Akvizicija podataka u biomedicini Medicinski fakultet Kragujevac

Sadraj 1. Sistemi za akviziciju podataka ............................................................................2 2. DSP procesori i akvizicija podataka ...................................................................4 3. Primena savremenih tehnologija u medicini .......................................................7 4. Koncept virtuelne instrumentacije .......................................................................8 5. Medicinski imiding ............................................................................................9 6. Zakljuak ...........................................................................................................10 7. Literatura............................................................................................................11

Akvizicija podataka u biomedicini Medicinski fakultet Kragujevac

1. Sistemi za akviziciju podataka Kada elite da nabavite sistem za akviziciju podataka, merenje i upravljanje, prilikom izbora sistema postoji nekoliko osnovnih pravila kojih treba da se pridravamo da bi smo dobili optimalno reenje. Izbor komponenata je sledei:

PCI moduli za akviziciju podataka, merenje i upravljanje su novi proizvodi. ED u ovom trenutki ima dva razvijena sistema: ED108 16 bitni A/D i D/A modul sa 32 digitalna I/O i ED160 modul sa 96 digitalnih I/O kanala.

Viefunkcionalni moduli za akviziciju podataka su konfigurisani sa standardnim analognim i digitalnim I/O funkcijama za ISA magistralu. Ovakvi moduli omoguavaju akviziciju podataka, merenje i upravljanje i imaju niu cenu od modularnih sistema. Specijalizovani moduli iz ove grupe su ED428, ED300-Monitor digitalni ulazno/izlazni modul ED387-DIO.

Akvizicija podataka u biomedicini Medicinski fakultet Kragujevac

Modularni sistemi - ED2001 KERIER je akvizicioni modularni sistem koji ima 32 digitalna I/O kanala, i tri konektora za proirenje u koje mogu da se ukljue razliiti instrumentacioni moduli koji omoguavaju optimalnu konfiguraciju sistema za akviziciju, kako digitalnih, tako i analognih signala, zatim broja, tajmer i generator frekvencije. Ovaj sistem je odlian izbor za korisnike ije se potrebe u tipu i nainu merenja esto menjaju.

Prikljuni paneli - Prikljuenje senzora i izvrnih organa na sistem za akviziciju podataka se vri preko prikljunih panela. Na raspolaganju korisnicima je nekoliko tipova pasivnih i aktivnih, digitalnih i analognih modela kao i nekoliko univerzalnih tipova kablova za oienje i dve vrste metalnih kutija za ugradnju panela. Multiplekseri - ED-MUX je modularan sistem od 16 do 256 kanala, koji su meusobno galvanski izolovani. Sistem za monitoring i upravljanje multiplekserom je standardni PC koji moe biti udaljen od multipleksera do 1500 m.ED-MUX radi tako, to se posle izbora ulaznog kanala dolazei signal kondicionira (filtrira i pojaava), zatim se pretvara u strujni signal opsega 420 mA i alje do PC-a u kome se vri AD konverzija i dalja softverska obrada.

Akvizicija podataka u biomedicini Medicinski fakultet Kragujevac

2. DSP procesori i akvizicija podataka Pozitronski mozak iz SF pripovedaka Isaka Asimova jo je zaista nauna fantastika, ali je injenica da smo okrueni mnotvom ureaja ije je ponaanje prilino sloeno i zahteva opaanje spoljanje sredine i odgovor na podsticaje koji odatle stiu. Burna evolucija ovih elektromehanikih stvorenja odvija se pred naim oima, od ENIAC-a do CRAY-a, od Spectruma do Pentiuma, do automobila koji znaju da li ste vezali pojas i da li napolju pada kia, do usisivaa koji znaju koliko vam je tepih prljav. Svima njima koru velikog mozga (ili ganglije) ine silicijumski ipovi i svi govore jezikom sainjenim od dva slova: 0 i 1. I mada granica meu rodovima i vrtstama u ovoj evoluciji nije sasvim otra ipak se meu njima mogu izdvojiti oni iji je mozak DSP procesor. Ono to ovu vrstu ini posebnom i to je dovelo do njene pojave u ovoj evoluciji je potreba za obradom signala u realnom vremenu, a arhitektura DSP procesora (graa centralnog nervnog sistema) optimizovana je za tu svrhu. Obrada signala u realnom vremenu zahteva trenutan odgovor odnosno reakciju koja je u skladu sa brzinom pristizanja signala. Svaka zakasnela reakcija ravna je katastrofi i znak je da ureaj ne funkcionie (to se moe porediti za zakasnelom reakcijom oveka da svoju miinu reakciju uskladi sa pogledom na otrovnu zmiju - krae reeno da bei).

