1. Tipovi trita?

Ako se trite posmatra sa prostornog aspekta imamo:

- Lokalno trite,
- Regionalno trite,
- Nacionalno trite,
- Meunarodno trite,
- Svetsko trite.
Ukoliko bi se trite ralanjivalo po predmetu razmene, onda bi sastavni elementi bili:
Trite stvarne robe, valute i deviza, hartija od vrednosti, kredita itd... Ako trite
posmatramo sa aspekta broja ponudilaca imamo: monopolna, oligopolna i polipolna trita.
Ako trite posmatramo sa aspekta broja kupaca onda imamo: monopsono, oligopsono i
polipsono trite. Sa marketinkog aspekta, trite se moe podeliti na 2 grupe:
1. Trite proizvodno uslune potronje,
2. Trite line potronje.

2. Panel?
Panel je specifian oblik u istraivanju trita koji ima veliku primenu u razvijenim zemljama.
Koristi se kada elimo da odreena trina kretanja i pojave pratimo u duem vremenskom
periodu. Tako se na direktan nain dobijaju relevantne informacije o svojim potroaima, tj.
o njihovom ponaanju. Panel se moe koristiti kao panel potroaa i kao panel prodavnica.

3. Marketing kao poslovna koncepcija?

Marketing je poslovna koncepcija ili stav preduzeda. Prema svojoj ulozi u privredi i drutvu
znai usmerenost ka zadovoljenju indentifikovanih potreba graana kao potroaa, privrede
i drutva u odreenim proizvodima i uslugama uz ostvarivanje dobiti. Sutina ovakve
definicije je u tome to ona upuduje na koncepcije potreba, elje i potranje, koncepcije
proizvoda, koncepcije vrednosti i zadovoljenja i druge koncepcije. Sutina marketing
koncepta je da kupca stavi u iu interesovanja tako to de zadovoljiti njegove elje i potrebe
i time sebi obezbediti profit. Kotler ukazuje da koncept marketinga donosi najmanje 4
koristi:
- Potrebe kupaca su ispred posebnosti proizvoda,
- Lake se lociraju ideje za nae proizvode,
- Postie se veda efikasnost,
- Preduzede uskauje svoj i drutveni interes.

4. Potrebe?
Potreba predstavlja lini osedaj nedostatka nekog proizvoda ili usluge i taj osedaj se
kombinuje sa tenjom da se taj nedostatak ukloni. U zavisnosti od nosilaca potrebe se mogu
klasifikovati na:
- Line potrebe,
- Porodine potrebe,
- Drutvene potrebe.
Neke od teorija polaze od klasifikacije potreba na:
- Osnovne potrebe,
- Dopunske potrebe,
- Luksuzne potrebe.

5. Dubinski intervju?
Sutina ove tehnike je da ispitiva u slobodnom razgovoru sa ispitanikom nastoji da ostvari
cilj i prikupi unapred definisane informacije i podatke koji su predmet konkretnog
istraivanja. Ispitiva puta ispitanika da pria o onome o emu eli, a da pitanjima i
putokazima neprekidno i neprimetno usmerava na eljeni predmet razgovora. Dakle,
razgovor poinje od uoptenih tema pa se svodi na razmatranje konkretnih pitanja koja
ispitiva eli da sazna. U tu svrhu se ispitiva slui podsetnikom u kome su registrovani
podaci koje bi trebalo pribaviti od ispitanika.

6. Propagandno pismo?
Ono treba da bude informativno i pisano razumljivim jezikom. Takoe, treba da je u pravo
vreme vradeno pravom primaocu. Razlikuju se od drugih propagandnih sredstava i ima
obavezno lini karakter. Poeljno bi bilo svakom primaocu propagandnog pisma lino
obradanje, poto je to vrlo skupo i iziskuje mnogo vremena, onda se isto pismo alje na veliki
broj adresa. Kada se propagandno pismo sastavlja, potrebno je voditi rauna da ono ved na
poetku zainteresuje primaoce. Preporuka je da se na poetku navode argumenti koji
primaoca treba da podstaknu na kupovinu ili saradnju. Na kraju pisma treba da stoji poziv na
akciju u vidu porudbine onoga to se nudi.

