Универзитет у Приштини

Факултет техничких наука

Косовска Митровица

Предмет: Менаџмент у техници

Примена SCADA у TT / рачунарским мрежама

Професор: Студент:
Др. Слободан Бјелић Мирослав Станковић 26/2007
Садржај

Садржај................................................................................................................................................2
1. SCADA систем................................................................................................................................3
2. Концепти SCADA...........................................................................................................................4
2.1. HMI...........................................................................................................................................5
2.2. Комуникације...........................................................................................................................6
2.3 SCADA Подсистеми ................................................................................................................7
3. Типичне SCADA архитектуре.......................................................................................................9
4. Web приступ SCADA системима................................................................................................10
4.1. Компоненте Web приступа SCADA системима.................................................................11
4.1.1 У/И уређаји и комуникациони портови............................................................................12
4.2. Тагови и параметри тагова...................................................................................................13
4.3. Снимање података.................................................................................................................14
4.4. Аларми....................................................................................................................................14
4.5. Скриптови..............................................................................................................................14
5. SCADA у системима управљања квалитетом............................................................................15
5.1. Навигација..............................................................................................................................16
5.2. Креирање комуникационог порта........................................................................................17
5.3. Додавање уређаја...................................................................................................................17
5.4. Креирање тагова....................................................................................................................18
5.5. Праћење трендова..................................................................................................................19
5.6. Аларми....................................................................................................................................21

2
1. SCADA систем

SCADA (Supervisory Control And Data Acquisition) је систм који служи за

аутоматизацију општих процеса, односно који се користи за прикупљање података са сензора
и инструмената лоцираних на удаљеним станицама и за пренос и приказивање тих података у
централној станици у сврху надзора или управљања. Прикупљени подаци се обично
посматрају на једном или више SCADA рачунара у (централној) главној станици. SCADA
систем у реалности може да прати и управља и до стотинама хиљада улазно-излазних
вредности. Уобичајени аналогни сигнали које SCADA систем надзире (или управља) су
нивои, температуре, притисци, брзине протока и брзине мотора. Типични дигитални сигнали
за надзор (управљање) су прекидачи нивоа, прекидачи притиска, статус генератора, релеји и
мотори.
Као што јој и само име каже, она нема потпуну контролу над системом, већ је више
фокусирана ка нивоу надгледања и надзирања. Као таква, она је софтверски пакет који је
позициониран на самом врху хардвера на који се односи, углавном преко PLC-a или другог
комерцијалног хардверског модула. SCADA системи се користе не само у већини
индустријских процеса као што су управљање челика, производња и дистрибиција струје
(конвенционалне и нуклеарне), праћење и контрола хемијских и транспортних процеса,
градских вовдоводних система већ такође све више и у свакодневнмом животу. SCADA
системи су постигли суштински напредак током протеклих година у смислу
функционалности и перформанси.

У глобалу SCADA систем се састоји од три подсистема:

- Сензори и претварачи – делови система који служе за детекцију тренутног стања

параметара процеса и претварање сигнала у дигиталну информацију
- Комуникациона инфраструктура – комуникациона опрема која повезује горе наведене
делове система и омогућава размену података између њих по одређеном протоколу.
- SCADA сервер – најчешће рачунар који служи за праћење параметара процеса и
њихово памћење у базу података за накнадну анализу или/и за комуникацију са
осталим деловима система.
- HMI подсистем (уређај за интеракцију човека са машином) – део система који служи
за визуелну репрезентацију параметара процеса или система. Путем овог визуелног
интерфејса оператер контролише и прати процесе.

Термин SCADA се обично односи на централни систем који надгледа и контролише

ћитаву фабрику или систем који је распрегнут на велике даљине (километри). Највећи део
контроле једне станице се уствари врши аутоматски од стране PLC-a. Главне контролне
функције су скоро увек забрањене контролеру у станици. На пример, PLC може да
контролише проток воде за хлађење кроз део индустријског процеса, али SCADA систем
може да дозволи оператеру да промени задату вредност протока и може да снима и показује
било која алармна стања, као што су губитак притиска или висока температура.
Прикупљање података почиње на нивоу PLC-a и укључује очитавање величина и
статуса. Затим се подаци који су потребни шаљу на SCADA систем, где се преводе и
форматирају на такав начин да оператер у контролној соби уз помоћ интерфејса може, на
основу њих, донети одговарајуће одлуке које могу бити потребне да би се подесиле или

3
преписале нормалне PLC-ове контроле. Подаци се такође могу чувати на историјату, који је
често подржан базом података, ради приказивања трендова и других аналитичких радњи.

