINDOWS čvorove u LAN
okruženju sa podrškom za prenos fajlova (FTP/SFTP), X WINDOWS emulaciju, daljinsko
izvršenje programa (RSH/SSH), “network file system – NFS”, itd.
 Visoku pouzdanost sistema koja se postiže kroz paralelni rad VIEW4 SCADA sistema na
dve odvojene hardverske platforme, kroz redundantno konfigurisanje sistema.
 Apsolutnu sinhronizaciju vremena svih sistemskih komponenti, koja uključuje korišćenje
GPS (Global Positioning System) i NTP (Network Time Protocol) tehnologija.
 Odabrana platforma sistemskog softvera za realizaciju VIEW4 SCADA sistema predstavlja
Linux platforma. Veći broj 32/64-bitnih Linux i kernel verzija i izdanja su prihvatljivi, kao
i pratećih sistemskih utility-programa za podršku. Medjutim, za praktičnu implementaciju,
preporučuju se samo potpuno ispitana i potvrdjena Linux izdanja. U nastavku, priložena lista
sistemskih programskih komponenata ima za cilj da pruži nešto više detalja i baci više svetla
na sam sistemski softver (treba imati u vidu da je u pitanju jedan primer, a ne lista uvek
obavezujućih komponenata):
 Kompletna Linux distribucija – različite varijante Linux-a (tzv. “Linux flavors”) su
prihvatljive: Centos, Fedora, SuSE, RedHat …, ali se preporučuju samo ispitana i potvrdjena

Kostić Dejan 6
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

izdanja (releases). Pri tome se predpostavlja da je primenjena odgovarajuća hardverska

platforma, kompatibilna sa standardnim bibliotekama i sistemskim utility-programima.
Standardni (“default”) šel interpreter (shell) je bash (Bourne Again Shell); C++ kompajler,
X11R6, Qmail (ili Sendmail/Postfix) i NTP su takodje obavezni.
 Instalacija MySQL Server (izdanje 4 ili kasnije) sa odgovarajućim utility-programima,
bibliotekama i drajverima: MySQL++, ODBC podrška (myodbc, tclodbc, libiodbc) .
 Instalacija Tcl/Tk (izdanje 8.3.5 ili kasnije), uključujući veći broj Tcl utility-programa i Tk
tabela.
 Instalacija Qt toolkit za Linux/X11 (v3 ili viša)
 Instalacija Perl (izdanje 5), uključujući veći broj odgovarajućih Perl modula.
 Instalacija PHP (izdanje 4.3.9 ili kasnije) - PHP konfiguracija mora da podržava Apache2
Web server.
 Instalacija Apache 2 HTTP Server (verzija 2) – konfigurisana sa SSL podrškom i za PHP
primenu.
 Instalacija JAVA (JSF 2 i JDK 5 ili viši) – razvoj novih aplikacija je uglavnom baziran na
Java-i.

 Instalacija Tomcat (verzija 5.5 ili kasnija) – opciona, potrebna za odredjene aplikacije.

1.5 Aplikativni programski paket sistema VIEW4 SCADA

Na vrhu celokupne hijerarhijske oragnizacije VIEW4 SCADA sistema nalazi se sam

aplikativni programski paket. Ovaj paket čine stotine aplikativnih programa različite namene, pri
čemu opseg njihove primene varira izmedju različitih konfiguracija VIEW4 SCADA sistema. U
tom svetlu, ranije navedena klasifikacija programa na “obavezne” i “opcione”, sada može da se
proširi i dopuni sa “standardnim programima” koji su deo standardne (tipične) konfiguracije
sistema, i ostalim programima koji predstavljaju “programe na zahtev”.
U ovom poglavlju je dat funkcionalni prikaz aplikativnog programskog paketa sistema
VIEW4 SCADA. Naglasak je na glavnim funkcionalno-važnim programskim celinama -
komponentama (ponekada su korišćeni i nazivi: deo, sastavni deo, sistem, ili podsistem), bez
detaljnijeg ulaženja u njihovu organizaciju i način kako je to realizovano. Detaljniji opis
navedenih programskih komponenata je delimično dat u poglavljima koja slede kasnije.
Glavne programske komponente sistema VIEW4 SCADA su:
1. VIEW4 Server – obuhvata sve ključne programe za rad SCADA sistema (JEZGRO VIEW4 –
VIEW4 CORE), uključujući sve centralne baze podataka. Glavni delovi VIEW4 Servera, kao i
real-time baza podataka (RTDB) su neprekidno prisutni u memoriji računara (tzv. “memory-
resident”), odakle se i izvršavaju. Takodje, VIEW4 Server podržava komunikaciju sa procesnim
stanicama (RTU), obradu i arhiviranje pogonskih podataka, rukovanje SQL bazama podataka, i
interakciju sa HMI podsistemima. Ukratko, VIEW4 Server predstavlja centralni i najvažniji deo
aplikitavnog programskog paketa VIEW4 SCADA sistema.

2. VIEW4 HMI – skup programa koji obezbedjuju HMI funkcionalnost sistema (HMI – sprega
sa korisnikom, takodje često identifikovana i kao MMI). Celokupna interaktivna komunikacija sa
korisnikom (grafički prikazi, kontrola korisničkih periferala, dijalog sa korisnikom, itd.) je
bazirana na X11R6 standardu. Iako sam VIEW4 HMI predstavlja autonoman podsistem, ipak se
on u velikom stepenu oslanja na VIEW4 Server, odakle uostalom i dobija neophodne
konfiguracione i pogonske podatke.

3. VIEW Archive – skup programa za arhiviranje pogonskih dogadjaja – nadzor, selekciju,

pripremu, filtriranje, preraspodelu i arhiviranje pogonskih podataka.

Kostić Dejan 7
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

4. VIEW4 WEB Support – skup programa koji obezbedjuju savremeni VEB interfejs, i
omogućuju mrežni pristup (uključujući i pristup preko interneta) sistemu VIEW4 SCADA.
Predstavlja poseban opcioni programski modul nazvan NetVIEW.

5. VIEW4 System Management Gateway – skup programa za centralizovani online nadzor

ispravnog rada i operativno upravljanje sistemom VIEW4 SCADA, kao i povezivanje sa drugim
IT resursima kompanije (vlasnika VIEW4 SCADA sistema).

