Upravljanje pomou SCADA sistema

SCADA je akronim od Supervisory Control And Data Acquisition (nadzor, praenje, upravljanje i prikupljanje podataka) i podrazumeva ceo spektar opreme, sistema i reenja koja omoguavaju prikupljanje podataka o nekom procesu udaljenom sistemu, obradu istih, nadzor, i u pojedinim sluajevima i reagovanja na adekvatan nain. Ovo je konvencionalan nain objanjenja termina.

Da vidimo neto jasnije gde moemo sresti SCADA sistem. Vodoprivreda, energetika, poljoprivreda, komunikacije, sigurnosni sistemi i mnogi drugi koriste SCADA sisteme.

Procesno upravljanje (engl. Process Control, Control System) sastoji se od sistema kojim se upravlja (proces - upravljani sistem, engl. Controlled System) i njegovog upravljakog sistema (engl. Controlling System). Naime treba rei da su u sutini svi upravljani sistemi (objekti upravljanja) nelinearni i vremenski kontinualni. Ova formulacija se odnosi na matematiki aparat koji se primenjuje za njihovo opisivanje - matematiko modeliranje.

ta se podrazumeva kao najprostiji primer SCADA sitema?

Na bliem kraju je obian PC raunar koji preko akviziciono-upravljake kartice prima podatke, obrauje ih, formira informacije o procesu i na taj nain vri nadzor, ali i upravljanje ako je predvieno na tom nivou. Programska podrka za ovaj model SCADA sistema se svodi na podrku PC bus magistrali. To je u osnovi centralizovan sistem akvizicije i upravljanja.

Kompleksniji primer SCADA sistema je mrea raunarom podranih radio vezom upravljanih terminala TU (Terminal Unit) koji komuniciraju sa raunarskim centrom distribuirani sistem upravljanja

I najkompleksniji primer SCADA sistema je mrea SCADA sistema koja funkcionie po principu server-server, server-klijent. Ovaj primer u potpunosti odraava u poslednje vreme dominantan prilaz projektovanja velikih SCADA sistema - geografski distribuiranih SCADA sistema, koji se jednim imenom nazivaju WASCADA sistemi (engl. Wide Area SCADA).

Klasian SCADA sistem orjentisan je ka upravljanju industrijskim procesima ili automatizaciji laboratorija i odlikuje se malom dislokacijom pojedinih SCADA elemenata, pouzdanijim izvrenjem komunikacionih aktivnosti, i mnogo veim stepenom automatizacije upravljakih aktivnosti. Sloeniji SCADA sistem nazvan WASCAD Aorjentisan je upravljanju geografski distribuiranih sistema kod kojih se zbog kompleksnosti procesa i komunikacionih greaka najee izbegava automatsko voenje procesa kako na lokalnom tako i na supervizorskom nivou. Poslednju odluku o promeni reima procesa daje ovek tako da je naglasak na kvalitetnom nadzoru - superviziji procesa.

PROJEKTOVANJE VLASTITOG SCADA SISTEMA

Sistem procesnog upravljanja ine proces kojim se upravlja, njegova oprema upravljanja i ovek operater. Osnovnu razlika izmeu pojedinih SCADA sistema se ogleda u distribuiranosti procesa upravljanja. Meutim, stvarna polazna osnova u razmatranju problematike vezane za bilo koji SCADA sistem lei u sistemskom pristupu (etapnom projektovanju) sistemima procesnog upravljanja. Projektovanje sistema zapoinje studijom podobnosti. Posle nje sledi idejno projektno reenje.

Izrada glavnog projekta koji obrauje elektroniku (SCADA procesnu instrumentaciju i raunarsku opremu) i informatiku (SCADA aplikaciju - programsku podrku) raunarom podranog sistema procesnog upravljanja diskretnog linearnog sistema upravljanja.

Proces obino karakterie tok materije i energije ali i informacije. Taj tok moemo prepoznati u glavnim kategorijama sistema procesnog upravljanja: 1. Proizvodnja i distribucija elektrine i toplotne energije 2. Hemijska industrija 3. Procesna industrija hrane, papira, cementa itd 4. Industrija metala 5. Sistem prometa i transporta 6. Sistemi radio-veza i multimedijalnih protokola 7. Preiavanje vode i vodosnabdevanje 8. Sigurnosni sistemi itd ...