2. Концепти SCADA

SCADA мрежа се састоји од једног или више MTU (енгл. Master Terminal Unit) који су
заправо рачунарске станице опремљене одговарајућим софтвером и оперативним системом.
Ове станице оператори користе за праћење и контролу једне или више RTU (енгл. Remote
Terminal Unit). RTU је такође рачунарски уређај који је обично намењен за рад у
индустријским условима или чак у екстремним као што је нпр. окружење у васиони. Његов
задатак је да прикупља информације са разних дигиталних и аналогних сензора и да
прослеђује команде уређајима који на неки начин мењају стање управљаног система (разни
степ мотори, генератори, релеји и сл.). Често се за њихову реализацију користе разни типови
PLC (енгл. Programmable Logic Controller).

За пренос података између MTU и RTU се користи неки од стандардних или

специјализованих медија као што су Ethernet, Modbus, ProfiNET. Оптички каблови су
идеални за реализацију SCADA мреже јер нуде потпуну заштиту од емисије разних зрачења
која би могла да доведе до преноса погрешних информација. У идеалном SCADA систему
сви елементи су редундантни што доступност и поузданост система подиже на висок ниво.

Велика је разноликост у SCADA имплементацијама и дешава се да се функције MTU,

RTU и осталих делова система преплићу тако да је тешко разлучити специфичне компоненте.
Ипак један од делова тзв. HMI (енгл. Human Machine Interface) је свакако веома лако
препознати јер је његова улога да презентује информације корисницима SCADA па је то
најчешће рачунар са софтвером који на јасан начин приказује све информације о систему и
реализује његову управљивост.

Слика 1. Улога SCADA система у аутоматском процесу

4
 Сваки параметар процеса који се прати у систему се јединствено идентификује
додељивањем такозваног тага. На пример за праћење брзине обртања мотора могли би том
параметру доделити таг MOT1V. Тагови могу бити такозвани "тврди" или "меки". Тврди
тагови јесу конкретне вредности параметара процеса. Са друге стране меки тагови
представљају вредности добијене након одредјених обрада, најчешће математичким
операцијама, тврдих тагова.

2.1. HMI

HMI (енгл. Human Machine Interface) је уређај за комуникацију човека са машином у

најширем смислу. Другим речима, HMI уређај служи за комуникацију оператера са процесом
који надзире и управља. Основни интерфејс оператера је скуп графичких екрана који
приказује репезентацију опреме која се посматра. Типичан HMI се састоји од угнежденог
деривацијског стабла мноштва таквих екрана.
HMI индустрија је у основи рођена из потребе за стандардизацијом начина праћења и
контролисања удаљених контролера са више позиција, PLC-ова и других контролних уређаја.
Док PLC-ови омогућавају аутоматско, пре-програмско вођење процеса, они су обично
раштркани по целој фабрици, чиме је ручно прикупљање података са њих отежано.
Историјски, PLC-ови немају стандардизован начин приказивања информација оператеру.
Док SCADA систем прикупља информације са PLC-ова и других контролера преко неке
врсте мреже, затим комбинује и форматира те податке. HMI може такође бити повезан са
базом података, да би обезбедио приказивање трендова, дијагностичких података и
менаџерсих информација.

Три компоненте SCADA система су:

 Вишеструке удаљене терминалне јединице PLC-ovi

 Главна станица (Master Station) и HMI компјутери
 Комуникацидска инфраструктура

Термин “главна станица ” се односи на сервере и на софтвер за комуникацију са опремом,