6. VIEW4 Alati (VIEW4 Tools) – skup utility-programa za online i offline kontrolu i

održavanje sistema, i rukovanje aplikacijama i pogonskim podacima. Tri osnovne grupe
programskih alata su na raspolaganju:
 VIEW4 konfiguracioni utility-programi
 VIEW4 editori
 VIEW4 task menadžeri

2. VIEW4 SERVER
2.1 Namena

VIEW4 Server predstavlja osnovnu programsku komponentu sistema VIEW4 SCADA i

nalazi se u centru svih njegovih aktivnosti. U osnovi, VIEW4 Server je jedini odgovoran za
ispravan rad celokupnog VIEW4 SCADA paketa, odnosno svake njegove pojedinačne aplikacije.
Lista koja sledi, iako daleko od toga da je potpuna, daje pregled osnovnih poslova/zadatka samog
servera.
 Rukovanje i održavanje baza podataka
 Obrade prikupljenih pogonskih podataka
 Obrade računski-izvedenih podataka
 Obrade unetih podataka
 Kastomizacija obrada podataka
 Obrade pogonskih dogadjaja
 Hronološka registracija pogonskih dogadjaja
 Rukovanje HMI komandama (sekvencijalne komande)
 Arhiviranje pogonskih dogadjaja – analogni i digitalni U/I, dogadjaji i hronološki zapisi
 Štampani i drugi izveštaji
 Obrada post-mortem zapisa
 Kontrola udvojenih konfiguracija servera
 Podrška VIEW4 HMI podsistema
 Sinhronizacija vremena (NTP i GPS) podrška
 Komunikacija sa procesnim stanicama – FEP podrška
 Razmena podataka sa drugim aplikativnim serverima posebne namene (npr. DMS -
Distributed Management System)

2.2 Funkcionalni blok-dijagram

Funkcionalni blok-dijagram VIEW4 Servera je prikazan na Sl. 2. VIEW4 CORE

interaktivno komunicira sa drugim VIEW4 modulima koji ga okružuju, i sa bazom tekućih
podataka RTDB. Neki od prikazanih programskih modula predstavljaju integralne delove samog
VIEW4 Servera, dok su drugi samo podržani od strane servera. Kratak opis baza podataka i
pojedinih modula je dat u nastavku.

Kostić Dejan 8
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

VEIW 4
VEIW 4

VEIW 4 VEIW 4

VEIW 4 VEIW 4 VEIW 4

Slika 2: Blok-dijagram VIEW4 Servera

2.3 Baze podataka

VIEW4 Server poseduje i upravlja sa tri baze podataka – sa dve klasične transakcione
MySQL baze: Konfiguraciona baza podataka - Configuration DB i Izvorna baza podataka -
Source DB, i jednom memorijski-rezidentnom bazom tekućih podataka RTDB (Real-Time
DB). Strogo govoreći, RTDB i ne predstavlja klasičnu bazu podataka – više predstavlja
memorijski rezidentno skladište tekućih podataka, organizovano na način karakterističan za SQL
baze podataka (možda je prikladnije koristiti termin “da izgleda kao SQL baza podataka”).
Zahvaljujući tom svom “SQL izgledu”, rukovanje sa RTDB je moguće koristeći postojeće SQL
komande, utility-programe i druge alate za SQL baze podataka, što je ekstremno značajno za
celokupno funkcionisanje sistema VIEW4 SCADA. Odatle potiče i sam naziv “real-time
database - RTDB”, koji eksplicitno ukazuje na “bazu podataka”. Tri baze podataka predstavljaju
“čuvare i rasadnike” svih sistemskih i tekućih podataka, i nalaze se u centru svih zbivanja
sistema VIEW4 SCADA.
Konfiguraciona baza podataka (Configuration DB) i Izvorna baza podataka (Source
DB) čuvaju aktuelne podatke o konfiguracijama primenjenih softverskih i hardverskih
komponenata i SCADA podatke, odnosno strukturne podatke o sistemu, kao što su: opisi,
tekstovi, algoritmi, slike, sekvence, itd. Većina potrebnih podataka se unose u baze podataka pre
puštanja samog sistema u rad, ali je logično očekivati odredjene promene i dopune i tokom rada
sistema. Za tu svrhu na raspolaganju su odgovarajući programski alati. Ove dve baze podataka su
krucijalna za bildovanje (izgradnju) i startovanje SCADA sistema. Odmah po startu, deo
podataka važan za operativni rad se prepisuje u memorijski-rezidentnu bazu podataka RTDB, a
sve kasnije izmene konfiguracije i režima rada sistema se obavljaju kroz ove baze podataka.
Da bi se sprečio eventualni gubitak podataka ako dodje do oštećenja (korupcije) baza
podataka, za ove dve baze je obezbedjen periodični “export” i “backup” podataka. Na taj način, u
najgorem mogućem scenariju, garantuje se potpuna restauracija svih pripadajućih podataka na
vrednosti u trenutku poslednjeg backup-a.
Pristup memorijski-rezidentnoj bazi tekućih podataka – RTDB od strane različitih
aplikativnih programa se ostvaruje korišćenjem “shared memory” mehanizma. RTDB čuva sve
operativne podatke (akvizirane pogonske podatke, procesirane podatke, unete podatke i druge)
na jednom mestu, omogućujući njihovo blagovremeno korišćenje od strane bilo kog programa.
Na taj način je obezbedjena puna transparentnost i brza razmena potrebnih podataka, ili
jednostavnije rečeno: “rukovanje podacima u realnom vremenu” (ovo sugeriše i samo ime
RTDB). Pojednostavljeni blok-dijagram RTDB je predstavljen na Sl. 3.
Kostić Dejan 9
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

RTDB predstavlja memorijski-rezidentno

skladište u koje se podaci
unose/pune/upisuju, ili
iznose/prazne/čitaju. Punjenje (engl.
“load”), odnosno upis podataka se
obavlja uglavnom iz komunikacionih
programskih modula, i obuhvata
akvizirane sirove pogonske podatke iz
procesa. Dodatni upis podataka
(pojedinačni, grupni, ili zbirni) se obavlja
i posredstvom drugih autorizovanih
programskih modula.

Slika 3: Blok-dijagram tokova

korišćenja RTDB podataka
Slična je situacija i sa pražnjenjem (engl. “unload”), odnosno čitanjem podataka, kao i sa
postojećim obradama/procesiranjem podataka. Pri svemu tome se mora garantovati potpuna
konzistentnost i sigurnost podataka, što se obezbedjuje strogom autorizacijom pristupa podacima
– ko, kako i kada ima pravo korišćenja podataka. Jedna od karakteristika RTDB je činjenica da je
ona u trenutku startovanja sistema gotovo prazna i nepostojeća, ali da se vrlo brzo popuni
tekućim podacima (real-time podacima). Iako se sve ovo dešava automatski, postoji potreba i za
ručnim/direktnim upisom podataka u RTDB, što je podržano uz korišćenje odgovarajućih
programskih alata.
Sumirano, RTDB predstavlja “master” repozitorijum za čuvanje svih tekućih/real-time
podataka. RTDB hrani sve aplikacije (klijente) potrebnim podacima, npr: HMI, za potrebe
izveštavanja i štampanja, online/offline analize, veb, DMS (Data Management System) i drugo.
Za potrebe povećane raspoloživosti tekućih podataka, RTDB se može replicirati, kompletno u
slučaju dualnih (redundantnih) konfiguracija VIEW4 Servera, ili delimično izmedju postojećih
autonomnih (stand-alone) delova sistema VIEW4 SCADA, npr. HMI, arhiva, FEP itd.
Regularnim snimanjem RTDB (tzv. “snapshot” – zamtzavanje slike sistema u
odredjenom trenutku) omogućuje se istorijsko arhiviranje pogonskih podataka, i izveštavanja o
stanju sistema u prošlosti. Na taj način se takodje i štite podaci, jer je uvek moguće restaurirati
RTDB na stanje u trenutku uzimanja snimka. Treba imati u vidu da se u slučaju redundantnih
konfiguracija VIEW4 Servera (što se uvek preporučuje), kao npr. “main/standby” konfiguracija,
rukovanje sa udvojenom RTDB u cilju zaštite podataka obavlja potpuno automatski.