Akvizicija podataka u biomedicini Medicinski fakultet Kragujevac

Akronim DSP Digital Signal Processing (digitalna obrada signala) ili Digital Signal Processor (ureaj koji vri digitalnu obradu signala) na poasnom, prvom, mestu krije re digitalan, to samo naglaava da se jezik ovih ureaja sastoji iz cifara. ula i senzori sve fizike pojave odnosno signale iz spoljnog sveta opaaju kao neprekidne procese, pa se mora uloiti dodatni napor da se ovi signali saopte DSP procsoru na njemu razumljiv nain. Ovaj posao prevoenja vre A/D konvertori. Rezultat razmiljanja DSP procesora treba saoptiti spoljnom svetu u analognom (kontinualnom) obliku to ine D/A konvertori. Dakle A/D i D/A konvertori spona su izmeu analognog i digitalnog sveta. Neophodan korak u ovom procesu je akvizicija podataka: pretvaranje signala iz spoljnog sveta u podatke razumljive procesoru, suvoparnije reeno to je proces u kome se kontinualna vremenska funkcija jednoznano predstavlja u diskretnoj formi. To se vri tako to se u ravnomernim vremenskim razmacima meri vrednost neprekidne funkcije. Ovaj vremenski razmak zove se period odabiranja, a njegova reciprona vrednost je brzina odabiranja (sampling rate). Trenutna vrednost funkcije u tim takama zove se odbirak (sample). Da se ne bi propustila neka bitna informacija neophodno je da brzina odabiranja bude bar dvostruko vea od najvee brzine promene same funkcije. Nedovoljna brzina odabiranja dovodi nas u zabludu i lano prikazuje oblik diskretizovane funkcije.

Akvizicija podataka u biomedicini Medicinski fakultet Kragujevac

Dakle, u akviziciji podataka dva su osnovna preduslova koja treba zadovoljiti da bi se analogni signal iz spoljnog sveta preneo procesoru kao verna i valjana informacija: dovoljna brzina odabiranja i dovoljna rezolucija. Dva su osnovna razloga za digitalnu obradu signala: predvidljivost i fleksibilnost. Mada najbolje komponente za analognu obradu signala imaju veliku tanost i rezoluciju (razlaganje), vrednosti promenljivih u stvarnosti mogu imati irok dinamiki opseg. Na konani rezultat niza (lanca) analognih izraunavanja u znaajnoj meri utiu akumulirane greke analognih komponenata u tom lancu, kao i nepredvidljivi um i drift. Dakle na analognu obradu signala loe utiu ogranieni dinamiki opseg i odnos signal-um analognih komponenti. Analogni sistemi programiraju se tvrdo, svojim oienjem, i svaka izmena funkcije zahteva dodatni rad na hardveru. Fleksibilnost digitalnih sistema ogleda se u tome to je za promenu funkcije nekog ureaja neophodno promeniti program koji upravlja njegovim radom dok su izmene hardvera minimalne. U arhitekturi DSP procesora sve je podreeno brzini i izvravanju naredbi u to je mogue manjem broju taktova (po mogunosti u jednom). Da bi pristup programu i podacima bio mogu u jednom taktu koristi se Harvard arhitektura u kojoj su ova dva memorijska prostora odvojena (za razliku od fon Nojmanove kod koje su program i podaci u istom memorijski mapiranom prostoru). Usko grlo u protoku podataka reava se tehnikom poznatom kao pajplajning odnosno razbijanjem instrukcije na vie koraka (ije je korienje opravdano ako se ista operacija sprovodi na velikom skupu podataka). Eksterni dvokanalni akvizicioni sistem TL10250