а онда и на HMI софтвер који се извршава на једном или више рачунара у контролној соби,
или негде другде. У мањим SCADA системима, главна станица може бити само један PC
рачунар, док у већини SCADA системима, главна станица се може састојати од више сервера
и дистрибуираних софтверских апликација.
SCADA систем обично презентује информације оператеру у облику мимичких дијаграма,
слика 2. То значи да оператер има шематско представљање фабрике коју контролише. На
пример, слика пумпе која је повазана са цеви може оператеру показивати да ли пумпа ради и
колико течности пумпа кроз цев у том тренутку. Оператер тада може да искључи пумпу. HMI
софтвер ће приказати смањивање брзине протока течности у цеви у реалном времену.
Мимички дијаграми се могу састојати од линијске графике и шематских симбола који
представљају процесне елементе, или се могу састојати од дигиталних фотографија процесне
опреме прекривеним анимираним симболима. Време потребно да се стигне до удаљених
станица, да се прикупе подаци или да се издају наредбе, да се преиспитају ручно унети
подаци, испишу извештаји или изврше било које од финкција које пружа SCADA систем, је у
чињеници веома знатно. Користи од уштеде времена су далеко веће од скраћења људских

5
радних сати – брзе реакције на аларме, благовремене акције и наредбе имају и високу
новчану вредност. Примарна сврха SCADA система је да унапред дају упозорење на
проблием који може настати.

Слика 2. Пример SCADA система који се извршава на рачунару

Пре него што су SCADA системи (са телеметријом) имплементирани, гомила

удаљених станица је имала људство или су их инспекције често посећивале. Потреба за овим
је елиминисана (или у великој мери смањена) са имплементацијом широкообласних SCADA.
Ово је био основни економски покретач за имплементацију SCADA система у првом великом
таласу свеобухватних система у седамдесетим и осамдесетим.

2.2. Комуникације

Систем за комуникацију обезбеђује пренос информација између удаљених станица и

диспечерског центра. Комуникација између удаљених станица и централне станице, као и
између самих централних станица, одвија се преко комуникационог медијума у зависности
од могућности и захтева корисника. Локалне мреже се заснивају на различитим топологијама
(отворене - магистрале, затворене – прстен, и point to point – звезде). Модерни SCADA
системи комбинују различите комуникационе медијуме и топологије у циљу формирања
снажног информатичког SCADA чвора.

6
 Комбинацију радио и директне серијске везе или модемске комуникације биле су
коришћене од стране традиционалне имплементације SCADA система.У комплексним
системима који се простиру на великој површини користе се Ethernet и IP преко SONET/SDH
мрежа.
Овакав принцип повезивања дошао је на удар када се јавила потреба да информације
SCADA система буду размењиване преко већ постојећих мрежа које су већ инсталиране код
клијената, или потреба да SCADA системи комуницирају са другим системима и
апликацијама. Заоставштина старих приступа је у многоме опстала, али се из наведених
побуда приступило дизајнирању нових протокола.

Протоколи су дизајнирани да буду компактни и многи од њих су пасивни, тј. проток

информација постоји само уколико надређени уређај то захтева од подређеног.
Типични SCADA протоколи су на пример: Modbus RTU, RP-570, Profibus и Conitel. Ови
протоколи су специфични за одређеног произвођача, али су широко прихваћени и
коришћени. Неки стандардизовани протоколи су IEC 60870-5-101 или 104, IEC 61850 и
DNP3. Они су подржани од свих великих произвођача SCADA система. Многи од горе
поменутих протокола сада имају екстензије за пренос података путем TCP/IP основног
преносног протокола.

Нова генерација пртокола као што су OPC-UA, Wonderware SuiteLink, Proficy GE

Fanuc-a и FactoryTalk Rockwell Automation користе предности савремених интернет
технологија као што су XML и web сервиси. Ово их чини прилагођенијим брзим трендовима
промена и развоја чији смо сведоци данас.

Са експанзијом "софтвер као сервис" филозофије, неколико проивођача су почели да

нуде SCADA системе који су хостовани на удаљеним платформама и који пружају услугу у
потпуности путем интернета. Један такав је PumpView фирме MultiTrode. Овакав приступ
знатно умањује трошкове јер елиминише процес инсталације, трајне куповине и одржавања
SCADA система. Такође централизује и сигурносна решења која су увек проблем на
интернету.

Овакав приступ има неколико класичних проблема а то су сигурност, поузданост

интернет конекције и кашњења TCP/IP пакета у удаљеним мрежама.