2.4 Komunikacija sa procesnim stanicama (RTU)

Akvizicija pogonskih podataka iz procesa se obezbedjuje kroz komunikaciju sa “procesnim

stanicama”. Procesne stanice predstavljaju nezavisnu i autonomnu namensku opremu (nezavisni
hardver i softver) čiji je osnovni zadatak prihvat i prikupljanje sirovih podataka iz procesa za
potrebe daljih lokalnih obrada, distribucije, prenosa i sl. U ovom slučaju možemo gledati na
procesne stanice kao na “produžene ruke” SCADA sistema koje obezbedjuju spregu sa
procesom. Prikupljeni pogonski podaci iz procesa se prosledjuju VIEW4 Serveru, gde se
skladište i čuvaju u memorijski rezidentnoj bazi podataka RTDB. Komunikacija sa procesnim

Kostić Dejan 10
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

stanicama i prenos podataka je u nadležnosti modula VIEW4 comm koji sadrži sve potrebne
drajvere i prateće programe za uspešnu realizaciju ovakvog prenosa.
Tradicionalni SCADA naziv za primenjene procesne stanice jeste “daljinske ili spoljne
stanice”, takodje poznate pod akronimom: RTU (od engl. naziva “Remote Terminal Unit”).
Sistem VIEW4 SCADA se oslanja na ATLAS RTU opremu (više generacija RTU uredjaja), a
koju u potpunosti podržava. Sama RTU komunikacija se obavlja posredstvom posebnih
namenskih linkova (prenosne linije ili mreže), a uspostavljeni master/slave prenos podataka je
baziran na privatnom ATLAS-IEC protokolu, koji je u skladu sa standardnim IEC 870-5-101
preporukama. U slučaju TCP/IP mreža, ATLAS-IEC protokol je upakovan (encapsulated) u
TCP/IP protokol, obezbedjujući veoma veliku brzinu komunikacije. Inače, tipična je primena
modemskih veza.
I drugi komunikacioni protokoli su takodje podržani, kao što su: IEC 60870-5 series, IEC
61850, ASEA/SINDAC 9000, DNP 3.0, MODBUS, BACNET i EASYIP
U osnovi, primenjena dvosmerna RTU komunikacija obezbedjuje prenos procesnih
podataka od RTU uredjaja ka VIEW4 Serveru, i prenos kontrolno/komandnih naloga (komande,
sekvencijalne komande, digitalni i analogni set-point nalozi, itd) od VIEW4 Servera ka RTU
uredjajima. Standardna komunikacija podrazumeva prenos sledećih podataka:
 Analognih ulaznih veličina – AI (analog inputs), često identifikovani i kao “merenja”.
Prenose se periodično ili inkrementalno, po promeni vrednosti (režim prenosa se
odredjuje na strani RTU).
 Digitalni ulazi - DI (digital inputs), često identifikovani i kao “signalizacije”. Prenose se
po promeni stanja (detekcija promene je na strani RTU), uz potvrdu prijema od strane

 VIEW4 Servera. Dopunski, kompletna verifikacija stanja svih digitalnih ulaza se obavlja
svakih 15 minuta.
 Brojački ulazi – CI (counter inputs), ponekad identifikovani i kao impulsni ulazi (pulse
inputs - PI). Zamrznute vrednosti lokalnih brojača (na strani RTU) se prenose periodično
uz potvrdu prijema od strane VIEW4 Servera..
 Hronološki dogadjaji – SOE (sequences of events) se registruju lokalno na strani RTU,
prenose po nastanku, i potvrdjuju od strane VIEW4 Servera po prijemu. Lokalna
registracija podrazumeva numerički zapis dogadjaja, što uključuje brojni zapis vremena i
numeričku šifru signala dogadjaja.
 Kompletan prenos svih akviziranih pogonskih podataka iz procesa na zahtev
korisnika/operatora u bilo kom trenutku. Takodje, može se zahtevati i inicijalizacija
pojedinačnih RTU uredjaja.
 Puni online nadzor i upravljanje komunikacijom.
 Udvojeni komunikacioni linkovi (prenosni putevi) su primenjivi i podržani.

2.5 Višestruki VIEW4 Serveri

VIEW4 Server predstavlja najvažniju i najkritičniju komponentu sistema VIEW4

SCADA, što uvodi potrebu za njegovim redundantnim konfiguracijama. Standardo rešenje
predstavlja “sistem sa vrućom rezervom” (engl. “main/hot standby operation mode”), kod koga
je jedan VIEW4 Server aktivan i obavlja sve poslove, dok je drugi pasivan, ali u potpunosti
sinhronisan sa aktivnim serverom i spreman da ga zameni u slučaju kvara. Ova zamena
(uobičajeni engl. naziv “failover”), odnosno prelaz sa jednog servera na drugi je gotovo trenutna
i bez prekida u radu sistema. Sam nadzor ispravnog rada i razmena podataka izmedju dva servera
se obavlja posredstvom posebne fizičke linije (tzv. “watchdog link”), ili virtualne veze u okviru
LAN mreže (tzv. “heartbeat link”). Druge redundantne konfiguracije su takodje moguće na
zahtev.

Kostić Dejan 11
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

U slučaju velikih, hijerarhijski organizovanih, distribuiranih upravljačkih sistema koji

uključuju veći broj VIEW4 SCADA sistema, potrebno je koordinisati rad pojedinih VIEW4
Servera i obezbediti neprekidnu razmenu podataka izmedju pojedinih kontrolno-upravljačkih
centara. Iako ovaj scenario ne spada u kategoriju “redundantnih konfiguracija”, on obezbedjuje
odredjeni stepen redundantnosti pogonskih i kontrolno-upravljačkih podataka. Za tu svrhu, na
raspolaganju je i direktna SCADA-SCADA komunikacija bazirana na ICCP TASE 2 protokolu,
u okviru modula view4des (data exchange server), a koja obezbedjuje:
 razmenu tekućih podataka u realnom vremenu
 razmenu kontrolno-upravljačkih podataka
 razmenu drugih podataka na zahtev

2.6 Obrade pogonskih podataka

Prikupljeni sirovi podaci iz procesa prolaze kroz više nivoa obrade u VIEW4 Serveru, pre
nego što se proslede drugim specijalizovanim programskim VIEW4 moduli. S obzirom da su
obrade podataka uvek specifične i variraju od jednog VIEW4 SCADA sistema do drugog,
potrebno je obezbediti veliku fleksibilnost i skalabilnost u njihovoj primeni. To se postiže
korišćenjem odgovarajućih VIEW4 plugina koji obavljaju zahtevane obrade, uz oslanjanje na
postojeće baze podataka.