Principijelna blok ema sistema procesnog upravljanja bez povratne sprege

Principijelna blok ema sistema procesnog upravljanja sa povratnom spregom

Strukturni prikaz sistema procesnog upravljanja (sa povratnom spregom) sa jednim ulazom i jednim izlazom - etapa analize i modelovanja

Pojednostavljen prikaz upravljakog sistema

Cilj praktinog dela je da se kroz pravljenje i pokretanje sopstvene SCADA aplikacije, u ovom primeru, namenjenom jednoj virtuelnoj fabrici vode, upoznamo sa mnogim aspektima razvoja i realizacije jednog projekta na SCADA.

Postrojenje Fabrika je sastavljena iz nekoliko funkcionalnih celina: Filterskog polja sa aeratorima, postrojenjima koja sirovu vodu obogauju kiseonikom; Bazena iste vode u koji prelazi preiena voda dobijena filtracijom; Kompenzacionog bazena u kojem se taloe neistoe izdvojene filtracijom iz sirove vode. Put koji voda prelazi tokom prerade je sledei:

Svaki filter se moe nai u jednom od tri reima rada: Filtracija - vri se preiavanje vode prolazom kroz razliite filterske slojeve; faza traje do isteka maksimalnog vremena odreenog za filtraciju ili dok se filterski deo toliko ne zaprlja tako da odravanje konstantnog nivoa vode u filterskom bazenu postene neizvodljivo ak i pri maksimalno otvorenom regulacionom zatvarau RZ2; Mirovanje - standardna meu-faza pri prelasku iz dva radna reima; Pranje - zatvara se ulazni dotok vode pri maksimalno otvorenom izlaznom ventilu; saeka se da nivo vode u filterskom bazenu opadne i zatim se ubacivanjem vazduha iz kompresora die prljav sloj koji se, konano, upumpavanjem iste vode isteruje u kompenzacioni bazen.

Realizacija

Da je Ahil znao gde e biti pogoen sigurno bi naruio pancir ili to je sigurno, zaalio to se nije sav okupao. Da, jedno je sigurno, dananji inenjeri i projektanti programske i elektronske podrke informaciono - upravljakog sistema ne smeju imati Ahilovu petu jer tada nee umreti samo Ahil.

Struktura SCADA sistema

Pretvaranje fizike veliine u elektrinu

Ulazne fizike veliine mogu da budu sila, temperatura, relativna vlanost, duina, broj obrtaja, brzina, nivo, slanost, intezitet svetlosti, itd. Naravno, postoje senzori koji odmah daju elektrinu veliinu promenom neke fizke veliine (npr. merimo pritisak uz pomo kristala koji na svojim krajevima daju napon proporcionalan pritisku - piezo efekat) ali je i pored toga neophodno prikljuiti merni dava jer je elektrini signal najee mali pa ga je potrebno pojaati i prilagoditi za analogno-digitalno pretvaranje. Elektrini ekvivalent ulazne veliine moe da bude osim napona i struja, otpornost, kapacitivnost. Meutim osnovni elementi koji sainjavaju primarno prikupljanje podataka - primarna akvizicija, rade samo sa naponskim signalom.U sutini promene otpornosti, kapacitivnosti, induktivnosti se mogu posmatrati preko promena napona. Prilagoenje ili priprema mernog signala se izvodi preko mernog modula koji obavlja i kondicioniranje signala. Pod prilagoenjem mernog signala podrazumeva se; filtriranje, pojaanje, linearizacija, baferovanje - sample/hold, priguenje.

Programski podrano kondicioniranje mernog signala

Aktiviranje izvrnog mehanizma vri se standardnim strujnim (420mA) ili naponskim signalom (0-10V, 24V). Najei aktivatori su: ventili, klapne itd. Aktivator se sastoji od mehanikog ureaja kojim se menja izvrna veliina (ventil, klapna,..) i pogonskog ureaja (solenoid, servomotor-elektrini, pneumatski ili hidrauliki).

Neki najjednostavniji primer upravljanja je upravljanje grejanjem sobe

Princip upravljanja poloajem ruke robota

SISTEM ZA DALJINSKI NADZOR I UPRAVLJANJE CRPNIM STANICAMA PUTEM GSM KOMUNIKACIJE Konfiguracija hardvera u crpnim stanicama Svaka udaljena stanica je opremljena PLC-om PLC kontroler je serijskom vezom povezan i GSM/GPRS Zadatak PLC-a je da prikuplja sve podatke vezane za rad crpne stanice, upravlja radom pumpi u zavisnosti od trenutnog stanja nivoa vode (odrava nivo vode) i obavlja svu komunikaciju sa komandno-kontrolnim centrom ( KKC-om), odnosno odgovara na upite mastera, alje redovne poruke o stanju sistema kao i vanredne poruke i alarme.