2.3 SCADA Подсистеми

При реализацији надзорно-управљачких система применом SCADA софтвера

претпоставља се да постоји и постројење са пратећом мерном опремом и извршним
органима, да је дата технолошка шема и опис постројења, као и електро пројекат на нивоу
постројења. Тада се SCADA софтвер пројектује тако да омогући једноставно специфицирање
свих елемената система, као и једноставно пројектовање оператерског интерфејса и
диспечерских станица. При томе се мора специфицирати начин комуникације, чворови у
мрежи, време скенирања појединих станица или појединих сигнала у станици, као и скуп
(базу) података који се прате и обрађују. Иако SCADA софтвере развијају различити
произвођачи из анализе доступних система могу се уочити сличности у њиховој архитекури.
Такође се може приметити постојање сличних подсистема приказаних на слици 3 као што су:

7
 Под систем за дефинисање величина у коме се дефинишу величине и њихове
особине као што су горња и доња граница вредности величине, време очитавањ, итд. Улазне
величине представљају вредности измерених физичких величина из процеса, а излазне
величине вреднмости које се шаљу ка управљачким уређајима. Чето се могу дефинисати и
меморијске величине (које служе за прорачуне) и системске величине које су специфичне за
употребљени програм.
Подсистем за аларме служи за дефинисање и приказ алармних стања у систему.
Алармна стања могу представљати недозвољену или критичну вредност величине као и
недозвољену акцију или команду оператера. Сваки аларм има своје особине као што су ниво
озбиљности аларма, место настанка, категорија, порука која се везује за аларм и слично.
Подсистем за аларме омогућује промену стања аларма путем операције потврде и брисања.
Подсистем за приказ трендова у коме се приказују последње промене вредности
величина (трендови у реалном времену) и историјат промене вредности величина у току
дужег временског периода (хистограми). Добро осмишљен подсистем за приказ трендова
омогућује и упоредни приказ више величина као и архивирање дијаграма.
У подсистему за извештаје формирају се извештаји о промени вредности величина,
алармима, акцијама оператера и осталим аспектима рада постројења.
Графички подсистем приказује стање постројења у облику који је најпрегледнији за
човека (оператера) како би он мого правовремено одреаговати на промену стања система.
Вредности величине се најчешће приказују у облику бројева или „динамичких слика”, чиме
се уочавају промена на слици. Поред приказа стања система, графички подсистем треба да
омогући и неке од акције од стране оператера. На пример, кликом миша на неки објекат
може се покренути извршавање неког раније дефинисаног макроа или скрипте.
Комуникациони подсистем омогућује повезивање SCADA система са физичким
уређајима који врше непосредан надзор и управљање (PLC).
Подсистем за приступ базама података омогућује трајно чување и преглед података
у релационим базама података. Ранија решења су бележила податке у датотеке у
нестандардном облику. Новија решења користе неки од стандардних начина архивирања
података који омогућују кориснику лак приступ подацима као и приступ подацима из других
софтверских окружења. На Microsoft Windows оперативном систему често се користе ODBC
(Open Database Connectivity) и нешто савременије ADO (ActiveX Data Object) технологија.
Употреба ових технологија омогућује лакшу претрагу података као и формирање извештаја
помоћу SQL (Structured Query Language) језика.

8
 Слика 3. Подсисеми SCADA система

3. Типичне SCADA архитектуре

Постоје различити типови архитектуре SCADA система, а неки од њих су:

- Централизовани
- Дистрибуирани
- WASCAD системи

Централизовани систем подразумева скуп мерних уређаја и опреме који су директно

повезани са централним рачунаром, који прима и обрађује информације, ради надзор и
управља процесом.

Дистрибуирани SCADA систем обухвата скуп удаљених станица које су локалном радио
мрежом повезане са управљачким центром, одакле се реализује надзор и управљање
процесима.

WASCAD системи подразумевају географски дистрибуиране SCADA системе који

функционишу по принципу сервер–сервер или сервер–клијент. Разменом података између
два или више независних SCADA система који контролишу различите сегменте истог

9
технолошког процеса или привредног система, стиче се целовита слика о његовом стању.
WASCAD је оријентисан на управљање комплексним пословним системима код којих је
акценат на хијерархијској структури и супервизији процеса, због сложености процеса и
могућности грешака у комуникацији.