2.6.1 Konverzije pogonskih podataka

Jedan od nezaobilaznih koraka u obradi pogonskih podataka jeste i konverzija sirovih

podataka (dobijenih iz procesnih stanica) u odgovarajuće tehničke podatke, kvantifikovane
odgovarajućim inženjerskim jedinicama (zavisno od tipa podataka i ulaznog opsega). Različite
vrste konverzija karakterišu različite podatke:
 Analogni ulazni podaci – sirovi podaci se pretvaraju u inženjerske jedinice koriščenjem
linearnih ili nelinearnih translacionih algoritama.
 Brojački podaci/akumulirani impulsni podaci – primljene vrednosti se pretvaraju u
decimalne vrednosti (jedinice sa pomičnim zarezom)
 Hronološki dogadjaji (SOE) – primljeni podaci o hronološkim dogadjajima se konvertuju
u jasne i razumljive zapise (jasni tekst koji se može čitati), prezentiraju
korisniku/operatoru, i arhiviraju za kasnije post-mortem analize.

2.6.2 Standarde obrade pogonskih podataka

Sledeći podaci podležu automatskoj primarnoj obradi:

 Jednobitni digitalni ulazi (jednostruke signalizacije) – npr. indikatori stanja, upozorenja,
itd.
 Dvobitni digitalni ulazi (dvostruke signalizacije) – redundantni (original-komplement)
indikatori statusa, kao što su položaj prekidača i drugih kritičnih dvopoložajnih aparata.
 Analogni ulazi (merenja) - npr. vrednosti napona, struje, pritiska, itd.
 Brojački ulazi (akumulirane impulsne vrednosti) – npr. merenje potrošnje energije,
protoka, i sl.
 Izračunati podaci (računski izvedene veličine)

U toku obrada podataka, često se obradjenom podatku mogu pridodati i odredjeni

indikatori, tzv. flag-ovi (engl. “data flags”) koji kvalitativno karakterišu sam obradjeni podatak.

Kostić Dejan 12
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

Ovi indikatori se mogu grupisati u:

 Opšte indikatore – uglavnom ukazuju na poreklo podatka
 Status indikatore – upozorenja i alarmi
 Analogni indikatori – svaki analogni podatak ima jednu ili više graničnih vrednosti koje se
proveravaju nakon svake promene vrednosti podatka. Postoje dva osnovna tipa graničnih
vrednosti: vezanih za merni opseg , i vezanih za promenu merne vrednosti (gradijent).

2.6.3 Obrade drugih podataka

Termin “drugi podaci” se odnosi na podatke koji nisu potekli iz procesa, odnosno
dobijeni iz procesnih stanica (RTU). To su najčešće “ručno uneti podaci” posredstvom HMI, ili
podaci dobijeni od strane postojećih eksternih aplikacija – npr.GPS podaci o referentnom
vremenu. Ovakvi podaci se najpre smeštaju u bazu tekućih podataka RTDB, odakle se nadalje
tretiraju kao i svi drugi regularni (engl. “generic”) podaci, uključujući i sprovodjenje potrebnih
obrada.

2.7 Pogonski dogadjaji

Odredjene promene u kontrolno/upravljačkom okruženju zahtevaju više pažnje nego

druge, i one se karakterišu kao “dogadjaji”. O nastanku dogadjaj treba obavestiti
korisnika/operatora kako bi blagovremeno preduzeo dalju brigu o istom, iz kog razloga je svaki
dogadjaj i opisan jedinstvenom razumljivom porukom,. Obrada dogadjaja je centralizovana i u
nadležnosti je programskog modula VIEW4 event, koji se ponekad identifikuje i kao “event
server” (u prevodu “server dogadjaja”).
Nekoliko primera dogadjaja:
 Ažuriranje obradjenog podatka koje uzrokuje promenu statusa podatka – generiše se
tekstualni opis takvog dogadjaja.
 Izvršenje komande – izdavanje komandnog naloga prati odgovarajući izveštaj. U slučaju
uključenja/iskjlučenja, koji zahtevaju odgovarajuće povratne informacije, ovaj izveštaj
treba da obuhvata i potvrdu uspešnog (ili neuspešnog) izvršenja same komande.
 Promena stanja komunikacionog linka predstavlja dogadjaj.
 Svaka akcija korisnika/operatora/dispečera predstavlja dogadjaj i treba je registrovati.

Dogadjaji se razlikuju po značaju i prioritetizuju se – prioritet dogadjaja se specificira u

izvornoj (Source DB) ili konfiguracionoj (Configuration DB) bazi podataka. Razlog nastanka
dogadjaja je uključen u poruku o samom dogadjaju. Nastanak dogadjaja po potrebi prati i zvučni
signal.
Dogadjaji se prikazuju u dinamičkim grafičkim prikazima iz procesa, i tekstualno u
listi/listama dogadjaja. Dogadjaji su uvek konfigurabilni i mogu se specificirati po želji i na
zahtev.
Dogadjaji su podeljeni u 5 kategorija:
 Sistemski dogadjaji (System events)
 Alarmi (Alarms)
 Kvarovi (Failures)
 Intervencije (Interventions)
 Informacije/obaveštenja (Information)

Kostić Dejan 13
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

2.8 Arhiviranje pogonskih podataka

Arhiviranje pogonskih podataka predstavlja važan aspect svakog upravljačkog sistema -

arhiviranjem pogonskih podataka u kritičnim situacijama, moguće je provesti kasniju analizu i
sprečiti buduće nesreće, što svakome donosi koristi. VIEW4 arhiviranje podataka, tipično
pokriva: dogadjaje, odredjene analogne podatke (tekuće vrednosti, min., max., srednje vrednosti,
inicijalne vrednosti ...), post-mortem zapise, hronološke dogadjaje, statističke podatke, itd.
Programski modul VIEW4 archive je zadužen za rukovanje arhiviranjem podataka, i arhivski
podaci se posebno čuvaju za kasnije analize i izveštavanja. Arhiviranje podataka, medjutim,
može biti (što se i preporučuje - videti Glavu 4) delegirano autonomnom namenskom podsistemu
za arhiviranje (arhivska VIEW4 radna stanica – engl. VIEW4 archive workstation), i tada se ovaj
modul izmešta u radnu stanicu, a interakcija sa VIEW4 Serverom ostvaruje kroz implementaciju
RPC mehanizma (Remote Procedure Call).

2.9 Post mortem i druge analize

Povremeno, postoji potreba za analizom ponašanja sistema/procesa u vreme nastanka

nekih nepredvidljivih poremećaja u sistemu/procesu. Takve analize, poznate kao “post-mortem
analize” predstavljaju moćno orudje u cilju sprečavanja sličnih kritičnih situacija u budućnosti.
Pregledom post-mortem podataka moguće je rekonstruisati stanje nadgledanog sistema/procesa u
kritičnim trenucima i sagledati tačan redosled dogadjaja iz prošlosti. Da bi to bilo moguće,
potrebno je predhodno arhivirati relevantne podatke i to u različitim vremenskim presecima.
VIEW4 Server, uz asistenciju modula VIEW4 archive, nadgleda i memoriše potrebne podatake,
koji se u normalnim uslovima neprekidno prepisuje, ali i arhiviraju u kritičnim trenucima.
Od drugih offline analiza podataka i aplikacija koje koriste arhivirane pogonske podatle
pomenućemo:
 VIEW Izveštajni Podsistem – VIEW IPS, savremeni višenamenski izveštajni sistem koji
podržava sve primenljive načine izveštavanja: ekrane, stampače, email, faks, SMS i dr.
 Veb aplikacije
 Istorijska arhiviranja podataka (Warehouse DB) – BIP
 Merenje performansi sistema – Perf-IS
2.10 HMI podrška