Akvizicija podataka u biomedicini Medicinski fakultet Kragujevac

TL10250 moe se nazvati i brzim eksternim akvizicionim sistemom i razvojnim sistemom za familiju DSP procesora firme Texas Instruments. Akvizicija podataka vri se putem dva nezavisna A/D konvertora brzine 10MHz i rezolucije 12 bita, a njihova obrada u realnom vremenu i upravljanje celim ureajem vri se DSP-om TI320C50. U internu memoriju moe se smestiti 128.000 semplova (proirivo na 1.024.000). U standardnoj izvedbi ureaj je serijskim ili paralelnim portom vezan za PC raunar. 3. Primena savremenih tehnologija u medicini Savremena medicina podrazumeva objektivno utvrivanje stanja zdravlja pacijenta na osnovu analize mnotva relevantnih podataka (tzv. Evidence Based Medicine). Ispravna klinika odluka moe biti doneta samo ako su medicinske informacije tane, razumljive, nedvosmislene i pristupane. Kako bi se obezbedila objektivna i utemeljena procena zdravstvenog stanja, potrebno je istovremeno analizirati i integrisati medicinske informacije razliite prirode (npr. slika, tekst, numerike analize i rezultati) koje su nastale u razliitim fazama ispitivanja i terapije. Ovaj skup relevatnih podataka mora biti arhiviran i tako organizovan da lekaru omoguava lak pristup, pretraivanje i manipulaciju. Informacije treba da budu u obliku koji potuje odgovarajue standarde i koji omoguava lak prenos, kako bi se omoguila razmena podataka izmeu razliitih medicinskih sistema. Da bi se zadovoljili ovi zahtevi, medicinski instrumenti treba da budu projektovani tako da njihova arhitektura potuje principe otvorenih sistema. Laka integracija aparata sa ostatakom infrastrukture postaje vrlo vana karakteristika opreme. Da bi se realizovali medicinski aparati koji su tani, funkcionalni i pouzdani, a istovremeno zadovoljavaju i pomenute Evidence Based Medi-cine standarde, prirodno je oslonite se na savremene inenjerske tehnologije i pristupe. Jasno je da je ovakve projekte mogue uspeno realizovati samo ako postoji tesna saradnja izmeu posebno specijalizovanih inenjera (inenjeri biomedicine) sa jedne strane i lekara sa druge. Ovaj zakljuak dalje upuuje na vanost razvitka jedne moderne i kod nas relativno mlade naune discipline biomedicinskog inenjeringa (BMI). Na Univerziteta u Novom Sadu i Univerzitetu u Begradu, radi tim strunjaka ije je polje strunog i naunog rada upravo razvoj savremene biomedicinske

Akvizicija podataka u biomedicini Medicinski fakultet Kragujevac

instrumentacije. Glavne oblasti interesovanja su akvizicija i analiza elektrofiziolokih signala, funkcionalna elektrina terapija i medicinska informatika. U toku dosadanjeg rada razvijeno je nekoliko medicinskih instrumenata koji poinju sa uspehom da se primenjuju u medicinskim centrima kod nas i u Evropi.

4. Koncept virtuelne instrumentacije Osnovna ideja je da se personalni raunar, kao jedna mona a pristupana razvojna platforma, uz dodatak namenskog specijalizovanog hardvera, pretvori u jedan merni sistem, u kome ulogu pojedinanih instrumenata imaju softverski moduli. Virtuelni instrument (VI) obuhvata: 1) personalni raunar 2) senzore (npr. elektrode i biopojaivai) 3) A/D karticu koja vri pretvaranje biolokih signala u nizove brojeva koji su razumljivi raunaru 4) soft-verski modul/module.Ovakav koncept daje dimenziju koju nemaju klasini medicinski instrumenti, koji su najee usko specijalizovani i neprilagodljivi. Najvei deo funkcionalnosti projektovanog VI sadran je u soft-verskom modulu, koji kontrolie druge delove sistema. Iz te injenice proistie i velika fleksibilnost i ekonominost ovakvog instrumenta. Ako se pojavi potreba da se izmeni funkcija sistema, ugradi neko novo ponaanje ili promeni korisniki interfejs ureaja, samo treba promeniti softver. Takoe, na jednom raunaru moe biti instalirano i vie softverskih modula istovremeno, ime se dobija nekoliko razliitih i nezavisnih instrumenata

Akvizicija podataka u biomedicini Medicinski fakultet Kragujevac

koji zajedniki koriste isti hardver. Kako raunar ima znatne procesne i memorijske kapacitete, u VI moe biti ugraena veoma kompleksna funkcionalnost. Pri tome, instalirani VI ne dovode u pitanje standardnu upotrebu raunara tj. korisnik moe nesmetano da koristi ostale standardne funkcije raunara kao to su npr. obrada teksta, slanje mejla, statistika obrada podataka itd. S obzirom da je raunar osnova VI, obezbeena je laka integracija instrumenta u ostatak sistema za razmenu i obradu medicinskih informacija. Tim za BMI je realizovao sledee sisteme: Virtuelni teleEKG ureaj, Virtuelni EMNG ureaj i Virtuelni instrument za akviziciju u nuklearnoj medicini.