SCADA системи имају веома велику примену у различитим пословним системима и

различитим областима, свуда где је неопходно надгледати и управљати великим скупом
процеса. Примери примене су у електро-енергетским системима, водопривреди,
индустријским комплексима, производњи, саобраћају и транспорту, и др. Структура и
архитектура SCADA система зависе од конкретних процеса и захтева реалног пословног
система.

4. Web приступ SCADA системима

Користећи стандардни Web browser можемо надгледати и управљати опрему за

аутоматско управљање у индустрији, системима за управљање процесима итд. Подаци се
приказују оператеру у реалном времену са динамички ажурираном графиком користећи пуну
анимацију.

Додатно, на исти начин могуће је вршити сва подешавања, укључујући подешавања

улазно-излазних параметара система, генерисања графикона, покретање и заустављање
делова система. Аквизиција података се веома лако обавља уз помоћ дела софтвера за
управљање базама података и извештајима. На овај начин је могуће памтити претходна стања
параметара процеса и пратити трендове промена тих параметара. Следећа слика приказује
делове једног Web приступа и начин њихове организације.

10
 Слика 4. Општа архитектура WebAccess SCADA система

4.1. Компоненте Web приступа SCADA системима

Битни елементи апликације су:

- SCADA node (SCADA сервер)

- Project node (Менаџер пројекта)
- Network service (Мрежни сервис)
- Client (Клијент)
- Thin client (Лаки клијент)

SCADA node (SCADA сервер) комуницира у реалном времену са системом аутоматике и

управљања хардвером система преко серијских, Ethernet или наменских комуникација. Он
представља мозак система.

SCADA node има мрежне конекције према клијентима. Обично то није Web сервер. Служи за
размену података између система управљања и клијената. Назива се још и SCADA сервер.

У систему је могуће имати више SCADA сервера који прате делове процеса или више
различитих процеса. Редудантни SCADA node се састоји из примарних и backup SCADA
node-ова. На овај начин, backup SCADA node служи као тренутна замена у случају неког
проблема на примарном серверу и јављања потребе за његовим искључивањем из система,
или у најгорем случају да примарни сервер откаже у току рада, из било ког разлога.
Project node (Менаџер пројекта) је апликација која представља алат за
конфигурисање SCADA сервера. Састоји се из 3 елемента:

- алата за конфигурацију – скупа ASP (Active Server Pages) страница. Ове ASP странице
представљају конфигурациони алат који преко стандардних web browser-а имају
web приступ SCADA систему.
- централне базе података - где се чувају конфигурације сваког SCADA сервера у
систему. Копија свих графичиких фајлова, скриптова и осталих компоненти се чува на
Project node-у. Измена базе података или графике, захтева конекцију према Project
node-у. База података и графички фајлови су физички лоцирани на Project node-у.
Измене се невиде на SCADA серверима, све док се оне на њих и не сниме.
- Web сервер – стандардни ASP Web сервер. Може се користити и било који од
стандардних Web сервера који се налазе у Windows 2000, 2003 или XP са IIS (Internet
Information Server).

Network service (Мрежни сервис) се извршава на SCADA серверу и пројекту, и служи да

омогући пренос података путем мреже између ова два дела апликације као и са клијентима и
другим апликацијама.

11
 Client (Клијент) кориснички интерфејс који се приказује путем Web претраживача и
ActiveX додатка за Internet Explorer.

Thin client (Лаки клијент) клијенти који су намењени мобилним уређајима.

4.1.1 У/И уређаји и комуникациони портови

Користе се за за конекцију са уређајима и другим апликацијама. Постоје физички и

софтверски комуникациони портови. Физички порт се користи за повезивање са неким
уређајем преко RS232 или Ethernet веза. Конекција на апликацију или део апликације која
служи као екстерни сервис, може се реализовати помоћу софтверског порта. WebAccess
SCADA систем користи оба типа портова. Листа подржаних је следећа:

 API - Application Programming Interface. Виртуелни (софтверски) комуникациони

порт. Специфични софтверски пакети, карактеристични за сваког произвођача
SCADA система омогућавају комуникацију преко овог порта.
 OPC - OLE for Process Control. Софтверски порт заснован на опште прихваћеном
индустријском стандарду. Користи се за комуникацију са уређајима и апликацијама
различитих произвођача.
 RSLINX – Специјални API интерфејс ка RSLINX апликацији произвођача Rockwell
Autoamation. Користи се путем Ethernet конекције ка PLC уређајима.
 Serial – Стандардни серијски комуникациони порт (RS232-C, RS-422 or RS-485).
 TCP/IP – тзв. "виртуелни порт" који користи TCP/IP сервис оперативног система.