Tipična konfiguracija sistema VIEW4 SCADA obuhvata jedan ili više HMI podsistema
realizovanih na autonomnim (stand-alone) VIEW4 HMI radnim stanicama, povezanih u istoj
lokalnoj mreži (LAN) sa VIEW4 Serverom. Kroz lokalnu mrežu HMI aplikacija ima puni pristup
memorijski rezidentnoj bazi tekućih podataka RTDB i neprekidnu komunikaciju sa VIEW4
Serverom. Korišćeni “shared memory” mehanizam i RPC (Remote Procedure Call) protokol
obezbuju potpunu transparentnost lokalnih i udaljenih podataka u svim tačkama lokalne mreže.
To, praktično, znači da VIEW4 HMI vidi sve potrebne podatke kao da su lokalni, bez obzira što
se većina njih nalazi na strani “susednog” VIEW4 Servera.
HMI je direktno podržan od strane programskog modula VIEW4 userdata, koji
obezbedjuje potrebne podatke o:
 Korisnicima i operatorima
 Radnim stanicama i radnim mestima
 Autorizaciji i autentikaciji korisnika – kredencijali, lozinke ...
 Autorizaciji programa (procesa) – grant-ovi, dozvole, prava ...
 Konfiguraciji HMI – izgled (“look & feel”) za različite aplikacije, korisnike, parametre
sistema ...
 Po potrebi, integraciji sistema SCADA sa drugim IT resursima kompanije.

Kostić Dejan 14
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

Tipično, korisnik/operator izdaje sve komandne naloge. Opciono, odredjene komande se

mogu generisati i automatski. U svakom slučaju svaka komanda kreće od HMI podsistema i
predaje se VIEW4 Serveru na dalju predaju do procesnih stanica (RTU) za neposredno izvršenje.
Standardno, HMI podržava sledeće komandne naloge:
 Komande sa potvrdom izvršenja i ograničenim trajanjem izvršenja – jednostepene, trajne
i dvostepene komande
 Referentni (setup) nalozi – zadavanje referentnih veličina
 Impulsne komande
 Blokade komandi – zadavanje logičkih blokadnih uslova za izvršenje komandi.
 Sekvencijalne komande – izvršenje komandi u nizu prema unapred definisanom
redosledu
 Blokiranje komandnih naloga (“tagging“) – onemogućavanje daljeg zadavanja pojedinih
komandi. Korisnik/operator postavlja markicu (tag) na šematski prikaz aparata na koji se
komanda odnosi, i onemogućuje iniciranje same komande do daljneg. Uz markicu se
može uneti i tekstualni opis razloga uvodjenja blokiranja. Po prestanku postojanja razloga
za blokiranje, markica se jednostavno uklanja. Pri tome je obezbedjeno registrovanje
(arhiviranje) “istorije blokiranja“.

2.11 Sinhronizacija vremena

VIEW4 Server predstavlja i server referentnog vremena za sve komponente sistema

VIEW4 SCADA. Interna/lokalna sinhronizacija vremena se realizuje kroz LAN/WAN mrežu
sistema uz primenu NTP protokola (Network Time Protocol). Referentno sistemsko vreme se
obezbedjuje iz eksternih izvora tačnog vremena, i može biti realizovano na dva načina:
1) VIEW4 Server je opremljen posebnim GPS/UTC prijemnikom, i podešava svoj interni sat
realnog vremena RTC (Real-Time Clock) prema satelitskom referentnom GPS vremenu. Pri
tome se koriste TRIMBLE protokol i PPS za obezbedjenje izuzetne tačnosti RTC
sinhronizacije. U slučaju dualne konfiguracije VIEW4 Servera, koristi se i dopunski KRPR
prekidač.
2) VIEW4 Server se konfiguriše kao “peer” NTP server, i spreže sa tri eksterna internet
STRATUS-2 NTP servera. Ovakav scenario zahteva pristup VIEW4 Servera internetu (koji
se, iz razloga povećane sigurnosti SCADA mreže, može ograničiti samo na NTP protokol).

2.12 Nadzor ispravnog rada sistema (self-monitoring)

VIEW4 Server obezbedjuje i neprekidni online nadzor ispravnog rada svih komponenata
sistema VIEW4 SCADA (poznat i pod engl. nazivom “self-monitoring”). Nezavisno od
korišćenja redundantnih konfigurcija, rano otkrivanje potencijalnih kvarova je uvek veoma
korisno za sistem. Pravovremenim otkrivanjem nekatastrofalnih kvarova i njihovim
ispravljanjem smanjuje se verovatnoća nastanka katastrofalnih situacija i značajno povećava
raspoloživost samog sistema. Praktično, svaka hardverska i programska komponenta sistema se
periodično proverava, i u slučaju otkrivanja nekog problema generiše se odgovarajuća poruka
upozorenja ili alarma, i prosledjuje korisniku/operatoru.
Nadzor ispravnog rada se zasniva na inherentnim SNMP (Simple Network Management
Protocol) karakteristikama modernih tehnologija, a ostvaruje se kroz veći broj nezavisnih
SCADA programa razvijenih za ovu namenu. Tačan redosled i obim SNMP nadzora zavisi od
konkretne konfiguracije VIEW4 SCADA sistema.
Statistika nadzora ispravnog rada i istorijat ponašanja i kvarova pojedinih komponenata
sistema se arhiviraju, a odgovarajući štampani i drugi izveštaji generišu na zahtev.

Kostić Dejan 15
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

3. PODSISTEM VIEW4 HMI

Podsistem VIEW4 HMI (Human-Machine Interface), ili kako ga češće nazivamo

VIEW4 HMI podsistem, predstavlja izuzetno važnu hardversko/programsku komponentu jer se
nalazi u centru korišćenja sistema VIEW4 SCADA. Zadatak HMI podsistema je da obezbedi
efikasnu i razumljivu interakciju izmedju čoveka/korisnika i samog SCADA sistema. Očigledno
da korisnik vidi i anticipira celokupni sistem kroz postojeći HMI podsistem, i na osnovu njega u
najvećem stepenu i procenjuje uspešnost njegovog rada. Zbog toga se uvek posebna pažnja
posvećuje projektovanju HMI podsistema, što je bio slučaj i sa VIEW4 HMI podsistemom u
kome su inkorporirana sva predhodna iskustva i znanja većeg broja istraživača, projektanata,
programera i samih korisnika. Osim toga, u fokusu VIEW4 HMI podsistema su uvek bili
elektroprivredni tehnički sistemi – ako su zadovoljeni strogi zahtevi elektroenergetskih
upravljačkih sistema i procesa, onda će sistem VIEW4 SCADA najverovatnije biti primenlhiv i u
drugim distribuiranim upravljačkim sistemima.
VIEW4 HMI podsistem u potpunosti zadovoljava sve tehničke zahteve današnje
elektroprivrede, i obezbedjuje savremenu i pouzdanu MMI (man.machine interface) spregu sa
korisnikom potrebnu za uspešni nadzor i upravljanje elektroenergetskim i drugim industrijskim
procesima. Kratak pregled glavnih karakteristika VIEW4 HMI podsistema obuhvata:
 Dinamičko grafičko prezantiranje podataka (slike);
 Liste poslednjih dogadjaja;
 Liste dogadjaja;
 Liste alarma;
 Liste arhiviranih dogadjaja;
 Liste hronoloških dogadjaja (SOE liste – sequences of events);
 Horizonatlni i vertikalni trend-dijagrami;
 Trend-dijagrami arhiviranih analognih podataka;
 Izveštaji redovnih operativnih analiza (ANP);
 Selektivni izveštaji o analognim podacima;
 Izveštaji post-mortem zapisa;
 Izveštaji o srednjim vrednostima (po specifikaciji korisnika);
 Smensko i medju-smensko izveštavanje i komunikacija medju osobljem;
 Zvučna i svetlosna signalizacija;
 Statistička izvestavanja (npr. komunikacija sa procesnim stanicama, i dr.);
 Prikaz tekućeg stanja komunikacije sa procesnim stanicama i dr.;
 Selektivno prezentiranje podataka (po zahtevu);
 Zumiranja – detaljni prikazi;
 Status opreme.