7. Delovanje trinih zakonitosti?

Govoredi o ponudi i tranji, podrazumevali smo idealni odnos ponude i tranje. To je
meutim samo teoretska predpostavka koja je u praksi nemoguda. Obino se u praksi javlja
neravnotea i to u 2 oblika:
- Ponuda veda od tranje,
- Ponuda manja od tranje.
Trite na kome je ponuda veda od tranje nazivamo tritem prodavaca, trite proizvoaa
ili konkurentno trite. Na takvom tritu dominiraju prodavci jer imaju bogatu i raznovrsnu
ponudu. Trite na kome je ponuda manja od tranje naziva se tritem kupaca ili
nekonkurentno trite. Na njemu dominiraju kupci pa nema konkurencije.

8. Proizvodi line potronje?

Proizvodi ili usluge koji su namenjeni linoj potronji, mogu se podeliti na razliite naine.
Ako ih posmatramo po prioritetu koji im se daje u potronji, moemo ih grupisati kao:
- Proizvode prve i druge nunosti,
- Luksuzna dobra.
U prvu grupu ubrajamo proizvode koji su namenjeni zadovoljenju elementarnih potreba. U
drugu grupu spadaju odreena trajna i polutrajna potrona dobra, kod kojih postoji veda
dohodovna elastinost u odnosu na prvu grupu. Tredu grupu proizvoda predstavljaju oni za
koje se smatra da u sebi sadre odreene elemente luksuza, i koji se mogu ostvariti sa
odreenim nivoom platene sposobnosti. Sa stanovita marketinga, proizvodi ili usluge
iroke potronje najede se klasifikuju u 3 grupe:
- Konvencionalni ili obini,
- oping ili posebni,
- Specijalni.

9. Funkcionalnost proizvoda?
Pojam funkcionalnosti potie od latinske rei FUNCTIO-NALIS. To je osobina neke stvari ili
proizvoda koja se javlja kao rezultat njenog oblika, dimenzije, teine a ispoljava se u
funkcionisanju te stvari ili proizvoda. Funkcionalnost je karakteristika kvaliteta proizvoda.

Nije uvek lako napraviti razliku izmeu funkcionalnosti i drugih dimenzija kvaliteta
proizvoda. U teoriji se sredu nekoliko mogudih funkcionalnih razlika:
- Materijal od koga je proizvod napravljen,
- Metod izrade,
- Vrste funkcionisanja,
- Metod funkcionisanja,
- Konstrukcija jednog dela,
- Araniranje delova.

10. Franizing?
Franizing se definie kao prodaja koja se bazira na bilo kom ugovoru, pri kome su nezavisni
veleprodavci, maloprodavci i servisne institucije organizovani da posluju dogovorno izmeu
sebe ili sa proizvoaem u distribuciji odreenih proizvoda ili usluga. Ovaj je pojam jako
teko objasniti jer on zadire u mnogo oblasti ekonomskog ivota. Primena fraizinga je
proirena u mnogim oblastima kao to su:
- Industrija,
-Trgovina na veliko,
- Trgovina na malo,
- Hotelijerstvo,
- Turizam, zanati i usluge.


.
, () .

Etc 0 -1 ,
-1 ,
Etc = 0, ,
Etc = 1,
Q1 =
Q2 =
C1 =
C2 =
Etc=
marketinga

:
,
,

.


, , . , . .

. ,
, .
.
,
. . .
, ,

,
, . , -
.
,


DESIGNARE (,
). ,
, -, , ,
,
- ,
-
,

. , , , . ,
. .
(public relations)
,
. ,
.
. ,
. ,


. , , ()
.

, . , , ,