На следећој слици дат је изглед WebAccess форме за креирање новог порта:

12
 Слика 5. Изглед форме за додавање новог комуникационог порта

4.2. Тагови и параметри тагова

У WebAccess систему користе се два концепта таговања: тагови и блокови. Користе се

за представљање вредности параметара у реалном времену и излазе (читање и писање)
између SCADA сервера и уређаја за управљање (најчешће PLC).
Тагови се редовно користе у мањим пројектима јер су лакши за разумевање. Могу да
представљају податке аналогног, дигиталног и текстуалног типа.

Блокови су групе тагова који су логички, а најчешће и физички, повезани у систему.

Карактеристичан пример је PID контролер са неколико стандардних параметара који се
прате: величина параметара, референтна вредност, ауто/мануелни статус и излаз.

Таг је у систему описан низом параметара који га заједно идентификују. Параметри

чувају податке као што су име тага, подешавања за аларм, метричка јединица параметра,
вредност параметра итд. Карактеристични и често употребљавани параметри су: NAME,
TYPE, UNIT, SIZE, ...

13
4.3. Снимање података

У WebAccess SCADA систему промена параметара се може пратити на два начина, где
оба типа представљају податке у реалном времену, али се разликују у опцији снимања
података у базу података.

- Трендови у реалном времену (Real Time Only) – Користе ограничене временска

размаке, где се нпр. 240 узорака вредности узима у временском периоду од
1,2,3,4,...,600 секунди. Овај начин је карактеристичан по томе, да када у тренутку
податак оде са екрана он је изгубљен, што значи да се не снима у бази података.
- Снимљени трендови (Data Logging) – Флексибилнији су од претходних, што се
огледа у томе да је могуће у сваком тренутку променити временске параметре приказе
тренда.

4.4. Аларми

WebAccess SCADA систем обезбеђује систем обавештавања оператера о статусу

процеса и опреме, укључујући сортирање по приоритету, график одзива аларма, текстуалне
поруке ка мобилним телефонима, е-mail поруке обавештења итд.

За аналогне тагове користе се следећи типови аларма:

- високо – високо
- високо
- ниско
- ниско – ниско
- брзина промене
- девијација

Аларм стања се може подесити за дискретне тагове.

Постоји више начина за обавештавање путем аларма, и то:

- сумарни приказ екрана

- приказ историје аларма
- аудио идентификација

4.5. Скриптови

То су једноставни програми који служе за имплементацију корисничких операција и

логике над постојећим подацима које фигурирају у SCADA систему.Употребљавају се у
већини случајева за програмирање комплексних анимација на екрану HMI уређаја. У

14
WebAccess систему, скриптови могу креирати извештаје, комуницирати са другим
апликацијама и управљати вредностима параметара у систему.

Користе се три скриптна програмска језика:

- Tcl – представља стандард у индустрији, и они који имају било какво искуство у
програмирању моћи ће уз помоћ њега да напишу једноставни скрипт за кратко време.
- VBScript – подржан је због корисника Visual Basic програмског језика. Интеракцију
са таговима и приказима на екрану врши путем ACTION команди.
- JScript – извршава се на клијенту, и употребљавају га корисници који су блиски са
JavaScipt програмским језиком.

У зависности од контекста извршавања скриптови могу бити:

- локални – извршавају се на клијенту

- глобални – извршавају се на SCADA серверу.

5. SCADA у системима управљања квалитетом

Употреба WebAccess SCADA система намењена WindowsCE оперативном систему,

биће показана на верзији система коју производи Advantech произвођач хардвера за
аутоматизацију. Advantech WebLink-2170 уређај има улогу да традиционалне SCADA
системе отвори за нове интернет технологије. То је комуникациони уређај који поседује
WindowsCE оперативни систем и Advantech WebAccess SCADA сервер апликацију.
Комуникација се остварује кроз сет хардверских интерфејса: RS-232/422/485, USB и LAN.
Конфигурисање SCADA апликације може се вршити и удаљеним путем, путем уграђеног
Web сервера. Исталирањем WebAccess пројекта на било ком рачунару омогућено је
повезивање на овај уређај, ради његове конфигурације и праћења промена. Након
активирања Microsoft IIS сервера и инсталације демо апликације, у системском делу за
иконице сервиса, појављује се икона WebAccess апликације.