3.1 Dinamičko prezentiranja podataka

Dinamičko prezentiranje podataka je u centru HMI sprege, i obuhvata grafičko (slikovno)

predstavljanje podataka iz procesa (slika uvek pruža više informacija od teksta). Svi dinamički
detalji se neprekidno osvežavaju i prikazuju u višenivoiskoj vektorskoj grafici, što podrazumeva
mogućnost zumiranja i pomeranja (proklizavanja) slika (u žargonu pan-ovanje). Osnovni
gradivni elementi grafičkih prikaza su:
 Alfanumerički karakteri;  Bar grafovi;
 Simboli;  Komandna polja;
 Napojne linije;  Prelazna polja (za prelaz sa jedne
 Obojena polja; slike na drugu).

Kostić Dejan 16
VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

Navedeni elementi se nalaze u standardoj grafičkoj biblioteci VIEW4 paketa.

Drugi, nestandardni, elementi se mogu jednostavno generisati na zahtev uz pomoć
raspoloživih grafičkih editora i alata.
Dinamičko prezentiranje podataka obuhvata sve grafičke prikaze (slike) koje
korisnik/operator koristi interaktivno, kao što su: komandovanje, manualno unošenje
podataka, isključenja iz obrada, itd. Automatska promena boje pojedinačnih grafičkih
elemenata (npr. napojnih vodova i mrežnih elemenata), a koje zavisi od njihovoh
trenutnog stanja i statusa pripadajuće opreme, je takodje podržana.
Jedna od karakteristika programskog paketa VIEW4 HMI jeste i mogućnost
štampanja bilo kog dinamičkog prikaza na zahtev. Tehnički, to se ostvaruje kroz
pripadajući meni koji postoji uz svaki grafički prikaz. Samo štampanje može biti u boji,
ili crno-belo (iako treba imati u vidu da je boja ponekad suštinska za pravilno
razumevanje odštampanog dokumenta).

3.2 Primeri

Tri primera dinamičkih prezentiranja podataka su dati na Sl. 4a – 4c. Treba imati
u vidu da je primenjeni jezik predstavlja opciju – u ovim primerima je korišćen srpski
jezik.

Slika 4a: Lista upozorenja i alarma u elektroenergetskom postrojenju

Kostić Dejan 17
VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

Slika 4b: Dinamički prikaz trafo stanice

Slika 4c: Prikaz kontrolno/upravljačko centra

Kostić Dejan 18
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

4. ARHIVSKI PODSISTEM VIEW4

Arhivski podsistem VIEW4 (češće nazivan “VIEW4 arhivski podsistem”) obavlja dve
grupe značajnih SCADA poslova: arhiviranje (čuvanje) pogonskih podataka, i analize
arhiviranih podataka sa izveštavanjem. Savremeni arhivski podsistem VIEW4 predstavlja
specijalizovano programsko rešenje, realizovano na autonomnom računarskom hardveru, zbog
čega ga ponekad nazivamo i “VIEW4 arhivska radna stanica”.

4.1 VIEW4 arhiviranje pogonskih podataka

VIEW4 obezbedjuje selektivno arhiviranje pogonskih podataka na osnovu unapred

postavljenih zahteva i kriterija, a tako formirane arhive se koriste za kasnije analize i
izveštavanja. Tipični podaci kandidati za arhiviranje su uglavnom navedeni u Poglavlju 2.8 -
ovde je data tipična lista arhivskih poslova:
 Arhiviranja dogadjaja – svi dogadjaji u sistemu VIEW4 SCADA se arhiviraju.
 ANP arhiviranja – selektivna hronološka registracija pogonskih podataka (veličina).
 AAV arhiviranja – selektivna registracija srednjih i kumulativnih, minimalnih i
maksimalnih vrednosti pogonskih podataka (veličina).
 APPK arhiviranja – selektivna registracija analognih podataka (merenja) u vreme kvarova
u sistemu (po nastanku signala upozorenja ili alarma). Dve vrste APPK arhiviranja su
moguće: standardno APPK arhiviranje sa vremenskom rezolucijom od stotinu milisekundi,
i APPK arhiviranje visoke vremenske rezolucije u milisekundnom opsegu.
 Hronološka registracija pogonskih dogaljaja – selektivna registracija sekvenci dogadjaja
(SOE – sequences of events), uzrokovanih nastankom/prestankom odgovarajužih ulaznih
digitalnih signala, uz jasan tektualni opis samog dogadjaja.
 “Snepšat” arhiviranja – snimanje/zamrzavanje stanja sistema (od engl. “snapshot”) i
arhiviranje zamrznutih podataka na zahtev korisnika/operatora. Ovakav snimak daje tačan
presek stanja sistema u odredjenom vremenskom trenutku, i obuhvata sve trenutne
vrednosti kritičnih analognih i digitalnih ulaznih podataka iz procesa (kritičnih po pitanju
specificiranih kriterija).
 Na poseban zahtev moguća je realizacija i drugih specifičnih arhiva pogonskih podataka.
Fleksibilna organizacija VIEW4 podsistema za arhiviranje dozvoljava jednostavno
uvodjenje novih zahteva i kriterija za arhiviranje pogonskih dogadjaja.

Napomena: Treba imati u vidu da se sve hronološke registracije podataka sa msec

rezolucijama obavljaju na strani RTU opreme.
Arhivirani podaci se čuvaju u arhivskim bazama podataka, i mogu se prezentirati na
razne načine, ali su uobičajeni tabelarni pregledi arhivskih podataka ili njihovih derivata
(izvedenih podataka). Potrebni arhivski prikazi su u potpunosti podržani odgovarajućim HMI
(MMI) dijalogom, koji uzrokuje intenzivnu komunikaciju i razradjenu razmenu podataka sa
VIEW4 Serverom i VIEW4 HMI podsistemima . Sve se to obavlja u okviru pripadajuće lokalne
mreže (LAN) i uz punu primenu TCP/IP protokola, RPC protokola, i “shared memory”
mehanizma za neposredan pristup podacima. U cilju lakšeg razumevanja navedenog postupka,
možemo posmatrati tri navedena učesnika u komunikaciji: VIEW4 arhivske radne stanice,
VIEW4 HMI radne stanice i VIEW4 Server, kao na tri programske aplikacije u “jedinstvenom
procesorskom i procesnom okruženju” – kao da je u pitanju “jedan zajednički računar”, iako su u
pitanju više autonomnih računara koji dele zajedničku računarsku mrežu.