5. Medicinski imiding Proces medicinskog imidinga se moe predstaviti dijagramom toka na slici 1, a sastoji se iz tri gavne etape: akvizicije seta podataka, procesiranja podataka i produktivnog korienja seta podataka. Da bi se akvizicija podataka mogla realizovati potrebno je raspolagati sa nekom vrstom zraenja, koje se obino naziva energijom. Zraenje potie iz nekog izvora (koji je van ili u telu pacijenta) i detektuje se uz pomo prikladnog detektora. Pravilan odabir detektora i njegove performanse i kvalitet imaju bitan uticaj na krajnji ishod imidinga. Zraenje mogu biti -fotoni iz nekog radioaktivnog izvora, -fotoni nastali anihilacom pozitrona i elektrona, X-zraci,elektromagnetski zraci u oblasti ultrakratkih talasa, fotoni svetlosti itd.). Ako cilj imidinga nije analogna slika (kao to je to sluaj kod radiografije sa filmom), dobijeni podaci se moraju digitalizovati i pripremiti za procesiranje. Slika 1

Akvizicija podataka u biomedicini Medicinski fakultet Kragujevac

6. Zakljuak Biomedicinski inenjering je interesantna i moderna nauna oblast u kojoj je saradnjom inenjera i lekara mogue koncipirati i izvesti tehniki savremena medicinska istraivanja i ostvariti znaajne i inovativne naune rezultate. Ovde smo prikazali neke oblasti rada tima za biomedicinski inenjering, sastavljenog od eksperata na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu i Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu. Opisane tehnologije softverskih i elektronskih sistema, za primenu u dijagnostici i terapiji, mogu znaajno da unaprede kvalitet rada u domaim medicinskim ustanovama. Za primenu ovih tehnologija, dalje usavravanje razvijenih reenja i projektovanje novih sistema, neophodna je saradanja strunjaka iz inenjerskih i medicinskih nauka. Samo integracijom znanja i iskustva strunjaka iz obe oblasti, mogue je razvijati instrumente, algoritme obrade signala i ekspertske sisteme koji e unaprediti i osavremeniti uslove rada, te tako unaprediti medicinsku delatnost u skladu sa standardima koje namee koncept evidence based medicine.

10

Akvizicija podataka u biomedicini Medicinski fakultet Kragujevac

7. Literatura

1. Jorgovanovi N. Upravljanje funkcionalnom elektrinom stimulacijom za neurorehabili-taciju pokreta (doktorska teza). Novi Sad: Fakultet tehnikih nauka; 2003. 2. Petrovi R, Jorgovanovi N, Doen S. Virtual-ni EKG monitor. Zbornik XLVIII konferen-cije ETRAN 2002 XLVI, tom III; Banja Vruica Tesli; 2002. 199-201 3. Petrovi R, Popovi DB, Bojani D. Tele-monitoring EKG signala preko lokalne rau-narske mree. Zbornik XI konferencije Telfor; Beograd; 2003. 4. Petrovi R. Virtuelni EKG ureaj za telemedi-cinske primene (magistarska teza). Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2004. 5. Petrovi R, Jorgovanovi N, Doen S. Prae-nje i snimanje EKG signala na raunaru. Zbornik ETRAN 2003 XLVII konferencije, tom I; Herceg Novi; 2003. 243 -246. 6. Bojani D. Detekcija QRS kompleksa u EKG signalu korienjem Dyadic wavelet transfor-macije (magistarska teza). Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2003. 7. Piperski M, Popovi DB. Virtuelni instrument za merenje evociranih potencijala povrinskih nerava: elektroneurografija i EMG reflekso-logija. abljak: IT; 2004. 8. Piperski M, Popovi DB. Audio virtuelni in-strument za merenje elektromiografskih sig-nala i manuelnu detekciju potencijala motor-nih jedinica. Zbornik XLVIII konferencije ETRAN 2004, tom III; aak, 2004; 211-214 9. Doen S. Softverski sistem za podrku proce-sa funkcionalne elektrine terapije (magi-starska teza). Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2004. 10. Popovi M, Popovi DB, Schwirtlich L, Sin-kjr T. Clinical Evaluation of Functional Ele-ctrical Therapy (FET) in chronic hemiplegic subjects. Neuromod 2004; 7(2). 11. Popovi M, Popovi DB, Sinkjr T, Stefa-novi A, Schwirtlich L. Clinical Evaluation of Functional Electrical Therapy in Acute Hemi-plegic Subjects. J Rehab Res Develop 2003; 40(5):443-454. 12. Bijeli G, Popovi-Bijeli A, Jorgovanovi N, Bojani D, Popovi DB. Actitrode: ureaj za selektivnu aktivaciju pokreta kod hemiple-ginih pacijenata. Zbornik XLVIII konferen-cije ETRAN 2004, tom III; aak; 2004. 215-218

11