Слика 6. Контекстуални мени WebAccess апликације

15
 Стартовање SCADA сервер апликације, врши се бирањем опције 'Start Kernel'. Опција
'Project home' даје улазну страну менаџера пројекта, као на слици.

Слика 7. Почетна страна web апликације менаџера пројекта

Опција 'Project Management' отвара web апликацију пројекта за администрацију и

конфигурацију SCADA сервера, а 'Realtime Monitoring' омогућава да се путем клијентске
апликације прате параметри процеса у реалном времену.

5.1. Навигација

Познавање хијерархијске организације елемената апликације битна је због кретања

кроз апликацију пројекта. Логички то изгледа тако да један менаџер пројекта може
конфигурисати више SCADA сервера а сваки сервер може имати различите типове
параметара који му припадају и углавном има велики број њих. На следећој слици је
приказан главни мени апликације.

Слика 8. Навигациони мени апликације

16
5.2. Креирање комуникационог порта

Примера ради, нека је WebLink уређај физички повезан путем серијског RS232С порта
на неки уређај у систему чијим параметрима желимо да приступимо путем наше SCADA
апликације. Најпре морамо регистровати ту конекцију у апликацији додавањем новог
комуникационог порта. Кликом на линк “Add Comport” као на слици 9. долазимо до форме за
његово додавање.

Слика 9. Линк за додавање новог комуникационог порта

5.3. Додавање уређаја

Уређаје додајемо након додавања комуникационог порта. Њих треба посматрати као
протокол којим се комуницира преко комуникационог порта. Приликом креирања треба
познавати параметре протокола којим уређај комуницира.

На следећим сликама приказани су линк и форма за додавање новог уређаја.

Слика 10. Линк за додавање новог уређаја

17
 Слика 11. Форма за додавање новог уређаја

5.4. Креирање тагова

Додавањем тагова вршимо мапирање конкретних вредности параметара процеса који

посматрамо. У форми за додавање тага, бирају се бројни параметри: име, тип, скалирање,
начин снимања у базу података и други.

Слика 12. Линк за додавање новог тага

18
 Слика 13. Форма за додавање новог тага

5.5. Праћење трендова

Након конфигурисања тагова у систему, могуће је пратити њихову промену током

времена. Пре него што је могуће пратити промену у графичком окружењу, потребно је
дефинисати који ће се параметри видети на графику. То радимо додавањем трендова у
SCADA сервер.

Слика 14. Линк за додавање новог тренда

Форма за додавање новог тренда даје велик избор тагова за праћење чије ће се
вредности пратити паралелно. За сваки од тагова могуће је дефинисати основне параметре.

19
 Слика 15. Форма за додавање новог тренда

По креирању, тренд се у графичком окружењу може идентификовати преко имена

који му је додељен.

На почетној страни web апликације менаџера пројекта, можемо се логовати за

праћење података у реалном времену, где нам се након тога отвара клијентска апликација у
којој бирамо опцију за праћење трендова, као на слици.

Слика 16. Прозор за избор тренда

Ако изаберемо тренд са именом који смо креирали, добићемо графички приказ тренда
који се освежава у складу са опцијом коју смо изабрали приликом његовог креирања.

20
 Слика 17. Графички приказ промене вредности параметара процеса

5.6. Аларми

Приликом креирања тагова дефинишу се њихове нормалне вредности и вредности

после којих ће HMI уређај пријавити алармно стање одређеног параметра. Сва алармна стања
се памте у такозвани лог аларма. Листа логованих аларма се може приказати у графичком
окружењу, такође ту се врши и њихов менаџмент. Један приказ аларма је представљен на
слици 17 и он представља да је таг SinData имао вредност 70.46 што је веће од ALARM
LIMIT вредности која је 70. У листи се приказује типа аларма, SCADA сервер на коме се тај
парметар прати ...
Могуће је подесити аутоматизацију алармирања тако да након јављања одређеног
неправилног стања оператор мође примити SMS или email.

Слика 18. Прозор са обавештењима о алармима

21