Kostić Dejan 19
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

4.2 VIEW4 analize i izveštavanja

Arhivirani podaci predstavljaju ulazne podatke za kasnije online i offline analize i

izveštavanja. Posebna pažnja je posvećena savremenom izveštavanju, što je u VIEW4 SCADA
paketu razradjeno do detalja, naročito u okviru VIEW4 IPS modula koji obezbedjuje:
 korisničke inventarske liste
 pristupne liste
 olakšano specificiranje izveštavanja (korak po korak)
 olakšano konfigurisanje i modifikacije formata izveštavanja
 dinamička izveštavanja
 tabelarne prikaze podataka
 grafička prezentiranja podataka
 filtriranja i pretraživanja podataka
 eksportovanja izveštaja kompatibilnim sa drugim aplikacijama (cvs, html, pdf i drugi
formati)
 email izveštavanja
 štampanja.

Nekoliko primera IPS izveštavanja su prikazani na Slikama 5a, 5b i 5c.

Slika 5a: Dnevni 15-min izveštaj o tekućoj potrošnji

Kostić Dejan 20
VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

Slika 5b: Pie-graf dijagrami o potrošnji

Slika 5c: Dnevni step-graf dijagrami potrošnje

Kostić Dejan 21
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

Jedna od novijih VIEW4 modula jeste “replay engine - RE”, koji omogućuje generisanje
realnih izveštaja o stanju sistema u prošlosti. RE izveštavanje predstavlja “sistemski vremeplov”,
koji korisnika, bukvalno, vraća unatrag, i omogućuje analizu ponašanja sistema u odredjenom
vremenskom periodu iz prošlosti. “Replay engine” pronalazi i vadi potrebne podatke iz prošlosti
iz postojećih arhiva podataka, i prezentira ih na način uobičajen za tekuće podatke, što neizbežno
stvara osećaj “putovanja u prošlost”.
Osnovne RE aktivnosti obuhvataju:
 Ekstraksija arhiviranih podataka za specificirani vremenski period iz prošlosti
 Dinamičko prezentiranje promena koje su se desile u prošlosti
 Rukovanje sa dogadjajima i formiranje listi dogadjaja iz prošlosti
 Selekcija potrebnih podataka za rekonstrukciju (replay)
 Selekcija vremenskih perioda za rekonstrukciju (replay)
 Lokalna (on-site) i vanjska (out-of-site) izveštavanja.

Jedan primer “replay engine izveštavanja” je prikazan na Sl. 6.

Slika 6: RE Izveštavanje (Replay Engine)

Kostić Dejan 22
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

5. VIEW4 NETVIEW

VIEW4 NetVIEW obezbedjuje savremenu veb spregu (web interface) sa sistemom

VIEW4 SCADA. Realizovana je kao programski modul view4net, koji obezbedjuje punu
kompatibilnost sa ranijim verzijama i izdanjima NetVIEW, iako su tada neke najnovije
karakteristike modula neprimenjive. Glavna poboljšanja su u domenu sigurnosti u primeni
modula: SSL kriptovanje podataka, autorizacija (ovlašćenje) i autentikacija (provera identiteta)
korisnika, kontrola IP adresa, korišćenje kukija (coockies), tokena itd. Pri tome na drugoj strani,
na strani klijenta, NetVIEW je kompatibilan sa svim postojećim internet pretraživačima: Internet
Explorer, Mozilla, Firefox i dr.
NetVIEW omogućuje:
 Globalna prezentiranja podataka  Analize podataka
 Detaljno dinamička prezentiranja podataka  Upozorenja i alarmiranja
 Pristup arhiviranim podacima  Preglede trendova arhiviranih podataka
 Preglede dogadjaja  Preglede konfiguracija
 Preglede hronoloških dogadjaja  Izveštavanja o stanju računarske mreže
 Veb IPS izveštavanja  Drugo na zahtev
NetVIEW predstavlja “read-only” aplikaciju, odnosno ne omogućuje bilo kakvu
upravljačku funkcionalnost. Ovo je uradjeno namenski, iz razloga povećane sigurnosti rada
sistema.
Dva primera iz primene NetVIEW su prikazana na Sl. 7a i 7b.

Slika 7a: Dinamički veb prikaz postrojenja

Kostić Dejan 23
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

Sl. 7b: Grafički prikaz pisača

6. VIEW4 SYSTEM MANAGEMENT GATEWAY

VIEW System Management Gateway - SMG predstavlja važan programski modul, koji
obuhvata veći broj programa za online nadzor ispravnog rada sistema VIEW4 SCADA. Mi
koristitimo engleski naziv za identifikaciju samog modula, jer on u potpunosti i definiše isti – u
bukvalnom prevodu on glasi: “prolaz za upravljanje/rukovanje sistemom VIEW”. SMG
predstavlja centralno mesto za prikupljanje svih informacija o radu celokupnog SCADA sistema,
i sofisticiranu operativnu virtuelnu konzolu za kontrolu i nadzor ispravnog rada. SMG
obezbedjuje neprekidno online ispitivanje svih hardverskih i programskih komponenti sistema
VIEW4 SCDA, i automatski izveštava o uočenim problemima, a u odredjenim situacijama
preuzima i eventualne korektivne akcije.
Kratak pregled karakteristika SMG modula obuhvata:
 Neprekidni nadzor ispravnog rada svih programskih aktivnosti kritičnih za SCADA sistem;
 Neprekidni nadzor ispravnog rada svih sistemskih komponenti kritičnih za SCADA sistem;
 Neprekidni SNMP nadzor svih hardverskih komponenti kritičnih za SCADA sistem;
 Pouzdanu email podršku;
 Pouzdanu SMS podršku;
 Sistemsku LOGIN i VEB podršku;
 Vezu (interface) prema mrežnim i drugim IT resursima kompanije;
 Dnevni “backup” sistemski kritičnih konfiguracionih podataka;
 Drugo – olakšana kastomizacija po zahtevu.

Kostić Dejan 24
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

SMG predstavlja “stvarni prolaz” SCADA sistema prema spoljnjem svetu – šta god mi
smatrali pod terminom “svet”. U ovom kontekstru, reč “svet” se odnosi na tehničke i poslovne IT
resurse kompanije gde se nalazi SCADA sistem. Očigledno da “tal prolaz” u velikom stepenu
zavisi od raspoložive IT opreme, ali i od usvojene poslovne IT politike same kompanije. Ova
činjenica ukazuje na neophodnost visokog stepena inherentne SMG fleksibilnosti, koja će
uspešno zadovoljiti široki opseg primena sistema VIEW4 SCADA.