Izgled upravljakih ormana u crpnoj stanici

U Komandno-kontrolnom centru se nalazi centralna, bazna stanica koja ima ulogu MASTERA, odnosno diktira komunikaciju sa svim udaljenim stanicama, alje upite, komande i prihvata i arhivira sve poruke koje pristiu od stanica. Bazna stanica se sastoji od: Centralnog PC raunara na kome se izvrava WinMIS SCADA aplikacija. Na ekranu raunara je omogueno praenje celokupnog stanja svih crpnih stanica. Sve merene veliine se prikazuju na ekranu u vidu tehnoloke slike procesa uz automatsko osveavanje. Omoguen je dinamiki prikaz rada (primenom animacije ili boje na ekranu) svih relevantnih parametara, kao to su npr. stanje motornih pozicija, oitane vrednosti sa digitalnih i analognih senzora, trenutni status procesa kao i komunikacija sa udaljenim stanicama.

Izgled ekrana SCADA aplikacije

Pored PC raunara, u KKC-u se nalazi i kontrolni PLC sa GSM modemom koji ima ulogu centra za komunikaciju, odakle se sve poruke prihvataju, obrauju i vizualizuju na ekranu. U sluaju nasilnog prestanka rada SCADA sistema usled hardverskog kvara, mogue je upravljati celim procesom preko ekrana i tastature PLC-a, uz administratorsku lozinku.

Master PLC

KONFIGURACIJA NADZORNO-UPRAVLJAKOG SISTEMA

Navigacioni panel

Glavni ekran SCADA aplikacije za beogradski vodovod

Grafiki prikaz pumpi i njihovo stanje

Hronoloki prikaz struja pumpi

Meseni izvetaj o vremenima rada pumpi

WinMIS SCADA aplikacija omoguuje generisanje nekoliko vrsta izvetaja. Zadavanjem odgovarajuih SQL upita u bazu podataka, dobija se eljeni izvetaj u tabelarnom ili grafikom obliku slika. Svi izvetaji se mogu tampati snimati na disk i kasnije uitati i analizirati.

Dnevni izvetaj o nivoima vode na izabranoi crpnoj stanici

Biranje eljenog izvetaja

Nivoi automatizacije sistema TELEPERM XP

TELEPERM XP sistem se sastoji od sledeih podsistema: AS 620 sistema automatizacije OM 650 sistem za kontrolu i upravjanja sistemom ES 680 sistem inenjeringa DS 670 sistem dijagnostike Sistem komunikacije i magistrala

Verzije sistema automatizacije AS 620

Pregled podsistema OM 650

Tipina redudantna konfiguracija magistrale podataka

Izvren je kapitalni remont elektroenergetskog bloka 5 termoelektrane Nikola Tesla A. Tom prilikom je odlueno da se i postojei sistem upravljanja, koji se zasnivao na programatorima, logikim modulima, diodnim matricama i sl. zameni novim i savremenijim sistemom upravljanja i kontrole. Izbor je bio TELEPERM XP firme Siemens, kao jedno od najboljih reenja koja su se mogla pronai na tritu. Novouvedeni sistem se ubrzo pokazao kao veoma efikasan i znatno je unapredio celokupnu proizvodnju elektrine energije. Posebne odlike je prikazao na polju ostvarivanja ekonominije proizvodnje i sagledavanja mogunosti trenutnog stanja sistema radi to efektivnije i rentabilnije proizvodnje. Implementacija novog sistema donela je i veliko olakanje u radu samih operatera-rukovaoca u smislu preuzimanja funkcija monitoringa (nadgledanja) nad velikim brojem informacija koje stiu iz pogona. Prikaz svih deavanja je dat na veoma pristupaan nain i time omoguen brz, kvalitetan i efikasan nain upravljanja.

SISTEM UPRAVLJANJA HPK BLOKA A5 Upravljaka jedinica za nadzor i upravljanje postrojenjem HPK bloka A5 je PC raunar smeten u prostoriji rukovaoca HPK, kod pogona eksterne regeneracije, izmeu blokova A4 i A5. Preko PC raunara moe se vriti nadzor nad svim pogonima i postrojenjima bloka A5, ali su izvrne upravljake funkcije mogue samo na pogonu HPK bloka A5. Prilikom rekonstrukcije bloka A5, stavljen je van pogona relejni sistem za upravljanje HPK bloka A5, sa matricama, diodama i programatorima, smeten pored linije za HPK, a sve upravljako-kontrolne funkcije vre se preko PC raunara kao upravljake jedinice.

Prikaz vodee slike kontrole procesa HPK bloka A5

HPK 2-CPP prikaz ventila i cevovoda

Prozor za komandovanje ventilom UB51S005