7. ALATI VIEW4
7.1 Konfiguracioni program

Postoji više konfiguracionih programa za različite aplikacije, koji obezbedjuju efikasnu

“user-friendly” spregu prema korisniku, a koriste se za konfigurisanje i zadavanje programskih
parametara za rad same aplikacije. Uobičajeni naziv za ovakve programe jeste “aplikativni
konfiguracioni utility-programi”, od engleskog naziva “apllication configuration utilities –
ACUs”, čiju skračenicu ACU najčešće i koristimo. U velikom broju slučajeva, ACU programi
predstavljaju integralni deo same aplikacije, ali to nije pravilo – pojedini ACU programi su
realizovani kao autonomni opcioni programski alati.
Jedan takav primer predstavlja VIEW4 ICCP ACU program u okviru view4des
programskog modula. Njegov zadatak je složeno konfigurisanje SCADA - SCADA
komunikacije, kroz podešavanje većeg broja postojećih parametara u razmeni podataka, vezanih
za: filtriranja podataka, rukovanje većim brojem komunikacionih linkova i prenosnih puteva,
selekciju podataka za razmenu, uslovnom prenosu podataka, itd. Jedan detalj grafičkog ICCP
prikaza je dat na Sl. 8.

Slika 8: ICCP ACU program (detalj)

Kostić Dejan 25
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

Jedan drugi ACU primer predstavlja konfiguracioni program za HMI, kojim se definiše
HMI konfiguracija za različite grupe korisnika. Rezultat takvih ACU podešavanja jeste da se ista
HMI aplikacija pojavljuje pred različitim korisnicama na različiti način, i na način prilagodjen sa
stvarnim potrebama konkretnog korsinika. Naprimer, dinamički prikaz pogonskih podataka iz
istog elektroenergetskog objekta može biti različit izmedju operatora i dispečera u
kontrolno/upravljačkoj sobi, i sistem analitičara u analitičkom odelenju istog dispečerskog
centra.

7.2 Editori
7.2.1 Editori baza podataka

Editori baza podataka (DB editori) predstavljaju moćne alate u rukovanju tabelama
pogonskih podataka, kao i pojedinačnim podacima u samim tabelama. U osnovi, DB editori
predstavljaju jednu vrstu “user-friendly”, grafički unapredjenih editora tabelarnih podataka (tzv.
“spreadsheet editora”), prilagodjenih primenjenoj strukturi i organizaciji samih baza podataka.
Sam pristup bazi podataka je obezbedjen kroz odgovarajuće ODBC drajvere. VIEW4 donosi
unapredjenu verziju postojećeg DB editora rdbEdit, kao i tkedit koji se koristi za editovanje
strukturnih (izvornih) podataka potrebnih za kreiranje i modifikovanje grafičkih prikaza (slike,
grafička pozadina/background, mape, grafički detalji, i dr.).
Osnovne funkcije DB editora predstavljaju: unošenje podataka u, ili brisanje podataka iz
baze podataka, editovanje i validacija postojećih podataka u bazi podataka. Da bi se olakšalo
editovanje podataka, DB editor koristi sve raspoložive mehanizme u rukovanju podacima, kao
što su: šematski prikazi u različitim bojama, selekcione liste kod višestrukih ulaznih podataka,
automatsko unošenje tipičnih (default) podataka, kopiranje podataka, itd.
Validacija samih podataka u bazi se obavlja na dva nivoa:
1) Primarna validacija podataka – tokom same procedure editovanja podataka (provera formata
podataka – kao npr., provera veličine/dužine i alfa/numeričke vrednosti podataka).
2) Sekundarna validacija podataka – po kompletiranju i završetku procedure editovanja
podataka, a inicirana automatski ili ručno. Ova validacija obuhvata: da li su popunjena sva
obavezna polja u tabelama, da li ima dupliranih podataka, da li je korektna relacija izmedju
povezanih podataka (npr. konvertovanih podataka), validaciju primarnih i sekundarnih
ključeva (“primary vs. secondary keys”), i dr.

7.2.2 Editori za dinamičko prezentiranje podataka

Dinamičko prezentiranje podataka (“dznamic data presentation” – DDP) predstavlja

ključnu funkciju svakog SCADA sistema – korisnici vole “bogate” grafičke prikaze, razumljive
dijagrame i kratke i jasne poruke. Da bi ostvarili ovaj cilj, koriste se specijalizovani DDP editori
koji omogućuju punu vektorsku grafiku i direktne veze sa odgovarajućim bazama podataka.
VIEW4 nudi dva savremena i unapredjena DDP editora za editovanje dinamičkih prikaza
pogonskih i drugih podataka (u okviru postojećeg programskog modula view4tool): ged i luksed.
Jedan primer DDP editora je dat na Sl. 9a.

Kostić Dejan 26
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

Slika 9a: VIEW4 DDP editor

7.2.3 Editori formulara izveštaja

Posebni specijalizovani editori se koriste u kreiranju različitih formulara za prezentiranja

podataka na displej monitorima, ili u štampanoj formi. Ovi editori znatno olakšavaju posao jer
obezbedjuju direktan pristup statičkim podacima u izvornoj bazi podataka (Source DB), u koju
se istovremeno upisuju novo-kreirani formulari sa svim svojim sastavnim elementima za buduće
korišćenje. Jedan ilustrativni primer predstavlja formular izveštaja “Pregled srednjih vrednosti”,
koji je bio kreiran za potrebe Elektroprivrede i koji danas praktično predstavlja standard u tom
domenu. Za ovu namenu, VIEW4 nudi unapredjenu verziju editora Genizv.

7.2.4 Editori sekvencijalnih komandi

Grupa komandi koje se izvršavaju u uredjenom nizu, jedna za drugom, nazivaju se

“sekvencijalne komande”. Izvršenje svake naredne komande je zakašnjeno i zavisi od statusa
izvršenja prethodne komande. Algoritam i vreme izvršenja komandi u nizu su definisani u okviru
odgovarajuće “recepture za izvršenje sekvencijalne komande”.
VIEW4 editor sekvencijalnih komandi EdGkom pripada programskom modulu
view4comm i omogućuje:
 Kreiranje i modifikaciju receptura za izvršenje sekvencijalnih komandi
 Specifikaciju vremena izvršenja sekvencijalnih komandi
 Specifikaciju svih kontrolnih parametara
 Online nadzor

Kostić Dejan 27
 VIEW 4 SCADA – Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju pogonskih podataka

Jedan primer je prikazan na Sl. 9b.

Slika 9b: VIEW4 editor sekvencijalnih komandi

7.3 Task Menadžeri

Task menadžeri predstavljaju moćne programske alate za online nadzor i kontrolu

izvršenja programa. Oni pružaju online uvid u kompletno VIEW4 RTE okruženje (“runtime
environment”) u bilo kom trenutku, pri čemu je svaki program koji se izvršava predstavljen kao
zaseban “task”. Takodje, moguća je i direktna kontrola pojedinačnih task-ova, uključujući i
njihov nasilni prekid izvršenja (terminacija taska). Task menadžeri su posebno korisni i efikasni
u otkrivanju eventualnih problema u radu i utvrdjivanja njihovih uzroka, kao i merenju
performansi sistema. VIEW4 task menadžer se direktno oslanja na sistemske alate primenjenog
operativnog Linux okruženja.

LITERATURA:

www.view4.rs

Kostić Dejan 28